U znak po{tovawa prema kraqevim gostima, Kejt Midlton se diplomatski odlu~ila za orijentalnu tijaru kraqice Viktorije, ukra{enu sa 2.600 dijamanata i rubina, koju je za Viktoriju 1853. godine, dizajnirao wen suprug nema~kog porekla, princ Albert.
Za posledwi dr`avni banket u godini, Kejt Midlton je iznenadila kraqevske posmatra~e izborom orijentalne tijare kraqice Viktorije.
Tijara je ukra{ena rubinima i dijamantima, a kraqica Elizabeta, kraqica majka ~esto ju je nosila. Za nema~ki dr`avni banket u zamku Vindzor 3. decembra, princeza od Velsa je uparila dramati~nu tijaru sa blistavo plavom haqinom sa {qokicama koju je dizajnirala Xeni Pakam i pojasom sa kraqevskim ordewem, ukqu~uju}i relativno novi Kraqevski porodi~ni orden kraqa ^arlsa III. Kejt je tako|e nosila min|u{e koje su pripadale pokojnoj kraqici Elizabeti II. Kraqica Elizabeta II je nosila tijaru samo jednom, 2006. godine, a ovo je prvi put da je Kejt nosi – i prvi put da je tijara vi|ena u posledwe skoro dve decenije. Pre banketa, Kensingtonska palata je objavila portret kraqevskog para na dru{tvenim mre`ama.
Macut za RTS: Energetska situacija pod kontrolom, postoji spremnost svih za o~uvawe visokog obrazovawa
Premijer \uro Macut ka`e za RTS da je snabdevenost u ovom trenutku potpuno o~uvana, energetska situacija u zemqi potpuno stabilna i kontrolisana, i da ne}e biti nesta{ica. Sve {kole i svi fakulteti u Srbiji rade, postoji razumevawe da moramo da o~uvamo visoko obrazovawe, rekao je Macut.
Predsednik Vlade Srbije \uro Macut rekao je u Dnevniku RTS-a, povodom sankcija NIS-u, da je situacija pod kontrolom i potpuno stabilna u energetskom sektoru.
„Mogu svima da ka`em da je zapravo to potpuno stabilno, da mi imamo jednu kontrolisanu situaciju i da ne}e biti nesta{ica i da je, kao {to vidite, `ivot u Srbiji potpuno normalan. Naravno da postoje odre|eni rokovi i neki planovi koji se ti~u i transformacije i vlasni{tva i budu}nosti na{e nacionalne kompanije i ~itave te infrastrukture. Nije stvar samo u jednoj Rafineriji u Pan~evu, stvar je i u distributivnim centrima, odnosno distribuciji energenata i tako daqe. Zna~i stvar je jedna vrlo kompleksna, to je jedan slo`eni sistem koji stvarno je u jednom smislu trom, ali sa druge strane mora takav da bude i mora da bude pouzdan i siguran”, ukazao je premijer.
Naveo je da se situacija analizira i da se stalno razgovara u timu sa predsednikom Republike i svim resornim ministarstvima koja su odgovorna za to.
„Mi se sastajemo vrlo ~esto, i sastajemo se sa predsednikom Republike. Sutra }emo imati nastavak ovog na{eg vi|awa, gde zapravo analiziramo trenutnu situaciju i zapravo pravimo jednu procenu rizika, da ka`em onako u modernom `argonu. Mislim da
}e to biti samo potvrda na{eg stawa u ovom trenutku i da }emo mo`da imati neke nove analize, ali u svakom slu~aju imamo redovna vi|ewa i to je gotovo na vi{e puta nedeqno”, naveo je Macut.
Snabdevenost je u ovom trenutku potpuno o~uvana, naglasio je premijer, koji o~ekuje razre{ewe situacije sa Naftnom industrijom Srbije do januara.
„Ukoliko i ne do|e do razre{ewa direktno sa trenutnom situacijom, imamo i potencijalno re{ewe koje }emo upotrebiti, ali u trenutku ako se iscrpe stvarno i sva druga. Prema tome, mi nismo bez izlaza, dr`imo stvar pod kontrolom, to je jedna vrlo stabilna situacija i ne treba niko da brine oko te budu}nosti energetske u Srbiji u ovom trenutku”, rekao je Macut.
„POSTOJI RAZUMEVAWE
SVIH DA MORAMO
DA O^UVAMO VISOKO
OBRAZOVAWE”
Predsednik Vlade je, povodom je razgovora i konsultacija sa predstavnicima svih univerziteta u Srbiji, rekao da su svi spremni za nastavak.
„Mislim da postoji spremnost svih i razumevawe da zapravo mi
moramo da o~uvamo visoko obrazovawe koje predstavqa budu}nost ove zemqe”, dodao je premijer. Isti~e da su svi dekani bili izuzetno zainteresovani i da `ele iznesu svoje probleme. „Zna~i, mi smo sad prevazi{li tu barijeru nekakvog zida da se ne mo`e razgovarati”, ukazao je Macut.
„SVI STUDENTI SU TU”
Predsednik Vlade isti~e da svi fakulteti rade. „Svi fakulteti rade u okviru svih univerziteta, svi studenti su tu”, istakao je Macut.
Ovih dana o~ekuje izve{taj radne grupe sastavqene od predstavnika dr`avnih univerziteta, koja bi trebalo da poka`e kakvi su trendovi upisa, studirawa i zavr{etka studija. „SVE [KOLE RADE” Osnovne i sredwe {kole su, isti~e, u dobroj situaciji.
„Sve {kole rade u Srbiji, postoji na jednom mestu samo kra}e trajawe ~asova. ^uvena pri~a u posledwe vreme sa Petom gimnazijom je tako|e prevazi|ena, oni poha|aju nastavu u dva druga objekta, u druge osnovne {kole, ali u svakom slu~aju sve radi”, rekao je Macut.
SERBIAN VOICE WEEKLY
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.
Pretplata:
Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank
Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912
Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.
Be~, tri devojke podmetnule 18 po`ara za mesec dana ”iz dosade”
Policija u Be~u razotkrila je niz po`ara koji su izazivali strah kod lokalnog stanovni{tva u vi{e gradskih op{ti-
na, a iza paqevina stoje tri devojke koje su se dobrovoqno predale i priznale dela, navode}i da su tokom novembra
podmetnule 18 po`ara „iz dosade”.
Dve osamnaestogodi{wakiwe i jedna sedamnaestogodi{wakiwa osumwi~ene su za izazivawe po`ara u be~kim op{tinama.
Dve od wih uhap{ene su u Hernalsu, dok je tre}a istog dana dobrovoqno oti{la u policiju. Sve tri su se u istrazi izjasnile krivima, a policija navodi da je motiv za podmetawe 18 po`ara tokom novembra bila „dosada”.
„Kriminalisti~kim radom razja{weno je 18 slu~ajeva paqevina sa {tetom u {estocifrenom iznosu”, rekla je portparolka policije Julija [ik. Devojke su sprovedene u pritvor dok istraga i daqe traje, a, prema policijskim navodima, uglavnom su izazivale mawe po`are, poput paqewa kontejnera.
Nema~ki bra~ni par zajedno od vrti}a do 100. ro|endana
Marija i Ludvig Jekel zajedno su proslavili svoj 100. ro|endan – Marija pre nekoliko dana, mesec dana nakon svog supruga Ludviga.
Kada su Marija i Ludvig Jekel ro|eni, 1925. godine, automobili i telefoni jo{ su bili luksuz, a u bioskopima su se prikazivali nemi filmovi, pi{e Bild.
Marija ima skroman recept za stogodi{wake i zna kako da se bude sre}an u braku.
„Sve u umerenim koli~inama“, ka`e biv{a kancelarijska slu`benica o sebi i Ludvigu, biv{em rudaru, za koga se udala pre 73 godine.
Wihova }erka Petra Hartung dodaje da su zajedno i{li u vrti} i {kolu. Weni roditeqi su se igrali zajedno jo{ kao deca, a i danas su aktivni. „Nakon penzionisawa, svaki dan su po dva sata brzo {etali po {umi“, ka`e Petra i dodaje da ~ak i danas wen otac svakodnevno {eta sat vremena po dvori{tu sa hodalicom.
Kako navodi nema~ki list, sre}ni su zbog qubavi: jednog prema drugom, prema svojoj deci, petoro unu~adi i troje praunu~adi.
Wih dvoje, koji se poznaju skoro jednako dugo koliko su u braku, i daqe se osmehuju jedno drugom, a za dve godine ih o~ekuje jo{ jedan jubilej – 75 godina braka: izuzetno retka „krunska“ godi{wica. Prema podacima nema~kog Saveznog zavoda za statistiku, broj qudi starijih od sto godina od 2011. porastao je za vi{e od ~etvrtine. Krajem 2024. u Nema~koj ih je bilo oko 17.900, prenosi Bild.
KAO STVORENA ZA WEGA
Donald Tramp dobio Fifinog ”Nobela” za mir
Svetska fudbalska federacija je prizivaju}i nadu u boqu budu}nost, qubav i mir me|u qudima, dodelila nagradu za mir ameri~kom predsedniku Donaldu Trampu. Nagrada je, tvrde skeptici, br`e boqe ustanovqena nakon {to je propalo Trampovo lobirawe da mu nagradu za mir dodeli Nobelov komitet. Iako su brojni visoki fudbalski zvani~nici bili zate~eni idejom o dodeli nagrade, ime laureata nije predstavqalo ama ba{ nikakvo iznena|ewe.
Nije ba{ ona koju je `eleo, ali ameri~ki predsednik Donald Tramp odneo je ku}i nagradu za mir. Umesto Nobelove nagrade za mir, za koju je silno lobirao, Svetska fudbalska federacija uspostavila je sopstveni trofej i kao prvog laureata, o~ekivano, izabrala upravo Trampa.
Najzaslu`niji za uspostavqawe ove nagrade bio je {ef Fife i Trampov intimus \ani Infantino, kome se pripisuju zasluge za smi{qawe krilatice „izvanredan doprinus miru i zajedni{tvu”.
„Ovo je jedna od najve}ih ~asti koja mi je ukazana u `ivotu. Nagrade po strani, spasili smo milione i milione `ivota. Kongo je primer, pa Pakistan i Indija - toliko ratova smo uspeli da okon~amo, neke i pre nego {to su po~eli”, rekao je Tramp.
Donald Tramp je ~vrsto verovao da treba da dobije Nobelovu nagradu za mir, posebno po{to su nedugo pre objavqivawa imena laureata, wegovi izaslanici Stiv Vitkof i Xared Ku{ner „isposlovali” primirje u Pojasu Gaze i, su{tinski, ubedili Izraelce i naterali Hamas da pristanu na dogovor, da bi se u narednim koracima brinuli o detaqima.
Ameri~ki predsednik je smatrao da je mir na Bliskom istoku, uz najave po~etka ozbiqnih pregovora Rusije i Ukrajine, dovoqan razlog da mu Nobelov komitet dodeli nagradu za mir, posebno jer je 2009. godine Barak Obama dobio nagradu za znatno mawe.
I sam Obama je u memoarima objavqenim 2020. godine napisao da je na vest da je dobio Nobelovu nagradu rekao: „Za {ta?” Ali i komitet u Oslu je, donekle, poklekao pa je nagradu dobila Venecuelanka Marija Korina Ma~ado, kontroverzna desni~arka, koja je nedavno molila izraelskog premijera Bewamina Netawahua da bombarduje wenu zemqu kako bi pomogao „osloba|awe” od vlasti Nikolasa Madura.
MASK, ZAKERBERG, DUROV:
Kako tehnolo{ki moguli vide budu}nost
Roboti, AI koja }e nadma{iti ~oveka, odlazak na Mars, data centri u svemiru - to su samo neki od planova i prognoza koje tehnolo{ki giganti imaju za 2026. godinu. Za sada su to pretpostavke i ideje, ali s obzirom na brz razvoj novih tehnologija, nije iznena|uju}e {to mnoge kompanije imaju velike ambicije.
Sa sve u~estalijim razvojem novih tehnologija - od AI do razli~itih digitalnih ure|aja - 2026. godina mogla bi da postane ta~ka u kojoj se spajaju ubrzani razvoj ve{ta~ke inteligencije, novi koraci u osvajawu svemira i razvoj kriptovaluta. Najve}a imena u svetu tehnologije su podelila svoje prognoze koje bi mogle obele`iti narednu godinu:
ILON MASK:
HUMANOIDNI ROBOTI I MARS
Ve{ta~ka inteligencija koja prelazi qudske sposobnosti Mask smatra da }e tehnolo{ki napredak ve} 2026. godine dovesti do toga da ve{ta~ka inteligencija nadma{i najsposobnije qude. To bi bio kqu~ni korak ka op{toj ve{ta~koj inteligenciji (AGI), ~iji bi mentalni domet prevazilazio ~ovekov. Po wemu, jedina realna ograni~ewa su koli~ina energije i dostupnost hardvera za obuku modela.
Proizvodwa humanoida u velikom obimu
Kompanija „Tesla” `eli da do 2026. dovede proizvodwu robota „Optimus” do nivoa koji omogu}ava prodaju tre}im stranama. Ovaj humanoid, visok oko 170 centimetara, namewen je za zavr{avawe zadataka koji su previ{e monotoni ili opasni. Mask procewuje da }e cena pasti na 20 do 25.000 dolara po komadu i o~ekuje da bi upravo ova linija mogla da donese do 80 odsto budu}eg profita kompanije. Prozor ka Marsu Kraj 2026. godine va`an je za „Spejs iks” jer se tada otvara slede}i orbitalni prozor prema Marsu (kada se planete pribli`avaju jedna drugoj svakih 26 meseci). Mask veruje da bi prva bespilotna „Star{ip” letelica mogla da poleti ka Crvenoj planeti u tom periodu, uz potencijalnu podr{ku robota „Optimus”. Ako sve pro|e uspe{no, put ka prvoj qudskoj misiji bio bi otvoren ve} u naredne dve godine.
PAVEL DUROV: BITKOIN OD MILION DOLARA I KRIPTOVANI TELEFONI Vrednost Bitkoina Osniva~ Telegrama predvi|a da bi Bitkoin jednog dana mogao da dosegne vrednost od milion dolara. Wegovo obja{wewe je slede}e: Dr`ave pove}avaju koli~inu novca u opticaju, tako da on gubi vrednost, dok je koli~ina Bitkoina fiksna. Tom logikom, to mo`e dugoro~no da dovede ka rastu cene kriptovaluta.
Gexeti za privatnu komunikaciju Pod pritiskom velikih tehnolo{kih korporacija, Durov o~ekuje da }e se pojaviti posebni ure|aji za sigurnu komunikaciju. Ovi „kriptofoni” }e funkcionisati kao „hardverski nov~anici” (ure|aji u kojima se ~uvaju kriptovalute), ali za razgovo-
re, tako da }e se izbegavati slabosti klasi~nih mobilnih telefona. Platforme bez cenzure
Do 2026. godine Durov o~ekuje razvoj dru{tvenih mre`a koje radikalno {tite privatnost i ne koriste cenzuru. Uveren je da }e veliki broj korisnika tra`iti upravo takve neutralne, nezavisne platforme.
SEM ALTMAN I OPENAI:
Autonomni agenti umesto klasi~nih modela Prema internim planovima kompanije, 2026. godina mogla bi da postane godina kada generativna AI ustupa mesto agentskim sistemima. OpenAI bi do septembra mogao da predstavi „Autonomnog ve{ta~kog pripravnika” - model sposoban da mesecima radi na jednom projektu (pretra`uje literaturu, analizira podatke, pi{e kod, pokre}e simulacije i sastavqa izve{taje). Ideja je da sistem funkcioni{e kao digitalni zaposleni koji }e uvek biti dostupan.
XEF BEZOS: ORBITALNI DATA-CENTRI
Osniva~ Amazona vidi infrastrukturu budu}nosti u svemiru. Po wegovom mi{qewu, u narednim decenijama ogromni centri podataka bi se mogli sme{tati u orbitu, gde postoje idealni uslovi: Neprekidna solarna energija i izostanak klimatskih rizika. To bi rasteretilo kopnene elektromre`e i omogu}ilo prakti~no neograni~eno {irewe AI kapaciteta.
BIL GEJTS: VE[TA^KA
INTELIGENCIJA I KLIMA
Revolucija u narednih pet godina
Gejts veruje da }e AI do 2026. duboko promeniti `ivote qudi - od personalizovanog obrazovawa do preciznije medicinske pomo}i. On ve} ula`e u startapove koji koriste AI za dijagnostiku i napredne obrazovne alate.
Zelena tehnologija
Gejts o~ekuje da }e obnovqivi izvori energije u kqu~nim sektorima svetske privrede postati isplativiji od fosilnih goriva ~ak i bez dr`avne pomo}i, i to ve} do 2026. godine.
MARK ZAKERBERG I SUNDAR PI^AI: NOVI INTERFEJSI I AI PROGRAMERI
Odlazak pametnog telefona
Zakerberg najavquje da }e AI nao~are postepeno zameniti ulogu klasi~nih mobilnih telefona kao primarni ure|aj za pristup informacijama. Kompanija „Meta” ve} gradi poseban ra~unarski sistem za ovaj proizvod, prenosi „RBK Trend”. Budu}nost programirawa Izvr{ni direktor Gugla Sundar Pi~ai otkriva da Guglova AI ve} stvara vi{e od 25 odsto novog koda unutar kompanije, tako smatra da bi 2026. godine uloga programera mogla da se svede na definisawe ciqeva i kontrolu rada AI sistema. Isto va`i i za pretragu interneta - koja bi zapravo postala samo razgovor sa AI asistentom sposobnim za vi{estruke zadatke u realnom vremenu.
DIPLOMATIJA I MO]
Diplomatske protiv dru{tvenih mre`a
Izbor neke zemqe za otvarawe nove ambasade ili konzulata uvek je proizvod kalkulacija – prioriteti predstavqaju pokazateq pozicija na kojima bi dr`ave `elele da se na|u u budu}nosti. Peking nastavqa da krwi primat SAD-a preuzimaju}i ~elno mesto Amerike na nizu poqa, pri ~emu je diplomatsko prisustvo samo jedno od wih. Iako veli~ina diplomatske mre`e ne pokazuje punu istinu o dalekose`nom uticaju neke dr`ave, svakako predstavqa barometar wenih ambicija. To pokazuje i rastu}a snaga diplomatije Rexepa Tajipa Erdogana, pod kojim je Turska stigla do tre}eg mesta liste dr`ava koje imaju najve}i broj diplomatskih predstavni{tava u svetu.
Pi{e Rade Maroevi} za RTS-ov portal „Oko”
„Pred Evropom je mra~na perspektiva civilizacijskog nestajawa, ali }e je Amerika, uz pomo} srodnih patriotskih snaga, spasiti od potonu}a.“ Tako bar pi{e u netom objavqenoj Strategiji nacionalne bezbednosti administracije Donalda Trampa. Evropski lideri su, gotovo odmah po objavqivawu Ctrategije, pobesneli dovode}i u prili~no nezgodan polo`aj masu ameri~kih diplomata, nesigurnih u sopstvenu budu}nost zbog najezde novih „qudi koji re{avaju probleme“, poput Trampovog partera za golf, milijardera iz Majamija Stiva Vitkofa. I Xareda Ku{nera, Trampovog zeta i poslovnog ~oveka odlu~nog da upravo wegovi bageri i kamioni budu okosnica budu}ih obnova u Gazi, Ukrajini ili gde ve}.
„U svemu {to radimo, Ameriku stavqamo na prvo mesto. Ovo je putokaz ka svetu u kojem }e Amerika ostati najve}a i najuspe{nija nacija u qudskoj istoriji“, napisao je Tramp u predgovoru nove nacionalne strategije, kojom se Va{ington, izme|u ostalog, o{tro protivi daqem prilivu imigranata u Evropu, jednako `estoko kritikuje Evropsku uniju i, uzdr`avaju}i se od imenovawa budu}ih saveznika, podr`ava patriotske partije.
KRIZA AMERI^KE DIPLOMATIJE
„Profit pre politike“, kako gro Amerikanaca vidi Trampov putokaz u budu}nost, mora}e da sprovodi diplomatija koja je, tokom posledwe decenije, u stalnom padu. Stejt department je, u nekoliko posledwih godina, izgubio primat najra{irenije diplomatske mre`e na svetu jer je vode}e mesto na tom poqu, sistematskim delovawem, preuzela Kina. Sna`na diplomatija, koja je u proteklim decenijama sprovodila politike Trampovih prethodnika, polako se topi iscrpqena nedostatkom novca, motiva i odlivom istinski {kolovanih diplomata.
I dok se i Indija i Turska opasno pribli`avaju nekada{woj apsolutnoj diplomatskoj dominaciji Va{ingtona, diplomatija je, odlukom Donalda Trampa, ostala bez jednog od najubedqivijih spoqnopoliti~kih argumenata – milijardi dolara kojima je US Aid {irom sveta decenijama {irio i promovisao „ameri~ki san“.
Na duboku krizu u kojoj se nalazi diplomatska slu`ba upozorilo je po~etkom decembra Ameri~ko udru`ewe diplomata (American Foreign Service Association), navode}i da je Stejt department optere}en silnim neda}ama, unutra{wim trvewima i nedostatkom novca. Ne{to vi{e od 2.000 aktivnih diplomata smatra da }e cenu ovakvog pada Amerika pla}ati u decenijama koje dolaze, {to }e, uz stalni rast uticaja spoqnih politika rivala, dramati~no ugroziti me|unarodni pre-
sti` Trampove „najve}e i najuspe{nije dr`ave u qudskoj istoriji“. Diplomate tvrde da ta nova Trampova Amerika ne `eli da ~uje glasove koji odudaraju od predsednikovih stavova. „Ova administracija reorganizovala je ceo Stejt department kako bi oni u prvim linijama mogli nesmetano da sprovode politiku. Ono {to ne}emo tolerisati je da qudi podrivaju politiku vaqano izabranog predsednika“, objasnio je portparol Stejt departmenta Tomi Pigot.
USPON KINE
SAD su, decenijama, imale najra{ireniju diplomatsku mre`u na svetu, {to je na mnogo na~ina predstavqalo i pokazateq ekonomskog, vojnog i politi~kog primata ove dr`ave. Posledwih godina, pak, vode}e mesto u svetu diplomatije preuzela je Kina {to bi, bar teoretski, moglo predstavqati prekretnicu u trci izme|u velikih sila. Nova kineska mre`a nema samo {irinu, nego i dubinu. I dok su Peking i Va{ington rame uz rame po broju ambasada, Kina nema premca po broju konzulata – 91 naspram 83 ameri~ka.
Ambasade, smatraju diplomate, su{tinski reflektuju politi~ku mo} dr`ava, dok konzulati predstavqaju pokazateq ekonomske snage. Zadr`avaju}i slogan Denga Sjaopinga da „krije snagu i ~eka priliku“, Peking je ulo`io ozbiqne napore i dalekose`nu diplomatiju i ~ini se sve zainteresovanijim da upotrebi svoju globalnu diplomatsku snagu.
Kineski skok na vrh je bio brz. Prema Globalnom indeksu diplomatije Lovi instituta (The Lowy Institute’s Global Diplomacy Index tracks), Peking je 2011. godine imao 23 diplomatska predstavni{tva mawe od SAD i Francuske. Pet godina kasnije, zaostajao je svega osam. Godine 2017. Peking se na{ao na drugom mestu, preska~u}i Francusku, da bi ubrzo zatim preuzeo primat, koji dr`i i danas. Posledwe objavqeni indeks diplomatije pokazuje da je Kina na prvom mestu na svetu, ispred 65 diplomatskih mre`a drugih zemaqa, koje su obuhva}ene ovom analizom.
Peking je, recimo, od 2014. do 2017. godine otvorio pet novih ambasada: u Burkini Faso, Dominikanskoj Republici, El Salvadoru, Gambiji i Sao Tome i Principeu. Iako deluje {aroliko, ovaj spisak nije nimalo nasumi~an i deo je kampawe nazvane „diplomatija po stavkama“, kojom je Peking uspeo da izdvoji {a~icu preostalih diplomatskih partnera Tajvana. Ubrzo zatim, diplomatske odnose sa Tajvanom prekinule su i dve dr`ave u regionu pacifi~kih ostrva – Kiribati i So-
stu.
DIPLOMATSKE MRE@E
lomonska ostrva. Od tada je broj dr`ava koje priznaju Tajvan pao sa 22 na svega 12. Za Peking, takva strategija je istovremeno produbila politi~ku izolaciju Tajvana i oja~ala kinesku sposobnost da materijalizuje ekonomske i strate{ke interese. Ukratko, za Kinu je to bila pobedni~ka formula.
DIPLOMATIJA
NA DRU[TVENIM MRE@AMA
Amerikanci su se, pak, prema mi{qewu brojnih diplomata povukli u „dekadenciju“, gotovo do mere da joj }e u posledwih osam godina partneri i rivali podsmevaju. Nakon {to je 2018. godine zatvoren konzulat u Sankt Petersburgu, zbog pogor{anih odnosa sa Kremqom, i bez otvarawa novih posle toga, Va{ington je broj diplomatskih predstavni{tava sveo na 271.
Ameri~ke diplomate kao primer politike koja vi{e nema preterano puno smisla navode zemqotres u kojem je u martu u Mijanmaru poginulo vi{e od 5.000 qudi. Amerika je, tada ve} bez US Aid-a, uspela da isporu~i pomo} od jedva 9 miliona dolara. Kinezi su u tu dr`avu uputili pomo} vrednu 137 miliona dolara. Istovremeno, Stejt department je „izbu{en iznutra“. Tokom prvog Trampovog mandata, prema podacima „Va{ington posta“, popuweno je bilo svega 73 odsto diplomatskih pozicija. Od tada su izostali poku{aji, a samim tim i uspeh da se situacija popravi. Zapravo, stawe je ukidawem brojnih kanala pomo}i kroz agencije za me|unarodni razvoj dodatno pogor{ano, pa ne ~udi utisak besciqnosti koji ameri~ka diplomatija ostavqa na druge dr`ave. Hiqade Trampovih objava na dru{tvenim mre`ama, od kojih bar polovina predstavqa napade na nekoga ili ne{to, ni u kom slu~aju ne predstavqa zamenu za vaqanu mre`u diplomatskih predstavni{tava. Ameri~ka diplomatija, ipak, ne zaostaje na svim frontovima. Diplomatski uticaj nije samo proizvod uspostavqawa sna`nog prisustva u inostranstvu, ve} snaga le`i i u ugo{}avawu stranih misija. SAD su, bez premca, najpopularnije mesto na svetu za strane ambasade i konzulate. Tu se nalaze 342 ambasade i konzulati 61 dr`ave koje obuhvata Globalni indeks diplomatatije. Ukoliko se u te brojeve ura~unaju i misije pri me|unarodnim organizacijama ~ije je sedi{te u Va{ingtonu ili Wujorku, poput Ujediwenih nacija, snaga Amerike dodatno raste. Kina, u kojoj se nalazi 265 diplomatskih predstavni{tava, je na drugom me-
Strane vlade, pak, sve ~e{}e otvaraju predstavni{tva u mawim kineskim centrima, {to je fenomen na koji u budu}nosti vaqa obratiti pa`wu. Ipak, za potpuni preokret u korist Kine bio bi potreban i ozbiqan zaokret u svetskom diplomatskom poretku. Stoga se Kina usredsredila na ja~awe konzularnih sporazuma preko {irewa interesa pomo}u ekonomske saradwe radije nego preko tradicionalne diplomatije. Od ukupno 96 kineskih konzulata, 41 se nalazi u Aziji i 28 u Evropi, {to se poklapa sa kineskom inicijativom „Pojas i put“, infrastrukturnom projektu vrednom milijarde dolara kojim Kina poku{ava da oja~a veze sa ostalim regionima. Uz preraspodelu diplomatskog uticaja izme|u SAD-a i Kine, drugi globalni fenomeni izazvali su promene u diplomatskih aktivnostima ostalih dr`ava. Bregzit je, na primer, naveo brojne evropske vlade da naprave promene. Irska je, u svetlu dolaska i prolaska brojnih krajwih datuma za Bregzit, otvorila osam novih diplomatskih predstavni{tava i za par godina uspela da se popne nekoliko mesta na globalnim indeksima. Sli~nim putem krenula je i Holandija sa sedam novih diplomatskih predstavni{tava. Velika Britanija je, pak, od 2016. godine zatvorila 11 konzulata i diplomatskih kancelarija. Obe}awe o „globalnoj Britaniji“ donekle je ispuweno u narednim godinama, pa se London popeo na sedmo mesto rang liste po broju diplomatskih predstavni{tava u svetu. Izbor dr`ave ili regiona na koji }e se {iriti diplomatski uticaj nikada nije slu~ajan. Japan je tako dospeo na ~etvrto mesto rang liste po broju diplomatskih predstavni{tava u svetu i pretekao Rusiju i Francusku, ali sve tri dr`ave gledaju u le|a rastu}oj snazi diplomatije Rexepa Tajipa Erdogana. Ekspanzija turske diplomatije po~ela je 2017. godine, u skladu sa ambicioznom spoqnom politikom i nastojawima da pro{iri uticaj i van granica NATO-a. Sa {estog mesta 2017. godine, Turska se u narednih osam godina popela do tre}eg ponajvi{e zahvaquju}i Erdoganovoj politici „novog otkrivawa Azije“. Sa izuzetkom relativno nove ambasade u Laosu, turska diplomatska ekspanzija nagiwe ka Latinskoj Americi i Africi. Izbor neke dr`ave za otvarawe nove ambasade ili konzulata uvek je proizvod kalkulacija – prioriteti predstavqaju pokazateq pozicija na kojima bi te dr`ave `elele da se na|u u budu}nosti. Kineski diplomatski uzlet ima, pritom, posebno zna~ewe. Pod predsednikom Si \ipingom Peking nastavqa da krwi primat SAD-a preuzimaju}i ~elno mesto Amerike na nizu poqa, pri ~emu je diplomatsko prisustvo samo jedno od wih. Primat u diplomatiji predstavqa, u najmawu ruku simboli~ku pobedu za Kinu. Iako diplomatske mre`e ne pokazuju punu istinu o dalekose`nom uticaju neke dr`ave, svakako predstavqaju barometar wihovih ambicija. U takvoj situaciji, Stejt department na ~ijem se ~elu nalazi Marko Rubio postaje sve vi{e politi~ki, a sve mawe relevantan. Do mere da doju~era{wi najverniji ameri~ki saveznici sve ~e{}e citiraju Marka Tvena: „Bilo je predivno prona}i Ameriku, ali bi bilo jo{ boqe da su je proma{ili.“
Kqu~ni razlog takvoj promeni najboqe je definisan novom ameri~kom strategijom, prema kojoj ostatak sveta za Trampovu Belu ku}u ne predstavqa ni{ta vi{e od spiska mesta iz kojih }e u Va{ington slivati sve` novac.
STRATE[KI ZEMQOTRES:
Evropa upozorena, Rusija vi{e nije pretwa
Nova ameri~ka strategija nacionalne bezbednosti, koju je u ~etvrtak objavila Bela ku}a, izazvala je polemike {irom sveta. Trampova vizija spoqne politike predstavqena je kao fleksibilni realizam. Fokus je stavqen na zapadnu hemisferu i o~uvawe ameri~ke dominacije u sopstvenom dvori{tu.
Kina je i daqe vi|ena kao rival, pre svega ekonomski, ali je ton
KO TREBA DA SE BRINE, A KO JE BESAN
Najnoviji zaokret Va{ingtona zabriwava nekada{we visoke zvani~nike ameri~ke administracije.
„Besna sam zbog kr{ewa qudskih prava i prekomerne upotrebe sile. Besna sam zbog onoga {to se dogodilo 7. oktobra u Izraelu i zbog de{avawa u Gazi. Besna sam zbog onoga {to Rusija radi u Ukrajini, kao i zbog Sudana i
prema Pekingu ubla`en, dok Rusija vi{e nije ozna~ena kao direktna pretwa. U novoj strategiji Evropa je upozorena da joj preti civilizacijski pad ako ne promeni svoju dosada{wu politiku.
Ameri~ka politika bi}e vo|ena onim {to funkcioni{e za Ameriku, ukratko glasi nova Trampova strategija na tridesetak stranica. Predstavqa veliki zaokret u vi{edecenijskoj spoqnoj i bezbednosnoj politici Va{ingtona, posebno u transatlantskim odnosima.
Evropa je pozvana da preuzme odgovornost za sopstvenu odbranu i doprinese prekidu borbi u Ukrajini, kako bi se uspostavila stabilnost u celom evroazijskom prostoru.
„Mnogo je kritika na na{ ra~un, ali su neke istinite. Evropa je potcewivala svoju snagu u odnosu prema Rusiji i mislim da bi trebalo da imamo ve}e samopouzdawe. Amerika je i daqe na{ najve}i saveznik, {to pi{e i u dokumentu. U interesu je Sjediwenih Dr`ava da Evropa opstane i da se dr`imo zajedno”, izjavila je Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost.
U novoj strategiji izneta je i ocena da Evropi preti brisawe iz civilizacije zbog pada nataliteta, masovnih migracija, restrikcije slobode govora, suzbijawa patriotskih snaga.
Tenzije su dodatno porasle po{to je Evropska unija kaznila mre`u Iks sa 120 miliona evra zbog kr{ewa obaveza o dostupnosti informacija. Vlasnik mre`e Ilon Mask pozvao je na ukidawe Unije, dok je ameri~ki potpredsednik Xej di Vens poru~io Briselu da treba da podr`i slobodu govora, a ne da napada ameri~ke kompanije.
„Sjediwene Dr`ave jesu i osta}e na{ najva`niji saveznik u Alijansi. NATO je osnovan na zajedni~kim vrednostima, {to zna~i da mo`emo razgovarati i o drugim temama, ali smatram da pitawe slobode govora ili organizacije na{ih dru{tava, kao i ovde u Nema~koj, ne spada u tu kategoriju. Ne treba niko da nam daje savete o tim pitawima, ona su regulisana na{im Ustavom”, izjavio je Johan Vadeful, ministar spoqnih poslova Nema~ke.
isto~nog Konga. Zato mi se ne dopada nacionalna bezbednosna strategija, jer Amerika ima va`nu ulogu u re{avawu sukoba. To je u ameri~kom interesu”, izjavila je Hilari Klinton, biv{a dr`avna sekretarka SAD.
Moskva pozdravqa novu Trampovu strategiju, u kojoj Rusija vi{e nije ozna~ena kao direktna pretwa.
„Novi dokument vi{e li~i na poku{aj okretawa ogromnog broda koji je dugo i{ao po inerciji i napokon odlu~io da promeni kurs. U a`uriranoj strategiji Va{ington prvi put posle mnogo godina otvoreno govori o potrebi obnavqawa strate{ke stabilnosti u Evroaziji i unapre|ewu odnosa sa Rusijom”, ka`e Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije.
Za Rusiju, kako je rekao, to zna~i da se otvara prostor za mawe-vi{e civilizovanu diplomatiju.
„To nisu prijateqski zagrqaji, ali je prili~no jasan signal. Sjediwene Dr`ave su spremne da razgovaraju o arhitekturi bezbednosti, a ne samo da smi{qaju beskona~ne, a {to je najva`nije - besmislene sankcije”, rekao je Medvedev.
POSEBAN PROSTOR
LATINSKOJ AMERICI
Nova strategija poseban prostor posve}uje Latinskoj Americi. Po mnogima je to nastavak Monroove doktrine iz 1823. godine, po kojoj Amerika ne}e tolerisati strano me{awe u zapadnoj hemisferi.
„Sjediwene Dr`ave najvi{e zanima kontrola nad Latinskom Amerikom. Za{to? Zato {to ovaj region poseduje vitalne resurse - vodu, naftu, gas, litijum, bakar, zlato. Ti resursi su geografski blizu Sjediwenim Dr`avama i one pa`qivo prate politi~ka zbivawa u zemqama Ju`ne Amerike. Vidimo to na primeru Venecuele, gde je situacija i daqe nere{ena”, izjavio je Atilo Boron, profesor Univerziteta u Buenos Ajresu.
Strategija tako|e poziva na ve}e prisustvo Obalske stra`e i mornarice u Sjediwenim Dr`avama i susedstvu. Ciq je boqa kontrola morskih puteva, spre~avawe ilegalnih migracija, smawewe trgovine qudima i drogom i kontrola kqu~nih tranzitnih ruta.
Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! Bez naknada za transfere preko $3000!
Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
Uštedite
slanje iznosa
Posetite
Belgrade od $1,860
Zagreb od $2,090 Rome od $2,099
Munich od $2,051 Paris od $1,556 London od $2,019
Rezervišite vašu kartu na vreme i uštedite
Sudan, u napadu na vrti} poginulo 114 qudi, ukqu~uju}i 63 dece
U napadu dronom sudanskih paravojnih snaga pogo|en je vrti} u ju`no-centralnom Sudanu, poginulo je 114 qudi, me|u kojima je 63 dece, saop{tila je Svetska zdravstvena organizacija.
Sudanska paravojna organizacija izvela je napade na dve lokacije u gradu Kalugi, prilikom kojih je ubijeno 114 osoba, od ~ega 63 dece, saop{tila je Svetska zdravstvena organizacija.
Prvi napad bio je usmeren na vrti}, a naknadni napadi na medicinske radnike koji su prevozili pre`ivele u bolnicu.
Broj `rtava nije odmah bio poznat, delimi~no i zbog prekida komunikacije, prenosi AP.
Direktor SZO Tedros Gebrejesus rekao je da organizacija ‚’osu|uje besmislene napade na civile i zdravstvene ustanove i ponovo poziva na prekid nasiqa i pove}an pristup humanitarnoj pomo}i, ukqu~uju}i zdravstvenu pomo}’’.
Sudanska lekarska mre`a i advokati za hitne slu~ajeve, grupe koje prate nasiqe nad civilima u toj zemqi, za napade su okrivile paravojne organizacije „Snage brze podr{ke”, poznate i kao RSF.
U sukobima RSF-a i sudanske vojske u posledwe dve godine ubijeno je vi{e od 40.000 qudi, a vi{e od 12 miliona qudi je raseqeno.
Sukobi su sada naj~e{}i u regionu Kordofan koji je bogat naftom.
REALPOLITIKA I PRIJATEQSTVO
O ~emu su se Putin i Modi dogovorili u Wu Delhiju
Tokom posete predsednika Putina Wu Delhiju postignut je niz sporazuma o ~vr{}em ekonomskom povezivawu dve dr`ave, koji }e omogu}iti da me|usobna trgovinska razmena sa sada{wih oko 65 milijardi dolara poraste na planiranih 100 milijardi ve} u narednih nekoliko godina.
Ruski predsednik Vladimir Putin, u pratwi vi{e ministara, {efova krupnih preduze}a i banaka, u petak je okon~ao zvani~nu posetu Indiji. Mada dve zemqe jednom godi{we odr`avaju redovne sastanke na najvi{em nivou, to je bio prvi put od 2021. da se ruski lider zaputio u Wu Delhi.
On je tamo primqen uz najvi{e dr`avne po~asti i vrlo toplo – pored premijera Narendre Modija, koji ga je li~no do~ekao na aerodromu, razgovore je imao i sa predsednicom Drupadi Murmu. Putin, koji je prvi put posetio Indiju jo{ 2000. godine, na{ao je i vremena da jo{ jednom oda po~ast indijskom duhovnom i politi~kom vo|i Mahatmi Gandiju u Memorijalnom centru Ra| Gat. Dva lidera su se dogovorila da obim bilateralne trgovine, koji sada iznosi oko 65 milijardi dolara, uve}aju na 100 milijardi godi{we do 2030. godine. Dobro raspolo`eni premijer Modi u svom obra}awu novinarima rekao je da on li~no misli da nema potrebe da se ~eka toliko, ve} da taj rezultat mo`e da se postigne i ranije. Radi ostvarewa tog ciqa, ali i umawewa indijskog trgovinskog deficita koji je zbog uvoza zna~ajnih koli~ina ruske nafte ogroman i iznosi 59 milijardi dolara, ruska strana se obavezala da pove}a uvoz indijskih poqoprivrednih proizvoda i plodova mora. Taj segment indijske privrede odnedavno je na udaru Trampovih drakonskih carina od 50 posto, koje predstavqaju kaznu za to {to Indija nastavqa da nabavqa jeftinu rusku naftu uprkos upozorewima iz Va{ingtona da time finansira „Putinovu ratnu ma{inu” i zahtevima da sa time prekine.
Podse}awa radi, Trampova administracija je protiv Wu Delhija uvela carine od 50 odsto na robu kao {to su poqoprivredni proizvodi, dijamanti i drugo drago kamewe, dok je izostavila druge va`ne indijske izvozne artikle, kao {to su lekovi i elektronika. No, upravo su poqoprivredni proizvodi od su{tinskog zna~aja za Modijevu vladu, jer je najve}i deo ogromne indijske populacije, koja se sada procewuje na blizu 1,4 milijarde, siroma{no ruralno stanovni{tvo koje svaki poreme}aj u trgovini ili porast cena mo`e ko{tati bankrota, {to je i jedan od osnovnih razloga za{to je snabdevawe jeftinom ruskom naftom esencijalno za Indiju. S tim u vezi, ~ini se u nastojawu da razveje zabrinutost vezanu za sve u~estalije napade na tankere koji transportuju rusku naftu, predsednik Putin je doma}inima je obe}ao neprekinuto snabdevawe gorivom, naglasiv{i da je „Rusija pouzdani snabdeva~ naftom, gasom i ugqem – svime {to je potrebno za razvoj Indije”.
Zemqe EU }e morati da obezbede milijarde evra garancija za zajmove Ukrajine
Zemqe Evropske unije }e morati pojedina~no da obezbede milijarde evra da bi garantovale zajmove za Ukrajinu u iznosu do 210 milijardi evra, pri ~emu se o~ekuje da Nema~ka pokrije do 52 milijarde evra, navodi se u dokumentima u koje je briselski portal „Politiko” imao uvid. Evropska komisija je pro{le nedeqe predstavila diplomatskim predstavnicima zapawuju}e iznose nakon {to je predstavila zajam za reparacije Ukrajini u vrednosti od 165 milijardi evra, koriste}i gotovinsku vrednost zamrznute ruske imovine, navodi portal.
Rezervni mehanizmi, koji bi bili proporcionalno raspodeqeni me|u zemqama ~lanicama bloka, potrebni su da se obezbedi odobrewe za zajam belgijskog premijera Barta De Vevera.
On se protivi kori{}ewu suverenih ruskih sredstava zbog zabrinutosti da bi wegova zemqa sama mogla da bude u obavezi da na kraju vrati novac Moskvi.
Oko 185 milijardi evra zamrznute ruske imovine nalazi se pod upravom finansijskog depozitara sa sedi{tem u Briselu, Euroclear-a, dok je jo{ oko 25 milijardi evra rasuto po privatnim bankovnim ra~unima {irom bloka.
Ukupni iznosi po zemqama mogli bi da se pove}aju ukoliko
zemqe naklowene Kremqu, poput Ma|arske, odbiju da se pridru`e inicijativi.
Iako bi zemqe koje nisu ~lanice EU mogle, ukoliko `ele, da pomognu tako {to bi pokrile deo ukupnog garancijskog iznosa, navodi briselski portal. Norve{ka je bila pomiwana kao mogu}i kandidat dok se wen ministar finansija Jens Stoltenberg, nije distancirao od te ideje.
Ukrajina se suo~ava sa buxetskim deficitom od 71,7 milijardi evra naredne godine i mora}e da po~ne sa smawewem javne potro{we od aprila, ukoliko ne stigne dodatni novac.
Ma|arska je u petak stavila veto na izdavawe nove EU obveznice kako bi se popunio buxetski jaz Kijeva, prebacuju}i teret na lidere da uvere De Vevera da podr`i kori{}ewe ruskih sredstava kada se lideri EU sastanu
18. decembra, umesto da pose`u u sopstvene nacionalne fondove. Nema~ki kancelar Fridrih Merc bio je u Briselu u petak uve~e da bi uverio De Vevera da }e Nema~ka obezbediti 25 odsto rezervnog mehanizma, {to je najve}i udeo me|u svim zemqama. Predlo`eni zajam za reparacije predvi|a 115 milijardi evra za finansirawe ukrajinske odbrambene industrije u periodu od pet godina, dok bi 50 milijardi evra pokrilo buxetske potrebe Kijeva.
Preostalih 45 milijardi evra iz ukupnog paketa slu`ilo bi za otplatu zajma G7 Ukrajini, izdatog pro{le godine. Sredstva bi, prema prezentacijama Komisije, bila ispla}ivana u {est rata tokom godine, navodi portal. Odre|ene provere i mehanizmi kontrole bili bi na snazi kako bi se spre~ilo da prevaranti prisvoje novac.
SAD VR[E PRITISAK NA ZELENSKOG: Trampova administracija ga poziva da preda Donbas
Ameri~ka administracija insistira da Ukrajina pristane na zna~ajne teritorijalne ustupke u okviru a`uriranog mirovnog plana koji podr`ava predsednik Donald Tramp, prenosi ameri~ki portal „Aksios“. Kijev, me|utim, smatra da su pojedini elementi predloga previ{e nakloweni Moskvi, dok je pritisak koji Va{ington vr{i na ukrajinsku stranu, kako isti~u, nesrazmeran onome {to se zahteva od Rusije.
Prema navodima izvora „Aksiosa“, Sjediwene Dr`ave zahtevaju od ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da pristane na predaju Donbasa. Ukrajinska strana to ocewuje kao nastojawe da se proces ubrza pre zavr{etka konsultacija sa evropskim saveznicima. Ameri~ki zvani~nici, s druge strane, negiraju takve tvrdwe i isti~u da Va{ington istovremeno vr{i pritisak i na ruskog predsednika Vladimira Putina da ubla`i svoje uslove.
„^inilo se kao da SAD poku{avaju da nas na razne na~ine ubede da Rusija `eli da zauzme ceo Donbas i da Amerikanci `ele da Zelenski prihvati sve to u telefonskom razgovoru“, naveo je jedan ukrajinski zvani~nik.
Tramp je u nedequ izjavio da se ukrajinskim pregovara~ima „svi|a“ ameri~ki mirovni plan, ali da je „razo~aran“ jer ga Zelenski navodno nije pro~itao. Tokom subotweg razgovora, Zelenski je Vitkofu i Ku{neru rekao da je dokument dobio „samo sat vremena ranije“, {to je ameri~ki zvani~nik ocenio neobi~nim, tvrde}i da je a`urirani predlog poslat Kijevu dan uo~i poziva.
Ukrajinska strana isti~e da je deo dokumentacije zaista stigao ranije, ali da su kqu~ni materijali primqeni neposredno pred razgovor.
Zelenski se dan pre poziva sastao u Londonu sa liderima Velike Britanije, Francuske i Nema~ke kako bi bio usagla{en zajedni~ki evropski stav prema ameri~kom predlogu. Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da Kijev „ima mnogo karata u rukama“, dok je nema~ki kancelar Fridrih Merc izrazio rezerve prema pojedinim elementima Trampovog plana.
Evropski lideri smatraju da Kijev ne sme da pravi ustupke Moskvi bez kolektivne procene interesa saveznika. Nasuprot tome, u Trampovoj administraciji evropski oprez vide kao usporavawe realizacije plana.
Prema re~ima ukrajinskih zvani~nika, nakon sastanka Trampovih savetnika Stiva Vitkofa i Xareda Ku{nera sa Putinom u Moskvi pro{le nedeqe, ameri~ki predlozi postali su znatno stro`i. Iz Kijeva tvrde da se Va{ington nadao da }e Zelenski tokom telefonskog razgovora u subotu dati direktnu saglasnost na ustupawe Donbasa, nakon trodnevnih razgovora u Majamiju. Rusija, navodno, zahteva da joj se preda ~itav Donbas, ukqu~uju}i podru~ja koja trenutno nisu pod kontrolom ruskih snaga. Ukrajina, pak, insistira na jasnim bezbednosnim garancijama od SAD. Uprkos izvesnom napretku u pregovorima, pomaka u pogledu teritorijalnih pitawa ili garancija – nema.
Zemqe Evropske unije }e morati pojedina~no da obezbede milijarde evra
MILO[ KOVI], SRPSKI ISTORI^AR, DOKTOR ISTORIJSKIH NAUKA
I DOCENT NA FILOZOFSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU:
Sudbonosna prekretnica
Pogor{awe odnosa izme|u Rusije i Srbije, kome svedo~imo ovih dana, moglo bi da preraste u sudbonosni, prelomni doga|aj, koji }e zaseniti sve poraze i nevoqe iz doba Aleksandra Vu~i}a i wegovih saradnika, ka`e Milo{ Kovi}, srpski istori~ar, doktor istorijskih nauka i docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu za portal „Iskra”.
Oni, naime, poku{avaju da oduzmu ruskom Gasprom weftu vlasni{tvo u Naftnoj industriji Srbije. Ukoliko se to dogodi, Rusija }e biti istisnuta iz na{eg energetskog sektora. Vu~i} i saradnici tvrde da se tako mora, jer ih na to prisiqavaju SAD i wihova dr`avna institucija montipajtonovskog imena – „Agencija za upravqawe tu|om imovinom“. Nikola Vrzi} nas je, me|utim, nedavno podsetio na ~iwenicu da se Va{ingtonskim sporazumom sa SAD Srbija jo{ 2020. godine obavezala da }e „diversifikovati svoje snabdevawe energijom“. Aleksandar Vu~i}, potpisnik ovog sporazuma, naravno, srpskoj javnosti {aqe uznemiruju}e poruke o tome da }e nevoqa sa NIS-om upropastiti na{ energetski i bankarski sektor. On javno moli Ruse da svoju imovinu nekome prodaju; nudi im na{e novce, naravno, neuporedivo mawe od onoga {to su Rusi ulo`ili u kupovinu, obnavqawe i {irewe NIS-a; preti im nacionalizacijom, uprkos ~iwenici da je ona, Sporazumom izme|u Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradwi u oblasti naftne i gasne privrede, izri~ito zabrawena. ]utawe Rusije na sve to, dovoqno govori o wenom odnosu prema najnovijem poduhvatu Aleksandra Vu~i}a i wegovih saradnika. Jasno je da, za sada, Rusija nema nameru da se odrekne NIS-a. Tako|e, ona ne `uri da sa Srbijom sklopi novi ugovor o isporuci gasa. Podsetimo, Srbija ga je do sada dobijala po privilegovanoj ceni. To je na{oj dr`avnoj kasi donosilo neprocewivu u{tedu. Vu~i} je, zauzvrat, objavio da }e gas nabavqati na drugim stranama. Niko, me|utim, ne sumwa u to da }emo morati da ga pla}amo neuporedivo skupqe.
U isto vreme, re`imski mediji i napredwa~ki poslanici u Narodnoj skup{tini po~eli su sa sinhronizovanim napadima na Rusiju. Oni ponavqaju pri~e koje smo mnogo puta ~itali i slu{ali na opozicionim medijima u britanskom vlasni{tvu: „kada su nam to Rusi pomogli“, „sve Velike sile su iste“, itd. Re`imski qudi i opozicionari sada se utrkuju u napadima na Rusiju i nabrajawu svih zala koje nam je ova zemqa, tokom istorije, tobo`e nanela. Oni se, bez ikakvog ose}awa stida, otimaju za naklonost EU, Britanije i SAD. Prvi da bi se na vlasti odr`ali, drugi da bi je osvojili.
Nema svrhe udubqivati se u sadr`aj ispraznih politi~kih tirada. One, ipak, stalnim ponavqawima sti~u pravo gra|anstva u zbuwenoj javnosti. Eto posla za istori~ara… Postoji li du`e kretawe, koje je neophodan kontekst za razumevawe rusko-srpskih odnosa? I kakve bi posledice u sada{wosti i budu}nosti moglo da ima najnovije zahla|ewe odnosa, ukoliko izraste u ne{to ve}e? Jezik, poreklo i vera spajaju Ruse i Srbe od prvih po~etaka wihove istorije. Upravo je ruski kalu|er, ako je verovati Teodosiju, odveo Svetog Savu, najve}u li~nost srpske istorije i predawa, na Svetu goru. Mona{ki postrig Sveti Sava je primio u ruskom svetogorskom manastiru, Starom Rusiku. U vreme tatarskog ropstva, ruski monasi prikupqali su milostiwu na srpskim dvorovima; u vreme turskog ropstva, srpski monasi, episkopi i patrijarsi molili su ruske vladare za materijalnu pomo}, ali i za podr{ku u odbrani od turskih nasiqa i gr~kih pretenzija. Srpske molbe po~ele su sa prvim uzdizawem Rusije u carstvo i sna`nu dr`avu, u 16. veku i nastavile su se sve do propasti carske Rusije 1917. godine. Izda{noj podr{ci Rusije zna~ajno su doprinosili kultovi srpskih svetiteqa u Ruskoj crkvi i kulturi. Ba{ kao u sredwovekovnim srpskim zemqama, Zakonopravilo Svetog Save vekovima je ure|ivalo duhovni, pa i svetovni `ivot Rusa. U me|uvremenu, sa seobama Srba na rimokatoli~ke teritorije, Rusija je bila podr{ka i u samoodbrani od katoli~ewa. Ba{ zbog toga, u 18. veku, Srbi su usvojili ruskoslovensku recenziju staroslovenskog jezika, kao jezik vere i kulture. Taj, crkvenoslovenski jezik, obnovio je svest o tome da pomesne crkve Rusa i Srba, pripadaju jednoj, zajedni~koj, Pravoslavnoj crkvi. On je do danas ostao zajedni~ki jezik molitve i predawa. Po~ev{i od doba Petra Velikog, u svojim ratnim pohodima na Turke, Rusija ra~una na Srbe. Veze Srba sa Austrijom i Venecijom bile su `ive, bliske i neposredne. Ali obnova srpskih dr`ava, prvo teokratske Crne Gore, pa onda i kne`evine Srbije, bila je jedna od geopoliti~kih posledica pohoda ruskih armija ka jugu, ka Mediteranu, Bosforu i Dardanelima. Povratak krstova na kupole Svete Sofije postao je glavni ciq celokupne spoqne politike
Ruske imperije. Iz te ~iwenice proisticala je cela istorija Balkana, pa i Srba, sve do 1917. godine. Stvarawe Crne Gore pod Svetim Petrom Cetiwskim i Wego{em i nastanak Srbije pod Kara|or|em i Milo{em, bilo je mogu}e zahvaquju}i vojnoj, finansijskoj i duhovnoj pomo}i Rusije. Rukopolo`ewe Wego{a u petrogradskom Preobra`enskom sabornom hramu bilo je upravo posledica svesti o celovitosti jedne, Pravoslavne crkve. Uprkos Kara|or|evim poku{ajima da za sudbinu Srbije zainteresuje Austriju, Francusku, Britaniju, jedina Velika sila koja je ustani~koj Srbiji pru`ila stvarnu podr{ku i u wu poslala vojsku bila je Rusija. Kara|or|e, ve~ito nezadovoqan brojem wenih vojnika u Srbiji, na kraju je u Rusiji prona{ao uto~i{te.
Sva velika nacionalna postignu}a Srba ostvarena su srpskom pame}u i hrabro{}u, ali uz pomo} Rusije: autonomija, nezavisnost, ujediwewe. Da bi se u tome uo~io udeo samih Srba, dovoqno je uporediti ih sa Bugarima; oni su, zaista, slobodu dobili iz ruku Rusa, 1878. godine. Knez Milo{ se za autonomiju Srbije izborio uz odlu~uju}u pomo} ruskog oru`ja i diplomatije, bez opaqenog srpskog metka, zahvaquju}i rusko-turskom ratu 1828-1829. godine. Ni wegovi odnosi sa Rusima nisu bili harmoni~ni. Pogotovo se to nije moglo re}i za potoweg srpskog kneza Aleksandra Kara|or|evi}a i ustavobraniteqe, koji su se okrenuli zapadnim silama. Knez Milo{ se, potom, vratio na vlast kao pokajani rusofil.
Knez Mihailo Obrenovi} }e, za odlazak Turaka iz srpskih gradova, mo}i da zahvali diplomatskoj podr{ci Rusije i Francuske. Nezavisnost i oslobo|ewe ~etiri ju`na okruga ste~eni su u ratu, rame uz rame sa Rusima, u vreme kneza Milana Obrenovi}a, 1878. godine. Senka San-Stefana poremetila je, me|utim, srpsko-ruske odnose sve do 1903. godine.
Srbija kraqa Petra I Kara|or|evi}a vratila se savezni{tvu sa Rusijom. Preko we bi}e uspostavqene i veze Srbije sa Francuskom i Britanijom. Ekonomski potpuno zavisna od Austro-Ugarske, Srbija se u Carinskom ratu is~upala iz wenog zagrqaja. Rusija je stajala iza Balkanskog saveza iz 1912. godine. Srbija i Crna Gora tada su oslobodile Staru Srbiju i Makedoniju. Samo je Rusija podr`ala Srbiju kada je u Beograd stigao austrougarski ultimatum 1914. godine. Britanija je bila spremna da je prepusti sudbini. Podr{ku Srbiji i ulazak u Veliki rat, car Nikolaj II, wegova porodica i zemqa plati}e najskupqom cenom. Srbi nisu zaboravili ni wegov odsudan zahtev saveznicima da Srbe 1916. godine, na obalama Albanije, kona~no prime na svoje brodove i tako spasu od sigurne propasti. Mo`e se re}i da je Nikolaj II donosio odluke u skladu sa svojim vi|ewem ruskih interesa i potreba. Ipak, on je 1914. znao da Rusija nije bila spremna za rat.
Iako je carska Rusija uni{tena 1917. godine, Srbi su uspeli da ostvare zavetnu ideju oslobo|ewa i ujediwewa, makar i u jugoslovenskoj dr`avnoj formi. Nastanak Jugoslavije bio je jedna od posledica propasti carske Rusije. Ona do svog kraja nije htela da prihvati jugoslovensku ideju i ujediwewe Srba sa inovernim Hrvatima i Slovencima. Britanci su, me|utim, ve} decenijama zagovarali takvu vrstu ujediwewa, u kojoj bi srpska rusofilija bila obuzdana prevla{}u rimokatolika i muslimana.
U epohi SSSR-a i Jugoslavije sve }e se promeniti. Sovjeti su u Jugoslaviji s pravom videli deo kordona koji su wihovi neprijateqi, Britanci i Francuzi, podigli kako bi ih obuzdavali. Srbi su brzo razumeli da je Sovjetski Savez bio neprijateq Kraqevine Jugoslavije. To }e se samo potvrditi kada ona bude primila preko 40.000 ruskih „belih“ izbeglica. Wihov doprinos srpskoj kulturi i me|usobnom upoznavawu dva naroda bi}e, naravno, neprocewiv. Posle 1917. godine Srbi su poverovali u savezni{tvo Francuske, Britanije i SAD. Da su tada, bez carske Rusije, ostali potpuno sami, shvatili su tek u Drugom svetskom ratu, kada ih je Britanija (potom i Amerika), doslovno iskoristila i prepustila re`imu Josipa Broza Tita. Crvenoarmejci su 1944. ginuli na ulicama Beograda, zajedno sa partizanima, za razliku od angloameri~kih pilota koji su srpsku prestonicu, sa bezbedne visine, razarali na sam Vaskrs. Srpske rusofile, koji su, posle Britanije, SSSR-a i SAD, odigrali kqu~nu ulogu u usponu komunista na vlast, Tito je zbrisao posle 1948. godine. Wegova dr`ava bi}e ostvarewe starih britanskih planova. Anglosaksonci, od 1948. godine glavni pokroviteqi Titovog re`ima, nastavili su sa istom politikom prema Srbima i onda kada su se opredelili za razbijawe jugoslovenske dr`ave i pretvarawe republika i pokrajina u posebne dr`ave. Pora`en u Hladnom ratu, SSSR je prestao da postoji. Moralno, ekonomski i vojno oslabqena Rusija poslu{no je sledila diktate pobedni~kog NATO pakta. Za
razliku od Nema~ke, SAD, Britanije i Francuske, u ratovima 1991-1999, Rusija ipak nije bila neprijateq Srba. Nije neva`na ~iwenica da je Rusija, za vreme ratova i uprkos sankcijama, snabdevala Srbiju gasom, koji ova tada nije mogla da plati.
^im je, u dobu Vladimira Putina, zapo~ela obnova ruske samosvesti, ekonomske i vojne mo}i, Rusija je jasno odredila i svoju politiku prema Srbima. I Rusi i Srbi sada su te`ili da iza|u iz polo`aja pot~iwenosti i raspar~anosti, u koji su dospeli sa razbijawem SSSR i Jugoslavije. U naporima Srbije da stekne rusku podr{ku, jedan od kqu~nih trenutaka bila je upravo prodaja ve}inskog dela vlasni{tva NIS-a Gasprom weftu. Pomo} Rusije pokazala se kqu~nom, uprkos defetizmu velikog dela srpskih elita, u borbi za odbranu Kosova, Metohije i Republike Srpske. Da li iko mo`e da veruje da bi, bez podr{ke Rusije, ta borba potrajala do dana{weg dana?
Dana{wi svet vi{e nije unipolaran kao krajem 20. i po~etkom 21. veka. Od tri supersile dana{wice, SAD, Rusije i Kine, dve prema Srbima vode prijateqsku politiku. Rusija je u Ukrajini u{la u odsudnu bitku, posle koje ni{ta vi{e ne}e biti isto. Wena pobeda u tom ratu zna~i}e po~etak prekomponovawa odnosa snaga i Evropi. Srbija i Srpska su danas u vrlo te{kom polo`aju, sa NATO trupama na svojim teritorijama, opkoqene ~lanicama NATO pakta. ^iwenica da Srbija nije pristupila re`imu sankcija prema Rusiji donela joj je naklonost Rusije, ali i nepoverewe, pa i neprijateqstvo NATO zemaqa. Razumno je da u takvim uslovima, pou~eni svojom istorijom, Srbi moraju da izbegavaju svaku konfrontaciju. Ali, po koju cenu? Da li se mir zaista mora pla}ati delovima sopstvene teritorije, Kosova i Metohije? [ta sledi posle prekidawa veza sa Rusijom? Da li iko ozbiqno veruje da bi opredeqewem za NATO, EU i SAD Srbi sa~uvali svoje pravo na goli opstanak? Zar EU (Nema~ka i sateliti) i Britanci otvoreno ne ka`u da su wihovi glavni uslovi – priznawe nezavisnosti „Kosova“ i ga{ewe suvereniteta Republike Srpske (Trampove SAD su podjednako izri~ite kada je re~ o Kosovu, ali ne i po pitawu Republike Srpske)?
Raskid Srba sa Rusijom zna~io bi brzi i kona~ni gubitak Kosova i Metohije i ga{ewe svakog suvereniteta i slobode Republike Srpske. To bi olak{alo politiku napu{tawa Kosova i Metohije, koju Aleksandar Vu~i} otvoreno vodi od Briselskog sporazuma iz 2013, ali i podrivawa Republike Srpske koje je jasno vidqivo od uspostavqawa posebnih odnosa Bawaluke sa Moskvom i wenog najnovijeg pribli`avawa, uz blagoslov Moskve, Va{ingtonu. Tirade beogradskih re`imskih i opozicionih medija protiv Rusije po pravilu su za~iwene napadima na Milorada Dodika. Kao da Bawaluka, za razliku od Beograda, uspeva da prona|e svoje mesto unutar najnovijeg procesa ameri~ko-ruskog pribli`avawa. Beograd je za to vreme, nepokolebqivo, na nema~ko-britanskom „evropskom putu“. Zar Vu~i} jo{ 2017. nije izjavio da bi „Srbija ulaskom u NATO re{ila veliki deo svojih problema, ali bi to bilo protiv voqe 75 odsto naroda“?
Raskol izme|u Srbije i Srpske dove{}e, pre ili kasnije, do zajedni~ke propasti. U Beogradu malo ko razume da }e ga{ewe Republike Srpske biti uvod u razarawe Srbije. Posledica raskida sa Rusijom i napu{tawa Kosova i Srpske bi}e nastavak raspar~avawa srpskog naroda, kona~no pretvarawe ostataka Srbije i Srpske u ekonomske i duhovne kolonije Zapada, wihove plodne zemqe i voda u pustiwu i rudnu jalovinu. Asimilacija Srba u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Makedoniji bi}e ubrzana. Srbi }e, na ovaj ili onaj na~in, u~estvovati u ratu NATO protiv Rusije, koji bi sasvim sigurno doveo do uni{tewa zemaqa u~esnica. Raskid Srbije sa Rusijom, koji se danas nazire, bio bi, zato, politi~ki iracionalan i moralno nedopustiv.
Dodik: BiH ne}e postati ~lanica NATO
Predsednik SNSD Milorad Dodik izjavio je da BiH ne}e postati ~lanica NATO, jer se Republika Srpska tome protivi, istakav{i da se Srpska trudi da pove}a intenzitet saradwe sa Rusijom u svim oblastima.
„Na{a politika ne podrazumeva u~lawewe u NATO. Trudimo se da pove}amo intenzitet saradwe sa Rusijom u svim oblastima - u sportu, kulturi, nauci, politici”, rekao je Dodik za Tass.
On je istakao da se ni{ta nije promenilo u politi~kom izboru srpskog naroda.
„Srbi vole i nastavqaju da podr`avaju Rusiju. Rusija je sada u opravdanom i razumqivom odbrambenom stawu i nadamo se da }e iza}i kao pobednik” - rekao je Dodik.
On je istakao da samo obnovqena saradwa sa Rusijom mo`e spasiti od kolapsa Evropu, ~iji je ekonomski uspeh u velikoj meri bio zasnovan na pristupu ruskim resursima po povoqnoj ceni.
„Sada kada je to pro{lo, vidimo Evropu u te{koj ekonomskoj situaciji. Wihovi pokazateqi su veoma niski. Postoji recesija, problemi sa prilivom migranata. Sve {to se sada de{ava moglo bi na kraju uni{titi Evropu”, rekao je Dodik.
U budu}nosti, ukazuje Dodik, Evropa mo`e ostati uspe{na samo ako joj Rusija pomogne, te se nada da }e to biti zasnovano na ekonomskim principima.
„Bilo je dobro razvijati nema~ku ekonomiju kada su do-
bijali jeftin gas iz Rusije. Ali ~im je stigao ameri~ki gas, ~ija je cena utrostru~ena, nema~ko ekonomsko ~udo se raspalo. I siguran sam da dok se Evropa ne integri{e sa Rusijom, Evropqani ne}e mo}i da postignu nikakav uspeh”, rekao je Dodik.
Predsednik SNSD-a Milorad Dodik ocenio je da }e po okon~awu konflikta u Ukrajini najvi{e izgubiti Evropa, koja se ve} suo~ila sa velikim ekonomskim problemima.
„Kada predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Sjediwenih Dr`ava Donald Tramp postignu dogovor, vide}emo eroziju evropskih elita, koja je ve} po~ela i na
I Petar Ko~i} se zalagao za bawu u Lakta{ima
Malo je poznato da je na zna~aj izvora termalne vode u Lakta{ima, o kojima postoje mnoge legende, u Bosanskom saboru 1910. godine ukazao narodni tribun i poslanik Petar Ko~i}. On je 11. oktobra za govornicom izjavio da u wegovom srezu, „ni`e Bawe Luke postoji takozvana lakta{ka ilixa”, koja je bez sumwe „tvorevina starih Rimqana i wihovih vojnika”. Svakog leta tu se, ka`e Ko~i}, na kupawe i le~ewe sle`e silni seoski svet „iz sviju sela izme|u Bawe Luke i Bosanske Gradi{ke, i izme|u Prijedora i Prwavora, kao i varo{ani iz Bawe Luke”. Ko~i} tako|e prime}uje:
„Ali na `alost, u tako lekovitoj vodi, vi{e sveta mo`e da nastrada i oboli nego da se izle~i. To je okrugla, ozidana jama sa pre~nikom od tri metra i dubine od jedan metar. U tu se kacu ~esto puta svali po 50–60 lica, {to mu{kih, {to `enskih, i rawavih i krastavih i {ugavih, pa sad neka se pomisli kako im je takvim i tolikim, na tako malom prostoru!”
Petar Ko~i} u istom govoru upozorio je Bosanski sabor da bi lakta{ku bawu trebalo urediti
i da to ne ko{ta mnogo, najvi{e 50.000 kruna. On je rekao: „Naro~ito se tamo{wi svet `ali na te`ake iz sela Ivawske, koji su, kako se tvrdi, u velikoj meri zara`eni, jer su ovi na{i `alosni te`aci bili u toku dugog istorijskog vremena na veoma izlo`enom polo`aju. Izgleda da su svi mogu}i ratovi, po~ev{i od pohoda Maxara na Jajce pa do okupacije, pre{li preko wih. I zbog toga bi trebalo ovu ilixu urediti.”
Arheolo{kim istra`ivawima iz 1889. godine prona|eni su ostaci rimskog javnog kupatila pored izvora lekovite vode. Tada su otkriveni i temeqi zgrada sa specijalnim sistemom grejawa, rimske cigle, grn~arija, podne opeke, cigle i staklo.
„Putopisi iz turskog perioda kazuju o blagotvornosti, ali slaboj ure|enosti izvora”, navodi arheolog Bojan Vujinovi}.
Zabele`eno je da kupa~i obu~eni ulaze u vrelo oblo`eno jednostavnim kamenom, a nakon kupawa tr~karaju obli`wim brdom da bi se br`e osu{ili.
„Dolaskom Austrougarske po~iwe ozbiqno nau~no interesovawe za lekovite izvore u BiH, pa time i u Lakta{ima. Zasluge za to ima Ernest Ludvig, be~ki geolog, koji je prvi, u periodu od
kraju }e dovesti do wihovog kraha”, kazao je Dodik. On je ocenio da u Evropi nema lidera koji bi mogao ne{to preduzeti da promeni stvari, dodaju}i da je podr{ka francuskom predsedniku Emanuelu Makronu na 12 odsto i to verovatno vi{e me|u migrantima nego me|u doma}im stanovni{tvom, dok je na niskom nivou i podr{ka nema~kom kancelaru.
Govore}i o mogu}em vojnom sukobu izme|u Rusije i Evrope, Dodik je rekao da se apsolutno sla`e sa stavom ruskog predsednika da Evropa nema potrebne mi{i}e da ratuje protiv Rusije.
On je kazao naveo da je Rusija u sukobu sa Ukrajinom ne zato {to `eli da zauzme tu|e teritorije, ve} zato {to su ti prostori istorijski uvek pripadali Rusiji.
Dodik je podsetio da su lideri nekada{weg SSSR-a donosili odluke koje su ponekad bile u suprotnosti sa istorijskom istinom.
„Zato su Krim i deo Ukrajine sada vra}eni tamo gde treba da budu. Na`alost, u politiku je ume{ana i pravoslavna du{a ruskog naroda. Uvek smo smatrali da u Ukrajini `ivi narod koji deli iste vrednosti i pripada istoj zajednici”, naveo je Dodik, prenela je Srna.
On je istakao da su tako i Srbi mislili da su im narodi biv{e Jugoslavije bra}a, ali se pokazalo da nije tako.
„Sve {to nam se ovde de{avalo bilo je deo prethodne igre koju Zapad vodi protiv Rusije”, rekao je Dodik.
CiK BiH: Ponovno brojawe glasova na 51 bira~kom mestu u Republici Srpskoj
1886. do 1888. godine, ispitivao sastav i lekovitost izvora u Lakta{ima”, smatra Vujinovi}. Stvarawem Vrbaske banovine 1929. godine i dolaskom Svetislava Tise Milosavqevi}a na weno ~elo, usledilo je novo doba cele Krajine, a time i lekovitih vrela u Lakta{ima. Zbog toga je preduzimqivi ban odmah naredio da se izgradi prilaz, a iznad izvora da se podigne „jedna skromna gra|evina, pod kojom }e biti kupatilo”. Radovi su otpo~eli ve} juna 1930, pa je do slede}e godine izgra|ena okrugla, kupolasta zgradica, u kojoj je bazen pre~nika pet metara. Tako je sa~iweno narodno kupatilo „jednostavnog ure|aja”, koje i danas simbolizuje lakta{ku bawu.
Profesor doktor Stanko Miholi} iz Zagreba od 1954. do 1956. godine ispitivao je termalne vrednosti ovih izvora. Utvrdio je da je stalna temperatura vode 30,4 stepena Celzijusa, a izda{nost 60 litara u sekundi. Akademik profesor doktor Marko Ciglar konstatovao je da se ovom vodom mogu le~iti bolesti srca, krvotoka, nervnog sistema, metabolizma, visok krvni pritisak, stawa posle povreda, op{te slabosti i iscrpqenosti. Ovim istra`ivawima postavqeni su temeqi dana{we moderne bawe u Lakta{ima.
U narodu od davnina postoji verovawe da lakta{ka termalna voda le~i o~i, `ivce, stoma~ne probleme, zglobove, ko`ne bolesti, reumu, srce i vene i da „ne da ostariti ni mu{ku ni `ensku”. Pored znamenitih vrela, gde i sada postoje pomenute kupole, izgra|en je moderan bawsko-turisti~ki i hotelski centar sa {irokim spektrom medicinskih usluga. Na temeqima stare bawe, koriste}i blagodeti termalne vode, u novo vreme nastao je jedan od najzna~ajnijih centara bawskog turizma u regionu, koji svake godine privla~i veliki broj turista iz zemqe i sveta. Terme u Lakta{ima postale su zna~ajan razvojni faktor u ovom delu Republike Srpske.
Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK BiH) je saop{tila da je naredila ponovno kontrolno brojawe glasa~kih listi}a na 51 bira~kom mestu u pet op{tina, na izborima za predsednika Republike Srpske, zbog utvr|enih nepravilnosti. Na sajtu CIK BiH navodi se da je takva odluka doneta na osnovu izve{taja Kontrole izbornih rezultata, nalaza Glavnog centra za brojawe i primqenih prigovora. Ponovno brojawe glasa~kih listi}a na vanrednim predsedni~kim izborima u Republici Srpskoj, odr`anim 23. novembra, bi}e izvr{eno na bira~kim mestima u Zvorniku, Doboju, Lakta{ima, Ugqeviku i Loparama. U Zvorniku }e ponovo biti prebrojani glasovi na 34 birali{ta, u Doboju na osam, u Lakta{ima na sedam i u Uqeviku i Loparama na po jednom birali{tu.
Na ve}ini tih bira~kih mesta kandidat vladaju}eg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Sini{a Karan ubedqivo je pobedio opozicionara Branka Blanu{u iz Srpske demokratske stranke. Razlog za ponovno brojawe je glasawe gotovo 700 osoba bez va`e}eg identifikacionog dokumenta na tim bira~kim mestima.
Po~ela sezona skijawa na Jahorini
Jahorina je ponovo izgledala kao razglednica. Niz bele padine staze „Poqice” skliznuo je prvi ovogodi-{wi karavan skija{a – petnaestak ~lanova Smu~arskog kluba „Jahorina” su tradicionalnim spustom ozna~ili po~etak jo{ jedne zimske sezone na najpose}enijoj turisti~koj atrakciji Republike Srpske.
Kroz ciq je prvi pro{ao Bal{a Savi}. „Staze su odli~ne, dan lep, preporu~ujem svima da {to pre do|u”, rekao je Savi}. Nakon {to su pripremili staze i otvorili vrata skija{ima, nadle`ni u centru su najavili da je kao i svake godine po~etkom de-cembra po~eo period koji }e odrediti ritam `ivota za naredna ~etiri meseca na ovoj olimpijskoj atrakciji. Iz Olimpijskog centra (OC) „Jahorina” naveli su da su tehni~ke i operativne pripreme zavr{ene, te da spremno ulaze u no-vu skija{ku sezonu. Spoj prirodnog i ve{ta~kog snega stvorio je belu podlogu idealnu za rani po~etak sezone, navode u centru.
Protokol Vlade Crne
Gore tra`io uklawawe
kape sa ocilima i srpske trobojke u Beranama
Sve~ano otvarawe puteva u Beranama, kojim je premijer Milojko Spaji} nastavio seriju promotivnih aktivnosti {irom Crne Gore, obele`ila je sporna reakcija vladinog protokola i direktora Uprave za saobra}aj Radomira Vuksanovi}a na srpske nacionalne simbole.
Pripadnici protokola Vlade i li~no direktor Vuksanovi} insistirali su da mladi} u tradicionalnoj narodnoj no{wi, ~lan KUD „Kolo“, sa glave skine kapu ukra{enu sa ~etiri ocila. Ocenili su, naime, da „to nije crnogorska kapa“, nakon ~ega su mu ponudili kapu sa grbom Crne Gore. Mladi} je tu ponudu odbio, navode}i da takvu kapu wegovi preci nisu nosili.
Kao kompromisno re{ewe, protokol je mladi}u iz folklornog ansambla do-
Sa sve~anosti u Beranama i mladi} kome su skinuli srpsku kapu iz Crne Gore
zvolio da ostane na ceremoniji - ali bez kape.
Nezvani~no se saznaje da je istom protokolu zasmetala i srpska trobojka u sali za sastanke u op{tini Berane. Na zvani~nim fotografijama sa skupa, taj simbol nije prisutan.
Ovakva reakcija proizvela je uznemirewe u delu javnosti, kao i me|u predstavnicima srpskih politi~kih stranaka. Iako u Spaji}evoj Vladi ima ministara koji se nacionalno izja{wavaju kao Srbi, Miluna Zogovi}a i Maje Vuki}evi}, oni se ovim povodom nisu ogla{avali.
Iako se radilo o doga|aju protokolarnog karaktera, reakcije slu`benika Vlade otvorile su pitawe odnosa prema srpskom kulturnom nasle|u u Crnoj Gori, koje u zna~ajnoj meri ~ini deo zajedni~kog istorijskog identiteta regiona.
[OK U CRNOJ GORI!
Zatekao `enu sa qubavnikom u ku}i, izvre|ao je, ona pozvala policiju i prijavila ga - stigla mu optu`nica
Centar za prava mu{karaca iz Podgorice jedna je od retkih nevladinih organizacija u regionu koja se bavi upravo kako i stoji u wihovom nazivu – pravima mu{karaca.
Upravo se na wihovu adresu javqaju mnogi koji su pre svega uskra}eni na
Dom za negu starih lica
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
mene podignuta optu`nica i jedva ~ekam taj sudski proces, napisao je jedan gra|anin.
Dodaje da pre podizawa optu`nice nije bio saslu{an.
pravo da vi|aju svoju decu nakon razvoda, ali i oni koji se suo~avaju sa la`nim prijavqivawem.
Jedan od mu{karaca podelio je i svoje iskustvo nezadovoqan radom nadle`nog tu`ila{tva.
- Pre nekoliko dana dobio sam obave{tewe da je podignuta optu`nica protiv mene za nasiqe u porodici jer sam zatekao `enu sa qubavnikom dok je dete bilo u ku}i. Nije bilo fizi~kog kontakta, ve} samo verbalno vre|awe. Ona je pozvala policiju i ja sam priveden na 24 sata. Sada nakon godinu dana je protiv
- Prvo mi je stiglo obave{tewe o podizawu optu`nice, iako pre toga nisam imao saslu{awe kod tu`ioca. Posle dva dana stigao je i poziv za saslu{awe kod tu`ioca. Neko je o~igledno napravio gre{ku u koracima, ali svakako jedva ~ekam taj proces, dodao je. Osniva~ CZPM, advokat Bojan Vujovi}, ka`e da ovakvih slu~ajeva ima mnogo i da nadle`ne institucije u Crnoj Gori neretko zanemaruju prava mu{karaca. Od kad organizacija postoji, javilo se nekoliko stotina mu{karaca ~ija prava su na neki na~in bila ugro`ena.
- Stalno se javqaju i uglavnom su to neke te{ke porodi~ne i `ivotne pri~e. Veliki broj mu{karaca tako|e trpi nasiqe od svojih partnerki, neretko ne `ele}i o tome da pri~aju jer to je jo{ uvek tabu tema naro~ito u patrijahalnoj Crnoj Gori. Oni su podlo`ni depresiji, a potom i samoubistvima. Od ukupnog broja samoubistava 80 odsto to po~ine mu{karci i o tome niko ne pri~a. Crna Gora je pri vrhu te negativne statistke, ka`e za RINU advokat Vujovi}.
Alija Balijagi} osu|en na 40 godina zatvora
Alija Balijagi} osu|en je na 40 godina zatvora zbog te{kog ubistva brata i sestre, Jovana (60) i Milenke Maxgaq (69), u Sokocu 25. oktobra pro{le godine. Kako prenose Vijesti, Balijagi} je osu|en u Vi{em sudu u Bijelom Poqu. Tu`iteqka Vawa Rakowac kazala je 5. novembra, na ro~i{tu na kome su date zavr{ne re~i, da je svim izvedenim dokazima potvr|eno da je Balijagi} po~inio delo na na~in opisan optu`nicom.
„Balijagi} je opisao da je da se vratio kod ku}e Maxgaqa kada je pao mrak, uzeo betonski blok i postavio ga ispod prozora, popeo se na isti i posmatrao o{te}ene. Daqe navodi da je u trenutku kada je Jovan ustao i uzeo daqinski od televozora u ruke, pucao dok je on bio wemu bo~no okrenut, pri ~emu je istakao da je u Milenku pucao jer je pozvala policiju, a da je drugi metak ispalio iz humanih razloga”, kazala je 5. novembra Rakowac.
Ona je tada napomenula da je Balijagi} u svojoj izjavi kazao da je u Jovana pucao zato {to je bio grub prema wemu i {to ga je oterao od ku}e i rekao mu „da se gubi da ga vi{e ne vidi”, ali da iz izvedenih dokaza proizilazi da je delo po~inio hladnokrvno na podmukao na~in u trenutku kada to nisu o~ekivali, kada su bili opu{teni u svom domu ne o~ekuju}i nikakav napad, te da je postupao sa direktnim umi{qajem.
Me{tani tra`e otvarawe Svetog Stefana
Biser crnogorskog turizma, grad-hotel Sveti Stefan, ve} pet godina ne prima goste, a poluostrvo je zatvoreno i za posetioce. Me{tani Svetog Stefana godinama se protive konceptu prema kojem bi grad-hotel funkcionisao kao ekskluzivno, zatvoreno letovali{te, ukqu~uju}i i Milo~erski park s letwikovcem Kara|or|evi}a, prate}im vilama i pla`ama. Istovremeno, status kompleksa optere}uje arbitra`ni spor izme|u Vlade Crne Gore i zakupca, kompanije „Adrijatik propertiz”.
Mesna zajednica Sveti Stefan oglasila se saop{tewem navode}i da je Vladi Crne Gore uputila urgentan zahtev za re{avawe statusa lokaliteta. Navodi se da je u prethodnom periodu odr`ano vi{e sastanaka, ali da je sve {to je dogovoreno ostalo na nivou obe}awa. Kritikuje se to {to, kako navode, godinama trpe posledice postoje}eg stawa, a smatraju neprihvatqivim da nemaju slobodan pristup svom mestu i svojim hramovima.
„Jasno isti~emo da nijedna odluka koja se ti~e Svetog Stefana ne mo`e biti doneta bez dogovora s na{om mesnom zajednicom. Sudbina na{eg mesta jeste pitawe nas koji ovde `ivimo i vi{e ne}emo dozvoliti da se o Svetom Stefanu odlu~uje bez u~e{}a zajednice”, poru~ili su oni.
U zahtevu upu}enom nadle`nima navode da je re{avawe pitawa grad-hotela od kqu~nog zna~aja za zajednicu.
Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}
NAKON LOKALNIH IZBORA NA KOSOVU 12. OKTOBRA
Srpska lista preuzela lokalnu vlast na severu KiM u ~etiri op{tine
Me|u Srbima na severu Kosova i Metohije nastalo je donekle olak{ewe, 5. decembra pro{le nedeqe, kada su posle skoro tri godine, ta~nije od 17. oktobra 2021. godine, ili 928 dana od tada, kako su hroni~ari zabele`ili, predstavnici Srpske liste preuzeli vlast u ~etiri op{tine na severu Kosmeta - u severnoj Kosovskoj Mitrovici, Zve~anu, Leposavi}u i Zubinom Potoku, a polagawem zakletve gradona~elnici i odbornici konstituisali su op{tinsku vlast i u ostalih pet op{tina na jugu Kosova i Metohije.
U istoriji demokratije, ovaj period za Srbe i uop{te za demokratiju na Kosovu, bi}e zabele`en kao period u kome je apsolutno neligitmna mawina vladala srpskim op{tinama, u kojima su Srbi dominantni kao stanovni{tvo.
I u op{tinama sa srpskom ve}inom ju`no od Ibra - Gra~anici, [trpcu, Novom Brdu, Parte{u i Ranilugu u naredne ~etiri godine vlast }e voditi gradona~elnici iz najmnogobrojnije srpske politi~ke par-
tije koja je odnela ubedqivu pobedu na redovnim lokalnim kosovskim izborima odr`anim 12. oktobra, dok }e u Klokotu, gde je u drugom krugu 9. novembra pobedio predstavnik Srpske liste, vlast biti kasnije konstituisana. U Kosovskoj Mitrovici je pa`wa javnosti, na dan konstituisawa nove op{tinske vlasti, bila najizra`enija zbog odluka predhodne albanske vlasti koja je bila usmerena iskqu~ivo protiv Srba. Veliko prisustvo novinara, kosovske
ALBANSKA LOKALNA VLAST UNI[TILA IKONE I POKRALA SLIKE I KO@NE GARNITURE STOLICA
Novi gradona~elnik Severne Mitrovice Milan Radojevi} izjavio je da su gradona~elnici ~etiri op{tine na severu KiM, nakon {to su, u petak 5. decembra, preuzeli du`nost od albanskih gradona~elnika, u zgradama op{tina zatekli katastrofalno stawe jer su, kako je naveo, nestale stvari izuzetne vrednosti, a oskrnavqene su i pravoslavne ikone.
- Kolege gradona~elnici zatekli su u zgradama op{tina tu`no, razo~aravaju}e, katastrofalno stawe, koje pokazuje kakav je odnos Pri{tine prema srpskom narodu i gra|anima ove ~etiri op{tine. Poznato vam je da je u op{tini Zve~an zgrada u izuzetno lo{em stawu, katastrofalnom stawu, da su nestale slike koje su imale izuzetnu vrednost, tako|e da su ikone o{te}ene, da su izrezane o~i svetaca na tim ikonama“, rekao je Radojevi} .
Iz op{tinske sale Zubinog Potoka sa garniturama ko`nih i drugih kvalitetnih stolica sav inventor je ukraden i odnet dok je gradona~elnik Zubinog Potoka do sada bio Izmir Ze}iri iz ~abre, jedinog sela u op{tini gde `ive Albanci.
EU
POZDRAVILA
NESMETANU PRIMOPREDAJU
UPRAVE U SVIM OP[TINAMA NA KOSOVU
Kancelarija Evropske unije na Kosovu pozdravila je u objavi na mre`i X, preuzimawe du`nosti gradona~elnika i odbornika u 20 op{tina na Kosovu kao i u ~etiri op{tine na severu.
„Danas su odbornici Skup{tina op{tina i gradona~elnici preuzeli du`nosti u 20 op{tina nakon lokalnih izbora. Kancelarija EU na Kosovu pozdravqa nesmetanu primopredaju uprave, ukqu~uju}i i ~etiri op{tine na severu. Ovo je va`an korak ka budu}em konstruktivnom anga`manu“, navodi se u objavi Kancelarije EU.
IZBORNI PANEL PONI[TIO NELEGITIMNU ODLUKU CIK-A U PRI[TINI I USVOJIO @ALBU SRPSKE LISTE
Srpska lista u~estvuje na parlamentarnim izborima
Srpska lista je saop{tila, u petak 5. decembra u popodnevnim satima, da je Izborni panel za `albe i predstavke u Pri{tini ovog dana usvojio wihovu `albu na odluku Centralne izborne komisije da im ne odobri u~e{}e na parlamentarnim izborima Kosova raspisanim za 28. decembar.
“Obave{tavamo javnost da smo zvani~no obave{teni da je Izborni panel za `albe i predstavke (IP@P) usvojio na{u `albu koju smo podneli protiv nelegalne odluke Centralne izborne komisije (CIK) kojom je re`im u Pri{tini poku{ao da zabrani na{e u~e{}e na izborima i pravo srpskog naroda da sebi biraju predstavnike”, navodi se u saop{tewu.
policije i Kfora u gradu i oko same zgrade op{tine ukazivalo je na korenitu promenu strukture op{tinske vlasti.
Vaqda zbog nedemokratskih odluka koje su donosili, skoro niko od predhodne albanske vlasti op{tine nije bio prisutan u primopredaji vlasti.
Nakon polagawa zakletve, novoizabrani gradona~elnik op{tine Milan Radojevi} kazao da su „nam gra|ani dali glasove da donesemo promene“.
- Gra|ani su jasno pokazali svoju voqu na izborima i vreme je da zatvorimo tamno poglavqe op{tine severna Mitrovica. Verujem da }emo svim gra|anima da donesemo prosperitet i multietni~nost i su`ivot koja je uvek postojala u na{erm gradurekao je Radojevi}, koji je i do 2023. godine, kada su Srbi napustili sve kosovske institucije na lokalnom i centralnom nivou, u znak revolta zbog „terora Aqbina Kurtija“, bio na mestu prvog ~oveka ove op{tine.
U severnoj Kosovskoj Mitrovici, kao i u ostalim srpskim op{tinama sa ve}inskim srpskim `ivqem odbornici Srpske liste odneli su dvotre}insku pobedu, te tako u narednom dono{ewu odluka ne mogu da budu preglasani.
U naredne ~etiri godine op{tinu Zve~an vodi}e Dragi{a Milovi}, koji je i u prethodniom mandatu vodio ovu op{tinu, Leposavi} }e voditi Zoran Todi}, koji je i bio gradona~elnik ove najsevernije kosmetske op{tine, dok }e Zubin Potok voditi Milo{ Perovi}. Mandat je polagawem zakletve, 5. decembra, dobio Novak @ivi} u Gra~anici, Dragan Petkovi} u Parte{u, Tawa Anti} u Ranilugu, Ivica Tanasijevi} u [trpcu, Sa{a Milo{evi} u Novom Brdu, dok }e Bo`idar Dejanovi} naknadno polagati zakletvu u Klokotu.
Ina~e, Srbi su bojkotovali i lokalne izbore na severu Kosmeta u aprilu 2023. godine, pa su tako op{tinske zgrade, gra|ene sredstvima Vlade Republike Srbije - u Zve~anu, Leposavi}u i Zubinom Potoku vlast nasilno zauzeli albanski „gradona~elnici“, dok je Erden Ati} u severnoj Kosovskoj Mitrovici u stolicu gradona~elnika zaseo „mirno“ rekav{i da je gra|ena sredstvima kosovske vlade.
Panel je doneo odluku kojom je izmewena ranija odluka CIK-a, prihva}ena preporuka Kancelarije za verifikaciju pri Centralnoj izbornoj komisiji, te je potvr|ena sertifikacija Srpske liste za u~e{}e na vanrednim parlamentarnim izborima, koji }e biti odr`ani 28. decembra 2025. godine. [to se ti~e izbora za poslanike, oni su odr`avani 8. juna 2014, 11. juna 2017, 6. oktobra 2019, 14. februara 2021. godine, kao 9. februara 2025 i ovi 28. decembra bi}e {esti po redu parlamentarni izbori na Kosovu.
BIV[A VISOKA PREDSTAVNICA EVROPSKE UNIJE ZA SPOQNU POLITIKU I BEZBEDNOST FEDERIKA MOGERINI
Optu`ena za prevare i korupciju od 650.000 evra
Biv{a visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, koja je vi{e puta dolazila na Kosovo, 2. decembra, je formalno optu`ena za proceduralne prevare i korupciju u vezi sa ugovorom za obuku budu}ih diplomata na akademiji Kolex Evropa, koju sada vodi.
Mogerini je uhap{ena u utorak, 2. decembra, i zadr`ana na ispitivawu u belgijskoj policiji, a tokom no}i svi su pu{teni iz pritvora.
Tu`ila{tvo ispituje prevaru u vezi sa programom obuke za mla|e diplomate, koji finansira Evropska unija, koji je Evropska slu`ba za spoqne poslove dodelila Kolexu Evropa za 2021. i 2022. Istraga se fokusira na to da li je tender bio name{ten u korist {kole.
Mogerini je na ~elu Kolexa Evropa od 2020. godine, a 2022. je preuzela i ~elo Diplomatske akademije EU. Kako pi{e Frans 24, pozivaju}i se na evropske izvore, ugovor o kojem je re~ bio je vredan oko 650.000 evra.
Belgijska policija je u utorak izvr{ila pretres diplomatske slu`be EU u Briselu, zajedno sa Kolexom Evrope u Bri`u i privatnim ku}ama, u okviru istrage o navodnoj zloupotrebi sredstava EU, prema re~ima qudi upoznatih sa istragom i svedoka.
Nakon preuzimawa lokalne vlasti Srbi su sa zastavama Srbije iza{li na glavnu ulicu
Zgrada op{tine Severna Mitrovica
Srpski odbornici ponovo ve}ina u SO Severna Mitrovica
Mogerini na Ibarskom mostu 4. marta 2017. godine u Kosovskoj Mitrovici
„Stavili
su joj pi{toq na glavu, le`ala je krvava“
Dvanaestogodi{wa devoj~ica poreklom iz Srbije, koja je rawena u Nema~koj u Bohumu kada je policajac pucao u wu nalazi se u stabilnom stawu i oporavqa se nakon operacije. Baka upucane devoj~ice oglasila se za „Blic“ i otkrila detaqe incidenta koji je, kako ka`e „digao Nema~ku na noge“.
Upucana devoj~ica pre`ivela je napad nema~ke policije, ali
majka, i to se mo`e dokazati. Jedini problem je {to je moja }erka gluvonema, isto kao i wena }erka i mla|i sin, ali to je nikad nije spre~ilo da bude dobra majka. Odvojena je od svoje dece samo zbog lo{e komunikacije i saradwe sa Centrom za socijalni rad – rekla je za „Blic“ baka upucane devoj~ice.
Wena }erka ima troje dece –}erku i mla|eg sina (11) koji `ive sa wom u Nema~koj, i starijeg sina
je nakon toga bila u kriti~nom stawu. Operisali su joj tri organa – jetru, `u~ i `eludac. Baka devoj~ice isti~e da je wena porodica pre`ivela pravi horor, ali se nada da }e pravda biti zadovoqena.
„OTELI SU JOJ DECU“
Devoj~ica (12) je pobegla iz doma u kome je boravila, i oti{la kod svoje majke. Nakon {to je prijavqeno da je devoj~ica pobegla, policija je do{la na vrata majke.
– Mojoj }erki deca nisu oduzeta, ve} oteta. Mi ~ak nismo ni znali da su woj deca trajno oduzeta, to smo naknadno saznali. Prvi put su decu odvojili od we u decembru pro{le godine. Ona je jedna bri`na i po`rtvovana
Kanada:
(21) koji `ivi u Beogradu, gde i wihova baka. Oba deteta su joj oduzeta od strane Centra za socijalni rad. Baka tvrdi da wenoj }erki nije ~ak ni bilo dozvoqeno da vi|a svoju decu. „NON-STOP JE BE@ALA IZ DOMA“
– Jedno dete joj je uzeto iz {kole, nasilno, to je takva vriska bila. Drugo je odvedeno iz bolnice. Da su to druga~ije organizovali i dozvolili da se vi|a sa decom, ni{ta se od ovoga ne bi desilo, deca ne bi be`ala i lutala sama po Nema~koj – rekla je baka, pa dodala: – Moja unuka je dijabeti~ar, pored toga je i gluvonema. Od kada je sme{tena u dom, ona je non-stop be`ala. ^ak je sekla ruke i vene.
Nakon dve godine od kako je memorijalni park posve}en srpskim nau~nicima (SPARK) u Kalgariju bio vandalizovan i opusto{en, ove nedeqe su instalirane nove spomen-plo~e od ner|aju}eg ~elika, posve}ene Nikoli Tesli, Mihailu Idvorskom Pupinu, Milevi Mari} Ajn{tajn i Milutinu Milankovi}u.
Deo sredstava je obezbedilo „Nikola Tesla udru`ewe” iz Kalgarija koje je dobilo iznos od 3.800 kanadskih dolara od Vlade Republike Srbije za obnovu SPARK-a. Udru`ewe je celu svotu doniralo Upravi srpske crkve u Kalgariju, kao podr{ku ostvarewu ovog projekta.
Slede}i korak koji najavquju iz Tesla udru`ewa je izrada biste Nikole Tesle u prirodnoj veli~ini koja }e biti postavqena u sredini parka, imaju i ideju da se proizvodi mala verzija te biste, ~ijom bi se prodajom obezbedila dodatna sredstva za projekat.
Ako je mama toliko lo{a, za{to onda deca be`e kod mame? Wu je moja }erka ~ak i sama vra}ala u dom, kako ne bi do{lo do problema. Te no}i kada se dogodio slu~aj, mene je ona pozvala i rekla „ona je opet pobegla, sada }e policija ponovo da dolazi“ – tvrdi wena baka.
Policija je do{la do stana majke devoj~ice oko 3 sata iza pono}i, u tom trenutku u stanu su se nalazili majka, devoj~ica i wen stariji brat koji je iz Beograda oti{ao kod wih na odmor. Buka iz stana o kojoj se ranije govorilo, „bila je vriska brata i sestre koji su igrali igrice“, tvrdi baka devoj~ice.
Majka devoj~ice otvorila vrata, a onda je usledila drama – Videli su svetlo u hodniku, moja }erka je otvorila vrata i videla da je policija. Oni su wu odmah zgrabili bez ikakvih pitawa, govora, opravdawa za{to su do{li i kako su do{li. [~epali su wu za ruku, oborili su je na stepeni{te, mojoj }erki su stavili koleno na vrat i pi{toq na glavu. Mala je mislila da su oni wenu mamu ubili. Ona je to nama potvrdila kad se probudila nakon operacija, drhtala je kao prut, kada je videla majku rekla joj je: „Mama ja sam mislila da si ti mrtva“ – tvrdi wena baka za „Blic“.
Baka je dodala da su u wihov stan upala trojica ~etvorica naoru`anih specijalaca.
– Znali su vrlo dobro u kakvu porodicu dolaze, ne mogu da ka`u da nisu. Jer ona nije be`ala prvi put, vra}ana je u dom vi{e puta. Moj unuk je onda uzeo sestru za ruku i povukao je pozadi. Onda su i wega oborili u hodniku na vratima. Stavili su mu lisice, a onda je moja unuka uletela u kuhiwu i uzela dva kuhiwska no`a. Da se razumemo to nisu bili veliki no`evi. Ona je uzela no`eve da brani sebe i da brani mamu, jer je mislili da su joj mamu ubi-
li – objasnila je za „Blic“ baka devoj~ice.
UPUCANA U STOMAK Nakon {to su videli devoj~icu sa no`evima, policajci su ispalili tri elektro{oka u ruku i u noge, a onda su je upucali u stomak. – Pravim metkom su je upucali u stomak. Ona je samo dete, toliko je vri{tala. Oni su horor pre`iveli u pola no}i – ka`e baka. Devoj~ica je izgubila dosta krvi dok nije stigla Hitna pomo}. – Devoj~ica je le`ala krvava u hodniku. Oni su woj ukazali pomo} na licu mesta, a onda je odvezli u bolnicu. A moju }erku i wenog sina su u pixamama sa lisicama odveli u stanicu. Moj unuk je bio u ~arapama, nisu mu dali ni da se obuje. [est sati su ih dr`ali u stanici na ispitivawu – navodi ova `ena.
Nagla{avaju da je sada u parku potrebno da se poprave betonske staze i urede cvetne leje, {to }e biti finansirano iz istog fonda. Da podsetimo, sva umetni~ka dela, kao i znakovi-obele`ja darodavaca, ukradeni su u ranim jutarwim satima 3. decembra 2023. Kra|a je prijavqena policiji, koja je zamolila sve koji su bili svedoci kra|e ili imali informacije o tome gde se plo~e nalaze, da im se jave, a {teta je bila procewena na oko 20.000 dolara.
NEMA^KA NA NOGAMA – Obratilo se nama dosta advokata, gluvonemih saveza. [to se toga ti~e stvarno ne mogu da ka`em ni{ta lo{e. Podigla se cela Nema~ka, ja ne mogu sada celu dr`avu da krivim zbog pojedinaca koji su lo{e postupili. Oni su osudili ovaj slu~aj. Ja po{tujem zemqu u kojoj moja }erka `ivi, tako|e i ona – navodi baka devoj~ice.
Konzulat Republike Srbije u Dizeldorfu pru`io im je punu podr{ku.
– Oni su stvarno sve u~inili, ali po{to su deca dr`avqani Nema~ke, to sve ide te`e i wima su ruke vezane – rekla je baka upucane devoj~ice.
Protiv policajaca koji su pucali na devoj~icu podnete su krivi~ne prijave.
Na`alost, kao ka`u iz Tesla udru`ewa, nikad nisu dobili nikakvu informaciju od policije da li je neko od lopova uhva}en, pa tako brojna pitawa ostaju bez odgovara i danas – da li je to bio „slu~ajni doga|aj” ili vandalizam uperen prema Srbiji i srpskim velikanima? I kome su u Kanadi smetali srpski nau~nici koji su zadu`ili ~itavu planetu? Park se nalazi u blizini Srpske pravoslavne crkve Sveti Simeon, na raskrsnici magistralnog puta 2 i Danbou rouda (Dunbow Road)
Srpska pravoslavna crkva Sveti Simeon u ~ijoj je blizini park posve}en srpskim nau~nicima
Australija prati kinesku operativnu grupu koja deluje u Filipinskom moru
Australijske odbrambene snage prate rad mornari~ke operativne grupe Narodnooslobodila~ke vojske Kine sastava ~etiri broda koja deluje u Filipinskom moru, saop{tili su australijski zvani~nici.
„Svesni smo da se operativna grupa sastoji od ~etiri broda, helikopterskog desantnog doka (vi{enamenski amfibijski juri{ni brod) Yushen, krstarice klase Renhai, fregate klase Jiangkai i broda za snabdevawe klase Fuchi. Australijski mornari~ki izvi|a~ki avion P-8 je posmatrao operativnu grupu uve~e 2. decembra u Filipinskom moru, otprilike 500 nauti~kih miqa severno od Palaua“, rekao je admiral Dejvid Xonson, na~elnik australijskih odbrambenih snaga, Senatu Australije tokom saslu{awa.
Xonson nije precizirao imena brodova, ali kompanija za satelitske snimke Vantor, u saop{tewu, navodi da je grupu ~inila krstarica CNS Yan’an (106), fregata tipa 054/054A, amfibijski juri{ni brod CNS Hainan (31) i brod za naftu CNS Luomahu (907).
„Nastavi}emo da pratimo rad ove radne grupe dok budemo saznavali vi{e o wenom pravcu, svrsi i nameri“, rekao je Xonson na saslu{awu u Senatu.
Australijska senatorka Sara Henderson pitala je da li Ministarstvo odbrane Australije smatra verovatnim da }e se kineska operativna grupa pribli`iti australijskim vodama. Xonson je odgovorio da je to mogu}e s obzirom na to da su u pro{losti sli~ne operativne grupe delovale u Filipinskom moru, a potom se uputile ka zapadnom Pacifiku, jugozapadnom Pacifiku ili blizu Australije.
Xonson je rekao da je uveren u sposobnost australijskih odbrambenih snaga,
zajedno sa svojim partnerima, da prati radwe kineske grupe i wenu sposobnost da kontinuirano pru`a informacije i savete australijskoj vladi o kretawu kineskih ratnih brodova koji deluju u tom podru~ju.
„Ako se pomere u jugozapadni Pacifik, sara|ivali bismo sa na{im pacifi~kim partnerima u toj oblasti, Francuzima u Novoj Kaledoniji – tako da u velikoj meri zavisi od toga kuda bi brodovi mogli da nastave. Naravno, mi sve vreme tesno sara|ujemo sa Sjediwenim Dr`avama kako bismo zajedno iskoristili na{e najboqe mogu}nosti“, rekao je Xonson.
Ako kineska operativna grupa otplovi bli`e Australiji, Ministarstvo odbrane }e rasporediti sisteme za nadzor iz vazduha, pomorski nadzor i, gde je to potrebno, koristiti druge raspolo`ive kapacitete.
Zamenik premijera i ministar odbrane Ri~ard Marles potvrdio je na konferenciji za novinare da Australija prati rad kineske grupe.
„Nemamo predstavu kuda (grupa) ide, ali nastavqamo da je pratimo kao {to
Australija i Novi Zeland mora}e da kupuju oru`je za Ukrajinu
Pritisak na dr`ave ~lanice NATO-a da ravnomernije snose tro{kove kupovine ameri~kog oru`ja za Ukrajinu sve je ve}i, dok Savez nastoji da u~ini odr`ivijim program Prioritetne liste potreba Ukrajine, objavio je Politiko. Do sada je 11 od 32 ~lanice NATO-a u~estvovalo u pet paketa pomo}i vrednih ukupno 2,5 milijarde dolara, a jo{ {est zemaqa najavilo je u~e{}e. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute naveo je da bi do kraja godine ukupna ulagawa mogla da dostignu pet milijardi dolara. O~ekuje se i da se programu pridru`e Australija i Novi Zeland. Ukrajina je pohvalila program, koji omogu}ava isporuku kqu~nog ameri~kog naoru`awa, ukqu~uju}i sisteme protivvazdu{ne odbrane Patriot. Me|utim, unutar Saveza raste nezadovoqstvo zbog neujedna~enih doprinosa, jer pojedine zemqe jo{ nisu izdvojile sredstva. NATO diplomate poru~uju da je pritisak na ~lanice da pove}aju izdvajawa “izuzetno velik”, uz ocenu da u Savezu postoji “velika neravnote`a” u doprinosima.
pratimo sva kretawa dok ne saznamo da radne grupe ne dolaze u Australiju. Ne}emo davati stalne komentare o kretawima svih brodova kineske mornarice“, rekao je Marles tada, prema transkriptu.
Tokom konferencije za novinare Ministarstva nacionalne odbrane Kine u petak, portparol ministarstva, stariji pukovnik \ijang Bin, dao je kratak odgovor na pitawe o pra}ewu kineske grupe od strane Australije. „Organizacija obuke kineske pomorske flote na dalekom moru je u skladu sa me|unarodnim pravom i praksom i nije usmerena protiv bilo koje odre|ene zemqe ili ciqa“, rekao je \ijang, koji nije daqe razra|ivao niti detaqisao sastav radne grupe.
U februaru i martu ove godine, kineska operativna grupa delovala je oko Australije, oploviv{i kontinent i izvode}i ve`bu bojevog ga|awa u Tasmanijskom moru, {to je poremetilo komercijalne letove iznad tog podru~ja. Plovidbu operativne grupe pratili su tokom celog wenog kretawa au-
stralijski i novozelandski ratni brodovi, zajedno sa australijskim aviona P-8. Kraqevska australijska mornarica (RAN) trenutno nema brodove raspore|ene van Australije. Fregata HMAS Ballarat (FFH155) je nedavno zavr{ila ~etvrto i posledwe raspore|ivawe regionalnog prisustva za 2025. godinu, a slede}e raspore|ivawe regionalnog prisustva zakazano je za januar 2026. godine, prema saop{tewu australijskog ministarstva odbrane objavqenom u ~etvrtak. Letelice P-8 Poseidon Kraqevskog australijskog ratnog vazduhoplovstva (RAAF) rutinski pole}u iz Malezije, Filipina i Singapura kako bi sprovodile pomorski nadzor u Indo-Pacifiku.
Operativna grupa kineske mornarice zavr{ila je u sredu ~etvorodnevnu posetu luci Port Klang u Maleziji i sada plovi Malajskim prolazom na putu ka Indoneziji. Operativna grupa, koja je 15. novembra krenula iz Kine, sprovodi obuku za mornare sa univerziteta pomorskog in`ewerstva i avijacije kineske armije.
U me|uvremenu, u Singapuru, 47. kineska pomorska eskortna operativna grupa svratila je u ponedeqak u pomorsku bazu ^angi radi posete luci na putu ka mati~noj luci Xou{an u Kini, nakon raspore|ivawa u Adenskom zalivu. Operativna grupa je napustila Kinu 15. decembra 2024. godine.
Od 2008. godine, Peking kontinuirano raspore|uje pomorsku operativnu grupu u region kako bi pratila kineske trgova~ke i ribarske brodove u Adenskom zalivu, kako bi wegovi ratni brodovi mogli da izvode ve`be u regionu. U martu su Baotou i Gaojohu izveli ve`be sa iranskim i ruskim ratnim brodovima kao deo trilateralnih ve`bi „Pomorski bezbednosni pojas 2025“ odr`anih u Omanskom zalivu.
Kanbera razmatra slawe svojih juri{nih helikoptera u Ukrajinu
Mogu}a nova uloga jednog od najkontroverznijih australijskih borbenih helikoptera, otvara se u trenutku, kada Kanbera razmatra mogu li se weni penzionisani juri{ni helikopteri tipa Tiger Armed Reconnaissance Helicopter (ARH) poslati u Ukrajinu. Ta se mogu}nost pojavila ba{ u razdobqu kada Australija ubrzava svoj prelaz na juri{ni helikopter AH-64E Apache Guardian ameri~ke proizvodwe, {to name}e pitawe sudbine sva 22 Tiger helikoptera u Australiji.
Prema nedavnim izve{tajima australijskih medija, dr`avni zvani~nici razmatraju mogu}nost da se flota Tiger ARH, koju je proizveo evropski Airbus Helicopters, preda Kijevu u sklopu nastavka australijske vojne pomo}i Ukrajini. Dono{ewe novog paketa pomo}i ve} je u pripremi, iako je pritom nagla{eno da bi se pitawe helikoptera re{avalo zasebno.
OGROMNI PROBLEMI
Australija je Tigere naru~ila jo{ 2001. godine, a
u operativnu su upotrebu u{li 2004. godine. Iako su rano uvedeni u slu`bu, kona~na operativna sposobnost potvr|ena je tek 2016. godine, uz priznawe australijskih obrambenih snaga da je u tom trenutku jo{ uvek postojalo 76 nere{enih nedostataka sposobnosti tog helikoptera. Program su godinama optere}ivali visoki tro{kovi odr`avawa i slabija dostupnost od o~ekivane.
Godine 2021. Australija je potvrdila odluku o zameni Tiger ARH helikopterom AH-64E, ~ija je isporuka trebala da zapo~ne 2025. godine. Tada{wa ministar-
Australijski juri{ni helikopteri Tiger ARH
ka odbrane Linda Rejnolds opisala je Apache kao najubojitiju, najboqe sposobnu za pre`ivqavawe i opciju s najmawim rizikom, koja ispuwava sve zahteve sposobnosti, logisti~ke podr{ke tokom `ivotnog ciklusa, sigurnosti i sertifikacije, pi{e portal The War Zone. Sjediwene Dr`ave odobrile su prodaju 29 juri{nih helikoptera AH-64E, procewenu na pribli`no 3,2 milijarde evra, zajedno s radarima Longbow i preciznim naoru`awem. Kako isporuke Apachea zapo~iwu, australijska vojska planira da zadr`i deo Tigera u upotrebi do 2027.
godine, ali je ve} upozorila da }e mo`da morati da koristiti pojedine trupove tih helikoptera kao izvor rezervnih delova. Australijski odbrambeni zvani~nici tako|e su nazna~ili da bi povla~ewe moglo dodatno da se ubrza. UKRAJINSKI INTERES I PRAKTI^NI IZAZOVI Ukrajinski ambasador u Australiji, Vasil Miro{ni~enko, ranije je izjavio da bi Ukrajina bila zahvalna za helikoptere Tiger. Zanima nas taj razgovor i ne{to {to bi moglo pomo}i, rekao je u ukrajinski ambasador. Ako do predaje do|e, Ukrajina bi morala da odradi opse`nu obuku, da poseduje rezervne delove, tehni~ku infrastrukturu i naoru`awe poput projektila Hellfire, koje je Tiger ARH izvorno koristio.
Iako i daqe nema potvrde da }e helikopteri Tiger ARH zaista sti}i u Ukrajinu, sama ~iwenica da se razgovori nastavqaju pokazuje da Kijev i daqe aktivno tra`i modernu juri{nu helikoptersku podr{ku u uslovima sve intenzivnijih ratnih potreba.
Pre nekoliko godina Australija se na{la na putu da ostane prva zemqa koja }e iskoreniti rak grli}a materice, a sada je stigla i lepa, {tavi{e fantasti~na vest da me|u pripadnica-
ma populacije mla|e od 25 godina na najmawem kontinentu nije zabele`en nijedan novi slu~aj.
Rak grli}a materice je maligni tumor koji nastaje u dowem delu materice, naj~e{}e usled dugotrajne infekcije humanim papiloma virusom (HPV). Rani stadijumi ~esto ne daju simptome, pa su redovni ginekolo{ki pregledi kqu~ni za pravovremeno otkrivawe. Cervikalni karcinom je u potpunosti izle~iv ako se dijagnostikuje u ranoj fazi, a prevencija, osim regularnih kontrola, obuhvata i HPV vakcinaciju.
Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, rak grli}a materice je tre}i naj~e{}i zlo}udni tumor `enske populacije, na`alosti i ~etvrti po smrtnosti. Australija, prva zemqa koja je jo{ 2006. godine kao dr`avni projekat uvela sveobuhvatan i besplatan program HPV vakcinacije za {iroku starosnu grupu od 12 do 26 godina, postala je lider u borbi protiv ove opasne bolesti. Misija je dovela
do drasti~nog smawewa obolelih, a ciq je potpuno iskorewivawe do 2035. godine. Podizawe svesti, prevencija i vakcinacija vi{estruko su se isplatili – prvi put posle 1982. otkada se rade skrininzi, nije zabele`en nijedan slu~aj me|u `enama mla|im od 25 godina! Studije pokazuju da je me|u mladim osobama koje su vakcinisane, rak grli}a materice smawen za skoro 90%. Uspeh se pripisuje masovnoj imunizaciji – kombinaciji programa vakcinacije i redovnih skrining testova za rano otkrivawe abnormalnosti.
Ovaj kancer naj~e{}e se javqa kod `ena starijih od 30 godina. No, u razvijenim zemqama prakti~no je iskorewen, {to ide u prilog zakqu~ku da je rak grli}a materice izle~iv ukoliko se otkrije na vreme. Kada razmi{qamo o faktorima rizika, treba se fokusirati na one koje mo`emo da izbegnemo, poput pu{ewa ili infekcije humanim papiloma virusom, koja se mo`e {iriti sa jedne osobe na drugu tokom bliskog kontakta, direktnim kontaktom ko`a na ko`u i naj~e{}e seksualnom aktivno{}u.
Me|u faktorima rizika su i ~esta promena partnera, rano stupawe u seksualne odnose, infekcije prenosive polnim putem, oslabqen imuni sistem, pu{ewe. Prevencija se zasniva na redovnim ginekolo{kim pregledima koji podrazumevaju PAPA test i kolposkopiju, i naravno – na vakcinaciji.
Na`alost, u Srbiji je ovo i daqe zna~ajan zdravstveni problem – godi{we oboli izme|u 1.100 i 1.500 `ena, a oko 700 izgubi bitku, i pored ~iwenice da postoji efikasno oru`je kojim se mogu za{tititi od te{ke bolesti.
RENTON FAMILY TRUST
Aged Care
Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki dom ALGESTER LODGE
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
Severno od Sidneja bukti po`ar koji je uni{tio vi{e ku}a i spalio velike delove {ume, a u poku{aju da ga stavi pod kontrolu, jedan od vatrogasaca je poginuo nakon {to ga je udarilo drvo.
Ekipe za hitne intervencije po`urile su u {umu u blizini ruralnog grada Bulahdelaha, 200 km severno od Sidneja, nakon {to je prijavqeno da je drvo palo na mu{karca. Pedesetdevetogodi{wak je do`iveo sr~ani zastoj i preminuo na mestu doga|aja, rekli su zvani~nici.
Premijer dr`ave Entoni Elbanizi rekao je da su „stra{ne vesti sumorni podsetnik” na opasnosti sa kojima se suo~avaju pripadnici hitnih slu`bi dok rade na za{titi domova i porodica.
tokom vikenda uni{tio je 16 ku}a na centralnoj obali dr`ave, u kojoj `ivi oko 350.000 qudi.
Vi{e od 50 {umskih po`ara se pro{irilo {irom dr`ave Novi Ju`ni Vels od ponedeqka ujutro. Brzo {ire}i po`ar
Vlasti su upozorile na sezonu visokorizi~nih {umskih po`ara tokom letwih meseci u Australiji od decembra do februara, sa pove}anim {ansama za ekstremne vru}ine u velikim delovima zemqe nakon nekoliko relativno mirnih godina.
Administracija predsednika Donalda Trampa saop{tila je da „ozbiqno“ razmatra uvo|ewe australijskog modela penzionog sistema kao deo {ire strategije za podizawe nataliteta i ja~awe dugoro~ne ekonomske stabilnosti Sjediwenih Dr`ava. Tramp je izjavio da wegova administracija procewuje mogu}nost primene sistema koji bi bio inspirisan australijskim obaveznim planom {tedwe za penziju – poznatim kao superannuation.
Za{to je va`no?
Australijski model privukao je veliku pa`wu jer se smatra jednim od najuspe{nijih penzionih sistema na svetu. Istovremeno, ameri~ki sistem suo~ava se sa ozbiqnim izazovima: prema godi{wem izve{taju Social Security and Medicare Trustees, fondovi socijalnog osigurawa bi}e sposobni da ispla}uju pune beneficije samo do 2033. godine bez dubokih reformi.
U septembru je vi{e od 70 miliona Amerikanaca zavisilo od Social Security beneficija, a usporavawe nataliteta, starewe stanovni{tva i nedovoqan nivo nacionalne {tedwe dodatno komplikuju budu}nost sistema. Zbog toga predlog da se penzije delimi~no zasnuju na australijskom modelu privla~i pa`wu ekonomista, demografa i zakonodavaca.
KAKO FUNKCIONI[E AUSTRALIJSKI SUPERANNUATION? Australijski model uveden je 1992. godine i bazira se na slede}em: • Poslodavci su obavezni da upla}uju
12% redovnih primawa zaposlenih u penzioni fond.
• Zaposleni mogu dobrovoqno da doprinose uz odre|ena ograni~ewa.
• Sredstva ostaju u fondu do penzionog doba i investiraju se na tr`i{tu.
• Sistem pokriva skoro sve zaposlene i generi{e ogromnu nacionalnu {tedwu. Do sredine 2025. godine, australijski penzioni fondovi upravqali su sa vi{e od AU$4.3 triliona u imovini, {to je ~ini jednim od najve}ih penzionih sistema na svetu.
Prednosti ukqu~uju poreske olak{ice (prihodi i prinosi se oporezuju po stopi od 15%), kao i mogu}nost da su prihodi tokom penzionog perioda potpuno oslobo|eni poreza. Ipak, sistem nosi i mane: slo`ene zakonske procedure, ograni~ena fleksibilnost jer su sredstva „zakqu~ana“ do penzije, kao i ~iwenica da rizik tr`i{ta snose sami gra|ani.
Ministarske „muke“
Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn
Laburisti~ki ministri potro{ili su vi{e od 800.000 dolara novca poreskih obveznika na putovawa za svoje porodice otkako su do{li na vlast, a ministarka sporta i komunikacija Anika Vels je me|u najve}im potro{a~ima, otkriva ekskluzivna analiza ovih javno dostupnih podataka. Nema sumwe, biti ministar, posebno zaposlena majka sa malom decom koja mora da provodi toliko sati daleko od ku}e, mo`e biti izuzetno te{ko. Kada ste ministar, zahtevi za va{im vremenom i rasporedom su beskrajni - porodice postaju kolateralna {teta, a politika je uni{tila mnoge odnose u pro{lo-
Ministarka komunikacija i sporta Anika Vels pod lupom ”sumwivih” putnih tro{kova
nikacija i sporta Anika Vels, koja je tra`ila 36.142 dolara samo za porodi~na putovawa tokom tog perioda. Weni tro{kovi su ukqu~ivali letove za wenog mu`a kako bi prisustvovao trima velikim finalima AFL-a, Velike nagrade „Formule 1“ i nekoliko popularnih kriket doga|aja. Ministarka Vels je branila svoje tro{kove, rekav{i za medije da je sledila „uobi~ajene smernice“, da je sve po zakonu i da je zadovoqna {to se prava na ova putovawa sada javno preispituju. Federalni premijer Elbanizi je odoleo pozivima da otpusti ministarku Vels, usred otkri}a da je on tra`io skoro dvostruko vi{e od wenih tro{kova – iako je wegov raspored putovawa bio ipak mnogo intenzivniji. Me|utim, najve}i korisnik porodi~nih putovawa finansiranih od strane poreskih obveznika bio je poslanik Koalicije za Doson Endrju Vilkoks, koji je tra`io ~ak 123.769 dolara tokom tog perioda. Ministar trgovine Don Farel bio je najve}i potro{a~ od strane vlade, koji je poreskim obveznicima naplatio 110.031 dolar. U ponedeqak je otkriveno da je potro{io 9.000 dolara tokom tri godine kako bi doveo ~lanove porodice na fudbalske
sti. Kanbera je prepuna pri~a o emocionalnom uni{tewu. Svako ima svoju pri~u.
I tu se komplikuju najnovija otkri}a o ministarki Aniki Vels. Ministarka sporta i komunikacija provela je dve no}i u Tredbu 20. i 21. juna ove godine, nakon {to ju je Paraolimpijska organizacija Australije pozvala na svoj festival, koji podsti~e mlade sa invaliditetom da isprobaju zimske sportove.
Da li je radila? Izgleda da jeste. Da li je bilo potrebno da vidi svoju porodicu? Nesumwivo je da je to bilo za wu, i sasvim je prirodno da wena deca `ele da vide svoju mamu. Ali da li bi politi~ar trebalo da napla}uje poreskim obveznicima porodi~no okupqawe u skijali{tu? Malo je verovatno da bi ve}ina Australijanaca mislila da je to fer.
Novi detaqi o vladinim rashodima otkrivaju da su aktuelni ministri potro{ili vi{e od 800.000 dolara samo koriste}i parlamentarna porodi~na putovawa. Doma}i mediji su analizirali dostupne podatke rashoda vladinih ministara i ministara u senci koji koriste porodi~na putovawa izme|u tre}eg kvartala 2022. i tre}eg kvartala 2025. godine.
Ministri laburisti su potro{ili 824.485 dolara, a wihove kolege iz Koalicije su tra`ili 574.382 dolara tokom trogodi{weg perioda – dok su laburisti bili na vlasti.
Me|u najve}im potro{a~ima laburista bila je ministarka komu-
za porodi~na putovawa ako su putovawa u vezi sa parlamentarnim ili slu`benim poslovima. Prema vladinom okviru za tro{kove rada, parlamentarci moraju da osiguraju da tro{kovi odra`avaju „vrednost za novac“ i „dobru veru“. Poslanici Koalicije intenzivno ispituju kori{}ewe prava ministarke Vels na porodi~na putovawa, tra`e}i od we da pokrene nezavisnu istragu. Poverewe u demokratiju je u silaznoj putawi, a pri~e o politi~arima koji se vide kao da `ive na ra~un poreskih obveznika postaju sve akutnije kada javnost ve} prevr}e o~ima zbog politi~ara i „Kanbere“.
Ako politi~ari `ele da izbegnu polarizaciju i skandirawe „isu{i mo~varu“ u ameri~kom stilu, moraju da idu daqe od po{tovawa zvani~nih pravila i umesto toga nametnu visoke standarde pona{awa kako bi se za{titili od onoga {to sada Vels do`ivqava.
Jo{ jedan problem sa putovawem porodice ministarke Vels u Tredbo jeste to {to je to bilo putovawe u skija{ki centar. Skijawe je toliko elitni zimski sport da ve}ina Australijanaca ne bi mogla sebi da priu{ti da ga isproba. Ovo je va`no jer poja~ava percepciju koja je opasna za svaku aktuelnu vladu, posebno usred krize tro{kova `ivota: da su van kontakta sa stvarno{}u obi~nih Australijanaca.
i teniske utakmice, i ekskluzivnu ve~eru u Uluruu tokom zalaska sunca. Farel je tako|e branio svoje tro{kove, rekav{i u saop{tewu da su svi wegovi tro{kovi bili „u skladu sa relevantnim pravilima i smernicama“.
Pomo}nik premijera Patrik Gorman bio je tre}i najve}i korisnik porodi~nih putnih pogodnosti, naplativ{i poreskim obveznicima 104.898 dolara. Premijer Elbanizi je tra`io 71.111 dolara, dok je Malarndiri Makarti australijskim poreskim obveznicima obra~unao 70.443 dolara.
Madlen King je tra`ila 68.324 dolara, Met Kiog 68.324 dolara, a Anika Vels 36.142 dolara, {to je ponovo svrstava me|u najve}e potro{a~e u stranci. Na strani koalicije, Endru Vilkoks je predvodio sa 123.769 dolara, a zatim Melisa Prajs sa 72.259 dolara. Drugi zna~ajni podnosioci ovakvih zahteva bili su En Vebster sa 41.476 dolara, Xejmsa Patersona sa 38.184 dolara i Kamerona Koldvela sa 37.441 dolara. Neki od glavnih podnosilaca zahteva, ukqu~uju}i Gormana, gospo|u King i gospo|u Prajs, `ive u Zapadnoj Australiji i redovno moraju da putuju u Kanberu. Farel je obavio velika putovawa zbog svoje uloge ministra trgovine, a nekoliko drugih ministara, ukqu~uju}i gospo|u Makarti, Vilkoksa i gospo|u Vebster, ina~e `ivi u regionalnim delovima Australije. Parlamentarne smernice dozvoqavaju ministrima i ministrima u senci da zahtevaju nadoknadu
Vels je, naravno, pod intenzivnom lupom od pro{le srede nakon jo{ jednog otkri}a da je poreskim obveznicima naplatila vi{e od 100.000 dolara za letove do Wujorka kako bi predstavila zabranu dru{tvenih mre`a u Australiji. Nakon toga usledili su izve{taji da je koristila svoja putna prava za putovawa u Adelejdu, gde je prisustvovala ro|endanskoj zabavi prijateqa, i tri putovawa u Francusku u jednoj godini u svojoj ulozi ministarke sporta kako bi prisustvovala Svetskom prvenstvu u ragbiju i Olimpijskim igrama.
Setimo se i Liberalna stranka je imala sli~an problem kada je sada{wa liderka opozicije tako|e bila u centru pri~a o posezawu za sredstvima poreskih obveznika dok je slu`ila u vladi. Naime, Suzan Lej je bila na meti kritika 2017. godine zbog kupovine stana od 795.000 dolara od donatora Liberalne stranke tokom putovawa na Gold Koust, finansiranog od strane poreskih obveznika. To je bilo poni`avaju}e za tada{wu vladu. Uporno je progowena zbog toga, a wen izgovor u to vreme bio je da „nije planirala niti o~ekivala“ tu kupovinu stana. Lej je na kraju podnela ostavku na mesto ministarke nakon skandala. Pomislili biste da bi je istorija ovde diskvalifikovala od negodovawa koje izra`ava zbog afere Vels, ali izgleda da radi suprotno. Liberali }e zato ovog puta tra`iti skalp.
Vlada }e naravno ostati uz svoju ministarku tvrde}i da su okolnosti ovde druga~ije. Ali sada postoji frustracija iznutra jer je ono {to je izgledalo kao odli~an kraj godine sada je torpedovano vrlo lo{im utiscima. Jer kada se na|ete u situaciji da morate ne{to da obja{wavate u politici, istorija nas podse}a da ste tada vrlo ~esto ve} na gubitni~koj strani debate.
[TA SE DOGODI KAD MILIONIMA TINEJXERA
Australija }e uskoro doznati
U dvorani ispuwenoj sa 300 u~enika Anglikanske {kole Svih Svetih, samo je nekolicina podigla ruke na pitawe da li znaju za predstoje}u zabranu, a jo{ mawe wih znalo je kako da se pripremi za wu.
Od 10. decembra na snagu je stupio zakon koji }e deci mla|oj od 16 godina blokirati pristup ve}ini popularnih platformi, {to je izazvalo lavinu reakcija {irom zemqe i sveta, pi{e Si-En-En. [TA TA^NO DONOSI ZABRANA?
Platforme koje australijska vlada defini{e kao „dru{tvene mre`e sa starosnim ograni~ewem“ mora}e da doka`u da preduzimaju sve razumne korake kako bi spre~ile pristup korisnicima mla|im od 16 godina. U suprotnom im prete kazne do 49,5 miliona australijskih dolara (oko 29 miliona evra).
Na spisku su giganti kao {to su Snep~et, Fejsbuk, Instagram, TikTok, Redit, Treds, Tvi~, Iks i Jutjub. Dok vlada tvrdi da ovim potezom {titi decu od {tetnog sadr`aja, tehnolo{ke kompanije isti~u da ve} rade na bezbednijim sistemima.
Meta, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, najavila je da je sa deaktivacijom i blokirawem naloga krenula ve} 4. decembra, pozivaju}i mlade da na vreme preuzmu svoje podatke. Snep }e korisnicima omogu}iti deaktivaciju naloga do tri godine, odnosno dok ne napune 16. Popularni „snep nizovi“, svakodnevna razmena fotografija koja signalizira onlajn prisutnost, jednostavno }e prestati da postoje.
Zabrana dolazi u posebno osetqivom trenutku – na kraju {kolske godine i uo~i osmonedeqnog letweg raspusta u Australiji. Za milione dece to zna~i dugo, toplo leto bez {kole, nastavnika i bez skrolovawa.
KAKO PROVERITI UZRAST MILIONA KORISNIKA?
Stru~waci ovu meru vide kao prirodnu evoluciju bezbednosnih standarda, porede}i je sa uvo|ewem sigurnosnih pojaseva u automobile ili zdravstvenih upozorewa na cigaretama.
„Zapitali smo se {ta radimo u stvarnom svetu? Pu{tamo li mlade u striptiz klubove, barove, dopu{tamo li im da kupuju alkohol? Koje norme imamo van mre`e i koje `elimo da preslikamo onlajn?“, obja{wava Xuli Doson iz kompanije za digitalni identitet Joti.
Me|utim, procena uzrasta kod tinejxera na prelazu, recimo izme|u 15 i 17 godina, mo`e biti izazovna. Neki stariji od 16 mo`da }e morati da dostave li~ni dokument kako bi dokazali svoj uzrast, isti~e Endi Lulham iz kompanije Verifajmi.
Poku{aji varawa sistema, poput kori{}ewa maski, verovatno ne}e uspeti zahvaquju}i tehnologiji koja proverava da li je ispred kamere stvarna osoba.
Va`no je napomenuti da zakon odgovornost stavqa iskqu~ivo na tehnolo{ke kompanije. Nema kazni za decu ili roditeqe ako uspeju da zaobi|u zabranu.
„SVE ]U IZGUBITI“
Reakcije tinejxera su podeqene. [ar, 15-godi{wa peva~ica u usponu, zabrinuta je zbog gubitka platforme na kojoj promovi{e svoju muziku.
„Trebalo mi je toliko dugo da steknem 4.000 pratilaca na svom glavnom nalogu objavqivawem, i sve }u to izgubiti“, rekla je.
Poput drugih mladih kreatora, svoje pratioce sada usmerava na Lemon8, aplikaciju u vlasni{tvu TikTokove mati~ne kompanije BajtDans, koja nije obuhva}ena zabranom.
Tinejx influenserka Zoji, koja na TikToku ima 48.000 pratilaca, pokrenula je peticiju sa zahtevom da se starosna granica spusti na 13 godina. Prikupila je vi{e od 43.000 potpisa.
Stru~waci poput Lusi Tomas iz organizacije Projekat Rokit upozoravaju da, iako se neki mladi ose}aju oslobo|eno, drugima gubitak onlajn zajednica te{ko pada.
„Posledwe {to `elimo jeste da se mladi zbog ove politike okrenu opasnijim, mawe regulisanim prostorima“, ka`e Tomas. EKSPERIMENT KOJI SVI PRATE
Iako su kriti~ari zakon nazvali ishitrenim potezom za prikupqawe politi~kih poena, druge zemqe pa`qivo prate australijski primer.
Malezija, Danska, Norve{ka i zemqe EU ve} razmatraju ili uvode sli~na ograni~ewa. U Velikoj Britaniji na snazi je Zakon o onlajn bezbednosti, dok je u SAD-u najmawe 20 saveznih dr`ava usvojilo zakone koji se ti~u dece i dru{tvenih mre`a, iako nijedan nije tako sveobuhvatan kao australijska zabrana.
Meta je po~ela da uklawa australijsku decu mla|u od 16 godina sa Instagrama, Fejsbuka i Tredsa, nedequ dana pre po~etka zvani~ne zabrane dru{tvenih mre`a za tinejxere u toj zemqi.
Tehnolo{ki gigant je pro{log meseca najavio da je po~eo da obave{tava korisnike starosti izme|u 13 i 15 godina da }e wihovi nalozi po~eti da se gase od 4. decembra.
Procewuje se da }e oko 150.000 korisnika Fejsbuka i 350.000 naloga na Instagramu biti pogo|eno. Treds, sli~an platformi Iks, mo`e se koristiti samo preko Instagram naloga.
Australijska zabrana dru{tvenih mre`a (prva u svetu) po~ela je 10. decembra, a kompanije se suo~avaju sa kaznama i do 49,5 miliona australijskih dolara (33 miliona ameri~kih dolara) ako ne preduzmu „razumne korake“ da spre~e mla|e od 16 godina da imaju naloge.
Portparolka „Mete“ rekla je za Bi-Bi-Si da }e „usagla{avawe sa zakonom biti kontinuiran i vi{eslojan proces“.
„Iako je Meta posve}ena po{tovawu zakona, verujemo da je potreban efikasniji, standardizovan i privatnost-~uvaju}i pristup“, rekla je ona.
Vlada bi trebalo da obave`e prodavnice aplikacija da proveravaju uzrast korisnika kada preuzimaju aplikacije i da tra`e
odobrewe roditeqa za mla|e od 16 godina, navodi „Meta“, jer bi se tako eliminisala potreba da tinejxeri potvr|uju uzrast u razli~itim aplikacijama.
Pro{log meseca, „Meta“ je saop{tila da }e korisnici koje je identifikovala kao mla|e od 16 godina mo}i da preuzmu i sa~uvaju svoje objave, video-snimke i poruke pre nego {to im nalozi budu deaktivirani.
Tinejxeri koji veruju da su pogre{no okarakterisani kao mla|i od 16 mogu da zatra`e reviziju i po{aqu „video selfi“ radi verifikacije uzrasta. Tako|e mogu dostaviti voza~ku dozvolu ili dr`avni identifikacioni dokument.
Osim tri „Meta“ platforme, druge dru{tvene mre`e na koje se zabrana odnosi su Jutjub, Iks, TikTok, Snep~et, Redit, Kik i Tvi~. Vlada ka`e da je ciq zabrane za{tita dece od {tetnih uticaja dru{tvenih mre`a, ali kriti~ari tvrde da bi ova mera mogla izolovati pojedine grupe koje
UPOZORAVA:
zavise od platformi radi povezivawa i da bi mogla gurnuti decu u mawe regulisane delove interneta.
Ministarka za komunikacije Anika Vels u sredu je rekla da o~ekuje probleme u prvim danima i nedeqama zabrane, ali da se sve radi radi za{tite generacije Alfa – svih mla|ih od 15 godina – kao i budu}ih generacija. „Jednim zakonom mo`emo za{tititi generaciju Alfa od uvla~ewa u ‘~istili{te’ od strane predatorskih algoritama koje je ~ovek koji je osmislio tu funkciju opisao kao pona{ajski kokain“, rekla je Vels.
Ona je mlade opisala kao povezane na „dopaminsku infuziju“ od trenutka kada dobiju pametni telefon i naloge na dru{tvenim mre`ama.
Vels je tako|e rekla da pomno prati mawe poznate aplikacije poput Lemon 8, koju je napravio tim iza Tik-Toka, i Yope, kako bi videla da li se deca nakon zabrane sele na te platforme.
Tek ne{to mawe od tre}ine tinejxera u Australiji ose}a se ispuweno nadom i uzbu|ewem kada razmi{qa o svojoj budu}nosti, pokazuje novi izve{taj UNICEF-a. Podaci koje je prikupio De~iji fond Ujediwenih nacija otkrivaju da su pokreta~i opadawa blagostawa me|u mladima pre svega problemi mentalnog zdravqa i
anksioznost zbog izazova koje nosi `ivot odrasle osobe. Marginalizovana deca i tinejxeri ose}aju ove pritiske jo{ akutnije, navodi se u istra`ivawu. Prema novom izve{taju koji je izradio De~ji fond Ujediwenih nacija, u partnerstvu sa Australijskim istra`iva~kim savezom za decu i mlade, upravo pokazuje da su mnogi tinejxeri okupirani ovakvim izazovima.
Istra`ivawe u koje je bilo ukqu~eno oko 2000 dece {irom Australije, pokazalo je da mnogi od wih nemaju nadawa u pogledu svoje budu}nosti, a ~ak 63 odsto ispitanih o~ekuje da }e u odraslom dobu biti u lo{ijem polo`aju od svojih roditeqa. Izve{taj je otkrio da se problemi mentalnog zdravqa i anksioznost u vezi sa budu}no{}u pove}avaju, sa jasnim padom zadovoqstva sopstvenim `ivotom kako deca odrastaju.
Oko 43 procenta ispitanih mladih qudi bilo je zabrinuto zbog stanovawa i finansijskog stresa, a ove brige po~iwu da mu~e neke od wih ve} sa 12 godina. Zabrinutost kod mnogih mladih qudi poja~ana je diskriminacijom - koju je u posledwih godinu dana prijavilo skoro 30 odsto ispitanika.
Za mlade pripadnike aborixinskig naroda i stanovni{tva ostrva Toresovog moreuza, ta stopa je ~ak i ve}a od 40 procenata, a me|u decom i mladima koji `ive sa invaliditetom dosti`e skoro 50 odsto. Izve{taj je tako|e otkrio da je mawe verovatno da }e deca biti spremna za {kolu ako: `ive u zajednicama sa niskim socioekonomskim statusom, ako pripadaju autohtonim narodima ili poti~u iz sredine u kojoj engleski nije prvi jezik.
SBS na srpskom
KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA I OKOLINE
Pi{e: Joca Gajeskov
LEPA VEST IZ MANASTIRA U TALONGU
Vavedewe u hramu Presvete Bogorodice
U ~etvrtak, 4. decembra, Srpska pravoslavna crkva i vernici sve~ano su obele`ili praznik Vavedewe Presvete Bogorodice, koji se slavi kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Bo`ji i postala prva zavetovana devica u istoriji hri{}anstva.
Ovaj praznik slavi sav hri{}anski svet jer je wime kako se veruje, zapo~eto iskupqewe qudskog roda. Spada u dvanaest najve}ih hri{}anskih praznika i jedan od pet najve}ih praznika posve}enih Presvetoj Bogorodici.
To je krsna slava brojnih srpskih porodica i hramovna slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadu`bini Svetog Simeona Miroto~ivog i wegovog sina Svetog Save.
Praznik je obele`en u svim srpskim pravoslavnim hramovima {irom Australije, a naro~ito sve~ano bilo je u na{em manastiru Pokrov Presvete Bogorodice u mestu Talong, nedaleko od Sidneja, gde je u ovda{wem manastirskom hramu Svetu arhijerejsku litirgiju slu`io Mitropolit
australisjko - novozelandski
Siluan, saslu`ivali prote Ilija Dragosavqevi} i Goran ]e}ez, apostole je ~itao ipo|akon Veqko Mraki}, a odgovarala pevnica u prisustvu zaista lepog broja vernika bez obzira {to je bio radni dan i nesnosna vru}ina.
Posle liturgije je obele`ena slava Misonarske parohije u obli`wem gradi}u Jangu, slavski kola~ je presekao Mitropo-
lit Siluan, doma}ini slave bili su Aleksandar i Anka Jelinek, najmla|a deca Biqane Kuti}, dugogodi{we ~lanice misionarske parohije u Jangu, a kola~ari za idu}u godinu su Mirjana Nini} i Mladena Musi}. U arhijerejskom obra}awu Mitropolit Siluan se nakon osve}ewa slavskih znamewa i rezawa kola~a osvrnuo na zna~aj ovog velikog hri{}anskog praznika i podsetio da je nu`no da
PRI^E[]E VERNIKA
Pro{log ~etvrtka ve}ina vernika su pristupili Svetoj tajni ispovesti i pri~estili se Svetim darovima.
Me|u bio je Qubomir Stanoj~i}, nosilac ordena Svetog Save od 2006. godine, dobrotvor i ktitor manastira sa suprugom Vukicom i sinom Zoranom.
i mi, svojim `ivotom i u~e{}em u Liturgiji, budemo prisajediweni Istini, Gospodu Hristu, u kome je jedina stvarna radost, uteha i smisao, da se umno`i mona{tvo u na{oj Mitropoliji, i da nam Gospod podari blagoslov mona{tva i u ovoj Talongskoj Svetiwi, uz ~estitke sve{tenicima i pevnici za doprinos odr`avawu Svete liturgije, doma}inima slave i svim vernicima koji su toga dana do{li u ovu na{u svetiwu.
Usledio je zaista bogat slavski ru~ak u manastirskoj sali, gde su prisutni bili vernici iz Sidneja, Kanbere, Janga i drugih obli`wih gradova koji su se toga dana na{li u manastiru.
Posle slavskog ru~ka prota Ilija se tako|e zahvalio svima koji su toga dana posetili manastir, doma}inima slave, radnom osobqu i pozvao vernike da do|u u Talong na bogoslu`ewa u nedequ 21. decembra na praznik Detiwci, zatim u nedequ 4. januara 2026. godine na praznik Oci i u nedequ 19. januara na Bogojavqewe.
Jednom re~ju, bio je to praznik i dan koji }e svima ostati u lepom i dugom se}awu.
Recimo na kraju da Vavedewe Presvete Bogorodice predstavqa vreme posve}eno duhovnosti, porodi~nim vrednostima i verovawima koja se prenose kroz generacije, doprinose}i bogatstvu kulturne ba{tine srpskog naroda, a to se dalo videti pro{log ~etvrtka na praznik u svim na{im svetiwama na Petom kontinentu. Evo za ~itaoce Srpskog Glasa par fotografija iz manastira u Talongu, koje }e bar donekle do~arati tamo{wu prazni~nu atmosferu.
Mitropolit Siluan za vreme liturgije
Apostole je ~itao Veqko Mraki}
Osve}ewe slavskog znamewa i kola~a
Doma}ini slave za ovu i idu}u godinu
Molitva pred slavski ru~ak
Hram Pokrov Presvete Bogorodice u Talongu
Milo{ odbranio titulu prvaka
U petak, 5. decembra, u velikoj sali Srpskog centra u Bonirigu, odr`an je veliki me|unarodni turnir borila~kih ve{tina u organizaciji „Je` Premier Promo{n“ uz u~e{}e sportista iz Australije, Engleske, Avganistana, Srbije, Papua Nove Gvineje i drugih zemaqa.
Na programu su bile borbe u razli~itim borila~kim ve{tinama i kategorijama, najvi{e u kik boksu.
Me|u mnogobrojnim posetiocima turnira bilo je pripadnika srpske zajednice, koji su do{li da bodre na{eg Milo{a Rastovi}a u borbi za odbranu titule prvaka u kik boksu do 94 kilograma, gde mu je protivnik bio Kondup Samson iz Nove Gvineje.
Posle izjedna~ene borbe u prvoj rundi, na{ as je u tre}oj rundi dokazao ekstra klasu i ubedqivom pobedom sa~uvao titulu prvaka u ovom delu sveta.
Titulu svetskog prvaka prvi mu je ~estitao Slavko Je`. Na{e ~estitke.
Po~eli Bo`i}ni i Novogodi{wi
va{ari u Liverpulu
Za ovo sidnejsko predgra|e ka`u da je grad u gradu, a poznat je i po tome da ovde slo`no `ivi blizu 200 pripadnika razli~iti etni~kih zajednica.
Postala je tradicija da se o bo`i}nim i novogodi{wim praznicima, o Vaskrsu tako|e, u Liverpulu organizuju na desetine raznih va{ara, koji privla~e hiqade i hiqade posetilaca iz cele sidnejske metropole.
Prvi festival u okviru predbo`i}nih i novogodi{wih praznika pod nazivom „Pacifik Samer“ odr`an je pro{log vikenda, odnosno u dane 28, 29. i 30. novembra u glavnoj Mekvori ulici.
Bila je to prilika da etni~ke zajednice poreklom iz pacifi~kih regiona prika`u svoju kulturu, nasle|e, obi~aje, kulinarske specijalitete.
Prema nezvani~nim podacima u Liverpulu i okolini `ivi najbrojnija srpska zajednica u Australiji, wih blizu 30.000, od kojih mnogi u~estvuju ili pose}uju sve va{are i festivale koje organizuje ovda{wa op{tina.
Kako je bilo proteklog vikenda na pacifi~kom festivalu u Liverpulu evo par fotografija.
Va`ni datumi
za 2026. godinu
Od{tampani su crkveni kalendari Svetog arhijerejskog Sinoda SPC i Mitropolije australijsko – novozelandske za narednu godinu, iz kojeg za ~itaoce Srpskog Glasa izdvajamo najva`nije praznike i datume proslava:
l Kalendarska Nova 2026. godina po~iwe u ~etvrtak 1. januara, l Badwi dan utorak 6. januar, l Bo`i} sreda 7. januar, l Sabor Presvete Bogorodice ~etvrtak 8. januar, l Sveti arh. Stefan petak 9. januar, l Srpska Nova godina 14. januar, l Bogojavqewe ponedeqak 19. januar, l Zimski Jovawdan utorak 20. januar, l Savindan 27. januar, l Sveta Tei Jerarha ~etvrtak 12. februar, l Sretewe Gospodwe nedeqa 15. februar, l Cveti nedeqa 5. april, l Veliki petak – petak 10. april, l Vaskrs nedeqa 12. april, l \ur|evdan sreda 6. maj, l Sv. Vasilije Ostro{ki utorak 12. maj, l Spasovdan ~etvrtak 21. maj, l Sv. Kirilo i Metodije nedeqa 24. maj, l Duhovi nedeqa 31. maj,
l Sv. car Konstantin i carica Jelena sreda 3. jun, l Vidovdan nedeqa 28. jun, l Letwi Ivawdan utorak 7. jul, l Petrovdan nedeqa 12. jul, l Ilindan nedeqa 2. avgust, l Preobra`ewe Gospodwe sreda 19. avgust, l Velika Gospojina petak 28. avgust, l Usekovawe petak 11. septembar, l Mala Gospojina ponedeqak 21. septembar, l Krstovdan nedeqa 27. septembar, l Sveta Petka utorak 27. oktobar, l Mitrovdan nedeqa 8. novembar
l Aran|elovdan subota 21. novembar, l Vavedewe Presvete Bogorodice petak 4. decembar, l Nikoqdan subota 15. decembar. l Do~ek kalendarske 2027. godine ~etvrtak 31. decembar.
Kalendare Mitropolije australijsko –novozelandaske za 2026. godinu koji mo`ete nabaviti pri na{im svetiwama na ovim prostorima.
ZA VERNIKE SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
Proslavqena Slava u Hombu{u
U nedequ, 30. novembra, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Arhangela Mihaila u Hombu{u. Mitropolitu su saslu`ivali protojerej Goran ]e}ez, protonamesnik i stare{ina hrama Veselin Svorcan i proto|akon Petar Mraki}, uz prislu`ivawe ipo|akona i ~te~eva Sidnejskog namesni{tva.
U svojoj besedi, tuma~e}i jevan|elsku pri~u o Milostivom Samarjaninu, vladika je istakao da je svaki hri{}anin pozvan da veru svedo~i delatno — kroz dela milosr|a i qubavi prema bli`wima, onima koji su pored nas i oko nas, prema svakome potrebitom. On je ukazao i na dubqe, duhovno zna~ewe ove pri~e, u kojoj se otkriva tajna na{ega spasewa u Hristu i u `ivotu Svete Crkve koja nas
le~i od grehova i strasti, na{ih duhovnih rana i bolesti, i koja nas prosve}uje i osve}uje blagoda}u Bo`ijom.
Posle zaamvone molitve, Mitropolit Siluan je osve{tao slavske darove.
Na kraju Svete Liturgije, vladika je ~estitao ocu Veselinu desetogodi{wi jubilej od postavqewa na ovu parohiju, uru~iv{i mu prigodan poklon i izraziv{i radost {to je ponovo u poseti ovoj parohijskoj zajednici. Otac Veselin je uzvratio blagodarno{}u na arhipastirskoj poseti, podr{ci i o~inskoj qubavi.
Posle bogoslu`ewa, prazni~na radost nastavqena je za trpezom qubavi.
URU^EWE DARA - DONACIJE KOLEXU SVETI SAVA
U Kolexu Sveti Sava u Varovilu u jutarwim ~asovima u sredu, 03. decembra 2025. godine, od strane organizacije Srpskih ^etnika Australije uru~ena je donacija Kolexu u iznosu od preko 42 hiqada dolara. Potpredsednik S^A, gospodin Du{an Kuzmanovi}, sa jo{ jednim predstavnikom, predao je izobra`ewe nov~anog ~eka Mitropolitu Siluanu i direktorici {kole, gospo|i Anastasiji Nikolau. Tako|e je, Mitropolitu Siluanu, predat tom prilikom i slikani portret Generala Dragoquba Mihailovi}a.
Ovo je jedna od ve} ponovqenih donacija Srpskih ^etnika Australije Kolexu Sveti Sava. Ovim putem oni izra`avaju i svedo~e svoju qubav i podr{ku na{oj prvoj dnevnoj {koli u Australiji, a tako i svim na{im sada{wim mladim nara{tajima. Nakon ovog sve~anog doga|aja Mitropolit Siluan je zajedno sa gostima obi{ao radove na drugoj primarnoj fazi izgradwe novih u~ionica, prate}ih delova i prostora {kole. Izgradwa je u dobrom i predvi|enom toku {to veoma doprinosi daqem napredovawu i {irewu ove zna~ajne ustanove u na{oj Mitropoliji.
Deca oduzeta Srbima bez obja{wewa
Pi{e: Marko
Lopu{ina u Be~ka slu`ba za za{titu dece otela mi je sina i }erku mimo moje saglasnosti, dr`i ih u neuslovnim prostorijama zakqu~ane i ne `ele da nam ih daju
U nekim dr`avama i daqe na Srbe gledaju kao na nepo`eqne qude, optu`uju ih i hapse bez razloga, a dva slu~aja iz Be~a i Geteborga govore o policiji Austrije i [vedske.
Pro{lo je 26 godina od bombardovawa Srbije i Crne Gore, odnosno ubijawa srpskog naroda i od kraja medijskog rata Zapada protiv pravoslavnih Srba. I daqe, me|utim, u nekim dr`avama i glavama wihovih slu`benika Srbi su nepo`eqni i opaki qudi, koje treba progoniti.
Kada u Americi ili [vajcarskoj policija uhapsi delinkventa poreklom iz Srbije, u saop{tewima za javnost tvrdi se da je “uhva}en opasan Srbin”. Kada na{i qudi iz dijaspore reaguju i ka`u da uhap{eni nije Srbin, ve} Albanac ili Rom, ova istina se ne objavquje. Time se u stranim zemqama pothrawuje la`na tvrdwa da su Srbi opasni qudi.
Dva slu~aja iz Be~a i Geteborga govore kako policija Austrije i [vedske tretira i maltretira dr`avqane Srbije sa namerom da poka`e kako su Srbi opasni krivci, sumwivci i zli qudi.
Pre sedam meseci policija grada Be~a i Slu`ba za decu i omladinu oduzela je ocu i majci, dr`avqanima Srbije, dvoje dece i odvela u dom za zbriwavawe, bez izjava i dozvole roditeqa i wihovih advokata. U Kraqevini [vedskoj grani~na policija je privela estradnu peva~icu i wen muzi~ki tim zbog navodnog poku{aja ilegalnog ulaska i rada. Ispostavilo se da peva~ica ima sve potrebne dozvole za rad, ali se i daqe la`no sumwalo da sara|uje sa nekom balkanskom firmom, koja je uga{ena, a koja je na listi {vedske policije. Na{a Srpkiwa je sa timom dr`ana dva dana na aerodromu i potom deportovana u otaxbinu, bez ikakvih obja{wewa.
SUROVA AUSTRIJA
Be~ka pri~a po~iwe 7. maja kada je srpsko dete u {koli reklo da ga roditeqi tuku i da su mu po kazni, oduzeli mobilni telefon. Bez dodatne provere, deca su hitno oduzeta porodici. Roditeqi navode da ih niko iz institucija nikada nije pozvao na razgovor, niti su imali priliku da objasne okolnosti. Sva re{ewa, ka`u, dono{ena su bez wihovog prisustva i bez wihove saglasnosti i bez wihovih advokata. Drugo wihovo dete, trogodi{wa devoj~ica, preuzeto je direktno iz obdani{ta, bez wihovog prisustva, advokata ili svedoka. Deca uglednog srpskog biznismena i humanitarca iz Be~a se sedam meseci nalaze u ku}i pod nadzorom Grada Be~a. U toj ku}i su uslovi lo{i – ograni~eno im je kretawe, zakqu~ana su vrata, re{etke su na prozorima, zabrawene su im igra~ke i dozovoqen samo minimalan kontakt sa spoqnim svetom.
I kada je starije dete, prema zaposle-
nim u {koli, kasnije priznalo da je pri~u o ku}noj torturi roditeqa izmislilo, jer je de~ak bio qut {to mu je zabraweno kori{}ewe mobilnog telefona i igrica, policijske i socijalne mere razdvajawa porodice ostala je na snazi. Majci je dozvoqena jedna poseta nedeqno, pod nadzorom, dok je ocu kontakt zabrawen. Sve je ura|eno bez prisustva advokata porodice i bez saradwe sa roditeqima.
- Na{a deca pla~u, mole da se vrate ku}i, ali wihovi glasovi ne dopiru do onih koji odlu~uju. Na{a }erka je bila zdrava i negovana. Danas je bolesna i psihi~ki povu~ena – rekli su mi uznemireni roditeqi.
Prema informacijama iz austrijskih medija i austrijskog Ombudsmana mnogo je ovakvih slu~ajeva u Be~u, da su deca oduzeta i sme{tena u neuslovnom prostoru za maloletnike. Advokat roditeqa oduzete dece otkriva da trenutno zastupa vi{e od desetak srpske dece, koja su odvojena od srpskih roditeqa.
Jedna na{a Be~lijka nam je ispri~ala da je za lo{ odnos policije i socijalne slu`ne prema gastarbajterima sa Balkana, a posebno prema Srbima kriva atmosfera netrpeqivosti prema stranim radnicima u Austriji i primena Zakona o za{titi dece, koji predvi|a odvajawe mali{ana od roditeqa, ako se `ale na wih.
- Pre nekoliko godina Austrija je donela Zakon o za{titi dece, ali je i podelila |acima, dakle maloletnicima brojeve telefona za poziv u pomo}, tako da su deca po~ela u velikom broju da zovu policiju da hapsi i ka`wava wihove roditeqe. Imala sam problem sa mojim detetom, koje ja zavrbovala jedna sekta, a ja sam je odvojila od we, da bi me dete prijavilo policiji za nasiqe. Poku{ali su da je odvedu od mene, tvrde}i da sam opasna li~nost, a ja sam im pokazala dokumenta da sam dr`avni slu`benik Austrije. A da oni imaju lo{ zakon. Na to mi je policijaca odgovorio: “Ako vam se ne svi|amo vratite se u Srbiju!” – ka`e na{a Be~lijka. Uznemireni roditeqi de~aka i devoj~ice tvrde da wihova odvedena deca pokazuju znake te{ke emocionalne traume. Slabo spavaju, pla~u i mole da idu ku}i. O sudbini ove srpske dece odlu~uje samo jedna osoba – slu`benica Magistrata Be~a. Slu`benica radi bez spoqne kontrole, nadzora ili timske procene. Ne sara|uje sa roditeqima. Porodica se 22. jula obratila gradskim vlastima Be~a, ukqu~uju}i i kancelariju gradona~elnika i wegovog zamenika, tra`e}i nezavisnu proveru slu~aja. Umesto pomo}i, upu}eni su ponovo na iste slu`be protiv kojih su se `alili. Otac i majka ovo dvoje dece iz Be~a, koji su normalni porodi~ni i poslovni qudi, apeluju na institucije, doma}e i me|unarodne, da im pomognu i vrate im decu. Roditeqi odvojene dece u Be~u odlu~ili su da
do|u u Beograd, da zatra`e pravnu pomo}. I da na konferenciji za novinare u ~etvrtak u Beogradu, upoznaju srpsku javnost na nedoli~no pona{awe Austrije. Postupawe u ovom slu~aju je u suprotnosti sa osnovnim me|unarodnim dokumentima, sa Konvencijom Ujediwenih nacija o pravima deteta ~iji ~lanovi se odnose na najboqi interes deteta i na zabranu prisilnog razdvajawa od roditeqa. I sa Evropskom konvencijom o qudskim pravima koja zabrawuje nehumano postupawe i garantuje pravo na porodi~ni `ivot), te sa Poveqom EU o osnovnim pravima ~iji se ~lan odnosi na za{titu dece i prava porodice.
OPASNE POLITI^KE IGRE
Da ne{to opasno nije u redu sa sistemom u toj ina~e ure|enoj evropskoj dr`avi, odnosno da izgleda kao da tamo postoji institucija koja je iznad zakona i kojoj niko ni{ta ne mo`e, konstatovao je i wihov advokat. Iz te slu`be se javnosti niko nije obratio i nije dao svoje tuma~ewe slu~aja maloletnih Srba sa austrijskim dr`avqanstvom, jer su deca ro|ena u Be~u.
Na prvi pogled, sve je delovalo sasvim uobi~ajeno, takore}i svakodnevno. Deca kao deca, imala su sve {to se po`eleti mo`e. Ali jedna vaspitna mera oca, od 24. aprila – oduzimawe mobilnog telefona i zabrana igrawa igrica sedmogodi{wem sinu – pokrenula je lavinu haosa. - Tog dana je iz {kole stigao dopis da se sin tu~e i da crta devoj~ice. On to nije hteo da potpi{e, pa sam planirao da odemo na razgovor kod direktora {kole. Tada sam mu uveo sankcije – zabranio mobilni, igrice i sli~no – zbog ~ega je bio qut na mene. Potom smo oti{li na Balkan, a kada smo se vratili ponovo je oti{ao u {kolu. Direktor ga je pozvao na razgovor i pitao da li je dobro, da li ga roditeqi tuku… Po{to je bio qut na mene, rekao je da ga tu~em svakog dana. Direktor je odmah pozvao socijalnu slu`bu - zapo~iwe pri~u Srbin iz Be~a, poznati biznismen i humanitarac. Socijalna slu`ba je do{la, a sin, star osam godina je istu pri~u potvrdio i pred wima.
- Potom su pozvali odbani{te, u koje ide moja }erkica. Prvo su uzeli wu pod izgovorom da je nedorasla u razvoju, da joj mama pu{i i smrdi na cigarete, da joj tri dana nije donela papu~e i da smo mi kao roditeqi neorganizovani. Tada su uzeli i wu i sina. Odmah sam zvao advokate, da vidim o ~emu se radi, jer oduzeli su mi decu bez ikakvog upozorewa. Iz socijalne slu`be su me zvali, pa su bili ~ak i quti {to nisu mogli da me dobiju. Kada su me dobili, ta socijalna radnica se drala na mene. Ali, ja se s wom nisam sva|ao. Rekao sam da te optu`be nemaju veze s vezom, da mi nismo agresivni i da ne tu~emo decu, ali je ona i daqe bila agresivna prema meni - nastavqa svoju ispovest srpski biznismen,
koji je lane progla{en za kraqa be~kih nekretnina.
Iako je sin, kako je rekao, socijalnim radnicima rekao da tvrdwa da ga tata tu~e nije istinita i da se samo {alio, ni to nije pomoglo. Na{ sagovornik koji ne sme da otkrije svoj identitet, jer je proces u toku, ka`e: - Zvao sam potom prijateqe, koji su zvali zamenicu gradona~elnika Be~a, da vidimo ko stoji iznad te `ene koja je donela tu odluku, pisao sam i gradona~elniku Be~a, koga ina~e poznajem, i ministru pravde Austrije… Javio sam nadle`nim li~nostima u Beogradu {ta mi se dogodilo. Tra`io pravnu pomo} od Ambasade R. Srbije u Austriji. Ali, to je naqutilo `enu iz socijalne slu`be koja vodi ovaj slu~aj. Zbog toga mi je rekla: ‘Ne znam kada }u da vam vratim decu, ali to sigurno ne}e biti brzo! Mo`da za pet godina, mo`da za deset, a mo`da i do punoletstva ne}ete da vidite decu!’. Po{to nisam imao poverewa u wu, ja sam taj na{ razgovor snimao, pa sam oti{ao do advokata. Poslao sam snimak policiji, gradona~elniku, zameniku gradona~elnika, direktoru te `ene iz socijalne slu`be, socijalnoj slu`bi… Me|utim, niko mi ni{ta nije odgovorio! . Kako obja{wava, nemogu}nost da se sa decom otvoreno pri~a zbog opasnosti da im sve posete ne budu zabrawene, dovelo je do toga da su deca sada quta na wega. Sin je qut na wega, jer misli da ga je ostavio jer mu ne dolazi u posete, jer mu ne donosi poklone, {to mu je zabraweno. - Ta socijalna radnica mi je sve zabranila. Kada su sestre, moje }erke iz prvog braka, oti{le }erkici, na{a mala deca nisu htela da im pri|e. ]erkica je bila quta iz istog razloga, a slu`benici su im rekli da je ona pod stresom. ]erke su mi rekle da ih je sin napao {to ga ne odvedu ku}i, da ne}e da bude tamo, pa su dva sata plakale kada su iza{le odatle – pri~a ovu traumati~nu pri~u gospodin iz Be~a. Odgovorna slu`benica u slu`bi je, navodno, rekla na{em Srbinu, da je ona „iznad zakona“ i da }e majci dece vratiti sina i }erkicu ako ostavi supruga tj. oca i uzme svoj stan, jer ona misli da sam ja nasilan. Time bi, kako obja{wava na{ ispovednik, potvrdila da je nasilan, a ona to ne `eli da uradi.
TE[KA MANIPULACIJA
I otac i majka su mi svedo~ili da wihova i ostala deca, neka iz Poqske, Austrije, `ive zakqu~ane u iznajmqenoj ku}i, koja im slu`i za za{titu od roditeqa. - Sin i }erkica su u odvojenim sobama, da brat ne bi sekusalno maltretirao sestru??? Kuhiwa je zakqu~ana, dete ne mo`e da uzme ~a{u vode, ve} mora da moli. Zakqu~ane su im i ormani sa garderodbom. Re{etke su na ku}i. Ne dobijaju slatki{e. Meni je zabraweno da im nosimo pakete. Manipuli{u sa decom, pla{im se da im govore stvari u stilu: ‘Mama ti je do{la, a ni{ta ti nije donela’ - pri~a uzbu|enim glasom.
Kako be~ki advokati ka`u slede}i koraci vode ka su|ewu. Advokatski tim } e da anga`uje eksprete za medicinsko i psiholo{ko zdravqe roditeqa i posebno dece. @ele da doka`u da su svi zdravi, normalni i dobri. Te izve{taje }e da prilo`e tim od ~etiri advokata tu`beni predlog protiv be~ke Slu`be za za{titu i zbriwavawe dece. Smatra se da su slu`benici ove dr`avne institucije pogre{ili i prek{ili zakone i svoja ovla{}ewa. Tu`ba traba da dovede do su|ewa, na kome }e se potvrditi da su roditeqi zdravi sposobni da neguju svoju decu, da je slu~aj isforsiran i pored saznawa da je dete povuklo svoj prvobitni iskaz. U kom roku sve to mo`e da se dogodi neizvesno je. Unesre}ni roditeqi razmi{qaju da zatvore firmu, prodaju imovinu i isele se u Srbiju.
Austrijski Srbi i be~ki gradona~elnik
Island - zemqa leda i vatre, gde kriminal postoji samo u premijerkinim romanima
Vodimo vas na Island, zemqu polarne svetlosti, vulkana, gle~era, gejzira i zemqotresa, ostrvo divqe prirode, nemirnog mora, leda i vatre.
Najvi{e od bilo kog mesta na svetu, Zemqa svoju utrobu pokazuje upravo ovde.
Na Islandu se nalazi 130 vulkana, od ~ega je aktivan gotovo svaki ~etvrti – 31. Ostali spavaju poput usnulih a`daja.
Erupcija jednog takvog, po imenu Laki, 1783. prepolovila je `ivotiwski svet na ostrvu, zatrovala pepelom zemqu, vodu i more, uni{tila `ivot, pobila ~etvrtinu tada{weg stanovni{tva. Otrovni oblak nad Evropom promenio je klimu, izazvao zimu, bolest i glad na celom kontinentu, pokrenuv{i indirektno ~ak i Francusku revoluciju, nekoliko godina kasnije. Tako je jedan vulkan promenio tok savremene istorije. Nije svaki Laki – Sre}ko. Pogotovo ne Mariji Antoaneti.
Island je jedna od najkasnije otkrivenih i naseqenih dr`ava u svetu. Prvi su ovde do{li verovatno irski monasi u osmom veku, pre Skandinavaca koji ostrvo naseqavaju kasnije. Ime duguje norve{kom Vikingu Flokiju Vilgerdarsonu, koji ga je prvi krstio „zemqom leda”, nakon {to mu se }erka utopila na putu do ostrva, a stoka pocrkala od gladi.
Ovo je zemqa geologije i ~uda prirode, koja ume da promeni }ud svakih nekoliko minuta. Ovde, ako imate sre}e, mo`ete ugledati Auroru borealis, ali se i nadisati ~istog vazduha. Za to vam ne treba sre}e, jer je Island tre}a na listi najmawe zaga|enih zemaqa sveta.
Islan|ani se fakti~ki svi znaju. U zemqi od mawe od 400.000 stanovnika, svako „poznaje nekog ko poznaje nekog”.
Dok nam pokazuje grad, Austa, lokalni vodi~ u Rejkjaviku, svako malo stane da se s nekim pozdravi i poqubi. Pro}aska par re~i sa nasmejanom mladom `enom koja produ`i ka zgradi Parlamenta. Tamo joj je radno mesto, jer je poslanik. Potom se na ulici javqa dvojici mu{karaca, od kojih joj jedan visoki plavooki otpozdravqa. „To je na{ ministar spoqnih poslova”, ka`e.
Island je najre|e naseqena zemqa Evrope i jedna od najre|e naseqenih u svetu. Iako je ranije bila prete`no poqoprivredna, ovde obradivog zemqi{ta sada ima svega jedan odsto. [uma i mawe od toga. Svuda su uglavnom tamnosive vulkanske stene ili pesak. Nekada su 35 odsto teritorije ostrva ~inile {ume, ali su pose~ene, jer je stanovni{tvu to bio glavni izvor prihoda.
Znate li da je zbog Islanda Unesko promenio svoju definiciju pojma {ume? Spustio je visinu drve}a na svega pet metara, da bi i ovi usamqeni predeli prore|enih i zakr`qalih stabala mogli da se nazovu {umom.
Iako vas ovde mo`e potopiti more, zavejati me}ava, okovati led, lavom izbquvati vulkan ili po{teno protresti zemqotres, Island je zvani~no najbezbednija dr`ava sveta. Policija ne ~uva ni zgradu Parlamenta, a ako policajca i vidite, on ne nosi oru`je.
Kriminal postoji samo u romanu aktuelne premijerke, 48-godi{we Katrin Jakobsdotir. Da, predsednica vlade u slobodno vreme pi{e krimi romane. Telohraniteqe nema, ovde to zanimawe ni ne postoji. Niko nema potrebu da ga neko ~uva. Kada je predsedniku ponu|en blindirani automobil, on ga je odbio. Ni vojske nema. Ko bi to mogao da izdr`ava sa tako malo stanovnika, porezi su ionako preveliki. Ali je Island zato me|u osniva~ima NATO-a. A ameri~ka vojna baza tu je jo{ od Drugog svetskog rata. Taj geostrate{ki polo`aj kakav ima Island, nema niko.
Dovoqno je re}i da se ostrvo nalazi na mestu gde se razdvajaju geotektonske plo~e evroazijskog i severnoameri~kog kontinenta.
Amerikanci i wihov Mar{alov plan su prili~no zaslu`ni i {to je ova dr`ava, posle sticawa nezavisnosti od Danske, od prete`no ribarske i jedne od najsiroma{nijih zemaqa Evrope, prerasla u jednu od najprosperitetnijih i ekonomski najja~ih, sa najvi{im `ivotnim standardom u Evropi i drugim najboqim kvalitetom `ivota u svetu.
Tu bogatstvo uglavnom ne bode o~i bqe{tavilom luksuznih zdawa koja paraju nebo, nego pravednim socijalnim, zdravstvenim i obrazovnim sistemom, velikim pravima i slobodama gra|ana, bez dramati~nih socijalnih razlika. Kako ono be{e: „Svakom prema potrebi, od svakog prema mogu}nostima”. Ako igde postoji „komunizam” u svom idealnom obliku, onda je to na Islandu.
U posledwe vreme, a naro~ito posle oporavka od velike ekonomske krize 2008, koja je zemqu dovela do bankrota, ovaj sistem privukao je na hiqade doseqenika iz drugih delova Evrope i sveta. Gotovo svaki voza~ na Islandu je Poqak, a poqski ve} zauzima visoko drugo mesto me|u jezicima u dr`avi. Govori ga {est odsto qudi. Tre}i je litvanski.
Obele`je prestonice je i karakteristi~na Halgrimskirkja katedrala na brdu iznad grada. Sa svojih 74 metra visine, najvi{a crkva i jedna od najvi{ih gra|evina u zemqi. Karakteristi~nog stepenastog oblika, koju je arhitekta Gudjon Samuelson zamislio tako da podse}a na islandske stene, gle~ere i gejzire, crkva je gra|ena 40 godina, a zavr{ena 1984. Islan|ani su hri{}anstvo prihvatili 1000. godine, kao potrebu da nastave da trguju sa Norve`anima, ~iji je kraq Olaf Sveti bio vrlo posve}eni hri{}anin. Islandska crkva je luteranska, i jedina je hri{}anska crkva na ~ijem se ~elu nalazi, poga|ate – `ena! Poput ostalih skandinavskih, izrazito je liberalnih shvatawa, a pre par godina jedan lokalni poster za promociju raznolikosti izazvao je kontroverze, jer je prikazivao na{minkanog Isusa sa grudima kako ple{e pored duge. Religioznost na Islandu je u padu posledwih decenija, sve je vi{e ateista, ali je u porastu i paganska religija, po{tovawe drevnih skandinavskih bogova: Tora, Odina, Freje…
Kada je o rodnoj ravnopravnosti re~, na Islandu je ona zastupqena vi{e nego igde. Od dvanaest ministara u vladi, polovinu ~ine `ene. Me|u poslanicima parlamenta koji ima 63 mesta, 30 je `ena. Od 2015. turizam je preuzeo primat kao najprofitabilnija privredna grana. Naro~ito posle ekonomske krize, kada su enormno visoke cene postale malo normalnije. Donedavno su Islan|ani u {oping i{li u Wujork, jer im je tamo sve bilo jeftinije.
Kako miri{e vulkan
Halgrimskirkja katedrala
Aurora borealis i vulkan
Mnogi su na Island do{li u potrazi za boqim `ivotom
Parlament Islanda
GI DE MOPASAN: Gospo|ica Fifi
U vreme pruske okupacije, tokom francusko-pruskog rata, gospoda pruski oficiri su se smestili po zamkovima Normandije, koje su pretvorili u vojni sme{taj i mesta za svoje zabave. Jedan takav zamak bio je De`ize, starinsko zdawe od hladnog kamena, koje je sada postalo bikovsko pojilo za gomilu glasnih, bahatih poru~nika.
Me|u wima se naro~ito isticao mladi poru~nik Vilhelm fon Erenberg, plavokosi aristokrata sitnih ramena,
Rej~el, Jevrejka tamne kose, `ivog pogleda i usana koje su se ~as kezile, ~as stiskale u qutitu crtu. U wenom dr`awu bilo je i dra`i i prkosa: kao da je svakog trena spremna da eksplodira ako je neko uvredi.
Kada je pijanka po~ela, lomio se kristal, odjekivao je smeh, kotrqale su se fla{e po stolu. Hrana je nestajala, vino se prosipalo, a pruski oficiri bili su razdragani kao u cirkusu. Fifi je bio najglasniji. Podizao je svoje tanke ruke,
o{trih obraza i podsme{qivog osmeha. Drugi oficiri su ga prozvali „Gospo|ica Fifi“, jer je, kad god bi otvorio usta, izgovarao kratku, izve{ta~enu uzre~icu: „Fi-fi, draga moja!“
Izgovarao je to s toliko prenagla{enim prezirom da su ga svi podrugqivo tako nazvali — i nadimak mu je ostao.
Zamak De`ize bio je tih dana sumoran, pun ki{e i vetra. Oficiri su se dosa|ivali. Ki{a je danima udarala po prozorima dok su oni, navikli na udobnost Berlina, u Normandiji sedeli kao mokre koko{i. Da bi razbili sivilo, naredili su da se iz Ruana dovedu `ene — „dame lake naravi“, kako su ih eufemisti~ki nazivali.
Uve~e, ~etiri takve `ene stigle su fijakerom, izda{no na{minkane i glasne. Najvatrenija me|u wima bila je
nazdravqao, i s vremena na vreme, zlobno se cerio na Rej~el.
– Francuskiwe… sve su one iste! Fifi! – govorio je, lupaju}i ~a{u o sto.
Rej~el je sve to trpela }utke, gledaju}i ga kao ma~ka koja vreba trenutak da zgrabi mi{a.
U zanosu bahatosti, Fifi je po~eo da se i`ivqava na sve {to je francusko. Sa zida je skinuo ukrasnu sabqu jednog francuskog oficira i, smeju}i se, ubo wome plafon, uni{tavaju}i umetni~ki gipsani rad. Drugi oficiri su aplaudirali.
Rej~el je najzad planula.
– Vi ste sviwe! – izgovorila je tiho, ali jasno.
Fifi je ustao. U o~ima mu se ukazao hladan plamen.
– [ta to re~e? Jevrejka? Sviwe? Mi?
– Da. Vi. Sviwe.
MARIJANA JOVANOVI]:
“Maja, mora{ jo{ malo da izglanca{ ~izme. Treba da izgledaju kao nove. Vidi{ kako sam ja oprala i izglancala prozore pa se skoro i ne vide. Kad Mikula{ bude prolazio na{om ulicom mora lako da vidi tvoje ~izme u prozoru da bi u wih mogao da ostavi poklone. U prqave ili mrqave sigurno ne}e ostaviti ni{ta.”
“Bako, kako izgleda Mikula{? [ta radi? Gde `ivi?”
“Isto me pita{ svake godine.” – odgovorila mi je baka uz osmeh pre nego {to je nastavila pri~u. “Zadatak mu je da {titi i voli svu decu koja su dobra i poslu{na. Dobroj deci poklawa vo}e, slatki{e ili neku igra~ku, a deci koja su nevaqala i koja ne slu{aju poklawa luk, buraniju ili neko drugo povr}e, a onoj jako nevaqaloj deci zna da ostavi umesto poklona pruti} koji se zove Virga~ da ih roditeqi malo kazne po turu, ne bi li kona~no po~eli da slu{aju.”
Zami{qeno sam ponovo presli{avala svoja pona{awa po ko zna koji put. Jako sam se bojala da ipak nije mo`da nekako saznao i kad nisam bila dobra.
“Bako, da li se ra~una i ono kad ne}u da jedem tvoje ~uspajze i one ~orbe sa povr}em?”
“Ne znam. Vide}emo.” Nije mi bilo jasno za{to joj je to bilo sme{no.
Baka je nastavqala sa re|awem odgovora na moja pitawa. “Mikula{ poma`e koliko mo`e pre svega siroma{nima, a i svima koji su u nevoqi. Svake godine, u no}i izme|u petog i {estog decembra, ima pune ruke posla jer tad dobroj deci deli poklone. Ne znam ta~no da ti ka`em iz koje je zemqe, ali znam da je jako daleko od nas i da mu nije lako da obi|e svu decu.”
On joj pri|e, podi`e ruku, i – kao da lupa bi~ – udari je po obrazu.
To je bio trenutak kad se sve prelomilo.
Rej~el je zatvorila o~i, ali nije zaplakala. Samo je udahnula, polako, duboko. Kad ih je otvorila, izgledala je kao divqa zver uhva}ena u klopci, ali spremna da se bori i rani.
Fifi joj se pribli`io jo{ jedan korak, drsko joj gurnuv{i lice pod nos. – Francuska je mrtva, fi-fi! A vas }emo gospodski dr`ati pod ~izmom!
Rej~el je tada posegnula za ukrasnim bode`om koji je pruski poru~nik malo~as bacio na sto u naletu pijanstva.
Sve se dogodilo u sekundi.
Jedan kratki zanos pokreta. Bqesak metala. Fifi se uko~i, buqe}i u wu {irom otvorenih o~iju. Iz wegovih usta iza|e samo jedan, jedini, posledwi zvuk: – Fi… fi… I zatim se sru{i, pravo preko stolice.
U sobi je nastala ti{ina koja se mogla prese}i no`em.
Drugi oficiri odsko~ili su kao opareni. Neko je vrisnuo. Neko zgrabio sabqu. Rej~el je ve} tr~ala ka vratima, bosonoga, sa kosom koja se razvezala u letu. Uspela je da pobegne u no}, u tamu, u ki{u.
Kasnije te no}i, zamak De`ize vi{e nije li~io na mesto pijanke. Oficiri su lutali hodnicima bledi kao platno. Smrt poru~nika fon Erenberga bila je sramota, uvreda, gubitak. A wegovo telo, slaba{no i sitno, le`alo je jo{ uvek na podu, kao simbol bahatosti koja se najzad slomila.
U sumrak slede}eg jutra, pruski vojnici su pretra`ili celu okolinu, ali od Rej~el nije bilo ni traga ni glasa. Nestala je kao senka.
A zamak De`ize, koji se jo{ ju~e tresao od pruskog smeha i razuzdanosti, sada je bio tih, hladan i oprezan. Samo je ime „Gospo|ica Fifi“ ostalo da lebdi u vazduhu, kao podrugqivo prise}awe na ~oveka koji je mislio da je nedodirqiv — dok ga nije stigla jedna mala, pravedna ruka.
“Da li je bako dolazio i kod tebe kad si bila mala?”
“Jeste, svake godine.”
“Da li si ga videla bar ti ili neko od tvoje bra}e?”
“Ne. Na`alost dolazio je uvek jako kasno kad smo ve} zaspali.”
“Ja }u ga danas ~ekati ako treba i do ujutru, samo da ga vidim bar jednom. Ipak mi ispri~aj jo{ jednom kako on izgleda.”
“Ima duga~ku belu kosu, okrugle nao~are da boqe vidi, velike bele brkove i duga~ku, gustu bradu, pove}i stomak, veliki osmeh, i crveno odelo sa crvenom kapom i sa velikom belom gombom.”
“Pa onda bako on i Deda Mraz li~e. Na`alost ni wega jo{ nisam videla osim na slikama.”
“Li~e, jedino {to Mikula{ ja{e na velikom belom kowu oki}enom praporcima i nosi poklone u velikom xaku na le|ima, a Deda Mrazu je ipak lak{e jer ima velike sanke koje vuku irvasi.”
“Koliko Mikula{ ima godina? Mora da je jako star.”
“Niko ne zna, ali ima ba{ dosta godina. Zapamti Maja, kad je neko jako dobar on onda dugo `ivi.” – tako bi baka obavezno zavr{avala svoju pri~u o Mikula{u.
Sre}om baka i deda su `iveli u ku}i pored puta, u jednosobnom stanu, sa sobom koja je gledala na ulicu, pa mi je bilo jasno za{to je Mikula{ uspevao da vidi moje ~izme kad bi na velikom belom kowu prolazio na{om ulicom. Uvek mi je ostavqao u svaku ~izmu pomoranxu ili crvenu jabuku, po neki orah i obavezno svilene bombone primamqivih boja, raznih oblika i {ara. Najvi{e sam volela one u obliku lutkica sa mekim ~okoladnim puwewem.
DESANKA MAKSIMOVI]:
Molba mladosti
O, mladosti, mladosti, da brzo odlazi{, qudi ka`u. Ali ja te ne}u nikad pustiti. Oko srca svoga postavi}u stra`u jednog bola i jedne radosti; oko vrata svog zasadi}u visoke borove, i br{qane, i paviti; vetrove i reke {iroke bujicom }u naviti svud oko na{ega brega; a vidik u krug }u zaviti ci~om i smetom snega.
O, mladosti, nemoj od mene oti}i: niko ne}e mo}i u tvojoj suzi biti ovoliko ludo lud, ni ovako sumoran u tvojoj radosti.
O, mladosti, mladosti, ni u ~ijem srcu ne}e tvoja `ud u ovoliko sunce porasti; niko ne}e ovoliko ~istih imati grehova ni strasti.
O, mladosti, mladosti, da sobom odnosi{, qudi ka`u, svoje bolove i svoje radosti. Ali ja te ne}u nikad pustiti.
Oko srca svoga postavi}u stra`u jedne qubavi {to mene vole}e; u vrtu svome zasadi}u prole}e; sve mirise slatke zarobi}u {to bregom nihaju leti; sva sunca, sve zvezde zadobi}u na nebu da na{em rumene; pa ne}e{ ni mo}i, ni hteti nikad oti}i od mene.
O, te{ke, sumorne radosti, o, slatki, ludi bolovi moje mladosti, nemojte oti}i od mene! Jer `ive}e tada dolovi, mirisi, qudi i zvezde rumene; a ja skamewena sede}u na svom visu i bi}e mi svejedno: da li su ili nisu u meni nekad goreli tvoji bolovi i tvoje radosti, o, mladosti.
Par puta sam dobila i malo pakovawe drvenih bojica ili ~ak i {arene drvene kocke. Sasvim mi je jasno bilo da ne mogu pokloni da budu veliki kad su trebali da stanu u de~ije ~izme, a i dece je bilo puno. Uvek sam bila razo~arana {to sam ponovo zaspala ~ekaju}i Mikula{a, ali sam i pored toga bila beskrajno sre}na kad bih ujutru premorena od ~ekawa ugledala poklone u prozoru. Ne mogu opisati moju sre}u {to sam uvek dobijala lepe poklone i {to Mikula{ nikad nije saznao kad sve nisam bila dobra.
Danas je {esti decembar i sve me podse}a na Mikula{a i na baku i dedu. Trebalo mi je mnogo godina da shvatim koliko je bakin odgovor o receptu dugove~nosti bio jednostavan i ta~an. Umrla je davno, ali je i danas tu u mom `ivotu, i daqe je `iva. Ovih dana se velikom brzinom pribli`avam odlasku u penziju, ali ne odustajem od svojih snova da postanem baka ne samo po kr{tenici. Re{ila sam da ukoliko postanem prava baka da }u sa unucima slaviti sve praznike, i {to bi mi jedan drug rekao: “pona{a}u se kao da mi je svaki dan Nova godina.” Mo`da i meni uspe da postanem dugove~na.
Kako se kretao javni dug Srbije u posledwih 10 godina?
Prema najnovijim podacima
Uprave za javni dug, na spisku poverilaca predwa~e kupci evroobveznica Srbije. U wihovim rukama je 10,31 milijardi evra, odnosno gotovo ~etvrtina ukupnog srpskog duga
Dr`ava Srbija je, prema podacima Ministarstva finansija, zadu`ena 38,17 milijardi evra milijarde evra, {to je 43,1 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP).
Javni dug Srbije je u posledwih desetak godina gotovo udvostru~en, jer je sa 20 milijardi evra u 2013. godini na kraju oktobra ove godine prema{io 38 milijardi evra. Wegov udeo u bruto doma}em proizvodu, me|utim, posledwih godina pada, zbog rasta privrede. Tako je 2015. godine on bio na oko 70 odsto, a danas je oko 43 odsto BDP-a.
Fiskalni savet procewuje da }e javni dug nastaviti da raste do kraja godine i da }e iznositi 39,9 milijardi evra i dosti}i udeo od 45 odsto BDP-a. U svojoj Oceni Predloga zakona o buxetu za 2026. godinu ukazao da se o~ekuje da }e javni dug slede}e godine nominalno porasti za oko 2,2 milijardi evra, ali da bi relativna zadu`enost zemqe u procentima BDP-a trebalo da ostane na opadaju}em trendu.
„Zbog novog zadu`ewa, javni dug op{te dr`ave }e da poraste sa oko 39,9 milijardi evra na kraju 2025. na oko 42,1 milijardu evra na kraju 2026. godine. Me|utim, wegovo u~e{}e u BDP-u blago }e da se smawi, sa 45 odsto na oko 44,5 odsto, jer se o~ekuje da }e privredni rast biti ne{to br`i od rasta duga”, procene su Fiskalnog saveta.
Ukratko, buxetom za 2026. planiran
je deficit zna~ajnog obima, {to dr`avi daje prostor za relativno visoku javnu potro{wu, ali se ipak ne prelazi granica koja bi negativno uticala na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost zemqe.
Iako je planirani deficit od 3 odsto BDP-a relativno visok, u Fiskalnom savetu smatraju da se on u trenutnim okolnostima mo`e oceniti kao odr`iv i prihvatqiv za Srbiju. Kqu~ni argument za ovu ocenu je to {to }e, ~ak i sa ovakvim minusom u kasi, relativna zadu`enost zemqe
nastaviti blago da se smawuje – sa oko 45 u ovoj, na 44,5 odsto BDP-a do kraja slede}e godine.
To je nivo koji se na~elno smatra bezbednim za zemqu poput Srbije i koji je trenutno svrstava u grupu mawe zadu`enih evropskih ekonomija
„Pore|ewa radi, javni dug Srbije ne samo da je skoro upola ni`i od proseka EU, koji iznosi oko 83 odsto BDP-a, ve} je i primetno ni`i od prose~nog duga uporedivih zemaqa Centralne i Isto~ne Evrope koji
Godi{wica ubistva srpske porodice Zec u Zagrebu
Navr{ilo se se 34 godine od ubistva tro~lane srpske porodice Zec u Zagrebu, za koje niko nije odgovarao. Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta istakao je da je likvidacija porodice Zec pre 34 godine u Zagrebu jedan od mnogih dokaza neka`wivosti masovnih zlo~ina nad Srbima u mnogim hrvatskim gradovima gde nije bilo rata.
U no}i izme|u 7. i 8. decembra 1991. zagreba~ki mesar Mihajlo Zec ubijen je na pragu svoje ku}e na Tre{wevici. Wegovu `enu Mariju i }erku Aleksandru ubice su odvezle na Sqeme, gde su ih likvidirali, a tela zatrpali sme}em. Zbog ubistva uhap{eni su Munib Suqi}, Sini{a Rimac, Igor Mikola, Neboj{a Hodak, Swe`ana @ivanovi}. Iako su priznali zlo~in bez prisustva advokata, Sud je ocenio da je wihovo priznawe pribavqeno na nezakonit na~in i oni su oslobo|eni.
Mihajlo Zec, koji je likvidiran, bio je poslovo|a u mesari Kri`ev~anka na po~etku Petriwske ulice u Zagrebu. Poznavali su ga mnogi u Zagrebu i neke od ubica je poznavao od ranije. Osim Mihajla, u ku}i je te no}i bila i wegova supruga Ma-
rija (36), deca Aleksandra (12), Du{an (10) i Gordana (7).
Komemoracija povodom godi{wice ubistva srpske porodice Zec odr`ana je ve~eras kod izleti{ta Adolfovac na zagreba~kom Sqemenu.
Komemoraciji su prisustvovali predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac, zamenik zagreba~kog gradona~elnika Luka Korlaet, saborski zastupnik „Mo`emo” Damir Baki}, Boris Milo{evi} iz SDSS-a, predsednik Antifa{isti~ke lige Republike Hrvatske Zoran Pusi} i drugi u~esnici, koji su u rukama dr`ali bele ru`e, prenosi hrvatski Indeks.
Tokom skupa, na mestu gde su ubijene Marija i wena }erka Aleksandra Zec, odr`ani su govori posve}eni se}awu na porodicu Zec.
LINTA: LIKVIDACIJA
PORODICE ZEC JEDAN OD DOKAZA NEKA@WIVOSTI
MASOVNIH ZLO^INA
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta istakao je da je likvidacija porodice Zec pre 34 godine u Zagrebu jedan od mnogih dokaza neka`wivosti masovnih zlo~ina nad Srbima u mno-
gim hrvatskim gradovima gde nije bilo rata.
Navedeni zlo~in su, dodaje, po~inili pripadnici specijalne jedinice MUP-a Hrvatske, poznate pod nazivima „mer~epovci” i „Jesewe ki{e”, kojom je komandovao zlo~inac Tomislav Mer~ep. „Niko od po~inilaca pomenutog zlo~ina nije pravosna`no osu|en, iako su bili identifikovani i priznali delo. Monstruozno ubistvo srpske porodice Zec 7. decembra 1991. godine u Zagrebu nije bio izolovan slu~aj i izuzetak ve} sistematska pojava i izraz antisrpske politike koju je vodio prousta{ki re`im Frawe Tu|mana s ciqem stvarawa Hrvatske bez ili sa {to mawe Srba”, naglasio je Linta, navodi se u saop{tewu. Kako je dodao, Srbi su u hrvatskim gradovima do`iveli veliki broj likvidacija i etni~ko ~i{}ewe, posebno 1991. i 1992. godine. Prema izve{taju izaslanika Generalnog sekretara UN iz maja 1993. godine, kako podse}a Linta, sa podru~ja Hrvatske izvan Krajine proterano je vi{e od 251.000 Srba.
„U najve}em broju slu~ajeva naredbodavci i po~inioci tih zlo~ina nisu procesuirani ili, ako su procesuirani, niko nije
KOME SMO NAJVI[E DU@NI?
Prema najnovijim podacima Uprave za javni dug, na spisku poverilaca predwa~e kupci evroobveznica Srbije. U wihovim rukama je 10,31 milijardi evra, odnosno gotovo ~etvrtina ukupnog srpskog duga.
Na drugom mestu su kupci dugoro~nih dinarskih hartija od vrednosti kojima se dugovalo 7,23 milijarde, dok je dug poslovnim bankama na ime kredita iznosio 4,18 milijardi.
Na ~etvrtom mestu liste poverilaca je kineska Eksport-Import banka kojoj se dugovalo 2,87 milijardi evra. Dugovi stranim vladama na ime kredita iznosili su 2,69 milijardi evra, a Me|unarodnom monetarnom fondu 2,31 milijarda.
trenutno prema{uje 50 odsto BDP-a. Ipak, va`no je imati u vidu da pad relativnog pokazateqa u procentima BDP-a ne zna~i i smawewe ukupnih obaveza, jer }e nominalni javni dug tokom 2026. svakako porasti –sa oko 39,9 milijardi evra na kraju 2025. na oko 42,1 milijardi evra na kraju 2026. godine”, navodi se u Oceni Predloga zakona o buxetu za 2026. godinu.
Iz Fiskalnog saveta napomiwu da ~iwenica da je porast duga od oko 2,2 milijarde evra, mawi od planiranog deficita, od oko oko 2,9 milijarde evra, ukazuje na to da se dr`ava ne}e zadu`ivati za pun iznos nedostaju}ih sredstava u buxetu.
„Razlika od oko 700 miliona evra, koja proizilazi iz pore|ewa buxetskog plana za 2026. i projekcija javnog duga u Revidiranoj Fiskalnoj strategiji za period 2026-2028. godina, implicira da }e se deo fiskalnog deficita u slede}oj godini, pored novog zadu`ivawa, finansirati i tro{ewem prethodno akumuliranih depozita dr`ave”, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
osu|en. Srbi su protivpravno hap{eni u svojim ku}ama i stanovima, na radnim mestima i ulicama, odvo|eni su na razna mesta gde su mu~eni, prebijani, izgladwivani, seksualno zlostavqani i ubijani, kao i prisilno izbacivani iz svojih stanova”, naveo je. Linta je dodao da je veliki broj srpskih ku}a i poslovnih objekata opqa~kan, demoliran i miniran u teroristi~kim akcijama hrvatske policije i paravojnih snaga.
„Hrvatska `ivi zarobqena u svojoj mra~noj pro{losti jer odbija da se suo~i sa masovnim i plan-
skim zlo~inima koji su po~iweni prema Srbima u velikom broju hrvatskih gradova, kao i na podru~ju Krajine”, istakao je. Linta tra`i da Srbija osnuje Memorijalni centar srpskih `rtava na podru~ju biv{e Jugoslavije kao dr`avnu instituciju i navodi da bi ciqevi centra bili da se prikupe podaci o masovnom stradawu Srba devedesetih godina pro{log veka, da se neguje trajno se}awe na stradawe srpskog naroda i da se upoznaje doma}a i me|unarodna javnost o utvr|enim ~iwenicama.
Porodica Zec
U ~emu je tajna Matemati~ke gimnazije i kako weni biv{i |aci stvaraju nove {ampione
Sa gotovo sedam hiqada diplomiranih u~enika, vi{e od 500 doktora nauka i vi{e od 600 osvojenih medaqa na me|unarodnim olimpijadama, Matemati~ka gimnazija u Beogradu danas predstavqa jednu od najuspe{nijih {kola u svetu. Weni biv{i |aci, od kojih neki grade karijere na presti`nim univerzitetima i u globalnim kompanijama, ipak, pronalaze na~ine da u~estvuju u uspesima ove {kole.
Iako je po svom imenu i tradiciji najpre prepoznata kao rasadnik talenata iz matematike, fizike, informatike i astronomije, Matemati~ka gimnazija odavno je dokazala da weni u~enici vladaju i u drugim oblastima, osvajaju}i nagrade na takmi~ewima iz srpskog jezika i kwi`evnosti, istorije, {aha, glume, recitovawa, sporta, multimedijalnih prezentacija, debatovawa i jo{ mnogih disciplina.
Profesor fizike u Matemati~koj gimnaziji Jovica Milisavqevi} isti~e da je jedan od najve}ih kvaliteta ove {kole specifi~na organizacija priprema za takmi~ewa gde u~enicima dodatnu nastavu dr`e studenti Matemati~kog, Elektrotehni~kog i Fizi~kog fakulteta – nekada{wi u~enici {kole i biv{i takmi~ari.
“Dodatnu nastavu iz mnogih predmeta poput matematike, fizike i informatike dr`e na{i biv{i u~enici, a sada studenti na fakultetima. To je izuzetno dobro, jer ve}ina wih ima ozbiqno iskustvo sa me|unarodnim takmi~ewima, a razlika u godinama izme|u predava~a i u~enika je mala. Zato taj transfer znawa ide mnogo efikasnije nego kada bismo mi stariji krenuli u pri~u sa u~enicama o takmi~ewima na kojima mo`da nemamo iskustva“, obja{wava profesor Milisavqevi}.
Matemati~ka gimnazija ima ve}i fond ~asova koji je ozbiqniji u odnosu na druge {kole te je, kako ka`e profesor za portal N1, pored dodatne i redovna nastava sama po sebi osmi{qena kao temeq ozbiqne pripreme.
“Na posledwem pismenom dao sam zadatke sa takmi~ewa iz fizike i u~enici su pro{li prili~no dobro. Ovo sam uradio da ohrabrim u~enike prvog razreda da se prijave na takmi~ewe jer oni ka`u ‚jao, pa to je jako te{ko’, a onda, kada shvate da su uradili zadatke sa takmi~ewa na svom kontrolnom ili pismenom, pomisle - za{to ne bi probali“, ka`e sagovornik.
Direktor Matemati~ke gimnazije Mirjana Kati} isti~e da najtalentovaniji u~enici, koji od najranijeg uzrasta po~iwu da se takmi~e, do`ivqavaju Matemati~ku gimnaziju kao logi~an izbor koji }e im pomo}i da najbr`e napreduju.
“U posledwoj deceniji smo desetine puta organizovali nedequ dana intenzivnog rada u decembru sa najboqim u~enici-
ONI SU PONOS SRBIJE:
U~enici muzi~ke {kole iz Jagodine prvi na svetskom takmi~ewu orkestara!
U~enici i nastavnici osnovne muzi~ke {kole “Vladimir \or|evi}” iz Jagodine osvojili su prvo mesto na svetskom takmi~ewu orkestara, koje je odr`ano u Francuskoj. Na ovom presti`nom takmi~ewu pod nazivom “World Trophy”(Svetski trofej) u~enici iz Jagodine i wihovi nastavnici odneli su pobedu u kategoriji velikih orkestara.
Kako je objavqeno na {kolskom nalogu na dru{tvenim mre`ama, veliki orkestar OM[ “Vladimir \or|evi}” osvojio je prvo mesto na presti`nom takmi~ewu u Montargisu, u Francuskoj.
“Ovo nije samo na{a pobeda – ovo je pobeda svih koji su verovali u nas, koji su bili uz nas, bodrili nas, kao i svih koji su pomogli da uop{te otputujemo i predstavimo na{u {kolu na ovako velikom takmi~ewu”, poru~ili iz muzi~ke {kole “Vladimir \or|evi}.”
Za u~enike i nastavnike koji su doputovali iz Francuske u Jagodini je organizovan do~ek uz bakqe i vatromet, a na jednoj zgradi oka~en je transparent “Jagodina je ponosna na na{u decu {ampione”.
Ina~e, nakon plasirawa na ovo svetsko takmi~ewe, kada su pobedili na Me|unarodnom takmi~ewu orekstara u Puli, upitan je bio odlazak u~enika da se bore za svetski trofej u Francuskoj, jer su nedostajala finansijska sredstva. Zbog toga su organizovani brojni donatorski koncerti i akcije prikupqawa novca, pa su uz pomo} donacija, u~enici na kraju ipak uspeli da otputuju u Francusku, iz koje su se vratili kao veliki pobednici sa zlatom koje su doneli u svoj grad.
ma, a predava~i su bili biv{i olimpijci iz matematike, fizike i informatike, na{i biv{i u~enici koji studiraju na najpresti`nijim svetskim fakultetima”, obja{wava Kati}.
Skup{tina Republike Srbije donela je 19. februara 2019. godine odluku da se Matemati~ka gimnazija u Beogradu proglasi institucijom od posebnog nacionalnog zna~aja – jedinom takvom ustanovom u zemqi. Ovo priznawe {kola je dobila zbog izuzetnih rezultata svojih u~enika na me|unarodnim nau~nim takmi~ewima, ali i zbog ~iwenice da su generacije wenih |aka kasnije ostvarile izuzetne nau~ne karijere na presti`nim univerzitetima {irom sveta.
TAKMI^EWA KAO
RAZVOJ TIMSKOG DUHA
U~enici Matemati~ke u~estvuju u {irokom spektru takmi~ewa - od onih mawe poznatih i priznatih, preko republi~kih koja organizuje Ministarstvo prosvete, do najpresti`nijih me|unarodnih olimpijada, ali kako ka`e profesor Milisavqe-
vi}, {kola posledwih godina sve vi{e pa`we posve}uje timskim takmi~ewima.
“Lagano postaju zanimqiva takmi~ewa timova po{to klasi~na takmi~ewa forsiraju individualizam, a dru{tvo u kome `ivimo funkcioni{e malo druga~ije. Na olimpijadama u~estvuje ~etvoro u~enika iz cele {kole, dok {kola ima 500 u~enika, tako da je nekako na{ zadatak da prona|emo timove koji }e uraditi ne{to vi{e sa {to vi{e u~enika koji bi u~estvovali u nekim takvim takmi~ewima”, ka`e Milisavqevi}.
[kola ima i sekciju primewene fizike i elektronike (PFE) u okviru koje se u~enici pripremaju za Evropska takmi~ewa iz robotike, a razvijaju i sekciju na kojoj }e se u~enici baviti ve{ta~kom inteligencijom (AI) jer se u posledwe dve godine organizuje i Olimpijada iz AI-ja. Kati} dodaje da se u~enici takmi~e na sve ve}em broju me|unarodnih nadmetawa: Stemco, Naboj, Matematika bez granica, Olimpijada znawa u Antaliji, ameri~ke i druge svetske olimpijade.
SAWAMO DOM U^ENIKA, @ELIMO DA BUDU SRE}NI I HRABRI
Ona ipak nagla{ava da {kola, koja se pribli`ava jubileju od 60 godina, danas ima mo`da i najva`niji zadatak do sada – da o~uva jedinstveni duh koji povezuje generacije.
“Sawamo Dom u~enika koji nam je neophodan. Sawamo prve dobitnike Nobelove nagrade i Filcove medaqe, biv{e u~enike Matemati~ke gimnazije. Sawamo olimpijsko zlato iz matematike, fizike i informatike u jednoj godini. Novo takmi~ewe na kome nismo u~estvovali do sada. @elimo da na{i u~enici budu sre}na deca, dovoqno hrabra da ovaj svet u~ine boqim”, poru~uje Kati}.
SLOBODAN VE] 29 GODINA ^UVA JEDAN OD NAJSTARIJIH SRPSKIH ZANATA!
Voskarski zanat, mirisan i postojan, poput plamena sve}e, jedna je od najstarijih ve{tina o~uvawa svetlosti u narodnoj i verskoj tradiciji. Jo{ od vremena kada su domovi bili bez elektri~ne rasvete, ru~na izrada sve}a od p~eliweg voska predstavqala prakti~nu potrebu, kao i duhovni ~in, svetlost koja obasjava porodi~no ogwi{te, crkve i sve tu`ne i sve~ane obi~aje. Jedna od naj~istijih `rtava Bogu, kako ka`e jedan od retkih majstora voskarskog zanata Slobodan Vu~eti} iz ~a~anskog sela Je`evica.
Danas, kada se ve}ina tradicionalnih zanata suo~ava sa izazovima savremenog doba, i voskari ~uvaju nasle|e koje miri{e na med, prirodnu ~isto}u i se}awa na vremena u kojima je svaki plamen imao pri~u predaka i neraskidivu vezu sa potomcima. Slobodan se voskarskim zanatom bavi ve} 29 godina, a zanat je u~io u velikoj svetiwi male srpske Svete Gore manastiru Preobra`ewe u Ov~ar Bawi. Za wega je ovaj zanat od neprocewive vrednosti, jer ga je nau~io kao mlad ~ovek da izdr`ava porodicu, ali i da ostane u veri, rade}i posao koji nosi smisao.
„Sve}a se provla~i kroz ~ovekov `ivot od ro|ewa pa do upokojewa, koristi se i za znamewe deteta kada u crkvi kod sve{tenika uzima vodicu, za kr{tewe, ven~awe, za upokojewe. Vo{tanica ima svrhu i namenu kroz ceo ~ovekov `ivot. Zato i govorim da su te vo{tanice mnogo bitne, jer se tada uga|a Bogu i prinosi ~ista `rtva. Tako smo mi u manastiru nau~ili i weno zna~ewe i svrhu, pa sam tako po~eo i da se bavim voskarskim zanatom. U{li smo u posao koji traje do dana{weg dana“, ka`e Slobodan. Isti~e da se vo{tanica jedino mo`e raditi ru~no, jer vosak kao prirodni materijal sporije hladi i sporije prima toplotu.
Hla|ewe sve}a ima posebnu va`nost. „[to du`e stoji, sve}a sporije gori. Sve`a mora da odstoji pre upotrebe. [estice {est sve}a u kilogramu gore i do 18 sati. Radio sam i velike, od pola kilograma za Veliki petak za pla{tanicu, koje gore dva dana i dve no}i. To jasno govori {ta je vosak, a {ta nije“, zakqu~uje Slobodan Vu~eti}.
Voskarski zanat Slobodana Vu~eti}a ~uva svetlost koja je vekovima pratila narod kroz sve najva`nije trenutke `ivota. Ovaj zanat duboko je utkan u pravoslavnu tradiciju i izra`ava duhovnu ~istotu kroz ~istu `rtvu Bogu.
U vremenu brzih i ve{ta~kih re{ewa, p~eliwi vosak ostaje simbol iskonske vere, postojanosti i topline doma.
Dok god sve}a plamti pred ikonama, kao i za krsne slave i ostale verske obrede, bi}e i voskara koji svetlost zanata i pravoslavne vere prenose generacijama koje dolaze.
BESMRTNA PRETHODNICA: Memoari na Solunskom frontu i Srbiji
l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike
Написао: Луј Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu
SRPSKI OFICIRI PRIMER HRABRIH I ODLU^NIH QUDI: Ve~era kod Stepanovi}a - predjelo, kozji sir i mlade paprike, glavno jelo, prase}e pe~ewe
15. juli - Vrlo toplo. Poseta transportu koji odvozi evakuisane. Bio sam u Tonkinu, u Sudanu, na obali Gvineje, nikad nisam toliko patio od vru}ine kao u Solunu.
18. juli - Snabdevawe mesom sti`e iz Australije preko Crvenog mora i ~uva se u Solunu u fri`iderima, dobro sme{tenim; u na~elu, jedan brod sti`e svake nedeqe. Jedan brod je stigao samo sa tovarom ze~etine. „Odli~no“, rekli su na{i vojnici primaju}i prvog zeca „pravi}emo paprika{“. Ali uve~e kad su dobili drugog zeca za supu nisu bili tako odu{evqeni; kad su sutradan hteli da im daju tre}u porciju zeca do{lo je do nezadovoqstva. Sre}om imali smo i sve`eg i zale|enog mesa u rezervi koje sam na zahtev generala Anrija dao da se podeli vojnicim. Zatim, ulov sa jezera, omogu}io je da se vojnicima podele usoqene pastrmke, {to nam je sve omogu}ilo da do~ekamo kraj nedeqe i izborimo se da nam vi{e ne {aqu ze~eve. Benzin za na{e automobile je tako|e stizao kroz Suecki kanal. Jednog dana oficir zadu`en za transport mi je zabrinuto saop{tio da je brod-cisterna, koji nam je donosio mese~ne rezerve benzina, torpedovan. Ostalo nam je benzina za samo osam dana. Ve} smo pozajmqivali od Engleza. Za osam dana sav transport automobilima, Francuza, Grka i Srba bi}e prekinut. Sutradan se rodila nada: brod-cisterna je uspeo da stigne do male luke na jugu Krita. Ali to jo{ nije bio spas. Trebalo je preneti benzin od Krita do Soluna, zatim preto~iti iz cisterne u kante kojih nismo imali dovoqno. Na kraju smo se sna{li...
24. juli - Zbog uspeha postignutih u Albaniji, razmi{qam o mogu}nosti da se za|e iza le|a bugarskog fronta i da se odvoji od austrijskog fronta. Srbi, koji vatreno zagovaraju taj projekat, smesta izdvajaju dva bataqona, jednu brdsku bateriju i vod kowice pod komandom potporu~nika Bla-
Saradwa: Fran{e d’Epere, regent Aleksandar i vojvode Stepanovi} i Mi{i} uo~i proboja
zari}a, koji zauzima polo`aj severno od Podgradeca. O dolasku Srba u tu oblast, Bugare su obavestili albanski dezerteri, {to je Bugare zabrinulo.
2. i 3. avgust - Italijani se povla~e u Albaniji.
4. Avgust - Polazak za Tresinu, glavni {tab vojvode Stepe Stepanovi}a, komandanta 2. srpske armije, koji }e odigrati odlu~uju}u ulogu u ofanzivi. To je Mi{i}ev savremenik, prepreden seqak, koji ima vrlo zastarele ideje o vojnim pitawima, ali koji }e lako prihvatiti moje izmene wegovih naredbi. Prolaze}i kroz dolinu Moglene, gde je jedan deo na vidiku Bugarima, moj auto je pozdravqen sa dva topovska plotuna. Ve~era na srpski na~in u glavnom {tabu Stepanovi}a: kozji sir i mlade paprike su predjelo, glavno jelo je prase}e pe~ewe.
Stepa Stepanovi} je obnovio sve pravoslavne crkve koje su na wegovoj teritoriji, Grci ga optu`uju da slovenizira zemqu. To je i{lo tako daleko da su Balugxi} i Kunduriotis poslati u istragu koja je konstatovala neosnovanost ovih optu`bi. Grci pri~aju kako su Srbi prevarili Kunduriotisa, {to ih iritira. To bi bilo prvi put
od stvarawa sveta da je neko prevario Grke. Sa vojvodom Stepanovi}em idemo da vidimo [umadijsku diviziju i desno krilo budu}eg napada. Prvo kolima, deset vrlo naglih skretawa. Srbi su hrabri vojnici, ali su im putevi zapu{teni. Kod Katunca je glavni {tab divizije, gde smo poveli pukovnika Petra Mi{i}a koji komanduje divizijom, inteligentan, mlad i sna`an. U vreme atentata na Aleksandra i Dragu Ma{in, on je komandovao bataqonom garde. Tvrdilo se da je naredio svojim vojnicima da ve`baju rukovawe oru`jem kako ne bi ~uli krike `rtava. U svakom slu~aju, on }e 15. septembra svom susedu, generalu Prunou, dokazati da je odli~an komandant divizije i vrlo dobar saborac.
Na kowima, kroz nemogu}e staze, sti`emo do osmatra~nice sa koje se pru`a lep pogled na Veternik i teren za napad, pogodan za sukcesivne pokrete trupa. Taj pogled i pogled sa Floka od ranije, omogu}avaju mi da sagledam ceo front na kome }e biti ostvaren prodor.
Silaze}i, prolazimo pored topa od 150 mm, koji je pro{le godine, sa dovoqnom koli~inom municije otet od
RAZLAZ OKO ALBANIJE
Vesti iz Albanije otvaraju goru}e pitawe. Esad Pa{a tra`i Albaniju za sebe, a Srbi mu pru`aju podr{ku. Grci `ele bar Koricu i Argirokastro. Italijani imaju pretenzije na celu Albaniju. Kraq Aleksanadar je prijatan mlad ~ovek, on priznaje da je mlad da komanduje svojom vojskom i da mu Venizelos, gr~ki predsednik vlade, ne ostavqa puno mesta u politici. Ja ga savetujem da bar iza sebe ostavi reputaciju kraqa koji sadi drve}e. To je ono {to najvi{e nedostaje modernoj Gr~koj.
Bugara. Top je ve{to kamufliran i slu`i vojsci koja je bez te{ke artiqerije. Ru~am kod Petra Mi{i}a u vewaku, podignutom na padini, {ipovi podr`avaju jedan deo poda zbog velikog nagiba. Povratak u Tresinu. Pukovnik @ivanovi}, komandant Jugoslovenske divizije koja ima jednu brigadu u rezervi, dolazi da mi se predstavi. Nemam vremena da idem i vidim wegov front, koji sam ina~e video sa Floke. Zahvaquju}i smeni dve brigade, jedne na frontu, druge u rezervi, ta divizija je u dobrom stawu. Jedna od tih brigada je sastavqena od begunaca iz austrougarske vojske, koji su tu stigli sa ruskog fronta i preko Vladivostoka.
5. avgust - Vrlo rano sti`em do Timo~ke divizije. Pukovnik Toma Ze~evi} ima glavni {tab u muslimanskom selu. U dolini Moglena, pre mawe od jednog veka, zbog prelaska u muslimansku veru jednog episkopa, nekoliko sela je pre{lo u muslimansku veru iako su gr~kog porekla. Da ne bi stvarao qubomoru, Ze~evi} je popravio xamiju koja sad ima fantasti~no minare.
Popodne, na licu mesta ispitujem mere koje treba preduzeti da se napad pripremi.
Poboq{ati peron za iskrcavawe kod Vertekopa, u~etvorostru~iti ga. Ta stanica treba da bude spremna da snabdeva hranom pet divizija pe{adije i municijom brojnu artiqeriju svih kalibara. Treba dopremiti unapred rezerve namirnica i hrane za stoku, voditi ra~una o snabdevawu vodom, popraviti puteve, pripremiti se za evakuaciju lak{e rawenih i organizovati ambulante za te{ke rawenike. Isturena ambulanta {kotskih `ena nije dovoqna. Srbi su odli~ni vojnici, hrabri i disciplinovani, ali problemi sa kojima se suo~ava savezni~ki glavni {tab ih ne doti~u.
l U slede}em broju: Srpski artiqerci su uspeli da za samo jedan dan savladaju obuku za rad na brzometnim topovima
1282. - Umro je car Mihailo VIII, osniva~ posledwe vizantijske dinastije Paleologa (1259) i obnoviteq carstva nakon 57 godina latinske okupacije. Premestio je prestonicu iz Nikeje u Carigrad koji je osvojio 1261. i uspe{no se odupirao namerama Karla An`ujskog i Mle~ana da uspostave Latinsko carstvo. Nasledio ga je sin Andronik II
1843. - Ro|en je nema~ki bakteriolog Robert Koh jedan od osniva~a bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze, izolovao je bacil antraksa i prona{ao izaziva~a kolere.
1858. - Svetoandrejska skup{tina izvela je smenu dinastije u Srbiji zbaciv{i kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. Na presto je vra}en Milo{ Obrenovi}, a za wegovog naslednika progla{en je wegov sin Mihailo.
1894. - U Parizu je otvorena prva svetska automobilska izlo`ba na kojoj se predstavilo devet proizvo|a~a.
1941. - Nema~ka i Italija su objavile rat SAD, a Kongres SAD je istog dana objavio rat tim dvema zemqama. Poqska je objavila rat Japanu, a Kuba, Kostarika, Nikaragva, Dominikanska Republika i Gvatemala Nema~koj i Italiji.
1972. - Ameri~ki astronauti iz broda „Apolo 17” Eugen Kernon i Harison Smit spustili su se na Mesec, u posledwoj misiji u okviru programa „Apolo”.
1992. - Savet bezbednosti UN odobrio je, na zahtev Makedonije, upu}ivawe 800 vojnika UN u tu biv{u jugoslovensku republiku.
1999. - Umro je Frawo Tu|man, predsednik Hrvatske od aprila 1990, nakon prvih vi{estrana~kih izbora u SFRJ i prvi predsednik nezavisne Hrvatske. Bio je lider Hrvatske demokratske zajednice, politi~ke stranke koja se zalagala za izdvajawe Hrvatske iz SFRJ. Wegovom zaslugom Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila samostalnost, a u januaru 1992. stekla je me|unarodno priznawe.
2000. - Izrael i Palestina obnovili su kontakte na vi{em nivou u ciqu okon~awa sukoba i pronala`ewa na~ina za obnavqawe mirovnih pregovora.
2001. - Vrhovni sud SAD osudio je Francuza Zakariasa Musauia za u~e{}e u teroristi~kim napadima 11. septembra, {to je prva kazna u SAD koja se direktno odnosi na te napade.
2002. - Prva evropska svemirska letelica „Ariana-5” eksplodirala je odmah po{to je lansirana iz Francuske Gvajane, nakon ~ega su se dva satelita vredna 600 miliona dolara, sru{ila u Atlantik.
2014. - Vlasti kineske provincije Sin|ijang u kojoj `ive prete`no muslimani Ujguri, uvele su zabranu no{ewa vela koji prekriva lice na javnom mestu.
2016. - Preminula je Esma Rexepova, makedonska peva~ica romske muzike popularna na balkanskom prostoru, koja je tokom `ivota odgajila 48 dece i u~estvovala u brojnim humanitarnim akcijama.
Milo{ Obrenovi}
Ubio je gestapovca koji je streqao qude u [umaricama. Ovo je wegova ispovest…
Veselin [ijakovi} je ubio gestapovskog oficira, jednog od najodgovornijih za nacisti~ki zlo~in u Kragujevcu 21. oktobra 1941, kada je streqano 3.000 civila, od kojih 300 u~enika! Danas je zaboravqen od dr`ave, mada mu je SPC dodelila orden. Srbi ga ne pamte..
Veselin [ijakovi} je ro|en 1924. godine u Nik{i}u gde su se wegovi roditeqi doselili iz Andrijevice. Drugi svetski rat zatekao ga je u Kragujevcu gde je u~io Vojno-tehni~ku {kolu. Kada su zaposeli zgradu Vojno-tehni~kog zavoda, Nemci su zarobili se pitomce, pa i wega. Ubrzo su, me|utim, pustili Hrvate, Muslimane i Slovence, a Srbe su uputili na prinudni rad. NA ^ELU TROJKE
– Sa dva druga, Veselin je uspeo da pobegne u {umu, gde su susreli pripadnike Jugoslovenske vojske u otaxbini, i to Jeli~kog korpusa koji se ve} bio proslavio osloba|awem Gorweg Milanovca, U`ica, ^a~ka, Po`ege. Odlu~ili su da ostanu sa wima i raspore|eni su u jedinicu zadu`enu za diverzije. Jedinica je bila sastavqena od trojki. Veselin je postavqen na ~elo jedne trojke. I tako je krajem jula 1941. zapo~elo wegovo ratovawe.
– U jesen 1942, vrhovna komanda je, po predlogu Ravnogoraca iz Beograda, odlu~ila da likvidira gestapovskog majora koji je imao kqu~nu ulogu u streqawima civila i |aka u Kragujevcu. Za taj zadatak je odre|ena jedna trojka s najvi{e iskustva. U{li su u zgradu u Beogradu u kojoj je `iveo taj major, kroz otvoren prozor podruma, ali ih je na stepeni{tu koje je vodilo na sprat, do~ekao nema~ki stra`ar i pobio ih.
– U me|uvremenu, gestapovski oficir pre{ao je u Vrwa~ku bawu, gde su Nemci imali jako upori{te, oko deset hiqada vojnika. [ijakovi} je sam prijavio svoju trojku za likvidaciju nema~kog oficira.
U ispovesti za reviju Istok, leta 2005. godine, Veselin [ijakovi} je detaqno opisao kako je to uspeo: ISPOVEST VESELINA
– No}u smo se prikrali vili u kojoj je `iveo gestapovski oficir. ^ekali smo u dvori{tu da do|e sa sedeqke u obli`wem hotelu. Oko jedan sat posle pono}i, u pratwi trojice vojnika, pojavio se, teturaju}i se, o~igledno pijan. Vojnici su mu pomogli da se popne uz unutra{we stepeni{te i vratili se da patroliraju ulicom. Kada je otvorio prozor od svoje spava}e sobe, posao nam je bio znatno olak{an. Prvi put su mi ruke zadrhtale, i to tako jako da su stube po~ele udarati o zid. Rekao sam sebi: Ipak, ja nisam za ovakve zadatke!
– Uspeo sam nekako da se popnem u u|em neopa`eno. Levom rukom sam ga {~epao za kosu i glavu mu pribio uz jastuk, a desnom rukom mu zario no` u srce. Riknuo je kao lav! Po{to glavu nije mogao da mrdne, noge su mu oti{le u vis i neprestano koprcale! U istom trenutku, odjeknuo je vrisak `ene koja je le`ala u susednom krevetu, na
moje zaprepa{}ewe. Zbuwen, izvadio sam pi{toq i upucao je sa par metaka! Moji drugovi, koji su ~ekali u dvori{tu, mislili su da je nema~ki oficir pucao na mene, jer je dogovor bio da ne upotrebqavamo vatreno oru`je, pa je jedan od wih pohitao uz stube. Sudarili smo se na stubama, niz koje sam ja vi{e padao, le|ima, nego {to sam kora~ao. – Zasvirale su sirene, poziv na uzbunu, a mi smo se dali u beg kroz susedna dvori{ta. Tek tada sam shvatio da sam zaboravio da uzmem torbicu nema~kog oficira, {to mi je bio jedan od zadataka. Mislio sam da }u zbog toga biti ka`wen, me|utim, od Vrhovne komande sam odlikovan Obili}a medaqom, koju mi je kasnije, pred 20.000 boraca, uru~io veliki junak Jezdimir Dangi}, komandant Drinskog korpusa. ZAROBQEN NA \UR\EVDAN – Zarobili su me partizani na \ur|evdan 1946. godine na Ustikolini. Opkolili su ku}u u kojoj smo se nalazili nas trojica, kao i uku}ani. Ga|ali su ku}u i baca~ima, pa je raweno dete od jedne godine. Kada sam video da }e pobiti i tu
porodicu, odlu~io sam da se predamo. Tri meseca je vo|ena istraga. Su|ewe je bilo na Vojnom sudu u Ni{u. Optu`ili su me da sam ratovao protiv partizana, {to sam ja negirao, jer na wih, sem onog dana kada su me uhvatili, nikada nisam metka ispalio. Ipak, osudili su me na smrtnu kaznu. Posle tri meseca, presudu su mi preina~ili u do`ivotnu robiju, i 1948. su me prebacili u podgori~ki zatvor Jusova~a. Tu su me dr`ali u totalnoj izolaciji od drugih zatvorenika, u najgorim uslovima, iako sam bio te{ko bolestan. Kada sam bio na izdisaju snaga, 1952. godine, pustili su me da umrem ku}i. Saznali su za moj slu~aj prijateqi iz Beograda, i prebacili me tamo, gde me je spasio lekar dr Veselin Savi}. Iste te 1952 godine sam se o`enio sa Darinkom [aranovi}, koja je do{la da me obi|e, po{to je znala da sam robijao sa wenim bratom.
Veselin [ijakovi} je od Srpske pravoslavne crkve, za doprinos pravoslavqu, dobio Orden Svetog Save prvog reda, a od patrijarha jerusalimskog Diodora – gramatu „Vitez pravoslavqa“, za podvig koji je u~inio na Vaskrs 2000. godine. Naime, te 2000. godine uspio je da u|e, zajedno sa sve{tenicima, u Hristovu }eliju, {to pre toga nije uspelo nijednom civilu. – Nakon molitve u Hristovoj }eliji, dograbio je krst od 100 kilograma, visok tri metra, poneo ga 20 metara i predao sve{tenicima koji su krenuli ka Hristovom grobu. Sve{tenici nisu mogli da veruju svojim o~ima – da jedan starac nosi toliki krst, ispri~ali su to patrijarhu koji ga je pozvao u goste i uru~io mu gramatu „Vitez pravoslavqa“. Veselin [ijakovi} je umro 27. septembra 2009. godine. Ostala su mu dva sina Dragoqub i Bogoqub (profesor Univerziteta, bio je ministar vera u Beogradu, u dva mandata) i ~etvoro unu~adi – zakqu~uje se u objavi.
Neki od najva`nijih Srba svih vremena sahraweni su na istom mestu!
Ovaj najsjajniji biser u blistavoj kruni „srpske Svete gore“ gra|en je kao zadu`bina posledwih srpskih despota u Sremu, ali je tokom vekova postao i mnogo vi{e od toga –mauzolej crkvenih i svetovnih velikana i svojevrsni spomenik vere, tradicije i kulture na{eg naroda u Vojvodini.
ZADU@BINA BRANKOVI]A
Manastir Kru{edol podigli su po~etkom 16. veka posledwi Brankovi}i – despot \or|e, koji je nakon {to se zamona{io postao poznat pod imenom Maksim, i wegova majka Angelina. Mesto svetiwe, danas na putu izme|u Iriga i sela Maradik, nije izabrano slu~ajno. Postoje indicije da se taj prostor i ranije smatrao svetim, da je imao kultni zna~aj i da se tu nalazilo svetili{te stare slovenske vere. Kru{edol je od samih po~etaka predvi|en kao mauzolej i grobna crkva porodice Brankovi} ~iji se kult razvio upravo pod svodovima ovog hrama. Manastir se prvi put pomiwe u turskom popisu Srema iz 1546. godine. NAJVA@NIJI MANASTIR FRU[KE GORE?
je pqa~kan, paqen i napu{tan, ali i obnavqan, pro{irivan i vaspostavqan iznova i iznova. Svoj zlatni period manastir je pro`iveo posle 1690. i seobe
NAJVE]E STRADAWE
Dug i mukotrpan proces obnove po~eo je 1721. i trajao je decenijama, a pored rekonstrukcije hrama, bilo je potrebno ponovo izgraditi fakti~ki sve – konake, trpezarije, kuhiwe, podrume… FRESKE ISPOD FRESKI
I slikarstvo u Kru{edolu svedo~i o burnim vremenima koje je manastir pre`iveo. U ovom manastiru vide}ete neke od najlep{ih fresaka na ~itavoj Fru{koj gori. Ve} na samom ulazu, na zapadnoj strani, sa spoqa{we strane crkve, uo~i}ete veli~anstvenu predstavu Stra{nog suda. Ona poti~e iz XVII veka i danas je jedan od najprepoznatqivijih simbola ovog manastira.
i duhovnih velikana iz na{e pro{losti.
Prvo, od svojih po~etaka, pa sve do danas, Kru{edol je bio i ostao porodi~ni mauzolej porodice Brankovi}. Deo wihovih mo{tiju, sa~uvan nakon turskog spaqivawa u 18. veka, i danas se nalazi ispred oltara ove svetiwe. Osim wih, Kru{edol je pod svoje svodove primio i veliki broj crkvenih velikodostojnika. Ovde su sahraweni mnogi znameniti arhijereji i arhimandriti, kao i dva srpska patrijarha koja su predvodila dve velike seobe Srba na ove prostore – Arsenije III ^arnojevi} i Arsenije IV Jovanovi} [akabenta.
Burni istorijski doga|aji imali su svog odjeka i unutar zidina Kru{edola. Smewivali su se dobri i lo{i dani, manastir
U „despotskoj stolici“ kako je Kru{edol ponekad nazivan u pro{losti, sada po~iva i vi{e znamenitih svetovnih li{nosti na ~elu sa prvim kraqem Srbije nakon Nemawi}a – Milanom Obrenovi}em. Osim wega, ovde se nalaze grobovi i kwegiwe Qubice, supruge kneza Milo{a, srpskog plemi}a i grofa \or|a Brankovi}a, vojvode i vojskovo|e Stevana [upqikca… Zbog svih velikana kojima je postao posledwa ku}a i ve~no prebivali{te, Kru{edol jo{ od 19. veka nosi i naziv – „srpski Panteon“. VESELIN JE OSVETIO \AKE IZ KRAGUJEVCA!
Srba kada se ovde obreo i patrijarh Arsenije III ^arnojevi}. U narednom periodu ovde se odr`avaju crkveno-narodni sabori na kojima se biraju mitropoliti i odu~uje o pravcima delovawa –kako crkve, tako i srpskog naroda u Vojvodini. Kru{edol tako postaje sedi{te arhiepiskopije i neka vrsta mitropolitske katedrale.
Za razliku od ve}ine manastira Fru{ke gore, Kru{edol nije sru{en za vreme Drugog svetskog rata ve} „samo“ opqa~kan. Ipak, to ne zna~i da je do na{ih dana stigao neokrznut. Svoje najve}e stradawe do`iveo je ranije, u Austro-turskom ratu 1716. godine kada su ga Turci u povla~ewu poharali, spalili i razru{ili. U vatri su nestale stare kwige, ode`de, crkvene dragocenosti… Stradale su ~ak i mo{ti Svetih Brankovi}a koje su ise~ene i spaqene.
A to nije kraj iznena|ewima! Najve}i deo fresaka u unutru{wosti crkve je iz XVIII stole}a. Me|utim, prilikom radova u crkvi, otkriveno je da se ispod wih nalaze jo{ starije freske. Konzervatori su skinuli deo sloja za koji je proceweno da nema umetni~ku vrednost i svetlo dana tada su ugledali delovi `ivopisa nastali prilikom prvog oslikavawa Kru{edola tokom XVI veka.
„SRPSKI PANTEON“ Kru{edol je jedinstveno mesto u istoriji na{e crkve i po tome {to je u wemu sahrawen veliki broj kako svetovnih, tako
Ovo su najbezbednije zemqe na svetu 2025.
Svet se neprestano mewa i svake godine donosi nove globalne izazove, ali pojedine zemqe uspevaju da odr`e stabilnost i zadr`e titulu najbezbednijih dr`ava. Prema Indeksu globalnog mira za 2025. godinu, zemqe koje su na vrhu liste ve} dugo zadr`avaju svoje mesto. Prema pomenutom indeksu, koji objavquje Institut za ekonomiju i mir, prati se 23 pokazateqa - od vojne potro{we i spoqnih odnosa do mera bezbednosti kao {to su terorizam i stope ubistava. Ovako dugogodi{wa stabilnost pokazuje kako dosledne, miroqubive politike mogu da oblikuju `ivot na du`e staze.
ISLAND
Island je vi{e od decenije na samom vrhu liste, {to samo potvr|uje wegovu reputaciju jedne od najbezbednijih zemaqa na svetu. Za lokalno stanovni{tvo, ose}aj sigurnosti najdubqe je ugra|en u svakodnevicu. „Iako o{tri vremenski uslovi, naro~ito zimi, ponekad ne ulivaju ose}aj sigurnosti, zajednica to nadomesti”, ka`u. Posetiocima preporu~uje da osete taj unutra{wi mir tako {to }e se prikqu~iti lokalcima u wihovim svakodnevnim ritualima.
REPUBLIKA IRSKA
Iako je krajem 20. veka bila obele`ena sukobima, dana{wa Irska stavqa mir u sam vrh prioriteta. Ostvarila je izuzetno dobre rezultate u smawewu militarizacije iz godine u godi-
Faber`eovo
nu i svrstava se me|u zemqe sa najmawe unutra{wih i me|unarodnih tenzija. Tako|e je u{la u prvih deset po dru{tvenoj bezbednosti, uz nisku percepciju kriminala i nasiqa. Taj ose}aj sigurnosti ose}a se {irom zemqe. „Dubok ose}aj zajedni{tva i topla, iskrena qubaznost ~ine da se ose}ate dobrodo{lo i opu{teno, bilo da ste u malom mestu ili velikom gradu”, ka`u stanovnici, a pi{e BiBi-Si. Prirodna lepota Irske prati wen uro|eni ose}aj mira i bezbednosti, a opu{tena atmosfera zemqe doprinosi tom unutra{wem miru. N OVI ZELAND
Ove godine Novi Zeland se popeo za dva mesta i zauzeo tre}u poziciju, zahvaquju}i boqim rezultatima u oblasti bezbednosti i sigurnosti, kao i mawem broju protesta i incidenata povezanih sa terorizmom. Kao ostrvska dr`ava u Pacifiku, Novi Zeland ima prirodnu za{titu od spoqnih konflikata, ali i unutra{we politike zna~ajno doprinose ose}aju mira koji imaju wegovi stanovnici. Pored sna`ne socijalne podr{ke i univerzalne zdravstvene za{tite, stanovnici Novog Zelanda izuzetno cene vezu sa prirodombilo da je re~ o {etwi po pla`i, planinarewu kroz {umu ili ~a{i vina pod zvezdama, isti~u stanovnici. U nastavku pogledajte celokupnu listu:
TOP 10 ZEMAQA NA
GLOBALNOM INDEKSU
MIRA ZA 2025. GODINU
l Island l Irska l Novi Zeland l Austrija l [vajcarska l Singapur l Portugal l Danska l Slovenija l Finska
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Susreti s neobi~nim qudima i okru`ewe u kojem vladaju inovativne ideje. Neo~ekivana ponuda mo`e da deluje ~udno, ali ima veliki potencijal. U qubavi dominira intelektualna povezanost i prijateqstvo, a samci mogu da upoznaju nekoga na predavawima. Na poslu su va`ne originalne ideje i inovativna re{ewa, dok finansijski prilivi mogu do}i iz neobi~nih izvora.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Ova nedeqa donosi pove}anu dru{tvenu aktivnost i neo~ekivane ponude od starih poznanika. U qubavi partnerstvo ja~a kroz zajedni~ko re{avawe zadataka, a samci imaju {ansu za novo poznanstvo na putovawu ili u opu{tenoj atmosferi. Na poslu }e detaqi zahtevati pa`wu, mogu}a su mawe prepreke u komunikaciji. Finansije su stabilne, ali ve}e investicije odlo`ite.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Vreme je za unutra{we promene i rad sa podsvesnim procesima, a snovi mogu da budu zna~ajni. U qubavi va`na je tiha emocionalna povezanost i nenametqive simpatije, s osobom koju ve} poznajete. Na poslu dominira analiza i rad iza scene, a va{a intuicija poma`e u dono{ewu finansijskih odluka. Energiju je najboqe da obnavqate kroz vodene aktivnosti i laganu ishranu.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Planovi postavqeni na po~etku nedeqe imaju velike {anse za uspeh. Qubavni odnos je pogodan za zajedni~ke ve~eri i aktivnosti, dok samci mogu da analiziraju pro{le veze i polako grade nove. Na poslu vlada stabilnost, a finansijski tok je ujedna~en, bez neo~ekivanih promena. Dobro se ose}ate, energiju obnavqate tokom odmora i kvalitetnog sna, uz laganu fizi~ku aktivnost.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Sti`u nove informacije i va`ni susreti, uz mogu}e promene stavova. U qubavi komunikacija i intelektualna povezanost ja~aju veze, dok samci mogu da prona|u obe}avaju}i kontakt onlajn. Na poslu je va`no da obradite velike koli~ine podataka i pazite na detaqe, a finansijski prilivi su o~ekivani. Nervni sistem je pod pritiskom, pa su korisni dinami~ni treninzi.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Ova nedeqa je vreme preispitivawa vrednosti, uz potrebu za udobno{}u i spokojem. U qubavi raste emotivna bliskost i poverewe, a samci mogu da prona|u nove kontakte u mirnim okru`ewima. Na poslu rutinske obaveze idu glatko, finansijska situacija je stabilna, a pametno planirawe omogu}ava ve}e kupovine vezane za dom i porodicu. Idealno vreme za {etwu, plivawe i hidrataciju.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Ova nedeqa vas stavqa u centar pa`we bliskog okru`ewa i od vas se o~ekuje vo|stvo u mawim kolektivnim projektima. Qubavni `ivot je pun toplih susreta i iskrenih razgovora, a samci }e privu}i pa`wu u kreativnim okru`ewima. Na poslu }ete prezentovati svoje talente i ideje, mogu}e su mawe finansijske nagrade. Energiju usmerite kroz fizi~ke aktivnosti.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Ova nedeqa je dobra za prakti~ne zadatke i zavr{avawe odlo`enih obaveza, a neo~ekivane informacije mogu da budu vredne. U qubavi se isti~e prakti~na saradwa i konkretna briga, dok samci mogu da upoznaju zanimqive qude u organizacionim situacijama. Poslovno, analiza i optimizacija procedura idu glatko, finansije su pod kontrolom. Odr`avajte energiju korekcijom ishrane.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Ova nedeqa aktivira partnerstva i saradwu, uz potrebu za kompromisima i strpqivo dono{ewe odluka. Qubavni odnosi ja~aju kroz ne`ne razgovore i zajedni~ke aktivnosti, a samci mogu da zapo~nu romanti~nu vezu s osobom koju ve} poznaju. Na poslu dogovori donose uspeh, dok finansijski tok omogu}ava mawe luksuzne tro{kove. Za energiju su idealni tretmani za relaksaciju.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Ova nedeqa je posve}ena fokusirawu na kqu~ne zadatke i otkrivawu skrivenih informacija. Qubavni odnos prelazi na vi{i nivo poverewa i bliskosti, dok samci mogu da do`ive strastvenu, ali kratkotrajnu simpatiju. Profesionalno, rad s poverqivim podacima donose prednosti, a finansije se poboq{avaju kroz disciplinu. Energiju sa~uvajte izbegavaju}i ekstremne napore.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Nedeqa je dinami~na i puna novih ideja, sa mogu}no{}u u~ewa i istra`ivawa nepoznatog. Qubav je avanturisti~ka, veza ja~a kroz zajedni~ko sticawe iskustava, a samci mogu da upoznaju nekog iz druga~ijeg kulturnog okru`ewa. Na poslu komunikacija i pro{irewe kontakata donose uspeh, ali finansije zahtevaju oprez. Energiju najboqe kanali{ite kroz sport na sve`em vazduhu.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Fokus ove nedeqe je na karijeri i dugoro~nim ciqevima, sa ose}ajem ambicije i `eqe za napredovawem. Qubav je pragmati~na i stabilna, partnerstvo ja~a zajedni~kim planirawem, a samci privla~e qude sa ozbiqnim namerama. Profesionalno preuzimate odgovornost i inicijativu, finansije se ja~aju disciplinom i {tedwom, a ulagawa su povoqnija. Oprezom u vezi s le|ima.
”Zimsko jaje” prodato za rekordnih 30 miliona dolara na aukciji
„Zimsko jaje” ve} tre}i put obara rekord kada je re~ o Faber`eovim delima, prema aukcijskoj ku}i Kristi. Ovog trenutka je jedno od svega sedam preostalih u privatnim kolekcijama i svrstava se me|u deset najskupqih prodatih primeraka, {to jasno pokazuje koliko je tra`eno me|u kolekcionarima.
Kristalno Faber`eovo „Zimsko jaje”, koje je pripadalo majci posledweg ruskog cara, prodato je u Londonu za 30,2 miliona dolara. Prethodni rekord je bio postavqen 2007. godine, kada je Faber`eovo jaje Rot{ild prodato za oko 11 miliona dolara.
Izme|u 1975. i 1994. godine smatralo se da je „Zimsko jaje” nestalo, sve dok nije prodato u aukcijskoj ku}i Kristi za oko 8,98 miliona dolara. Osam godina kasnije, ista aukcijska ku}a prodala ga je ponovo za oko 9,37 miliona dolara.
„Kristiju je ~ast {to mu je po tre}i put u na{oj istoriji poverena prodaja izvrsnog „Zimskog jajeta” Faber`ea. Ovaj rezultat postavqa novi svetski rekord na aukciji za Faber`eovo delo, {to potvr|uje trajni zna~aj ovog remek-dela i slavi retkost i briqantnost onoga {to se {iroko smatra jednim od Faber`eovih najboqih kreacija, kako tehni~ki tako i umetni~ki,” rekla je za javnost Margo Oganesjan, [ef odeqewa za rusku umetnost u Kristiju, prenosi „Gardijan”. „Zimsko jaje” je 1913. naru~io car Nikolaj II kao uskr{wi poklon svojoj majci, carici udovici Mariji Fjodorovnoj, a smatra se jednim od najrasko{nijih carskih koma-
da koje je Faber`e stvorio. Napravqeno je od gorskog kristala, sa unutra{wim gravirawem koje podse}a na mraz, dok je spoqa{wost ukra{ena pahuqicama i dijamantima ru`i~astog reza. Ukra{eno je sa 4.500 sitnih dijamanata i spada u retku grupu od samo dva primerka koje je dizajnirala Alma Fil.
Kompanija Petra Karla Faber`ea izradila je vi{e od pedeset carskih jaja od 1885. do 1917. godine. Rad na wima bio je obavijen potpunom tajnom: Faber`e nikada nije otkrivao postupak izrade, a put od skice do gotovog remek-dela poznavali su samo on i nekolicina najbli`ih saradnika. Na sva pitawa o procesu odgovarao je jedino time da }e „car biti zadovoqan”. Svaka od ovih juvelirskih tvorevina bila je jedinstvena po detaqima i sadr`ala je skriveno iznena|ewe.
Tradiciju poklawawa jaja zapo~eo je car Aleksandar III, koji je svakog Uskrsa darivao jedno jaje svojoj supruzi. Wegov naslednik Nikolaj II nastavio je praksu, ali je poklone namewivao i `eni i majci.
Posle ubistva Nikolaja II i wegove porodice 1918. godine, ovo jaje je dospelo na tr`i{te kada su komunisti~ke vlasti, osiroma{ene nakon revolucije, po~ele da prodaju umetni~ka blaga. Londonski trgovac ga je kupio 1920. za 450 funti. Tokom narednih decenija vi{e puta je mewalo vlasnike, sve dok se ponovo nije pojavilo na aukcijama ku}e Kristi. Danas je sa~uvano 43 carska jaja, a ve}ina se ~uva u muzejima.
Rejkjavik, Island
O faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti - koliko ~esto treba i}i na pregled?
Kardiovaskularne bolesti (KVB) obuhvataju bolesti srca i krvnih sudova. U ovu grupu spadaju: koronarna bolest srca (angina pektoris i infarkt), mo`dani udar, bolesti perifernih arterija, sr~ana slabost, aritmije, bolesti sr~anih zalistaka, razli~ite kardiomiopatije i uro|ene sr~ane mane. KAKO NASTAJU KVB I [TA IH PROUZROKUJE?
Kardiolog, prof. dr Aleksandra Ili} ka`e da za nastanak KVB veliki uticaj imaju `ivotne navike. Ona tako|e dodaje da genetika mo`e da pove}a sklonost ka odre|enim KVB, kao {to su neki oblici kardiomiopatija, povi{en krvni pritisak, povi{ene masno}e u krvi, ali da nisu sve nasledne.
„Naj~e{}i uzrok KVB je ateroskleroza – proces koji zapo~iwe jo{ u detiwstvu i u kojem se masne naslage talo`e u zidovima krvnih sudova, postepeno ih su`avaju}i. To ote`ava protok krvi i mo`e dovesti do ozbiqnih posledica po srce, mozak i druge organe, te nastanka sr~anog udara, mo`danog udara, kao i bolesti arterija nogu”, obja{wava profesorka.
Svake godine u Evropi umire vi{e od ~etiri miliona qudi zbog aterosklerotskih KVB.
POSNI RECEPT
POSNA ^ORBA OD LISI^ARKI
POTREBNO JE:
n 400 g lisi~arki, n glavica crnog luka, n 50 g margarina, n 3 ~ena belog luka, n jedna {argarepa, n ka{ika seckanog sve`eg per{una, n beli biber, n so po ukusu.
PRIPREMA:
Na zagrejanom margarinu u dubokoj {erpi propr`ite sitno iseckan beli i crni luk.
Kad omek{a dodajte kolutove {argarepe koju ste prethodno o~istili.
Dinstajte nekoliko minuta, a zatim dodajte oprane, o~i{}ene i iseckane lisi~arke.
Kratko propr`ite, nalijte 1,5 l vode, poklopite i kuvajte 15-20 minuta na umerenoj temperaturi.
Posolite i pobiberite po ukusu, ukoliko `elite da ~orba bude gu{}a dodajte bra{no. Na kraju za~inite per{unom i servirajte odmah.
Kada je u pitawu Srbija, aterosklerotske kardiovaskularne bolesti (sr~ani i mo`dani udar) su vode}i uzrok i obolevawa i umirawa.
FAKTORI KOJI
DOPRINOSE RAZVOJU KVB
„Razvoju ovih bolesti doprinose faktori rizika na koje ne mo`emo uticati, kao i mnogi koje mo`emo korigovati i na taj na~in smawiti pomenuti rizik”, ka`e profesorka.
FAKTORI RIZIKA NA KOJE
NE MO@EMO UTICATI:
l genetsko nasle|e (porodi~na istorija sr~anih bolesti)
l pol (mu{karci pre 65. godine ~e{}e obolevaju od KVB, dok `ene nakon menopauze imaju ve}i rizik)
l godine `ivota (rizik raste sa staro{}u)
FAKTORI RIZIKA NA KOJE
MO@EMO UTICATI:
l povi{en krvni pritisak, l povi{ene masno}e u krvi (holesterol i trigliceridi),
l {e}erna bolest,
l gojaznost i nezdrava ishrana,
l pu{ewe i nedostatak fizi~ke aktivnosti,
l stres.
HIPERTENZIJA - POVI[EN
KRVNI PRITISAK
Hipertenzija (povi{en krvni pritisak) je jedan od naj~e{}ih uzroka KVB. U Srbiji, oko polovina odraslog stanovni{tva ima hipertenziju, a broj obolelih raste.
Kako profesorka Ili} navodi, „poblem je sa jedne strane niska svest o zna~aju redovnih kontrola zbog ~ega hipertenzija ostaje neotkrivena, a sa druge strane nepridr`avawe lekarskih uputstava o uzimawu terapije {to dovodi do velikog broja pacijenata sa neregulisanim vrednostima krvnog pritiska {to doprinosi nastanku infarkta miokarda, mo`danog udara, sr~ane i bubre`ne slabosti”.
POVI[ENE MASNO]E
U KRVI
Dislipidemija (povi{ene masno}e u krvi) ~esto ne daje simptome i otkriva se slu~ajno. „Povi{ene masno}e u krvi poti~u iz hrane, ali i usled pove}anog stvarawa u organizmu, {to
JA^AJU IMUNITET
mo`e biti genetski uslovqeno. Zbog toga ~esto nije dovoqna samo promena stila `ivota u smislu pove}awa fizi~ke aktivnosti, mewawa na~ina ishrane, prestanka upotrebe cigareta i alkohola, nego i uvo|ewe lekova koji spre~avaju stvarawe ili apsorpciju masti, te postizawa ciqanih vrednosti LDL holesterola, takozvanog „lo{eg” holesterola”, smatra profesorka.
Ona dodaje da ove vrednosti nisu iste za celopkupnu populaciju. [to je ve}a mogu}nost da neko oboli od kardiovaskularne bolesti (ve}i kardiovaskularni rizik), vrednosti LDL holesterola moraju biti ni`e.
Kako daqe obja{wava, „na osnovu toga, lekar odre|uje vrstu leka koji treba da se uzima, koliko ~esto nakon propisivawe terapije moraju da se kontroli{u vrednosti masti u krvi i ostali laboratorijski parametri, kao i da li je potrebna korekcija doze leka ili dodatak drugog, odnosno tre}eg leka.
„Pacijenti ne smeju sami da prekidaju terapiju - ni za povi{en krvni pritisak, ni za holesterol/trigliceride, ne smeju da mewaju vrstu leka ili da ga uzimaju na druga~iji na~in od onog kako je propisan”, isti~e kardiolog.
DIJABETES MELITUS TIP II
- [E]ERNA BOLEST TIP II
Dijabetes melitus tip II ({e}erna bolest tip II) je tako|e zna~ajan faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih komplikacija.
„Zabriwavaju}e je {to je sve vi{e mladih sa dijabetesom tipa II, ~emu u najve}oj meri doprinose nezdrava ishrana i lo{e `ivotne navike. Redovne kontrole {e}era u krvi, korekcija `ivotnih navika i uzimawe propisane terapije je kqu~no za regulaciju {e}erne bolesti i spra~avawe komplikacija”, obja{wava profesorka Ili}.
GOJAZNOST
Gojaznost je hroni~na bolest, koje nastaje kada se u organizmu talo`i prekomerna koli~ina masnog tkiva. Posebno je rizi~no nakupqawe masti u predelu stomaka - takozvani abdominalni tip gojaznosti.
Po{to sadr`e tiamin, riboflavin, niacin, vitamin B-6 i C, folat, pantotensku kiselinu, fosfor, magnezijum, mangan, selen i bakar, pomoranxe se povezuju sa ja~awem imunog sistema kod qudi. Nutricionisti tvrde da jedna sredwa naranxa sadr`i vi{e od preporu~ene dnevne koli~ine vitamina C.
DOBRE SU ZA KO@U
Kako starimo, na{a ko`a, kao i drugi delovi tela, pati od o{te}ewa slobodnih radikala. Ovaj proces je sli~an r|ewu metala nakon izlagawa vazduhu. Iako je to neizbe`no, pomoranxe su pune antioksidanata i
„Iako se ~esto posmatra samo kao estetski problem, gojaznost je ozbiqan zdravstveni problem, koji doprinosi nastanku i pogor{awu krvnog pritiska, pove}awa holesterola, triglicerida i {e}era u krvi, te nastanka ozbiqnih kardiovaskularnih komplikacija”, ka`e kardiolog.
Ona dodaje da „osobe sa vi{kom telesne mase imaju ve}i rizik od razvoja koronarne bolesti srca, mo`danog udara, sr~ane i bubre`ne slabosti, pa se zbog toga gojaznost, kao i svaka druga hroni~na bolest mora le~iti – promenom `ivotnih navika i upotrebom terapije, koju propi{e lekar”.
NAJ^E[]I SIPTOMI
BOLESTI SRCA I KRVNIH
SUDOVA KOJI SE JAVQAJU
Simptomi zavise od vrste bolesti, ali naj~e{}i znakovi upozorewa ukqu~uju:
l bol, pritisak ili stezawe u grudima, l nedostatak vazduha i brzo zamarawe, l netoleranciju fizi~kog napora, l otoke nogu, l nepravilan ili ubrzan rad srca, l nesvesticu, l iznenadnu slabost ili utrnulost jedne strane tela, poreme}aj govora.
„Ove simptome ne treba ignorisati, naro~ito ako se jave iznenada ili pri minimalnom naporu”, nagla{ava profesorka.
POSLEDICE NELE^ENIH KVB
Nele~ene kardiovaskularne bolesti mogu dovesti do sr~anog i mo`danog udara, hroni~ne sr~ane slabosti, hroni~ne bu-
bre`ne slabosti, invaliditeta, smawewa kvaliteta `ivota, ali i do smrtnog ishoda.
PREVENCIJA KVB - KOLIKO
^ESTO BI TREBALO
I]I NA PREGLEDE Najefikasnija prevencija ukqu~uje:
l redovnu fizi~ku aktivnost (oko 150 minuta umerenog intenziteta nedeqno); l zdravu i uravnote`enu ishranu (vi{e povr}a, vo}a, “celih” `itarica, ribe, izbegavati {e}ere, pr`enu, “brzu” hranu, zasi}ene masti, gazirana pi}a, redukovati upotrebu soli i alkohola);
l regulaciju krvnog pritiska, holesterola, {e}era i triglicerida u krvi;
l odr`avawe idealne telesne te`ine i redukciju vi{ka kilograma;
l kontrolu stresa i dovoqno sna;
l prestanak pu{ewa;
l preventivne preglede - za sve zdrave osobe starije od 40 godina koji podrazumevaju slede}e:
l povremene kontrole krvnog pritiska - bar jednom godi{we; l kontrolu lipidnog statusa – jednom godi{we; l kontrolu {e}era u krvi –jednom godi{we; l EKG – jednom godi{we ili po savetu lekara; l ultrazvuk srca i test optere}ewem – po savetu lekara. „Svaka osoba mo`e uticati na svoje zdravqe – kontrolom krvnog pritiska, masno}a i {e}era u krvi, uz redovnu fizi~ku aktivnost, zdravu ishranu, prestanak pu{ewa i odr`avawe idealne telesne te`ine”, zakqu~uje profesorka Ili}.
vitamina C koji usporavaju proces starewa i poma`u nam da izgledamo mla|e.
POBOQ[AVAJU VID
Kao i na{a ko`a, na{e o~i tako|e pate od o{te}ewa kako starimo. Naranxe su bogate hranqivim materijama poput vitamina A, vitamina C i kalijuma koji su odli~ni za na{e o~i. Stoga, ako `elite da vam vid bude dobar kao sada, nutricionisti savetuju da svaki dan pojedete jednu pomoranxu.
SMAWUJU RIZIK OD BOLESTI
SRCA I KRVNIH SUDOVA
Jedan od razloga za{to qudi dobijaju sr~ana oboqewa je zato {to su im arterije
za~epqene zbog nezdravog na~ina `ivota i jedewa nezdrave hrane. Naranxe imaju flavonoide koji sni`avaju holesterol i spre~avaju za~epqewe arterija. Ovo vas zauzvrat {titi od sr~anog udara i mnogih drugih kardiovaskularnih bolesti.
MOGU SMAWITI RIZIK OD RAKA Istra`ivawa su pokazala da jediwewe zvano D-limonen prisutno u pomoranxama mo`e spre~iti razli~ite vrste raka kao {to su rak debelog creva, plu}a, dojke i ko`e, izve{tava Uncle Matts. Isto tako, antioksidansi i vitamin C poma`u u ja~awu imuniteta tela, {to poma`e u borbi protiv }elija raka.
SKANDINAVKA UKR[TENICA
VELIKA VODENA POVR[INA
AUTO OZNAKA BELGIJE SNAHA, SNAJA SITNA RIBA, UKQEVA
OSOVINE 6. SLOVO AZBUKE
@ENSKO IME
HEMIJSKI ELEMENT JEDINI PRIMERAK SIMBOL UGQENIKA ISLAMSKI VERSKI U^ITEQI IZDROBQEN KAMEN ZA PUTEVE MESTO U ISTRI INICIJALI PESNIKA ANTI]A
MUKOM STE]I UGAZITI TABAJU]I
[PANSKO OSTRVO
CITOSTATIK.
]ATE, IBICA, A, ATAKAMA, LOB, GARINA, OMAMITI, IM, VETAR, MAKO, IMITATOR, N, ]L, OTIRATI, AVRIK, RAJ, ATAK, ETAPA,
ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1. Razgovarati telefonom, 2. Mali rt, rti} - Portugalska prestonica, 3. Grupa muzi~ara - Engleska mera za du`inu, 4. Italijanski pisac Dario - Krik - Simbol nobelijuma, 5. Saop{tewe, izjava - [titnik na automobilu, 6. Simbol kalijuma - Skida~ laka - Spis, 7. Atletika (skr.) - Grudni ko{ (gr~.) - Oznaka za polupre~nik, 8. No}na posuda - Kancelarije, biroi, 9. Zrak svetlosti - Ve}a vojna jedinica, 10. U ranije vreme - Dvosekli bode`, 11. Inicijali glumice Katarine - Lirska poezija - Simbol aktinijuma, 12. Francuski slikar Anri - Dodirnuti, 13. Prefiwen besedni~ki stil - Lisac, 14. Ruska teniserka.
USPRAVNO: 1. Prodavac u trafici - Jednogodi{wa `drebad, 2. Narod (gr~.) - Brbqati, 3. Dlaka u kosi - Otvor na krovu (tur.) - Ime pesnika Ujevi}a, 4. Govornik ekavice - Vrsta de~je igre, skakutawe po iscrtanin poqima, 5. Simbol fluora - Ose}ati mr`wu - Turski naziv za Egipat, 6. Ameri~ki dramski pisac Edvard - Tobol~ar - Auto oznaka Zaje~ara, 7. Danski fizi~ar nobelovac - Poznata marka sportske opreme, 8. Auto oznaka Islanda - [iptar - Duboka nesvestica, 9. @ensko imeDugonog - Auto oznaka Francuske, 10. Grubo sukno - Naseqena mesta - Suprotni veznik, 11. Vrh na Zlatiboru - Glava porodice, 12. Nametawe odre|ene ideologije.
Evo kolika je penzija Olge Odanovi} posle 40 godina karijere, osta}ete {okirani
Glumica Olga Odanovi} stekla je uslov za penziju pre tri godine, ali od glume jo{ uvek ne planira da odustane.
Iako kalendarski ispuwava taj uslov, Olga Odanovi} je jednom priznala da to ne zna~i kraj karijere duge ~etiri decenije. Naime, ona nastavqa da igra u pozori{tu a glumi}e i u filmovima i serijama.
„Verovatno }u se penzionisati i osloboditi mesto nekom mla|em glumcu koji }e biti ponosan {to je u Narodnom pozori{tu. To ne zna~i da }u se odre}i glume jer je ona, pre svega, moja potreba i moja luka u kojoj se uvek usidrim. Nastavi}u da igram predstave koje imam u Narodnom pozori{tu i trudi}u se da dajem maksimum u granicama mojih mogu}nosti“, kazala je glumica.
U odluci koju je donela ima podr{ku supruga Dragana Petrovi} a Peleta, sa kojim je otvoreno razgovarala o tome.
Glumica je podsetimo, oti{la u penziju pro{le gpodine.
I Olga je poput svojih kolega glumaca koji su kao i zaposleni u dr`avnom sektoru, od Nove godine dobili povi{icu plate, tako da za prvake pozori{ta iznose oko 100.000 dinara.
Prema pisawu Kurira, penzije se za dramske umetnike kre}u od 50.000 do 70.000 dinara. Na wihovu visinu uti~e i to da li su bili u pozori{tu ili su radili kao slobodni umetnici.
Vesna Zmijanac se oglasila iz
bolnice
nakon pogor{anog zdravstvenog stawa
Peva~ica Vesna Zmijanac (68) primqena je u Urgentni centar zbog pogor{anog zdravstvenog stawa, izazvav{i zabrinutost javnosti.
Prema ranijim informacijama, peva~ica se `alila na slabost, malaksalost, probleme sa pritiskom i sr~anom aritmijom, zbog ~ega je hitno zatra`ila medicinsku pomo}.
Ipak, iz bolni~ke sobe Vesna Zmijanac se ubrzo oglasila putem svog Instagram profila.
„Dragi moji, samo da vam javim da sam dobro. Moram da odmorim, zadala sam sebi tempo kao kada sam bila mlada. Nastup u Doboju pomeramo za drugi datum, uskoro vam javqam kada. Voli vas va{a Vesna“, poru~ila je peva~ica, koja je bila na intenzivnoj nezi. Podsetimo, peva~ica je prvobitno bila pu{tena ku}i, me|utim kada je krenula iz Urgentnog centra, nije ni stigla do stana jer je ponovo osetila veliku slabost, pa se vratila u bolnicu.
TEODORA XEHVEROVI] ZARA\UJE
PRAVO BOGATSTVO OD INSTAGRAMA:
Za samo jednu objavu uzima skoro prose~nu srpsku platu
Popularna peva~ica Teodora Xehverovi} osim od nastupa mnogo zara|uje i od reklama na Instagramu. Sve ve}i broj mla|ih zvezda zara|uje na ovaj na~in, a Teodora je vrlo posve}ena svom Instagram nalogu gde je prati vi{e od milion profila.
Ona je to unov~ila, a nedavno je isplivao i sam cenovnik reklama. „Zdravo. Reklame napla}ujemo. Da objavimo reklamu sa proizvodom koji mi odaberemo na stori je 500 evra. Da se objavi na na profilu 700 evra. Srda~an pozdrav“, napisala je ona sa svog zvani~nog profila. Podsetimo, peva~ica je nedavno kupila dupleks u luksuznom nasequ Beograd na vodi, kao i dva parking mesta, a potom se na mre`ama pohvalila luksuzom u kome u`iva.
„NIKADA SE NIJE
RASIPALA,
NOVAC
DAJE SAMO NA BITNE STVARI“: Stoja kupila 10 stanova, izdaje ih i zara|uje ogromnu sumu
Na{a folkerka je no vac od pevawa ulagala u nekretnine koje danas izdaje i na taj na~in je sebe obezbedila.
Stoja Novakovi} va`i za jednu od najpla}enijih peva~ica na estradi, a pored novca od pevawa, ona mnogo zara|uje i od nekretni na. Naime, prema re~ima wenih kom{ija, Stoja je zaradu ulagala u ku}u u rodnom Zrewaninu, pored koje ima i vilu u Istri, ali i deset stanova.
„Stoja ceo `ivot pametno ula`e i nikad se nije rasipala sa novcem. Sve {to je {tekala ulo`ila je u nekretnine, a zajedno sa porodicom do danas ima ozbiqne stanove. Pri~a se po selu gde `ivi da ima oko 10 stanova koje renta, a kad se sve skupi, u xep stavqa oko pet hiqada evra samo od kirija“, rekao je izvor za doma}e medije i dodao:
„Stoja se nikad nije ni hvalila time koliko zara|uje, a svi znaju da dobro raspore|uje novac, samo na stvari koje su joj bitne. Nikad nije tro{ila na gluposti. Zato se uvek {ali da jede koliko ho}e i da je briga kako izgleda.“ Podsetimo, peva~ica je sebi izgradila ku}u u rodnom Perlezu gde u`iva u miru i pri-
„Dru`im se sa `ivotiwama, cve}em, tu nalazim mir. Provodim vreme sa decom. Dolaze mi koleginice, bila je Maja Nikoli}, o~ekujem Vanesu, Zlatu… Idem u Istru, u svoju ku}u, Istru ne do`ivqavam kao Hrvatsku, ve} kao Italiju, meni to nekako kao da nije Hrvatska. Tamo ima dosta qudi koji ne znaju hrvatski da pri~aju. Nemam vremena tamo da se dru`im, ali imam prijateqice tamo koje su Bosanke, Li~anke“, istakla je za Blic.
OVAKO JE XEJ ODBRUSIO @ENI KOJA JE DANAS U BRAKU SA MILIONEROM:
„Ako ja jedem biftek, ne}e{ ti da jede{ poparu“
Xej Ramadanovski, peva~ koji je muziku donosio sa specifi~nom emocijom, bio je poznat po svom otvorenom i iskrenom pristupu qudima.
Na dru{tvenim mre`ama postao je viralan stari video-snimak iz jedne emisije u kojoj je Xej Ramadanovski bio gost.
Popularni peva~ jednim komentarom uspeo je da nasmeje publiku i dobije gromoglasan aplauz.
Xej se kao i uvek {alio kako na svoj, tako i na tu| ra~un, te je u svom stilu istakao da „sve `ene vole pare“ i da niko ne mo`e da ga ubedi u suprotno.
„Sve `ene vole pare. Koja
[OK ISPOVEST MU@A VERICE RAKO^EVI]:
ka`e da ne voli pare, la`e“, rekao je Xej.
Na to se nadovezala Jelena Jakovqevi}, danas Jelena bin Drai, `ena {eika Saida Humaida Ahmeda bin Draia.
„Imam momka koji je pun para, ali to nisu moje pare. Evo, sad, iz tog ugla gledano, ja nemam ni{ta od para koje ima moj momak, to su wegove pare“, rekla je Jelena.
„Zajedno tro{ite, kako nema{?!“, odgovorio joj je Xej.
„Kako misli{“, upitala je go{}a emisije.
„Pa, ako ja jedem biftek, ne}e{ ti da jede{ poparu“, odgovorio je tada Xej koji je uspeo da nasmeje sve u sudiju i dobije ogroman aplauz.
„Pu{io sam marihuanu, mama me je prijavila policiji“
Suprug na{e poznate modne kreatorke prisetio se burne mladosti i {kolskih dana.
Muzi~ar Veqko Kuzman~evi} {iroj publici je poznat i kao suprug Verice Rako~evi} sa kojom je du`e od decenije u sre}nom braku. Iako im prognoze nisu bile najsvetlije, par je uspeo da prevazi|e sve predrasude i doka`e da uprkos velikoj razlici u godinama qubav mo`e da opstane.
Veqko je u nedavnoj ispovesti govorio o braku, ali i turbulentnom detiwstvu i odrastawu u Beogradu.
„Bio sam poro~an. Pu{io sam marihuanu. To je bio period Sredwe {kole, kada je bilo potpuno rasulo. Dru{tvo i cela {kola, vaqda su to bile takve godine i bilo je svuda dostupno. Kao da je to tada bila normalna stvar, moj duva~ki sta` bio je
jako kratak ali jako intenzivan. Imao sam zbog toga i probleme. Zamisli majka mi radi u SUP-u, a ja naduvan“, rekao je i dodao: „Kada mi je majka na{la to, imao sam najglupqi izgovor: „To je ~aj“, a onda je usledio i drugi: „Nije to moje“. Kada je videla da ne}u da sara|ujem rekla je: „Po{to ne}e{ da razgovara{ sa mnom, ima sa kim ho}e{ i po-
zvala je kolegu policajca“. Prijavila me je, re{ila me je samo tako. Nikada nije htela da }uti o tome“, ispri~ao je on u emsiji „Pretres“ na Hype.tv.rs. Podsetimo, Veqko je prethodno govorio i o braku i podeli imovine sa Vericom, te otkrio da su potpisali predbra~ni ugovor kojim wenu imovinu nasle|uje weno troje dece.
„PEVALA
JE TAD CELA PLANETA…“: Dan kad je Zvezda postala {ampion sveta i ispisala istoriju fudbala
Pre 34 godine je Crvena zvezda postala {ampion sveta. Tog 8. decembra 1991. godine je Zvezda savladala Kolo Kolo sa 3:0 i tako osvojila trofej na Interkontinentalnom kupu.
[est meseci ranije je Zvezda postala {ampion Evrope nakon {to je boqe izvela jedanaesterce protiv Olimpika iz Marseja u velikom finalu u Bariju (5:3).
Tim je na Nacionalnom stadionu u Tokiju sa klupe predvodio Vladica Popovi}, a najmla|i na tom susretu Vladimir Jugovi} odigrao je sjajno.
Postigao je golove u 19. i 58. minutu, a pobedu je golom zaokru`io Darko Pan~ev u 72. minutu.
Crvena zvezda je nastupila u slede}em sastavu: Milojevi}, Radinovi}, Vasilijevi}, Jugovi}, Belodedi}, Najdoski, Sto{i}, Ratkovi}, Pan~ev, Savi}evi}, Mihajlovi}.
Zvezda je igrala sa igra~em mawe u drugom delu igre jer je iskqu~en Savi}evi}, a klub su i pre ovog takmi~ewa napustili Robert Prosine~ki, Stevan Stojanovi}, Slobodan Marovi}, Refik [abanaxovi} i Dragi{a Bini}.
Istorijski uspeh ostvarili su: Zvonko Milojevi}, Du{ko Radinovi}, Goran Vasilijevi}, Vladimir Jugovi}, Miodrag Belodedi}, Ilija Najdoski, Milorad Ratkovi}, Vlada Sto{i}, Darko Pan~ev, Dejan Savi}evi} i Sini{a Mihajlovi}.
Do pre nekoliko godina je ovo bilo nezvani~no takmi~ewe, ali je FIFA donela odluku da se Zvezdi pripi{e svetska titula.
Sa{a
Obradovi}
dobio pitawe o ve~itom derbiju, nije hteo da pri~a o de{avawima u Partizanu
Sa{a Obradovi}, trener Crvene zvezde, odr`ao je konferenciju za medije nakon pobede nad Bosnom (77:86) u 9. kolu ABA lige.
Jedno od pitawa bilo je vezano za predstoje}i ve~iti derbi, koji }e se igrati u petak od 20.30 pred navija~ima Partizana u Beogradskoj areni.
„Ne bih vi{e toliko komentarisao Partizan i {ta se radi kod wih. Vi{e bih voleo da sam fokusiran na ono {to je kod mene u ekipi“, po~eo je Obradovi}.
Otkrio je da }e imati igra~a vi{e u rotaciji, bar kada je re~ o centrima.
„Dobro je da }e Izundu da bude u ekipi, da }emo imati jo{ jednog ~oveka u rotaciji. Treba da damo maksimum uvek, vide}emo {ta to zna~i rezultatski. Znamo gde idemo, znamo {ta nas ~eka, o~ekujem pravi derbi“, dodao je Obradovi}.
Zvezda u Evroligi ima skor 9-5, dok je Partizan na 5-9, a nedavno je sa klupe crno-belih oti{ao @eqko Obradovi}.
Partizan `eli da sa~uva
prvo mesto, „grobari“ mogu besplatno da gledaju me~ sa Napretkom
Fudbalski klub Partizan saop{tio je da }e ulaz na predstoje}u utakmicu Superlige Srbije protiv Napretka iz Kru{evca biti besplatan.
Partizan }e u subotu od 18.30 na svom stadionu u Beogradu do~ekati Napredak, u utakmici 19. kola Superlige Srbije, te }e poku{ati da sa~uva prvo mesto na tabeli.
Beogradski crno-beli su pobedom u me~u prethodnog kola protiv Radni~kog 1923 u gostima (2:4), i uz pomo} poraza Crvene zvezde od Vojvodine (0:1), preuzeli prvo mesto na tabeli, po{to imaju 43 boda, dva vi{e od ve~itog rivala.
„Crno-beli su trenutno na prvoj poziciji na tabeli Superlige Srbije i sada im je potreban jo{ ja~i vetar u le|a. Grobari, vreme je da svi budemo u Humskoj 1 u subotu“, pi{e u saop{tewu Partizana. Bi}e to ujedno i posledwi me~ Partizana pred doma}im navija~a u jesewem delu sezone, po{to }e nedequ dana kasnije igrati protiv IMT-a u gostima pred zimsku pauzu.
Obradovi} je jedini trener koji mo`e posti}i onakvu vrstu qubavi
Odlazak @eqka Obradovi}a sa klupe Partizan Mozzart Beta je jo{ goru}a tema u evroliga{kim krugovima. Nakon {to je Bogdan Bogdanovi} dao svoje mi{qewe na celu temu, sada su po koju re~ o razlozima odlaska najtrofejnijeg evropskog trenera rekli i Dimitris Dijamantidis, Jorgos Printezis i Teo Papalukas.
Wih trojica su razgovarali u emisiji „Legende Evrolige“ i govorili o Obradovi}evoj odluci da podnese ostavku u crno-belom taboru posle ~etiri i po godine. Dijamantidis, koji se sastao sa Obradovi}em u Atini pre wegove kona~ne odluke je pohvalio trenera koji mu je pomogao da postane legenda Panatinaikosa.
„Mnogo volim Obradovi}a, i ono {to smo videli i {ta se de{avalo pre i posle... on je jedini ~ovek koji ovo mo`e da ostvari. Uz du`no po{tovawe prema svim trenerima, on je jedini koji to mo`e posti}i, ovu vrstu qubavi i ovu vrstu prihvatawa“, istakao je Dijamantidis.
Papalukas je analizirao trenutni status kvo u Evroligi dodaju}i da format stvara ovu vrstu anomalija vi{e nego u pro{losti.
„To je jo{ jedan sjajan dokaz da se Evroliga promenila i nije slu~ajno {to vidimo toliko povreda. Vidimo rezultate koji deluju neobi~no, ne}u re}i ~udno, jer je to re~ koju neko mo`e druga~ije prevesti. Prime}eni su neobi~ni rezultati, gde timovi igraju izuzetno dobro jedne nedeqe. Pored toga, ~iwenica da je toliko dobrih trenera otpu{teno ili je dalo ostavku u tako kratkom periodu sigurno je povezana sa novim formatom Evrolige. Nema rasprave o tome, ako to ne vidite, ne razumete {ta gledate“, jasan je nekada sjajni plejmejker.
Jorgos Printezis je dodao da je promena trenera i daqe uobi~ajeno brzo re{ewe, koriste}i primer trenera Janisa Sferopulosa i Crvene zvezde. Govore}i o Obradovi}u i wegovim godinama, Printezis je izjavio da to nije razlog wegove odluke.
„Ne verujem ni na koji na~in, jer smo ~uli neke glasove koji govore da ih je ko{arka pregazila, da nemaju iste ideje... to nikako ne va`i. Ne samo za @oca, ve} i za druge trenere koji su mo`da stariji. Ka`u da ne mogu da prate trenutnu ko{arku, ali to nije istina. A dokaz je da ~ak i nakon lo{eg starta sezone, navija~i su `eleli da uprava dozvoli Obradovi}u da ponovo izgradi tim od nule, ~ak i ako se stvari ne promene. On je ovo osvojio. On je trener koga jako cenim i po{tujem, ali na`alost, otpu{tawe trenera je najlak{a promena u timu.“
Za Printezisa, ~ak i ako se na kraju pokazala kao delotvorna, Zvezdina odluka da otpusti trenera Sferopulosa posle samo tri utakmice bila je nepravedna.
„Ako stvari ne idu dobro, mo`ete promeniti jednog igra~a, dva igra~a, ali ne mo`ete u~initi mnogo vi{e. Toliko puta, na`alost ili sre}om, promena trenera je mogla da pokrene stvari i pomogne timu. To smo videli sa Zvezdom. Za mene nije bilo fer {to je Sferopulos otpu{ten, ali posle lo{eg starta, do{ao je Sa{a Obradovi}, i oni su imali {est pobeda u {est utakmica“, zakqu~io je biv{i as Olimpijakosa.
ZA NAJBOGATIJEG SPORTISTU SVIH VREMENA NIKADA NISTE ~ULI:
zaradio si}u u odnosu na wega, za `ivota postao bo`anstvo
Profesionalni sportisti iz godine u godinu zara|uju sve vi{e novca, ali {ta ukoliko vam ka`emo da najbogatiji nije uop{te `iveo u 21. veku? Zapravo, `iveo je 20 vekova ranije.
Dakle, nije Lionel Mesi najbogatiji, nije ni Lebron Xejms, pa ni Majkl Xordan koji je spojio biznis i sport kao niko pre. Nije dovoqno bogat ni Flojd Mejveder ili Roxer Federer. Koga god da se setite nije bukvalno ni do kolena Gaju Apuleju Dioklisu. Ovaj ~uveni voza~ dvokolica je ro|en po~etkom drugog veka nove ere (104. godine), a wegova karijera je pomoglo mnogo modernim istori~arima da to kraja razumeju zna~aj krilatice „hleba i igara“ u Rimskom carstvu. Rim je napravio najve}e carstvo ikada vi|eno u to vreme, kontrolisao je ~itav Mediteran (pa i {ire), a masu je kao oma|ijanom dr`ao upravo jedan voza~ dvokolica.
Momak iz Luzitanije (qubiteqima kwi`evnosti }e ovo ime brzo zazvu~ati) koja se nalazi na prostoru dana{we [panije bio je najpopularnija zvezda najpopularnijeg sporta.
Ono {to je danas u svetu fudbal tada je bila vo`wa dvokolica. Nisu gladijatori bili najzanimqiviji, ve} ono {to se
odr`avalo na Cirkusu Maksimusu. Bila je to Formula 1 pre Formule 1.
Uglavnom je Dioklis vozio kolica sa ~etiri kola, a uglavnom je pobe|ivao na svim pojedina~nim trakama. Wegova karijera je trajala neverovantnih 24 godina ({to je nestvarno kada se zna da su neretko i u prvih pet godina voza~i dvokolica gubili `ivote), a slavio je na 1.462 trke. U~estvovao je na ukupno 4.247, a zanimqivo je da je bio na podijumu jo{ 1.438 puta (i to uglavnom na drugom mestu).
Dioklis je po~eo kao deo tima belih, a onda je u redovima crvenih stigao do neverovatne slave i proveo tu 15 godina. Zavr{io je karijeru tek sa 42 godine. Podignuta su ~ak i dva spo-
menika wemu u ~ast jer je on bio heroj naroda. Predstavqali su ga kao roba koji je postao slobodan i oslobodio se svog patrona. Iako je mogao da bude senator ili da ima neku drugu politi~ku funkciju po zaradi, to nije mogao zbog profesije kojom se bavio. Tokom karijere je sru{io nekoliko rekorda od kojih je najzna~ajniji da je slavio na „Pompa circensisu“ ~ak 110 puta. To je bila najpresti`nija trka koja se odr`avala kao ceremonijalno otvarawe procesija.
Jedna od wegovih ~uvenih strategija je da do posledweg minuta vozi posledwi, a onda se naglo ukqu~i u trku i pobedi sve. Tokom karijere je zaradio 35.864.120 sesteraca (sestertius) {to je u dana{wem novcu oko 15 milijardi dolara.
Rva~ko takmi~ewe u Zapadnoj Australiji VELIKI USPEH
SRPSKIH VUKOVA U PERTU
Krajem pro{log meseca 30. novembra 2025. godine odr`ano je posledwe ovogodi{we rva~ko takmi~ewe u organizaciji Rva~kog saveza Zapadne Australije pod nazivom „UNITED FOR WRESTLING 2025”. Ovaj predivni sportski doga|aj je odr`an u GOLD NETBAL CENTRE u Jolimont-u. Prijavqeno je bilo oko 90 najboqih rva~a iz 8 klubova Zapadne Australije. Takmi~ewe je po~elo oko 9 sati ujutro i obilovalo je velikim i interesantnim borbama sve do oko 4 sata posle podne. Imali smo prilike vidjeti rva~e koji imaju porijeklo iz Avganistana, Irana, Rusije, Novog Zelanda, Engleske, Tonge, Vanuatua, Indije, Indonezije i na{e Srbije. Na{ klub „Vukovi” koji se nalazi na novoj lokaciji u Pertu i trenutno konsoliduje svoje redove je nastupio sa 7 rva~a koje je ukqu~ivalo juniore i dva seniora. Osvojili smo jedno ~etvrto mijesto, jednu bronzanu medaqu, ~etiri srebrne medaqe i jednu zlatnu medaqu. Imali smo i jedno ~etvrto mjesto koje je zauzeo na{ dje~ak iranskog porijekla u kategoriji koja je bila puna juniorskih {ampiona. Verujemo da }e on slijede}i put sigurno biti boqi po{to je nastupio prvi put i bio je veoma hrabar bore}i se sa svojim starijim protivnicima. Ja kao trener sam ostao bez glasa podr`avaju}i na{e juniore da ostvare najboqe mogu}e rezultate. Prilazili su nam roditeqi a posle i seniori koji su bili fascinirani znawem i borbeno{}u na{ih rva~a. Posebno se radujemo {to }e nam do}i jedna ruska porodica koja `eli da wihov sin trenira sa nama a od seniora rva~i iz Novog Zelanda i Ju`ne Afrike bi se tako|e hteli prikqu~iti nama da treniraju za slijede}u sezonu 2026. @elio bih ovim putem da pomenem i na{e uspe{ne juniore brata i sestru Olivera i Amiliju (Oliver and Amelia Shipsides) koji su osvojili jednu bronzanu (Oliver) i jednu srebrnu medaqu (Amelija). Oni su nedavno po~eli da treniraju rvawe i veoma su impresivno nastupili u svojim kategorijama. Imali su vema sna`ne protivnike a Amelija je ~ak imala i povredu prstiju. Tim hitne pomo}i joj je ukazao pomo} a ona je zatim uspjela osvojiti srebrnu medaqu. Oliver se tako|e borio veoma hrabro i uz punu podr{ku na{ih navija~a i roditeqa osvojio bronzanu medaqu. Wihovi protivnici su bili talentnovani juniori koji ozbiqno treniraju ve} nekoliko godina.
Na kraju da pomenem i na{eg velikog divnog sportstu Srbina Marka Ne{i}a koji je osvojio zlatnu medaqu u super te{koj kategoriji (do 130kg) u gr~ko-rimskom stilu. Marko je ro|eni Beogra|anin sa Vra~ara koji se prosto pro{etao do zlatne medaqe. Bio je brilijantan u svim me~evima je prosto dominirao osvojiv{i potpuno zaslu`eno zlato u finalu bez ikakvih pote{ko}a. Sa svojih 110 kg bio je veoma brz i u finalnom me~u je iznenadio svog klupskog druga izvode}i takozvani zahvat glave (headlock) Marko je bacio protivnika veoma spektakularno tako da je digao publiku na noge. Ja kao trener sam bio vi{e nego ponosan. Marko je veliki sportista i ovo je bio wegov prvi rva~ki turnir. Pravo je zadovoqstvo imati takvog dobro}udnog kolosa u timu. @elio bih jo{ istaknuti da je Marko diplomirao na Curtin University smer „Construction management” i da radi u Public Transport Authority kao projekt menaxer. Slede}e godine rva~ka sezona po~iwe u martu. Toliko od nas za sada. Srda~an pozdrav iz Perta.
Osvaja~i
Jadranko Te{anovi}
Neka Paunovi} povede srpski fudbal u pravom smeru
Veqko Paunovi} ostaje selektor Srbije do 2030. godine i tako dobija priliku da povede doma}i, bar reprezentativni, fudbal u pravom smeru.
Kap koja je prelila ~a{u bila je poraz od Albanije u Leskovcu (0:1), te je Srbija tako ostala bez plasmana na Svetsko prvenstvo, koje je na programu naredne godine.
Promena selektora trebalo je da do|e i ranije, a ne kada je Piksi odlu~io da ode usred neuspe{nih kvalifikacija. [ta je tu je, za prosutim mlekom ne isplati se `aliti, pa tako „orlovi“ sada treba da se okrenu izazovima u budu}nosti.
Fudbalski savez Srbije reagovao je brzo, glas naroda je usli{en, pa je Paunovi} postavqen za novog selektora, koji na{u zemqu treba da povede u neke nove pohode i nadamo se uspehe.
Iako je najpre sa Paunovi}em dogovorena kratkoro~na saradwa, bilo je jasno da je on za kratko vreme uspeo da oseti tim, uspostavi novi sistem i da naznake kako }e izgledati wegov rad. Srbija nije blistala ni protiv Engleske (0:2) ni protiv Letonije (2:1), ali je izgledala ne{to boqe nego pod Piksijevom komandom.
Sada je sa Paunovi}em dogovorena dugoro~na saradwa i deluje da je dobio odre{ene ruke u kreirawu tima i sistema po wegovim merama.
„Pred nama je mnogo izazova, bi}u sa svojim qudima i saradnicima na mestu gde sam ponikao, gde sam stekao mnogo prijateqa i mnogo fudbalskog znawa. Ose}am na neki na~in potrebu da vratim sve ono {to sam kao li~nost dobio u svojoj zemqi. Mnogo je detaqa na kojima treba da radimo, najva`niji je qudski faktor, sve ono {to nosi odgovornost selektora svoje zemqe.“
Velika je stvar i {to je Paunovi} odmah pokazao interesovawe za mla|e kategorije, komunikacija izme|u razli~itih grana u Savezu sa wim bi mogla da bude boqa, a za kratko vreme postavqene su i neke osnove kada su u pitawu formacija i igra~i.
Trener koji je 2015. godine doveo „orli}e“ do osvajawa Svetskog prvenstva za igra~e do 20 godina sada bi trebalo da koordini{e aktivnostima i radom selektora mla|ih kategorija u nameri da uspostavi sinhronizovanu metodologiju treninga i prepoznatqivi model igre srpskih nacionalnih selekcija, ali ima}e i izuzetno aktivnu ulogu u radu Centra za edukaciju trenera i obrazovawe trenera u Srbiji.
Paunovi} ne `eli da bude samo selektor, ve} da ima kontrolu nad onim {to se de{ava i u A timu, ali i u usavr{avawu od mladih kategorija sve do stru~waka. @eli da on bude na vrhu piramide, ali da se osloni na verne i stru~ne saradnike – `eli da oja~a bazu, ali i napredovawe iz jednog u drugi segment. Ukratko – novi ciklus, nova energija, novi selektor.
DOBRA VEST ZA NOVAKA IZ AUSTRALIJE:
Stigla zvani~na potvrda, situacija nije ista kao pro{le godine
Australijan open je objavio listu u~esnika i o~ekivano je na woj Novak \okovi} zauzeo ~etvrto mesto.
Ona se i formira na osnovu ATP liste, pa mogu}nosti za iznena|ewe nije bilo, ali je sada stigla i zvani~na potvrda iz Melburna.
[ta to zna~i u praksi? Pre polufinala ne}e mo}i da se susretne sa Karlosom Alkarazom ili Janikom Sinerom, pa }e tako izbe}i scenario od pro{le godine.
Tada je savladao [panca u ~etvrtfinalu, ali je platio previsoku cenu. Povredio se, pa je posle jednog seta predao po-
lufinale protiv Aleksandera Zvereva.
Prvi je Alkaraz, drugi Siner, tre}i Zverev, a ~etvrti \okovi}. Sada bi u ~etvrtfinalu Novak potencijalno mogao da igra protiv Feliksa O`e-Alijasima, Aleksa de Minora, Lorenca Musetija ili Tejlora Frica. Australijan open po~iwe 18. januara, a Novak }e tada napasti 25. grend slem titulu.
U `rebu su od srpskih igra~a jo{ i Miomir Kecmanovi} na 52. mestu, Hamad Me|edovi} na 83, a onda i Laslo \ere kao 99.
Osvaja~ zlatne medaqe, Marko Ne{i} i trener Jadranko Te{anovi}
THURSDAY l ^ETVRTAK 11. 12. 2025.
@REB ZA MUNDIJAL 2026:
Sokerusi protiv SAD i Paragvaja, tre}eg rivala odre|uje evropski bara`
Na sve~anosti u Va{ingtonu odre|eni su sastavi grupa za predstoje}e Svetsko prvenstvo u Severnoj Americi. Op{ti utisak je da je reprezentacija Australije imala povoqan `reb, po{to je u grupi izbegla vode}e svetske selekcije, poput Argentine, Brazila, [panije, Engleske, Francuske...
U Va{ingtonu je proteklog vikenda odr`an `reb grupa za predstoje}e Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje }e se u junu i julu 2026. igrati u SAD, Kanadi i Meksiku.
Reprezentacija Australije sme{tena je u Grupu D, gde }e za rivale imati selekcije SAD, Paragvaja i jednog od pobednika evropskog bara`a.
Taj tre}i suparnik Sokerusa bi}e najuspe{nija selekcija sa turnira na kojem }e u~estvovati Turska, Rumunija, Slova~ka i Kosovo.
Op{ti je utisak da je Australija imala povoqan `reb, po{to je izbegla najboqe svetske reprezentacije, poput Argentine, Brazila, [panije, Engleske, Francuske i Nema~ke.
Sokerusi }e po prvi put od 1976. godine i prvenstva u tada{woj Zapadnoj Nema~koj, biti u istoj grupi sa doma}inom Mundijala. Posledwi susret sa Amerikancima odigran je u oktobru ove godine u Denveru, kada je Australija pretrpela poraz u prijateqskom susretu – 2:1.
Selektor Toni Popovi} je u svojoj prvoj izjavi posle `reba izrazio zadovoqstvo {to }e wegov tim odmeriti snage ba{ sa doma}om selekcijom. „Uzbu|en sam {to }emo igrati protiv Amerikanaca jer }e taj me~ samo pove}ati izazov. Doma}in }e biti u fokusu i ima}e veliku podr{ku publike, ali mi smo uvek u takvim utakmicama znali da nadma{imo o~ekivawa”, istakao je selektor Australije.
Sokerusi }e prvi me~ na Mundijalu igrati 13. juna u Vankuveru protiv pobednika evropskog C bara`a. Posle toga sledi duel sa Amerikancima, 20. juna (po australijskom vremenu) u Sijetlu, a po-
sledwi rival u grupnoj fazi bi}e Paragvaj, 26. juna u Santa Klari, nedaleko od San Franciska. Mundijal }e otvoriti reprezentacije Meksika i Ju`ne Afrike, 12. Juna u Meksiko Sitiju. Na Prvenstvu sveta 2026. Po prvi put }e u~estvovati ~ak 48 reprezentacija, podeqenih u 12 grupa.
Najve}a neizvesnost o~ekuje se u Grupi L u kojoj }e se takmi~iti Engleska, Hrvatska, Gana i autsajder Panama.
Ni{ta mawe uzbu|ewa trebalo bi da donese i Grupa A, u koju su pored Meksika i Ju`ne Afrike svrstane i selekcije Ju`ne Koreje i pobednik evropskog baraza u kojem u~estvuju Danska, ^e{ka, Severna Makedonija i Republika Irska.
Aktuelni prvak sveta Argentina igra}e protiv Austrije, Al`ira I debitanta Jordana, dok su protivnici Brazila selekcije Maroka, [kotske i Haitija.
Reprezentacija Srbije ne}e u~estvovati na Mundijalu 2026. Po{to je u kvalifikacijama zauzela tek tre}e mesto u grupi, izta Engleske i Albanije. SBS na srpskom
u spektakularnoj zavr{nici sezone
Lando Noris, voza~ Meklarena, novi je {ampion Formule 1 nakon {to je zavr{ena Velika trka u Abu Dabiju u kojoj je zauzeo tre}e mesto, {to je bilo dovoqno za {ampionsku titulu.
Ispred wega na{ao se Maks Fer{tapen, voza~ Red Bula, kao i Oskar Pjastri (410 bodova), voza~ Meklarena, koji je sezonu zavr{io na tre}em, a trku na drugom mestu.
Iza Norisa (423) u poretku bio je Fer{tapen koji je sezonu zavr{io 421 bodova, dok je u Abu Dabiju bio najboqi.
Meklaren je od 2008. godine ~ekao titulu {ampiona Formule 1, dok je Noris postao 11. Birtanac koji je to uspeo da uradi. Na putu do titule, britanski automobilista je zabele`io sedam trijumfa, ukupno 18 podijuma, uz sedam pol pozicija. Tako|e je svrgnuo sa trona Holan|anina, koji je bio dominantan od 2021. godine, od kada je osvojio ~etiri titule.
Fer{tapen je ostvario osmu pobedu ove sezone, ali to nije bilo dovoqno za naslov svetskog {ampiona.
^etvrti je kroz ciq u Abu Dabiju pro{ao voza~ Ferarija [arl Lekler, peto mesto je zauzeo Xorx Rasel iz Mercedesa, a {esto mesto je pripalo Fernandu Alonsu iz Aston Martina.
Noris je prekinuo niz od ~etiri uzastopne titule Ferstapena, a u generalnom plasmanu je slavio sa 423 boda, dok je Holan|anin imao 421 bod. Tre}eplasirani Pjastri zavr{io je sa 410 bodova.
„Dugo je ovo putovawe, stvarno dugo… Stvarno… Pre svega hvala svima, mom timu, mojoj porodici, ocu, majci… Ne pla~em (smeh)“, jedva je do re~i od sre}e i suza dolazio novi svetski prvak u svojoj prvoj izjavi nakon najve}eg uspeha karijere. U konkurenciji konstruktora Meklaren je ubedqivo slavio sa 833 boda, drugo mesto je pripalo Mercedesu sa 469 bodova, a Red Bul na tre}em mestu ima 451 bod.
Naredni {ampionat Formule 1 po~iwe Velikom nagradom Australije na „Albert parku“ 8. marta.
U velikom finalu vezista Marko Jankovi} pru`io je jo{ jednu izvanrednu partiju u plavom dresu, koju je za~inio i lepim golom za 2:0 protiv Markonija. Pored kapitena, najve}e zasluge za osvajawe {am{pionskog trofeja idu pre svega na ra~un trenera Sini{e ^ohaxi}a, pod ~ijim vo|stvom je Ju`ni Melburn doslovce nesavladiv tim.
Fudbaleri Ju`nog Melburna osvaja~i su prve titule prvaka u Australijskom {ampionatu, drugom po rangu takmi~ewu u zemqi.
U velikom finalu, odigranom u Melburnu, savladali su velikog rivala Markoni iz Sidneja, rezultatom 2:0 (2:0).
Jedan od junaka pobede Ju`nog Melbur-
na je kapiten ekipe Marko Jankovi}, koji je u 20. minutu finala postigao drugi gol za svoj tim i doneo ve} tada nedosti`nu prednost.
Vezni fudbaler srpskog porekla, ina~e sin legendarnog asa Crvene zvezde i Real Madrida Milana Janovi}a, primio je u ime ekipe {ampionski pehar i upisao se u istoriju ^empion{ipa kao prvi kapiten osvaja~a ovog takmi~ewa.
Velike zasluge za uspeh Ju`nog Melburna idu i na ra~un prvog trenera tima, tako|e Srbina Sini{e ^ohaxi}a. [ampionska ekipa je pod wegovom komandom dominirala u prvoj sezoni ^empion{ipa, ostvariv{i osam pobeda i samo jedan remi, uz impresivnu gol razliku od 18 postignutih i svega {est primqenih golova.
Na suprotnoj strani, ekipu Markonija je kao kapiten predvodio jo{ jedan igra~ srpskog porekla, iskusni Marko Je{i}. U Australijskom {ampionatu ove sezone u~estvovalo je 16 najboqih ekipa na
kontinentu, izvan profesionalnog ranga A-lige. Naredni ~empion{ip igra}e se od oktobra do decembra 2026. SBS na srpskom
