МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
На згаришту старих система (Владимир Кирда Болхорвес, На видику згаришта, Прометеј, Нови Сад, 2020) Амбициозно устремљен ка будућности човечанства, Владимир Кирда Болхорвес у целокупном свом опусу темељно преиспитује живот у прошлости, у свим његовим видовима, с намером да „побољша човека”. То чини и у петом роману, На видику згаришта. Он уз то, као врло обрaзован и теоријски поткован писац, претендује на врло захтевног и компетентног читаоца, сходно логичном поимању развоја човечанства, који неће само по инерцији следити фабулу, већ ће настојати да уђе у све слојеве овог сложеног дела. У том смислу, он га у старту упућује у начине проходности кроз текст, који је максимално засићен значењима и садржинске и формалне природе. Запажамо да се свет темељно променио, и то, нажалост, нагоре! Уместо образованог читаоца, бојимо се да долази, или је већ дошло време површног, размаженог и незаинтересованог читаоца. Оног који жели само лако и плитко штиво, што ће га на тренутак забавити, и то, ако је могуће, у што краћем року, јер, због преобиља информација које му се свакодневно сливају у ум, преко свих могућих канала којима је умрежен са светом, он готово да више ништа и не може ни да прими у свој нарцисоидни и незаинтересовани его. Сумњамао у то да многи савремени читаоци имају намеру да се образују преко литературе, како је то некада, или бар донедавно било. А овај аутор има намеру да управо високовредном литературом обогати дух и сензибилитет читалаца. Но, с човeковим развојем се увек рачуна, па, сходно томе, изражавамо наду, као и Владимир, да ће се човек – ако преживи све данашње изазове са здрављем, телесним, духовним и душевним, и изазове у променама постојећих система 76