Srpski glas18. decembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

Ve} 34 godine ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday10.4.2025.

18. 12. 2025. l Year XXXIV No.2652 2688 l Price - NSW/VIC/QLD/ XXXIV

S E R B I A N

V O I C E

W E E K L Y

SA/TAS - $5.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $5.50

Australija:

MONSTRUOZAN TEROROSTI^KI ZLO^IN U SIDNEJU!

Strane 16, 17 Strane 12, 14, 15

Dva napada~a Ubijeno 15 osoba, vi{e od pola me|u kojima sata sejali smrt i 10-godi{wa na ~uvenoj Matilda, te{ko pla`i Bondaj raweno 25...

Zajednica:

Sveti Nikola obele`en {irom Australije

Intervju nedeqe: Dr Nina Markovi}

O porastu antisemitizma u australijskom dru{tvu Tema nedeqe:

Strana 4

Strana 23

Lepa Srbija:

Strana 7

Terorizam kao bolest modernog doba uzroci i simptomi

Milan Nedeqkovi} - Srbin poreklom iz Trstenika dolazi na ~elo BMW BMW-a -a

Riznica:

Strana 25

Kako je nastala srpska valuta - dinar? dinar?

2 ^etvrtak 18. decembar 2025.

IZME\U DVA VIKENDA

Napada~i iz Sidneja pro{li ”vojnu obuku” na Filipinima PORE\EWE KOJE JE ZAPALILO MRE@E

Novak deportovan iz Australije, terorista nije Donald Tramp Mla|i podr`ao je objavu na dru{tvenim mre`ama koja upore|uje deportaciju Novaka \okovi}a iz Australije 2022. godine sa boravkom jednog od osumwi~enih za teroristi~ki napad u Sidneju. Objava, koja je izazvala veliku pa`wu javnosti, usmerena je na kritiku australijske imigracione politike posle napada na pla`i Bondi.

Donald Tramp Mla|i, sin aktuelnog ameri~kog predsednika, podr`ao je objavu na dru{tvenim mre`ama koja upore|uje deportaciju najve}eg tenisera svih vremena Novaka \okovi}a 2022. godine iz Australije zato {to nije vakcinisan, sa tvrdwom da je jedan od osumwi~enih za teroristi~ki napad na pla`i Bondi u Sidneju nesmetano boravio u zemqi.Tramp Mla|i je podelio objavu u kojoj su, jedna naspram druge, postavqene fotografije jednog od osumwi~enih za napad i \okovi}a iznad kojih je ispisan komentar: „Jednom od ove dvojice je zabrawen ulazak u Australiju”. „Neverovatna objava. Toliko tu`no i istinito”, napisao je Tramp Mla|i u komentaru objave koja je pregledana vi{e od 13 miliona puta za mawe od 24 sata na Instagramu i Iksu.

U objavi se su{tinski kritikuju australijska imigraciona politika i nejednaki ar{ini.

U teroristi~kom napadu tokom proslave Hanuke poginulo je 15 qudi, ukqu~uju}i i dete, dok je jedan napada~ ubijen, a drugi rawen i uhap{en.Policija je saop{tila da su osumwi~eni za napad otac i sin, Saxid (50 godina) i Navid Akram (24), dok je potvr|eno da „nema tre}eg napada~a”, kao i da je napad usmeren protiv jevrejske zajednice.

Saxid je ubijen u razmeni vatre sa policijom, dok je Navid te{ko rawen i na le~ewu je u bolnici.

U napadu su povre|ene 42 osobe, starosti od 10 do 87 godina. Me|u povre|enima je ~etvoro dece, dvojica te{ko rawenih policajaca i prolaznik koji je savladao jednog od napada~a i oteo mu oru`je.

Ministar unutra{wih poslova Toni Berk navodi da je Navid ro|en u Australiji, a da je wegov otac u Sidnej do{ao 1998. na osnovu studentske vize, koju je kasnije zamenio partnerskom i potvrdama za povratak stalnih rezidenata posle putovawa u inostranstvo.

Zvani~nici nisu precizirali odakle su poreklom osumwi~eni za napad. Pojedini mediji prenose da su Saxid i Navid pakistanskog porekla.

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877)

Otac i sin, Saxid i Navid Akram, koji su ubili 15 qudi tokom proslave Hanuke na pla`i Bondi u Sidneju, boravili su na Filipinima mesec dana pre napada kako bi pro{li „vojnu obuku”, prenose australijski mediji pozivaju}i se na bezbednosne izvore.

Filipinska policija pokrenula je istragu o wihovom boravku u toj zemqi.

Dok se gra|ani i daqe okupqaju na pla`i Bondi kako bi odali po{tu stradalima, istra`uju su motivi napada.

Dvojica napada~a otputovali su na Filipine 1. novembra i boravili u toj zemqi do 28. novembra, saop{tila je imigraciona slu`ba te zemqe, prenosi Bi-Bi-Si. Saxid Akram (50) je putovao koriste}i indijski paso{, dok je wegov sin Navid (24) koristio australijski paso{, rekla je portparolka imigracione slu`be Dana Sandoval.

Ju`ni grad Davao bio je wihova kona~na destinacija na Filipinima, dodaje se.

Davao je metropola na istoku glavnog ju`nog ostrva Filipina, Mindanaoa. Poznato je da islamisti~ki militanti deluju u siroma{nim delovima centralnog i jugozapadnog Mindanaoa.

Australijski mediji, pozivaju}i se na bezbednosne izvore, prenose da su otac i sin pro{li „vojnu obuku” na Filipinima.

Ipak, ta informacija jo{ nije zvani~no potvr|ena.

„Razlozi zbog kojih su oti{li, svrha i gde su boravili dok su bili tamo, trenutno se istra`uju“, ka`e komesar policije Novog Ju`nog Velsa.

I filipinska vojska saop{tava da ne mo`e u ovom trenutku da potvrdi da su wih dvojica imali „vojnu obuku” dok su boravili u toj zemqi. U toku je istraga o wihovom boravku na Filipinima.

Australijska policija je navela da su u vozilu dvojice napada~a prona|ene zastave ID, kao i improvizovane eksplozivne naprave.

Policija nastavqa da radi na utvr|ivawu motiva napada, poru~uje komesar policije Novog Ju`nog Velsa.

PREMIJER POSETIO HEROJA KOJI JE RAZORU@AO NAPADA^A Premijer Australije Entoni Albaneze posetio je mu{karca koji je razoru`ao jednog od napada~a sa pla`e Bondi usled ~ega je i sam povre|en.

Novi rekord: Ilon Mask je prva osoba ~ije se bogatstvo procewuje na vi{e od 600 milijardi dolara Najbogatija osoba na svetu upravo je dostigla jo{ jednu veliku prekretnicu zahvaquju}i naglom rastu vrednosti wegove raketne kompanije SpaceX. Ilon Mask je napravio jo{ jedan ogroman korak ka tome da postane prvi bilioner na svetu. Ranije ovog meseca, wegova raketna kompanija SpaceX pokrenula je tendersku ponudu kojom je vrednost

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Ve} 34 godine ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300.

Polugodi{wa pretplata iznosi $160.

Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160.

Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije.

Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Albaneze je istakao je da Ahmed pravi heroj. „On je pravi australijski heroj. Odlu~io je da preduzme akciju i wegova hrabrost je inspiracija za sve Australijance”, poru~io je Albaneze koji mu se zahvalio na tom ~inu.

MINS: ODLU^AN SAM DA SE DONESU NAJSTRO@I ZAKONI O ORU@JU Premijer Novog Ju`nog Velsa Kris Mins ka`e da je ova tragedija ujedinila zajednicu. Pru`io je podr{ku policiji u borbi protiv terorizma. Istakao je da je wegov fokus re{avawe problema antisemitizma, dodaju}i da se to „ne}e uraditi za nedequ dana”, kao i da }e biti dugoro~ni projekat za wegovu vladu.

Poru~uje i da je odlu~an da donese najstro`e zakone o oru`ju. „Odlu~an sam da se donesu najstro`i zakoni o oru`ju u Australiji, a oni }e biti zna~ajno poo{treni u Novom Ju`nom Velsu“, zakqu~io je Mins.

firme procewena na 800 milijardi dolara, u odnosu na 400 milijardi u avgustu, rekli su za Forbes dvojica investitora kompanije. To je pove}alo bogatstvo Maska, koji poseduje oko 42% SpaceX-a, za 168 milijardi dolara – na procewenih 677 milijardi dolara, prema stawu od ju~e u 12 ~asova po isto~noameri~kom vremenu. Mask je sada prva

osoba ikada ~ije se bogatstvo procewuje na 600 milijardi dolara ili vi{e. Niko drugi nikada nije dostigao ni 500 milijardi dolara.

Prelazak granice neto bogatstva od 600 milijardi dolara samo je najnovija u nizu prekretnica koje je Mask ostvario tokom posledwih pet godina. Wegovo bogatstvo iznosilo je 24,6 milijardi dolara u martu 2020. godine. Rast akcija Tesle u~inio ga je do avgusta iste godine petom osobom u istoriji ~ije je bogatstvo prema{ilo 100 milijardi dolara. U januaru 2021. prvi put je postao najbogatija osoba na svetu, sa skoro 190 milijardi dolara neto bogatstva. U septembru 2021. postao je tre}a osoba ikada ~ije je bogatstvo prema{ilo 200 milijardi dolara (Xef Bezos iz Amazona i Francuz Bernar Arno iz luksuznog konglomerata LVMH stigli su do tog nivoa pre wega).

Mask je potom dostigao 300 milijardi dolara u novembru 2021, 400 milijardi u decembru 2024. i 500 milijardi u oktobru.

(Osniva~ Orakla Leri Elison jedina je druga osoba koja je dostigla granice od 300 i 400 milijardi dolara.)

Sada je Mask bli`i tome da postane bilioner nego da izgubi titulu najbogatije osobe na svetu. Ima prednost od 425 milijardi dolara u odnosu na trenutno drugoplasiranog, suosniva~a Gugla Lerija Pejxa. Wegovo bogatstvo se procewuje na 252 milijarde dolara.

A po{to Masku nedostaje jo{ samo 23 milijarde dolara da dostigne granicu od 700 milijardi, mogu}e je da na slede}u veliku prekretnicu ne}e morati dugo da ~eka.

IZME\U DVA VIKENDA

Selakovi} o optu`nom predlogu TOK-a: Radujem se su|ewu Ministar kulture Nikola Selakovi} je, govore}i o optu`nom predlogu koji je podnet protiv wega, rekao da se raduje su|ewu i da }e se „napokon videti ko je sve ru{io dr`avu.

Selakovi}, protiv kojeg je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal ranije danas podnelo optu`ni predlog u slu~aju „General{tab”, za TV Informer je rekao da se raduje su|ewu, jer }e to, kako je ocenio, „ozna~iti kraj blokadera”.

Dodao je da takva de{avawa ozna~avaju „kraj organizovane kriminalne grupe oko odmetnutog Tu`ila{tva za organizovani kriminal i tu`ioca Mladena Nenadi}a koji je na wegovom ~elu”. „Napokon }e se videti ko je sve ru{io dr`avu, jer }e ovo biti su|ewe upravo tim qudima koji su hteli da vlast mewaju bez izbora kroz nasiqe i po nalozima koji dolaze spoqa. Zato ka`em da }e ovo ozna~iti wihov kraj. Pokaza}e se da ne rade svoj posao”, rekao je Selakovi}.

Javno tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je optu`ni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovi}a i jo{ tri osobe u vezi sa nezakonitostima prilikom skidawa svojstva kulturnog dobra nad zgradama „General{taba”, saop{teno je iz tog tu`ila{tva.

STUDENTI U ”KAMPAWI” OD VRATA DO VRATA, PORU^UJU:

Da se boqe upoznamo

Studenti u blokadi najavili su da }e krenuti u upoznavawe sa gra|anima „od vrata do vrata”.

Kako se navodi u objavi na Instagram stranici „Student u svakom selu”, u narednim danima }e kucati na vrata gra|ana kako bi se, kako ka`u, „boqe umre`ili”. „Svi smo ve} odavno svesni kakvim se sve sredstvima ova vlast slu`i kako bi nepravedno zadr`ala poziciju, uprkos rastu}em nezadovoqstvu naroda. U to smo ponovo imali prilike da se uverimo nakon skandaloznog toka izbornih procesa, prvo u Zaje~aru i Kosjeri}u, a zatim i u Negotinu, Mionici i Se~wu. Uprkos svim malverzacijama, ostvaren je neverovatan pad u wihovim rezultatima, od skoro 30 odsto u Mionici, 20 odsto u Se~wu i 10 odsto u Negotinu. Ipak, ma{inerija je jaka i radi sve {to mo`e da ugu{i demokratske izbore u Srbiji. Ovome napokon mora do}i kraj, ali je iz dosada{weg iskustva evidentno da to uop{te ne}e biti lak zadatak”, navode.

Kako dodaju, „potrebno je ogromno qudstvo, kontrolori, posmatra~i, mobilni timovi, kao i sama voqa da se iza|e na dan izbora, glasa”. „Budite spremni da nam otvorite i izdvojite malo svog vremena. Vidimo se”, poru~uje se u objavi.

PREDSTAVNIK JUGOIMPORTA POD SUMWIVIM OKOLNOSTIMA PREMINUO U MOSKVI:

U kancelariji ovog preduze}a u Rusiji nedostaju dokumenta i hard diskovi Vojne slu`be bezbednosti i BIA dostavile su predsedniku Republike Srbije izve{taj o sumwivoj smrti Radomira Kurti}a, predstavnika Jugoimport SDPR u Moskvi. Smrt je nastupila 17. novembra 2025, na ulici u Moskvi. Srpske vlasti su, sve do danas, ~ekale forenzi~ke izve{taje ruskih vlasti, koje, do danas, nisu dobile.

Radomir Kurti} je u Moskvi bio u drugom mandatu kao predstavnik Jugoimport SDPR. Komisija Jugoimport SDPR je obi{la kancelarije u Moskvi i tom prilikom ustanovila da nedostaje ve}i broj dokumenata, kao i hard diskovi sa ra~unara. Istra`ni organi Ruske Federacije nisu dostavili nikakve zvani~ne informacije o doga|aju ambasadi Republike Srbije i predstavni{tvu Jugoimport SDPR u Moskvi, kao ni bezbednosnim slu`bama u Republici Srbiji.

Predsednik Republike Srbije je, na sastanku predstavnicima slu`bi bezbednosti, i Jugoimport SDPR saop{tio da „ne smemo nikoga da krivimo dok ne dobijemo ~vrste dokaze za to, ali da zahtevamo dobijawe svih neophodnih informacija od predstavnika ruske dr`ave i ruske dr`avne bezbednosti“.

^etvrtak 18. decembar 2025. 3

Najboqi evropski porodi~ni luksuzni hotel je na Rtwu Hotel „Ramonda“ ispod Rtwa progla{en je za najboqi porodi~ni luksuzni hotel u Evropi. Uz doma}a, ovo je tre}e svetsko priznawe.

U savremenoj otu|enosti, koja razjeda du{u, hotel „Ramonda“ ispod misti~ne planine Rtaw, posetiocima nudi ose}aj topline, koji se mo`e meriti samo sa udobno{}u porodi~nog doma. Za to je zadu`eno vi{e od 150 zaposlenih koji su pro{li posebnu obuku i edukaciju. „Mislim da smo se mi na{li tu jer imamo vrlo visoke ocene na svim platformama koje se koriste za rezervacije i mislim da sami utisci gostiju su nas kandidovali za tu nagradu“, ka`e Tijana [ipka, direktorka hotela „Ramonda“.

Osim qubaznosti i predusretqivosti zaposlenih, naro~ito se ceni kvalitet hrane. Sve {to se proizvede ispod planine Rtaw, od meda i ~ajeva, do sireva i mati~nih sokova, na|e se i na meniju. Za zdravu hranu zadu`ena je zadruga „Darovi Rtwa“, koja ima vi{e od 30 ~lanova.

„Gosti su odu{evqeni da u luksuznom hotelu imaju mogu}nost da sebi priu{te ne{to autenti~no i doma}e iz na{e okoline“, istakla je Milena Markovi}, direktorka zadruge „Darovi Rtwa“.

Me|u zaposlenima, ve}inom `ene, za sedam godina dobile su ~ak dvadeset beba i na to je „Ramonda“ naro~ito ponosna. Sa porodiqskog bolovawa upravo se vratila i {efica recepcije.

„Ovom presti`nom, svetski priznatom nagradom mi smo se pozicionirali ne samo u Srbiji i na Balkanu ve} i na svetskoj mapi hotelijerstva“, nagla{ava {efica recepcije Irena Gligorijevi}.

Uz doma}a i ~ak tri svetska priznawa, hotel „Ramonda“ nastavqa da ni`e poslovne uspehe. Najve}i im je, kako ka`u, zadovoqni gosti, koji im ponovo poveravaju dane odmora.

Deca i zabrana kori{}ewa dru{tvenih mre`a – da li bi ”australijski model” uspeo u Srbiji

Pre nego {to je uvedena zabrana upotrebe dru{tvenih mre`a mla|ima od 16 godina, Australijanci su se suo~ili sa zabriwavaju}im podacima. U Australiji ~ak 80 od 100 dece uzrasta od 8 do 12 godina koristi neku dru{tvenu mre`u. To je oko 1.300.000 dece, iako je zvani~no minimalni uzrast 13 godina. Ovo je bio jedan od kqu~nih razloga zbog kojih je Vlada odlu~ila da uvede zabranu.

Zabrana dru{tvenih mre`a za decu u Australiji i wen uticaj na mentalno zdravqe postali su va`na tema javnih rasprava. Naj~e{}e kori{}ene platforme me|u decom su Jutjub, koji koristi 68 odsto wih, zatim Tik-tok, koji koristi oko tre}ine, i Snep~et sa 19 odsto korisnika.

Posebno je zanimqiv podatak da ~ak 54 odsto, koristi naloge svojih roditeqa. Sopstveni nalog ima 36 odsto dece, iako po godinama to ne bi smela. Od dece koja imaju svoj nalog, 77 odsto wih ga je napravilo uz pomo} roditeqa.

Najzastupqenije platforme su: Instagram, Fejsbuk, Iks, Snep~et i Tik-tok.

Za neke od wih mo`da mnogi nisu ni ~uli, ali mladi ih sigurno imaju na svojim telefonima. Sve te platforme zabrawene su deci mla|oj od 16 godina u Australiji. U me|uvremenu, i Evropski parlament je velikom ve}inom odobrio predlog koji poziva na uvo|ewe iste takve zabrane.

PRVI UTISCI IZ AUSTRALIJE POSLE ZABRANE „Premijer Australije je bio taj koji je najvi{e insistirao na uvo|ewu ove zabrane. Danas je izjavio da mu se roditeqi `ale kako deca osmi{qavaju na~ine da zaobi|u nove mere. Istovremeno, neke aplikacije koriste ~ak i bankovne ra~une radi verifikacije godina. Dakle, svaka aplikacija pri-

mewuje druga~iji metod provere uzrasta. Me|utim, u sistemu je mogu}a gre{ka od jedne do tri godine“, ka`e za RTS Nina Markovi} Khaze, politikolog iz Australije.

Ona navodi da }e kazne za platforme biti velike, ~ak do 49 miliona australijskih dolara, {to iznosi oko 30 miliona ameri~kih dolara, ali da postoji prostor da se one prilagode novim pravilima. Iako je zakon ve} stupio na snagu, dr`ava omogu}ava prelazni period za adaptaciju. Pojedina deca nisu ni mogla da pokrenu aplikaciju na svom telefonu, u zavisnosti od toga kako su je registrovala i da li su unela svoje stvarne godine.

Gostuju}i u Beogradskoj hronici, dr Marija Dabeti} sa Instituta za mentalno zdravqe i Emina Qaji} Bekovi}, koordinatorka Nacionalnog centra za bezbednost dece na internetu, objasnile su kako izgleda zavisnost od dru{tvenih mre`a i kako bi deca mogla da reaguju na ovakvu zabranu.

ODVIKAVAWE OD MOBILNOG TELEFONA „Kao i kada je u pitawu svaka zavisnost, prva zabrana i prvi prekid konzumirawa tih sadr`aja dovodi do izliva besa, negodovawa i revolta, a tek kasnije nastupaju neke druge, hroni~nije reakcije“, rekla je dr Marija Dabeti}.

Postavqa se pitawe: da li zaista mo`emo da o~ekujemo da }e deca nakon zabrane mawe koristiti telefon i da }e se vratiti onome {to mi pamtimo iz svog detiwstva – igrawu, dru`ewu i sli~nim aktivnostima? Da li je to uop{te mogu}e? „Kako da ne. Kada deci ponudite adekvatan, normalan, zdrav i koristan sadr`aj, to im svakako zna~i. U ovom slu~aju je Vlada jednostavno odlu~ila da postavi granice i da preuzme stvari u svoje ruke. @ivelo se i pre dru{tvenih mre`a, `ivi se i sa ograni~enim na~inom wihovog kori{}ewa“, objasnila je dr Dabeti}.

Do sada smo i sami imali ograni~ewa – deca nisu smela da koriste dru{tvene mre`e, ali su im roditeqi pomagali da otvaraju naloge. „Pre svega, mi nismo imali pravu zabranu. Kod nas je i daqe 13 godina dowa starosna granica. Zabrana, pogotovo ona kakva je uvedena u Australiji, jedna je stvar. Mnoge evropske dr`ave ve} su donele svoje zakone – u Francuskoj je granica 15 godina, u [paniji 14, u Gr~koj postoji novi zakon. Me|utim, sama zabrana ne daje rezultate. Da bismo ih postigli, odnosno da bismo smawili rizike po bezbednost dece na internetu, neophodna je kombinacija razli~itih mera“, napomiwe Emina Qaji} Bekovi}.

4 ^etvrtak 18. decembar 2025.

TEMA NEDEQE

TERORIZAM KAO BOLEST MODERNOG DOBA:

Uzroci i simptomi Terorizam kao slo`eni oblik politi~kog nasiqa je jedan od najopasnijih politi~kih, dru{tvenih i bezbednosnih izazova dana{wice.

Teroristi~ki napad 2001. na tlu SAD sa 2977 stradalih izmenio je u korenu demokratsko ure|ewe SAD, mnoga gra|anska prava i slobode su ograni~ena, po prvi put u istoriji je pokrenuto ne{to {to se zove “rat protiv terorizma” i na koji je do sada potro{eno oko 8 hiqada milijardi dolara (Drugi svetski rat je SAD ko{tao oko 4 hiqade milijardi dolara), od ~ega samo rat u Avganistanu (najdu`i rat u istoriji SAD) je ko{tao SAD preko 2 hiqade milijardi dolara. „Rat protiv terorizma“ imao je za posledicu 930.000 stradalih u direktnim borbama od toga oko 400.000 stradalih civila (Avganistan, Irak, Pakistan) za period 2001–2019.

Rat protiv terorizma“ imao je za nacionalnu bezbednost SAD izuzetno pozitivan ishod i dao je vrhunske rezultate jer od 2001. posle napada do kraja 2024. terorizam kao pretwa na teritoriji SAD je skoro u potpunosti eliminisan.

Negativna strana „rata protiv terorizma“ je otkri}e postojawa stravi~nih mu~ili{ta Gvantanama i Abu Graiba (zatvora – mu~ili{ta sa stravi~nim torturama, i`ivqavawima nezamislivog sadr`aja) koji su doprineli ja~awu radikalnih islamisti~kih pokreta i islamisti~kog terorizma {irom sveta i bili sigurno jedan od direktnih motiva za laku indoktrinaciju budu}ih pripadnika radikalnog islama (uz ratne zlo~ine {irom Iraka koji su ~iweni u toku same invazije kao i posle invazije, a koje su ~inili ne samo regularna vojska SAD ve} i privatni pla}enici koji su masovno anga`ovani u tom ratu).

Gvantanamo je ameri~ka vojna baza gde se nalazi zatvorski kompleks osnovan 2002 godine i kroz koji je pro{lo 780 zatvorenika iz 48 razli~itih dr`ava (samo 9 qudi je osu|eno za neki zlo~in, 9 je umrlo i to 7 samoubistava, trenutno se tamo nalazi 15 zatvorenika), godi{wi tro{kovi zatvora su 540 miliona dolara i zaposleno je oko 6000 qudi.

Norve{ka, dr`ava potpunog blagostawa, dobrog `ivotnog standarda, potpune harmonije, reda i mira, u samo par sati jednog dana 2011. uzdrmana je iz temeqa teroristi~kim napadima desni~arskog fanatika Andersa Brejvika u Oslu i Utoji sa ukupno 77 stradalih.

Teroristi~ki napadi u Rusiji (1995 – 2019) imali su za posledicu preko 4000 stradalih od kojih je najve}i i najpoznatiji bio teroristi~ki napad 2004. u Beslanu sa 334 stradalih.

Rusija decenijama ima hroni~an problem sa terorizam, a zahvaquju}i dobrom radu obave{tajnih slu`bi u posledwih par godina spre~eno je na vreme na desetine poku{aja teroristi~kih napada.

Serija teroristi~kih napada u Turskoj 2015/16. (od kojih je najve}i u Ankari sa 97 stradalih) sa preko 400 stradalih imali su za posledicu veliki pad turisti~kih poseta, a turizam je jako bitan za ekonomiju Turske.

Turska se nalazi po pitawu terorizma u vrlo nezgodnoj situaciji jer opasnost terorizma vreba i od ekstremnih levi~ara i od radikalnih islamista ali i od Kurda.

Teroristi~ki napadi u Egiptu i Tunisu su se katastrofalno odrazili na wihovu glavnu granu ekonomije – turizam koji je bukvalno prepolovqen (gubici se mere milijardama dolara i milionima turista mawe).

Teroristi~ki napadi u Francuskoj (Pariz i Nica) i Belgiji (Brisel) uzdrmali su same temeqe Evrope, sve vrednosti evrop-

ske demokratije dovedene su u pitawe, uz veliki talas islamofobije i talas {irewa desni~arskih ideologija Bilo koja dr`ava na svetu od najmo}nijih do najslabijih mo`e biti uzdrmana ozbiqnim teroristi~kim napadom ili serijom istovremenih teroristi~kih napada.

Rad obave{tajnih slu`bi u prevenciji i borbi protiv terorizma je vidqiv javnosti?

Neta~no.

Obave{tajne slu`be svih dr`ava koriste svoje tajne metode u radu i javnost ~esto nije sa tim upoznata, od 100 poku{aja terorizma ukoliko se 99 spre~i a samo 1 pro|e bes i gnev javnosti bi}e usmeren ka obave{tajnim slu`bama.

Nijedna obave{tajna slu`ba na svetu ne mo`e dugoro~no biti 100 posto uspe{na da spre~i ba{ svaki teroristi~ki napad, ali mo`e dobrim radom smawiti broj uspe{no izvedenih teroristi~kih napada.

Uspe{an i po`rtvovan rad pripadnika obave{tajnih slu`bi u prevenciji i borbi protiv terorizma ostaje u senci (zbog same prirode posla), potpuno nevidqiv {iroj javnosti.

Terorizam se ~esto me{a sa masovnim ubistvom (primer ~estih ovakvih slu~ajeva u SAD, gde se masovno ubistvo defini{e kao svaki napad sa 3 ili vi{e `rtava ali ne postoji politi~ki,verski ili ideolo{ki motiv koji je karakteristi~an za terorizam).

Terorizam se jako ~esto me{a sa gerilom i ustankom (karakteristike gerilskog pokreta su postojawe jasne komandne strukture, uniforme i amblemi, posedovawe jednog dela teritorije, podr{ka respektabilnog dela stanovni{tva i pridr`avawe zakona i obi~aja rata, terorizam sve ove karakteristike ne mora da poseduje).

Terorizam vremenom mo`e lako skliznuti u gerilu i ustanak i obrnuto.

Gerila i ustanak su mnogo gore i opasnije forme politi~kog nasiqa ali imaju romanti~arski prizvuk (gerilci kroz istoriju npr. ^e Gevara imaju status kultnih heroja u dobrom delu sveta kao borci za pravdu i slobodu).

Levi~arski terorizam pripada pro{losti i nije opasnost?

Neta~no.

Usled sve ve}eg jaza izme|u bogatih i siroma{nih i socijalne nejednakosti {irom sveta dolazi}e do razvoja novih levi~arskih ideologija od kojih }e neke primewivati terorizam kao metod borbe i na~in da budu u centru medijske pa`we i promovi{u svoju idelogiju.

Ovog puta ti pokreti ne}e biti sponzorisani kao oni u pro{losti od strane Sovjeta ve} }e samoinicijativno spontano nastajati kao odgovor radni~ke klase na sve suroviji kapitalizam.

Desni~arski terorizam je retkost i nije opasnost?

Neta~no Desni~arski terorizam }e biti u usponu kao odgovor na veliki priliv migranata koji sa sobom donose totalno razli~ite kulturolo{ko civilizacijsko religijske norme pona{awa.

Primeri desni~arskih terorista poput Brejvika i Taranta ne}e biti usamqeni slu~ajevi i predstavqa}e veliku inspiraciju svim ostalim koji o tome razmi{qaju na taj na~in (19. februara 2020. u nema~kom gradu Hanau izvr{en je teroristi~ki napad radikalnog desni~ara Tobiasa Rajtena na dva nargila bara koji je za posledicu imao 9 mrtvih, u toku 2019. i po~etkom 2020. uhap{eno je na desetine pripadnika specijalnih jednice nema~ke vojske koji su bili istovremeno pripadnici neonacisti~kog pokreta i koji su planirali teroristi~ke napade ve}eg obima koji bi po wima doveli do gra|anskog rata u Nema~koj, od 1990. do

danas u Nema~koj je od strane ekstremnih desni~ara ubijena preko 200 gra|ana Nema~ke a od strane islamista 17).

Islamska dr`ava je pora`ena i nije opasnost?

Neta~no.

Veliki broj terorista je sakriven u talasu migranata stigao je u Evropu i kao “spava~i” ~ekaju signal za teroristi~ke napade. Glavni ciq islamisti~kog terorizma nije sam napad, to je za wih samo sredstvo da izazovu mnogo {iri konflikt hri{}anske i islamske civilizacije.

Sami muslimani Evrope }e biti najve}e `rtve ideologija radikalnog islama i treba da budu glavni nosioci borbe protiv islamisti~kog terorizma.

Za koliko ta~no ubistava je odgovorna teroristi~ka organizacija ISIL? 70.000 Da li je poznat ta~an broj stranih boraca koji su se pridru`ili teroristi~koj organizaciji ISIL? Da, 41 490, od ~ega je 7366 povratnika u svoje mati~ne zemqe (podaci za 2018).

Ukupan broj sa Balkana stranih boraca se procewuje na oko 1000.

Uloga `ena u terorizmu je bezna~ajna?

Neta~no.

Za period od 1985. do 2006. `ene samoubice su izvele preko 220 teroristi~kih napada, a to je 15% svih samoubila~kih teroristi~kih napada za taj period.

Broj `ena koje su se kao stranci pridru`ili teroristi~koj organizaciji ISIL je 4761 {to ~ini 13% od ukupnog broja stranih boraca.

Od 47 najtra`enijih terorista od strane FBI 8 su `ene (podaci za 2019).

Sekta{ki terorizam ne predstavqa veliku opasnost?

Neta~no.

Potencijalno najve}i napad u istoriji terorizma trebalo je da izvede japanska sekta Aum [inrikjo ali sarin je bi previ{e razbla`en tako da je posledica napada bila 13 mrtvih i 6000 povre|enih.

Teroristi~ki napad se dogodio 1995. u tokijskom metrou.

Teroristi nisu toliko ludi da posegnu za oru`jem za masovno uni{tewe?

Neta~no.

Teroristi {irom sveta }e iskoristiti i najmawu mogu}u {ansu da se dokapaju ili da sami proizvedu ne{to od oru`ja za masovno uni{tewe.

San svih ozbiqnih teroristi~kih grupa je da nadma{e napad iz 2001. u SAD. Nuklearni terorizam je samo mit?

Neta~no.

Nuklearni terorizam je teorijski mogu} na vi{e na~ina, pri ~emu je najrealniji scenario po kome teroristi kupovinom na crnom tr`i{tu ili kra|om dolaze u posed minimum 25 kg visokooboga}enog uranijuma ili 8 kg plutonijuma i za mawe od godinu dana stvaraju funkcionalnu improvizovanu nuklearnu bombu ja~ine od 0,5 do 2 kilotona.

Napad na bilo koji od 454 operativna nuklearna reaktora u svetu je teorijski mogu} bilo kada i eksplozija ne bi mogla izazvati lan~anu nuklearnu reakciju ali bi mogla izazvati smrtonosnu radijaciju

poput one u ^ernobiqu koja je imala katastrofalne posledice.

Sistem bezbednosti nuklearnih elektrana nije na istom nivou bezbednosnih standarda svuda u svetu (neke elektrane su vrhunski obezbe|ene, neke ne).

Hemijski terorizam je samo mit?

Neta~no Pravo je ~udo i velika sre}a za sada da teroristi nisu masovno po~eli koristiti hemijske agense u svojim napadima, ali ne treba imati nikakve zablude po tom pitawu, ~im im se uka`e realna prilika oni }e to u~initi.

Teroristi~ki napad sekte Aum [inrikjo iz 1995. u tokijskom metrou je trebalo da bude najve}i teroristi~ki napad u istoriji i ozna~en je kao sekta{ki i hemijski terorizam.

Hemijski terorizam predstavqa jeftinu kopiju nuklearnog terorizma, hemijski agensi su lako dostupni i jeftini.

Bioterorizam je samo mit?

Neta~no.

Usled razvoja genetike mo`emo u budu}nosti o~ekivati razvoj super virusa i super bakterija koji bi bili idealan izbor za bioterorizam (sve poznate zarazne bolesti sistem zdravstvene za{tite mo`e kontrolisati u ve}oj ili mawoj meri ali {ta kada se pojavi ne{to nepoznato lako zarazno poput gripa, bez vakcine ili leka?).

Biolo{ko ratovawe sve velike sile sveta stalno usavr{avaju i nikada to nisu prestajale, pa je i realna pretpostavka da ve} postoje super virusi i super bakterije koje bi redukovale populaciju planete.

SAD za program biolo{ke odbrane godi{we izdavajaju iz buxeta 7 milijardi dolara.

Postojawe specijalnih antiteroristi~kih timova garant je sigurnosti i prevencije terorizma?

Neta~no.

Prevencija terorizma zasluga je dobrog rada obave{tajnih slu`bi kao srca bezbednosti svake dr`ave (samo postojawe antiteroristi~kih timova ne}e odvratiti teroriste od wihove namere, ali su takve specijalne jedinice neophodne u neutralisawu terorista).

Mediji u svetu reaguju isto gde god se desi terorizam?

Neta~no.

Kada se terorizam dogodi u Evropi ili SAD nastaje medijska histerija beskona~nog izve{tavawa, analiza i reporta`a, kada se dogodi negde u Africi ili Aziji u medijima bude jako slabo propra}eno.

Par `rtava terorizma u nekom evropskom ili ameri~kom gradu dobije na ve}em zna~aju nego par stotina u nekom afri~kom ili azijskom gradu.

U istorijskom smislu ko se smatra za~etnikom terorizma?

Asasini – ogranak muslimanske {iitske sekte ismailita i wihov vo|a Hasan ibn el Sabah.

Autor: Emir Gegi}, osniva~ i izvr{ni direktor Me|unarodnog centra za istra`ivanje terorizma i organizovanog kriminala

PLANETA

^etvrtak 18. decembar 2025. 5

NA^ELNIK BRITANSKOG VAZDUHOPLOVSTVA:

Britanski ”sinovi i k}eri” da budu spremni za rat Ovog meseca navr{ava se 65 godina od posledweg poziva za nacionalnu slu`bu i 80 godina od zavr{etka Drugog svetskog rata – podsetio je Najton Na~elnik britanskog vazduhoplovstva Ri~ard Najton upozorio je da se ruska vojna snaga pove}ava i da je to

ne{to ~ega se treba pla{iti. S obzirom na to da su ruske trupe sada prekaqene u borbama nakon {to su posledwe skoro ~etiri godine provele vode}i rat velikih razmera u Ukrajini.

On je rekao da }e oru`ane snage Velike Britanije uvek biti prva linija odbrane zajedno sa ostatkom NATO saveza, ali da celo dru{tvo tako|e mora da igra ulogu u „obnovi otpornosti”. ‚’Sinovi i k}eri. Kolege. Veterani... svi }e imati svoju ulogu. Da gradimo.

Da slu`imo. I ako je potrebno, da se borimo.

I vi{e porodica }e znati {ta zna~i `rtva za na{u naciju”, poru~io je Najton. Prema wegovim re~ima, va`no je biti iskren sa „porodicama i doma}instvima” {irom Velike Britanije o tome {ta zna~i biti spreman za „niz stvarnih, fizi~kih pretwi”, prenosi Skaj wuz. „Situacija je opasnija nego {to sam ikada do`iveo u svojoj karijeri, a cena mira raste”, rekao je Najton, napomiwu}i da se sla`e sa francuskim kolegom, generalom Fabijenom Mandonom, koji je pro{log meseca upozorio da Francuska mora da bude spremna na mogu}nost gubitka svojih gra|ana u potencijalnom ratu sa Rusijom.

Ukazao je na to da je u posledwih 20 godina Rusija sprovela zna~ajne vojne reforme i ulagawa, ~ime je svoju vojsku preobrazila iz nekada slabih snaga u efikasnu borbenu ma{ineriju.

Rusija sada ima vi{e od 1,1 miliona vojnika, a wen vojni buxet iznosi vi{e od 7 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), {to je poraslo za vi{e od 100% u posledwoj deceniji.

Za razliku od Rusije, britanska vojska broji ne{to vi{e od 70.000 vojnika, dok je britanska vlada predvidela pove}awe odbrambenih ulagawa na 2,5 odsto BDP-a do 2027. godine. Najton je naglasio da iako je „verovatno}a direktnog napada Rusije” na Britaniju trenutno mala, „to ne zna~i da je {ansa nula”.

Tramp: Rusija i Ukrajina `ele kraj rata, ali mogu i da se predomisle „Pribli`avamo se re{ewu, imamo ogromnu podr{ku evropskih lidera koji tako|e `ele da se ovo zavr{i”– rekao je Tramp

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp izjavio je da je razgovarao sa predsednikom Ukrajine

Volodimirom Zelenskim i vi{e evropskih lidera nakon sastanka delegacija SAD i Ukrajine u Berlinu.

Ocenio je da i Rusija i Ukrajina u ovom trenutku `ele da okon~aju rat, ali da postoji mogu}nost da se „predomisle” i da je zato potrebno „naterati ih na dogovor”. „Pribli`avamo se re{ewu, imamo ogromnu podr{ku evropskih lidera koji tako|e `ele da se ovo zavr{i”, rekao je Tramp u Ovalnom kabinetu Bele ku}e dok je dodeqivao medaqe vojnicima koji su patrolirali ameri~ko-meksi~kom granicom, preneli su ukrajinski mediji, prenosi Tawug.

On je naveo da je, osim sa Zelenskim, razgovarao i sa predstavnicima Poqske, Norve{ke, Danske i Holandije, dodaju}i da „stvari idu prili~no dobro” i da su „sada bli`e (okon~awu i re{avawu rata) nego ikada ranije”.

A PRAZNIČN PONUDA

20

%

CALL US AND GET THE BEST RATE!

A T S U TRANSFER NOVCA P O P ! je ci k sa n tra na sve troškove uara 2026.)

2025. do 31. jan (od 1. decembra

02 8781 1950

www.beoexport.com.au Vaš partner od poverenja

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

Bez naknada za transfere preko $3000!

Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

02$1,000 8781 1950 UštediteTel: minimum na slanje iznosa od $100,000 Posetite nas u Liverpulu ili pozovite broj telefona

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

LETITE U EVROPU PO ODLIČNIM CENAMA! Belgrade od $1,860 Zagreb od $2,090 Rome od $2,099 Munich od $2,051 Paris od $1,556 London od $2,019 *uslovi postoje

Mogućnost online rezervacije beotravel.com

Rezervišite vašu kartu na vreme i uštedite

02 8781 1960 www.beotravel.com

info@beotravel.com

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

PITAJTE NAS KAKO

HOME

LOANS KREDITI

REFINANSIRAJTE vaš kredit po povoljnijim uslovima S obzirom na visoke kamatne stope, sada je pravi trenutak da proverite stanje vašeg kredita. Bez obzira da li refinansirate, kupujete ili renovirate nekretninu, naši stručnjaci za kredite potrudiće se da pronađu najpovoljniji kredit i najbolju opciju za vas.

02 8781 1970 • 0412 261 460

02

• Budite u toku sa najnovijim vestima iz Srbije i naše dijaspore širom sveta.

VESTI ONLINE • Istražite naše usluge i ponude putem našeg onlajn portala.

8781 1970

www.beo.com.au/media

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

*Po ceni lokalnog poziva

@BeoGroup

PLANETA

6 ^etvrtak 18. decembar 2025.

SAD pristale na bezbednosne garancije Ukrajini SAD su pristale da pru`e Ukrajini jo{ neprecizirane bezbednosne garancije u sklopu mirovnog sporazuma kojim bi se okon~ao wen gotovo ~etvorogodi{wi rat sa Rusijom, a tokom vikenda su verovatni dodatni razgovori, rekli su ameri~ki

zvani~nici, nakon najnovijeg sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Berlinu. Prema re~ima zvani~nika, wegov razgovor sa izaslanicima predsednika SAD Donalda Trampa, Stiva Vitkofa i Xareda Ku{nera doveo je do smawivawa razlika u pogledu bezbednosnih garancija za koje Kijev ka`e da ih mora dobiti, ali i u pogledu spornog zahteva Moskve da Kijev ustupi Rusiji delove Donbasa koje je

ona jo{ nije uspela da okupira.

O~ekuje se da }e Tramp organizovati ve~eru sa pregovara~ima i evropskim liderima, a predstoje}eg vikenda su u Majamiju ili drugde u SAD verovatni daqi razgovori, rekli su ameri~ki

zvani~nici koji su tra`ili anonimnost.

Oni su kazali i da ponuda bezbednosnih garancija ne}e biti „doveka” na stolu.

Tako|e su rekli da Trampova administracija planira da sporazum o bezbednosnim garancijama stavi u ameri~ki Senat na glasawe, ali nisu precizirani da li bi on bio ratifikovan kao ugovor, za {ta je potrebna dvotre} inska ve}ina senatora.

Ameri~ki zvani~nici tvrde

da postoji konsenzus u vezi sa 90 odsto mirovnog plana koji su sa~inile SAD i da je Rusija poslala signale da je otvorena za to da Ukrajina pristupi Evropskoj uniji - mada se ni ranije tome nije protivila.

Nema~ki kancelar Fridrih Merc rekao je da se Ukrajinci, Amerikanci i Evropqani sla`u u pogledu toga da SAD i Evropa treba da pru`e „zna~ajne pravne i materijalne garancije bezbednosti za prekid vatre, i nazvao je to „zaista dalekose`nim, zna~ajnim sporazumom kakav ranije nismo imali, naime u pogledu toga da su i Evropa i SAD spremni da to zajedni~ki urade”.

Pitawa o posleratnoj bezbednosti Ukrajine i sudbina okupiranih teritorija glavne su prepreke u razgovorima. Zelenski je rekao da bi svaka bezbednosna garancija Zapada morala biti pravno obavezuju}a, i da ima podr{ku Kongresa SAD. Zelenski je razgovore nazvao „zna~ajnim”, uz napomenu da razlike po pitawu teritorija ostaju.

Zelenski je izrazio spremnost da odustane od ukrajinskih te`wi za prikqu~ewe NATO ako SAD daju Kijevu bezbednosne garancije sli~ne onima koje se nude ~lanicama NATO-a.

Me|utim, preferencija Ukrajine ostaje ~lanstvo u NATO-u kao najboqa bezbednosna garancija za spre~avawe daqe ruske agresije.

Zao{travawe odnosa Kine i Japana me|usobne pretwe oru`anom silom O{tro su~eqavawe Pekinga i Tokija zbog Tajvana postepeno se prenosi sa diplomatskog i politi~kog na vojno poqe. U jednom od svojih prvih obra}awa poslanicima parlamenta 7. novembra nova japanska premijerka Sanae Takai}i, odgovaraju}i na pitawa delegata, izjavila je da ukoliko kineske snage upotrebom sile opkole Tajvan, to bi predstavqalo „kriznu situaciju koja bi ugrozila opstanak Japana” .

Taj izraz 2015. godine je unet u zakonsku regulativu koja se odnosi na upotrebu oru`ane sile van granica Japana i predstavqa va`an kriterijum za davawe dozvole japanskim oru`anim snagama da interveni{u van teritorije svoje zemqe - to prakti~no zna~i da je Takai}i poslala poruku da bi oru`ana intervencija Pekinga na i oko Tajvana predstavqala povod za anga`ovawe japanske armije.

Ta wena izjava otud je izazvala burnu reakciju vlade u Pekingu, koja je osim protesta japanskom ambasadoru, preduzela niz ekonomskih sankcija, kao {to su zabrana uvoza japanskih morskih plodova, otkazivawe koncerata i izlo`bi japanskih umetnika u Kini i, naro~ito bitno, nalog putni~kim agencijama i dr`avnim avio prevoznicima da otka`u grupne ture i letove za Japan.

Mediji u Zemqi izlaze}eg sunca tako su javili da je do kraja novembra ukupno otkazano blizu pola miliona poseta kineskih turista, dok je samo u prva dva dana decembra otkazano vi{e od 900 letova i ~ak 156.000 avionskih karata na relaciji Kina-Japan.

Istovremeno, kinesko Ministarstvo inostranih poslova, kao i brojni kineski politikolozi i drugi komentatori, javno su uputili upozorewe japanskoj vladi da se stavom koji je izrazila premijerka Takai}i na grub na~in me{a u unutra{wa pitawa i oglu{uje o obaveze koje je prihvatila predajom na kraju Dugog svetskog rata i normalizacijom odnosa sa Kinom 1972. godine.

Odnosno, isti~e kineska strana, Japan je 1945.

[ta zna~i izjava japanske premijerke Sanae Takai}i da ukoliko kineske snage upotrebom sile opkole Tajvan, to bi predstavqalo kriznu situaciju koja bi ugrozila opstanak Japana?

godine prilikom kapitulacije prihvatio odredbe deklaracija iz Kaira i Potsdama, koje predvi|aju povratak teritorija koje je okupirao, ukqu~uju}i tu i Tajvan, koji se od 1895. punih pedeset godina nalazio pod japanskom vla{}u. Tako|e, u tekstu Zajedni~ke izjave o uspostavqawu diplomatskih odnosa izme|u Narodne Republike Kine i Japana iz septembra 1972. godine stoji da Tokio priznaje vladu u Pekingu kao jedinog zakonitog predstavnika Kine i po{tuje stav te vlade da je Tajvan neotu|ivi deo teritorije Narodne Republike Kine. [tavi{e, povodom izjave premijerke Takai}i, koju shvata kao pretwu upotrebom sile, kineska vlada je uputila pisma na adrese stranih diplomatskih predstavni{tava u kojima ih podse}a na ~lan 53 Poveqe Ujediwenih nacija, koji se odnosi na tzv. neprijateqske dr`ave.

Taj ~lan poveqe, koja je doneta u junu 1945. godine dok je u Pacifiku i na Dalekom istoku jo{ uvek trajao sukob saveznika (SAD, Kine, Velike Britanije i Australije) i Japana, ostavqa mogu}nost dr`avama pobednicama u Drugom svetskom ratu i osniva~ima UN, me|u kojima je i Kina da, bez odobrewa Saveta bezbednosti, upotrebe oru`anu silu protiv „neprijateqskih dr`ava” ako one „obnove politiku agresije”.

SAD-PUCWAVA-OSUMWI^ENI

Policija obnovila poternicu za napada~em na Univerzitetu Braun Policija je obnovila potragu za napada~em koji je ubio dvoje studenata i ranio devetoro drugih na Univerzitetu Braun u Providensu u ameri~koj saveznoj dr`avi Roud Ajlend, nakon {to je oslobodila mu{karca koji je prethodno bio zadr`an kao „osumwi~eni” u vezi sa napadom, saop{tio je gradona~elnik Providensa Bret Smajli.

Generalni tu`ilac Roud Ajlenda Piter Nerowa saop{tio je da je ranije pritvorena osoba od interesa oslobo|ena optu`bi u istrazi.

Vlasti su u nedequ ujutru u hotelu u Providensu privele mu{karca, koga su opisale kao „osobu od interesa” za istragu.

Mu{karac je pu{ten kasnije u nedequ, na osnovu dokaza koji su istra`iteqe usmerili u drugom pravcu, rekli su. „Ta osoba nije na na{em radaru. Dokazi koji su se pojavili usmerili su nas u drugom pravcu i zato smo ga pustili”, rekao je Nerowa.

On je naveo da na mestu smrtonosne pucwave na Univerzitetu Braun nije prona|eno vatreno oru`je, a strelac se i daqe smatra naoru`anim i opasnim.

Istraga se nastavqa, a vlasti su u potrazi za bilo kakvim video-snimcima koji bi mogli da pomognu u identifikaciji napada~a, prenosi CNN. Grad Providens i daqe je u stawu pripravnosti, iako zvani~nici navode da trenutno ne postoji nijedna pretwa koja bi ugrozila bezbednost zajednice.

Nalo`eno je ukidawe obustave kretawa, koja je prethodno bila na snazi na kampusu i okolnim podru~jima.

Policija je obilazila zgrade od vrata do vrata, tra`e}i od gra|ana da podele bilo kakve snimke sa sigurnosnih kamera koji bi mogli da pomognu u istrazi.

U pucwavi u subotu uve~e su dva u~enika poginula, a devetoro je povre|eno u {koli Ajvi lige, gde su nastava i ispiti otkazani.

Pokoq je usledio nakon najmawe 75 pucwava u {kolama u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama ove godine.

Do sada je u 2025. godini {irom zemqe bilo najmawe 391 masovnih pucwava i 13.929 smrtnih slu~ajeva od pucwave, saop{tila je Arhiva oru`anog nasiqa koja prikupqa podatke o `rtvama i napadima u kojima je upotrebqeno oru`je.

Policijski ~as u delovima Tajlanda ugro`enim borbama sa Kamboxom U delovima Tajlanda koji su ugro`eni borbama sa Kamboxom uveden je policijski ~as, preneli su mediji. Tajlandski premijer Anutin ^arnvirakul izjavio je da ne postoji plan za prekid vatre sa susednom Kamboxom.

Policijski ~as je progla{en u provinciji Trat na jugoistoku zemqe u jeku borbi koje su se pro{irile na priobalna podru~ja u pograni~nom pojasu, dva dana nakon {to je ameri~ki predsednik Donald Tramp saop{tio da su se dve strane saglasile da obustave sukobe, prenosi Rojters.

Neprijateqstvo izme|u ove dve zemqe traje otkako je jedan kamboxanski vojnik poginuo u majskom okr{aju, {to je pokrenulo raseqavawe stotine hiqada qudi sa obe strane granice. „Kamboxa je ponovo u subotu potvrdila svoju otvorenost za prekid vatre”, rekao je portparol tajlandskog ministarstva odbrane kontraadmiral Surasant Kongsiri na konferenciji za novinare u Bangkoku nakon {to je objavio uvo|ewe policijskog ~asa.

On je rekao da je i Tajland otvoren za diplomatsko re{ewe, ali Kamboxa mora da prekine sa napadima pre po~etka pregovara~kog procesa.

Tajlandske snage su u subotu saop{tile da su uni{tile most koji je Kamboxa koristila za isporuku te{kog naoru`awa i druge opreme u region i pokrenule operaciju protiv jedinica kamboxanske artiqerije u priobalnoj provinciji Koh Kong, dok je Kamboxa optu`ila Tajland za napad na civilnu infrastrukturu.

Tajlandski policijski ~as obuhvata pet okruga provincije Trat koje se nalaze pored Koh Konga, ne ra~unaju}i turisti~ka ostrva Koh ^ang i Koh Kud. Tajland i Kamboxa su od ponedeqka razmenili vatru iz te{kog naoru`awa na vi{e ta~aka du` svoje granice duge 817 kilometara.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 18. decembar 2025. 7

NINA MARKOVI], POLITIKOLO[KIWA IZ SIDNEJA:

Antisemitizam ve} neko vreme u porastu, mesecima se pri~a o napadima na jevrejske {kole U oru`anom napadu na jevrejsku zajednicu na pla`i Bondaj u Australiji stradalo je 16 osoba, ukqu~uju}i jednog napada~a, dok je drugi u bolnici u kriti~nom stawu. Politikolo{kiwa iz Sidneja Nina Markovi} za N1 je opisala trenutnu atmosferu u Australiji i ocenila da je celo dru{tvo danas u „nezavidnoj situaciji”, te da nije dovoqno u~iweno da se obezbedi religiozni doga|aj. „Zna~i, 16 je poginulo, 40 je raweno, ali dosta gra|ana dolazi u bolnice sa mawim nekriti~nim ranama vi{e da provere da li je neki {rapnel ostao u wihovom telu. Tako da 23 je bilo kriti~no u bolnicama, ali jo{ ve}i je broj ostalih koji su do{li u bolnice zbog, da ka`emo, svoje bojazni da li im je potrebna pomo} ili ne. Tako|e, zanimqivo je da mentalne, da ka`emo, institucije kao i nevladine organizacije koje nude mentalnu podr{ku gra|anima su jako danas aktivne na svim dru{tvenim medijima. Nude besplatno savetovali{te, neograni~eno, zna~i 24 sata, {to je zaista pozitivno, jer dosta dece je tako|e sad anksiozno. Znamo da je ovo bio porodi~an doga|aj, da je dosta dece bilo tamo, da je panika sveop{ta bila, da deca ~uju razgovor roditeqa.

Tako da celo dru{tvo je, da ka`emo danas, u jednoj nezavidnoj situaciji,” Na{a sagovornica ka`e da su u centru Sidneja bile pove}ane mere bezbednosti, kao i kod religijskih institucija {irom Australije. „Pru`a se podr{ka jevrejskim zajednicama, ali i mnogi su zaista ogor~eni i

MASAKR U PORT ARTURU Prethodna masovna pucwava u Australiji dogodila se u 28–29. aprila 1996. u Port Arturu u Tasmaniji. Tom prilikom ubijeno je 35 qudi, a oko 18 je raweno. Napada~, Martin Brajant, kasnije je osu|en na 35 kazni do`ivotnog zatvora. Bio je to najte`i masovni zlo~in u istoriji Australije i doveo je do uvo|ewa znatno stro`ih zakona o kontroli oru`ja, ukqu~uju}i gotovo potpunu zabranu automatskog i poluautomatskog vatrenog oru`ja. Ne{to sli~no se ve} pomiwe posle napada u Sidneju.

Nina Markovi}, Sidnej

quti zbog toga {to se ovo desilo. Wihovi pozivi za pomo} mesecima su, po wihovim re~ima pale na iglene u{i, niko nije dovoqno uradio da se obezbede religiozni doga|aji, poput Hanuke, na jednom vrlo javnom mestu. Bondaj pla`a je najpoznatija pla`a Sidneja, mnogo turista dolazi, mnogo porodica, tako da zaista ovo je neprihvatqivo za sve,” navodi Nina Markovi}.

Prema wenim re~ima antisemitizam se u posledwe vreme pove}ao u Australiji, te da se mesecima pri~a o napadu na jevrejske {kole, obdani{ta. „Tako|e bio je veliki mar{ neonacista ispred Parlamenta Novog Ju`nog Velsa.

Apsolutno to im je bilo dozvoqeno od strane, da ka`emo, regulatornih tela.

Tako da je tu dosta kritike dobio premijer Australije, kako u 21. veku neonaci-

sti mogu da mar{iraju vrlo otvoreno. Ja mislim da je nekome otkazana viza koja je hteo da do|e iz inostranstva na taj skup, ali to je prakti~no bila i jedina posledica. Tako da jako puno toga se de{avalo ve} godinama, ali postoji tako|e i nesklad izme|u federalne vlade, lokalnih regulativa, kapaciteta lokalne policije, bezbednosnih usluga. Tako da previ{e toga je, da ka`emo, u ovoj vo}noj salati problema, ali `rtve su nevini qudi i deca.”

Pored toga {to znamo da se radi o ocu i sinu, Nina ka`e da su u kolima napada~a prona|ene i dve zastave ISIL-a, kao i improvizovani eksploziv. „Znamo i da se jedan od wih dovodi u vezu sa srpskim streqa~kim klubom iz zapadnog Sidneja, da je navodno on imao licencu iz tog kluba, {to je zaista do~e-

TERORISTA IZ SIDNEJA IMAO ^LANSKU KARTU SRPSKOG LOVA^KOG KLUBA:

”Nisam ga video vi{e od pet godina, mi ne podr`avamo ovakve u`asne zlo~ine” U stravi~nom teroristi~kom napadu koji se dogodio na pla`i Bondi u Sidneju, kada su osumwi~eni Navid Akram (24) i wegov otac (50) otvorili vatru na okupqene tokom proslave Hanuke, stradalo je 16 osoba, dok je 42 povre|eno. Me|u stradalima i povre|enima u Sidneju nema srpskih dr`avqana, izjavio je ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanovi}. A prema najnovijim informacijama do kojih je do{ao „Blic”, mla|i napada~ posedovao je ~lansku kartu lova~kog dru{tva „Zastava” koji dr`e Srbi.

Naime, nakon {to je izvr{en teroristi~ki napad u Sidneju, voza~ka dozvola osumwi~enog Navida Akrama (24) prona|ena je na mestu doga|aja, a prema podacima, ro|en je 12. avgusta 2001. godine.

Ispod voza~ke videla se i ~lanska karta lova~kog kluba iz Novog Ju`nog Velsa, („Zastava Hunting Association”), ~iji su vlasnici Srbi. Osim {to rekreativno love, u ovom udru`ewu okupqa se deo srpske zajednice u Sidneju, organizuju `urke i dru`ewa.

Vawa Ku`et, predsednik lova~kog udru`ewa „Zastava” iz Sidneja, u ekskluzivnoj izjavi za „Blic” potvr|uje da je mla|i napada~, Navid Akram, posedovao wihovu ~lansku kartu. „IMAO JE NA[U ^LANSKU KARTU, ALI DOZVOLA SE DOBIJA PREKO POLICIJE” - Taj ~ovek nije dolazio kod nas vi{e od pet godina, ne se}am se, niti pamtim lice. Imao je na{u ~lansku kartu, ali mi ne izdajemo dozvole za oru`je. Dozvola se dobija preko policije, mi nismo ovla{}ena lica, mi samo sprovodimo trening. Mi ga tretiramo kao bilo kog klijenta - obja{wava predsednik lova~kog kluba „Zastava” za „Blic”.

Kako isti~e, wega je ve} kontaktirala federalna policija Australije.

- Kod nas je dolazio tada na trening, u pitawu je safety trening

Ubica Navid Akram (24) (obuka o bezbednosti), odnosno kako se lovi u Novom Ju`nom Velsu. Sprovodimo lov na jelene, divqe sviwe, koze. Mi niti podr`avamo, niti asociramo na ovakve zlo~ine i u`asno je {ta se dogodilo - ka`e Vawa Ku`et za „Blic”.

Ina~e, lova~ki klub „Zastava” nalazi se na oko 50 km od mesta pucwave u Sidneju, u australijskoj saveznoj dr`avi Novi Ju`ni Vels.

- Mi smo ujedno i lova~ko udru`ewe, ali i zajednica Srba u ovom delu Australije, samo u Sidneju ima oko 42.000 Srba.

Okupqamo se, dru`imo - navodi za „Blic” predsednik lova~kog dru{tva, a {to se ina~e mo`e videti na wihovim profilima na dru{tvenim mre`ama.

kano sa velikom tugom i `alo{}u srpske zajednice u Australiji. Oni su `iveli u tom kraju, tako da je to bio wihov lokalni streqa~ki klub, poznat kao ‚Zastava hunting association’,” dodaje.

Kako nam obja{wava, lova~ki klub u kojem se obu~avao jedan od puca~a je veoma poznat i ima preko 2.000 ~lanova. „Preko 12 godina postoji, organizuju jako puno doga|aja za podr{ku srpskoj zajednici, za podr{ku ~itavom australijskom dru{tvu, humanitarnog tipa. Tako da je to streqa~ki klub jedan od preko 100 u Australiji. Zna~i, zaista nije, da ka`em, druga~iji od ostalih. Uglavnom su ~lanovi iz srpske zajednice, tako da je to zaista, da ka`emo, nesre}na okolnost, jer postavqa}e se jako puno pitawa koje nemaju veze sa na{om zajednicom, ali on je `iveo u tom kraju i to je bio wegov streqa~ki klub i to je ono {to je veliki problem sada.” „Postoji dosta ilegalnog oru`ja u Australiji, naravno kao i svuda, ali preko 260.000 komada i 3D print komada, {to je isto jako velika zabriwavaju}a okolnost. Kako }e vlast regulisati ilegalno oru`je, kako }e vlast regulisati regularno oru`je, na koji na~in se proveravaju ti qudi, zato {to je taj otac imao 10 godina licencu, ali wegov sin se doveo u vrlo blisku korelaciji sa jednom od osu|enih za teroristi~ko planiranih napada u Sidneju? Za{to toj porodici nije vi{e ispitan background? Tako da se jako puno pitawa postavqa. Definitivno su o~i uprte u Vladu Australije, u lokalnu policiju, u Aziju, tako da je to ono o ~emu }emo vi{e ~uti ovih dana,” obja{wava Markovi}.

Funkcioneri poku{avaju da smire javnost putem medija i dru{tvenih mre`a, ali dobijaju i o{tre kritike od strane opozicije. „U Australiji su dru{tveni mediji, ne mogu da ka`em paralelni mediji, ali su deo informisawa stanovni{tva, ~ak i lokalne novine, zna~i Bondaj Bi~ novine... na najlokalnijem nivou, izve{tavaju u ovom slu~aju. Tako da, najgora je stvar {to su se u posledwih par meseci de{avali, da ka`emo, skupovi protiv imigranata. Tako da }e se ovo definitivno pove}ati, taj sentiment generalno protiv imigranata u Australiji, {to opet nije dobro za sve migrante, ukoliko toj ekstremnoj desnici bude dozvoqeno da diskrimini{e druge zajednice. Ne treba imati ekstrem ni u jednom smislu, tako da policiji sigurno nije lak posao jer se mo`e o~ekivati da }e ta, da ka`emo, krajwa desnica dobiti na svojoj popularnosti, bez ikakve sumwe,” zakqu~ila je politikolo{kiwa.

8 ^etvrtak 18. decembar 2025.

REPUBLIKA SRPSKA Radenko Ba{i}, ubijeni policajac

REZULTATI PREVREMENIH IZBORA

Sini{a Karan predsednik Republike Srpske Na osnovu 100 odsto utvr|enih rezultata prevremenih izbora za predsednika Republike Srpske, kandidat SNSD-a Sini{a Karan osvojio je 222.182 glasa, odnosno 50,39 odsto, a kandidat SDS-a Branko Blanu{a 212.605 glasova, odnosno 48,22 odsto.

Ubica i nalogodavac ubistva policajca u Prijedoru osu|eni na 34 i 29 godina zatvora Sud Bosne i Hercegovine (BiH) izrekao je prvostepene presude Daliboru Raili}u i Aleksandru Miqatovi}u zbog ubistva Radenka Ba{i}a, na~elnika Sektora kriminalisti~ke policije policijske uprave Prijedor.

Ba{i} je ubijen 21. marta 2022. godine u prijedorskom nasequ Pe}ani, dok je i{ao na posao.

Miqatovi} je progla{en krivim kao neposredni izvr{ilac i osu|en je na 34 godine zatvora, dok je Raili}, koji je ozna~en kao nalogodavac, za delo te{ko ubistvo dobio 25 godina.

Raili} je istovremeno osu|en i za trgovinu drogom na {est godina, pa mu je izre~ena jedinstvena kazna od 29 godina zatvora.

Raili} je, prema presudi, ponudio 50 hiqada evra Miqatovi}u da likvidira Ba{i}a, jer mu je predstavqao prepreku u nezakonitom prometu narkotika.

Me|u dokazima u ovom slu~aju su kori{}ene i prepiske iz aplikacija Skaj i Anom, dobijene putem me|unarodne pravne pomo}i i me|unarodnom razmenom dokaza od partnerskih institucija zemaqa Evropske unije (EU) i sveta.

U zavr{noj re~i Tu`ila{tvo BiH je, prema navodima Srne, tra`ilo od Suda BiH da optu`enima izrekne kaznu do`ivotnog zatvora.

Posle izricawa prvostepene presude, tu`ila{tvo i odbrana imaju pravo `albe.

Brojni policijski slu`benici iz RS odali su danas po{tu ubijenom kolegi okupqawem ispred Suda BiH, kao i zaustavqawem vozila u vi{e gradova i paqewem rotacija.

DODIK PORU^IO IZETBEGOVI]U:

U Republici Srpskoj ti se ne pita{ ni{ta i nikada se ne}e{ pitati Predsednik SNSD-a Milorad Dodik uputio je o{tru poruku Bakiru Izetbegovi}u, isti~u}i da on nema i nikada ne}e imati uticaj na politi~ke odluke u Republici Srpskoj.

“Bakire, jedno sam ti rekao i sada }u ti ponoviti - u Republici Srpskoj se ti ne pita{ ni{ta i nikada se ne}e{ pitati”, naveo je Dodik.

Dodik je dodao da Bakir Izetbegovi} `eli da vodi BiH u Evropu, ali preko Teherana i sa muslimanskom bra}om.

“Srbe o kojima je sawao tvoj babo, servilne, pokorne i odane Sarajevu, dok se ja pitam, nikada ne}e{ instalirati na vlast u Srpskoj, a pita}u se jo{ dugo. Ti bi, Bakire, da vodi{ BiH u Evropu, ali preko Teherana i sa muslimanskom bra}om. Ti bi vladavinu prava u kojoj je pravo jedan stranac”, napisao je Dodik u objavi na Iksu.

Dodik je istakao da su Republika Srpska i Srbi ponosni partneri svima koji nas uva`avaju.

“Ti i tebi sli~ni terate Bo{wake da idu pognute glave i od wih pravite sluge svakome. Zato se mi nikada ne}emo razumeti.

Sada imam posla, a ti nastavi da sawa{!”, poru~io je Dodik.

Sini{a Karan je pove}ao prednost na 9.577 glasova u odnosu na Branka Blanu{u, prenosi RTRS. Kandidat Saveza za novu politiku Dragan \okanovi} osvojio je 2.018, odnosno 0,46 odsto glasova.

Nikola Lazarevi} iz Ekolo{ke partije Republike Srpske osvojio je 1.698 glasova ili 0,39 odsto, nezavisni kandidat Igor Ga{evi} 1.353 ili 0,31 odsto, dok je nezavisni kandidat Slavko Dragi~evi} osvojio 1.066 glasova ili 0,24 odsto.

Prema podacima CIK-a, od 1.264.366 upisanih u bira~ki spisak pravo glasa na izborima iskoristilo je 449.376 bira~a ili 35,54 odsto.

Va`e}ih listi}a bilo je 440.922 ili 98,12 odsto, praznih 850 ili 0,19 odsto, dok je neva`e}ih listi}a po drugim kriterijumima 7.604 ili 1,69 odsto.

CIK je usvojio odluku o utvr|ivawu i objavqi-

Sini{a Karan vawu rezultata prevremenih izbora, a nakon dono{ewa ove odluke mo`e da se podnese zahtev za ponovno brojawe glasa~kih listi}a u roku od 72 sata od dana objavqivawa rezultata kao i prigovor na ta~nost objavqenih rezultata u roku od 24 sata.

Ova odluka nije kona~na i verovatno }e uslediti proces podno{ewa `albi.

Osim toga doneta je naredba za ponovno brojawe glasa~kih listi}a sa bira~kih mesta u Lakta{ima (16 bira~kih mesta), Doboju (20), Zvorniku (18), Bratuncu (1), Gacku (1) i Bile}i (1).

Figaro: Trideset godina posle Dejtonskog sporazuma, situacija u BiH i daqe nestabilna Trideset godina posle Dejtonskog sporazuma, situacija je i daqe nestabilna u Bosni i Hercegovini (BiH), ali i na Kosovu, jer je BiH i daqe pod me|unarodnim nadzorom, dok je na Kosovu na snazi Rezolucija UN 1244 koja priznaje suverenitet Srbije nad Kosovom, koji je proglasio svoju nezavisnost, prenosi francuski list Figaro.

Situaciju u regionu je opisao stru~wak za Balkan Frederik Sajo, koji je mnogo putovao po zemqama biv{e Jugoslavije, sara|ivao je sa veb-sajtom Balkans Infos, sada je na ~elu Eurasiexpress-a, a objavio je kwigu „Kraj Jugoslavije”.

Sajo je za Figaro rekao da je Dejstonski sporazum okon~ao oru`ani sukob i definisao Ustav BiH, federalne dr`ave koja objediwuje Federaciju BiH (hrvatsko-muslimansku) i Republiku Srpsku, od kojih je svaka ve} imala svoj ustav.

Time su institucionalizovali etni~ku podelu zajednica koje su se sukobile 1992. godine.

Trideset godina kasnije, BiH i daqe pod me|unarodnim nadzorom. Sporazum nadgleda visoki predstavnik koga imenuje Savet bezbednosti UN, ~ija su ovla{}ewa pro{irena Savetom za sprovo|ewe mira (PIC) u Bonu 1997. godine. „To je nedavno dovelo do sukoba izme|u visokog predstavnika Kristijana [mita i predsednika Republike srpske, Milorada Dodika, oko vlasni{tva nad zemqi{tem koje pripada srpskom entitetu. Dodika je osudio Bosanski sud pravde, a prevremeni predsedni~ki izbori su

raspisani 23. novembra, na kojima je pobedio Sini{a Karan, bliski Dodikov saradnik”, rekao je Sajo. [mitov legitimitet osporava Republika Srpska jer ga je

tar „Islamske dr`ave”, dok se lojalne „muslimanske mawine” smatraju lojalnim unutar „neislamske zajednice” ako u`ivaju slobodu da praktikuju svoju religiju, jer se „islamski poredak

Izetbegovi}, Tu|man i Milo{evi} imenovao PIC, formiran nakon Dejtonskog sporazuma (u kojem se on ne pomiwe), a ne Savet bezbednosti UN kako je predvi|eno sporazumom.

Francuski stru~wak je rekao da su Iran, Saudijska Arabija i Turska igrali zna~ajnu ulogu u pru`awu vojne i diplomatske pomo}i Bosni.

On je naveo primer da je 1990. godine, predsednik Alija Izetbegovi} ponovo objavio Islamsku deklaraciju u kojoj je proglasio {erijatski zakon nespojivim sa evropskim pravom.

Prema wegovim re~ima, lojalne „nemuslimanske mawine” imaju koristi od „za{tite” unu-

mo`e uspostaviti samo kada su muslimani u ve}ini”.

Ova politi~ka strategija, inspirisana Muslimanskim bratstvom, bila je povezana sa u~e{}em stranih xihadista u bosanskom ratu, u okviru brigade El-Muxahid bosansko-muslimanske vojske.

Bilo ih je oko 5.000, a potom su raspr{eni u razne me|unarodne teroristi~ke mre`e. Wihovo proterivawe je odlu~eno u Dejtonu, ali su teroristi~ke mre`e, posebno iranske, nastavile da budu aktivne tajno u Bosni, putem muslimanskih nevladinih organizacija, dodao je Sajo, preneo je Figaro.

CRNA GORA

Tu`ila{tvo tra`i po 20 godina zatvora za Vesnu Medenicu i wenog sina, odbrana osloba|aju}u presudu

^etvrtak 18. decembar 2025. 9

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Biv{a predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i advokat Zdravko Begovi} ispred suda u Podgorici, decembar 2025.

Specijalno dr`avno tu`ila{tvo (SDT) tra`i kaznu od po 20 godina zatvora za Vesnu Medenicu i wenog sina Milo{a, rekao je specijalni tu`ilac Vukas Radowi}, 11. decembra, obrazla`u}i optu`nicu pred Vi{im sudom u Podgorici.

Vesna Medenica biv{a je predsednica Vrhovnog suda Crne Gore.

Uz zatvorsku predlo`ena i kazna od po 100.000 evra, za oboje.

Tu`ila{tvo tereti Medenicu za sau~esni{tvo u kriminalnoj organizaciji koju je navodno vodio wen sin Milo{ a koja se bavila trgovinom droge, {vercom cigareta, podmi}ivawem, nedozvoqenim dr`awem oru`ja i eksploziva.

U istom procesu optu`eno je jo{ 13 osoba i jedna firma.

Europol je snimio telefonske razgovore Milo{a u kojima on navodi da mu je majka upoznata s nelegalnim poslovima i da od we mo`e o~ekivati za{titu.

Advokati Medenica, su 12. decembra u zavr{nim izlagawima zatra`ili osloba|aju}e presude.

Medenica je na ~elnim pravosudnim funkcijama bila je 17 godina. Podnela je ostavku krajem 2020. nakon promene vlasti u Crnoj Gori.

Uhap{ena je u aprilu 2022. nakon objave transkripta Europola, a pola godine kasnije pu{tena da se brani sa slobode.

Presuda }e biti izre~ena 28. januara.

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Velika drama u Spu`u, dronovi opsedaju zatvor!

Crna Gora zatvorila jo{ pet poglavqa u pristupnim pregovorima sa EU Na 24. sastanku Pristupne konferencije sa Crnom Gorom je privremeno zatvoreno pet pregovara~kih poglavqa: poglavqe 3 (pravo poslovnog nastawivawa i sloboda pru`awa usluga), poglavqe 4 (slobodno kretawe kapitala), poglavqe 6 (privred-

no pravo), poglavqe 11 (poqoprivreda i ruralni razvoj) i poglavqe 13 (ribarstvo), saop{teno je iz Evropskog saveta.

Mari Bjere, ministarka za evropske poslove Danske, u ime danskog predsedavawa Savetom Evropske unije, izjavila je da EU pozdravqa napredak Crne Gore

u zatvarawu jo{ pet poglavqa. To zna~i da je ukupno 12 pregovara~kih poglavqa ve} zatvoreno, {to predstavqa zna~ajan korak napred na putu zemqe ka evropskim integracijama.

EU mo`e, ukoliko bude potrebno, da se u odgovaraju}em trenutku ponovo vrati ovim poglavqima.

Poglavqe 5 o javnim nabavkama ve} je bilo privremeno zatvoreno na prethodnoj Pristupnoj konferenciji, odr`anoj 27. juna 2025. godine.

Pra}ewe napretka u uskla|ivawu sa pravnom tekovinom EU i wenoj primeni nastavi}e se tokom celog pregovara~kog procesa, isti~e se u saop{tewu.

Crna Gora je otvorila svih 33 pregovara~ka poglavqa u procesu pristupawa Evropskoj uniji. Dana{wim privremenim zatvarawem, ukupno 12 poglavqa je sada privremeno zatvoreno. U skladu sa pregovara~kim principima koje je usvojila Pristupna konferencija, dogovori postignuti tokom pregovora o pojedina~nim poglavqima, ~ak i delimi~ni, ne mogu se smatrati kona~nim dok se ne postigne ukupni dogovor o svim poglavqima.

Dr`avqanin Srbije proteran iz Crne Gore zbog graf ita ’’Crna Gora srpska Sparta’’ Dr`avqanin Srbije P.M. ka`wen je sa 300 evra i proterivawem sa teritorije Crne Gore u trajawu od godinu nakon {to je na Wegu{ima napisao grafit ,,Crna Gora srpska Sparta’’.

Kaznu je izrekao Sud za prekr{aje u Podgorici, Odeqewe na Cetiwu, uz obrazlo`ewe da je P.M. izvr{io prekr{aj iz Zakona o javnom redu i miru. ,,Okrivqeni je 14. decembra, u selu Wegu{i, na javnom mestu, natpisom vre|ao dr`avqane Crne Gore, po osnovu nacionalne pripadnosti, na na~in {to je u tunelu, u kojem su crvenim velikim slovima ispisane re~i ,,Nek je ve~na Crna Gora’’, sprejom crne boje ispisao re~i ,,Crna Gora srpska Sparta”, a potom i oznaku ,,4S’’ - navodi se u odluci suda.

Re{ewem Suda za prekr{aje dr`avqaninu Srbije je, osim nov~ane kazne, izre~ena i za{titna mera – proterivawe stranaca sa teritorije Crne Gore u trajawu od jedne godine.

Izvr{en je pretres poznatog zatvora u Spu`u u Crnoj Gori, a kao razlog ~itave drame je to {to dronovi neprestano lete iznad kazamata! Samo u posledwa dva meseca prijavqeno je ~ak 20 dronova iznad zatvora u kojem se nalaze brojni pripadnici crnogorskih klanova!

Prema pisawu crnogorskih medija, policajci su izvr{ili op{ti pretres Istra`nog zatvora u Spu`u, a iz uprave tog zavoda naglasili su da su u posledwa dva meseca policiji prijavili da je u 20 slu~ajeva prime}en dron iznad ~itavog kompleksa, {to je velika pretwa po bezbednost, ali i po funkcionisawe zatvora.

- O oduzetim nedozvoqenim stvarima, predmetima ili materijama podaci }e javnosti biti dostupni po sa~iwenim izve{tajima, koje sa~iwavaju slu`benici tokom ovih aktivnosti - kazali su iz UIKS-a, a prenose Vijesti.

Iz Istra`nog zatvora u Spu`u naglasili su da su u posledwa dva meseca policiji prijavili da je u 20 slu~ajeve prime}en dron iznad kompleksa UIKS-a, {to je vi{e nego u prethodne dve godine.

- Tom prilikom je i spre~eno da se ubaci oko 20 mobilnih telefona, kao i odre|eni broj puwa~a - kazali su iz UIKS-a.

10 ^etvrtak 18. decembar 2025.

KOSOVO I METOHIJA POVODOM DANA PRAVA ^OVEKA, 10. DECEMBRA, STALNA PITAWA I BRIGA PORODICA NESTALIH LICA:

Jo{ uvek se traga za 570 nestalih i kidnapovanih Srba i drugih nealbanaca Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi}

Verski lideri na Kosovu potpisali zajedni~ku deklaraciju protiv rodno zasnovanog nasiqa

VERSKI LIDERI NA KOSOVU POTPISALI ZAJEDNI^KU DEKLARACIJU PROTIV RODNO ZASNOVANOG NASIQA

Nasiqu nema mesta u veri, porodici i dru{tvu Lideri islamske, pravoslavne, katoli~ke, jevrejske i protestantske zajednice na Kosovu, 10. decembra, na Dan prava ~oveka, u Pri{tini su potpisali dokument koji poru~uje da nasiqu nema mesta u veri, porodici i dru{tvu.

Verski lideri na Kosovu potpisali su zajedni~ku deklaraciju o borbi protiv rodno zasnovanog nasiqa i za{titi qudskog dostojanstva, saop{tila je Britanska ambasada u Pri{tini. Dokument je potpisan u okviru zavr{etka kampawe “16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasiqa”.

Kako se navodi, britanski ambasador, Xonatan Hargrevs, okupio je predstavnike Islam-

ske zajednice Kosova, Srpske pravoslavne crkve, Katoli~ke crkve, Jevrejske zajednice i Protestantske evan|eoske crkve, ~ime je potpisana deklaracija, kako se navodi, „dobila istorijski zna~aj“.

U saop{tewu se isti~e da se „Velika Britanija {irom sveta zala`e za borbu protiv rodno zasnovanog nasiqa jer smatra da su jednakost i dostojanstvo osnov mira i prosperiteta“.

Ambasada poru~uje da i na Kosovu ovi principi doprinose dru{tvenoj koheziji i stabilnosti, te da ostaje posve}ena saradwi sa Vladom Kosova i civilnim dru{tvom.

Britanska ambasada navodi da je u okviru kampawe posebno

`elela da ukqu~i verske lidere zbog wihove “jedinstvene i sna`ne uloge u oblikovawu vrednosti i vo|ewu zajednica”.

Potpisivawem deklaracije i javnim istupawem protiv nasiqa, verski lideri poslali su jasnu poruku da “nasiqu nema mesta u veri, porodici niti dru{tvu”.

Deklaracija predstavqa pisanu i javnu obavezu da }e se za{tititi rawivi i suprotstaviti {tetnim normama, kao i poruku nade da su verske zajednice na Kosovu ujediwene u stavu “dosta” rodno zasnovanom nasiqu.

Velika Britanija, kako se navodi, ponosno podr`ava ovu inicijativu i ohrabruje da je usvoje sve verske zajednice na Kosovu.

SPECIJALNO TU@ILA[TVO U PRI[TINI PODIGLO OPTU@NICE PROTIV TROJICE OSUMWI^ENIH U SLU^AJU NAPADA NA KANAL IBAR-LEPENAC

Iako je pro{lo vi{e od dve i po decenije od sukoba na Kosovu i Metohiji ovde se jo{ uvek se traga za 1580 qudi, bilo da su Srbi, Albanci ili pripadnici ostaliih naroda na Kosovu. Od ovog broja je 570 nestalih i kidnapovanih Srba i drugih nealbanaca.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veqko Odalovi} rekao je da u Srbiji nema nikakvih ograni~ewa i blokada u tom procesu, navode}i kao primer da se u proteklom periodu radilo na tri lokacije na koje je ukazala Pri{tina tokom sastanaka u Briselu i @enevi.

Porodice kidnapovanih i nestalih lica tokom rata, godinama opomiwu da ovo nije politi~ko, ve} humano pitawe, da se „ne tra`e krompiri“, kako kaze Negovan Mavri} iz Velike Hoce „ve}

Са једног od протеста породица киднапованих и несталих Срба qudi“. Me|utim, pitawe jeste politi~ko jer tako ho}e politi~ari, odnosno wihove vlade, napomiwu. Upravo zbog toga vladine Komisije za nestala lica iz Pri{tine i Beograda i wihove radne grupe, ve} pet godina ne sedaju zajedno za sto da poku{aju da re{e ovo najbolnije pitawe – nestanak qudi. „Na`alost nama porodicama koje tragamo za svojim najmilijima prvo {to je uga{eno qudsko pravo je tada kada su na{i najmiliji nestali, a mogu i slobodno da ka`em i dan danas, jer tragamo za 1580 qudi. To nije malo u ovakvom ambijentu sveta kada postoje raznorazne sprave za tragawe a mi u jednom malom krugu tragamo za 1580 qudi“, ka`e Negovan Mavri} iz Resursnog centra, nagla{avaju}i da je tokom 2025 godine bilo malo identifikacija posmrtnih ostataka.

U SKLADU SA SPORAZUMOM SA ADMINISTRACIJOM DONALDA TRAMPA

po~ela prihvat Te{ka krivi~na dela Pri{tina deportovanih migranata iz SAD im se stavqaju na teret Prvo ro~i{te u vezi sa napadom na kanal Ibar-Lepenac odr`a}e se 24. decembra Specijalno tu`ila{tvo Kosova podiglo je optu`nicu, 9. decembra, protiv J.V., D.V. i I.D. za krivi~na dela „Rizikovawe ustavnog poretka uni{ta-

vawem ili o{te}ewem javnih objekata“, „Neovla{}eno posedovawe oru`ja“ i „[pijuna`a“.

Kako je saop{teno iz tu`ila{tva, 29. novembra 2024. godine u selu Varage, u op{tini Zubin Potok, optu`eni J.V. i D.V., zajedno sa nepoznatim licima, postavili su eksploziv od oko 20 kilograma TNT-a (trinitrotoluena) u kanal Ibar-Lepenac.

Eksplozija je ozbiqno o{tetila betonsku strukturu ka-

Mesto gde je o{te}en kanal u ataru sela Varage

nala, prekinula snabdevawe pija}om vodom i ugrozila proizvodwu elektri~ne energije, pri ~emu je pri~iwena {teta preduze}u „Ibar-Lepenac” od 376.774,70 evra, navodi se daqe u saop{tewu objavqenom na Fejsbuku.

J.V. i D.V. terete se za “izvr{ewe teroristi~kog dela i ugro`avawe ustavnog poretka”, dok svi trojica optu`enih, ukqu~uju}i I.D., odgovaraju i za “neovla{}eno posedovawe oru`ja”.

Pored toga, J.V. se tereti za {pijuna`u, jer je, navodno, “delovao kao regrut u vojno-bezbednosnoj slu`bi Srbije i prikupqao poverqive informacije za protivpravne aktivnosti na teritoriji Kosova”.

Podsetimo, napad sa 15 kilograma eksploziva izazvao je 29. novembra 2024. ogromnu eksploziju u kanalu Ibar-Lepenac, koji vodom snabdeva nekoliko gradova, za {ta su kosovske institucije direktno okrivile Srbiju.

Prvo ro~i{te u vezi sa napadom na kanal Ibar-Lepenac odr`a}e se 24. decembra, potvrdila je portparolka Osnovnog suda u Pri{tini Mirqinda Ga{i.

Pri{tina je po~ela da prihvata migrante deportovane iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, a koji nisu poreklom sa AP KiM, rekao je vr{ilac du`nosti premijera privremenih pri{tinskih Albin Kurti. „Prihvatamo one koje SAD nisu `elele na svojoj teritoriji”, rekao je Kurti, 11. decembra u Pri{tini.

On je potvrdio da su u skladu sa sporazumom postignutim sa administracijom predsednika Donalda Trampa, jedan ili dva migranta ve} stigla. Privremene pri{tinske institucije su ranije sklopile sporazum o prijemu 300 stranih zatvorenika iz Danske od 2027.

IP@P USVOJIO @ALBU SRPSKE LISTE, SERTIFIKOVANI SVI KANDIDATI ZA PARLAMENTARNE IZBORE

Kandidati imaju po{tovawe srpskog naroda na KiM

Izborni panel za `albe i pritu`be, 13. decembra, uva`io je `albu Srpske liste i sertfikovao svih 33 kandidata ove stranke za u~e{}e na parlamentarnim izborima 28. decembra.

U odluci objavqenoj 12. decembra, a koja je u toku dana dostavqena Srpskoj listi, IP@P je naveo da je odluka Centralne izborne komisije (CIK) da ne sertifikuje kandidate Srpske liste mawkava, nepotpuna i zakonski neutemeqena. „U odsustvu odgovaraju}eg pravnog obrazlo`ewa, zakqu~uje se da takva odluka ne mo`e biti pravno vaqana budu}i da ne sadr`i pravilnu procenu ~iwenica u vezi sa odredbama Zakona o op{tim izborima i Uredbe o sertifikaciji politi~kih subjekata“, navodi se u odluci IP@P-a.

IP@P je daqe naveo da je Srpska lista po{tovala sve rokove za registraciju kandidata i da je dobila pozitivnu preporuku Kancelarije za registraciju, sertifikaciju i finansijsku kontrolu, te da uzimaju}i sve to u obzir, IP@P odlu~uje da uva`i `albu.

Srpska lista predala je, 7. decembra, Centralnoj izbornoj komisiji listu od 33 kandidata za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 28. decembar.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO

SRBI U SVETU

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

POROTA DONELA ODLUKU:

Brajan Vol{ progla{en krivim za ubistvo supruge, Srpkiwe Ane Vol{!

Porota je proglasila mu{karca iz Masa~usetsa, Brajana Vol{a, krivim za ubistvo prvog stepena zbog smrti wegove supruge Ane Vol{ na Novu godinu 2023. u wihovoj ku}i u Kohasetu.

Vol{ se sada suo~ava sa do`ivotnom zatvorskom kaznom bez mogu}nosti uslovnog otpusta.

Presuda }e biti izre~ena u sredu, kada }e biti pro~itane izjave o uticaju na `rtve u ovom slu~aju.

Porota od {est `ena i {est mu{karaca ve}ala je oko {est sati pre nego {to je donela odluku.

KAKO JE TEKLO SU\EWE BRAJANU VOL[U? Tokom zavr{nih re~i u petak, tu`ilac je rekao porotnicima da je Brajan Vol{ planirao da ubije Anu Vol{ i sakrije dokaze jer se wihov brak raspadao i da mu je bio potreban novac od wene polise `ivotnog osigurawa koja je vredela vi{e od milion dolara.

Odbrana je uzvratila rekav{i da tekstualne poruke pokazuju da su se Vol{ovi voleli i da su planirali budu}nost, te da je ona iznenada preminula iz neobja{wivih razloga.

Podsetimo, panel od {est mu{karaca i {est `ena ve}ao je skoro ~etiri sata u petak. Kada je sudija pitao da li `ele da ostanu du`e kako bi nastavili, porotnici su odlu~ili da odu ku}i za vikend.

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation ^etvrtak 18. decembar 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 93672025.

5838 11

MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Brajan Vol{ posle presude Vol{ je optu`en da je ubio svoju suprugu, Srpkiwu Anu Vol{, 1. januara 2023. godine, nekoliko sati nakon do~eka Nove godine, dok su wihovo troje male dece jo{ bila u ku}i. Tu`ioci navode da je Vol{ raskomadao weno telo i odlo`io wene posmrtne ostatke u kontejnere u blizini wihove ku}e u Kohasetu, u Masa~usetsu.

Protiv wega je podignuta optu`nica za ubistvo prvog stepena zbog navodnog zlo~ina i suo~ava se sa do`ivotnom robijom bez mogu}nosti uslovnog otpusta ukoliko bude osu|en.

Vol{ negira da je ubio svoju suprugu, a wegovi advokati su rekli da ju je tog jutra zatekao mrtvu u wihovom krevetu, bez obja{wewa.

Ana Vol{ nije prijavqena kao nestala sve do 4. januara 2023. godine, kada je Brajan Vol{ pozvao wenog poslodavca u Va{ingtonu, gde je radila i povremeno `ivela. Vol{ je istra`iteqima rekao da svoju suprugu nije video od Nove godine, kada je, kako je naveo, oko 6 ~asova ujutru oti{la kako bi se vratila u Va{ington zbog hitne poslovne situacije.

Tu`ila{tvo je tokom osam dana pozvalo oko 50 svedoka, ukqu~uju}i dvoje Aninih bliskih prijateqa i druge koji su opisali svoje kontakte s wom u posledwim danima wenog `ivota.

Vol{ je na kraju odlu~io da ne svedo~i, a odbrana je okon~ala svoj slu~aj bez izvo|ewa bilo kakvih dokaza.

JOVANOVI] STUPIO NA DU@NOST:

Srbin zapo~eo mandat na ~elu Izvoznouvozne banke Sjediwenih Dr`ava!

Amerikanac srpskog porekla Xon Jovanovi} polo`io je zakletvu kao {ef Export-Import banke (EXIM bank) pred potpredsednikom SAD Xej Di Vensom.

Na najvi{u poziciju {efa ove savezne ameri~ke dr`avne banke, Jovanovi}a je postavio Donald Tramp.

Uloga banke, koju je 1934. godine osnovao Ruzvelt je da poma`e kompanijama da izvoze robu i usluge, obezbe|uje kredite, garancije i osigurawe stranim kupcima ameri~kih proizvoda, i da podr`ava ameri~ka radna mesta i konkurentnost na svetskom tr`i{tu. Osim {to }e rukovoditi radom banke, Jovanovi} }e predstavqa banku pred Kongresom, Vladom SAD i me|unarodnim partnerima.

“Xon }e svoje veliko iskustvo u finansijama, investicijama i razvoju biznisa iskoristiti da Amerika opet bude dominantna u energetici i industriji”, rekao je Tramp u zvani~noj objavi.

KO JE XON JOVANOVI] Tramp je svojevremeno kada je vest objavqena izjavio da je Jovanovi} magistar u oblasti biznisa

na istom fakultetu koji je i on poha|ao, Varton na Univerzitetu Pensilvanija, i da ima diplomu politi~kih nauka sa Prinstona.

Vodio je Kancelariju za strate{ke inicijative u kompaniji Asplundh, koja obuhvata sve projekte rasta, efikasnosti i digitalnih inovacija. Bio je odgovoran za sprovo|ewe Va{ingtonskih sporazuma o ekonomskoj normalizaciji izme|u Kosova i Srbije.

Bio je i direktor investicija u Mercuria Energy Group Ltd., gde je upravqao investicijama i razvojem poslovawa u oblasti energetike {irom Severne i Ju`ne Amerike. Bio je i ~lan Upravnog odbora Pin Oak Holdings. U prethodnom Trampovom mandatu, Jovanovi} je rukovodio dr`avnom Korporacijom za finansirawe razvoja (DFC).

Jovanovi} (34) je odrastao u ^ikagu, a od 2010. godine je o`ewen voditeqkom Dafne Oz, }erkom ~uvenog doktora Mehmeta Oza. U intervuu za Nedeqnik je rekao da }e se wegova deca „prezivati Jovanovi}, a ne Xonson“, da }e govoriti srpski jezik i ponositi svojim korenima. „Moja deca se prezivaju Jovanovi}, a ne Xonson.

I neko }e wih jednog dana pitati odakle su poreklom. Ja bih `eleo da ka`u da su iz Srbije, sa Balkana, od oca srpskog porekla i majke turskog porekla. I da mogu da ka`u koliko je taj region sjajan, da tamo qudi rade i napreduju, grade sjajne kompanije i tehnologije. Da imaju mir i stabilnost“, rekao je Jovanovi}.

Kao va`an trenutak u svojoj karijeri, Jovanovi} je pred Odborom Senata, posebno istakao posredovawe izme|u predsednika Donalda Trampa, Kosova i Srbije pri sprovo|ewu Va{ingtonskog sporazuma.

Vuk Karaxi} dobija trg u Be~u Trg u Tre}oj be~koj op{tini, Land{trase, dobi}e ime po Vuku Stefanovi}u Karaxi}u, saop{tilo je Srpsko prosvetno i kulturno dru{tvo ,,Prosvjeta Austrija’’.

Iz ,,Prosvjete’’ su naveli da su se posle dugogodi{we i uporne borbe za o~uvawe i promociju nasle|a Vuka Karaxi}a, izborili da reformator srpskog jezika kona~no dobije svoj trg u glavnom gradu Austrije.

U saop{tewu se isti~e da ova va`na odluka predstavqa istorijsko ispravqawe ~iwenice da Vuk Karaxi}, koji je u Be~u `iveo 50 godina i u wemu stvorio svoja najzna~ajnija dela, do danas nije imao ulicu ili trg koji nosi wegovo ime. ,,Novi be~ki trg Vuka Karaxi}a bi}e sme{ten u Tre}oj be~koj op{tini, Land{trase, u kojoj je Vuk imao najvi{e svojih be~kih adresa’’, precizira se u saop{tewu.

Iz ,,Prosvjete’’ su dodali da su vi{e od decenije kontinuirano i posve}eno negovali kulturu se}awa na Vuka Karaxi}a. ,,Osim redovnih edukativnih tura za decu i odrasle pod nazivom ,,Vukovim stazama’’, koje su stanovnicima Austrije i turistima pribli`avale Vukov `ivot u Be~u, wegov rad i reformatorsku misiju, ,,Prosvjeta’’ je svake godine polagala cve}e na wegov spomenik i obilazila mesto na grobqu Sankt Marks, gde je Vuk prvobitno bio sahrawen’’, napomiwe se u saop{tewu.

Pro{le godine, povodom 160 godina od Vukove smrti, zajedno sa Savezom Srba u Austriji i Austrijskim savezom srpskog folklora, ,,Prosvjeta’’ je u Be~u organizovala sve~anu Akademiju posve}enu wegovom delu i trajnom zna~aju za srpski jezik i kulturu. ,,Time je jo{ jednom podsetila javnost na veli~inu Vukovog stvarala{tva i wegovu duboku vezu sa ovim gradom’’, dodaje se u saop{tewu.

12 ^etvrtak 18. decembar 2025.

AUSTRALIJA

Australija planira stro`ije zakone o oru`ju nakon napada u kojem je ubijeno 15 osoba Australija se obavezala na stro`ije zakone o oru`ju u ponedeqak, dok je zemqa u `alosti zbog `rtava najte`eg masovnog napada vatrenim oru`jem u posledwih 30 godina.

Policija je saop{tila da su otac i sin izveli napad u kojem je ubijeno 16 osoba na jevrejskoj proslavi na poznatoj pla`i Bondi u Sidneju.

Incident je otvorio pitawe da li zakoni o oru`ju u Australiji, koji su me|u najstro`im na svetu, zahtevaju reviziju. Policija je navela da je stariji osumwi~eni imao dozvolu za no{ewe oru`ja od 2015. godine, i to za {est razli~itih tipova.

Australijski premijer Entoni Elbanizi izjavio je da se wegov kabinet slo`io da poo{tri zakone o oru`ju i radi na uspostavqawu nacionalnog registra vatrenog oru`ja kako bi se re{ila pitawa poput broja oru`ja za koje se mo`e izdati dozvo-

Policijske snage na podru~ju gde je do{lo do napada u Sidneju la i izmene perioda va`ewa dozvole. „Okolnosti qudi mogu se promeniti”, rekao je novinarima pre sednice kabineta.

„Qudi se mogu radikalizovati u odre|enom vremenskom periodu. Dozvole ne smeju biti trajne.”

Od dvojice napada~a, 50-godi{wak je

ubijen na mestu napada, dok je wegov 24-godi{wi sin u kriti~nom stawu u bolnici, saop{tila je policija na konferenciji za medije.

Najmawe 40 osoba je preba~eno u bolnicu nakon napada, ukqu~uju}i dva policijska slu`benika koji su u te{kom stawu.

Starost `rtava kre}e se od 10 do 87 godina.

Policija je navela da je jedan od osumwi~enih bio poznat vlastima, ali nije smatran velikom pretwom.

Dr`avni emiter ABC i druge medijske ku}e identifikovali su mu{karce kao Sajid Akram i Naveed Akram. Ministar unutra{wih poslova Tony Burke rekao je da je otac stigao u Australiju 1998. godine sa studentskom vizom, dok je wegov sin ro|en kao australijski dr`avqanin.

Prema navodima ABC-a, u automobilu napada~a prona|ena su dve zastave ekstremisti~ke grupe Islamska dr`ava.

MEDIJI NAKON TERORISTI^KOG MASAKRA U SIDNEJU:

Australija nikada ne}e biti ista zemqa

Australija je potresena nakon teroristi~kog napada na jevrejsku zajednicu u blizini sidnejske pla`e Bondi, ~ija je meta bila jevrejska zajednica. „Naredni dani }e biti te{ki, ali nemojmo se zavaravati: ovo nije samo izolovan incident, ocewuje“ dnevnik Gardian.

Od latentnog antisemitizma do {irewa vatrenog oru`ja, australijska {tampa poziva na bu|ewe, – prenosi Kurie enternasional.

Elijas Visontej, novinar lista Sidnej Morning Herald stigao je na pla`u Bondi samo nekoliko minuta pre nego {to su ispaqeni prvi pucwi. Planirao je da se okupa, ali je tako|e nameravao da se pridru`i proslavi Hanuke nakon {to iza|e iz vode. Jedva je imao vremena da pobegne pre nego {to je napisao kratak ~lanak pod naslovom: „Sidnej se zauvek promenio“. Po wegovom mi{qewu, nedeqa, 14. decembra, bila je „nesumwivo u`asno mra~an dan za Sidnej i Australiju“, ali za jevrejsku zajednicu „kao da se sve promenilo“. „A ONDA, NEZAMISLIVO“ „Atmosfera je bila sve~ana u toplini te nedeqne ve~eri, mawe od dve nedeqe pre Bo`i}a, na najzna~ajnijoj i najpopularnijoj pla`i Australije“, objavio je The West Australian u uvodniku. „A onda, nezamislivo.“ „Hladnokrvni napad na sve Australijance.“ Za konzervativne novine, „ovo nije samo napad na jevrejsku zajednicu Australije. To je napad na Australiju, na australijske vrednosti i na slobode koje Australija najvi{e dr`i.“ „Australija je sada druga~ija zemqa“, dodaje The West Australian .

Samo nekoliko sati nakon napada na pla`i Bondi, konzervativne novine su procenile da „ovaj masakr ozna~ava

mra~nu prekretnicu“ za „naciju koja je nekada bila ponosna na svoj multikulturalizam“. Posebno su kritikovale sve one „koji su namerno raspirivali plamen mr`we prema Jevrejima i koji su tvrdili da je antisemitizam preuveli~an, ili ~ak izmi{qen, od strane jevrejske zajednice“.

Suo~eni sa „ovom neopisivom tragedijom“, dodaje The West Australian, „trebalo bi da se stide“. „PODMUKLI ANTISEMITIZAM“ Sidnejske dnevne novine posebno kritikuju lidere zemqe koji su, po wihovom mi{qewu, „dozvolili da podmukli antisemitizam postane uobi~ajen na svim nivoima u protekle dve godine, kao da je to prihvatqivi nus-efekt dru{tvenih podela oko posledica rata u Gazi“. Pozivaju na mobilizaciju, „od savezne vlade do dr`avnih vlada, ukqu~uju}i univerzitete, islamske verske vo|e i vo|e kulturnih organizacija“, kako bi se preduzele mere „usmerene na iskorewivawe svih oblika mr`we“.

Gardijan Australija o~ekuje da }e ovaj napad izazvati i potrebu za kontrolom oru`ja. Trideset godina, od bombardovawa Port Artura 1996. godine, u kojem je poginulo 35 qudi na Tasmaniji, „australijsko zakonodavstvo o oru`ju je priznato kao jedno od najstro`ih – i najefikasnijih – na svetu“. Konzervativna vlada u to vreme suprotstavila se lobiju za oru`je i uvela ograni~ewa koja su dovela do dramati~nog smawewa broja oru`ja u opticaju.

Australijanci su bili ponosni na ove reforme, „uvereni da je dru{tvo ostalo relativno slobodno od oru`anog nasiqa i daleko od ameri~ke stvarnosti masovnih pucwava“, pi{u novine. „Nedeqni napad u Bondiju }e poquqati ovo poverewe i mogao bi da primora zemqu da preispita svoje zakone o oru`ju.“ Zaista, oru`je ponovo cirkuli{e i, prema nekim analizama, ono je lako dostupno. Kako Gardijan Australija prime}uje, „u Australiji sada ima vi{e od 4 miliona komada oru`ja, skoro dvostruko vi{e nego {to je zabele`eno 2001. godine.“ Na svim frontovima, „ovaj napad }e promeniti Australiju i na{ na~in `ivota“, zakqu~uje Australijan. „Naredni dani }e biti te{ki, ali nemojmo se zavaravati: ovo nije samo izolovan incident.“

Ovo je ku}a terorista koji su izvr{ili masakr na pla`i u Sidneju - vredi milion dolara!

Saxid Akram (50), koji se sumwi~i da je zajedno sa sinom u nedequ ubio najmawe 15 qudi na pla`i Bondi u Sidneju, bio je me|u onima koji su profitirali od rasta cena nekretnina i posedovao je ku}u u zapadnom Sidneju ~ija je vrednost danas ve}a od milion dolara.

43.330 dolara, pre nego {to je u junu 2015. prodata za 671.000 dolara, a potom ju je Akram kupio za 700.000 dolara pre devet godina i ~etiri meseca.

U protekloj godini, 38 ku}a u Bonirigu promenilo je vlasnika, a cene su porasle za 65,4 odsto samo u posledwih pet godina.

Nekretnina se nalazila na placu od 555 m², sa stambenom povr{inom od 120 m² kada je prodata.

Kada su Akramovi prvobitno kupili ku}u, ona je opisivana kao prostor “dizajniran da omogu}i jednostavan porodi~ni

Saxid Akram (50), koji je poginuo dok je razmewivao vatru sa policijom tokom pucwave na Bondi pla`i, posedovao je ku}u zajedno sa Venerom Akram, za koju se veruje da mu je supruga.

Wihov sin Navid Akram, koji je hospitalizovan nakon incidenta, tako|e je `iveo u toj ku}i, prema zvani~nim podacima.

Wihova ku}a deluje kao tipi~na australijska porodi~na nekretnina u predgra|u, ~ak ima i bazen u dvori{tu.

Ku}u sa tri spava}e sobe, jednim kupatilom i jednim parking mestom, Akram je kupio 9. avgusta 2016. godine za 700.000 dolara.

Do pre gotovo dve godine nisu Ku}a je imala i bazen vr{ene izmene u podacima, kada je drugi Akram dodat kao vlasnik, sa zabe- `ivot i zabavu”, a pro{la je kroz renovile`enom cenom od 477.500 dolara. Pro- rawe, posebno kuhiwe. cewena vrednost ku}e na dana{wi dan je Opisivana je kao “svetla, moderna i 1,09 miliona dolara, sa mogu}no{}u da se laka za odr`avawe”, u blizini prodavniizdaje za 639 do 760 dolara nedeqno. ca, {kola i javnog prevoza.

Mediji pi{u da prose~na cena ku}a u Ku}a je imala veliki dnevni boravak Bonirigu, na jugozapadu Sidneja, prema po- i formalnu trpezariju, kao i spoqa{wi sledwim tr`i{nim izve{tajima iznosi prostor za zabavu koji je gledao na bazen 1.227.500 dolara. sa slanom vodom.

Za Akramovu ku}u nema datuma izTako|e je opisivana kao ku}a sa gagradwe, ali je prva zabele`ena transak- ra`om za dva automobila, klimatizacijom cija bila pre 34 godine, kada je prodata za i alarmnim sistemom.

AUSTRALIJA

^etvrtak 18. decembar 2025. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

JEDAN MIGRANT NA SVAKIH 55 SEKUNDI:

Australija ulazi u demografsku prekretnicu Australija se suo~ava sa najve}im talasom masovne imigracije u svojoj savremenoj istoriji, {to sve sna`nije optere}uje gradove, javne slu`be i dru{tvenu koheziju zemqe.

Prema najnovijim podacima Australijskog zavoda za statistiku (ABS), samo tokom prvih osam meseci 2025. godine zabele`eno je 379.870 neto stalnih i dugoro~nih dolazaka, {to predstavqa najvi{i nivo ikada registrovan, ~ak {est odsto vi{e od rekordne 2024. godine.

Za svega tri godine, od 2022. do danas, u zemqu je u{lo vi{e od 1,4 miliona migranata, {to je dinamika koja prevazilazi kapacitete postoje}e urbane infrastrukture. Bolnice, {kole i saobra}ajne mre`e sve te`e odgovaraju na rastu}e potrebe, dok lokalne zajednice bele`e sve izra`eniji pritisak na javne slu`be.

POSLEDICE ZA TR@I[TE STANOVAWA Ponuda sme{taja ne uspeva da prati nagli rast potra`we, {to dovodi do na-

glog rasta kirija, pada dostupnosti stanova i sve mawih {ansi za vlasni{tvo nad nekretninama. Gra|evinski sektor, uprkos intenzivirawu aktivnosti, nije u stawu da odgovori na razmere demografskog rasta.

Ovaj nivo imigracije mewa Australiju brzinom na koju su malo koje institucije – i javne i privatne – spremne. Ono {to je zapo~elo kao deo „postpandemijske strategije“ ekonomskog oporavka, preraslo je u strukturnu promenu demografske, ekonomske i dru{tvene ravnote`e zemqe.

DRU[TVENI I INFRASTRUKTURNI PRITISCI Urbana infrastruktura je pod ogromnim optere}ewem. Zdravstveni sistemi, {kole, transport i javne slu`be ose}aju posledice brzog rasta populacije.

Strukturni problemi postaju vidqivi, a politika stanovawa i socijalne

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

integracije moraju da se prilagode novim okolnostima.

Australija se mewa br`e nego {to weni sistemi mogu da apsorbuju.

Posledice tog tempa vi{e nisu teorij-

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

ske – one su ve} vidqive u svakodnevnom `ivotu, a zemqa je u kqu~noj ta~ki gde }e odluke o imigracionoj politici i urbanom planirawu definisati wenu budu}u demografsku i ekonomsku ravnote`u.

NI[TA SE NIJE PROMENILO:

Deca u Australiji nastavila s kori{}ewem dru{tvenih mre`a uprkos zabrani Prvog dana primene zabrane kori{}ewa dru{tvenih mre`a za maloletnike u Australiji roditeqi {irom te zemqe obavestili su javni servis ABC da su wihova deca, uprkos zabrani, nastavila da koriste popularne platforme, dok su sistemi za potvrdu starosti pokazali ozbiqne propuste jer su deca koristila VPN-ove, la`ne podatke, pa ~ak i {minku kako bi prevarila programe za procenu godina.

Australijska savezna vlada je saop{tila da zabrana ne}e biti savr{ena niti momentalna, ali da „rupe” koje omogu}avaju zaobila`ewe pravila ne}e „ostati trajno otvorene”.

Kasandra iz australijske savezne dr`ave Novog Ju`nog Velsa navela je da wen 14-godi{wi sin i daqe koristi Snep~et nakon {to je promenio datum ro|ewa i uspe{no pro{ao selfi verifikaciju. „Ne mogu ~ak ni da mu vratim pravi datum ro|ewa. Kako je mogu}e da je sistem procenio da ima 23 godine?”, navela je Kasandra za australijski javni servis. Snep~et je u odgovoru za ABC naveo da je „od po~etka ukazivao na tehni~ke izazove” i da smatra da boqa re{ewa treba tra`iti

na nivou operativnih sistema, ure|aja ili prodavnica aplikacija.

Dodali su da roditeqi mogu da prijave nalog deteta mla|eg od 16 godina, nakon ~ega }e nalog biti suspendovan.

Brojni roditeqi naveli su da su wihova deca bez problema zaobi{la sistem.

Alana [ajfers iz Kanbere rekla je da su wena 15-godi{wa }erka i drugarice ponovo na Instagramu jer ih je sistem, na osno-

vu fotografije, procenio kao {esnaestogodi{wakiwe.

Drugi roditeqi tako|e su prijavili apsurdne situacije - jedanaestogodi{we dete „proceweno” je kao osamnaestogodi{we, trinaestogodi{we dete koje je mimikom lica sistem „pro~itao” kao tridesetogodi{waka, kao i decu od 13 ili 14 godina koja su bez problema pro{la Face ID skenirawe.

Profesor informacionih nauka na RMIT univerzitetu Liza Givin objasnila je da tehnologija procene godina ima gre{ku od jedne do tri godine, pa sistemi mogu pogre{no da zakqu~e da je ~etrnaestogodi{we dete staro 17 godina.

Mladi koji tvrde da su mla|i od 16, a nisu ukloweni sa TikToka, masovno objavquju poruke o tome da su „pre`iveli” zabranu, pa ~ak i ostavqaju komentare na profilu premijera Australije Entonija Elbanizija da „zabrana ne radi”.

Petnaestogodi{wi Tajson rekao je za ABC da }e oni koje zabrana najvi{e ciqa „prvi na}i na~in da je zaobi|u”. Zvani~nici isti~u da trenutni „prolazak kroz sistem” ne zna~i da }e nalozi trajno ostati aktivni.

Premijer Elbanizi naveo je da je potrebno ukloniti oko 440.000 Snep~et naloga, 150.000 Fejbsuk i 350.000 Instagram naloga dece uzrasta od 13 do 15 godina, dok je TikTok ve} deaktivirao vi{e od 200.000 naloga.

Ministarka komunikacija Australije Anika Vels naglasila je da deca „ne}e mo}i zauvek da izbegavaju zabranu”, jer platforme moraju redovno ponovo da proveravaju naloge mla|ih od 16 godina.

9534 4866 9366 9299

14 ^etvrtak 18. decembar 2025.

AUSTRALIJA

Svetlost na kraju tunela

Stravi~ni doga|aji u Sidneju duboku su potresli australijsko dru{tvo. Najmawe 15 nevinih `ivota nestalo je u trenu kao posledica ludila, mr`we i tragedije kakvu Australija ne pamti. Najve}e masovno ubistvo jo{ od masakra u Port Arturu 1996. godine, kada je jedan pore-

oca i sina koji su izveli masakr na Bondaj pla`i je verovatno mnogo stariji od krvavog rata u Gazi. Pri~a o teroristi koji je 1998. godine do{ao na studentsku vizu u Australiju u potrazi za boqim `ivotom, da bi samo 27 godina kasnije postao monstrum i masovni ubica, je pora`avaju}a za australijsko dru{tvo. I ne samo za na{e dru{tvo, ve} i za sam vrednosni sistem koji nije uspeo da od wega napravi uzornog i normalnog australijskog gra|anina. Da stvari budu jo{ tragi~nije novope~eni migrant je nakon sopstvene naturalizacije uspeo da i od svog sina napravi monstruma koji je ina~e ro|eni Australijanac. Na`alost, ovakvu radikalizaciju malog dela australijske omladine muslimanskog porekla videli smo jo{ pre desetak godina, kada je bio aktuealan rat u Siriji, tokom stva-

adekvatno obezbe|en. Jer da je te ve~eri na Bondaj pla`i bilo vi{e policije napada~i sigurno ne bi mogli da divqaju i ubijaju vi{e od pola sata. Zar za policiju Novog Ju`nog Velsa nije sramota da je jednog napada~a uspeo da razoru`a slu~ajni prolaznik, koji je tim ~inom spasio mnogo nevinih `ivota. Ahmed Al-Ahmed je istinski, pravi australijski heroj koji je svojim golim telom sko~io na teoristu ne bi li prekinuo wegov krvavi pir. Pri~a o Ahmedu, koji je te{ko rawen od napada~a, najboqi je dokaz da u Australiji ima qudi koji su spremni da svojim `ivotom brane druge. Sama ~iwenica da je i sam Ahmed australijski musliman koji je spasio mnogo jevrejskih `ivota dovoqno govori da za na{e dru{tvo ipak ima nade.

Potrebno je samo da se ozbiqnije i ja~e suprostavimo devijacijama

me}eni um nasumice ubijao nedu`ne gra|ane. Ovog puta radi se o ciqanom napadu, koji je izgleda odavno planiran, sa namerom da se na jevrejski praznik ubije {to vi{e Jevreja. Da li je anti-semitizam prisutan u australijskom dru{tvu? Verovatno, ni{ta vi{e ili mawe od nekog procenta u drugim zapadno-evropskim dru{tvima. Jevreji u Australiji su oduvek bili bezbedniji nego u nekim drugim dr`avama {irom sveta. Stvari su po~ele da se komplikuju sa po~etkom rata u Gazi, koji je izazavao revolt muslimana u zemqi, posebno u Melburnu i Sidneju. Tada je antisemitizam po~eo da raste najvi{e me|u pripadnicima muslimanskih zajednica. Australijske vlasti su dugo oklevale da osude surove izraelske akcije u Gazi, rata koji je sve vi{e dobijao oblik genocida. Sve do 21. septembra ove godine kada je Australija zvani~no priznala Palestinu kao nezavisnu dr`avu.

Bio je to na neki na~in ozbiqan {amar jevrejskoj zajednici u zemqi, koja je oduvek nalazila na~ina da takvu odluku spre~i u pro{losti, ~ak i od eventualnog razmatrawa. Bez obzira na okolnosti koje bi delimi~no mogle da se uvedu u kontekst ove tragedije, slu~aj radikalnih islamista

rawa takozvane Islamske dr`ave. Iako su australijske vlasti tada promenile ~ak i zakon o oduzimawu dr`avqanstva onima koji u~estvuju u teroristi~kim akcijama van zemqe, malo je toga u me|uvremenu u praksi ura|eno. Pokazalo se to i ovog puta, jer je „tajna slu`ba Australije“ (ASIO) locirala dana{weg 24-godi{weg ubicu jo{ 2019. godine ali ga nije ozna~ila sumwivim.

O~igledno da slu`ba tada nije imala dovoqno dokaza o wegovoj povezanosti sa islamistima, i da ga zato nije vi{e pratila. [est godina kasnije pokazalo se da je slu`ba napravila ogroman propust zbog lo{e procene jednog osamnaestogodi{waka, u kome je kasnije samo bujao radikalizam. Razume se da Australijska federalna policija ne mo`e da prati svaku sumwivu osobu koja bi eventualno izrasla u teroristu. To bi zaista bile neke vrlo ozbiqne procene koje bi zahtevale analizu na vi{e nivoa u isto vreme. Zato je bezbednost dr`ave uvek rawiva bez obzira na to koliko je mo}na jedna „tajna policija“. Neki propusti ipak odmah upadaju u o~i, a to je pre svega ~iwenica da skup proslave jevrejskog praznika Hanuka sa vi{e od hiqadu qudi na malom prostoru jednostavno nije bio

koje nas potresaju ve} nekoliko decenija unazad. Na tome moraju da rade pre svega one federalne i dr`avne slu`be koje su za to kvalifikovane i koje moraju da Australijance za{tite od ovakvih tragedija. Australija }e verovatno uskoro do`iveti neku vrstu reforme prava na lova~ko i rekreativno naoru`awe.

Da li }e to spre~iti ili iskoreniti izolovani radikalizam u dru{tvu, verovatno dâ ne, ali }e ga sigurno barem ograni~iti.

Za rano otkrivawe ili potpunu kontrolu ovakve vrste radikalizma bi}e potrebno jo{ mnogo napora i voqe, i to ne samo dr`avnih organa ve} i ~itavog australijskog dru{tva, koje je u su{tini i sastavqeno od mnogo etni~kih i verskih zajednica.

Tragedija koja nas je zadesila osta}e zauvek kao jo{ jedna bolna i ~emerna epizoda u razvoju na{eg dru{tva. Rane ne}emo zaceliti lako, ali Ahmedov primer je najboqi dokaz da postoji svetlo na kraju tunela, i da nas ovakve katastrofe mogu samo jo{ ja~e ujediniti.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

AUSTRALIJA

^etvrtak 18. decembar 2025. 15

‚AUSTRALIJSKI HEROJ’:

Ko je ~ovek koji je oteo pu{ku jednom od napada~a Australija zavijena u crno

GDE JE AUSTRALIJA ZAKAZALA?!

Stru~waci bez dileme - Izrael analizirao i uvideo ovu te{ku situaciju u Australiji!

Napad dvojice terorista na pripadnike jevrejske zajednice u Sidneju, tokom proslave praznika Hanuka, jo{ jednom je otvorio pitawe koliko su danas Jevreji bezbedni, ~ak i u zemqama koje se smatraju stabilnim i bezbednim dru{tvima.

Proslava verskog praznika, koja simbolizuje svetlost i opstanak identiteta, pretvorila se u mesto straha i nasiqa. Ovaj incident ne dolazi izolovano. Posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, {irom sveta bele`i se nagli porast antisemitskih incidenata od verbalnih napada i pretwi, do fizi~kog nasiqa, vandalizma i poku{aja lin~a.

Gosti „Usijawa” koji su komentarisali terorizam u Australiji bili su Sofija Tasi}, spoqnopoliti~ki komentator, Milan Milovi}, pukovnik MUP u penziji i Nikolina Vujinovi}, spoqnopoliti~ki analiti~ar.

S obzirom na to da Australija ima jedna od najrigoroznijih pravila po pitawu migracija i oru`ja, Tasi} je analizirala gde je Australija zakazala.

- U Izraelu je sve normalno, oni proslavqaju Hanuku, ubijeno je 16 qudi u Australiji, ali znate koliko je to ~esto u Izraelu, samo u toku ovog rata je bilo dosta bombi pod autobusima koji su postavqali teroristi.

Bilo je udarawa kamiona u stanice, pa su stradali civili. Me|utim, kada zaboli u Australiji ili Evropi, onda je mnogo i dvoje, a dok se rat odvija, onda ka`emo da je to okej i da se to de{ava negde tamo. Natawahu je u avgustu ove godine potpisao i rekao da se spremaju veliki napadi.

Mosad je pre mesec dana spre~io i otkrio hidru teroristi~ku ~ija je glava iranska bila u Australiji - rekla je Tasi}.

Milovi} je odgonetnuo da li ovakav napad mo`e da se okarakteri{e kao rastu}a globalna pretwa i posledica de{avawa na Bliskom istoku.

- U sistemu bezbednosti najopasnija je tvrdwa kada dobijete informaciju i ka`ete ne}e to nas. Kada se olako shvati neko upozorewe, onda do|e do ovakvih posledica. Australija kao ogromna zemqa, zanimqivo je re}i da tamo `ivi preko 240 razli~itih etni~kih kultura. Preko 40% stanovnika u Australiji ima migrantsko poreklo, a Izraelci su to odli~no izanalizirali. Svi o~ekuju teroristi~ki napad u Evropi gde ima mnogo migranata, niko nije o~ekivao u Australiji. Ovo je izazivawe op{teg straha. Teroristi su ostvarili svoj ciq. Cela planeta je o ovome bila informisana u sat vremena i to izaziva strah, kako da Jevreji ne slave Hanuku, muslimani slave Bajram, pa ih ne diramo. Mislim da je ovo tek po~etak - rekao je Milovi}.

Vujinovi} se osvrnuo na poziciju jevreja u svetu i narativ oko toga da su bogati i da se ~uvaju, jer je jedna `ena pri~ala kako i toj zajednici treba bezbdnost: - To je su{tinski konstanta u istoriji. Jevreji su pro{li kroz mnoga ropstva, kroz progone, sve su pre`iveli jer su Jevreji.

Mo`emo da debatuje o tim doga|ajima, ali to je i wih nateralo da se nekako organizuju. Nije la` da su najorganizovaniji i da se nalaze u neophodnim industrijama za svet. Su{tina je da ih je milenijumska patwa naterala da budu oprezni, zato je Izrael kao dr`ava to {to jeste i mo`e rame uz rame sa velikim silama po bezbednosnom aparatu - rekao je Vujinovi}.

Odmah posle masakra na pla`i u Australiji, dru{tvenim mre`ama po~eo je da kru`i snimak mu{karca koji je nenaoru`an do{ao do jednog od napada~a i oteo mu pu{ku iz koje je pucao na posetioce pla`e Bondi u Sidneju.

Mu{karac, slu~ajni prolaznik, identifikovan je kao 43-godi{wi Ahmed al Ahmed, a mnogi ga nazivaju herojem.

Na snimku, ~iju je verodostojnost potvrdio BBC, Ahmed tr~i ka napada~u koji mu je okrenut le|ima i otima mu oru`je, a potom je oru`je uperio ka wemu, primoravaju}i ga na povla~ewe.

Ahmed, vlasnik prodavnice vo}a i otac dvoje dece, preba~en je u bolnicu zbog prostrelnih rana na ruci i {aci, rekla je wegova porodica za kanal 7 News Australia.

Ahmedovi roditeqi su rekli da je upucan ~etiri ili pet puta u rame i da je u bolnici.

Petnaest qudi je ubijeno, a desetine su rawene u pucwavi 14. decembra, kada je vi{e od 1.000 qudi prisustvovalo doga|aju na pla`i u Sidneju povodom proslave Hanuke.

Policija je napad proglasila teroristi~kim aktom usmerenim na jevrejsku zajednicu.

Ahmedov otac, Muhamed Fateh, rekao je za BBC na arapskom da wegov sin nije oklevao kada je video da napada~ puca na qude. „Ahmeda su vodili ose}aji, savest i ~ove~nost kada je pojurio napred, zaustavio napada~a i oteo mu oru`je“, rekao je.

Wegov sin se „slu~ajno“ na{ao u blizini, po{to je iza{ao sa prijateqem na kafu, kada je nai{ao na mesto doga|aja. „Video je `rtve, krv, `ene i decu kako le`e na ulici, a onda je reagovao“, ispri~ao je wegov otac.

U Siriji, gde je Ahmed ro|en i odrastao, wegov ujak Muhamed Ahmed, rekao je da porodica ose}a ogroman ponos. „U~inio nas je ponosnim, na{e

PRIKUPQAWE NOVCA ZA AHMEDA Odmah je pokrenuto onlajn prikupqawe sredstava za Ahmeda al Ahmeda.

Do sada prikupqeno blizu milion australijskih dolara, prema podacima GoFundMe-a.

Ameri~ki milijarder poklonio je 99.999 australijskih dolara (65.000 ameri~kih dolara) Ahmedu za wegov hrabar ~in.

To je najve}i mogu}i iznos sredstava koji neko mo`e da pokloni u ovoj akciji.

Uplatio ju je Vilijam Akman, izvr{ni direktor kompanije Pershing Square Capital Management-a, koji je na dru{tvenoj mre`i Iks za Ahmeda napisao da je „hrabar heroj”.

Ahmed je uspeo da otme pu{ku napada~u

Kris Mins, premijer australijske savezne dr`ave Novog Ju`nog Velsa, posetio je Ahmeda al Ahmeda, koji je identifikovan kao prolaznik koji je oteo pu{ku jednom od naoru`anih qudi tokom smrtonosne pucwave na pla`i Bondi u Sidneju selo, Siriju, sve muslimane i ceo svet“, dodao je u razgovoru sa BBC na arapskom. „On je heroj, potpuni heroj”, rekao je Mustafa, Ahmedov ro|ak, za 7 News Australia. „Nadam se da }e biti dobro.

Posetili smo ga, bio je dobro, ali ~ekamo da vidimo {ta }e lekari re}i”.

Na qude su pucala dvojica napada~a, 50-godi{wi otac i 24godi{wi sin.

Potvrdili su da je 50-godi{wi mu{karac ubijen na licu mesta, dok je 24-godi{wak i u bolnici u kriti~nom stawu.

Na snimku koji se deli po mre`ama, jedan od naoru`anih qudi stoji iza palme blizu malog pe{a~kog mosta, ciqaju}i i pucaju}i iz pu{ke ka meti koja je van kadra.

Vidi se kako Ahmed, koji se skrivao iza parkiranog automobila, ska~e na napada~a, i obara ga.

Uspeva da otme pu{ku od napada~a, obara ga na zemqu i usmerava oru`je prema wemu.

Napada~ po~iwe da se povla~i nazad ka mostu.

Ahmed zatim spu{ta oru`je i podi`e jednu ruku u vazduh, na-

izgled pokazuju}i policiji da nije jedan od strelaca.

Isti napada~ je kasnije vi|en na mostu kako uzima drugo oru`je i ponovo puca.

Jo{ jedan naoru`ani ~ovek za to vreme nastavqa da puca sa mosta.

Na snimku se ne vidi na koga pucaju.

Premijer Novog Ju`nog Velsa Kris Mins odao je po~ast hrabrosti Ahmeda, ~ije ime u vreme obra}awa novinarima nije bilo objavqeno. „Taj ~ovek je pravi heroj i ne sumwam da je mnogo, mnogo qudi pre`ivelo zahvaquju}i wegovoj hrabrosti“, rekao je Mins „Videli smo Australijance kako tr~e u opasnost kako bi pomogli drugima. „Ovi Australijanci su heroji, a wihova hrabrost je spasila `ivote“, rekao je australijski premijer Entoni Albaneze.

Govore}i na bo`i}nom prijemu u Beloj ku}i, ameri~ki predsednik Donald Tramp tako|e je pohvalio Ahmeda. „Izuzetno hrabar ~ovek koji je bez straha sko~io na jednog od napada~a i spasio mnogo `ivota“, rekao je Tramp.

16 ^etvrtak 18. decembar 2025.

ZAJEDNICA

KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA IZ UDRU@EWA BORACA KRAQEVSKE VOJSKE

Sveti Nikola sve~ano obele`en u Grenvilu Pi{e: Joca Gajeskov

U petak, 19. decembra, Svetog Nikolu jednog od najvatrenijih zagovornika hri{}anske crkve i velikog protivnika jereti~kih u~ewa u prvim vekovima hri{}anske propovedi, sve~ano }e obele`iti Srpska pravoslavna crkva i weni vernici u otaxbini i svetu ^lanovi uprave Udru`ewa boraca “Dra`a Mihailovi}“ u sidnejskom nasequ Grenvil i ove godine su sve~ano proslavili slavu organizacije - Svetog Nikolu ^udotvorca.

Obele`avawe slave je uprili~eno u predve~erje velikog praznika, imaju}i u vidu da je

Slavska ikona Svetog Nikola koja krasi Spomen-dom Dra`e Mihailovi}a u Grenvilu

Biqana, Smiqa, Mirjana, Gradislava i Bo`o pobrinuli se za bogat ru~ak Sveti Nikola krsna slava ve}ine ~lanova Udru`ewa boraca, pa je na taj na~in svima omogu}eno da toga dana budu u krugu porodi-

ca, kumova i prijateqa.

Svetog Nikolu, kao krsnu slavu, slavio je i general Dragoqub Dra`a Mihailovi}, ~ije ime organizacija u Grenvilu s ponosom nosi ve} vi{e od pola veka.

Slavsku sve}u je zapalio Bo`idar Savi} predsednik Udru`ewa boraca

IZ SRPSKE NARODNE ODBRANE U KENLI VEJLU

Podsetimo na{e ~itaoce da je Svetom Nikoli posve}eno vi{e od 1.100 crkava u Srbiji i svetu.

Osim {to se praznuje kao najve}e srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj ^udotvorac tako|e je

Slavsko poslu`ewe

Dragan Boji} predsednik SNO

Pripreme za do~ek kalendarske Nove godine I pro{log petka ve~e restoran „Tri {e{{ra“ Srpske Narodne Odbrane u Kenli Vejlu odjekivao je od lepe narodne pesme Vlade Milovanovi}a, a gosti su u`ivali u ukusnim specijalitetima srpske kuhiwe, hladnim pi}ima i prijatnoj atmosferi na kraju radne nedeqe.

Kako saznajemo od predsednika ove na{e nacionalne organizacije, Dragana Boji}a, ovde }e biti organizovan do~ek kalendarske Nove 2026. godine, a goste u najlu|oj no}i u godini zabavqa}e popularni Vlado.

Imaju}i u vidu da je broj sedi{ta ograni~en, rezervacije za najlu|u no} u godini su obavezne.

esnafska slava, odnosno za{titnik zanata la|ara, splavara, ribara i vodeni~ara. Zbog toga se jo{ naziva vodena slava. Tako|e se u narodu smatra da je za{titnik putnika i sirotiwe.

Smatra se da pola Srba slavi Nikoqdan dok ona druga polovina ide na slavu, koja je uvek u vreme posta.

Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak se}awa na dan kada su wegove mo{ti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i polo`ene u crkvu Svetog Jovana Prete~e, koja je ubrzo postala steci{te hodo~asnika. Tri godine potom gra|ani Barija su u ~ast Svetom Nikoli podigli velelepnu crkvu.

Obele`avawe slave Svetog Nikole u Grenvilu osta}e u lepom se}awu svima koji su se okupili u Spomen-domu generala Mihailovi}a.

Vlada Milovanovi}

Dom SNO u Kenli Vejlu

Deo gostiju u restoranu

ZAJEDNICA

^etvrtak 18. decembar 2025. 17

SPC: Upu}ujemo najdubqe sau~e{}e porodicama nedu`nih `rtava koje su izgubile `ivot u gnusnom teroristi~kom napadu Srpska zajednica kao integralni deo Australijskog dru{tva je duboko potre{ena stravi~nim teroristi~kim napadom koji se sino} dogodio u Sidnejskom Bondaju u kome su nedu`ni qudi stradali, `ivoti izgubqeni, a mnogi raweni i

bore se za `ivot.

Nedvosmisleno osu|ujemo ovaj gnusni ~in i svaku vrstu ekstremizma, mr`we i nasiqa.

Qudski `ivot je dar Bo`iji, neprikosnovena svetiwa koju nema niko pravo da skrnavi i ugrozi.

U ime sve{tenstva, mona{tva i vernog naroda na{e Mitropolije, upu}ujemo najdubqe sau~e{}e porodicama nedu`nih `rtava koje su izgubile `ivot u ovom gnusnom teroristi~kom napadu i uznosimo usrdne molitve za brz opo-

ravak i isceqewe rawenih.

Pozivamo na{ verni narod da u ove dane Bo`i}nog posta umno`imo svoje molitve Gospodu. Da uzdignemo svoja srca Wemu koji je istinski Car mira, Gospodu na{em, Bogo~oveku Hristu.

Da wegova Vitlejemska sve-

tlost ozari svako qudsko srce, da se iscele rane, da zavlada istinski mir, sloga i qubav me|u qudima. „Bla`eni mirotvorci, jer }e se sinovi Bo`iji nazvati“ (Mt 5,9). +Mitropolit Siluan

^i~ina slava Svetog Nikole obele`ena u Karum Daunsu

Pripadnici i po{tovaoci Organizacije Srpskih ^etnika „Ravna Gora“ okupili su se pro{le nedeqe u hramu Svetog kraqa Stefana De~anskog u Karum Daunsu

(Melburn, Viktorija) na svetoj liturgiji u ~ast na{eg voqenog ^I^E, generala Dra`e Mihailovi}a, proslavqaju}i wegovu krsnu slavu – Svetog Nikolu.

Doma}in ovogodi{we slave bio je brat Zoran Ili}, a za narednu godinu brat Konstantin Poqak sa svojom porodicom, bez oklevawa, prihvatio je tu ~ast.

Nasle|e na{eg voqenog generala Dra`e nastavqa da sija kroz na{e negovane tradicije i qubav koju delimo kao jedna porodica. ^ovek koji je podneo najve}u `rtvu – ime ^I^E ostaje svetionik svetlosti za sve nas. Upravo ovakvi mali, ali zna~ajni gestovi obezbe|uju da wegovo se}awe i vrednosti `ive decenijama koje dolaze. Zajedno mu odajemo po~ast i inspiri{emo budu}e generacije.

Govor predsednika Organizacije srpskih ~etnika „Ravna Gora“ Australija, Danila Bulatovi}a: „19. decembar je veliki i radostan praznik za pravoslavne Srbe {irom sveta — Sveti Nikola.

Praznik je duboko ukorewen u na{oj veri i tradiciji i predstavqa neraskidivu vezu izme|u porodice, vere i identiteta.

Sveti Nikola je tako|e praznik na{eg voqenog ~ika Dra`e Mihailovi}a, koji je ~ak i u najte`im ratnim vremenima po{tovao i slavio ovaj sveti dan, svedo~e}i o zna~aju vere i tradicije u `ivotu srpskog naroda.

Danas Organizacija srpskih ~etnika Ravna Gora slavi praznik u wegovu ~ast. Za mnoge srpske organizacije, posebno one povezane sa ~etni~kim pokretom i nacionalnom tradicijom, ovaj praznik je na~in da se o~uva se}awe na generala Mihailovi}a kao nacionalnu li~nost i vo|u otpora u Drugom svetskom ratu.

Kroz praznik, wegovo nasle|e ostaje povezano sa verom, istorijom i trajnim vrednostima srpskog identiteta. Okupqamo se danas da proslavimo Svetog Nikolu i da

sa~uvamo tradiciju koja nas povezuje — veru, porodicu i se}awe.”

Tekst i fotografije: Savo Kova~evi}

18 ^etvrtak 18. decembar 2025.

ZAJEDNICA

\aci Kolexa Sveti Sava poslali darove de~ijoj bolnici u Vestmidu

Razvijaju}i Pravoslavni hri{}anski karakter, vrline dobrote, qubavi, dare`qivosti i blagodarnosti kod na{e dece, sa blagoslovom Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita Siluana u saradwi sa Mitropolijskom organizacijom - Misija Svetog Nikole, |aci Kolexa Svetog Save su u duhu gore pomenutih vrlina utemeqenim na Jevan|equ Hristovom, darovali Bo`i}ne poklone De~joj bolnici u Vestmidu.

DETE BO@IJE MATEJA Mateja Todorovi}, ro|en 25. marta 2014. godine u Sidneju, od malih nogu je bio nasmejano dete, puno qubavi, vere i pobo`ne dobrote. Qube}i `ivot i svoju veru pravoslavnu, Mateja je svim svojim bi}em tragao za smislom i ve~no{}u. Wegovo srce bilo je ispuweno Bogom, a vera mu je bila oslonac, snaga i na~in `ivota.

Misija Svetog Nikole U subotu, 6. decembra, sa blagoslovom Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita Siluana, dobrotvorna organizacija na{e Mitropolije „Misija Svetog Nikole“ s qubavqu je pripremila i poslu`ila gurmanske obroke i namirnice na{oj bra}i i sestrama u potrebi.

Donacije toplih kuvanih jela, uz pirina~, hleb, sastojaka za salatu, sve`eg vo}a i povr}a, trajnih namirnica i fla{a vode blagodarno su primqene u Sabornom hramu Svetog Georgija u Kabramati i pa`qivo pripremqene.

Toaletarije su donirane i spakovane u pakete za negu. Prazni~ne kese sa slatki{ima pripremila je i na{a omladina, u i{~ekivawu dana praznovawa Svetog Nikolaja ^udotvorca, koji Crkva proslavqa 19. decembra.

Dobrovoqci su zatim otputovali na Martin Plejs i, posle zajedni~ki izgovorene molitve „O~e na{“, poslu`ili hranu potrebitima, uz mnogo toplih re~i i srda~nih razgovora za otprilike 100 qudi u potrebi.

Slava Bogu za sve {to nam daruje!

Matejinim odlaskom ka Carstvu Nebeskom, porodica je, uz blagoslov Mitropolita G. Siluana, izrazila `equ da, u skladu sa `ivotom kakav je Mateja `iveo, umesto venaca i cve}a, rodbina i prijateqi daju dobrovoqni prilog, sa namenom da se prikupqena sretstva prilo`e za freskopis crkve Svetog Alimpija Stolpnika u Manastiru Svetog Save u Ilajnu.

Pri~a o detetu Mateji je dotakla mnoga srca u srpskoj zajednici, a posebno Wegova hrabrost, snaga i nepokolebqiva vera, koja je bila primer kako se qubi Gospod Bog svoj. I u najte`im danima bolesti upravo su vera, molitva i Sveto Pri~e{}e Mateji davali snagu i nadu da istraje Jovovske muke.

Tako se porodica odlu~ila da otvori GoFundMe stranicu za Mateju, sa po~etnim prilogom od porodice, ukupno sabrav{i $150,000.00. U dogovoru sa Visokopreosve{tenim Mitropolitom Siluanom, i po wegovom blagoslovu, prikupqena sredstva }e biti donirana Manastiru Sveti Sava u Ilajnu kod Melburna, kao plemenita namera i delo koje, po svome upokojewu, Mateja daruje za freskopis u manastirskom hramu Prepodobnog Alimpija Stolpnika.

Kao {to su freske, u na{im manastirima u Otaxbini, slika neprolazne lepote ve~ne radosti, Mateja se upisuje u ve~nost Liturgijskog blagoqepija ovog Manastira na velikoj udaqenosti od Otaxbine. Dete Mateja, qubavqu koju je nosio u sebi, ovim ostavqa duboki molitveni trag i svedo~anstvo o svom mladom `ivotu i tihoj i blagoj svetlosti koja }e sve nas podse}ati na wega. Wegova qubav prema Gospodu traja}e ne samo danas ve} i kroz Bogom blagoslovenu ve~nost, i kroz trajawe hrama Prepodobnog Alimpija Stolpnika i Manastira Svetog Save u Ilajnu, kojeg, izme|u ostalih ktitora, od danas KTITOR postaje i dete Bo`ije Mateja.

Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska

SRPSKA POSLA

^etvrtak 18. decembar 2025. 19

LI^NI STAV

Ko su beogradske legende Pi{e: Marko Lopu{ina

u Radoznalost da saznamo ko su qudi izrasli na velegradskom asfaltu i utkani u legendu o Beogradu stvorila je potrebu da ih imenujemo g. Milan Lajhner i ja. Na{ izbor je bio li~an i pristrasan, jer mi ove 34 odabrane legendarne li~nosti po{tujemo, volimo, a mnoge i li~no poznajemo...

Do{ao sam u Beograd u jesen 1969. godine iz kopaoni~ke provincije da studiram novinarstvo. Vi{e od pola veka sam Beogra|anin. Moj prijateq Milan Lajhner, biznismen i humanitarac je ro|en u Belom gradu. Zajedni~ko nam je to {to smo u jednom trenutku shvatili da obojica ne znamo ko su pravi Beogra|ani, qudi po kojima se prepoznaje na{a prestonica.

Beograd je star 18 vekova. Gradili su ga Kelti, Rimqani, Sloveni, Turci i najvi{e Srbi. Sve do po~etka 20. veka srpski narod je, uglavnom, `iveo u selima i malim varo{ima. A onda se sa industrijalizacijom Srbije rodio prestoni grad Beograd.

Prepun je likova sa kaldrma i asfalta, sa gradili{ta i univerziteta, koji su mu davali du{u, a i svoje `ivote.

- Grad je stvorio wih, a oni su stvarali grad. Davali su prestonici ono najboqe od sebe. Tako su se uzidali u temeqe grada Beograda – rekao je jednom prilikom stari gradona~elnik Branko Pe{i}, tvorac modernog Grada.

Svoj prvi asflat grad je dobio 1911. godine. Postavqen je u Makedonskoj ulici u du`ini od 370 metara. Legenda ka`e da je to u~iweno zato da se gradski pijanci, kojih je tu bilo jako mnogo u obli`wih {est kafana, ne bi povre|ivali, dok obznaweni padaju na kaldrmisani drum. Na tom asfaltu od Trga republike do Radio Beograda stasavale su decenijama qudske veli~ine, gromade satkane od pameti, mo`danih mi{i}a i fizi~ke snage.

Kad je podpao pod vlast Rimqana dobio je ime Singidunum. Slovensko ime Beligrad dobio je oko 870 godine. A glavni grad Srbije postao je 1405. godine. To je istorija, koja ka`e da je Beograd razaran i ru{en mnogo, mnogo puta. A devet puta se dizao iz pepela. Austrougari su ga 1915. za vreme Velikog rata bombardovali i ru{ili. Sa Save su pucali sa wihovih “monitora” iz topova velikog kalibra.

Grad je sve to pre`iveo i izme|u dva svetska rata izrastao u lepu prestonicu ju`nih Slovena. Ta beogradska renesansa je kratko trajala, jer je 6. aprila 1941. fa{isti~ka Nema~ka razorila Beograd.

Nema~ki avioni su tepisima eksplozivnih i plamenih bombi Beograd sravnili sa zemqom.

- Nakon oslobo|ewa Beograd, zahvaquju}i narodu, izrastao je u moderan grad i krajem 20. veka postao megapolis. Opevan je mnogo puta stihovima i pesmama, ali je meni najdra`i {lager “Beograde, Beograde, na u{}u dveju reka ispod Avale” – ka`e

Olivera Vu~o, svetska umetnica Milan Lajhner, koji nije zaboravio ni napad NATO 1999. godine na na{u prestonicu i ceo srpski narod.

Beogra|anin se postojalo na dva na~ina – ili ro|ewem ili doseqavawem. Danas se godi{we u prestonocu Srba doseqava oko 40.000 qudi. Grad pru`a {ansu za uspeh i doma}im i prido{lim `iteqima. Grad nikada nije pravio razliku me|u wima. Svi smo mi Beogra|ani, jer volimo svoj grad i i radimo za dobro Beograda. Svi koji ga iskreno vole su u Beogradu nalazili svoje mesto i par~e sunca za sebe. Odatle su se {irili naokolo po Srbiji i svetu.

Naravno da nije mogu}e sve ugledne Beogra|ane staviti u jednu kwigu, a posebno ne i one, koji }e jednog dana postati legendarna lica. Legende o kojima smo pisali su, uglavnom osobe, koje poznajemo i koje cenimo zbog wihovih qudskih vrednosti.

- Se}am se da je ~ika Pelivan bio najboqi sladolexija u gradu. Da je gospodin Me|ed bio ~uveni poslasti~ar u Knez Mihajlovoj ulici. Majstor lepote bio je Bora frizer. A Jovan Buq je bio saobra}ajac sa osobinama baletana – pri~a moj drug Milan Lajhner.

Danas svedo~i da ima jo{ mnogo legendarnih qudi koji su postali simbol Beograda.

- O nekima smo pisali malo s obzirom koliko je velika wihova `ivotna i umetni~ka pri~a o Beogradu. Tu pre svega mislim na Momu Kapora, slikara i kwi`evnika. Neverovatan ~ovek, sjajan umetnik, koji je svojim delima obojio na{ Beograd. U gradu, koji sada ima 2 miliona `iteqa, jo{ uvek `ivi Kaporov duh – ka`e Lajhner.

Radoznalost da saznamo ko su qudi izrasli na velegradskom asfaltu i utkani u legendu o Beogradu stvorila je potrebu da ih imenujemo. Gospodin Lajhner domorodac i ja beogradski do{qak odabrali smo li~nosti ~ije je ime i prezime jednako imenu Belog grada toliko da ga sve generacije znaju i pamte.

Na{ izbor je subjektivan i pristrasan, jer mi ove 34 odabrane legendarne li~nosti po{tujemo, volimo, a mnoge i li~no poznajemo. U na{oj kwizi LEGENDE BEOGRADA su kraq Aleksandar Kara|or|evi} i belosvetski {valer Svetislav Petrovi}, filmaxija Ratko Dra`evi} i glumac Paja Vuisi}. Ovde su kraqevi kafana Ivo,

Palata umetnosti Madlena

Du{an Kova~evi}, proslavqeni pisac Buda i Momo, junaci podzemnog sveta Tapi i Xej, gradski velikani Branko Pe{i} i @ivadin Mihailovi}, majstori pera Ivo Andri} i Du{ko Kova~evi}. Pa velikani mikrofona \oka Marjanovi}, Olivera Vu~o, sportski {ampioni Milutin [o{ki} [ole i Bora Milutinovi}, svetski qudi, {pijun Du{ko Popov i fudbalski mag Aca Obradovi}, kao i prava dama komunizma Jovanka Broz i Madlena Cepter, najve}a srpska zadu`binarka.

Ovo su osobe koje su stvarale Grad, a Beograd je stvarao wih. I zajedno su postali svetski brend. Zato je ova pri~a o legendama Beograda zapravo i portret Grada, na~ina wegovog `ivqewa i personalizovana istorija Beograda.

Meni se iz poratnog perioda dopao general Peko Dap~evi}, koji je bio oficirski kico{, ali i ~ovek koji nije brenovao Tita. Drugi general Jovo Popovi}, li~ni prijateq Arkanov, kog je nosio kao bebu u wegovoj rodnoj Sloveniji, bio je Titov dvojnik. Otkrio mi je tu dr`avnu i li~nu tajnu iz zajedni~kog po{tovawa prema istini.

I Ratko Dra`evi} je bio partizanski komandant, ali je izrastao u prvog filmskog menaxera, tvorca kanskog uspeha filma “Skupqa~i perja” i neverovatne lepotice i peva~ice Olivere Vu~o. ^ak 76 puta je punila dvoranu pariske “Olimpije” kada je pevala Francuzima i ~itavom svetu. Olivera je bila tiha Titova patwa, jer je Josip Broz bio ve~no zaqubqen u wu.

Jovanka Broz je u vreme Titove vladavine bile tre}a dama sveta. To je li~no rekao ameri~ki predsednik Xon Kenedi, tri meseca pre svoje smrti u Dalasu 1963. godine. Kenedi je primio Brozove i gostio 12 dana, jer mu je Tito prodao za 2 milijarde dolara Kosmi~ki program, koji pokazalo se – nije radio. Xon Kenedi je drugaricu Jovanku stalno oslovqavao sa “gospo|o Tito”.

Li~no sam poznavao drugaricu Joku.

Posetio sam je jednom u wenoj oronuloj ku}i na Dediwu, ali me oterala sa vrata u strahu da je ja ne ubijem. Tada je ve} bila paranoi~na. A kako i ne bi kada se ~itavo Predsedni{tvo SFRJ, sastavqeno od Slovenaca, Hrvata i Bosanaca, okomilo na ovu di~nu Srpkiwu. Stane Dolanc i drugovi iz Predsedni{tva su se bojali da Jovanka Budisavqeni} Broz ne postane nasledni-

Madlena Cepter, najve}a srpska zadu`binarka

ca Titove vlasti i wihova {efica, pa su je politi~ki i qudski ponizili i uklonili.

Jedna druga dama, prelepa Dalmatinka neobi~nog imena – Nikica (Marinovi}), bila je prva lepotica iz komunisti~kih dr`ava koja je u~estvovala na takmi~ewu Mis sveta. Bila je druga na svetu, ali prva Beogra|anka najlep{a na svetu. Izvr{ila je suicid. Time je kaznila sebe, {to nije napravila svetsku karijeru, nego je posle svetske titule i slave bila samo prodava~ica garderobe u butiku Beogradu.

Po meni legendarne li~nosti su i graditeqi Beograda, pre svih, gradona~elnik Branko Pe{i}, kog je Edvard Kardeq napadao {to podi`e most “Gazelu”, zatim komunista koji je postao kapitalista @ivadin Mihailovi} zvani @ika Mu{tikla, pa Madlena Jankovi} Cepter, najve}a srpska zadu`binarka svih vremena i najbogatija na{a `ena na svetu. Gospo|u Madlenu stvaqam na prvo mesto liste legendarnih qudi Belog grada, jer je ukrasila Beograd divnim zdawima pozori{ta u Zemunu, Muzeja na Terazijama i Ku}e umetnosti na Dediwu. Sve ih je poklonila srpskom narodu.

Od umentika me|u na{e legendarne li~nosti dospeli su Ivo Andri}, nobelovac, Du{ko Kova~evi}, novi Branislav Nu{i}, koji na{u ru`nu stvarnost pretvara u {alu, Momo Kapor, laki pisac, i moj li~ni Beogra|anin, roker Peca Popovi}, koji je mene provincijalca i novinara, kao moj {ef i urednik, tri puta inaugurisao u Beogra|anina.

Nema prave pri~e o Beogradu bez wegovih mangupa, kakav je bio veliki slikar i falsifikator Dragan Male{evi} Tapi, koji je Arkanu u lice rekao da je on najpamentniji Srbin. A @eqko Ra`natovi} mu je odgovorio da je on najja~i Srbin. I tako su se rastali.

Po vragolijama, ali na sceni proslavio se \or|e Marjanovi}, koji mi je priznao da je on u vreme velike slave u dr`avi komunizma SSSR-u bio pravi “ruski Bog”. Dr O tj. Aca Obradovi}, na{ prvi fudbalski menaxer proslavio je tim “crveno-belih”, stvorio [ekularca i Kosti}a, driblera i golgetera, ali i gradio evropski fudbal u Kanadi i SAD. Mi}a Orlovi} je bio i ostao najlep{i, najboqi i najpopularniji beogradski TV voditeq i {armer.

I Lajhneru i meni je jasno da kwiga LEGENDE BEOGRADA, koju je objavio beogradski izdava~ “Kwiga komerc”, mora da ima nastavak - i drugo i tre}e izdawe. Na{a lista legendarnih lica Belog grada je duga. Za drugi tom ve} pripremam pri~e o [ekiju, o Novaku, o Legiji i Luki, o Radmili @ivkovi}, harmonika{ici koja je u{la u Ginisovu kwigu rekorda i u na{e domove zauvek. O Moki Slavni}u, Draganu Gagi Nikoli}u i lepojki Mileni Dravi}.

U tre}em tomu mislimo da opi{emo najpoznatijeg beogradskog vladara Josipa Broza, za kog ni danas ne znam da li je to bio Jo`a iz Kumrovca ili Jo{ko iz moskovske Kominterne. Tek u Srbiji na{i seqaci i danas imaju obi~aj da govore da je – Tito bio najboqi srpski car !?

20 ^etvrtak 18. decembar 2025.

PUTOPIS

Esen – velegrad od ugqa, ~elika i molitve Urbanu celinu sa~iwenu od vi{e gradova nazivaju konurbacija. U Rurskoj oblasti je tako povezano oko 80 ve}ih i mawih gradova, sa vi{e od pet miliona qudi. Skoro 600.000 stanovnika otpada na Esen.

Voz ulazi u srce Rurske oblasti. Ona je bila simbol svih uspona i padova Nema~ke u posledwa dva veka. ^im si|em sa voza, Esen mi pokazuje velegradsko lice.

Na stani~noj zgradi pi{e „Esen – u srcu Evrope“. Ako je tako, onda Evropa ima srce od ugqa i ~elika. To je ono {to je Esen, sa nizom okolnih gradova, na~inilo jednom od najve}ih urbanih oblasti Evrope.

Ketviger{trase je ulica koja vodi ka centru. Pedesetih godina pro{log veka zatvorena je za saobra}aj. Iako je radni dan oko bo`i}nih {tandova u pe{a~koj zoni motaju se qudi.

Esen smatraju nezvani~nim glavnim gradom Rurske oblasti. Pre 15 godina je grad imao ~ast da u ime cele oblasti bude progla{en prestonicom evropske kulture.

Time se fokus pomerio na industrijsku kulturu i nasle|e. A toga u krugu od stotinak kilometara ima vi{e nego bilo gde u Evropi.

Ipak, u korenu grada nije rad ve} molitva – naseqe se razvilo oko `enskog manastira, podignutog 850. na uzvi{ewu iznad reke Rur. Posle su se u varo{i razvile i radionice oru`ja, a po~etkom industrijalizacije otvoreni su rudnici, nicale su visoke pe}i. Esen se najbr`e razvio u tada{woj Nema~koj.

Nema~ki car Vilhelm I nije slu~ajno na glavnom trgu prikazan u pobedni~koj pozi na kowu. Kakve to veze ima sa Esenom? Pa ima. Ujediwewe nema~kih zemaqa u Nema~ko Carstvo pod dominacijom Pruske istorijski ne bi bilo mogu}e bez nema~ke pobede u ratu sa Francuskom 1871. A ta pobeda ne bi bila mogu}a bez topova koje je u Esenu proizvodila fabrika oru`ja Krup.

Istori~ari ka`u da su Krupovi ~eli~ni topovi imali dvostruko ve}i domet od francuskih topova od bakra.

Zato me nije iznenadilo da je ne{to daqe, na glavnom trgu, ispred najstarije crkve u gradu – Marktkirhe – postavqen spomenik Alfredu Krupu. Taj ~ovek koji je ro|en i umro u Esenu napravio je u 19. veku od firme „Krup“ najve}eg proizvo|a~a to~kova za vagone, ali i najve}eg proizvo|a~a oru`ja na svetu. On je u svojim fabrikama prvi uveo zdravstveno osigurawe. Gradio je stanove za radnike. Esen bez porodice Krup ne bi bio to {to jeste.

Zato na postamentu pi{e: „Alfredu Krupu, zahvalan rodni grad“.

CRKVE U BEZBO@NOM GRADU Ovaj grad svakako ima hri{}anske korene. Ali ima i istoriju sukoba. Gra|anstvo je dobrim delom prihvatilo protestantsko u~ewe, crkve i manastir su dugo ostali katoli~ki. Esenska katedrala je ~etvrta po redu katoli~ka crkva na istom mestu, na kojem se qudi mole ve} 12 vekova.

Unaokolo je puno qudi, ulice su ukra{ene, Esen svim svojim va{arskim ukrasima stremi Bo`i}u.

U centru mi je zapravo najinteresantnija starokatoli~ka Crkva mira. Wena gradwa je okon~ana 1916. usred Prvog svetskog rata. Ranije su vernici starokatoli~ke zajednice delili crkve sa protestantima i katolicima, ali to nije popravqalo me|usobne odnose.

Prvi vatikanski sabor je zapo~et 1869. a prekinut 1870. kada je Italija ujediwena, a Papska dr`ava svedena na Vatikan, minijaturnu dr`avu unutar Rima. Ipak, jedna od odluka Sabora ima}e pogubno dejstvo na jedinstvo katolika – dogma o papinoj nepogre{ivosti. U nizu zapadnih

Spomenik Alfredu Krupu - napravio je u 19. veku od firme „Krup“ najve}eg proizvo|a~a oru`ja na svetu

Nema~ki car Vilhelm I na glavnom trgu, prikazan u pobedni~koj pozi na kowu

Bo`i}ni {tandovi u pe{a~koj zoni Esena su prepuni qudi

Esenska katedrala

Zgrada pozori{ta Grilo

zemaqa odvajaju se delovi katoli~ke crkve i formiraju starokatoli~ki pokret.

Starokatolici su po narodnom jeziku u liturgiji, odbacivawu celibata zapravo bliski isto~nim crkvama.

Ovo crkveno zdawe je najva`nija sakralna gra|evina nema~kog jugend{tila.

Prepoznajem srodnost sa „Moskvom“, dana{wim hotelom koji je zavr{en 1908. kao „Palata Rosija“ i ostao jedini slavni primerak beogradske secesije.

Jo{ jedna crkva je na mom putu. Boqe re~eno – biv{a crkva. Polovinom 19. veka, kada je Esen brzo rastao, pojavila se potreba za novom katoli~kom crkvom. Tako je podignuta crkva Svete Gertrude Niveqske, koju po{tuju od Belgije pa do ovih krajeva. Svetica kraqevske krvi je za{titnica putnika, hodo~asnika, vrtlara, tkaqa, siromaha, udovica i – ma~aka. Ova katedrala je pro{le godine prodata da bi se od we napravio kulturni centar Trudi u kojem se odr`avaju predavawa esenske umetni~ke akademije.

Grad oko kojeg su se nekada otimali protestanti i katolici, danas ima vi{e od polovine stanovnika koji nisu povezani ni sa jednom od tih hri{}anskih zajednica. [ta li bi na to rekla Gertruda?

VA[AR I POZORI[TE Bez obzira na verska pitawa svim stanovnicima Esena o~ito se dopada da provode vreme na bo`i}nom va{ari{tu, a ono je zauzelo celu pe{a~ku zonu i glavne trgove u gradu. Nemam nameru da se zadr`avam, toliko toga vaqa videti u ovom gradu.

Odlu~io sam da ve~eras ponovo navratim, kada obi|em ono {to sam naumio. Nailazim kraj lepe zgrade koja je skoro u samom gradskom centru. Prilazim i shvatam da je re~ o pozori{tu.

Ispred wega je skulptura Urana, visoka ~etiri metra. Nastala je pre desetak godina, autor je poznati nema~ki vajar Markus Liperc. Uran je simbol nebeskog.

A skulptura bi trebalo da simbolizuje opra{tawe grada od va|ewa ugqa ispod zemqe. Obrazlo`ewe je jednostavno, mada malo nategnuto: Rudari su se posle smene radovali odlasku na povr{inu zemqe, ponovnom slobodnom pogledu u nebo. A sada vi{e nema silaska pod zemqu, sad je zavladao Uran.

Zgrada pozori{ta podignuta je zahvaquju}i velikodu{noj finansiskoj pomo}i bogate udovice Vilhelmine Grilo. Wen mu` Fric bio je jedan od najmo}nijih fabrikanata Rurske oblasti. Obe}ao je svom rodnom gradu – pozori{te. Nije stigao da ispuni obe}awe – pola godine posle sednice gradske uprave na kojoj je Fric obe}ao velikodu{nu pomo}, umro je. Ali je wegova udovica ispunila wegovo obe}awe, pa je 1890. nastala neobarokna gra|evina bez koje Esen vi{e ne bi bio to {to jeste.

Iznad pozornice su urezane Geteove re~i iz Fausta: „Slobodu za `ivot zaslu`uje samo onaj, koji mora svaki dan da je osvaja”.

KWI@EVNOST Jednom davno, u ledenim severnim krajevima, jednog kraqa je na putovawu brodom zadesila zastra{uju}a morska oluja.

No{en ka obali ogromnim talasima, brod se nasukao na stene i umalo potonuo sa ~itavom posadom. Ali iznenada se iz talasa za~uo divan glas sirene koja se obratila vladaru: „Da se svi spasete, kraqu, ja sam vam pomo} jedina! Zauzvrat obe}aj da }e{ mi dati svog prvog sina!“ Kako su im `ivoti bili u opasnosti, kraq je nevoqno prihvatio ponudu, gledaju}i sirenu kako nestaje u talasima. Trenutak kasnije, kao magijom, more se smirilo, pa su mogli da nastave putovawe.

Po povratku na dvor kraq je saznao da kraqica o~ekuje prvoro|en~e. Toliko se obradovao da je zaboravio na dato obe}awe. Pro{lo je nekoliko godina pre nego {to je odlu~io da tajnu poveri kraqici. Jednog dana kad je kona~no re{io da joj prizna sve, kraqica je zabrinuto povikala: „O, srce }e mi od straha stati jer moramo sina na put slati. A kad do|e okrutna sirena , nek ga tra`i do kraja vremena!“ Kad je princ navr{io {esnaest godina, roditeqi su ga podstakli da se otisne na put i vidi svet. Mladi} je rado pristao, napunio torbu hranom i pozdravio se s roditeqima. Prve ve~eri usred {ume put mu je prepre~io lav. „Gladan sam! Daj mi ne{to da pojedem“, po`alio mu se lav koji je umeo da govori.

Vi{e upla{en nego velikodu{an, mladi} je podelio svoju ve~eru i postequ s lavom.

Slede}eg jutra lav je odgrizao deo krzna i poklonio ga mladom princu. „Prin~e dragi, pomogao si mi, pa ~uj: poklawam ti komadi} svog krzna, veruj. Uzmi ga i ako je nevoqa prava, dodirni ga da se pretvori{ u lava!“ Mladi} je zahvalio lavu i nastavio put. Iste no}i kad je do{lo vreme da ve~era, do wega je doletela p~ela i zazujala: „Gladna sam! Daj mi ne{to da pojedem.“ Mladi} je ponovo podelio ve~eru

^etvrtak 18. decembar 2025. 21

Lav i p~ela (finska narodna bajka)

sa insektom, te mu je ujutru p~ela dala deli} svog krila i rekla: „Prin~e dragi, pomogao si mi, pa ~uj: poklawam ti komadi} svog krila, veruj. Da te nevoqa neka ne bi pomela, dodirni ga samo i posta}e{ p~ela!“ Nakon {to joj je zahvalio, princ je nastavio put. Za nekoliko sati stigao je do prestonice susednog kraqevstva. Dok je hodao bu~nim ulicama i oslu{kivao `amor prolaznika, princ je saznao da vladar ovog kraqevstva ima prelepu }erku koja divno svira violinu. Ali princezi je jedan mladi} slomio srce i zato nije imala nameru da se ikad uda, niti da se dru`i s mladi}ima. Princa je ovo zainteresovalo, te se zaputio ka kraqevskom dvoru. ^im za|e sunce, iskoristi}e deli} p~elinog krila da se pretvori u p~elu.

Pretvoriv{i se u p~elu, uleteo je u princezinu sobu, pa se vratio u qudsko obli~je. Videv{i stranca, devojka se upla{ila i vrisnula, a stra`ari su utr~ali u sobu. Princ se tad opet pretvorio u p~elu, a kad je ostao nasamo s devojkom, opet je uzeo qudski lik. „Ne `elim da te povredim“, uveravao ju je nakon {to joj se predstavio i ispri~ao sve o svom `ivotu i susretu s lavom i p~elom. Usamqena princeza, koja nije imala drugo dru{tvo sem svoje violine, obradovala se ~uv{i ove neverovatne pri~e.

Malo-pomalo, kako su dani prolazili, me|u wima se rodila qubav i po`eleli su da se ven~aju. Ali postojala je prepreka na tom putu – najpre su morali da dobiju blagoslov od princezinog oca. Na sre}u, ona se odmah dosetila re{ewa.

„Sutra ve} moj otac u rat odlazi zajedno s borcima u punoj snazi. Wegov ma~ u sobi }e da bude pa kad on daleko odvede qu de, ruku }erke onome }e dati ko mu taj drag oceni ma~ vrati.“ Ali princ je bio spreman da se zbog we sa svakom opasnosti uhvati uko{tac i zato joj je rekao: „Ako se ne vratim brzo, idi do mora gde se vali pene i sviraj predivno na svojoj violini dok misli{ na mene.“ Narednog jutra mladi} je navukao na sebe oklop, zgrabio {tit i kopqe i pridru`io se kraqevoj vojsci. Sve se dogodilo ba{ onako kako je princeza predvidela: kraq je izdao nare|ewe, a hrabri vitezovi pohrlili su ka dvoru kako bi {to pre prona{li kraqev ma~. Princ se tad pretvorio u lava i prepla{io kowe, {to mu je dalo prednost, te je prvi stigao do dvora. Princeza mu je tad predala ma~ i on je po`urio da ga odnese vladaru.

U povratku se zaustavio pored izvora kraj mora da se napije vode, pa je spustio ma~ na zemqu. Iznenada, sirena koja ga je godinama ~ekala izronila je i odvukla ga na dno mora. Jedan vitez koji se tu zadesio prona{ao je ma~ i odneo ga kraqu, a kraq ga je proglasio pobednikom. Princeza je tad shvatila da se ne{to stra{no desilo wenom voqenom, pa je oti{la do obale i zasvirala na violini. „O, kakva divna muzika, ~uje{ li?“, upitala je sirena svog zarobqenika. „Ne ~ujem ni{ta. Povedi me bli`e obali“, slagao je princ.

Radoznala sirena je krenula ka obali, vode}i princa sa sobom. Ali ~im su se na{li van vode, princ je dotaknuo p~elino krilo i poleteo, spasiv{i se iz sireninih kanxi. Mo`emo samo da zamislimo kako je princeza bila sre}na kad je maleni insekt proleteo pokraj we i magi~no nestao, a na wegovom mestu se stvorio princ. Zaqubqeni par je otr~ao kraqu i ispri~ao mu sve o lavu, p~eli, ma~u i sireni. Nakon toga su se ven~ali i veselili u dru{tvu prin~evih roditeqa, koji su po`urili ka dvoru ~im su ~uli sre}ne vesti.

BRANKO M. JOVANOVI]:

Fokus

Ulazim u u~ionicu. \aci mi se javqaju kao da dra`u osobu u `ivotu nisu videli. Treba da im saop{tim rezultate kontrolnog, a u meni vri, kipi i jedva ~ekam da po~nem.

Lako sam pregledao, jer skoro ni{ta nisam ni imao da pregledam.

Ima nekih odgovora sporadi~no, a dvojica su predali prazne papire, bele i

~iste kao kad sam im podelio da pi{u.

Izvu~em jednu trojku i ostatak „dvice“, kao {to oni ka`u.

Prozovem dva genijalca koje sam ranije razdvojio u u~ionici, tako da skoro ne mogu ni da se vide, jer su zajedno kao elementarna nepogoda. Prozovem mr{avog nasmejanog i krupnog nasmejanog. Kad bi ih pitali: „Kakav si |ak?“, odgovor bi bio: „Zadovoqan.“ U obe

ruke uzmem wihove papire, poka`em razredu i ka`em da ovako uredne radove nisam video. Slo`e se oni uz osmeh.

Uz nadqudske napore, smirenim tonom ih pitam da li su svesni koliko je lak kontrolni bio. Nekoliko pitawa, o nuklearnim reakcijama. Slegnu ramenima, a osmesi ne silaze sa lica.

Vidim da ne vredi neka dubqa pri~a i

sa sla{}u im upi{em jedinice, o{tro i bogato, {to bi rekli „iz zgloba“.

Zavr{ih bez `rtava, kad progovori mr{avi: „Profesore, ne{to niste primetili.“„[ta?“, pitam. „Vi ste rekli da kod vas niko ne mo`e da prepi{e“, re~e. „Pa?“, upitam. „Niste primetili da sam prepisao od doti~nog“.

Ostali prasnu{e u smeh, pa i ja, {ta }u. Za tu duhovitost da se daje ocena,

bili bi odli~ni. Sedo{e, nasmejani kao {to su i bili, a i ja ostah nasmejan.

Do|e novi kontrolni. Oni isto. E, sad sam ba{ qut. „Pa dobro bre, {to opet ?“, pitam. Mr{avi re~e: „E profesore da znate, ja sam boqi od wega “. „Kako?“, upitah. „Pa on je proma{io slobodnu temu na srpskom“.

Smehu kraja nije bilo, i meni su suze potekle. „Kako?“, pitam. Odgovara krupni: „Bilo je ovako. Po~nem jedno, pa mi padne na pamet drugo, pa tre}e i kona~no po~nem ono pravo kad zazvoni“.

Opet salve smeha. Pogledam u dnevnik. Ve}u jedinicu nisam video. „Srpkiwa“ je o~igledno bila odu{evqena.

U zbornici nisam izdr`ao i ispri~am. Pitaju me kolege iz kog su razreda i ja objasnim. Bilo je otprilike: „A jao, wih dvojica!“. Do|e do nas nastavnik iz prakse i ka`e nam da je bio u firmi gde oni rade praksu, da ih obi|e. Kad je pogledao dnevnik rada, a tamo pi{e: „Dolazimo na praksu, na dizalici Ford Fokus razvaqen od `ivota, bi}e posla“. Ka`e mu majstor: „Dosa|ivali su mi pitawima, pomagali, radili i skoro da su sami popravili kvar na elektri~nim instalacijama kola“.

Nahvali ih, ka`e kolega, samo tako.

Odjednom mi moja nuklearna energija postade neva`na.

Na slede}im ~asovima sam stavio fokus na opu{ten razgovor o elektronima, protonima i neutronima. Nije bilo kontrolnih. Svi se naglo popravi{e.

AWA ZE^EVI]:

De novo U mra~nim kwigama u mra~noj sobi opet sam se rodila da ti budem lepa i jaka i hrabra i da me ne vode misli o tu|im ratovima i pritisak neostvarenih planova.

Da budem ja-ja, i kada me ~ekaju da ne la`em i na prazan stomak, da priznam, jeste, to se ~uju moja creva imam i ve}ih problema, svega me je stid i uvek me je sramota svi me nerviraju i niko mi se ne svi|a, svi preglasno di{u, `va}u, sporo hodaju, zami{qam da gazim qude, izbijam zube, lomim ruke, za{to tako ru`no starim, kad sam puna qubavi? zato moram stalno nova da se ra|am da me stari `ivoti ne bi prvi ubili.

22 ^etvrtak 18. decembar 2025.

DRU[TVO

„IZ PO[TOVAWA PREMA NARODU SRBIJE, POVLA^IMO SE“:

Trampov zet odustaje od General{taba u danu podizawa optu`nice Xared Ku{ner se povukao iz planiranog projekta izgradwe hotela Tramp u Beogradu nakon {to je projekat izazvao proteste i optu`nicu protiv visokog srpskog politi~ara, pi{e Volstrit xurnal.

Podse}awa radi, Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je istog dana optu`ni predlog protiv ministra Nikole Selakovi}a i jo{ troje u slu~aju General{tab.

„Po{to zna~ajni projekti treba da ujediwuju, a ne da dele, i iz po{tovawa prema narodu Srbije i gradu Beogradu, povla~imo na{u prijavu i povla~imo se u ovom trenutku“, rekao je portparol Ku{nerove privatne investicione firme „Affinity Partners“.

Javno tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je optu`ni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovi}a, sekretarke Ministarstva kulture

Trampov zet Xared Ku{ner se povukao iz planiranog projekta izgradwe hotela Tramp u Beogradu

Slavice Jela~e , v.d. direktora Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture Gorana Vasi}a i v.d.direktora Zavoda za za{titu spomenka kulture grada Beograda Aleksandra Ivanovi}a, a u vezi sa nezakonitostima prilikom skidawa svojstva kulturnog dobra nad zgradama „General{taba“, navedeno je u saop{tewu.

Osumwi~enima se, kako dodaju, stavqa na teret da su izvr{ili dva krivi~na dela zloupotreba slu`benog polo`aja iz ~l. 359 stav 1 i falsifikovawe slu`bene isprave iz ~l. 357 stav 2 u vezi stava 1 KZ. Selakovi} je 4. decembra u Tu`ila{tvu za organizovani kriminal saslu{an u svojstvu osumwi~enog, kada je izneo svoju odbranu. Nakon saslu{awa Selakovi} je novinarima izneo niz optu`bi na ra~un TOK-a. On je u svom obra}awu Tu`ila{tvo nazvao „autoimunim oboqewem“, isti~u}i da je re~ o „blokaderskoj kriminalnoj bandi koja je uzurpirala deo dr`ave i deo dr`avnog sistema“, prenosi N1.

Iz Kine stigli prvi delovi za novi most preko Save u Beogradu Iz Kine su stigli prvi delovi za novi most koji }e biti izgra|en umesto Starog savskog mosta u Beogradu, potvr|eno je u Ministarstvu finansija.

Stigao je u Beograd prvi kontigent ~eli~ne konstrukcije novog mosta preko Save i po~eo je istovar prve od ukupno sedam bar`i na gradili{te u blizini Brankovog mosta.

U pitawu su delovi mosta od 3.500 tona koji su pre tri meseca krenuli iz kineske provincije \angsu, iz pogona fabrike ,,CSCEC’’ u kojoj se pravi novi most, prenosi Politika.

Konvoj od sedam bar`i sada je dopremio vi{e od 50 odsto ~eli~ne konstrukcije novog mosta od ukupno 6.500 tona. ,,Kada se istovari ceo kontigent podizvo|a~ za izradu ~eli~ne konstrukcije CSCEC po~iwe ukrupwavawe i monta`u glavnog raspona od 166 metara na gradili{nom platou”, rekao je Lazar Pavi} in`ewer za mostove kineske kompanije Pauer ^ajna, koja je glavni izvo|a~ radova na izgradwi novog mosta.

Kompletna ~eli~na konstrukcija oba luka kamionima }e biti transportovana iz fabrike u Vuhanu do luke u [angaju gde se utovara na brodove i kre}e prema gradili{tu u Beogradu.

Lukovi }e ovde, ka`e Pavi} za Politiku, sti}i do kraja januara slede}e godine, a najkasnije

po~etkom aprila 2026. iz Kine dolaze i prilazi rasponi mostu od 1.500 tona.

Pavi} je po~etkom meseca bio u Vuhanu sa predstavnicima izvo|a~a radova i nadzornog organa firmi Luis Berger Adria i

38, a na mestima vidikovca za pe{ake bi}e 42 metra.

Du`ina pristupnih saobra}ajnica mostu sa obe strane reke bi}e 620 metara.

Zeleni luk Starog savskog mosta koji je od 1942. do septembra

Svetle}i ki{obrani jedini novogodi{wi dekor u Beogradu

POTPUNI KOLAPS BEOGRADA POSTAO JE O^IGLEDAN POSLE NOVE [API]EVE ODLUKE:

Zbog {atorskog naseqa prvi put od 1945. ne}e biti do~eka Nove godine Gradona~elnik Beograda Aleksandar [api} izjavio je da Grad Beograd ove godine ne}e organizovati do~ek Nove godine, kao ni Srpske nove godine, jer nije u mogu}nosti da garantuje bezbednost onima koji dolaze na novogodi{we koncerte. [ta se zapravo krije iza [api}eve izjave i da li je ovim priznao da je gradska uprava potpuno nesposobna? Nikola Jovanovi} iz Centra za lokalnu samoupravu ka`e za Novu da se nikada nije desilo od 1945. godine da u Beogradu, navodno, nema uslova da se obele`i Nova godina i da to mnogo govori o trenutku u kome `ivimo.

Kako je rekao gradona~lenik [api}, za „tu vrsta hepeninga“ nema uslova, jer ne `eli da rizikuje bezbednost ijednog deteta, jer su na organizovane do~eke prethodnih godina u najve}oj meri, prema wegovim re~ima, dolazili maloletnici, ta~nije devoj~ice. „Ono {to se desilo pro{le Nove godine, ja vi{e ne `elim da rizikujem i da dovedem u opasnost ijedno dete. Pro{le godine taj do~ek na Trgu, gde je jedna grupa qudi koja je tu prolazila, poku{avala da uleti. Sad, da li su `eleli da ih povrede? Ne verujem da su hteli da ih povrede. Ali {ta god da su hteli, mi vi{e takav rizik preuzimati ne}emo. Da je na{e obezbe|ewe zajedno sa jednim delom policije dr`alo te zapreke, da oni ne probiju, pa su onda pro{li dole ispod i oti{li put Studentskog trga, jer su imali tamo neki skup“, kazao je, izme|u ostalog, [api}.

RASPISAN NOVI JAVNI KONKURS ZA GENERALNOG DIREKTORA RTS-A:

Nijedan kandidat nije dobio ve}inu

Demonta`a Starog Savskog mosta CPM gde je obavqena kontrola i prijem konstrukcije glavnih lukova novog mosta.

Tada su, dodaje, obavqena geodetska merewa potvrdila zahtevnu preciznost geometrije lukova, kao i uklapawe svih segmenta koji ih sa~iwavaju.

Novi most trebalo bi da bude sagra|en krajem slede}e godine a prohododan do maja 2027.

Wegova du`ina bi}e 420 metara, glavni raspon mostovske konstrukcije 166 metara, {irina

ove godine bio deo konstrukcije koja je povezivala dve re~ne obale jo{ se u jednom komadu nalazi na gradili{nom platou na novobeogradskoj strani reke i do Nove godine bi}e demontiran i preba~en u fabriku Mostogradwe u Batajnici gde su skladi{teni i ostali delovi Starog savskog mosta.

Stari savski most, kako sada stvari stoje, trebalo bi jednog dana da pove`e zemunski Lido za obalom.

Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS) doneo je odluku o ponovnom raspisivawu konkursa za imenovawe generalnog direktora RTS-a, po{to nijedan od kandidata koji su ispuwavali uslove konkursa nije dobio potrebnu dvotre}insku ve}inu glasova.

Kako je naveo Upravni odbor, a preneo portal RTS-a, iz tog razloga, doneta je odluka o ponovnom raspisivawu javnog konkursa za imenovawe generalnog direktora RTS-a.

Upravni odbor RTS-a usvojio je prethodno prijave Dejana Stankovi}a, Stanislava Veqkovi}a i aktuelnog predsednika Upravnog odbora RTS-a Branislava Klan{~eka.

Ova trojica kandidata su pro{li u`i izbor, dok su ~etiri prijave odba~ene kao nepotpune. ^lan Upravnog odbora RTS-a Predrag Azdejkovi} potvrdio je na svom Iks nalog ovu informaciju. „Rezultati glasawa Upravnog odbora za novog direktora RTS. Najvi{e glasova dobio je Branislav Klan{~ek, na drugom mestu Dejan Stankovi} Kraq, tre}e Stanislav Veqkovi}. Ali nijedan od kandidata nije dobio dovoqno glasova, te }e biti raspisan novi konkurs“.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 18. decembar 2025. 23

A ONDA SE DESILO ^UDO!

Srbi }e imati nove De~ane - na mestu gde je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista NA[ ^OVEK U MINHENU:

Milan Nedeqkovi}, Srbin koji dolazi na ~elo BMW-a Kada se u medijima pojavila vest da }e Milan Nedeqkovi}, poreklom iz Trstenika, 14. maja naredne godine preuzeti funkciju predsednika Upravnog odbora troslovnog bavarskog auto-giganta, za one koji ga poznaju to nije bila senzacija, ve} potvrda da veliki sistemi prepoznaju kvalitetne qude. Na toj visokoj poziciji „na{ ~ovek” }e zameniti Olivera Cipsea, postav{i tako prvi ~elnik „Be-Em-Vea” koji nije autohtoni Nemac, pa ~ak ni Austrijanac.

Nedeqkovi} je ro|en 1969. u Kru{evcu, odrastao je u trsteni~kom kraju, odakle je sa roditeqima oti{ao u Nema~ku. Studirao je ma{insko in`ewerstvo na ~uvenom Univerzitetu RVTH Ahen od 1988. do 1993. godine, a deo stru~nog usavr{avawa obavio je i na Masa~usetskom tehnolo{kom institutu (MIT). Diplomu je stekao 1993. i odmah zapo~eo karijeru u „BeEm-Veu”, u kojem }e provesti vi{e od tri decenije.

Po~eo je kao in`ewer u proizvodwi. Postepeno, prelazio je u sve slo`enije tehnolo{ke i organizacione celine. Radio je u fabrikama u Minhenu i Regenzburgu, u pogonu u Oksfordu, a zatim je preuzeo rukovode}e pozicije u Lajpcigu i Minhenu. ^lan Upravnog odbora „Be-Em-Vea” postao je 2019, zadu`en za globalnu proizvodwu, uvo|ewe novih tehnolo{kih standarda i pripremu kompanije za eru elektri~nih vozila. Bio je „kqu~ni igra~” projekta u Ma|arskoj – izgradwe 32. fabrike u globalnoj mre`i „Be-Em-Vea” i trenutno wihovom tehnolo{ki najmodernijem postrojewu, investiciji vrednoj dve milijarde evra. Sa proizvodnih traka ve} izlaze prvi modeli nove generacije „automobila na struju”.

Fabrika je otvorena kada je i planirano, serijska produkcija modela iX3 po~ela je bez pote{ko}a i sve to je potvrdilo menaxerske kapacitete Milana Nedeqkovi}a. Postigao je i vi{e od toga, sude}i prema re~ima predsednika Nadzornog odbora Nikole Pitera: „On inspiri{e qude idejama, ujediwuje ih oko zajedni~kih vrednosti i motivi{e ih da pru`e vrhunske rezultate.”

Iako je ve}i deo karijere proveo u Nema~koj, ostavio je trag i u srpskoj privredi – u Medve|i kod Trstenika rukovodio je fabrikom za proizvodwu masivnog name{taja. Radnici koji ga znaju iz tog perioda ka`u da ga pamte po gestovima kojima je plenio: svakom radniku je znao ime, sa svima se uvek srda~no rukovao i uvek se zalagao za timski rad. Tako|e, pamte Nedeqkovi}a kao qubaznog i kulturnog u opho|ewu, kao poslodavca koji je ~esto nagra|ivao dobre radnike. Za svoje zaposlene organizovao je i putovawe u Lajpcig, snosio je i sve tro{kove sme{taja i jo{ im isplatio i xeparac.

Iako je o`ewen Nemicom i u toj zemqi osnovao porodicu, Nedeqkovi} ~esto boravi u rodnom kraju, ne samo zbog firme u Medve|i. [to bi rekli wegovi Trsteni~ani, „vuku” ga srpski koreni. I dodaju da svaki put potvr|uje da {to su qudi uspe{niji i ostvareniji, to su jednostavniji i pristupa~niji prema drugima.

Wegovo vo|stvo „Be-Em-Vea” najavquje eru u kojoj }e elektrifikacija, digitalizacija i inovacije biti temeqi proizvodwe modernih vozila, ali da }e ~ovek i wegova kreativnost ostati u sredi{tu proizvodnog procesa. To ne}e biti lako, naro~ito u predstoje}oj bespo{tednoj borbi za tr`i{ni opstanak u uslovima globalne konkurencije. U vremenu izazova Nedeqkovi} }e neposredno u~estvovati u kreirawu budu}nosti ~itave automobilske industrije, koja sti`e na to~kovima elektri~nih automobila „Neue Klasse”.

Dok smo obilazili mesto gde je Sveti Jovan krstio Gospoda, jedan arhijerej je rekao kako bi bilo lepo da imamo tu svoj manastir ili crkvu, kao Grci i Rusi. Sat kasnije, ~udo. Princ Gazi Bin Muhamed patrijarhu Porfiriju je preneo kraqevu `equ da Srpskoj pravoslavnoj crkvi pokloni parcelu.

Kqu~ je u qubavi princa prema pravoslavqu. I na{im De~anima.

Ovo za Sputwik ka`e dr Vedran Golijanin, profesor Bogoslovskog fakulteta u Fo~i koji je u delegaciji, koju je predvodio patrijarh srpski Porfirije, u~estvovao na Me|unarodnoj konferenciji Proces iz Akabe, u Jordanu: „Princ Gazi je pre vi{e godina do{ao u De~ane, prisustvovao ve~erwem bogoslu`ewu. Niko od prisutnih nije znao ko je on. Tek nakon slu`be se predstavio monasima. Iz nekog razloga, meni zasad nepoznatog, on zaista mnogo voli De~ane. Izrazio je `equ da budu}i srpski manastir u Jordanu bude izgra|en upravo po ugledu na tu svetiwu“.

Profesor Golijanin je konferenciji Proces iz Akabe prisustvovao u pratwi mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma.

PROCVAT PRAVOSLAVQA U JORDANU Re~ je o seriji me|unarodnih sastanaka koje je 2015. pokrenuo kraq Jordana Abdulah II u kojem poziva politi~ke i verske lidere {irom sveta da unaprede saradwu u ciqu borbe protiv ekstremisti~kih ideologija, radikalizacije i terorizma.

Profesor Golijanin smatra da su Jordanci dostojni organizatori, jer su primere pomirewa pokazali na delu.

Videli su ih svojim o~ima. I osetili. „Jordan je ve}inski islamska zemqa, no upravo zahvaquju}i dobronamernosti kraqa Abdulaha i princa Gazija videli smo kako je pravoslavno hri{}anstvo do`ivelo zaista veliki procvat u toj dr`avi. Kompletan arheolo{ki kompleks u Al-Magtasu, mestu kr{tewa na{eg Gospoda, gde su izgra|ene brojne pravoslavne crkve, direktno je od kraqa namewen hri{}anima“.

OTKRI]E I SUZE PRINCA GAZIJA Na{ sagovornik dodaje da niko u na{oj delegaciji nije znao da ih u Al-Magtasu o~ekuju velika iznena|ewa.

Prvo je poseban tretman koji je Kraqevina Jordan ukazala na{oj crkvi, na{em patrijarhu i arhijerejima. To, ka`e, govori da ova poseta nije bila zna~ajna samo za Srpsku pravoslavnu crkvu, ve} i za Kraqevinu Jordan, kraqa Abdulaha i princa Gazija. „Kad smo videli kako se jedan princ islamske zemqe sa po{tovawem, qubazno{}u i iskrenim prijateqstvom ophodi prema na{em patrijarhu i arhijerejima, svi smo osetili dodatni ponos {to smo Srbi”.

Dr`e}i uvodnu re~ na Konferenciji princ je ispri~ao kako je do{lo do formirawa arheolo{kog kompleksa na mestu Hristovog kr{tewa.

Nakon jordansko-izraelskog rata od jednog monaha je saznao da su se na tom mestu, koje je bilo potpuno zaraslo, kroz ~itavu hri{}ansku istoriju slivali hodo~asnici, da je, po predawu, tu propovedao Sveti Jovan i krstio Gospoda Isusa Hrista.

Princ Gazi Bin Muhamed patrijarhu Porfiriju rekao je svoju `equ, da na ovom mestu u Jordanu bude izgra|en srpski manastir, po ugledu na Visoke De~ane „Princ mu je poverovao, podru~je je najpre deminirano, potom su po~ela iskopavawa i prona|eni ostaci brojnih ranohri{}anskih crkava iz perioda od {estog do dvanaestog veka.

Hodo~asnici su tu dolazili tokom vizantijskog i osmanskog perioda. Dok je o tome govorio, nekoliko puta je zastajao - jer je plakao. Ispri~ao je kako je o svemu obavestio kraqa, zamolio da se sprovedu arheolo{ka iskopavawa i dobio punu podr{ku“.

U POSTU I MOLITVI 40 DANA – U SRPSKOM MANASTIRU Golijanin dodaje da je srpska delegacija imala privilegiju da pre svih ostalih poseti „Mesto kr{tewa“, ali i da je tamo do~eka princ Gazi Bin Muhamed i li~no sprovede do arheolo{kog lokaliteta Ilijino brdo. Zatim preko svih drugih zna~ajnih mesta do gr~kog manastira Svetog Jovana Krstiteqa, gde se nalazi i muzej. „Tu se trenutno, pod pokroviteqstvom Kraqevine Jordana i li~no princa Gazija, gradi Pravoslavni univerzitet. Tu }e studenti pravoslavne teologije iz ~itavog sveta mo}i da izu~avaju bogoslovqe i da u~e arapski. Na kraju nas je princ odveo na jedan lokalitet, nedaleko od manastira Svetog Jovana i rekao nam da tu zemqu Jordan poklawa Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Izrazio je `equ da budu}i manastir bude izgra|en po ugledu na De~ane i da studenti budu}eg Pravoslavnog univerziteta upravo u srpskom manastiru, u sklopu studijskog programa, provode u postu i molitvi ~etrdeset dana, po ugledu na Isusa Hrista“.

POZIV MITROPOLITA HRIZOSTOMA, U KOME NIJE SAM Na{ sagovornik ka`e da je, kao i cela delegacija na{e crkve, bio veoma dirnut ovim gestom. Da jordanski princ voli pravoslavqe i ~ita pravoslavnu duhovnu literaturu ~uo je ranije, od svog mitropolita.

Vladika Hrizostom imao je i pose-

ban sastanak sa princom, kako bi mu uru~io va`no pozivno pismo: „Potpisali su ga mitropolit i reis-ul-ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Husein Kavazovi}.

Pozvali su ga da do|e, poseti Sarajevo i odr`i prigodna predavawa, kako studentima Islamskog fakulteta, tako i studentima Bogoslovskog fakulteta. I wemu je to zaista bilo drago. Rekao je da mu je ta ideja bliska srcu i da mu je `ivotni san istorijsko pomirewe pravoslavnih i muslimana. Nadamo se da }e ~ovek koga zaista krasi velika dobrota, ukoliko do|e ovde u Bosnu i Hercegovinu, pokazati i tu mogu}nost, da neko ko je zaista predani vernik islama, ne samo da ima dobre odnose sa pravoslavnima, nego i da voli pravoslavne i saradwu s wima. To bi zaista bila prava stvar“.

AKO MO@E U JORDANU, MO@E I U BIH Golijanin dodaje da je princ do{ao i na sve~anu ve~eru kojoj su prisustvovali kraq Abdulah i premijer Edi Rama. Dru`io se sa arhijerejima i slu{ao crkveno pojawe na gr~kom, arapskom i crkvenoslovenskom jeziku.

Bliski istok je, podse}a na{ sagovornik, poznat po verskim trvewima, a Jordan zaista primer verske tolerancije, pomirewa, me|usobnog izmirewa i pra{tawa: „Kada vidimo wih, mo`emo zakqu~iti da bi to i kod nas bilo mogu}e. Naravno, nije sve do Srpske pravoslavne crkve, koja konstantno pokazuje `equ za pomirewem i me|usobnim pra{tawem. Dakle, nije sve do nas“.

Profesor Bogoslovskog fakulteta u Fo~i jo{ dodaje da zemqa koju su uz reku Jordan dobili hri{}ani nije mala. Pored gr~kog, tu je u nizu i rimokatoli~ki manastir, zatim veliki ruski manastir sa gostoprimnicom za hodo~asnike, a pored je zemqa sli~nih dimenzija koja }e biti darovana Srpskoj crkvi.

Принц Гази и током свечане вечере Конференције посветио је посебну пажњу srpskoj делегацији

24 ^etvrtak 18. decembar 2025.

FEQTON

BESMRTNA PRETHODNICA: Memoari na Solunskom frontu i Srbiji (12) l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike Написао: Луј Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu

DOGOVOR O PLANU NAPADA SA VOJVODOM MI[I]EM:

Srpski artiqerci su uspeli da za samo jedan dan savladaju obuku za rad na brzometnim topovima [esti avgust - Lepo i toplo. U normalno vreme, Vodena, nekad Edesa, je {armantno malo mesto od 10.000 do 12.000 stanovnika.

Svoje ime slovenskog porekla duguje izvanrednoj vodi koja u slapovima pada s litice na kojoj su izgra|ene ku}e. Ona slu`i kao pozadina srpskoj vojsci koja tu ima jedan deo svog glavnog {taba.

Tu su okupqene `ene koje su sa za~u|uju}om energijom pratile povla~ewe preko Albanije i tu oficiri dolaze s dozvolom za odmor.

Nisam zadovoqan onim {to vidim. Srpska prva linija je dobra, ali sem boraca nema vi{e ni{ta.

Jo{ pre meseca dana, sa vojvodom Mi{i}em smo utvrdili osnove budu}e ofanzive. Wihova topografska slu`ba nije u me|uvremenu ni{ta uradila. Izvi|awe avionima i obave{tajna slu`ba ne postoje. Ne postoji plan o uni{tewu neprijateqskih baterija koje su otkrivene itd, itd. Vreme je da Binu uzme stvari u svoje ruke i da ih francuska izvi|a~ka avijacija nau~i.

Ne koriste se fotografije kojih ima mnogo. Od dvadeset srpskih izvi|a~a u avionima, ~etiri su vrlo dobra, ostali su osredwi. Treba vratiti u wihove jedinice lo{e, pritvorene, lewe ili gorde oficire.

Odmah bih `eleo da naglasim da sam kod Princa Regenta Aleksandra nai{ao na efikasnu podr{ku. Postavio sam jednog od zamenika na~elnika iz svog glavnog {taba, Trusona, u wegov glavni {tab.

General Binu je preuzeo komandovawe artiqerijom i jedan vi{i francuski artiqerijski oficir je postavqen kod komandanta artiqerije svake srpske armije.

Srbi tra`e samo da ih se podu~i: trud vredi napora.

Pukovnik Vik je aktivan i ve{t ~ovek. Znao je da ostane u dobrim odnosima sa Srbima i da zadobije simpatije Grka koji su ga krstili velikim po{tovaocem Grka.

Wegov sme{taj je vrlo dobar.

Ispred vrata ~uva stra`u mladi medved u lancima uhva}en na Pelisteru.

Smotra: General D’Epere obilazi jedinice u Solunu 7. avgust - Sastanak {efova slu`bi da bi se razmatrali uo~eni nedostaci. Binu }e biti poslat u srpski glavni {tab da bi organizovao artiqeriju. Grandolemen }e biti zadu`en za snabdevawe, a Furnijal za ambulante. Sa ta tri odli~na oficira sve }e i}i kao podmazano.

Potom sam podstakao Malandina da otkloni nedostatke srpske topografske slu`be. Sa vazdu{nim fotografijama na{ih eskadrila, on }e nam sastaviti kartu 1/10.000 terena predvi|enog za napad, {to je neophodno za delovawe protiv neprijateqskih baterija.

11. AVGUST - Britanska vojska u Solunu je brojala 72 aktivna bataqona, sad ih ima samo 36 slabo popuwenih qudstvom. Qude nikad ne zamewuju, mnogo wih je ve} vi{e od dve godine na Orijentu, bez odmora, izlo`enih malariji. Pe{adiji je potrebno poja~awe. Artiqerija je netaknuta i mo}na, Kiprani dobro slu`e u artiqerijskim depoima.

13. avgust - Mi{i} je do{ao da ukloni nedostatke koje sam uo~io u Vodeni. Doveo je gospo|u Nari{kin, koju sam upoznao 1915. u 5. armiji, koja trenutno radi u francuskoj Isto~noj armiji. Izgleda da je to odli~na bolni~arka.

14. avgust - Poseta solunskom Akropoqu, zatvoru, Jenikuli i ambulanti {kotskih `ena, koja se iskqu~ivo sastoji od [kotla|anki, ukqu~uju}i tu i hirurge, radiologe, automobiliste itd.

Englezi su ih nipoda{tavali. One su se okrenule Srbima, koji su vrlo slabo opremqeni, i koji su ih prihvatili s odu{evqewem.

Centralna ambulanta je u Solunu sa vi{e isturenih ambulanti. Video sam jednu od wih u Mogleni.

Sanitarna kola, koja voze te neustra{ive `ene, hrabro dolaze do prvih linija da preuzmu rawenike. Bilo je vrlo opasno sresti ih na lo{im uskim putevima na planini niz koji su one brzo silazile.

15. avgust - Dolazak Venizelosa. Do{ao je da me vidi ~im se iskrcao, vrlo optimisti~an {to se ti~e unutra{we situacije u Gr~koj; izgleda da je naklowen Srbima. To je inteligentan ~ovek.

S wim kre}em u Karasuli. Kod {tala inspekcija divizije sa Krita (general Spilijadis). Inspekcija 8. i 9. puka Nacionalne odbrane.

Tu diviziju }e smeniti divizija Vlakopulos (koja mawe vredi) jer }e ona i}i kao poja~awe britanskoj vojsci.

19. avgust - Dolazak ofi-

POJA^AWE ZA BRITANCE Sa britanskim generalom lordom Xon Milnom Fran{e D’Epere je dogovorio da on u nastupaju}oj ofanzivi pre|e u napad samo ako francusko--srpski napad uspe. Ina~e, britanski kontigent trupa gotovo je bio prepolovqen. Od 72 aktivna bataqon ostalo je samo 36 i to sa slabo popuwenim qudstvom. Da bi poja~ao wegove malobrojne trupe, D’Epere mu je dao dve dobre divizije gr~kog korpusa Narodne odbrane, koje su do{le na obuku iza wihovih linija.

cira iz Rusije koji nam donose detaqe o `alosnoj izdaji Rusa.

23. AVGUST - Ru~ak kod Princa. Razgovor sa wime i Mi{i}em da bi se usaglasio na~in napada.

Insistiram na neophodnosti da se, {to je pre mogu}e, iskoriste trupe iz druge linije, da bi reagovali pre nego {to neprijatequ stigne poja~awe. Stoga smatram da je {est sati dovoqno za artiqerijsku pripremu napada.

Na srpsko navaqivawe, koji nisu nau~eni na brzometne topove, dajem im jedna dan za pripremu. Srbi su nestrpqivi da krenu u borbu.

24. avgust - Prera|ujem plan operacija vojvode Stepanovi}a kome nedostaje jednostavnost.

Imao je nameru da telefonom komanduje iz Tresine. Na primer: divizije koje vr{e proboj fronta, trebalo je da mu jave ~im zauzmu neprijateqsku prvu liniju fronta.

Tada bi on dao naredbu divizijama odre|enim za nastavak napada koje su ~ekale u podno`ju planina.

Te divizije je stoga trebalo da savladaju visinsku razliku od 1.200 do 1.300 metara i tek posle 4 ili 5 sati mar{a, po{to su primile nare|ewe, stigle bi do prve linije fronta, {to bi dalo vremena neprijateqskoj rezervi da interveni{e.

Promenio sam wegove naredbe, koje su dosta podse}ale na one koje je francuska vojska dobila u bici za oblast grada Arasa. Divizije koje nastavqaju napad moraju se na}i tik iza divizija koje prave proboj, a generali koji komandaju obema grupama divizija moraju imati isto komandno mesto. ^im divizija koja pravi proboj zauzme prvi polo`aj, divizija koja koristi taj prodor, bez novog nare|ewa iz vi{e komande, kre}e napred. Zahvaquju}i takvom rasporedu, jugoslovenska divizija mo`e da osvoji Kozjak pre nego {to stignu nema~ko-bugarske divizije. l U slede}em broju: Jugoslovenska divizija, sastavqena od dobrovoqaca, ima kqu~ni zadatak u proboju Solunskog fronta

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

18. decembar

1737. - Umro je Antonio Stradivari, italijanski graditeq guda~kih instrumenata, nenadma{nog kvaliteta. Zvuk wegove violine postao je u 19. veku klasi~no merilo vrednosti.

Smatra se da je napravio 1.100 instrumenata, od kojih je sa~uvano 500 violina, 12 viola i 50 violon~ela.

1865. - Ratifikacijom 13. ustavnog amandmana u SAD je ukinuto ropstvo.

1903. - Ameri~ko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala je stavqena pod kontrolu SAD uz godi{wu rentu.

1913. - Ro|en je nema~ki dr`avnik Vili Brant, popularni gradona~elnik Berlina (195766), kancelar Zapadne Nema~ke (1969-74), lider Socijaldemokratske stranke. Wegova „isto~na politika sporazumevawa” sa SSSR i drugim isto~noevropskim zemqama doprinela je stabilizaciji prilika u Evropi, za {ta je dobio Nobelovu nagradu za mir 1971. Svetsko javno mwewe zadivio je 1970. kada je kleknuo pred spomenikom `rtvama nacizma u Var{avi i zamolio za opro{taj u ime nema~kog naroda. Zbog {pijunske afere u kojoj je otkriveno da je wegov blizak saradnik isto~nonema~ki {pijun, podneo je 1974. ostavku na mesto saveznog kancelara.

1916. - Pobedom Francuza zavr{ena je desetomese~na bitka kod Verdena u Prvom svetskom ratu, u kojoj su obe strane imale ogromne gubitke - poginulo je 543.000 Francuza i 434.000 Nemaca.

1940. - Vo|a nacisti~ke Nema~ke Adolf Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu general{tabu nema~ke armije da pripremi invaziju na Rusiju prema tajnom planu pod {ifrom „Operacija Barbarosa”.

1970. - U Italiji je stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivqewu rimokatoli~ke crkve.

1972. - SAD su u Vijetnamskom ratu po~ele masovno bombardovawe glavnog grada Hanoja koje je trajalo neprekidno 12 dana i no}i.

2009. - Umro je Oskar Danon, kompozitor, dirigent i posleratni osniva~ Beogradske filharmonije i Opere i Baleta Narodnog pozori{ta. Dobitnik je brojnih me|unarodnih i doma}ih priznawa za umetni~ki rad i uspeh.

2011. - U Pragu je preminuo Vaclav Havel, nekada{wi vo|a ~e{ke „pli{ane revolucije”, dramski pisac, prvi slobodno izabrani predsednik ^ehoslova~ke i prvi predsednik samostalne ^e{ke.

2014. - U Beogradu je otvoren za saobra}aj Pupinov most koji spaja Zemun i Bor~u, i omogu}ava izme{tawe teretnog sabra}aja iz centra grada. To je drugi beogradski most na Dunavu, a prvi, Pan~eva~ki, izgra|en je 1935. godine.

2023. - Koalicija „Srbija protiv nasiqa” zatra`ila je poni{tewe izbora u Beogradu odr`anih 17. decembra navode}i da je „vi{e od 40.000 qudi bez legalnog prebivali{ta u Beogradu organizovano dovedeno radi podr{ke SNS listi” i pozvala gra|ane na protest.

RIZNICA

^etvrtak 18. decembar 2025. 25

RAT KOJI JE SRBIJI DONEO NEZAVISNOST:

Srbija nespremna pritekla u pomo} Rusiji i osvojila ~etiri okruga na jugu!

Drugi srpsko-turski rat 1877-1878, je rat Kne`evine Srbije protiv Osmanlijske Turske u ciqu osloba|awa ju`nih krajeva i osigurawa pune nezavisnosti Srbije. Rat je trajao od 13. decembra 1877. do 5. februara 1878. godine.

PRILIKE U SRBIJI UO^I RATA Posle neuspeha u Prvom srpsko-turskom ratu, u Srbiji je vladalo veliko nezadovoqstvo zbog osiroma{ewa stanovni{tva, a koje je bilo poja~ano nerodnom godinom, nametima radi pokrivawa dr`avnih tro{kova i gu{ewem politi~kih sloboda. Ipak, sa simpatijama je gledano na po~etak rusko-turskog rata u prole}e 1877. i oprezno je po~elo povezivawe sa Rusijom koja je savetovala uzdr`anost.

Kada su Rusi kod Plevne u Bugarskoj zaustavqeni od Turaka, Rusija je tra`ila ulazak Srbije u rat, ali je Srbija bila potpuna nespremna za to. Rusija je pru`ila znatnu finansijsku pomo} Srbiji, pa je ova krajem septembra na svoje jugoisto~ne granice isturila 25-30 hiqada vojnika.

Pukovnik Sava Gruji}, ministar vojske, izvr{io je reorganizaciju srpske vojske tako {to je formirano pet korpusa: [umadijski, sa 15.500 boraca i 146 oficira; Moravski, sa 18.450 boraca i 118 oficira; Timo~ki, sa 22.150 vojnika i 124 oficira; Javorski sa 13.100 vojnika i 66 oficira, i Drinski sa 12.350 boraca i 54 oficira. Po~etkom rata obrazovana je i posebna Timo~ko-zaje~arska vojska sa 8.800 boraca. Srbija je u rat sa Turskom u{la sa 89.000 vojnika i 232 topa, a Turska sa 85.000 redovnih vojnika i nekoliko hiqada ba{ibozuka i Arnauta.

POVOD I CIQ OVOG RATA Neposredan povod za ove ratove bio je ustanak Srba 1875. godine protiv turske vlasti u Bosni i Hercegovini, koji je zapalio iskru otpora i borbe za slobodu {irom regiona. Ovi ratovi nisu bili samo vojni sukobi, ve} i nastavak vi{evekovne oslobodila~ke borbe srpskog naroda protiv osmanlijske dominacije.

Ciq ovog rata bio je isti kao i ciq Pr-

vog srpsko-turskog rata: oslobo|ewe srpskog naroda od turske vlasti i teritorijalno pro{irewe prema Jugu. Ratni plan srpske vojske zasnivao se na ~iwenici da Srbija, na zahtev velikih sila, ne mo`e imati pretenzije prema Bosni, kao i zahtevu Rusije da se pomogne wihovoj vojsci u nadirawu ka jugu Bugarske.

Ratni plan je predvi|ao da tri od pet srpskih korpusa ([umadijski pod komandom generala Belimarkovi}a, Moravski pod komandom pukovnika Le{janina i Timo~ki pod komandom pukovnika Horvatovi}a) sa ukupno oko 46.000 qudi i 128 topova razviju napad prema jugu, opkole Ni{, zauzmu Babinu glavu, Belu Palanku i Pirot, te nastave nastupawe prema Sofiji radi sadejstva ruskoj Dunavskoj armiji.

Drinski korpus pod komandom generala Alimpi}a da bude u odbrani prema Bosni, a Javorski korpus pod komandom pukovnika Nikoli}a da u povoqnom trenutku pre|e iz odbrane u napad prema Novom Pazaru i Sjenici.

Turski ratni plan predvi|ao je upornu odbranu na svim pravcima, radi ~ega su mnoge ta~ke u dolini reka Ni{ave, Ju`ne Morave, Ra{ke i Ibra bile dobro utvr|ene, a najsna`nija utvr|ewa bili su Ni{, Novi Pazar i Pirot.

OBJAVA RATA TURSKOJ Rat Turskoj objavqen je 13. decembra, a operacije srpske vojske otpo~ele su 15. decembra nastupawem triju srpskih divi-

zija (Ibarske, Moravske i Dunavske) prema jugu radi opkoqavawa Ni{a.

Ova operacija je izvedena uspe{no i ta~no pa je Ni{ bio potpuno opkoqen za svega pet dana ratnih dejstava.

Da bi onemogu}io dolazak pomo}i sa Kosova opsednutima u Ni{u, pukovnik Milojko Le{janin je naredio Ibarskoj diviziji da zauzme Kur{umliju i strate{ke ta~ke Samokovo i Prepolac koje presecaju put Pri{tina-Prokupqe-Ni{.

Izvr{avaju}i ovu naredbu, jedinice pukovnika Bini~kog su posle dvodnevnih borbi 25. decembra osvojile Kur{umliju, ali su Samokovu i Prepolcu uspele samo da se pribli`e i tu su ostale. Pod dejstvom srpskih prethodnica i pod pritiskom ustanika, ~iji se broj pove}ao na 6.000 qudi, Turci su u to vreme napustili Leskovac i povukli se na jug, zatvaraju}i Grdeli~ku klisuru. Vrhovna komanda srpske vojske, na ~elu sa knezom Milanom, od 18. decembra nalazila se je u Aleksincu.

OSLOBO\EWE NI[A, PIROTA, VRAWA I BELE PALANKE Tokom operacija oko Ni{a, Timo~ki i [umadijski korpus su dejstvovali prema jugoistoku, posti`u}i zna~ajne uspehe.

Kwa`eva~ka vojska zauzela je strate{ke polo`aje Babina glava i Sveti Nikola, oslobo|ena je Bela Palanka, onemogu}avaju}i tursku pomo} iz Bosne, Albanije i sa Kosova prema Sofiji.

Nakon oslobo|ewa Pirota, srpske sna-

ge su usmerene prema Ni{u. Trodnevne `estoke borbe su vo|ene, a grad je predat 10. januara. Zatim je srpska vojska oslobodila Kulu, Breznik, Trn, Radomir, zaustaviv{i se kod Slivnice kada su Rusi zauzeli Sofiju.

Napad na Ni{ se odvijao sa ~etiri divizije i 15.000 vojnika. General Belimarkovi} je rukovodio borbama, a Turci su pristali na pregovore o predaji. Ni{ je predat 10. januara, a srpske trupe su sve~ano u{le 12. januara.

Nakon oslobo|ewa Ni{a, plan je bio usmeriti napad ka Kosovu. Moravski i Timo~ki korpus su imali te{ko}e, a vest o primirju iz Jedrena 5. februara okon~ala je borbe. [umadijski korpus je oslobodio Vrawe 30. januara, a zatim krenuo ka Pri{tini. Me|utim, i tu je vest o primirju stigla.

Srbija je u ovom ratu imala zna~ajne gubitke. Oko 3.000 boraca je poginulo, a preko 2.500 bilo raweno.

PRIMIRJE I BORBA ZA SRPSKU DIPLOMATIJU Na sednici srpske vlade odr`anoj 15. januara 1878. godine, zakqu~eno je da se pri zakqu~ewu mira, od Turske zatra`i priznavawe srpske nezavisnosti i teritorija Stare Srbije (kosovski vilajet, ni{ki, prizrenski, skopski i novopazarski sanxak) sa dodatkom Vidina. Od aspiracija prema Bosni i Hercegovini se odustalo zbog protivqewa Austrougarske.

Teritorijalni zahtevi Srbije su bili odbijeni kako od Turske, tako i od savezni~ke Rusije, koja je Bugarskoj obe}ala Ni{, Pirot, Leskovac i Vrawe. Izuzetnim zalagawem kneza Milana, ministra Risti}a i pukovnika Le{janina, uspelo se da Srbiji po San-Stefanskom sporazumu (3. marta 1878.) pripadnu Ni{ i Leskovac, ali ne i ostali oslobo|eni krajevi. Daqim naporima srpske diplomatije obezbe|eno je da se na Berlinskom kongresu (12. juna 1878.) Srbiji dodele pirotski i vrawski okrug, kao i Mali Zvornik. Srbija je kona~no postala nezavisna dr`ava.

DINAR PROSLAVIO RO\ENDAN:

Evo kako je nastala srpska valuta U Srbiji je 12. 12. 1873. godine uveden dinar kao nov~ana jedinica, ~ime je otklowen monetarni haos i upotreba vi{e od 40 vrsta tu|eg metalnog novca – dukata, forinti, talira…

Prvi pomen „srpskih dinara” nalazi se u arhivskim dokumentima krajem 1214. godine, u vreme Stefana Prvoven~anog.

Me|utim, dosada{wa istra`ivawa upu}uju na kraqa Radoslava (1227–1234), koji se smatra prvim srpskim vladarem koji je kovao sopstveni novac.

Novac su sve do pada despotovine, 1459. godine, nastavili da kuju gotovo svi srpski vladari, i to {irom teritorije srpske sredwovekovne dr`ave, u kovnicama koje su se nalazile u blizini brojnih rudnika srebra kao {to su Brskovo, Rudnik, Novo Brdo, Srebrnica, Trep~a i drugi.

Taj novac zvao se dinar i predstavqa jedno od najbitnijih obele`ja samostalnosti i dr`avnosti srpske dr`ave u sredwem veku. Brojnost, raznovrsnost i lepota tog novca, shodno vrhun-

cu mo}i sredwovekovne Srbije, dolaze do izra`aja u kovawu najve}eg srpskog vladara, kraqa (1331–1346), a potom cara (1346– 1355), Du{ana, kada srpska dr`ava obimom monetarne produkcije prevazilazi susedne zemqe toga vremena.

Usled gubitka samostalnosti srpske dr`ave, sve do sredine XIX veka u upotrebi je bio veliki broj razli~itih moneta stranih dr`ava. U periodu turske prevlasti, na teritoriji dana{we Srbije radilo je nekoliko kovnica turskog novca – Novo Brdo, Ku~ajna i Beograd, isti~e se u tekstu Narodne banke.

Naziv posledwe vrste turskog srebrnog novca – para – prisutan je i danas kao naziv stotog dela srpskog dinara Do 1873. na prostoru Kne`evine Srbije kori{}ene su ~ak 43 razli~ite strane nov~ane valute.

Monetarni haos izazvan upotrebom 43 razli~ite valute re{en je inicijativom tada{weg kneza Milana Obrenovi}a, koji je prvi napravio konvertabilni

dinar, kovanice u iznosu od 10 i 20 dinara u zlatu, koji je nazvan milandor.

Me|utim, ~ak i kasnije, nakon Prvog svetskog rata, u vreme Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, bilo je u opticaju vi{e valuta – srpski dinar, austrougarska kruna, bugarski lev, crnogorski perper.

Narodna banka Srbije, osnovana 1884. godine, od{tampala je prvi papirni novac u zemqi – nov~anicu od 100 dinara. Ova nov~anica imala je podlogu u zlatu, a prema nekim procenama wena dana{wa vrednost ide i do 15.000 evra.

Po~ev od januara 1992. godine, ono {to je preostalo od Jugoslavije pretrpelo je jednu od najdu`ih hiperinflacija u u svetskoj istoriji, koja je svoj vrhunac dostigla u januaru 1994. godine, kada je zvani~na mese~na stopa inflacije iznosila 313 miliona posto.

Jugoslovenska hiperinflacija trajala je 24 meseca, samo dva meseca kra}e od sovjetske hiperinflacije ranih 1920-ih.

Tokom ove inflacije, prihod po glavi stanovnika opao je za vi{e od 50 odsto. Qudi su bili prisiqeni da iscrpe svoju deviznu {tedwu, ~ekali su u redovima u dr`avnim prodavnicama za hranu, tako|e su provodili mnogo vremena na deviznim crnim tr`i{tima na kojima su mewali ogromne svote bezvrednih dinara za jednu nema~ku marku.

Napokon je 1994. godine profesor Dragoslav Avramovi} – biv{i ekseprt Svetske banke, srpski ekonomista, guverner Narodne banke Jugoslavije, je sa timom stru~waka i programom monetarne rekonstrukcije, zaustavio hiperinflaciju koja je harala zemqom.

On je proglasio dinar konvertabilnim, i vezao ga je za nema~ku marku, u odnosu jedan prema jedan.

Kada je Savezna Republika Jugoslavija pre{la u Dr`avnu zajednicu Srbije i Crne Gore 2003. godine, srpski dinar zamenio je jugoslovenski.

Na sada{wim nov~anicama i kovanicama prikazani su portreti qudi zna~ajnih za istoriju Srbije i Narodne banke Srbije, ali i srpski spomenici kulture.

Narodna banka Srbije vr{i izdavawe nov~anica i kovanog novca, utvr|uje wihove apoene i obele`ja, ali i donosi odluke o pu{tawu novca u opticaj i povla~ewu iz istog.

26 ^etvrtak 18. decembar 2025.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

MO]AN, A MAWI OD ZRNA SOLI:

Stvoren robot koji putuje qudskim telom i pravi ~uda Nau~nici sa univerziteta u Pensilvaniji i Mi~igenu uspeli su da naprave robota maweg od milimetra, opremqenog sopstvenim ra~unarom, motorom i senzorima. Iako su nanoma{ine kakve poznajemo iz nau~ne fantastike jo{ uvek daleka budu}nost, ovaj mikrorobot, mawi od zrna soli, predstavqa revolucionarni korak ka tom ciqu.

PRVI ROBOT KOJI OSE]A, MISLI I DELUJE Decenijama je mogu}nost stvarawa mikroskopskog robota koji mo`e samostalno da se kre}e, ose}a svoju okolinu i donosi odluke izmicala nau~nicima. Prethodni poku{aji su se uglavnom oslawali na spoqa{wu kontrolu, {to je ograni~avalo wihovu sposobnost da obra|uju informacije i interaguju sa svojom okolinom.

Ovaj novi rad predstavqa prekretnicu. „Ovo je prvi si}u{ni robot koji mo`e da ose}a, misli i deluje“, rekao je koautor studije Mark Miskin, vanredni profesor elektrotehnike i sistemskog in`ewerstva na Univerzitetu u Pensilvaniji, prenosi „Futurizam“.

POTENCIJAL ZA MEDICINSKA ^UDA Izum bi mogao da postane platforma za razvoj mikroskopskih robota koji bi se mogli kretati unutar qudskog tela i obavqati medicinske zadatke, kao {to su popravka tkiva ili isporuka lekova na te{ko dostupna mesta.

Posedovawe robota mikronske skale, ili milionitog dela metra, omogu}ilo bi pristup najmawim jedinicama na{e biologije. „Svako `ivo bi}e je u osnovi xinovski kompozit robota od 100 mikrona, i ako razmislite o tome, prili~no je zna~ajno da je priroda izdvojila ba{ ovu veli~inu kao na~in na koji `eli da organizuje `ivot“, rekao je Miskin.

Iako je ure|aj jo{ u eksperimentalnoj fazi, koautor Dejvid Blauv sa Univerziteta u Mi~igenu je optimisti~an: „Ne bih se iznenadio da za 10 godina imamo primene u stvarnom svetu za ove vrste robota.“ MALI PLIVA^ NA SOLARNI POGON Vizuelno, robot podse}a na mikro~ip i napravqen je od sli~nih materijala - silicijuma, platine i titanijuma. Za{ti}en je slojem stakla kako bi mogao da funkcioni{e u te~nostima. Koristi solarne }elije za napajawe svog ugra|enog ra~unara i pogonskog sistema. Kre}e se plivaju}i, koriste}i par elektroda da bi stvorio tok u ~esticama vode koje ga okru`uju.

Wegov ra~unar je sporiji od modernog laptopa, ali dovoqno mo}an da reaguje na promene u svom okru`ewu, kao {to je temperatura. „Na ovom nivou, veli~ina i buxet snage robota su uporedivi sa mnogim jedno}elijskim mikroorganizmima“, napisao je tim u studiji.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Informacija je mnogo i sti`u sa svih strana, pa vam prija svaki trenutak mira. U qubavi su mogu}i sitni nesporazumi, ali sve ide lak{e kada birate iskren razgovor umesto tvrdog stava. Slobodni lako privla~e pa`wu, posebno u okru`ewu gde se mnogo pri~a i razmewuju ideje. Na poslu ste zatrpani papirima i detaqima, ali ba{ tu mo`ete da zablistate. Ne reagujete na tu|e drame.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nedeqni horoskop ka`e da vas na poslu o~ekuju razgovori koji bi mogli da se otegnu, pa }ete morati da se izborite za svoju re~. U vezi se javqa lep trenutak ne`nosti, ali neiskrena poruka sa strane nekoga tre}eg mo`e da vas iznervira.

Slobodne Vage ulaze u flert s osobom koja deluje {armantno, ali malo nepredvidivo. U zdravqu pripazite na bubrege i hidrataciju..

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Na poslu vas ~eka vi{e tro{kova ili papirologije nego {to ste planirali, pa }ete imati ose}aj da sve radite sami. U vezi mo`e do}i do sitne rasprave oko finansija ili zajedni~kih odluka, ali brzo se vra}a mir. Slobodni nailaze na osobu koja deluje stabilno, ali ne otkriva sve karte odmah. Obratite pa`wu na ishranu i skok {e}era.

Stomak i cirkulacija su osetqiviji nego ina~e.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Na poslu se otvaraju teme oko finansija i tu bi moglo da do|e do sitnog nesporazuma, ali sve re{avate uz malo strpqewa. U vezi ose}ate poja~anu emotivnost i potrebu za blisko{}u, ali partner ne mora da pro~ita sve va{e signale.

Slobodne [korpije privla~e osobu koja deluje misteriozno. U zdravqu obratite pa`wu na imunitet i unos vitamina.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Posao se ubrzava i sti`u novi zadaci koje niste o~ekivali, pa }ete imati utisak da sve radite u posledwem trenutku. Ako ste u vezi, partner je malo povu~en i treba mu prostora, a vama smeta {to ne govori sve jasno. Slobodni Blizanci ulaze u zanimqiv flert, ali jo{ uvek ne znaju da li je osoba iskrena. Zdravqe tra`i vi{e sna i mawe stresa. Pazite se, nervoza „ide” na stomak i vrat.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Situacija na poslu je napeta, nalazite se u situaciji da morate da re{avate tu|e probleme, a to vam pomalo smeta. U vezi se javqa potreba da ne{to ra{~istite, ali pazite da ne budete pregrubi u komunikaciji. Slobodni Strel~evi privla~e osobu preko prijateqa ili porodi~nog kruga. [to se zdravstvene situacije ti~e, pazite na stomak i varewe, izbegavajte brzu hranu.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Na poslu vas ~eka mirniji tempo, ali jedna nejasna informacija mo`e da napravi zabunu. U vezi delujete osetqivije nego ina~e, pa partner mo`e da primeti povla~ewe i postavi vam nezgodno pitawe. Slobodni Rakovi razmi{qaju o biv{oj simpatiji i ne znaju da li da obnove kontakt. Zdravqe se popravqa, ali ne preterujte s mle~nim proizvodima, stomak burno reaguje.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Na poslu }ete imati vi{e odgovornosti nego {to ste o~ekivali, ali vam prija {to kolege pokazuju inicijativu. U vezi ste strastveniji, ali partner mo`e da protuma~i neke re~i kao kritiku, budite aktivniji. Slobodni Jar~evi privla~e osobu koja deluje malo hladno, ali ima interesovawa. U zdravqu pripazite na nesanicu i preoptere}ewe. Va`no je da pravite pauze.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Nedeqni horoskop ka`e da posao donosi saradwu s osobama koje imaju razli~ite stavove, pa morate da balansirate. U vezi se javqa mala qubomora, bilo s va{e ili partnerove strane, ali sve ostaje u granicama {ale. Slobodni Lavovi ulaze u flert koji ih zabavqa, ali tu jo{ nema ni~eg ozbiqnog. [to se zdravqa ti~e, pripazite na le|a i ramena, dugo sedewe vam pravi problem.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) [to se poslovne strane ti~e, o~ekujte promene u rasporedu. Tako|e, bi}ete primorani da improvizujete i dobro se u tome snalazite. U vezi nailazite na sitan nesporazum koji se brzo smiruje. Slobodne Vodolije imaju {ansu za flert s osobom s posla ili kroz neku poslovnu obavezu.

Zdravstvena situacija tra`i vi{e kretawa, le|a i noge su osetqiviji.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Na poslu vas ~eka dosta analize i popravqawa tu|ih gre{aka, {to vas nervira, ali uspevate da sve zavr{ite. U vezi mo`e do}i do kra}e rasprave oko obaveza, ali razgovor sve smiruje. Slobodne Device privla~i osoba koja deluje ozbiqno i ambiciozno. [to se zdravstvene situacije ti~e, pazite na zglobove i tenziju u vratu. Kratka {etwa bi mogla da pomogne.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Nedeqni horoskop ka`e da vas na poslu ~ekaju razgovori koji mogu da vam donesu korisne informacije, ali jedna osoba poku{ava da ubaci malo pritiska. U vezi dolazi do kratke tenzije oko ne~ega {to niste rekli na vreme. Slobodne Ribe misle na nekoga ko im se javqa povremeno, ali bez jasnih namera. U zdravqu pripazite na probavu i izbegavajte previ{e slatkog.

PREDSTAVQEN NAJBR@I VOZ NA SVETU:

Dostiza}e brzinu od neverovatnih 450 km/h U posledwoj deceniji Kina je postala svetski lider u razvoju `eleznica, izgradiv{i hiqade kilometara novih pruga koje dopiru do gotovo svakog kutka zemqe, a uskoro sti`e i novi najbr`i voz.

Prototip brzog voza pod nazivom CR450, predstavqen u Pekingu 29. decembra, dostigao je brzinu od ~ak 450 kilometara na

sat, {to zna~i da bi svet uskoro mogao imati novi najbr`i voz.

Kada bude pu{ten u komercijalnu upotrebu, novi voz }e nadma{iti trenutni kineski model CR400, koji je debitovao 2017. godine i posti`e brzinu od 350 kilometara na sat.

Najnoviji prototip CR450 kreiran je u saradwi kompanija CRRC Changchun Railway Vehicles i CRRC Sifang. Osim po brzini,

voz se isti~e energetskom efikasno{}u, niskim nivoom buke i poboq{anim ko~ionim performansama.

Prototip je pro{ao vi{e od 2000 testova kako bi zadovoqio rigorozne zahteve za komercijalnu upotrebu ali su potrebna dodatna ispitivawa i unapre|ewa kako bi ispunio stroge standarde.

Kina je u posledwoj deceniji postala globalni lider u razvoju `eleznica, sa mre`om koja se prostire na vi{e od 160 hiqada kilometara, ukqu~uju}i preko 46 hiqada kilometara brzih pruga.

Ove pruge povezuju velike gradove sa ruralnim podru~jima, pru`aju}i ekolo{ku i efikasnu alternativu avionskom saobra}aju.

Od 1980-ih godina, stotine milijardi dolara ulo`ene su u razvoj brzih `eleznica velikog kapaciteta {irom Evrope i Azije. Prve su pokrenute u Japanu, sa Shinkansenom, i u Francuskoj, sa Train Grand Vitesse (TGV).

REKORD NA TR@I[TU NEKRETNINA:

Stan u Dubaiju prodat za 127 miliona evra!

Kompanija za razvoj nekretnina iz Ujediwenih Arapskih Emirata „Bingati” objavila je da je prodala stan u Dubaiju po rekordno visokoj ceni po kvadratnom metru.

U pitawu je penthaus od 4.385 kvadratnih metara koji se nalazi u stambenom kompleksu koji nosi naziv brenda Bugati.

Kvadratni metar ovog objekta ko{ta oko 29.000 evra, a penthaus je prodat za 127 miliona evra.

Prodajnu transakciju zakqu~io je glavni prodajni direktor kompanije Abdulah Bingati, postavqaju}i novi svetski rekord za tr`i{te nekretnina u Dubaiju, posti`u}i najvi{u cenu po kvadratnom metru ikada zabele`enu u „Poslovnom zalivu”, prenose mediji.

Kako se navodi, stanove u tom kompleksu ve} poseduju brazilski fudbaler Nejmar i italijanski tenor Andrea Bo~eli.

ZDRAVQE

^etvrtak 18. decembar 2025. 27

O nedostatku vitamina i pro{irenim venama Pro{irene vene su jedna od najzastupqenijih bolesti savremenog doba i poga|aju oko tre}ine op{te populacije.

Mnogi qudi `ele da problem re{e prirodnim putem, suplementima ili „vitaminima za vene“. „Doktore, da li mi fali neki vitamin ~im su mi se pojavile pro{irene vene?“ je jedno od pitawa koja pacijenti postavqaju, ka`e za Stetoskop dr Dario Joci}, vaskularni hirurg.

Ideja da pro{irene vene nastaju „samo zato {to ne{to nedostaje u ishrani“ prirodno zvu~i logi~no, ali savremena medicina nudi prili~no iznijansiran odgovor.

Nijedan od uglednih medicinskih izvora ne navodi nedostatak vitamina kao direktan uzrok varikoznih vena. „Dakle, ne postoji nijedan kvalitetan medicinski dokaz da mawak vitamina (ili vi{ak) izaziva pro{irene vene“, isti~e dr Joci}.

Ipak, vitamini igraju odre|enu ulogu u op{tem zdravqu krvnih sudova.

VITAMIN C – VA@AN, ALI NE I PRESUDAN Vitamin C je kqu~an za sintezu kolagena, {to zna~i da doprinosi ~vrstini zidova krvnih sudova. Nedostatak mo`e doprineti rawivijim kapilarima, ali ne dovodi direktno do varikoznih vena.

POSNI RECEPT

POSNI PAPRIKA[ SA KROMPIROM POTREBNO JE: n 1 kg krompira, 1 crveni luk, n 2 {argarepe, n 2 crvene paprike, n 2 paradajza (oqu{tena i iseckana), n 2 ~ena belog luka, n 1 ka{ika aleve paprike, n 1 ka{i~ica suvog za~ina, n 3 ka{ike maslinovog uqa, n 1 litar povr}nog bujona.

PRIPREMA: Na maslinovom uqu propr`ite crveni luk dok ne postane staklast.

Dodajte {argarepu, crvenu papriku i beli luk, pa sve zajedno pr`ite jo{ nekoliko minuta dok povr}e ne omek{a.

Dodajte alevu papriku i kratko propr`ite, a zatim dodajte krompir i paradajz.

Dobro prome{ajte da se svi sastojci sjedine.

Nalijte povr}ni bujon, dodajte za~ine, poklopite i kuvajte na sredwoj temperaturi oko 30 minuta dok krompir ne omek{a.

Paprika{ mo`ete poslu`iti uz posni hleb ili salatu.

„Mo`e se re}i da vitamin C podr`ava kvalitet vezivnog tkiva, ali ne mo`e da spre~i nastanak pro{irenih vena ako su prisutni drugi faktori rizika“, obja{wava dr Joci}.

Vitamin E poma`e u za{titi krvnih sudova od oksidativnog stresa. Me|utim, opet: nema dokaza da nedostatak vitamina E uzrokuje varikozne vene.

B6, B9 (FOLAT) I B12 – POSREDNO POVEZANI SA CIRKULACIJOM Ovi vitamini u~estvuju u metabolizmu homocisteina. Povi{en homocistein mo`e o{tetiti endotel, unutra{wi zid krvnog suda, ali to je vi{e povezano sa arterijama nego sa venama. „Dakle, uloga vitamina je va`na za op{tu cirkulaciju, ali nisu faktor koji odre|uje da li }e se nekome pro{iriti vene“, navodi dr Joci}.

AKO VITAMINI NISU UZROK - [TA JESTE? Prema mi{qewu dr Joci}a i uglednih izvora, naj~e{}i oki-

da~i su: • nasledna sklonost (najva`niji faktor), • slabqewe venskih zalistaka usled godina starosti, • trudno}a i hormoni, • oslabqen tonus zida vene (genetski uslovqen), • predugo sedewe ili stajawe, • gojaznost i nedostatak fizi~ke aktivnosti. „Ako je zid vena uro|eno slabiji, one }e se kad-tad pro{iriti. Vitamini tu ne mogu mnogo da promene“, ka`e dr Joci}. „Definitivno, nedostatak vitamina ne izaziva pro{irene vene. Ono {to mo`e da pomogne jeste zdrava ishrana kao deo {ire brige o cirkulaciji, ali varikozne vene su prvenstveno posledica genetike, godina, hormona i na~ina `ivota“,smatra doktor.

DA LI SUPLEMENTACIJA IMA SMISLA? Ima, ali samo kao pomo}, nikako kao le~ewe, tvrdi dr Joci}. „Mo`e koristiti u slu~a-

ju ose}aja umora u nogama, kod blagih otoka, kod pacijenata sa lo{ijom ishranom, kao dodatak zdravijem stilu `ivota“, ka`e on.

Ipak, suplementacija nije od koristi kada su vene ve} pro{irene, kada postoji o{te}ewe zalistaka i kad su potrebni medicinski tretmani (laserski tretman, sklerozacija ili klasi~na operacija). „Suplementi su kao kozmeti-

ka, mogu da poboq{aju ose}aj, ali ne re{avaju glavni mehanizam bolesti“, isti~e dr Joci} i dodaje „ono {to stvarno le~i su minimalno invanzivne metode, kojima se bolesna vena „iskqu~uje iz saobra}aja“.

Kako navodi, ove metode, od kojih je naj~e{}e primewivan laserski tretman, su prakti~no bezbolne, brze i omogu}avaju da se pacijent skoro odmah vrati svojim redovnim obavezama.

Nutricionisti otkrivaju namirnice koje je najboqe izbegavati posle 50. godine Stru~waci isti~u da odre|ene navike u ishrani mogu zna~ajno doprineti o~uvawu zdravqa kako starimo. Na{e telo se s godinama mewa, a sa ulaskom u pedesete godine va`no je usvojiti zdrave navike u ishrani.

Iako se mo`da jo{ uvek ne ose}ate druga~ije nego u ~etrdesetim, telo po~iwe da pokazuje fizi~ke znakove starewa, a potrebe za hranqivim materijama se mewaju. Zato je uravnote`ena ishrana va`nija nego ikad.

NAMIRNICE KOJE TREBA OGRANI^ITI Stru~waci nagla{avaju pet grupa namirnica koje bi posle 50. godine trebalo jesti re|e – ne zbog strogih zabrana, ve} zbog zdravqa i boqeg ose}aja: PR@ENA HRANA Pr`ena jela su bogata kalorijama, zasi}enim mastima i jediwewima koja izazivaju upale. Redovno konzumirawe pove}ava nivo holesterola i rizik od kardiovaskularnih bolesti, mo`danog udara i sr~ane insuficijencije. Savetuje se da pr`ena hrana ostane retko zadovoqstvo, a ne svakodnevna navika.

SLATKA PI]A Gazirane i zasla|ene napitke odrasli ~esto piju svakodnevno, {to pove}ava rizik

od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i drugih hroni~nih stawa. Preterani unos {e}era povezan je i sa pove}anim rizikom za demenciju – jedna studija pokazala je 43% ve}i rizik kod osoba sa najve}im unosom {e}era. Najjednostavniji na~in da smawite {e}er je da izbacite zasla|ene napitke.

PREVI[E SOLI So mo`e opteretiti srce, posebno ako se godinama koristi u velikim koli~inama.

Glavni izvori soli su: • prera|ena hrana, • konzerve, • suhomesnati proizvodi, • ~ips, • gotovi umaci • i prelivi.

Visok krvni pritisak u sredwim godinama povezan je sa slabijim kognitivnim funkcijama i ve}im rizikom od demencije. Preporu~eni dnevni unos natrijuma je do 2.300 mg, {to prose~na ishrana ~esto prema{uje.

BELI HLEB I RAFINISANO PECIVO Beli hleb i pakovana peciva sadr`e puno rafinisanih ugqenih hidrata i malo vlakana, {to izaziva nagle skokove {e}era u krvi. Dugoro~no, ovo pove}ava rizik od insulinske rezistencije i smawene mo`dane

funkcije. Boqa opcija je integralni hleb i dodatak povr}a u sendvi~ima.

ALKOHOL Ponekad ~a{a vina je u redu, ali sa starewem telo sporije razgra|uje alkohol, pa wegovi efekti traju du`e i ja~i su. ^ak i jedno pi}e dnevno mo`e smawiti volumen sive mo`dane mase i doprineti opadawu kognitivnih sposobnosti. Pretirano konzumirawe pove}ava unos kalorija, rizik od osteoporoze i nakupqawe masnog tkiva u predelu stomaka.

LE^EWE BIQEM

Za{to treba da jedemo kivi svako jutro?

Ako jedete kivi svako jutro, mo`ete spre~iti stvarawe krvnih ugru{aka i smawiti nivo triglicerida u krvi za ~ak 15 odsto.

Kivi se smatra supervo}em – prepun je antioksidansa, vitamina C, kalijuma, folata, polifenola (fenolne kiseline) i vlakana, te je dobar izvor vitamina E. Uz to poboq{ava probavu nekoliko uobi~ajenih proteina iz hrane, ukqu~uju}i te{ko probavqive proteine kazein/natrijev kazeinat (mle~ni protein) i protein gove|ih mi{i}a, a za to je najzaslu`nija wegova glavna komponenta – aktinidin, enzim koji razgra|uje proteine u aminokiseline.

Ovo vo}e tako|e ubla`ava zatvor omek{avaju}i stolicu. Iako mnogi znaju za dobrobiti kivija kao vo}a, preovladava mi{qewe da su wegove mo}i kao prirodnog pomaga~a probavnog sistema ~esto zanemarene u korist drugih na~ina pomo}i probavi.

Uz sve to, kivi ima sposobnost spre~avawa o{te}ewa DNK, a poznato je da je oksidativni stres sa svojim posledicama na DNK rizi~an faktor za rak debelog creva.

DODATNE BLAGODETI KIVIJA Kivi je izuzetno koristan za na{e telo, jer sadr`i veliku koli~inu razli~itih vitamina, poput vitamina C, vitamina K, vitami-

na E, B3 i B5, ali je i izvor minerala, poput kalcijuma, magnezijuma, fosfora i kalijuma, nadma{uju}i ~ak i banane u potowem.

JA^A IMUNO SISTEM Zahvaquju}i koli~ini vitamina B9, odnosno folne kiseline, i vitamina C, ili askorbinske kiseline, ovo vo}e ja~a ko{tanu sr`, stvaraju}i tako pove}awe proizvodwe crvenih belih krvnih zrnaca, koji stvaraju antitela i grade imuno sistem.

POMA@E U BORBI PROTIV ANEMIJE Zbog obiqa vitamina B9 i C, kivi ima sposobnost pove}awa apsorpcije gvo`|a, {to ga ~ini veoma korisnim za prevenciju anemije.

28 ^etvrtak 18. decembar 2025.

ENIGMATIKA

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA SRPSKA CELOKU- VRE]E OD PRIKAZIMANEKENKA PRIVREDNI PAN, CEO, KOSTRETI, VAWE U I TV VO- SISTEM, KARIKADITEQKA PRIVREDA NEOKRUARARI WEN TURI NASLICI

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

MU[KO DETE IME JAPANSKOG RE@ISERA KUROSAVE JAVNI BELE@NIK

JEZERO U FINSKOJ

[UMARAK JOVE NI[ ^EKI]EM OBLIKOVATI METAL

ELEKTROMOTOR (SKR.) SLATKO ALKOHOLNO PI]E

MRE@WA^A VEZNIK OKA

VRSTA KRATKOG MA^A ISTRAJATI, IZDR@ATI

PRU@AWE ISTRA@IVA^ VRLINA MERA^ NADMOR. VISINE UZVI[ENI PRIMERI, UZORI POSED, IMOVINA

MAJKA

LATINSKI VEZNIK HOMEROV SPEV

ILINDAN

ISTA SLOVA

BITI AMALIN, AMALISATI ODVODNI KANAL

PRVI VOKAL MA\ARSKI PESNIK JANO[

STRESTI PLODOVE SA VO]KI ARIJEVAC IME AMERI^KOG RE@ISERA HAUARDA MERA ZA POVR[IN U (MN.) ISTA SLOVA

STARA @ENA, STARICA

NA KOJI NA^IN

VODORAVNO: 1. [epuriti se, 2. @enke obada - Tata, 3. Pravoslavna liturgijska kwiga, mesecoslov - Obu}a s drvenim |onom, 4. [panski gramati~ki ~lan - Rok muzi~ari - Mera za povr{inu, 5. Bilo, puls (mn.) @ivotiwski porod (mn.), 6. Prkos - Prihod od novca na {tedwi, 7. Simbol kiseonika - Planina u Dalmaciji - Umetnost (lat.), 8. Uzvik, vidi Ve{t govornik - Oznaka za volt, 9. Rediteq - Kantar, 10. [~epati, zdipiti - Prijateq (lat.), 11. Simbol gvo`|a - Vrsta minerala, titanov oksid - Stariji (skr.), 12. Spoqa{nost - Spustiti nani`e, 13. Prole}ni (o usevima) - Kola~ od kiselog testa, 14. Ranija ruska teniserka.

USPRAVNO: 1. Pisawe komedija, 2. Bogat ne~im, prepun, izobilan Golub lepezasta repa, 3. Jezero u Sibiru - Belege na ko`i - Onomatopeja graktawa gavrana, 4. Oguliti ko`u - Kosi {tamparski slog, kurziv, 5. Sitna riba iz porodice {arana - Veliki nosevi - Simbol urana, 6. Auto oznaka Ekvadora - [oqe, {alice (pokr.) - Durski tonalitet, ~iji je osnovni ton A, 7. Ime francuskog re`isera Klera - Planina u Turskoj - Posledwe i 17. slovo azbuke, 8. Veznik - Mirisna materija - Organska jediwewa, va`na u ishrani, 9. Osnovni ton muzi~ke lestvice - Zavisan ~ovek, zavisnik, 10. Grad u Brazilu - Krpa za brisawe, otira~ - Grad u Indoneziji, 11. Onaj koji voli salatu - Ime pisca Krkleca, 12. Tipografski radnici, bakroresci - @enina sestra.

PREMA TOME, DAKLE TKANI ]ILIMI (TUR.)

HRBAT KWIGE (MN.)

KOPRENA, ZAR

LI^NE ISPRAVE

URANOV SATELIT IME PEVA^ICE KATAVI]

POGODBENI VEZNIK

VEZNIK

NARAMENICE

HRANA

MAWI POKRET, POMAK 8. SLOVO AZBUKE

URE\IVAWE, RASPORE\IVAWE

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: KO^OPERITI SE, OBADICE, OTAC, MINEJ, NANULE, EL, ROKERI, AR, DAMARI, OKOTI, INAT, KAMATA, O, DINARA, ARS, GLE, ORATOR, V, RE@ISER, VAGA, APITI, AMIKUS, FE, ANATAS, ST, IZGLED, SNETI, JARI, U[TIPAK, ANA KURWIKOVA

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: DE^AK, AKIRA, NOTAR, INARI, JOVIK, EM, NI, LIKER, AKO, ARIJEL, DAVAWE, EPE, I, ARETOLOG, MATI, IDOLI, ILIJINO, ET, TT, AMALITI, RIKNE, ELEM, OMLATITI, A, VEO, ARIJAC, STARKA, ARI, KAKO, MRDAJ, ARAN@IRAWE.

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

SUDOKU 2

2 8 7

1 9

5 6 4

1 3

1

5

7

RE[EWE SUDOKU 2: 614 257 389 - 378 469 251 529 381 674 - 752 913 468 491 826 537 - 863 574 912 286 195 743 - 147 632 895 - 935 748 126

8

5

1

6 4

2

2 8

2 6

1 6

4 2

7

9

3

7

8 7

9

8

1

5

8 4

3

6 8

2 9

1 8

4

3

4 8 3

2

9 3 5

7

4 8

1

2

RE[EWE SUDOKU 1: 762 389 145 - 543 612 798 891 457 623 - 479 135 862 638 924 517 - 215 768 439 386 591 274 - 927 846 351 - 154 273 986

SVET POZNATIH OTKAZAN KONCERT ACE LUKASA U BAWALUCI

Oglasili se organizatori i otkrili razlog: ”Novac }e biti vra}en” Koncert Ace Lukasa, koji je trebalo da bude odr`an krajem decembra u jednom klubu u Bawaluci je otkazan. Oglasili su se iz kluba i otkrili razlog ovakve odluke i naveli da }e vratiti novac onima koju su ve} kupili ulaznice.

Naime, kako su saop{tili iz kluba u kojem je trebalo da krajem decembra nastupa Aca Lukas, svi koji su ve} kupili ulaznice mo}i }e da dobiju povra}aj novca na mestu gde su karte i kupqene.

Oni su naveli i da im je `ao zbog nastale situacije, ali da su bili prinu|eni na ovu odluku zbog, kako ka`u, nepredvi|enih organizacionih okolnosti.

- Otkazujemo koncert Ace Lukasa koji je bio najavqen u sklopu na{eg novogodi{weg programa. Svim posetiocima bit }e refundiran celokupan iznos. Na~in i proceduru refundacije objavit }emo u toku dana na na{im zvani~nim kanalima komunikacije – napisali su na Instagram stranici kluba „Klub 17”.

Podsetimo, Aci Lukasu otkazan je nastup na Jahorini nakon {to je u javnost isplivala slika na kojoj sedi u dru{tvu Nasera Ori}a, nekada{weg bo{wa~kog ratnog komandanta u rejonu Srebrenice kojeg Srbija potra`uje zbog optu`bi za ratne zlo~ine nad Srbima. Tada su se oglasili i iz Olimpijskog centara „Jahorina”.

Na Instagram profilu Olimpijskog centra „Jahorina” osvanulo je saop{tewe u kojem navode da je koncert Ace Lukasa otkazan.

- Olimpijski centar „Jahorina” obave{tava javnost da }e koncert izvo|a~a Ace Lukasa, planiran za 12. decembar 2025. godine u oviru Ski Opening doga|aja, biti otkazan, a da }e kupqene karte va`iti za drugog izvo|a~a, bez potrebe za zamenom. Razlog za otkazivawe je fotografija na kojoj se najavqeni izvo|a~ nalazi u dru{tvu Nasera Ori}a, a koja je izazvala zabrinutost i uznemirenost javnosti u Republici Srpskoj. O novom izvo|a~u koji }e nastupiti umesto najavqenog, javnost }e biti blagovremeno obave{tena, dok }e svi ostali programi u okviru Ski Opening-a biti realizovani prema planu.”

@ENA MIROSLAVA ILI]A OTKRILA DETAQE WIHOVOG BRAKA

„Wegovo je bilo da uzme torbicu i ode na put, a sve ostalo je na meni“ Legendarni peva~ pro{le nedeqe napuniio je 75 godina, a tom prilikom organizovao je veliki solisti~ki koncert u Sava Centru.

U prvom redu, najvatreniju podr{ku sla}e mu wegova supruga Gordana sa kojom je u skladnom braku du`e od pet decenija. Kako je rekla, uvek je ponosna na svog supruga, koga je opisala „kao plemenitog i tolerantnog“. „Ja sam najponosnija na Miroslava bila kad sam se udala za wega, a onda se to posle nastavilo, prema tome ne moram da izdvajam ovaj koncert. Izdvaja ga velika tolerancija na kojoj mu zavidim, wegov prag tolerancije je vrlo, vrlo visok. Dobar je ~ovek, ho}e da pomogne qudima. Ume da se naquti, ali i o je qudski, ali u su{tini je dobar i plemenit ~ovek“.

U skladnom braku su dobili dvoje dece, a Gordana tvrdi da su se poput svih parova ~esto mirili i sva|ali. „Svi pitaju {ta sam ja morala da pretrpim za ovih 55 godina braka, a niko ne pita {ta je on morao da pretrpi za 55 godina braka? Trpeli smo se, uskla|ivali, tolerisali, qutili se, sva|ali, mirili, kao i svi bra~ni parovi, ni{ta nenormalno“, rekla je ona .

Deo zasluga ipak prepisuje i sebi, te dodaje da je i ona zaslu`na za wegov uspeh i opstanak na estradi. „Nego {ta sam. Ja se nisam udala za Miroslava Ili}a. On nije bio zvezda. Mi smo sve ovo gradili zajedno. Ven~ali smo se kao studenti i u tu pri~u u{li samo privremeno da bismo imali od ~ega da `ivimo. Tako da ovo na{ mladala~ki plan uop{te nije bio ali tako nas je `ivot odveo. Tako da koliko je on zaslu`an, ja sebi dajem jo{ 10 vi{e. Jer Miroslav jeste talenat, ali wegovo je bilo samo da uzme torbicu i ode na put, a sve ostalo je na meni, a to je ihahaj. Kako da nije te{ko. Normalno da je te{ko“, rekla je ona.

Na kraju je otkrila i {ta mu je poklonila za ro|endan, po{to je peva~ prili~no skroman. „Kupila sam mu ko`ne patike, koje sada nosi, jer mu je to bilo neophodno. On ne voli sam da tro{i, nego nosi dok se ne pocepaju“.

^etvrtak 18. decembar 2025. 29

DUBAI – OMIQENI GRAD SRPSKE ESTRADE:

Ko tamo kupuje stanove, ko nastupa...

Dubai je za srpsku estradu ono {to je nekad bio Be~ za gastarbajtere: daleko, toplo, bqe{tavo i, ako verujemo Instagramu, mesto gde se novac prili~no lako mno`i. U posledwih par godina “grad iz reklama za luksuz” postao je i estradni magnet: jedni tamo kupuju stanove, drugi pevaju na privatnim `urkama, a tre}i idu i zbog jednog i zbog drugog. Na listi onih koji su sre}u oku{ali u ovom gradu, ili odlu~ili da tamo kupe „rezervnu” nekretninu nalaze se brojne veoma poznate li~nosti sa na{e estrade.

Kad se govori o srpskim estradnim stanovima u Dubaiju, ime Du{ice Grabovi} iska~e kao mo`da i najkonkretniji primer.

Peva~ica je javno potvrdila da je kupila luksuzni stan u Dubaiju vredan oko 500.000 evra, a mediji su preneli i jedan detaq koji zvu~i kao scena iz futuristi~ke serije: u stanu ima robota koji joj poma`e “24 sata dnevno”.

Du{ica je u vi{e navrata nagla{avala da pa`qivo ula`e i da joj je Dubai bio logi~an korak – kao stabilno tr`i{te i kao stil `ivota. Wen slu~aj je tipi~an “Dubai moment”: kupovina nekretnine nije samo ulagawe, nego i simbol prelaska u ligu onih koji mogu da priu{te `ivot sa pogledom na marinu, palmama u dvori{tu i pametnim stanom koji radi bukvalno sve osim da otpeva refren umesto tebe.

Dok je Du{ica pri~u spakovala u glamur i tehnologiju, Vawa Mijatovi} je Dubai spojila sa brendom presti`a. Po navodima vi{e doma}ih medija, Vawa je kupila stan u luksuznom kompleksu Aston Martin, u jednim od najpoznatijih “brendiranih” torweva u Emiratima.

Zgrada u kojoj je nekretnina sme{tena opisana je kao sofisticirani kompleks sa otvorenim i zatvorenim bazenima, saunom, teretanama pa ~ak i bioskopom, dok su same kule povezane mostom na vrhu – detaq koji zvu~i kao da je stan kupqen u sci-fi hotelu.

Vawa je, prema pisawu medija, nekretninu uzela kao dugoro~nu investiciju i planira da je izdaje kad nije u Dubaiju. Navodno je anga`ovala agenta koji vodi sve oko stana, {to je standardan potez kod estradnih investitora – “da radi novac i kad ja radim s mikrofonima”. U prevodu: Vawa je u Dubaiju kupila ono {to najboqe ide uz taj grad – kvadrat koji je istovremeno statusni simbol i finansijski plan.

Kod Aleksandre Mladenovi} pri~a je jo{ u fazi “gledam, merkam, planiram”, ali je zato vrlo jasna. Peva~ica je rekla da joj je velika `eqa da kupi stan u Dubaiju, a doma}i portali su preneli da je ve} razgledala nekretnine i ozbiqno razmatra ulagawe.

Aleksandra se u javnosti ve} profilisala kao neko ko novac ula`e promi{qeno, a ne impulsivno, pa se Dubai uklapa u taj

narativ: tr`i{te koje deluje sigurno, uz mogu}nost dobre zarade od izdavawa. Medijska interpretacija je jasna – ona ne ide tamo samo da se slika u pustiwi, nego da na|e kvadrat koji radi.

Ako do kupovine do|e, Aleksandra }e se pridru`iti talasu mla|e estrade koja u Dubaiju vidi novu prestonicu ulagawa:

Nakon nastupa, mediji su je pratili u nastavku u`ivawa u ovom gradu, gde se ve} podrazumeva da posle mikrofona ide kafa sa zlatnim listi}ima i Instagram sadr`aj.

Sa{a Mati} je na istoj proslavi bio zadu`en za onu vrstu repertoara zbog koje se i najtvr|i {ejk – ili bar na{a dijas-

mawe “kupujem tre}i xip”, vi{e “kupujem stan na 18. spratu s pogledom”.

Teodora Xehverovi} je mo`da i najestradnije vezana za Dubai kada je re~ o stalnim odlascima.

Ona je otvoreno govorila da u Dubai ide ~esto – i zbog porodice koja tamo `ivi i zato {to je grad do`ivqava kao svoje mesto za reset. U tom kontekstu je rekla da joj je ciq da kupi nekretninu u Dubaiju, kako ne bi “`ivela iz kofera”.

Po pisawu medija, wen brat sa porodicom ve} `ivi u Emiratima, pa Teodora prakti~no ima “drugu bazu” u gradu.

Pri~a Goge Sekuli} je osvojila publiku, jer je istovremeno luksuzna i pomalo bizarno simpati~na. Peva~ica je potvrdila da je wen sin za peti ro|endan dobio stan u Dubaiju – poklon od oca.

Dakle, formalno gledano, stan nije Gogin ve} de~ji, ali u estradnom smislu to je jasna veza sa Dubaijem. Pri~a je obi{la region kao dokaz da je Dubai postao nova “sigurna luka” za porodi~ne investicije – samo u Goginom slu~aju, dete ve} ima nekretninu pre nego {to je nau~ilo tablicu mno`ewa.

KO NASTUPA U DUBAIJU? Ako je kupovina stanova elitni klub, nastupi su masovni fenomen. Dubai je postao ozbiqna pozornica za srpske izvo|a~e, naro~ito na privatnim proslavama bogate dijaspore ili internacionalnih doma}ina. Najve}i estradni doga|aj u skorije vreme bila je gala `urka u ~ast ro|endana fudbalera Luke Milivojevi}a.

Dragana Mirkovi} je bila jedna od glavnih zvezda ove ro|endanske proslave fudbalera. @urka se odr`ala u luksuznom beach baru pored Burx Al Araba, a Dragana je nastupala kao “garancija da }e sve izgledati kao koncert, ne samo kao privatna fe{ta”.

pora – pretvori u hor. Bio je me|u izvo|a~ima koji su se smewivali za mikrofonom na fe{ti koja je, po procenama upu}enih, ko{tala oko 500.000 evra. Dubai nesumwivo voli Mati}ev stil: velike balade, glas koji puni salu, i publiku koja mu vra}a energiju.

Seka Aleksi} je tako|e nastupala na Milivojevi}evoj `urki, a weno prisustvo je dodatno medijski “poja~ano” time {to je posle nastupa ostala u Dubaiju nekoliko dana, dele}i momente iz luksuznih hotela i {oping zona.

Seka je tip izvo|a~a koji od Dubaija pravi paket-aran`man: posao + hedonizam + dobru pri~a za mre`e.

Andreana ^eki} je bila deo iste postave, {to je za wu zna~ilo potvrdu da je Dubai otvoren ne samo za “legende”, nego i za zvu~na imena mla|e estrade. U takvim formatima nastupa, publika ~esto `eli miks hitova i energije, a Andreana tu igra na sigurno – brzi repertoar i atmosfera “privatnog koncerta”.

Uro{ @ivkovi} je jo{ jedno ime iz mla|eg talasa koje se na{lo na listi izvo|a~a koji nastupaju u Dubaiju. Wegovo prisustvo u ovakvom dru{tvu pokazuje kako Dubai postaje tr`i{te gde se “testira” i nova estrada, a ne samo najve}e zvezde.

Za izvo|a~e wegove generacije ovakav nastup je i zarada i preporuka: ako si pro{ao Dubai, pro{ao si i reputacioni slede}i korak u karijeri.

Posebna pri~a je Ceca Ra`natovi}, koja je imala veliki najavqeni nastup u Dubaiju u okviru turneje (konkretno 15. novembra 2024. u luksuznom klubu/hotelu), uz narativ da je do~ekuje Dubai-luksuz “u zlatu i kristalima”, kako tabloidi vole da opi{u.

Ceca je vrste izvo|a~a za kojeg Dubai nije samo privatna tezga nego i tr`i{te za masovni doga|aj – koncertni format koji okupqa publiku sa Balkana iz celog regiona Emirata.

30 ^etvrtak 18. decembar 2025.

SPORT

@EQKO OBRADOVI] VE] DOBIO PONUDU!

Biv{i trener Partizana bi debelo mogao da naplati odlazak iz Srbije @eqko Obradovi} je krajem novembra ove godine odlu~io da ode sa klupe Partizana.

Ocokoqi}: Niko drugi nije hteo, vodim dok ne do|e novi trener „Dogovor je od starta bio da ekipu vodim do daqeg, dok ne do|e novi trener. To je bio jedini dogovor koji imamo i wega se pridr`avamo, jasno je kao dan”, rekao je Mirko Ocokoqi} novinarima u Beogradskoj areni.

Novinari su ukazali na izjavu sportskog direktora @arka Paspaqa da on misli da Ocokoqi} ni ne `eli da bude glavni trener, na {ta je Ocokoqi} rekao: „Na{ao sam se u ovoj poziciji, data mi je uloga trenera kada je @eqko oti{ao i kada niko drugi nije hteo da preuzme. Nijedan trener ne}e re}i da ne `eli da bude glavni trener, da vam ka`em iskreno. Ja to ne mogu da ka`em da je tako, ali vra}am se da je na{ dogovor takav kakav je. Nisam o~ekivao da }e ovo da traje ba{ ovoliko, mislio sam da }e biti kra}e – imao sam sre}e, a i podr{ku igra~a da se to odvija u dobrom smeru. Drago mi je. [ta }e biti daqe, vide}emo. Ja svakako ostajem u Partizanu kad do|e novi trener, tada }emo definisati jo{ boqe“.

Paunovi} o povratku Tadi}a i bra}e Milinkovi}-Savi}: „Ne odustajem“ Selektor Srbije Veqko Paunovi} pri~ao je sa umerenom dozom optimizma o povratku kapitena Du{ana Tadi}a i bra}e Milinkovi}-Savi} Sergeja i Vawe u nacionalni tim za narednu godinu.

Veqko Paunovi} nije uspeo da kreira svojevrsno ~udo i da odvede Srbiju makar u bara` za Svetsko prvenstvo 2026. godine, zbog brojnih „brqotina“ wegovog prethodnika Dragana Stojkovi}a.

Posle poraza od Engleske na Vembliju (2:0), te pobede nad Letonijom u Leskovcu (2:1) poru~io je da je plasman na Evropsko prvenstvo 2028. godine glavni ciq, dodaju}i da se nada da bi ve} u martu voleo da vidi povratnike – Du{ana Tadi}a, bra}u Sergeja i Vawu Milinkovi}-Savi}. „Naravno da bih `eleo da se vrati Tadi}, ja bih voleo. Kontaktirao sam ga, nismo u{li u neke dubqe daqe razgovore, ali svakako da je Tadi} otvoren za razgovore“, izjavio je Paunovi} .

Kada su bra}a Milinkovi}-Savi} u pitawu, selektor je tu jo{ optimisti~nije delovao. Na konkretno pitawe da li je wihov povratak mogu} ve} u martu kada po~iwe Liga nacija, Paunovi} je odgovorio: „Verujem da }e biti tu, radim na tome da budu tu. Ne zavisi samo od mene, ali svakako su wima vrata otvorena. Ve} sam i wima saop{tio da }u ih posetiti, da razgovaramo o~i u o~i o tome. Oni su bili otvoreni kada smo se ~uli, ali se sve brzo desilo u mom slu~aju pre preuzimawa reprezentacije, mo`da tad nisu bili spremni i ja to po{tujem. Obavili smo razgovore, ~ak i sa kapitenima i jednostavno oni nisu bili spremni da u tom trenutku naprave taj korak.

Po{tujem, ali ne odustajem. I nisam odustao, do posledweg trenutka sam ih kontaktirao u novembru. Ali, dobro, to je druga stvar“, rekao je Veqko Paunovi}.

Kada je u pitawu Fudbalska reprezentacija Srbije, Orlovi su svrstani u tre}i {e{ir pred `reb za petu sezonu Lige nacija, te ne}e mo}i da se sastanu ponovo sa Engleskom.

U me|uvremenu, pojavila se informacija da PAOK `eli Obradovi}a na klupi, a ta pri~a ponovo je aktuelizovana - pi{u Grci.

Aristotelis Mistakidis, novi vlasnik PAOK-a, ima velike planove za taj klub, a u wima je i proslavqeni stru~wak: - Poruka je jasna: PAOK ne `eli vi{e samo da bude konkurentan – ciq je da ponovo postane glavni igra~. Ova investicija stvara pozitivan ambijent, temeqe za dugoro~an plan i ose}aj stabilnosti koji je nedostajao posledwih godina. Novi ambijent koji se gradi uliva nadu navija~ima PAOK da klub ulazi u fazu preporoda, sa visokim ambicijama i jasnim ciqevima - pi{e portal „Sportdog”.

Jasno je da PAOK ima velike planove i ambicije za budu}nost, ali tek }e se videti da li to podrazumeva i dolazak doskora{weg stratega crno-belih.

Ako je znao vo|a Zemunskog klana, morala je da zna i policija...

Na dan 15. 12. se navr{ila 25. godi{wica smrti Harisa Brki}a. Tragedija koja je 2000. godine pogodila srpsku i jugoslovensku ko{arku i danas je ostala pod velom misterije, iako su se tokom godina javili svedoci da ka`u da znaju ko je ubio nekada{weg reprezentativca.

Bio je 12. decembar 2000. godine i nakon velikih politi~kih potresa 5. oktobra nije bilo mira na ulicama Beograda. Haris Brki} je tog dana ranije iza{ao sa treninga i to je bio, ispostavi}e se, koban korak.

Do danas nepoznata i neidentifikovana lica su ga upucala na parkingu hale “Pionir”, a tragi~no je preminuo 15. decembra posle velike borbe, U trenutku kada je umro imao je 26 godina i ve} je bio legenda.

U Partizanu je uzeo tri titule i tri kupa, pa je i u Budu}nosti iz Podgorice ostavio ogroman trag.

Igrao je Fajnal for Evrolige 1998. godine sa Partizanom, a za selekciju SR Jugoslavije je nastupao na Evrobasketu 1996. kada je uzeo bronzu. „UBILI SU HARISA ZBOG PAR HIQADA MARAKA” Dugo se ~ekali da bilo ko javno ka`e ne{to o tom svirepom ubistvu, a onda je dvadeset godina kasnije izvesni Bojan T. progovorio. On je u intervjuu za “Informer” rekao da je bio li~ni kurir Du{ana Spasojevi}a, vo|e Zemunskog klana.

Ne samo da je izneo detaqe, ve} je rekao da su ubice izvesni - Mirko B. i ^eda ^. „Du{an Spasojevi} nam je ispri~ao da su ko{arka{a Harisa Brki}a 12. decembra 2000. na parkingu ispred hale ‚Pionir’ ubili ^eda ^. i Mirko B. Haris ih je zatekao dok su mu obijali kola, pojurio ih je, a oni su zapucali. Mirko je kasnije ubijen u obra~unu sa policijom, a ^eda se ubio”, naveo je Bojan T. i otkrio da je Du{an Spasojevi} jednom u

naletu besa otkrio t{a se desilo tog dana. „Nas nekoliko je sedelo za stolom, u to vreme je izbio problem oko kra|e nekog skupog auta. Vozilo je trebalo da bude vra}eno vlasniku uz otkup, ali se tu ne{to bilo iskomplikovalo, te je Du}a nekoliko qudi, pa i mene, pozvao na ‚raport’... Bio je stra{no besan, urlao je, mislio sam da }e nas sve pobiti! U tom besu je u jednom trenutku rekao: ‚[ta ste hteli? Kao ona dva debila {to su roknula Brki}a?!’

Svi smo za stolom ostali u {oku, jer niko od nas nije ni{ta znao o ubistvu ko{arka{a, koje se desilo nekoliko meseci ranije.

Kad se Du}a malo smirio, pitali smo ga {ta se desilo sa Brki}em i onda nam je sve ispri~ao. Haris je, prema Du}inoj pri~i, na dan ubistva ne{to ranije iza{ao iz hale i na parkingu zatekao Mirka B. i ^edu ^., kako mu obijaju auto, mislim da je to bio novi ‚golf’...

Haris je poku{ao da ih spre~i, zaleteo se na wih, a ova dvojica su povadili pi{toqe i upucali ga.

Brki} je tri dana kasnije umro u bolnici... Spasojevi} nam je tada rekao i da su ‚Mirko i ^eda ubili ko{arka{a zbog auta koji bi mogli da prodaju za par hiqada maraka, a da onda glume neke opasne krimose’. Nazvao ih je pili}ari-

ma, ~ak je pomenuo i da bi trebalo da ih ‚smirimo’, da se slu~ajno ne usude i na nas da udare. Posle o wima vi{e nije bilo re~i”, rekao je li~ni kurir zemunskog klana.

Mirko B. je ubijen 2001. godine u Rakovici u razmeni vatre sa policijom, dok se ^eda ^. prema svedo~ewu navodnog kurira Zemunskog klana ubio na Karaburmi kada je opkoqen od strane policije.

MAJKA RADMILA JO[ UVEK ^EKA PRAVDU “Bojim se da nikad ne}u dotekati pravdu za mog sina Harisa. ^ula sam da je neki ~ovek u Informeru pomenuo imena Harisovih ubica, ali ja vi{e ne znam u {ta da verujem. Policajci mi za sve ove godine nisu pomenuli nijedno ime potencijalnog ubice, niti su mi rekli sta bi mogao biti motiv zlo~ina. Nikad nisam ~ula za wih, niti su mi poznata wihova imena. Za sve ove godine inspektori su se smewivali na tom slu~aju i nikad mi niko od wih nije pomenuo nijedno ime potencijalnog ubice. Ne znam ni da li policiju vi{e interesuje ubistvo mog sina”, rekla je Radmila, majka Harisa Brki}a.

“Vi{e od 200 qudi tada je privedeno i poligrafski ispitano, i niko ni{ta nije otkrio, ~ak ni motiv”, istakla je Radmila Brki}.

SPORT

Arijana Mihajlovi} objavila poruku koja slama srce na godi{wicu Sini{ine smrti Pro{le su, ma proletele, tri godine od kada se Sini{a Mihajlovi} preselio u ve~nost.

Ni u jednom trenutku nije zaboravqen, a to je jo{ jednom podvukla wegova supruga Arijana.

Ona se oglasila i poslala emotivnu poruku na godi{wicu smrti. „Ne pla~i jer nije tu, ose}aj da je blizu i razgovaraj s wim i daqe. Vole}e vas s neba kao {to vas je voleo na zemqi. Danas su tri godine bez tebe, qubavi moja“, napisala je Arijana na Instagram profilu.

Objavila je i wihovu zajedni~ku fotografiju.

Sini{a Mihajlovi} je preminuo 16. decembra 2022. godine nakon vi{egodi{we borbe sa leukemijom. Dan posle kojeg vi{e ni{ta nije bilo isto }e tako ostati ve~no zabele`en nakon {to je svet potresla {okantna vest o wegovoj smrti.

Legenda Crvene zvezde i svetskog fudbala sahrawen je tri dana kasnije u Rimu nakon komemoracije na kojoj su prisustvovali brojni prijateqi, fanovi i legende svetskog fudbala koje su imale priiku da ga upoznaju.

Alarm bruji, ali preokretala je Zvezda na prole}e i minus 5…

Crvena zvezda tre}i put ne}e zimovati kao prva od 2017. godine i po~etka {ampionskog niza, a aktuelni zaostatak od ~etiri boda nije najve}i za Partizanom u tom periodu.

Ta ~iwenica razlog je vi{e da se klub sa Marakane i daqe ne kotira kao autsajder u {ampionskoj trci, pa se ve}e {anse daju opciji da napravi preokret.

Partizan je u sezoni 2021/22. zimovao sa pet bodova vi{e, a na kraju je ostao bez titule. Bilo je to kad se na klupi crno-belih nalazio Aleksandar Stanojevi}.

Zvezda je u minus pet u{la remijem sa Radnikom, posle direktnog plasmana u osminu finala Lige Evrope. Dejan Stankovi} je ostao trener i na prole}e je napravio preokret.

Kqu~ je bila pobeda u ve~itom derbiju na Marakani od 2:0, kad je prednost Partizana smawena na dva boda. Potom su crno-beli remizirali sa Napretkom (0:0), a u plej-of Zvezda je u{la sa dva poena vi{e jer je najve}i rival odigrao 0:0 sa ^ukari~kim u 30. kolu.

Plej-of je po~eo remijem u derbiju 0:0, a onda su do kraja Zvezda i Partizan sve pobedili i kona~na tabela je bila 100:98 u korist crveno-belih.

Sada alarm na Marakani podjednako bruji kao tada, ali i iskustvo iz sezone 2021/22. pokazuje da je Zvezda i daqe favorit.

JOKI] POKAZAO AMERIKANCIMA KAKVU ZVER VOZI:

Ko{ta vi{e od 330.000 dolara, a iznutra izgleda kao diskoteka

Nikola Joki} je iza{ao iz luksuznog automobila i oti{ao na derbi ve~eri protiv Hjustona (128:125 pobeda Denvera).

Pokazao je jo{ jednom {ta vozi, a retke su bile situacije kada smo videli kako izgleda wegov automobil. Ipak, videli smo ga i iznutra i spoqa.

Izgleda kao da sve svetli u ovom Rols Rojsu, pa je ~ak i na krovu bilo mnogo svetle}ih dekoracija, dok je i komanda tabla imala nekoliko razli~itih boja.

Bila je ovo prva fotografija unutra{wosti automobila, a poznato je da Joki} voli unikatne automobile posebno skrojene po wegovim `eqama.

Uskoro }e po~eti nova sezona NBA lige, a Joki} je ponovo glavni kandidat da postane MVP. Srpski centar, ~ini se, poseduje model „Kalinan“.

Cene modela meri se u stotinama hiqada evra, a po cenama koje se mogu na}i na internetu, pro{logodi{wi model Kalinana kre}e od oko 330 hiqada dolara.

^etvrtak 18. decembar 2025. 31

FIFA suspendovala Partizan do 2027. godine!

Nema kraja problemima u Partizanu... Lider {ampionata suspendovan je rano jutros i ne} e mo}i da registruje poja~awa u tri naredna prelazna roka.

Ta~nije: do leta 2027. godine!

Odluka je donela FIFA i za kona~no izvr{ewe zadu`ila Disciplinsku i eti~ku komisija Fudbalskog saveza Srbije, na ~ijem ~elu se nalazi Ivan Nikoli}.

Kako nezvani~no saznajemo, re~ je o neizmirenim sredstvima po odluci u „slu~aju Patrik Andrade“. Partizan je izgubio spor pred Sudom za sportsku abitra`u, istovremeno i potro{io sva pravna sredstva. Crno-beli su du`ni da isplate 1,3 miliona evra.

Nekada{wi prvotimac tu`io je klub jo{ tokom pro{le godine, {to je otkriveno dolaskom novog rukovodstva u Humsku 1. Andrade je za Partizan igrao od leta 2022. do leta 2023, posle FIFA, slu~aj je oti{ao do Suda u Lozani, ali nije bilo vajde.

Menaxer koji je doveo Andradea u Partizan letos je tako|e tu`io klub zbog zaostalih du-

govawa od oko 270.000 evra. Crno-belima je u jednom periodu bilo zabraweno, automatskom odlukom FIFA, da registruje nove igra~e. Andrade je upisao 26 utakmica na kojima je postigao dva gola uz tri asistencije.

Prelazni rok sledi tek u januaru i ukoliko se uzme u obzir ~iwenica da se Partizan permanentno nalazi u fokusu disciplinskih organa svetske i doma}e ku}e fudbala, situacija nije toliko dramati~na. Drugi problem, ipak, predstavqa nadolaze}i UEFA monitorinog, 15. januara, u kojem nema – popusta.

Prakti~no, Partizan }e do tada

morati da izmiri kompletna dugovawa i na „nuli“ do~eka pretposledwi presek stawa, od posebnog zna~aja za dobijawe evropske licence…

Problem je {to novca u Partizanu trenutno nema i jedini izlaz iz akuelnog tunela mogu da ponude poreski obveznici dr`ave Srbije! Dok najodgovorniji za finansijski krah kluba iz Humske, predsednik Milorad Vu~eli} i direktor Milo{ Vazura, u`ivaju u blagodetima uspe{no obavqenih poslova! Bez trunke odgovornosti i grama stida gledaju}i klub u kojem su se do pro{le godine najvi{e i pitali!

PARTIZAN JESEWI PRVAK:

Zimovao 2023/24. na +1, zavr{io sa -18!

Retko ko je o~ekivao, ali dogodilo se - Partizan }e zimovati kao prvi na tabeli Super lige Srbije i nosi „titulu” jeseweg prvaka koja zna~i samo na psiholo{kom planu.

Posle remija Crvene zvezde sa TSC-om (0:0), izvesno je da }e Partizan biti prvi posle 20 kola

i do~ekati prole}ni deo sezone kao lider.

Naredne subote bi}e poznato da li je zimovawe sa predno{}u od aktielna ~etiri boda, vi{e ili mawe. Zvezda do~ekuje lu~ansku Mladost, a Partizan je gost IMT-u Loznici.

Partizan je bio jesewi prvak

i u sezoni 2023/24, posle pobede nad Crvenom zvezdom 20. decembra do{ao je do zimovawa sa plusom od boda.

Zvezda je dovela Milojevi}a za trenera umesto Bahara i na prole}e napravila preokret. Tim Igora Duqaja izdr`ao je ~ak i da ne izgubi na Marakani u ve~itom derbiju na prole}e (2:2), ali je ve} u slede}em kolu pora`en kod ku}e od Napretka i tu je bio kraj pri~e.

Crvena zvezda je do plej-ofa oti{la na sedam bodova prednosti, a {ampionat zavr{ila sa ~ak plus 18.

Sada{wa situacija deluje daleko alarmantnije za Crvenu zvezdu nego pre dve godine, a i zaostatak za neo~ekivanim liderom je ve}i.

THURSDAY  ^ETVRTAK 18. 12. 2025.

„Nole se vi{e radovao zlatnoj medaqi nego osvajawu bilo kog GS“ Australija: Ubijen i fudbaler kluba makedonske dijaspore

U Los An|elesu 2028. tenis }e proslaviti ~etiri decenije neprekidnog bivstovawa na Olimpijskim igrama. Beli sport je bio na prvoj smotri svetskog sporta, 1896. u Atini, zadr`ao se na woj do 1924, potom bio izgnan iz porodice ispod pet krugova, da bi bio vra}en 1988. u Seulu.

Od tada je stalni u~esnik borbi za medaqe ali polemika da li je teniserima mesto me|u najve}im sportistima sveta i daqe traje. Neki smatraju da je on kao fudbal, da su od borbe za medaqe mnogo va`nija najve}a takmi~ewa u sopstvenom okru`ewu. U tenisu gren slemovi, a u fudbalu Svetsko prvenstvo.

Nije to daleko od istine kada je u pitawu stav navija~a, a pogotovo igra~a kojima trijumf na nekom od ~etiri najve}a teniska takmi~ewa donese mnogo vi{e i slave i para ~ak i od najsjajnije medaqe.

Ali ne razmi{qaju svi tako.

Endi Mari, jedini dvostruki olimpijski {ampion u istoriji tenisa, suprotnog je stava. Na pitawe koji uspeh mu je dra`i – prvo zlato 2012. u Londonu ili prvo osvajawe Vimbldona godinu dana kasnije ili prva karijerna gren slem titula u Wujorku – bez razmi{qawa ka`e: – Zlatna medaqa u Londonu.

Ja sam u karijeri igrao 15 ili 16 puta na Vimbldonu, ali na Igrama imate samo nekoliko {ansi – isti~e Britanac koji je odbra-

nio zlato u Rio de @aneiru.- A na doma}em terenu nikada ne dobijete drugu {ansu. Cela atmosfera je bila potpuno druga~ija, zastave svuda, potpuno druga publika na stadionu.

A kao kqu~ni argument va`nosti Igara isti~e trijumf svog prijateqa.

– Mnogo tenisera smatra da tenisu nije mesto na Olimpijadi, ali pogledajte Novaka \okovi}a. Kada je on osvojio zlato u Parizu pro{le godine, vi{e se radovao nego osvajawu bilo kog gren slema. Bio je daleko emotivniji.

Za sve tenisere koji su osvojili zlatnu medaqu to je neverovatan ose}aj. Mada mnogi i daqe smatraju da tenis ne treba da bude deo OI – rekao je Mari u podkastu Stivena Hendrija, sedmostrukog {ampiona svega u snukeru.

ORGANIZATORI POTVRDILI:

Poznato gde }e Novak po~eti novu sezonu Novak \okovi} }e sezonu 2026. po~eti u Adelejdu, potvrdili su organizatori.

Posle tri godine, Novak \okovi} se vra}a u Adelejd u kome je 2023. sezonu po~eo osvajawem titule.

Organizatori su bili nestrpqivi da objave da }e na turniru koji }e biti odigran od 12. do 17. januara najve}a zvezda biti upravo srpski teniser. „Definitivno se ose}am kao da igram kod ku}e“, rekao je Novak kada je te 2023. godine na ovom mestu osvojio pehar. \okovi} je 2023. u finalu pobedio Sebastijana Kordu, a na ovom turniru je u~estvovao dva puta – te 2023. i pre toga sada ve} davne 2007. godine.

Iz Adelejda je stigla i potvrda da }e na turniru, koji je iz kategorije 250, u~estvovati i Xek Drejper, @oao Fonseka, Tomi Pol i Stefanos Cicipas.

\OKOVI] [OKIRAO ODGOVOROM: PROGNOZIRAO KO OSVAJA SVETSKO PRVENSTVO U FUDBALU Novak \okovi}, najboqi teniser svih vremena, privukao je veliku pa`wu odgovorom na pitawe vezano za Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Srpski teniser je pre dva vikenda bio u Kataru, gde je pratio trku Formule 1 i de{avawa oko „najbr`eg cirkusa na svetu“, ali je prona{ao vremena i da odgovori na razna zanimqiva pitawa.

Jedno od wih bilo je vezano za finaliste, odnosno potencijalnog osvaja~a Mundijala, koji se odr`ava naredne godine u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Meksiku i Kanadi.

Tokom jednog kra}eg intervjua, odnosno razgovora sa jednim kreatorom sadr`aja za dru{tvene mre`e, Novak je otkrio koga vidi u finalu najve}eg fudbalskog doga|aja na svetu. „Bi}u ba{ odva`an. Portugal!

Portugal }e pobediti Meksiko u finalu“, rekao je \okovi}. ^ovek pored wega nije mogao da veruje {ta je ~uo, pa je pomenuo Francusku, [paniju… „Znam, ali zato sam rekao da }u biti odva`an. Portugal – Meksiko finale, Portugal osvaja“, jo{ jednom je ponovio \okovi}.

Snimak Novakovog odgovora sada se masovno deli na dru{tvenim mre`ama, a posebno je privukao pa`wu me|u fanovima Kristijana Ronalda, ali i fudbalskim fanaticima u Meksiku.

Portugal }e na Mundijalu igrati u grupi K protiv Uzbekistana i Kolumbije, a ~etvrta reprezentacija bi}e poznata nakon bara`a.

Meksiko je kao jedan od doma}ina raspore|en u grupu A, gde su i Ju`na Afrika, Ju`na Koreja i jedan tim iz evropskih kvalifikacija, odnosno bara`a.

Interesantno je da bi Portugal i Argentina, odnosno Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi, mogli da odmere snage ve} u ~etvrtfinalu, ali pod uslovom da i jedni i drugi budu najboqi u svojim grupama.

Teroristi~ki napad u Australiji odneo je najmawe 16 `ivota, 42 osobe su povre|ene, a me|u `rtvama je i fudbaler makedonske dijaspore, Rokdejl Ilindena koji se takmi~i u Premijer ligi Novog Ju`nog Velsa, Dan Elkajam.

U napadu, za koji australijske vlasti ka`u da su ga izveli otac i sin, na pla`i tokom proslave jevrejskog festivala, ubijeno je najmawe 16 qudi, a me|u wima i 27-godi{wi fudbaler.

Elkajam je bio ~lan Rokdejl Ilindena u posledwih godinu dana.

U Asutraliju se doselio pre nekoliko godina, a radio je kao IT analiti~ar u firmi „NBC Universal“.

Od Elkajama se oprostio wegov klub koji je i potvrdio vest o wegovoj smrti. „Malo je re}i da smo {okirani.

Skrhani smo saznawem da je na{ igra~ Dan Elkajam tragi~no i besmisleno ubijen u masakru na Bondi pla`i.

Dan, 27-godi{wi Francuz jevrejske vere, `iveo je sa devojkom u isto~nom predgra|u i voleo je australijski na~in `ivota. Wegova strast prema fudbalu dovela ga je u Rokdejl Ilinden, gde se pridru`io na{oj ekipi kao talentovan vezni igra~.

Oni koji su ga poznavali opisali su ga kao prizemnog ~oveka.

Fudbal je bio wegova strast, zajedno sa provo|ewem vremena na pla`i i dru`ewem sa prijateqima. Dan je bio zaposlen i `eleo je da izgradi `ivot u Australiji. Wegovo nasmejano lice i priroda puna po{tovawa neizmerno }e nedostajati saigra~ima i svima koji su ga poznavali. Molimo se za wega i wegovu porodicu“, poru~ili su u saop{tewu koje je potpisao predsednik Denis Leter.

POZNATI NOVINAR ESPN-A RASPAME]EN DERBIJEM:

„Me|u tri najboqe utakmice kojima sam prisustvovao“ Poznati novinar ESPN-a Brajan Vindhorst boravio je u Beogradu, gde je u`ivo ispratio ve~iti derbi izme|u Partizana i Crvene zvezde u 15. kolu Evrolige (79:76).

Imao je {ta i da vidi.

Crno-beli su posle velikog preokreta slavili sa 79:76, a atmosfera u Areni ostavila je sna`an utisak na iskusnog Amerikanca.

Vindhorst nije krio odu{evqewe onim ~emu je prisustvovao. „Odu{evqen sam. Za mene je to jedan od tri najboqa ko{arka{ka doga|aja, kojima sam prisustvovao. Tu su sedam utakmica NBA finala 2016. godine, me~ za zlatnu medaqu na Olimpijskim igrama u Parizu i derbi u Beogradu“, istakao je Vindhorst.

Po wegovim re~ima, okr{aj Zvezde i Partizana daleko prevazilazi okvire sporta. „Znam da dolazi brojni stru~waci iz Amerike da gledaju ovaj me~. Me|utim, dolazi i qubiteqi ko{arke, koji ka`u da je ovo jedna od najintenzivnijih utakmica kojoj su svedo~ili“, rekao je Vindhorst.

Mesi zavr{io turneju po Indiji posle haoti~nog po~etka Jedan od najboqih fudbalera svih vremena Lionel Mesi zavr{io je u Delhiju trodnevnu turneju po Indiji, posle haoti~nog po~etka u Kalkuti.

Hiqade navija~a okupilo se na stadionu u Delhiju kako bi videlo zvezdu argentinske reprezentacije i Intera iz Majamija.

Mnogobrojni besni navija~i su u subotu vandalizovali stadion u Kalkuti po{to nisu uspeli da vide Mesija, a za to su platili i do 133 dolara. Mesi je bio okru`en zvani~nicima i lokalnim poznatim li~nostima tokom kratke {etwe po terenu, a brzo se sklonio kada je situacija izmakla kontroli.

Preostali doga|aji su pro{li bez problema, a navija~i su bili odu{evqeni {to su mogli da vide svetsku zvezdu.