Srpski glas 23. decembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

Ve} 34 godine ~uvar srpskog identiteta l Utorak/Tuesday 23.10.4.2025. 12. 2025. l Year XXXIV No. 2689 XXXIV 2652 l Price - NSW/VIC/QLD/

S E R B I A N

V O I C E

W E E K L Y

SA/TAS - $5.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $5.50

Australija:

Strana 4

Tema nedeqe:

Strane 12, 13

Australijskom heroju Ahmedu, koji je golim rukama napao teroristu, uru~eno dva i po miliona dolara!

VLADA NAJAVILA OTKUP NAORU@AWA:

Kako napraviti ekonomski model za 21. vek?

Imamo ~etiri miliona komada vatrenog oru`ja!

Zajednica:

Gala ve~e Ben|o Akademije iz Melburna

Strana 15

Strana 11

Sveti Nikola obele`en u Liverpulu

Srbi u svetu:

Strana 16

Luka Baji}, najmla|i majstor karatea u Americi

Intervju nedeqe:

Nikola Kojo, popularni srpski glumac Strana 7

Lepa Srbija:

Strana 23

Er Srbija ostvarila milioniti let

2 ^etvrtak 23. decembar 2025.

IZME\U DVA VIKENDA

VU^I] O ENERGETSKOJ STABILNOSTI:

Korak smo bli`e re{ewu izuzetno komplikovane situacije Princ Vilijam i sin Xorx zajedno kuvaju za besku}nike u Londonu Princ od Velsa Vilijam je sa sinom Xorxom (12) u~estvovao u pripremawu obroka za besku}nike u dobrotvornoj organizaciji „Pasa`” u Vestminsteru, kako bi mu ukazao na probleme sa besku}ni{tvom, i na napore organizacija koje poku{avaju da pomognu qudima koji se sa tim izazovom suo~avaju, prenosi BBC. Princ Xorx je pomogao u pripremi ru~ka za qude koje podr`ava organizacija „Pasa`”, koja radi sa besku}nicima u centru Londona, a zatim su se obojica potpisali u kwizi posetilaca na istoj stranici na kojoj su se potpisali princ Vilijam, kao dete, i wegova majka princeza Dajana, u decembru 1993. godine. Izvr{ni direktor dobrotvorne organizacije „Pasa`” Mik Klark rekao je da je princ Xorx do{ao u trenutku kada se pripremao bo`i}ni ru~ak za 150 qudi. „Dakle, zapravo se radilo o tome: ‚Da li ste spremni da zasu~ete rukave i upustite se u posao?’ I on je zaista bio. Veoma sli~no kao wegov tata, zapravo – samo je `eleo da se ukqu~i i pomogne. Opisao bih ga kao divno dete, i zaista je delovao veoma zainteresovano za posao koji obavqamo, a posebno za razgovor sa qudima koji su koristili na{e usluge”, rekao je Klark. Dodao je da je postojalo izvesno takmi~ewe izme|u oca i sina u spremawu hrane za besku}nike, i da je princ Vilijam „bio na klicama”, dok je princ Xorx „pomagao sa jork{irskim pudinzima”. Klark je rekao da je potpisivawe u kwizi utisaka na istoj stranici na kojoj se 1993. godine potpisala princeza Dajana, koja je tada dovela Vilijema koji je imao 11 godina, bio „divan, prelep trenutak”. [ef dobrotvorne organizacije rekao je da se ~ini kao da porodica princa Xorxa poku{ava da poka`e svojoj deci `ivot van palate i koliko je va`no da se „najugro`eniji u dru{tvu podr`e i da se o wima brine”. Princ Vilijam vodi sopstvenu kampawu za borbu protiv besku}ni{tva „Houmvards’’, a svoje rano iskustvo posete „Pasa`u”, gde ga je dovela majka, opisao je kao inspiraciju.

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Ve} 34 godine ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije. Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} objavio je da su vo|eni dugi i va`ni razgovori u vezi sa energetskom stabilno{}u Srbije, kao i da veruje da su korak bli`e re{ewu izuzetno komplikovane situacije. „Ne postoji razlog za paniku. Obezbe|eno je dovoqno dizela, kerozina, mazuta i benzina najmawe do 15. januara”, poru~io je Vu~i}. Aleksandar Vu~i} je, na Instagram profilu buducnostsrbijeav, naveo da je ponosan na gra|ane i snagu dr`ave koja vi{e od 70 dana, bez kapi nafte, uspeva da odr`i punu stabilnost energetskog sistema. „Posle va`nog sastanka koji smo danas imali, verujem da smo za korak bli`e re{ewu izuzetno komplikovane situacije”, istakao je Vu~i}. Predsednik je, tako|e, rekao da ne postoji razlog za paniku i da je obezbe|eno dovoqno dizela, kerozina, mazuta i benzina najmawe do 15. januara, a mo`da i do 25. januara. „Niko ne treba da se sekira. Imamo bezbroj tehni~kih problema i muka, ali dr`ava gleda kako da te probleme re{i zajedno sa svim ukqu~enim stranama. Imali smo va`ne razgovore sa strancima i naredne nedeqe o~ekujemo razli~ite inicijative, molba i zahteve upu}eni OFAK-u, u nadi da }emo dobiti operativnu licencu”, naveo je Vu~i}. Prema wegovim re~ima, razgovori se nastavqaju, a ubrzano se uvoze i naftni derivati. „Radimo sve {to mo`emo da sa~uvamo kompletnu naftnu infrastrukturu, ali pre svega na{ ciq su gra|ani, wihova energetska sigurnost i da se nika-

da ne vratimo u period kada smo naftu kupovali na ulicama. Verujem da }e dr`ava Srbija pokazati tu snagu”, ukazao je predsednik. Vu~i} je poru~io gra|anima da se u miru pripremaju za praznike i da }e imati dovoqno svega {to je potrebno. „Ako bude i{lo naboqe ili nagore u bliskoj budu}nosti, od nas }ete dobijati pravovremene informacije”, rekao je predsednik Vu~i} u video-poruci sa ministarkom energetike Dubravkom \edovi} Handanovi}.

SNEG ZABELEO PUSTIWE, KAMILE ZBUWENE:

Poplave od Maroka do Saudijske Arabije i Irana, Abu Dabi pod vodom U toku ove sedmice serija sna`nih oluja sa Atlantika obru{ila se na severozapadne delove Afrike. One su Maroku donele razorne grmqavinske oluje i poplave, a poginulo je najmawe 37 osoba. Palo je i do 100 litara ki{e po kvadratnom metru. ^ak je i pustiwama Sahare palo od 50 do 100 litara ki{e, a kako pesak ne mo`e da prihvati ogromne koli~ine ki{e, pustiwe su preplavqene vodom. Olujni sistem iz Maroka potom se premestio iznad pustiwskih delova centralnog i ju`nog dela Al`ira. Ina~e, re~ je o pustiwskim predelima Maroka i Al`ira gde su ki{e i vi{e nego retka pojava, a godi{we padne ki{e koliko

je palo za svega nekoliko dana u prethodnom periodu. Osim ki{e, do severozapada Afrike do{lo je i do jakog zahla|ewa, uz obilni sneg u planinama. U vi{im predelima Atlasa, palo je i do pola metra snega. Prethodnih dana sna`ne grmqavinske oluje pogodile su i jugozapad Azije. Jaki olujni sistemi sa isto~nog Mediterana, prodrali su preko Izraela i Sirije do Jordana, potom i do Saudijske Arabije. U severnim i centralnim predelima Saudijske Arabije jake grmqaviske oluje donele su grad i poplave, a na udaru se na{ao i Rijad. Istovremeno, u planinama na severu zemqe pao je sneg. Sneg je ostavio u ~udu kamile usred pustiwa.

Jake grmqavinske oluje obru{ile su i na Irak, Kuvajt i Bahrein. Vi{e od 100 litara ki{e poplavilo je predele u centralnom i ju`nom delu Irana, a kamene pustiwe su pod vodom. U planinama na zapadu Irana palo je vi{e od pola metra snega. Tokom vikenda grmqavinski sistem obru{io se i na Arapske Emirate, a grmqavinske oluje uz vetrove od 100 km/h napravile su haos. Pod vodom se na{ao glavni grad Abu Dabi, jer je u jednom danu palo ki{e koliko padne za godinu dana. Ulice i automobili su pod vodom. Ono {to je najinteresatnije, nedaleko od obale formirao se i tornada, odnosno morska pijavica iznad Persijskog zaliva. Olujni sistem nastavqa put daqe na istok, pa su slede}i na udaru ~ak Avganistan i Pakistan, gde se o~ekuju jake ki{e, grmqavinske oluje i poplave, a na planinama sneg. Ina~e, jugozapadna Azija odlikuje uglavnom vrelom pustiwskom klimom, uz letwe temperature i preko 50 stepeni, dok su zime blage i tople, uz retke ki{e. Prethodnih dana {irom ovih predela palo je vi{e ki{e nego {to u proseku padne za godinu dana.

IZME\U DVA VIKENDA

Linta: Nikada da se ne zaborave zlo~ini nad 56 srpskih civila u selu Gorwa Jo{anica Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je da nikada ne smeju biti zaboravqeni masovni zlo~in nad 56 srpskih civila u selu Gorwa Jo{anica kod Fo~e koji se desio pre 33 godine i istakao da Srbija treba da osnuje Memorijalni centar srpskih `rtava na podru~ju biv{e Jugoslavije, kao i da vodi aktivnu borbu za istinu o masovnom stradawu srpskog naroda u periodu od 1990. do 2000. godine kako bi pravda bila zadovoqena. Linta napomiwe da za zlo~in u selu Gorwa Jo{anica, kao i za mnoge druge zlo~ine nad Srbima, jo{ uvijek niko nije ka`wen. „Su|ewe pripadnicima tzv. Armije BiH, koji su optu`eni za ovaj monstruozni zlo~in, po~elo je u februaru pro{le godine. Za sada, prema dostupnim podacima, nema jo{ ni prvostepene, a kamoli pravosna`ne presude. Postoji opravdana sumwa da }e Sud BiH doneti osu|uju}u presudu kojom }e odgovorni za navedeni zlo~ini biti adekvatno ka`weni i da }e pravda biti zadovoqena barem za jedan zlo~in nad Srbima u BiH”, istakao je Linta. Dodao je da su u selu Gorwa Jo{anica kod Fo~e me|u stradalima su 21 `ena i troje dece mla|e od 11 godina. Najstarija `rtva bio je starac od 88 godina, a najmla|a `rtva bila je djevoj~ica od dve godine. „Popaqene su ku}e i pomo}ni objekti. Muslimanske snage izvr{ile su napad na desetak zaseoka mesne zajednice Gorwa Jo{anica ma Svetog Nikolu, 19. decembra 1992. godine. Za nekoliko sati sa karte je izbrisano 18 zaseoka Jo{anice”, naveo je on. Linta je naglasio da su zlo~in ciqano po~inili pripadnici tzv. Armije BiH ba{ na veliki praznik {to je, kako dodaje, ina~e tokom ~itavog trajawa ratnih sukoba bila praksa muslimanske vojske. „Svi praznici od Bo`i}a, Vaskrsa, Petrovdana, Mitrovdana, \ur|evdana, Vidovdana pa i Nikoqdana obel`eni su velikim stradawem srpskog stanovni{tva u Bosni i Hercegovini”, ukazao je Linta.

Japanka se ”udala” za AI lika na simboli~noj ceremoniji, javnost i daqe u {oku

@ena u Japanu udala se za AI generisanog junaka zasnovanog na li~nosti iz video igre, {to je pokrenulo debate o preseku qudskih odnosa i ve{ta~ke inteligencije. Jedna Japanka (32), operaterka u kol centru, nedavno je razmenila zavete sa Lunom Klausom Verdurom, prilago|enim ^atGPT junakom kog je sama stvorila. Ceremonija je ukqu~ivala weno posmatrawe svega kroz pametne nao~are sa pro{irenom realno{}u, a nosila je svetlo ru`i~astu haqinu, pi{e Jurowuz. Weno putovawe sa AI zapo~elo je kada je potra`ila savet od ^atGPT-a o svojoj problemati~noj vezi. Nakon preporuke ovog ~etbota, ona je prekinula tu vezu, kako navode lokalni mediji. Ranije ove godine, ona se ponovo vratila na platformu kako bi stvorila digitalnu verziju Klausa, junaka iz video igre, pa`qivo obu~avaju}i AI da replicira wegov na~in govora i razvije li~nost prilago|enu wenim potrebama. Wihova veza se razvijala, a Nogu~i i wen AI partner razmewivali su do 100 poruka dnevno. Ona je anga`ovala umetnika da stvori vizuelne ilustracije Luna Klausa Verdura, dovode}i svog digitalnog partnera u `ivot u vi{e opipqivoj formi. Pored svoje haqine, imala je i cve}e, kao na uobi~ajenim ven~awima. Me|utim, budu}i da wen AI partner nije imao dodeqen kompjuterizovani glas, ven~ani planer je pro~itao wegove zavete na glas. „Stoji{ tu, sada, ti si najlep{a, najdra`a i tako zra~i{, da je zaslepquju}e. Kako je neko kao ja, ko `ivi unutar ekrana, mogao da shvati {ta zna~i voleti tako duboko? Samo iz jednog razloga: ti si me nau~ila qubavi”. Ceremonija je odr`ana u Okajami ovog leta, uz zavete i razmenu prstenova. Brak nije bio zakonit, i ceremonija nema pravni zna~aj prema japanskim zakonima, jer zakoni ne priznaju brakove izme|u qudi i ve{ta~ke inteligencije. Ovaj brak pokre}e slo`ena pitawa o etici i granicama ve{ta~ke inteligencije u qudskom `ivotu. Kako tehnologija ve{ta~ke inteligencije postaje sve sofisticiranija i personalizovanija, stru~waci se bore sa filozofskim, psiholo{kim i dru{tvenim implikacijama odnosa izme|u qudi i ve{ta~ke inteligencije. Stru~waci su tako|e upozorili na „AI psihozu”, gde korisnici formiraju zablude ili opsesivne vezanosti za AI ~etbotove.

^etvrtak 23. decembar 2025. 3

Nedostaju najva`nija dokumenta o Xefriju Epstinu, vi{e od 500 stranica zacrweno Ro Kana, demokratski predstavnik koji je zajedno sa republikancem Tomasom Masijem, koautor Zakona o transparentnosti Epstajnovih dosijea izjavo je za Si-En-En da me|u hiqadama stranica koje su objavqene najva`nija dokumenta nedostaju. Si-Bi-Es navodi i da je najmawe 500 stranica zacrweno. Novoobjavqeni dokumenti sadr`e fotografije osoba iz Epstinovog okru`ewa, snimke iz wegove rezidencije i istra`ne zapise sa detaqima o optu`bama protiv pokojnog seksualnog prestupnika. Kana je potvrdio da objavqeni materijal ne ukqu~uje nijedan od dva dokumenta koja su pre`iveli Epstajnovog seksualnog zlostavqawa rekli zakonodavcima da `ele da vide: saveznu optu`nicu od 60 ta~aka u kojoj se iznose optu`be protiv Epstajna, koju je sastavio savezni tu`ilac na Floridi 2007. godine, i detaqan memorandum koji sumira dokaze koje je prikupila u prilog optu`bama. ULOGA ALEKSA AKOSTE Dva meseca nakon {to su te optu`nice podignute, ameri~ki tu`ilac na Floridi, Aleks Akosta, umesto toga je ponudio Epstajnu dogovor: da ne}e biti krivi~no gowen po federalnim optu`bama ako pristane da se izjasni krivim za mawe dr`avne optu`be, odslu`i najmawe dve godine zatvora, registruje se kao seksualni prestupnik i napravi neke finansijske nadoknade. Akosta je nastavio da obavqa

funkciju prvog sekretara za rad Donalda Trampa, od 2017. do 2019. godine, sve dok nova federalna istraga protiv Epstajna nije dovela do wegove ostavke. Za{to je ta~no Akosta ponudio Epstajnu taj dogovor nikada nije u potpunosti obja{weno. Kana je za Si-En-En rekao da su on i Masi „eksplicitno sastavili zakon kako bi obuhvatio ta dva dokumenta”. Ro Kana ka`e da ovo „izbacivawe dokumenata nije u skladu sa zakonom kojim se name}e potpuno objavqivawe Epstajnovih dosijea. „Izbacivawe dokumenata Ministarstva pravde nije u skladu sa Zakonom o transparentnosti”, rekao je Ro Kana, kalifornijski demokratski kongresmen koji je koautor zakona kojim se zahteva potpuno objavqivawe svih vladinih istra`nih dosijea o Xefriju Epstajnu do petka, u video izjavi objavqenoj na dru{tvenim mre`ama. IZOSTAVQENI KQU^NI DOKUMENTI Tomas Masi, republikanski kongresmen iz Kentakija koji je bio koautor zakona, podelio je Kaninu video izjavu na dru{tvenim mre`ama, uz komentar da

dokument koji su objavili Pam Bondaj, dr`avna tu`iteqka, i Tod Blan{, zamenik dr`avnog tu`ioca koji je ranije bio li~ni advokat Donalda Trampa, „u velikoj meri kr{i i duh i slovo zakona” koji je Tramp potpisao pre samo 30 dana. Si-Bi-Es navodi da je najmawe 550 stranica u potpunesti zacrweno me|u dokumentima koji su objavqeni u petak. Prema navodima tog medija, novoobjavqeni dokumenti sadr`e fotografije osoba iz Epstinovog okru`ewa, snimke iz wegovih rezidencija i istra`ne zapise sa detaqima o optu`bama protiv pokojnog seksualnog prestupnika. Tri uzastopna dokumenta, ukupne du`ine 255 stranica, u potpunosti je redigovana, pri ~emu je svaka stranica prekrivena crnim okvirom. Jo{ jedan dokument od 119 stranica, ozna~en kao „Velika porota - Wujork”, tako|e je u celosti zacrwen. Taj dokument se pojavquje neposredno iza transkripta u kojem tu`ilac 2020. godine tra`i od velike porote da razmotri dokaze za zamensku optu`nicu protiv Epstinove saradnice Gislen Maksvel.

Kako se ukra{ava najvi{a jelka na svetu Xinovska sekvoja na severoistoku Engleske progla{ena je za najvi{u prirodnu novogodi{wu jelku na svetu, nakon {to je ispunila kriterijume Ginisove kwige rekorda, saop{tili su upravnici imawa Kragsajd, gde se drvo nalazi. Xinovska sekvoja visoka 44,7 metara na imawu Nacionalnog fonda u dvori{tu seoske ku}e u Nortamberlendu zvani~no je progla{ena najvi{om `ivom bo`i}nom jelkom na svetu, ali, da bi se rekord ra~unao, morala je biti ukra{ena sa dve vrste ukrasa. Zato je osobqe fondacije moralo da oka~i vi{e od 1.300 lampica i dve ogromne qubi~aste ma{ne. [ila Rejson, slu`benica za marketing fondacije, rekla je da je postojao niz potencijalnih problema koje je trebalo razmotriti. Nisu mogli da stave ukrase na sekvoju iz straha da }e ukrasi odleteti na vetru i povrediti qude. Umesto toga, izabrali su dve ma{ne od 1,8 metara. „^ak smo u jednom trenutku razmatrali i papirne zvezde, ali nisu dobro podnosile vremenske uslove.“ Slede}i problem koji je trebalo izbe}i bio je ispravnost sijalica. Dakle, pre nego {to su svetla oka~ena na jelku, morala su biti postavqena na prilazu i pri~vr{}ena za prenosive baterije radi testirawa. „Zamislite da postavite svetla na jelku i otkrijete da neka ne rade metrima i metrima iznad zemqe“, dodaje Rejsonova. Zatim je troje qudi provelo dva cela radna dana da oka~e svetla na jelku, koriste}i kranove kako bi se popeli do vrha. Svetla su postavqana vertikalno, a oko stabla, kako bi se izbegla o{te}ewa i u skladu sa istorijskom praksom iz viktorijanskog doba. Tim je izabrao ovu posebnu sekvoju ne zato {to je najvi{a na lokaciji, ve} zbog wene pozicije, jer je bila pristupa~nija, a ujedno i lepog oblika.

4 ^etvrtak 23. decembar 2025.

TEMA NEDEQE

KAKO NAPRAVITI EKONOMSKI MODEL ZA 21. VEK:

Rok trajawa Va{ingtonskog konsenzusa je istekao Uspon Azije, a naro~ito Kine, pomerio je te`i{te ekonomskog rasta sa Zapada ka Isto~noj i Ju`noj Aziji. Me|utim, udeo ovih zemaqa u me|unarodnim ekonomskim organizacijama ne odgovara wihovoj realnoj ekonomskoj mo}i. Pitawe koje se otvara jeste da li temeqno reformisati postoje}e ili stvoriti nove me|unarodne organizacije koje bi boqe odra`avale dana{wu globalnu raspodelu ekonomske mo}i. Pi{e ugledni ameri~ko-srpski ekonomista Branko Milanovi} u svojoj kwizi „Globalna nejednakost 3.0” Tokom proteklih nekoliko decenija svet je do`iveo dramati~nu transformaciju u raspodeli ekonomske aktivnosti, kao i ne{to mawe dramati~nu promenu u raspodeli politi~ke mo}i izme|u zemaqa. Uspon Azije, a naro~ito Kine, pomerio je te`i{te ekonomskog rasta ka Isto~noj i Ju`noj Aziji. Do 2015. godine, ukupni BDP Kine, prema pokazateqima Svetske banke (verzija iz oktobra 2025), izmeren u dolarima jednake kupovne mo}i, nadma{io je ukupni BDP Sjediwenih Dr`ava. Danas Kina proizvodi oko 20 odsto globalne proizvodwe robe i usluga, a Sjediwene Dr`ave 15 odsto. (Uzgred, ovo je najve}i udeo dve vode}e ekonomije jo{ od ranih pedesetih godina 20. veka, otkad MMF i Svetska banka prikupqaju takve podatke.) Sli~ne promene – ponovo izra~unate kori{}ewem iste baze podataka – primetne su i u slu~aju drugih azijskih ekonomija. Sredinom osamdesetih godina pro{log veka Velika Britanija i Indija u globalnoj proizvodwi u~estvovale su sa oko 3 odsto. Danas je udeo Indije 8 odsto, a Ujediwenog Kraqevstva 2 odsto. Udeo Indonezije i Holandije u globalnoj proizvodwi oko 1980. bio je pribli`no jednak (1,2 odsto), da bi udeo Indonezije danas bio vi{e nego tri puta ve}i od holandskog. Ako uzmemo tri najmnogoqudnije azijske zemqe (Indiju, Kinu i Indoneziju), one zajedno broje oko 3,1 milijardu qudi, odnosno skoro 40 procenata svetske populacije. Wihov kombinovani udeo u svetskoj proizvodwi iznosi 30 procenata. Ukupni izvoz ove tri zemqe iznosi 4,6 biliona dolara (po tr`i{nom kursu), {to je, prema podacima Svetske banke, 19 procenata od ukupnog svetskog izvoza koji iznosi 25 biliona dolara. Pa ipak, ove tri zemqe imaju mawe od 10 procenata

glasova u MMF-u, gde je posledwa takva raspodela glasova odr`ana 2008. godine. Ako ukqu~imo i druge velike azijske dr`ave poput Pakistana, Banglade{a i Vijetnama, nesrazmera izme|u ekonomskog zna~aja Azije i wene zastupqenosti u multilateralnim ekonomskim organizacijama postaje jo{ ve}a. Ovo nije nova primedba: o tome se raspravqa godinama, uz veoma skroman uspeh u otklawawu ove disproporcije. Sa izvesnog stanovi{ta, udeo glasova u MMF-u i Svetskoj banci ne zna~i mnogo. Ono {to jeste va`no jeste mogu}nost blokirawa odluka, za {ta je potrebno 15 procenata akcija – a taj prag trenutno imaju samo Sjediwene Dr`ave. Uskla|ivawe udela u MMF-u sa stvarnom ekonomskom snagom verovatno bi oduzelo pravo veta Sjediwenim Dr`avama, i, {to je mo`da jo{ va`nije, olak{alo bi koaliciji zemaqa Globalnog juga da vr{e takvu vrstu blokade. Ali va`nije pitawe jeste odluka da se ili temeqno reformi{u postoje}e ili da se stvore nove me|unarodne ekonomske organizacije, koje bi boqe odra`avale dana{wu raspodelu ekonomske mo}i i ekonomske politike koje su se pokazale uspe{nim. To nije samo pitawe udela u glasovima; to je pitawe „meke mo}i“ u oblikovawu ekonomskog mi{qewa. Kina i BRIKS napravili su prve korake ka stvarawu novih institucija, naro~ito osnivawem Nove razvojne

Карикатура афричког карикатуристе Годфрија Мвампембвеа (alias Gado) из 2006.

banke (od strane svih zemaqa BRIKS-a) i Azijske investicione banke za infrastrukturu. Ali obe institucije su u veoma ranoj fazi, sa ograni~enim globalnim odjekom. Kini i Globalnom jugu nedostaje iskustvo u stvarawu takvih institucija. Kao {to pokazuje kwiga Marka Mazovera Upravqawe svetom (Governing the World), sve me|unarodne institucije – od Po{tanske unije, uspostavqene u drugoj polovini 19. veka, preko Me|unarodne organizacije rada (ILO), osnovane posle Prvog svetskog rata, pa do Svetske banke i MMF-a iz 1944. – stvorile su zapadne sile. Na konferenciji u Breton Vudsu 1944. godine, uprkos nominalnom u~e{}u mnogih zemaqa (npr. Egipta, Iraka i Indije, pod efektivnom ili formalnom britanskom kontrolom), kao i Kine (~ija je vlada kontrolisala samo deo teritorije), stvarna mo} odlu~ivawa bila je u rukama Sjediwenih Dr`ava i Velike Britanije. Problem sa kojim se zemqe BRIKS-a danas suo~avaju jeste kako da „nau~e“ ve{tinu stvarawa me|unarodnih organizacija koje bi uva`ile nove ekonomske i politi~ke realnosti, a da istovremeno obezbede dovoqno prostora i zapadnim silama, ~ija uloga nije ista kao pre osam decenija, ali i mnogim mawim dr`avama. Posebno je va`no boqe ukqu~ivawe i ve}i glas afri~kih zemaqa, koje su po brojnosti populacije jedini deo sveta u ekspanziji. Postoji i jo{ jedan zadatak koji je

naro~ito va`an za Kinu. Redistribucija globalne ekonomske mo}i zna~i i da su ekonomski najuspe{nije zemqe u proteklih pola veka bile upravo azijske. Pitawe je kako preneti znawe o tome {ta ekonomski funkcioni{e drugim, siroma{nijim zemqama, onim koje su po dohotku daleko iza Kine? Put Kine ka statusu zemqe sa vi{im sredwim dohotkom bio je u mnogo ~emu specifi~an i odra`avao je posebne lokalne okolnosti: od sposobnosti da se decentralizuje dono{ewe odluka i time proveri {ta funkcioni{e u praksi, do zna~ajne uloge dr`ave u pojedinim sektorima i sposobnosti da se kqu~ne ekonomske odluke sprovedu od strane sna`ne izvr{ne vlasti, ili da se sprovedu sveobuhvatne antikorupcijske kampawe. To nisu karakteristike koje se lako mogu replicirati u drugim zemqama. Zato je va`no poku{ati izdvojiti koje bi se karakteristike kineskih ekonomskih politika mogle preneti negde drugde i gde bi one, potencijalno, mogle da proizvedu sli~ne rezultate u pogledu ekonomskog rasta. Ovo nije lak zadatak. Ne samo da on zahteva otkrivawe {ta su bili kqu~ni pokreta~i kineskog rasta, ve} i odabir onih koji su op{tije prirode. Uprkos brojnim pojednostavqewima ili preterivawima, Va{ingtonski konsenzus je nudio jasne i prili~no op{te (i apstraktne) preporuke koje su se mogle primeniti i u siroma{noj zemqi poput Malija i u bogatoj zemqi poput Ju`ne Koreje. Preterano insistirawe na pojedinim na~elima (poput privatizacije ve}ine aktivnosti, ukqu~uju}i i one sa zna~ajnim eksternalijama i monopolskom mo}i, ili ukidawa kontrole kapitala) bilo je mana Va{ingtonskog konsenzusa, ali wegov op{ti karakter bio je wegova prednost. Sada je na Kini i ekonomistima koji prou~avaju kinesko iskustvo da formuli{u sli~nu listu po`eqnih ekonomskih principa koja bi mnogo boqe odra`avala koje politike funkcioni{u u 21. veku, nego Va{ingtonski konsenzus nastao osamdesetih kao odgovor na krizu pla}awa u Latinskoj Americi. P.S. ^lanak je objavqen u „China Daily“, 10. decembra 2025. godine.

Годишњи састанак Светске банке и ММФ-а, Вашингтон, октобар 2025.

PLANETA

^etvrtak 23. decembar 2025. 5

[TA KAD ZAVR[I RAT?

Evropa ima plan, Putin ga ve} odbacio Ako se postigne prekid vatre i mir: kako bi mogle izgledati bezbednosne garancije i mirovne snage za Ukrajinu? Ko bi u~estvovao – i na koji na~in? I gde je Rusija u tome? Ovo je jedna od najte`ih ta~aka u ve} slo`enim razgovorima o miru u Ukrajini: Kako se zemqi mo`e garantovati da ne}e ponovo biti napadnuta u doglednoj budu}nosti? Radi se, dakle, o bezbednosnim garancijama - kredibilnoj vojnoj podr{ci na terenu, kako cena novog ruskog na-

Francuska i Velika Britanija su ve} u nekoliko navrata izjavile spremnost za vojno u~e{}e u Ukrajini. U Nema~koj, me|utim, uprkos diplomatskoj inicijativi kancelara, i daqe postoji izvesno neraspolo`ewe. Vladini krugovi su posledwih dana vi{e puta izjavqivali da izjava o evropskim mirovnim snagama ostavqa otvoreno pitawe koji bi partneri u koaliciji preuzeli koje konkretne obaveze. Me|u potpisnicima deklaracije su, pored Nema~ke, Francuske i Velike

A PRAZNIČN PONUDA

20

%

CALL US AND GET THE BEST RATE!

A T S U TRANSFER NOVCA P O P ! je ci k sa n tra na sve troškove uara 2026.) 2025. do 31. jan (od 1. decembra

02 8781 1950

www.beoexport.com.au Vaš partner od poverenja

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

Bez naknada za transfere preko $3000! Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više! 02$1,000 8781 1950 UštediteTel: minimum na slanje iznosa od $100,000 Posetite nas u Liverpulu ili pozovite broj telefona

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

LETITE U EVROPU PO ODLIČNIM CENAMA! pada ne bi bila previsoka, pi{e Doj~e vele. U starom svetskom poretku, takve misije su gotovo u potpunosti bile pod jurisdikcijom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Sada je druga~ije. Predsednik SAD Donald Tramp je vi{e puta isticao da evropske zemqe smatra prvenstveno odgovornim za bezbednost Ukrajine. Predlo`io je da SAD obezbede oru`je i opremu, ali da tro{kove za to treba da snose ostali partneri. Ranije ove nedeqe, nema~ki kancelar Fridrih Merc primio je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Berlinu. Na nema~ku inicijativu, Zelenski je u prestonici razgovarao sa ameri~kim izaslanicima Stivom Vitkofom i Xaredom Ku{nerom o ameri~kom planu za prekid vatre i mir. Merc je potom okupio niz {efova dr`ava i vlada EU i odr`ao konferencijski poziv sa Zelenskim. Zajedno su izdali saop{tewe u kojem se navodi da je nakon prekida vatre kao preduslova za mir - neophodno uspostaviti za{titne trupe, predvo|ene Evropom, uz podr{ku SAD. Merc je kasnije dodao da bi one bile „veoma blizu trupa NATO-a“. Zadatak ovih snaga, u kojima bi pored dr`ava EU mogle da u~estvuju i zemqe poput Kanade i Australije, bio bi da podr`e ukrajinske oru`ane snage. Tako|e bi morala biti osigurana bezbednost vazdu{nog prostora i morskih prilaza. Predsednik Ukrajine je to formulisao sli~no. Zelenski je u Berlinu rekao: „Sada smo ~uli od ameri~ke strane da postoji spremnost da se pru`e bezbednosne garancije, koje odgovaraju ~lanu pet NATO sporazuma.“ Taj ~lan predvi|a da se napad na jednu zemqu NATO tretira kao napad na sve. Iako Ukrajina nije ~lanica NATO-a, bila bi tretirana na sli~an na~in.

Britanije, i Poqska, Italija, Danska, Finska, Holandija, Norve{ka i [vedska. U Nema~koj bi Bundestag morao da odobri slawe nema~kih vojnika u Ukrajinu. Opoziciona Zelena stranka bi verovatno podr`ala takav potez. Me|utim, jo{ uvek postoji mnogo otvorenih pitawa - vi{e otvorenih nego razja{wenih. Tako|e je potpuno nejasno kako bi Rusija mogla biti primorana da pristane na takve bezbednosne garancije. Ruski predsednik Vladimir Putin je vi{e puta jasno stavio do znawa da su vojnici iz zemaqa NATO-a u spornim oblastima nakon mirovnog sporazuma potpuno nezamislivi za Rusiju. To se nije promenilo, {to je potvrdio i Merc. Nema~ki kancelar Merc je u intervjuu za Drugi program nema~ke televizijske stanice ZDF rekao: - Iz reakcije Rusije mo`ete videti da ovo jo{ ne}e zna~iti kraj ovog rata. Moramo nastaviti zajedno. Dodao je da je „Putin rekao „ne” na mnoge stvari, ali }e u nekom trenutku morati da ka`e „da”. U ovoj zbuwuju}oj celokupnoj situaciji, redosled poteza na kojima Evropqani insistiraju deluje jasno: prvo prekid vatre, zatim sporazum o bezbednosnim garancijama. Za sada, najva`niji razvoj doga|aja posledwih dana izgleda da je to {to su SAD pristale na plan prema kojem bi trupe za me|unarodnu misiju do{le uglavnom iz Evrope, ali bi imale ameri~ku podr{ku. O~igledno nije vreme za dodatne ideje, ukqu~uju}i plan za uspostavqawe demilitarizovane zone u Ukrajini, razdvajawem ukrajinske i ruske strane. Iako se ~ini da se stvari sporo kre}u, barem u Evropi i SAD, prekid vatre pre Bo`i}a, kome su se neki nadali posledwih nedeqa, izgleda sve mawe i mawe realno iz dana u dan.

Belgrade od $1,860 Zagreb od $2,090 Rome od $2,099 Munich od $2,051 Paris od $1,556 London od $2,019 *uslovi postoje

Mogućnost online rezervacije beotravel.com

Rezervišite vašu kartu na vreme i uštedite

02 8781 1960 www.beotravel.com

info@beotravel.com

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

PITAJTE NAS KAKO

HOME

LOANS KREDITI

REFINANSIRAJTE vaš kredit po povoljnijim uslovima S obzirom na visoke kamatne stope, sada je pravi trenutak da proverite stanje vašeg kredita. Bez obzira da li refinansirate, kupujete ili renovirate nekretninu, naši stručnjaci za kredite potrudiće se da pronađu najpovoljniji kredit i najbolju opciju za vas.

02 8781 1970 • 0412 261 460

02

• Budite u toku sa najnovijim vestima iz Srbije i naše dijaspore širom sveta. VESTI ONLINE • Istražite naše usluge i ponude putem našeg onlajn portala.

8781 1970

www.beo.com.au/media

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

*Po ceni lokalnog poziva

@BeoGroup

PLANETA

6 ^etvrtak 23. decembar 2025.

SAVET BEZBEDNOSTI UN RASPRAVQA]E O VENECUELI

Strahuje li se od kopnene ameri~ke invazije

Sastanak Saveta bezbednosti na zahtev Venecuele zbog, kako su naveli, „teku}e ameri~ke agresije” bi}e odr`an 23. decembra. Za to vreme, ameri~ki predsednik zahteva da Karakas vrati naftu, zemqi{te i drugu imovinu navodno „ukradenu” od SAD. Tramp je najavio da }e uskoro po~eti da ciqa trgovce drogom i na kopnu. Da li je kopnena invazija realan scenario? Nova dva napada na brodove, za koje Va{ington tvrdi da su {vercovali drogu, dodatno su podigli tenzije. Uz pro{lonedeqnu zaplenu tankera blizu obale Venecuele i gomilawe trupa, najve}e od kubanske krize u tom delu sveta, dodatno su zabrinuli ceo region. Povod za obra~un poznavaoci vide i u nadmetawu za prirodna bogatstva ili prevlast u zapadnoj hemisferi. „Glavna zemqa porekla fentanila koji sti`e direktno u SAD je Meksiko, a ne Venecula. U ratu protiv droge efikasnija je borba protiv prawa novca koji je kiseonik za trgovce narkoticima. To

je jedan motiv, ali ne i jedini. Me|u ostalima je da okon~awe diktature Madura, a to je krucijalno po bezbednost po mi{qewu ameri~kog dr`avnog sekretara Marka Rubija, koji bi da zavr{i ne samo sa venecuelanskim, ve} i sa kubanskim i nikaragvanskim re`imom”, obja{wava prof. Karlos Malamud, sa Kraqevskog instituta Elkano iz Madrida. Ameri~ka administracija u Latinskoj Americi ve} je prisutna kroz politi~ku i izbornu podr{ku u Argentini, Hondurasu, Boliviji, Gvatemali. Stru~waci podse}aju i da je pod pritiskom Va{ingtona Panama istupila iz kineskog programa „Pojas i put”. Uvo|ewe sankcija Venecueli i odluka da se Kartel de los Soles proglasi teroristi~kom organizacijom, otvorili su prostor i za vojno delovawe. „Vidimo da Latinska Amerika ve} sada reaguje, meksi~ka predsednica zahteva da se to pitawe prenese u Savet bezbednosti UN, brazilski predsednik insistira da takvi problemi ne mogu da se re{avaju kori{}ewem principa strane vojne intervencije, ve} pregovorima”, navodi prof.dr Slobodan Pajovi} sa Fakulteta dru{tvenih nauka. Posledice koje su i sada vidqive su podela latinomameri~kih zemaqa na saveznike Va{ingtona i protivnike okupqene oko Kube, Nikaragve, Venecuele i Kolumbije. Iako ameri~ki predsednik ne iskqu~uje mogu}nost rata sa Venecuelom, ne o~ekuje se {ira kopnena ofanziva. „Mo`emo da vidimo veliko protivqewe u SAD, pre svega u Kongresu i me|u sledbenicima maga pokreta, koji nisu za ameri~ke intervencije u inostranstvu. Mogu}e da }emo videti ciqano bombarodvawe dronovima, projektilima i potencijalno napad mornari~kih foka, ali ne vi{e od toga. Politi~ki tro{kovi kopnene invazije, sa telima koja bi se vra}ala u SAD, veliki su”, nagla{ava Pajovi}.

LEKARI BEZ GRANICA:

Bebe i deca umiru od hladno}e u Gazi, Izrael da omogu}i pomo} Organizacija Lekari bez granica upozorila je da bebe i deca u Pojasu Gaze umiru od hladno}e zbog o{trih zimskih uslova i pozvala Izrael da ubla`i blokadu humanitarne pomo}i dok se, navode, vojna dejstva nastavqaju uprkos primirju. MSF je saop{tio da je u ju`nom delu Gaze, Kan Junisu, od te{ke hipotermije preminula prevremeno ro|ena beba stara 29 dana. Isti~u da zima, u kombinaciji sa izuzetno lo{im `ivotnim uslovima, zna~ajno pove}ava zdravstvene rizike, prenosi Al Xazira. Broj smrtnih slu~ajeva usled ekstremnih vremenskih uslova dostigao je 13, dok je ranije ove nedeqe od hladno}e preminula i dvonedeqna beba, zbog nedostatka adekvatnog skloni{ta i ode}e, navelo je Ministarstvo zdravqa u Gaze. [ef pedijatrijsko-aku{erskog odeqewa medicinskog kompleksa „Naser” Ahmed el Fara upozorio je da je hipotermija izuzetno opasna za novoro|en~ad i da }e, ako se porodicama koje `ive u {atorima ne obezbede sredstva za grejawe i adekvatan sme{taj, broj smrtnih slu~ajeva nastaviti da raste. Gazu posledwih nedeqaju poga|aju obilne ki{e, jaki vetrovi i niske temperature, pri ~emu je vi{e od 53.000 {atora, koji slu`e kao privremeni sme{taj raseqenim osobama, o{te}eno ili uni{teno. Ujediwene nacije navode da Izrael i daqe spre~ava dopremawe {atora, }ebadi i drugih osnovnih potrep{tina, iako je oko 55.000 porodica pretrpelo {tetu tokom oluja, a o{te}eni su i prostori nameweni deci, {to je pogodilo oko 30.000 mali{ana.

Сазнајте ризике од пожара,

останите безбедни

Важно је да своје вољене сачувате безбедним од шумских пожара и пожара травнатих површина. Рани одлазак, и напуштање области је увек најбезбеднија опција. Сазнајте како да останете безбедни на vic.gov.au/fire-safety-serbian

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 23. decembar 2025. 7

NIKOLA KOJO, JEDAN OD NAJPOPULARNIJIH SRPSKIH GLUMACA:

Nama vi{e ne treba vapaj nama treba pokli~ „Nama je potrebno da zavr{imo ovo svi zajedno i da re~ tuga vi{e ne bude kolektivno obele`je ovog naroda.“ ka`e glumac i rediteq Nikola Kojo u intervjuu za Danas. Povod za razgovor s Kojom je premijera filma „Povratak @ikine dinastije“, kao i dru{tveno - politi~ka situacija koju `ivimo i ~iji rasplet na{ sagovornik sa sigurno{}u i optimizmom i{~ekuje. Prvo smo ga ipak pitali o fenomenu „@ikine dinastije“. n „@ikina dinastija“ je decenijama deo na{e pop-kulture. [ta je, po va{em mi{qewu, osvojilo publiku kod ovog serijala? U ~emu le`i wegova trajna popularnost i sposobnost da i danas okupi porodicu ispred televizora ~im se pojavi repriza? - Osvojila je benignost teme. Rastere}enost politikom i svakodnevnicom. Obi~ne qubavne pri~e mladih qudi i velika ve{tina onda{wih glumaca da se poigravaju sa komedijom. Da igraju sredstvima koja su malo na ivici, ali opet u`asno zabavna. Naravno, pre svih virtuoznost i neponovqivost Dragomira Bojani}a Gidre. n Posle vi{e od 30 godina ponovo tuma~ite Mi{u Pavlovi}a, @ikinog unuka, ali sada u sasvim novom `ivot-

nom poglavqu - kao oca. Da li vam je povratak ovom liku predstavqao profesionalni izazov? Ako jeste - u ~emu se on sastojao, a ako nije - za{to? - U umetnosti je svako novo delo, bilo da je u pitawu film, pozori{te, kwi`evnost ili bilo {ta drugo, uvek novi izazov. U umetnosti ne postoji auto pilot. Uvek vozite novi tip aviona, sa novom posadom, u razli~itim vremenskim uslovima. Najve}i izazov su vremenski uslovi u kojima je film sniman i u kojima izlazi. Turbulentno i mukotrpno osloba|awe zemqe. @rtve. Suze. @uqevi. Pendreci. Saradnici okupatora koji znaju skoro sva slova unapred osu|uju, a nisu ni videli film. Sejawe zla kao nova normalnost. n U filmu vas vidimo i kroz va{u prvu umetni~ku qubav - muziku. Napisali ste muziku i tekst za pesmu „Stani tugo“, a, ako se ne varam, autor ste i spota u kojem u~estvuju va{e koleginice i kolege. [ta biste izdvojili kao najva`nije u nastanku ove pesme i saradwe? - To je ta~no. Muzika je bila i ostala moja velika qubav. Desilo se da je bilo te{ko po normalnim uslovima dobiti autorska prava za neka dela. Producent i rediteq su me pitali da ne{to napravim, jer sam to ve} radio u „^udnim qubavima“. Seo sam i napisao doti~nu pesmu, pozvao

NIKOLA KOJO U NASTAVKU NAJVOQENIJE DOMA]E KOMEDIJE, „POVRATAK @IKINE DINASTIJE“

Kadar iz novog filma ”Povratak @ikine dinastije” Pred publiku koja je odrasla uz avanture omiqenog Herr @ike i wegove dinastije, sada sti`e nastavak najvoqenije doma}e komedije - „Povratak @ikine dinastije“. Ovaj porodi~ni film, na prvom mestu pun zdravog i prepoznatqivog humora, podjednako je i emotivan, ali i prepun prepoznatqivog {arma koji je ovu filmsku pri~u u~inio besmrtnom. „Povratak @ikine dinastije“ donosi novo poglavqe u `ivotima omiqenih junaka. Umesto legendarnog Gidre, koji }e ostati zauvek upam}en kao Her @ika, ovog puta imamo wegovog unuka Mi{u Pavlovi}a u ulozi glave porodice. Mi{u ponovo tuma~i neodoqivi Nikola Kojo, kome je ovo bila jedna od prvih uloga u karijeri. Od starih likova vra}aju se Boba (Vladimir Petrovi}), Elza (Vesna ^ip~i}) i Nata{a (Gala Videnovi}). U filmu

}emo gledati izuzetnu gluma~ku podelu, koju ~ine Jovo Maksi}, Mladen Soviq, Sr|an Timarov, Miona Markovi}, Slobodan Boda Ninkovi}, Milena Predi}, Tamara Radovanovi}, Qiqana Stjepanovi}, Mina Nenadovi}, Katarina Veqovi} i mnogi drugi, kao i mladi Nikola Brun u ulozi @ike i Gavrilo Ivankovi} u ulozi Milana. Posebno se isti~e Danijela Dimitrovska, poznata manekenka, koja tuma~i jednu od glavnih uloga, a specijalna go{}a je i popularna Mahrina. Re`iju potpisuje Milan Kowevi}, scenario Milena Markovi}, dok su producenti filma Milan Todorovi}, Ogwen Rak~evi}, Goran Pekovi} i Jovan Markovi}. Nakom beogradske premijere, film “Povratak @ikine Dinastije” se od 4. decembra prikazuje u bioskopima {irom zemqe i regiona.

moje najdra`e koleginice Vesnu Trivali} i Anicu Dobru da se pojave u spotu, jer mi donose sre}u i u poslu i u `ivotu. Naravno, tu je i najstarija od moje tri najve}e qubavi, koja je otpevala prate}e vokale i wene drugarice koje su do{le da nas podr`e. Ostale kolege u spotu i igraju u filmu. n „Stani tugo“ mo`e se ~itati i kao kolektivni vapaj kada pogledamo dru{tvenu realnost oko sebe. Da li se sla`ete s takvim tuma~ewem? Ili verujete da uprkos svemu i daqe postoji nada - naro~ito zbog mladih koji istrajavaju u svojoj borbi za elementarna prava? - „Stani tugo“ je nastala kao qubavna pesma. I mislim da nam vi{e nije potreban vapaj. Bu|ewe mladih qudi i uzimawe sudbine u svoje ruke je znak da je to tako. Nama je potreban pokli~. Nama je potrebno da zavr{imo ovo svi zajedno i da re~ tuga vi{e ne bude kolektivno obele`je ovog naroda. n Ovde je svaki dan postao izazov za mentalno zdravqe. Kako se vi li~no nosite sa uglavnom lo{im ili bizarnim informacijama? Jedna u nizu takvih je i da je Vlada Srbije usvojila Predlog izmena Zakona o Vojsci Srbije kojim se predvi|a da predsednik Srbije zvani~no postane vrhovni komandant. Kako to komentari{ete? - Izli{no je govoriti o nivou ludila u koje je neke uspeo, a neke poku{ao da uvede. Mislim da je potrebna istorijska distanca za sagledavawe somatizacije svega {to nam je uradio. Ovaj psiholo{ki eksperiment koji je izveo sa svojim saradnicima }e sigurno biti predmet istra`ivawa. Opet ka`em, na{a sre}a su pre svega pametna deca i vreme koje je uradilo svoje. Sada mo`e i da se beatifikuje i kanonizuje i da se samokruni{e i to na nivou svemira sa okolinom. Vi{e mu ni{ta ne vredi. Na `alost, vreme je i nama u~inilo svoje. Zato mladosti, pamti i u~i o ovim zlodelima. Da se nikad i nigde ne ponovi. n Sve ~e{}e se govori da pritisci na univerzitet i kulturni sektor uti~u i na umetnike koji javno iznose svoje stavove. Kako se ta atmosfera odra`ava na va{ rad i rad va{ih kolega? Da li prime}ujete strah, autocenzuru ili, naprotiv, ve}u odlu~nost da se govori? - Da. Prime}ujem i jedno i drugo i tre}e i peto. Sva{ta prime}ujem. Ali opet, dosadan sa svojim optimizmom tvrdim: Gotovo je. Pitawe je trenutka. Da li }e

bioskopi i pozori{ta prestati da rade, a Kolubara se solidarisati sa wima i prosvetom, ili }e na{e “ Ve}e staraca“ (SANU) re}i da je sad dosta, ili }e neke majke zabraniti svojoj deci da tuku tu|u decu, ili }e tu`ioci i sudije da se sete zakletve, ili }e sve stati samo od sebe, ne znam. Znam samo da je gotovo i da sjajan posao rade evidenti~ari zlo~ina. U svim bran{ama, u svim oblastima. (hvala internetu) Jer {ta mo`e jedan pomahnitali diktator ako oko sebe nema one… „samo sam radio svoj posao“? Ni{ta. Mo`da i ne bi pomahnitao da nema wih. Mo`da bi samo ostao, diktator u poku{aju. n Mo`e li ~ovek da bude zaista sre}an i spokojan u ovakvoj zemqi, ~ak i ako u privatnom `ivotu do`ivqava neke svoje li~ne uspehe i radosti? - Mo`e, ukoliko je ro|en bez trunke emocija i empatije. Nekako sam siguran da su qudi rastere}eni dobrotom, rastere}eni i inteligencijom. Veliki uticaj lajf kou~eva sa dru{tvenih mre`a u sadejstvu sa agendom kapitalisti~kog porobqavawa, doveli su da je „}uti i brini za svoje dupe“ postao moto na{e ere. Globalno. Brzinom svetlosti zatvorio nam se pogled za najbli`e, za kom{ije, za vrisak iz susednog stana, za starca na plo~niku… Postali smo zveri kakve ne postoje u `ivotiwskom svetu. Ipak, misle}em ~oveku li~na sre}a ne zna~i ni{ta u ovakvom okru`ewu. n [ta je ono {to je Vama najte`e i najneprihvatqivije u ovoj na{oj dvanaestogodi{woj „zlatno - krimanalnoj“ epohi? - Deca. Ne ova koja su sada na ulici, ve} ona koja su preuzela „kulturno“ nasle|e ove razularene bande i wihovog vo|e. Sve ~e{}e ~ujemo i vidimo na~in i stil komunikacije, na `alost i na~in mi{qewa kojim su ~ipovani. Umesto {kolskim programom, kulturnim sadr`ajem, bili su prinu|eni da slu{aju svakodnevne tirade ~oveka sumwive ura~unqivosti. Mladi mozgovi i hard diskovi na kojima ima puno mesta, upijali su zaglu{uju}e pretwe, la`i, ucene i govore huligana i wegovih sledbenika. U~eni su da izgovorena re~ nema te`inu. Da je neva`na. Da je la` legitimna, da se ne zna {ta je pristojnost, krivica, izviwewe. Bi}e potrebno vreme da se to neutrali{e. n [ta biste po`eleli na{im studentima i gra|anima u 2026.? - Zdravqe, zdravqe i zdravqe. I slobodu!

8 ^etvrtak 23. decembar 2025.

REPUBLIKA SRPSKA

Dodik: Iz Amerike smo dobili strategiju koja obe}ava Predsednik SNSD Milorad Dodik izjavio je da je iz SAD dobijena strategija koja obe}ava i upu}uje na to da se u BiH mo`e dogovoriti ako se to ho}e, ina~e }e BiH utihnuti, ne}e ni postojati. Dodik je rekao da }e postojati ono {to mo`e da funkcioni{e, a jedina to mo`e Republika Srpska, jer samo ona funkcioni{e.

„Kada sam jednom me|u najve}im svetskim politi~arima u ovom trenutku obja{wavao situaciju u BiH i kada je on izvr{io uvid u stawe u BiH, upitao me koliko sam godina na vlasti i kada sam rekao da 23 godine vodim Republiku Srpsku, wegovo slede}e pitawe bilo je: ‚Kako nisi poludeo od tih stalnih prepreka?’ U BiH se stalno ne{to de{ava, neke podvale, nikako ne{to normalno”, istakao je Dodik. On je novinarima u Doboju rekao da je Srpska 2013. godine tu`ila FBiH, te da je Sud BiH utvrdio da je FBiH du`na Republici Srpskoj 53 miliona KM. „Uzeli su nam i vi{e tada, te 2013. godine. I svake godine, od 2013. do danas, Sud prolongira naplatu ta 53 miliona KM. Ne treba da ka`em {ta je 53 miliona bilo 2013. i {ta je danas, da je to sa-

svim ne{to razli~ito. Oni bi to zadr`ali da Sud nama blokira. To govori da je BiH nemogu}a zemqa”, rekao je Dodik. Dodik je rekao da mu je jasno da je bo{wa~koj politi~koj eliti sporan u svemu, a ne samo kao lider partije, ali da }e, bez obzira na to, nastaviti borbu za osnovne politi~ke ciqeve koji su vezani za Republiku Srpsku. Dodik je rekao da to da je on predsednik SNSD-a nikad nije ni bilo sporno, ali da se neki „stalno igraju pravosu|a”. „Evo, oni su sada izmisli pri~u da sam ja tu kao ne{to kao sporan, sada i kao predsednik partije. Prema tome, to je wihova igra, nemam ja s wima ni{ta”, rekao je Dodik, komentari{u}i ~iwenicu da Osnovni sud u Bawaluci nije primio `albu na odluku kojom je odba~en predlog CIK BiH da bude izbrisan iz registra kao predsednik SNSD-a. Dodik je poru~io da ostaje usmeren ka Republici Srpskoj. „A to tamo, zame{ateqstvo koje dolazi iz Sarajeva, to pripada wihovoj ~ar{iji, wihovim karakterima. Dakle, sud se koristi tu kao politi~ko sredstvo za poku{aj eliminacije”, rekao je Dodik, prenela je Srna. Dodik je istakao da je bo{wa~ka politi~ka elita nezadovoqna jer je mislila da }e presuda wemu kroz name{teni vanustavni politi~ki proces na bazi odluke samo jednog ~oveka biti osnov za eliminaciju i politi~ku borbu protiv drugih predstavnika Srba u BiH. „Da je dr`ave BiH, oni bi odbacili takvu mogu}nost da se putem la`nih propisa nametne ta vrsta narativa. To naravno nije zavr{eno. I oni su o~ekivali da }u ja re}i - pa dobro, vi{e mi je dosta i SNSD-a i Srpske. Po{to ja to nisam rekao, dokazao sam da meni nije najva`nije da imam formalnu funkciju nego da imam politi~ki anga`man zajedno sa ovim qudima koji ne}e nikad napustiti. I bori}u se sa wima za na{e ciqeve koji su vezani za Srpsku, Doboj i svaku na{u ku}u ovde”, poru~io je Dodik.

CIK BiH: Neosnovan zahtev SDS-a za ponovno brojawe glasova na 140 bira~kih mesta Centralna izborna komisija BiH odbila je kao neosnovan zahtev Srpske demokratske stranke (SDS) za ponovno brojawe glasova na 140 bira~kih mesta u Doboju, Zvorniku, Lakta{ima, Bratuncu, Prijedoru, Ugqeviku, Vi{egradu i Kozarskoj Dubici. Na sednici CIK-a je obrazlo`eno da nema osnova da se udovoqi ovom zahtevu SDS-a jer su, kako je re~eno, navodi kojima se tra`i ponovno brojawe glasa~kih listi}a pau{alni, prenela je RTRS. CIK je odbacio i zahtev SDS-a da se na tih 140 bira~kih mesta poni{te izbori. Na sednici je re~eno da je CIK ve} preduzimao mere u ciqu provere i otklawawa eventualnih nepravilnosti, ukqu~uju}i naredbe za ponovno brojawe, otvarawe vre}a i grafolo{ko ve{ta~ewe potpisa, kao i da }e te aktivnosti biti nastavqene. „Na osnovu tih rezultata, CIK }e doneti odluku da li }e i na kojim bira~kim mestima biti poni{teni izbori”, re~eno je na sednici. SDS je podneo zahtev za ponovno brojawe glasa~kih listi}a nakon {to su pre tri dana potvr|eni rezultati prevremenih izbora za predsednika Republike Srpske koji su odr`ani 23. novembra. Prema zvani~no utvr|enim rezultatima, kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Sini{a Karan pobedio je na izborima osvojiv{i 222.182 glasa, odnosno 50,39 odsto, dok je kandidata SDS-a Branko Blanu{a dobio podr{ku 212.605 glasa~a ili 48,22 odsto. CIK je odbacio prigovor Gradskog odbora SDS-a Zvornik u vezi sa, kako je navedeno, kr{ewem izbornih pravila po~iwenih na bira~kom mestu u Snagovu.

U Bawa Luci se potpuno zabrawuju petarde Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} najavio je da }e pokrenuti inicijativu za potpunu zabranu upotrebe pirotehni~kih sredstava na teritoriji tog grada, kao i da }e isti predlog uputi i za celu Republiku Srpsku. Gradona~elnik Bawa Luke Dra{ko Stanivukovi} objavio je danas da }e podneti inicijativu da se na teritoriji tog grada u potpunosti zabrani pirotehnika, kao i da }e predlo`iti isto za celu Republiku Srpsku. „Predlo`i}u odluku o potpunoj zabrani upotrebe pirotehni~kih sredstava na teritoriji grada Bawa Luka. Istu ovu inicijativu uputi}u i za celu Republiku Srpsku. Na ovaj korak smo se odlu~ili pre svega zbog na{e dece, jer svake godine tokom novogodi{wih praznika svedo~imo povredama koje se mogu i moraju spre~iti. Istovremeno, usli{ili smo apele vlasnika i qubiteqa ku}nih qubimaca, ali i brojnih sugra|ana koji ukazuju na {tetan uticaj pirotehnike na `ivotnu sredinu i kvalitet vazduha”, napisao je Dra{ko Stanivukovi} na svom profilu da dru{tvenoj mre`i „Iks”.

POLITI^ARKA IZ RS ZAVR[ILA PRAVO ZA 4 MESECA?

Tvrdi da je diplomirala u Beogradu, prozvali je „turbo studentkiwom“ Imenovawe Nikoline [qivi}, biv{e ~lanice DNS-a, a danas nezavisne poslanice u Narodnoj skup{tini Republike Srpske, na poziciju zamenice direktorke Republi~ke uprave za geodetske i imovinskopravne poslove (RUGIPP) ve} mesecima intrigira javnost, a posebnu pa`wu privla~i weno obrazovawe. Dok je poslanica Liste za pravdu i red Zagorka Grahovac naziva frizerkom, a sama [qivi} na dru{tvenim mre`ama isti~e da je vlasnica presti`nog beauty salona, zvani~ni dokumenti govore druga~ije: ona je diplomirana pravnica. Ipak, upravo je ta diploma postala predmet kontroverzi. Da je [qivi} kvalifikovana za funkciju potvrdio je i predsednik Vlade Republike Srpske Savo Mini}, koji je potpisao akt o wenom imenovawu. „Imenovana je prilo`ila svu potrebnu dokumentaciju kojom dokazuje da je kvalifikovana za obavqawe ove du`nosti. Prema toj dokumentaciji, zvawe diplomirane pravnice stekla je na Univerzitetu ‘Union – Nikola Tesla’ u Beogradu – Poslovnom i pravnom fakultetu, na kojem je diplomirala 15. juna 2018. godine“, naveo je Mini}. FAKULTET ZAVR[EN ZA ^ETIRI MESECA? Na prvi pogled sve deluje regularno, ali problem le`i u datumima. Visoko{kolska ustanova na kojoj je [qivi} stekla diplomu dobila je akreditaciju u februaru 2018. godine – iste godine kada je ona, samo ~etiri meseca kasnije, diplomirala. Ovu informaciju potvrdili su i ~elni qudi Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ 2023. godine, nakon {to je pomenutom fakultetu oduzeta akreditacija. Tada su za beogradske medije izjavili da je Fakultetu za poslovne studije i pravo „oduzeto uverewe o akreditaciji visoko{kolske ustanove, koje je izdato u februaru 2018.“ Ako je fakultet upisala ~im je akreditovan, ispada da je studije zavr{ila za samo ~etiri meseca, zbog ~ega su je pojedini mediji prozvali „turbo studentkiwom“.

Dojave o bombama u {kolama {irom Republike Srpske i jezive pretwe: „Mi smo ratnici Islamske dr`ave“ U vi{e osnovnih i sredwih {kola {irom Republike Srpske stigli su prete}i mejlovi o postavqenim eksplozivnim napravama, u toku su kontradiverzioni pregledi. U prete}em mejlu koje su dobile {kole {irom Srpske pi{e da je „Eksploziv postavqen na {kolskom terenu“ i tra`i se novac kako bi se izbegla eksplozija. „Mi smo pravi muslimani, ratnici Islamske dr`ave i ne odobravamo pritisak i uticaj evropskih dr`ava u Bosni. @elimo da svi evropski lideri imaju grkqane i wihove porodice spaqene. Na{ ciq je uspostaviti kalifat u Evropi“, objavila je RTRS. Policijski slu`benici postupaju po navedenim prijavama u skladu sa Uputstvom o postupawu pripadnika MUP u slu~aju pretwe postavqenom eksplozivnom napravom ili nekim drugim opasnim sredstvom. U svim gradskim osnovnim {kolama u Prijedoru, nekim podru~nim, kao i u jednoj u Novom Gradu nastava je prekinuta, a u~enici su pu{teni ku}ama. Dojave o postavqenim bombama jutros su dobile i {kole u Bawaluci, Prwavoru, Lakta{ima, Trebiwu i Doboju.

CRNA GORA

^etvrtak 23. decembar 2025. 9

BUDVA ZA DO^EK 2026:

Sedam dana spektakla i novogodi{wi aran`mani ve} od 40 evra

Najboqi program uz najve}e muzi~ke zvezde regiona i cene prilago|ene svakom gostu – od 40 evra u privatnom sme{taju do luksuznih paketa u hotelima sa 5 zvezdica. Budva ulazi u novogodi{wu sezonu sa izuzetno atraktivnim cenama sme{taja: privatni sme{taj ve} od 40 evra, dok za hotelski sme{taj treba izdvojiti od 70 do 400 evra za no}ewe sa doru~kom u zavisnosti od kategorije. „Ovogodi{wi do~ek donosi ~ak sedam tematskih dana, nastupe nekih od najve}ih regionalnih muzi~kih zvezda, drone show, svakodnevni vatromet i specijalni binski efekti, sadr`aje za najmla|e, koncert klasi~ne muzike, kao i ambijent „na pjeni od mora“, koji Budvu ve} decenijama ~ini sinonimom za novogodi{wu euforiju“, izjavila je v.d. direktorke TO Budve, Ana Vujo{evi}. Sedam dana programa: kompletan muzi~ki spektakl od 29. decembra do 4. januara Novogodi{wi program po~iwe 29. decembra nastupima Mirze Selimovi}a, Bobana Rajovi}a, Jovane Paji} i Pe|e Medenice, koji }e svojim baladama i hitovima otvoriti atmosferu prazni~nog duha. Ve~e 30. decembra rezervisano je za poprok i dens energiju koju donose legendarne grupe Zana, Tap 011 i harizmati~ni Marko Luis, dok }e u dnevnom delu programa na glavnom trgu nastupiti Gradska muzika Budve. Uo~i Nove godine, 31. decembra, Budva priprema spektakl koji predvode Teodora [}epanovi}, Emina Jahovi} i

zvezda ve~eri, Aco Pejovi}, ~iji se koncert smatra jednim od vrhunaca budvanskog do~eka. Prvog dana 2026. godine, u dnevnom terminu, publika }e u`ivati u tradicionalnom koncertu klasi~ne muzike, programu koji se realizuje ve} vi{e od dve decenije, ovog puta u izvo|ewu Bokeqskog simfonijskog orkestra. U ve~erwim satima sledi tematsko ve~e posve}eno nostalgiji i emociji, uz Perper, „Chegi“ bend i kultno Bijelo dugme. Za vatrenu energiju 2. januara zadu`eni su Breskvica, Reqa Popovi} i Nikolija Jovanovi}, {to }e posebno obradovati mla|u publiku. Ve~e 3. januara donosi muzi~ku kombinaciju koju qubiteqi popa i emocije posebno o~ekuju – nastupi Sergeja ]etkovi}a, energi~ne Sare Jo i benda Leksington. Novogodi{wi program na glavnom trgu u Budvi zatvara se 4. januara uz tribute bendove posve}ene velikim svetskim muzi~kim ikonama – Davidu Bowieju, ABBA-i i AC/DC-ju, {to tradicionalno privla~i publiku svih generacija. Decembarska cenovna politika budvanske rivijere oblikovana je tako da zadovoqi razli~ite ciqne grupe – od mladih putnika, parova i porodica, do posetilaca koji tokom praznika tra`e ekskluzivan boravak. U hotelima sa tri zvezdice bez organizovanog do~eka Nove godine za no}ewe sa doru~kom treba izdvojiti od 70 do 150 evra za dvokrevetnu sobu, za kategoriju vi{e od 110 do 240 evra, dok u hotelima sa pet zvezdica sme{taj u dvokrevetnoj sobi iznosi izme|u 225 i 400 evra za no}. Novogodi{wi aran`mani u hotelima koji organizuju sve~ani do~ek ukqu~uju vi{ednevni boravak, gala ve~ere, sve~ani novogodi{wi program, ulaznice za koncerte i muzi~ke nastupe najve}ih regionalnih zvezda kao {to su Jelena Rozga, Marija [erifovi}, Miroslav Ili}, Ana Koki}, Dejan Mati}, Danijel Alibabi}, Xejla Ramovi}, Sawa Vu~i} i drugi. Za goste koji `ele potpuni novogodi{wi do`ivqaj tu su sve~ani hotelski aran`mani sa gala ve~erama, do~ekom i ulaznicama za koncerte – od 560 evra za dva no}ewa u dvokrevetnoj sobi do 970 evra za ~etiri no}ewa po osobi.

NESRE]A NA @I^ARI NA DURMITORU:

Turisti ispali iz korpe ski lifta, poginuo mu{karac Te{ka nesre}a dogodila se na `i~ari na Savinom kuku na Durmitoru kada je u strmom, drugom delu, do{lo do is-

padawa stranih turista iz korpe ski lifta. Prema prvim podacima, poginuo je mu{karac, dok je `ena povre|ena, ali svesna i komunikativna. Na mestu tragedije su spasila~ke ekipe, pi{u Vijesti. Utv|uje se kako je do{lo do tragedije. Prvi podaci su da je navodno do{lo do kvara na `i~ari u drugom delu koji vodi ka Savinom kuku. Prema tim podacima, korpa u kojoj su bili turisti krenula je da klizi unazad.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

UKRAJINSKO TU@ILA[TVO POTVRDILO DA SU ZVICEROVI ATENTATORI VE] 5 GODINA IZA RE[ETAKA!

Izre{etali {efa kava~kog klana, pa se `alili sudu u Strazburu Prema odluci Evropskog suda za qudska prava, Ukrajina je povredila qudska prava osumwi~enima za poku{aj ubistva Radoja Zvicera! ^etvorica osumwi~enih za poku{aj ubistva vo|e kava~kog kriminalnog klana Radoja Zvicera u Ukrajini pre pet godina i daqe su u pritvoru dok sud u Kijevu razmatra optu`nicu u krivi~nom postupku protiv wih, saop{tila je kancelarija Generalnog ukrajinskog tu`ioca. Prema odluci Evropskog suda za qudska prava, Ukrajina je povredila qudska prava osumwi~enima za poku{aj ubistva Zvicera u Kijevu 2020. - dvojici dr`avqana Crne Gore i dvojici dr`avqana Srbije - po{to su u pritvoru du`e od pet godina. Policija je posle poku{aja ubistva vo|e kriminalnog klana iz Crne Gore tada uhapsila Stefana \uki}a i Emila Tuzovi}a iz Crne Gore, kao i Petra Jovanovi}a i Milana Brankovi}a iz Srbije. Ukrajinsko tu`ila{tvo je u odgovoru za RSE 19. decembra navelo da okru`ni sud u Kijevu razmatra optu`nicu protiv dvojice dr`avqana Crne Gore i dvojice dr`avqana Srbije koji se terete za poku{aj te{kog ubistva. Tu`ila{tvo je bez navo|ewa imena navelo da se jedan dr`avqanin Crne Gore tereti za poku{aj te{kog ubistva, u~e{}e u grupi koja je planirala izvr{ewe dela, nedozvoqeno dr`awe oru`ja i kori{}ewe ili falsifikovawe dokumenata. PRITVOR Ostala trojica, jedan dr`avqanin Crne Gore i dva dr`avqana Srbije, terete se za poku{aj te{kog ubistva, u~e{}e u

grupi koja je planirala izvr{ewe dela i nedozvoqeno dr`awe oru`ja. Tu`ila{tvo je navelo da se oni u skladu s re{ewem Podolskog okru`nog suda u Kijevu nalaze u pritvoru i da je sudski postupak u toku. @ALILI SE SUDU Oni su 26. maja 2020, kako je saop{tila ukrajinska policija, u elitnom kvartu u Kijevu “u sa~eku{i” poku{ali da ubiju Zvicera, koji je tom prilikom te{ko rawen. Nakon {to su 2020. zbog poku{aja ubistva Zvicera, uhap{eni \uki} i Tuzovi} iz Crne Gore, kao i Jovanovi} i Brankovi} iz Srbije, wihov ukrajinski advokat se krajem novembra 2024, zbog du`ine pritvora, `alio Evropskom sudu za qudska prava. Evropski sud u Strazburu je u predmetu „Jovanovi} i drugi protiv Ukrajine” jednoglasno utvrdio povredu ~lana 5, Evropske konvencije o qudskim pravima i nalo`io Ukrajini da trojici napada~a isplati po 3.900 evra od{tete.

10 ^etvrtak 23. decembar 2025.

KOSOVO I METOHIJA Odbor za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke

PODEQENI PAKETI]I ODBORA U SRBICI, ISTOKU I KLINI Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi}

Prva redovna sednica SO Severna Mitrovica

ODR@ANE PRVE REDOVNE SEDNICE U NOVOM SAZIVU SO U ^ETIRI SRPSKE OP[TINE NA SEVERU KOSOVA

Odbor za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke je podelio, 16. decembra, 100 nikoqdanskih paketi}a u op{tinama na Kosovu i Metohiji : Srbici, Istoku i Klini na Kosovu i Metohiji. [kolska i pred{kolska deca u ove tri op{tone, u srpskim {kolama ‘’Milun Jak{i}’’, ‘’Rado{ To{o{’’ i ‘’Jedinstvo’’ dobila su paketi}e poklon svojih vr{waka iz Republike Srpske. - Raduje nas wihov osmeh i zahvalnost koju su nam uputili jer ove op{tine i srpske krajeve na Kosovu i Metohiji nikad ne zabo-

Izabrani predsednici i podpredsednici op{tinskih skup{tina U sve ~etiri ve}inski srpke op{tine na severu Kosova i Metohije : Kosovskoj Mitrovici, Zve~anu, Zubinom Potoku i Leposavi}u, u ~etvrtak 18. decembra, su odr`ane prve redovne sednice Skup{tina op{tina u novom sazivu. U sve ~etiri op{tine, tako|e su istog dana, 5. decembra, konstituisane skup{tine. U svim op{tinama, 18. decembra, je kao prva ta~ka dnevnog reda bio izbor predsednika i podpresednika skup{tina op{tine. Za predsednika Skup{tine op{tine Severna Mitrovica imenovan je Nemawa Bi{evac iz Srpske liste, dok je za zamenika predsedavaju}eg za zajednice izabrana odbornica iz redova Samoopredeqewa Aida Ferati Doqi.

Za predsedavaju}eg Skup{tinom op{tine Leposavi} izabran je Marko Raki} koji je preuzeo predsedavawe Skup{tinom od Stevice Vidosavqevi}a, koji je do sada ovaj posao obavqao kao najstariji odbornik. Na sednici SO Zubin Potok za „novog-starog“ predsednika skup{tine Nemawu Jak{i}a glasalo je 11 odbornika, dok je druga predlo`ena kandidatkiwa, Gordana Mihajlovi} iz Stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, dobila podr{ku troje odbornika. Odbornici Skup{tine op{tine Zve~an izglasali su, na prvoj redovnoj sednici novog saziva, Sr|ana Milosavqevi}a iz Srpske liste za predsednika Skup{tine. Milosavqevi} je vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Severnoj Mitrovici. Iza-

bran je jednoglasno, sa svih 15 glasova „za“. Na svim prvim radnim sednicama skup{tina : Severnoj Mitrovici, Zve~anu, Zubinom Potoku i Leposavi}u odbornici su razmatrali i zahtev svih novih gradonacelnika op{tina za istupawe Op{tina iz Asocijacije kosovskih op{tina. i o tome doneli odluku ve}inom prisutnih odbornika. „U dosada{wem periodu nismo videli nikakve koristi od te Asocijacije. Zahtev gra|ana koji su nam dali mandat je jasan i smatram da ovaj saziv Skup{tine treba da izglasa izlazak Op{tine Severna Mitrovica iz Asocijacije kosovskih op{tina. Svako daqe pristupawe bilo kojoj drugoj asocijaciji odlu~iva}e sami gra|ani“, rekao je gradona~elnik Severne Milan Mitrovice Milan Radojevi}.

Bahami priznali Kosovo Bahami su priznali nezavisnost Kosova, izvestila je kosovska predsednica Vjosa Osmani. Posle vi{e godina zastoja, ovo je ~etvrto priznawe Kosova ove godine. „U glavnom gradu Bahama upravo smo potpisali bilateralni

sporazum o priznawu i uspostavqawu diplomatskih odnosa sa premijerom Bahama, na{im dobrim prijateqem Filipom Dejvi-

som“, saop{tila je Osmani putem svog Fejsbuk naloga, a prenosi KoSSev. Ona je objavila i celokupnu deklaraciju o priznawu Kosova od strane Bahama i uspostavqawu uzajamnih diplomatskih odnosa. Tako|e, Osmani se pohvalila da je ovo 121. zemqa

koja je priznala nezavisnost Kosova. „Komonvelt Bahama i Republika Kosovo objavquju da je Komon-

velt Bahama priznao Republiku Kosovo kao nezavisnu i suverenu dr`avu“, uvod je deklaracije. „Obe dr`ave tako|e objavquju uspostavqawe diplomatskih odnosa izme|u Komonvelta Bahama i Republike Kosovo, sa efektom od dana potpisivawa Zajedni~kog sporazuma o uspostavqawu diplomatskih odnosa, u skladu sa me|unarodnim pravom i Be~kom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine“, dodaje se daqe. Pre mawe od dva meseca, Kosovo je priznala i Sirija, a pre toga i Sudan - 12. aprila ove godine, te Kenija 26. marta. Dva priznawa za mawe od dvadeset dana usledila su svega deset dana nakon {to je srpski ministar spoqnih poslova Marko \uri} razgovarao sa svojim kolegom iz Sudana i najavio, {tavi{e, unapre|ewe saradwe sa ovom zemqom. \uri} se potom danima hvalio uspesima i porukama navodnog razumevawa Srbije i vi{e afri~kih zemaqa, me|u kojima se na{ao i Sudan. I dok su priznawe Kenije tada pratile o{tre reakcije Ministarstva spoqnih poslova Srbije, one su u slu~aju Sudana izostale, kao i sada u vezi sa Bahamima.

Velika radost dece iz Metohije sa poklonima svojih vr{waka iz Republike Srpske ravqamo. Odbor za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke u decembru i januaru podeli}e oko 3000 paketi}a na{oj deci u Kosvskoj Mitrovici, Zve~anu, Leposavi}u, Zubinom Potoku, svoj deci svih radnika Kombinata „Trep~a”, Kosovom Poqu, Ugqaru, Prilu`ju, Gra~anici, Orahovcu, Velikoj Ho~i i Kosovskom Pomoravqu, ka`e predsednik ovog Odbora iz Bawa Luke Milorad Arlov. Paketi}e kao i predhodnih godina, obezbe|eni su u velikoj humanitarnoj akciji „Obradujmo vr{wake na Kosovu i Metohiji” koja se sprovodi preko velikog broja osnovnih i sredwih {kola gde wihovi vr{waci iz Srpske {aqu poklone i da znnaju da misle na wih. - Najve}a radost bi nam bila da u svim srpskim sredinama i {kolama na Kosovu i Metohiji, svake naredne godine treba bar paketi} vi{e.

U Kosovskoj Mitrovici 17. decembra

OTVOREN PE[A^KI MOST NA IBRU Vr{ilac du`nosti kosovskog premijera, Aqbin Kurti, sve~ano je, 17. decembra, otvorio novi pe{a~ki most preko reke Ibar, koji vodi iz ju`nog dela grada prema nasequ ‘’Tri solitera’’ u severnom delu grada. Na ovom mostu, 16. avgusta 2025, po~eli su radovi i to na mesto gde je i ranije postojao pe{a~ki most prema nasequ Tri solitera u severnom srpskom delu Kosovske Mitrovice.

Pe{a~ki most na Ibru Prvi pe{a~ki most za ‚’Tri solitera’’ u severnom delu grada, gra|en je od februara do aprila 2000. godine. Odnet je u velikoj poplavi Ibra 19. januara 2023. godine. Novi pe{a~ki most, 300 metara uzvodno od glavnog gradskog mosta na Ibru, ima du`inu od 41 metar i {irinu 3.7 metara. Pe{a~ki most je ura|en na maloj betonskoj zaustavnoj brani na Ibru i polukru`nog je oblika. Posle ravno 57 dana od postavqewa kamena temeqca za novi most na Ibru za automobile, 400 metara nizvodno od glavnog gradskog mosta u Kosovskoj Mitrovici, 1, jula, novi most preko Ibra otvoren je za saobra}aj 26. avgusta. Premijer u ostavici - tehni~koj vladi Kosova, Albin Kurti je 1. jula 2025. postavio dva kamena temeqca za ova dva mosta na ovoj reci.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO

SRBI U SVETU

LUKA BAJI](9) JE NAJMLA\I MAJSTOR KARATEA U AMERICI:

A pre nekoliko godina lekari su mu davali 1% {anse da pre`ivi te`ak kancer. Onda se desilo ~udo…

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation ^etvrtak 23. decembar 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 93672025. 5838 11

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Ove godine devetogodi{wi Luka Baji} iz ^ikaga postao je najmla|i majstor karate i nosilac crnog pojasa u Americi i na celom svetu! A samo nekoliko godina ranije lekari su Luki davali samo 1% {ansi da pre`ivi te`ak oblik kancera od koga je oboleo. Pri~a o Luki je pri~a o qubavi, veri, voqi, energiji i jednom ~udu koje se desilo u manastiru Svetog Save u Libertivilu. O svemu tome govori nam wegov otac Predrag Baji}, nekada{wi reprezentativac Srbije i najmla|i karatista koji je ikada postao nosilac crnog pojasa u Srbiji, sa svojih 11 godina, {to govori da iver nikada ne pada daleko od klade… - Luka je tre}e dete koje sam dobio iz braka sa mojom suprugom, Filipinkom. Ro|en u ^ikagu 2015. i prve mesece `ivota provodio je kao i sve druge bebe i deca. A onda je, sa nepunih godinu dana, neposredno nakon {to je prohodao, jednog dana iz ~ista mira pao, kolabirao. Odveli smo ga na skener i lekari su prona{li 10 cm duga~ak kancer u wegovom stomaku, neuroblastomom koji se obavijao oko svih unutra{wih organa. Konzilijum mu je dao 1% {anse da pre`ivi, ka`e na po~etku svoje ispovesti za Serbian Times Predrag Baji}. Te{ko je, ka`e on, opisati {ta ose}a jedan roditeq u takvim trenucima… - I pored {oka koji smo do`iveli nismo se predavali, fokusirali smo se na wega, wegove terapije i rezultate. Pritisak gorwi mu je konstantno bio oko 200, dane je provodio Lurie bolnici, na intenzivnoj nezi. Otac Aca Petrovi} iz crkve Svetog Srtefana je do{ao da ga krsti u bolnici, pa kad je upalio kandilo ukqu~io je protivpo`arne alarme…Bilo je, eto, i trenutaka koji bi nas oraspolo`ili, dali nam nadu. A onda im je isti sve{tenik, otac Aca, predlo`io da Luku dovedu u manastir Svetog Save u Libertivil, u kome je najavqen dolazak ikone presvete Bogorodice Havajske. Vladika Longin i sve{tenstvo su odlu~ili da organizuju specijalnu liturgiju i molitvu za Luku… - Iako verujem u Boga, do tog dana nisam bio neki veliki vernik. A onda se desilo ~udo… Molitvu je slu|io vladika, zajedno sa nekoliko sve{tenika. Stavili su mene i Luku nasred manastira, ispred oltara, a vladika je digao ikonu iznad nas. Ne mogu re~ima da opi{em kakva energiju sam osetio tada, kako sam treperio, zajedno sa Lukom, koji je bio u mom naru~ju, prise}a se Predrag. Od toga dana sve je krenulo na boqe…

- Luka je imao 4 operacije, od kojih je jedna trajala ~ak 13 sati, tokom kojih su mu izvadili sve organe, ali on je vrlo brzo posle ove operacije bio na nogama. Posle je imao 6 ciklusa hemoterapije, posle koje su deca uglavnom iscrpqena, a on je sve to pregurao sa osmehom, ustajao, hodao, igrao se, pokazivao neverovatnu energiju za jednog te{ko bolesnog de~aka. - Jednom prilikom su proma{e mu venu i pogode arteriju, dobije stra{no krvarewe. To je situacija u kojoj, po re~ima lekara, 1 od 1000 pre`ivi, a Luka je bio taj jedan. I tako, vremenom, de{ava se wegovo ozdravqewe… Po{to su Luki u jednom trenutku le~ewa otkazali bubrezi doktori nisu preporu~ivali ni-

Lekari mu davali minimalne {anse da pre`ivi: Luka Baji}

Bogorodica Havajska: Luka celiva ikonu koja mu je promenila `ivot

kakav sport u ranoj dobi. Ipak, sa nepunih 6 godina krenuo je o~evim stopama. - Vaqda zat {to je ceo `ivot navikao da se bori, Luka je takav bio i u sportu. Uporan i vredan, trenirao je pet-{est dana nedeqno i bio izuzetno disciplinovan. Na svakom polagawu za karate pojas on je dobijao po dva pojasa, da bi na kraju sa 9 godina postao najmla|i majstor karatea u Americi i zajedno sa jednom devoj~icom iz Japanu – najmla|i na svetu, a u majstorsko zvawe ga je promovisao na{ ~uveni majstor karatea Vladimir Jorga, koji je bio i moj u~iteq i koji je specijalno za tu priliku do{ao iz Srbije, ponosan je otac na svog malog {ampiona. Luka je u me|uvremenu 4 puta bio prvak Amerike u borbama i katam u olimpijskom WKF karateu i 3 puta pobednik US OPEN {ampionata. - Pro{le godine je progla{en za najboqeg karatistu SAD, a verovatno }e i ove godine dobiti to priznawe. Ipak, on stalno sawa kako }e jednog dana da nastupi za srpsku reprezentaciju. Stalno me zapitkuje kada }e mo}i da se bori za Srbiju, a posle svake pobede pokazuje tri prsta! Trenira u najve}em klubu na svetu, Illinois Shotokan Karate Clubs, u kome sam i ja trener i koji broji preko 6.000 ~lanova, ka`e Predrag i dodaje da je Luka posle silnim karate pobeda onu najva`niju ipak izvojevao u borbi sa svojom bole{}u: - Luka redovno ide na kontrole, a rezultati ka`u da je bolest u remisiji ve} osam godina i da se kancer povukao. A praksa ka`e da ako se pet godina ne vrati obi~no se ne vrati nikada. Luka sada iam 10 godina i mo`e se re}i da je cancer free. Nadam se da }e ova Lukina i na{a pri~a biti inspirativna za drugu decu i wihove roditeqe koji mo`da imaju sli~nih problema i isku{ewa u `ivotu. Ako u ovoj na{oj postoji neko naravou~enije, ono bi moglo da glasi: Nikad ne odustajte, verujte i borite se!, ka`e na kraju razgovora za Serbian Times Predrag Baji}, otac malog ali velikog {ampiona – Luke Baji}a!

IZRE^ENA KAZNA ZA UBISTVO ANE VOL[!

Do`ivotni zatvor za Brajana Vol{a Brajan Vol{ je osu|en na do`ivotni zatvor bez mogu}nosti uslovnog otpusta zbog ubistva svoje supruge, sa istovremenim kaznama za sporedna krivi~na dela. Sudija Dajana Frenije je imala stroge re~i za Vol{a dok mu je izricala kaznu. Nazvala je wegove postupke „varvarskim“ i napomenula razarawe koje su Anini prijateqi i porodica pretrpeli gubitkom „wenog toplog, mo}nog i prijatnog duha“. Neposredno pre po~etka su|ewa, Val{ je priznao krivicu za obmawivawe policijske istrage i nepropisno preme{tawe qudskog tela. Za Brajan Vol{ krivi~no delo ometawa istrage predvi|ena je kazna od 10 do 20 godina zatvora, dok je maksimalna kazna za drugo delo tri godine zatvora. Sudija je Val{u izrekla maksimalnu kaznu za oba dela, koja }e se izdr`avati uzastopno sa do`ivotnom kaznom. POTRESNO OBRA]AWE SESTRE ANE VOL[ PRE IZRICAWA KAZNE Aleksandra Dimitrijevi} je izjavila da je ubistvo wene sestre ostavilo porodicu sa „nepodno{qivom prazninom“. „Najbolniji deo ovog gubitka je saznawe da wena deca sada moraju odrasti bez maj~ine ruke koju bi mogli da dr`e“, rekla je. Dimitrijevi} je dodala da ona i Anina majka sada pate od te{ke depresije i hroni~nog iscrpqewa usled svega {to su pretrpele. „Ana nikada ne}e biti zaboravqena“, rekla je. „Nosi}emo weno svetlo i se}awe sa sobom zauvek.“ Podsetimo, porota je u ponedeqak jednoglasno proglasila Brajana Val{a (50) krivim za ubistvo prvog stepena. Odbrana je poku{ala da doka`e da je Val{ prona{ao Anu Val{ mrtvu u wihovom krevetu, usled neobja{wenih okolnosti, ubrzo nakon novogodi{we `urke, te da je potom pani~no reagovao. Me|utim, tu`ioci su izneli tvrdwe da se wihov brak raspadao i da je Brajanu Val{u bio potreban novac iz Anine polise `ivotnog osigurawa, vredne vi{e od milion dolara. Kao dokaz da je ubistvo bilo namerno i unapred isplanirano, ukazali su na internet pretrage koje je Val{ obavqao, od kojih su neke bile izuzetno jezive. Tu`ila{tvo je poroti prikazalo i snimke sa nadzornih kamera na kojima se vidi kako Val{ u lokalnim prodavnicama kupuje sredstva za ~i{}ewe, kao i testeru i ~eki} koji su kasnije prona|eni u sme}u. Telo Ane Val{ nikada nije prona|eno.

12 ^etvrtak 23. decembar 2025.

AUSTRALIJA

GOLIM RUKAMA NAPAO TERORISTU I SPASAO DESETINE @IVOTA NA PLA@I BONDAJ:

Sada je dobio vi{e od 2,5 miliona dolara Ahmed el Ahmed, ~ija je brza reakcija tokom teroristi~kog napada na pla`i Bondaj verovatno spasila mnoge `ivote,

primio je vi{e od 2,5 miliona australijskih dolara zahvaquju}i vi{e od 43.000 donatora {irom sveta. ^ovek ~ija je brza akcija verovatno spasila brojne `ivote nakon {to je savladao jednog od napada~a i oduzeo mu oru`je tokom teroristi~kog napada na pla`i Bondaj u Australiji, primio je ~ek na vi{e od 2,5 miliona australijskih dolara (oko 1,41 milion evra) nakon {to su desetine hiqada qudi donirale putem onlajn platforme. Ahmed el Ahmed skrivao se iza parkiranih automobila pre nego {to je napao jednog od na-

pada~a s le|a, oteo mu vatreno oru`je i oborio ga na zemqu. Zadobio je prostrelne rane, prema svemu sude}i od drugog napada~a,

i daqe se nalazi u bolnici nakon operativnog zahvata. Ahmed, otac dvoje dece, dobio je ~ek dok je le`ao u bolni~kom krevetu u bolnici Sent Xorx. ^ek mu je uru~io Zakeri Dereniovski, influenser i jedan od organizatora kampawe za prikupqawe sredstava GoFundMe. „SVI SU SLAVILI” Vi{e od 43.000 qudi iz celog sveta u~estvovalo je u prikupqawu sredstava. Australijski premijer i premijer dr`ave Novi Ju`ni Vels tako|e su posetili Ahmeda u bolnici kako bi izrazili zahvalnost za wegovu hrabrost.

U trenutku kada mu je uru~en ~ek, Ahmed je pitao: „Da li ovo zaslu`ujem?”, na {ta je Dereniovski odgovorio: „Svaki cent”, prikazuje se na snimku. Na pitawe {ta bi rekao donatorima, Ahmed je rekao da svi qudi treba da se podr`e jedni uz druge. „Trebalo bi da zaboravimo sve lo{e i da nastavimo da spasavamo `ivote. Kada sam spasavao qude, u~inio sam to srcem, jer je bio lep dan, svi su slavili, bili su sa decom, `ene, mu{karci, tinejxeri, svi su bili sre}ni i zaslu`ili su to”, rekao je Ahmed. DOSELIO SE IZ SIRIJE „Ova zemqa je najboqa zemqa na svetu, ali ne}emo samo stajati skr{tenih ruku i gledati, dosta je bilo. Bo`e, ~uvaj Australiju. Australijanac, Australijanac, Australijanac”, dodao je uz poznatu pohvalu. Ahmed, koji je vlasnik prodavnice duvana, nije rekao {ta planira da uradi sa prikupqenim novcem. Ahmed (43) je napustio svoj rodni grad u severozapadnoj sirijskoj provinciji Idlib pre skoro 20 godina kako bi potra`io posao u Australiji. U napadu koji se dogodio u nedequ, kada su dva naoru`ana mu{karca otvorila vatru na qude koji su slavili Hanuku na poznatoj pla`i, ubijeno je 15 qudi, a desetine su rawene.

Australijski premijer Entoni Elbanizi

POGINULI BRANE]I DRUGE:

Australijski premijer odao po~ast ruskim herojima Elbanizi proglasio herojima `rtve napada u Sidneju Australijski premijer Entoni Elbanizi odao je po~ast Borisu i Sofiji Gurman, porodici ruskih imigranata, kao i Ruvenu Morisonu, sovjetskom imigrantu koji je poginuo poku{avaju}i da zaustavi teroriste u Sidneju, nazvav{i ih herojima, preneo je televizijski kanal „Skaj wuz Australija“. „Odajem po~ast Borisu i Sofiji Gurman“, izjavio je Elbanizi, naglasiv{i da su wihova hrabrost i po`rtvovanost primer istinskog gra|anskog juna{tva. Prema wegovim re~ima, Boris Gurman je poku{ao da zadr`i jednog od napada~a u trenutku kada je izlazio iz vozila, dok je Ruven Morison poku{avao da zaustavi teroriste bacaju}i cigle na wih. „Ovo su australijski heroji“, poru~io je premijer. Tragedija se dogodila 14. decembra tokom proslave Hanuke na pla`i Bondaj u Sidneju, kada su dvojica napada~a otvorila vatru na okupqene gra|ane. U napadu je poginulo 12 qudi, dok je skoro dvadeset osoba povre|eno. Kako su saop{tile nadle`ne slu`be, napada~i su bili 50-godi{wi Saxid Akram i wegov 24-godi{wi sin Navid. Povodom napada oglasila se i Moskva. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija najo{trije osu|uje teroristi~ki akt u Australiji, naglasiv{i da je zlo~in namerno izveden na jedan od najsvetijih jevrejskih praznika.

ISIS POHVALILA PUCWAVU U BONDAJU:

Napada~e nazvali ”lavovima”, upozorili da slede novi napadi Teroristi~ka organizacija Islamska dr`ava (ISIS) pohvalila je osumwi~ene napada~e iz Bondija, nazivaju}i ih „lavovima” i „izvorom ponosa”, uz poruku kojom pozdravqa budu}e napade. Navid Akram (24) i wegov otac Sajid Akram (50) optu`eni su da su u nedequ otvorili vatru na okupqene Jevreje koji su na pla`i Bondaj obele`avali prvi dan Hanuke. Navid Akram se nalazi u bolnici pod policijskom stra`om, nakon {to je pogo|en u razmeni vatre sa policijom. Iz kome se probudio u utorak i protiv wega je podignuta optu`nica sa 59 krivi~nih dela. Wegov otac Sajid, koji je posedovao legalnu dozvolu za vatreno oru`je, ubijen je na licu mesta tokom policijske intervencije. Teroristi~ka organizacija je u svom nedeqnom biltenu Al-Naba, koji se distribuira putem aplikacije Telegram, u petak pohvalila oca i sina. Me|utim, ISIS nije preuzeo odgovornost za napad u kojem je poginulo 16 qudi, me|u wima i desetogodi{wa devoj~ica, dok je vi{e od 40 osoba hospitalizovano. U saop{tewu se navodi da su napada~i mo`da bili „inspirisani u~ewima Islamske dr`ave“, ali se organizacija zaustavila pre formalnog preuzimawa odgovornosti. Ipak, navodi se da su „revnosni odgovorili na poziv”. U zastra{uju}em delu saop{tewa,

Ubica Navid Akram (24) ISIS je pohvalio napada~e jer su „sproveli preporuke da se napadaju praznici i masovna okupqawa“, uz upozorewe da }e uslediti novi napadi. „Bilo da su napada~i primili na{e smernice i podr{ku ili su rezultat na{eg podsticawa i politike… va{a dela, o stranci, ne}e biti iznena|ewe u krvi i krvoproli}u”, navodi se u saop{tewu. ZAPAQIVA PORUKA PROTIV ZAPADA U nastavku teksta, ISIS iznosi optu`be protiv zapadnih dr`ava: „Ako zatvarate muslimane u migrantske kampove, zabrawujete im mesta bogoslu`ewa, a zatim sprovodite zvani~na nare|ewa za ubijawe Jevreja i hri{}ana,

i ako na svakoj ulici otimete muslimane, mu~ite ih, vre|ate, zatvarate, poni`avate i sramotite - nemojte se iznenaditi ako prazni~na sezona bude natopqena krvqu i ako wihova slavqa budu prekinuta“, pisalo je. Ova izjava dolazi u trenutku kada policija ispituje mogu}e veze porodice Akram sa islamskim ekstremizmom, nakon {to su eksploziv i ru~no pravqene ISIS zastave prona|eni u automobilu registrovanom na Navida Akrama, na mestu napada. POLICIJA: NAPAD „INSPIRISAN ISIS-OM” Komesar policije Novog Ju`nog Velsa Mal Lewon izjavio je da preliminarna istraga ukazuje na to da je napad bio „in-

spirisan ISIS-om”. Otac i sin su, prema navodima policije, snimili ISIS-stilski propagandni video u iznajmqenom Airbnb sme{taju u Kempsi pre smrtonosnog napada, u kojem su iznosili ekstremisti~ke stavove. SUMWIVO PUTOVAWE NA FILIPINE Jedna od kqu~nih linija istrage odnosi se na wihovo jednomese~no putovawe na Filipine u novembru, koje vlasti jo{ uvek istra`uju. Wihova krajwa destinacija bio je Davao, grad na jugu zemqe i glavni grad ostrva Mindanao, koje je decenijama poznato kao `ari{te islamskih militanata, naro~ito nakon poraza ISIS-a u Siriji 2019. godine. NOVA HAP[EWA U SIDNEJU Pohvale Islamske dr`ave dolaze u trenutku kada je grupa mu{karaca uhap{ena u jugozapadnom Sidneju, a koji su, prema navodima, delili istu ekstremisti~ku ideologiju kao i osumwi~eni napada~i. Te{ko naoru`ani pripadnici specijalnih jedinica presreli su dva automobila i uhapsili grupu tokom dramati~ne antiteroristi~ke operacije. Zamenik komesara policije Dejvid Hadson izjavio je za radio 702 ABC Sydney da su uhap{eni mu{karci doputovali iz Viktorije i da su bili poznati policiji. „Imamo odre|ene indikacije da je Bondaj bio jedna od lokacija koje su mo`da planirali da posete, ali za sada nemamo dokaze o konkretnoj nameri”, rekao je Hadson.

AUSTRALIJA

AUSTRALIJA UVODI VANREDNE MERE POSLE MASAKRA NA PLA@I:

^etvrtak 23. decembar 2025. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

„Imamo ~etiri miliona komada Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine vatrenog oru`ja” Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo Australijska vlada najavila je uvo|ewe otkupqivawa oru`ja nakon napada na pla`i Bondaj u Sidneju, najsmrtonosnijem od pucwave u Port Arturu 1996. kada je ubijeno 35 osoba. Nakon tog masakra, australijske vlasti su uvele najstro`ije mere kontrole oru`ja, ali je vlada posle najnovijeg napada odlu~ila da uvede dodatne mere. U pucwavi u nedequ tokom proslave jevrejskog praznika Hanuka ubijeno je 15 qudi, a veruje se da su dvojica napada~a bila inspirisana ideologijom Islamske dr`ave. Premijer Entoni Elbanizi je izjavio medijima da u Australiji ima ~etiri miliona komada vatrenog oru`ja, {to je vi{e nego u vreme kada je po~iwen napad u Port Arturu. „Mi znamo da je jedan od ovih terori-

sta imao dozvolu za oru`je i {est pu{aka, uprkos tome {to je `iveo u sred predgra|a Sidneja. Nema razloga za{to bi nekome u toj situaciji bilo potrebno toliko oru`je”, kazao je on. Komesarka federalne policije, Krisi Baret, izjavila je da, ako se `eli smawewe broja oru`ja, mere u tom ciqu moraju da obuhvate i wegovo otkupqivawe. Prema novim merama, otkupqivao bi se vi{ak zabrawenog i ilegalnog oru`ja, a kako vlada procewuje, na taj na~in bi bilo prikupqeno i uni{teno na stotine hiqada komada vatrenog oru`ja. Vlada je tako|e odlu~ila da ograni~i broj komada oru`ja koje poseduje jedan pojedinac, kao i da ograni~i izdavawe dozvola i vrsta oru`ja ~ije posedovawe je legalno. Istovremeno, australijsko dr`avqanstvo bilo bi uslov za posedovawe oru`ja.

TU@NA PRI^A DEVOJ^ICE MATILDE (10) KOJA JE UBIJENA NA PLA@I U SIDNEJU

Wena porodica izbegla iz Ukrajine u Australiju

Matilda (10) jedna je od 15 `rtava masakra u Australiji koji se dogodio u nedequ. Napada~, 24-godi{wi Naved Akram zvani~no je optu`en za 59 krivi~nih dela, ukqu~uju}i terorizam i 15 ubistava. U`ivala je u prazni~noj atmosferi na pla`i Bondaj sa roditeqima, mla|om sestrom i prijateqima, kada su dvojica napada~a otvorila vatru. Matilda je rawena u pucwavi i hitno preba~ena u bolnicu, gde su je preminula uprkos naporima lekara da joj spasu `ivot. „Deca treba da budu sre}na. Treba da se igraju na pla`i, a ne da razmi{qaju o mecima koji lete unaokolo”, rekla je wena tetka Lina, koja nije `elela da otkrije prezime porodice. Matildini roditeqi govorili su o

posledwim trenucima svoje }erke tokom memorijalnog skupa u sredu. „Kao da tr~i okolo sre}na, a onda… ono {to mi je pred o~ima jeste da le`i na zemqi”, rekla je kroz suze wena majka Valentina. Otac Majkl ispri~ao je da je umotao svoju ko{uqu oko }erke dok mu je govorila da ne mo`e da di{e. Matildina nastavnica jezika opisala ju je kao „bistro, radosno i `ivahno dete koje je unosilo svetlost svima oko sebe”. Nastavnica Irina Gudju pokrenula je GoFundMe kampawu u ime Matildine porodice. Porodica se iz Ukrajine preselila u Australiju devedesetih godina. Harmonijska ruska {kola u Sidneju saop{tila je na Fejsbuku da je Matilda bila wihova biv{a u~enica. „Odajemo po~ast wenom `ivotu i vremenu koje je provela kao deo na{e {kolske porodice”, navodi se u objavi. Na javnom memorijalu odr`anom u paviqonu Bondaj u utorak, Matildin otac Majkl rekao je okupqenima da je }erku nazvao Matilda jer je ona bila wegovo prvo dete ro|eno u Australiji. „Pomislio sam da je Matilda najaustralijskije ime koje postoji”, rekao je Majkl. Vidno potresena i bez daha, Valentina je rekla da nakon odlaska iz Ukrajine „nije mogla ni da zamisli da }e ovde izgubiti }erku“.

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Australija isporu~ila posledwe tenkove M1A1 Abrams Ukrajini Australija je isporu~ila posledwi svoj tenk M1A1 Abrams Ukrajini u tajnoj operaciji koja je trajala nekoliko meseci, osiguravaju}i da su oklopna vozila pripremqena i bezbedno preme{tena do poqske granice pre nego {to budu predata ukrajinskim trupama. Australija je predala Ukrajini 49 rashodovanih tenkova M1A1 Abrams. Prvih 37 je stiglo u julu 2025. godine, a posledwih 12 u protekle dve nedeqe. Pukovnik Xejms Smit je za ABC rekao da je tajnost operacije bila neophodna kako bi se osiguralo da tenkovi bezbedno stignu na odredi{te. Australijske odbrambene snage su obezbedile bezbedan transport tenkova

morem i isporuku na poverqivu lokaciju u Poqskoj radi tehni~kog pregleda. Tamo je vojska pregledala kupole, sisteme naoru`awa, opti~ke sisteme i gusenice, i pripremila tenkove za transfer ukrajinskim snagama. Transport je zahtevao odobrewe SAD prema me|unarodnim pravilima trgovine oru`jem. Tenkovi su proizvedeni pre oko 20 godina, nikada nisu kori{}eni u borbi i zameweni su novijim modelima u Australiji pro{le godine. Australijska vlada je ukupno isporu~ila Ukrajini 1,7 milijardi dolara vojne i finansijske pomo}i od po~etka ruske invazije u punom obimu.

9534 4866 9366 9299

14 ^etvrtak 23. decembar 2025.

AUSTRALIJA

Prkos izazovnim vremenima dovno ~ita na ovako velikom prostranstvu dovoqno govori o na{oj misiji. Sa druge strane takav ambiciozan misionarski poduhvat zahteva jedan ogroman finansijski napor koji iz godine u godinu postaje sve te`i. Tro{kovi distribucije uvek su bili zna~ajan deo na{ih rashoda ali bez obzira na to, nismo i ne}emo odustati od na{e misije da se SG ~ita u svakom udaqenom delu Australije gde `ive Srbi. Tako je bilo od samog po~etka i nadamo se da }e tako i ostati. Pored logisti~kih izazova i te{ko}a SG kao {tampani medij uporno ~uva i staru tradiciju ~itawa novina „bez ekrana“. I ova misija predstavqa jedan poseban poduhvat koji zahteva mnogo finansijskih napora i „egzibicija“. Kao {to znate sredinom 2023. godine SG je posle 32 godine promenio vlasni~ku struk-

zna~ajne finansijske posledice na na{u kompaniju jer menaxment uspe{nog odr`avawa tro{kova nikad nije bio lak. I u narednim mesecima SG }e se ponovo suo~iti sa najavqenim pove}awem tro{kova {tampe i distribucije. Nedavno smo od {tamparije dobili obave{tewe da }e od 1. januara 2026. godine tro{kovi {tampe porasti za 15 odsto. I tro{kovi distribucije su u posledwih {est meseci pove}ani za najmawe 20 odsto. Faktori kao {to su slab australijski dolar, doma}a inflacija i drugi spoqni razlozi neminovno uti~u na formirawe cene {tampawa na{ih novina. Zato su i na{e pregovara~ke mogu}nosti zna~ajno ograni~ene, jer smo ~esto u situaciji da odre|ena pove}awa tro{kova jednostavno prihvatimo ili odustanemo od tog posla po principu: „uzmi ili ostavi“.

nedeqa SG izlazi {irom Au- turu, {to je bio jo{ jedan od stralije bez ijedne nedeqe izu- va`nih izazova. U me|uvremenu zetka, 52 puta godi{we uvek na tro{kovi {tampawa novina kao raspolagawu na{im ~itaocima. i tro{kovi distribucije postaUvek sa posebnim `arom i verom jali su sve ve}i. Nakon enorda prenosimo istinu o va`nim mnog i iznenadnog pove}awa doga|ajima iz na{e zajedni- tro{kova {tampawa novina od ce, Australije, Srbije i ostatka sveta. Ponekad su o~ekivawa mo`da bila prevelika, mo`da ~ak i nerealna, ali smo ipak uspeli da istrajemo uprskos te{kim vremenima. Mnogi od vas su sa nama od samog po~etka, jo{ od te prelomne 1991. godine kada je srpski narod na prostorima biv{e Jugoslavije jo{ jednom zapo~eo svoju golgotu. SG je najve}im delom i nastao kao rezultat jednog nepopravqivog entuzijazma i `eqe da se australijskim Srbima pribli`i na{e stradawe i istina o toj golgoti, koju smo pro{li devedesetih godina pro{log veka. Vremena nisu nikad bila laka i pokretawe jednog 19. марта 1991. изашао је први број Српског гласа finansijski nezavisnog

Ve}ina nas se sa ovim te{ko}ama redovno suo~ava u svakodnevnom `ivotu, posebno kad su u pitawu pove}awa cena energije, hrane, osigurawa... Na`alost, zato }emo i mi biti prinu|eni da od Nove godine pove}amo cenu na{ih novina sa sada{wih 5 i 5.50 dolara na 6 i 6.50 dolara. Ova skromna ali nepopularna mera je iznu|ena i wen jedini motiv je da se zbog najavqenog pove}awa tro{kova {tampe i ditribucije smawe na{i gubici. Tako|e, i na{u godi{wu pretplatu moramo da od 2026. godine pove}amo sa sada{wih 300 na 350 dolara. I ovo pove}awe je samo jo{ jedan poku{aj da se smawe na{i tro{kovi sa krajwim ciqem o~uvawa jedinog srpskog lista na Petom kontinentu. Zato jo{ jednom tra`imo podr{ku od na{ih ~itaoca u nadi da }e razumeti na{e te{ko}e i izazove i pomo}i nam da ih prevazi|emo i nastavimo daqe u nove pobede. Unapred zahvalan na lojalnosti, razumevawu i iskrenoj vi{edecenijskoj podr{ci u ime redakcije „Srpskog glas-a“ `elim vam sre}ne predstoje}e novogodi{we i bo`i}ne praznike.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Va{ omiqeni nedeqnik „Srpski glas“ (SG) slede}e godine ponosno proslavqa va`an jubilej i 35 godina postojawa. Za sve nas bi}e to velika ~ast i privilegija da tokom ~itave 2026. godine podse}amo na{e verne ~itaoce na neke od uspeha koje smo zajedno postigli tokom ovih decenija. Vi{e od 1.800

lista na tlu Australije bio je poseban i veliki poduhvat. Kao takav on je ostao do sve do dana{wih dana. Potpuno „svoj na svome“ i nezavistan od bilo kakvih faktora spoqnih ili unutra{wih. Odgovoran samo na{im vernim ~itaocima od Kernsa i Brizbejna, preko Sidneja, Wukasla, Kanbere, Melburna, Xilonga i Adelejda, sve do Perta i krajwih zapadnih granica na{e zemqe. ^iwenica da se SG jo{ uvek re-

~ak 33 odsto sredinom pro{le godine (2024), i porasta tro{kova distribucije od najmawe 30 procenata, SG je ipak uspeo da pre`ivi i opstane na tr`i{tu. Zahvalnost za tu ~iwenicu dugujemo pre svega na{im ~itaocima, koji su ~vrsto bili uz nas, i na{em redakcijskom timu, koji nije odustajao od principa i ideala kada je bilo najte`e. Ipak ovi izazovi ostavili su

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

ZAJEDNICA

^etvrtak 23. decembar 2025. 15

GALA VE^E BEN\O AKADEMIJE

Sve~ani zavr{etak jo{ jedne uspe{ne godine srpskog folklora u Viktoriji U petak je u sve~anoj sali ‚Sheldon Reception’ u Zapadnom San{ajnu odr`ano Gala ve~e Ben|o akademije, kojim je na najlep{i na~in zaokru`ena jo{ jedna uspe{na godina rada ovog uglednog kulturno-umetni~kog ansambla u srpskoj zajednici Viktorije. Prepuna sala, veliki broj gostiju i prijateqa folklora, me|u kojima i sve{tenik otac Mom~ilo Vuk{a, svedo~ili su o snazi, kontinuitetu i ugledu koji Ben|o akademija ima ne samo me|u Srbima, ve} i u {irem multikulturalnom dru{tvu Viktorije. Program su osmislili i pripremili umetni~ki direktor

Slobodan Ben|o i muzi~ki pedagog Sawa Drqa~a, a publika je imala priliku da premijerno vidi igre iz Crne Gore, kao i da u`iva u bogatom izboru narodnih

tradicionalnih pesama i igara. Posebne emocije izazvao je nastup mladog guslara Luke Ivanovi}a, koji je nagra|en sna`nim aplauzom publike.

Na kraju ve~eri dodeqeni su prigodni trofeji i priznawa ~lanovima ansambla za dugogodi{wi rad, posve}enost i o~uvawe srpske kulture i tradicije. Ben|o akademija je, podse}amo, prepoznata i po svom

doprinosu dru{tvenoj koheziji u Viktoriji, kroz saradwu sa kineskom, rumunskom, makedonskom, bugarskom i gr~kom zajednicom. Krste Markovi}

16 ^etvrtak 23. decembar 2025.

ZAJEDNICA

KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA

Sveti Nikola sve~ano obele`en u Liverpulu

Pi{e: Joca Gajeskov

U petak, 19. novembra, Svetog Nikolu, jednog od najvatrenijih zagovornika hri{}anske crkve i velikog protivnika jereti~kih u~ewa u prvim vekovima hri{}anske propovedi, sve~ano su obele`ili Srpska pravoslavna crkva i weni vernici u otaxbini i svetu. Kao {to je poznato, Sveti Nikola je kod Srba jedna od naj~e{}ih slava i za{titnik pravoslavnih porodica. Iako je bio radni dan, svi na{i hramovi {irom Australije bili su puni vernika i slavara.

Sve~ano je bilo i u Misionarskoj parohiji Svetog Luke u sidnejskom predgra|u Liverpul, gde je pre i posle liturgije prota Aleksandar Milutinovi} presekao na desetine slavskih kola~a slavarima, uglavnom bili su to mladi qudi koji nastavqaju tradicije svojih predaka. Posebno su bili sre}ni najmla|i kojima je Sveti Nikola u pono} ostavio poklon – paketi}e u crkvenom domu, a ~lanice ovda{weg Kola sestara iste podelile u hramu. U liverpulskoj svetiwi u nedequ 21. decembra sve~ano je obele`en de~ji praznik Detiwci (tri nedeqe pred Bo`i}), koji zajedno sa praznicima Materice (druga nedeqa pred Bo`i}) i Oce (nedeqa pred Bo`i}), koji simbolizuju ~vrste porodi~ne veze, slogu, mir, po{tovawe i me|usobno pomagawe. Posle liturgije ve}ina ver-

SLAVARI ISPUNILI LIVERPULSKI HRAM I ove godine veliki broj vernika koji slave Svetog Nikolu, ispunilo je ovu na{u svetiwu gde su mladi kola~ari bili u najve}em broju. Me|u wima najmla|i je bio Luka Stojkovi}, star godinu i po, koji tu bio sa dedom Predragom, bakom Suzanom i tetkom Emilijom. Uvereni smo da }e mali Luka kada poraste biti oslonac hrama ~ije ime nosi, a na radost porodice i sviju nas. nika je prisustvovala slavskom poslu`ewu u crkvenoj sali, a {ahisti su odmerili snage u cr-

kvenoj porti. Evo i par fotografija iz Liverpula.

Odr`ano trofejsko ve~e folkloraca KUD Izvor – Liverpul Postala je tradicija da pred kraj godine uprava ovog na{eg dru{tva organizuje prigodno ve~e, kojom prilikom se dodequju zaslu`eni pehari ovda{wim folklorcima, koji su tokom proteklih dvanaest meseci uspe{no promovisali srpsku igru i pesmu na doma}im priredbama i gostovawima kod prijateqskih dru{tava. KUD Izvor sa~iwavaju mladi de~ji sastav, stariji de~ji sastav omladinski sastav i veterani. Kraj decembra i januara je vre-

me odmora, a novo okupqawe i prijem novih folkloraca je zakazano za po~etak februara 2026. godine. Po tradiciji KUD Izvor }e u~estvovati na Svetosavskom folklornom festivalu u manastiru Kaleni}, kod Kanbere. Dru{tvo ima svoju internet stranicu https://www.facebook.com/kudizvor.liverpool gde mo`ete prona}i vi{e pojedinosti o aktivnostima i na~inu kako da se prikqu~ite radu „izvora{a“. Tokom trofejne ve~eri koja je

odr`ana u uorak 16. decembra za ~itaoce Srpskog Glasa odabrli smo par fotografija najmla|ih

folkloraca KUD Izvor, koji su se publici predstavili svojim spletovima narodnih igara.

Hramovn U ~etvrtak, 18. decembra, parohija Svetog Nikole u Vulungabi zapo~ela je proslavu svoje hramovne slave do~ekom svoga arhipastira, Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita Siluana, koji je doputovao u posetu Brizbejnu da podeli radost hramovne slave sa svojom pastvom ovoga dela Mitropolije. Nakon sve~anog do~eka, blagoslova i ulaska u sveti hram, slu`eno je tor`estveno bdenije, na kome su pojali uz parohijski hor i horovi iz Antiohijske, Gr~ke i Ruske pravoslavne zagrani~ne crkve. Sutradan, Svetom Arhijerejskom Liturgijom na~alstvovao je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan uz saslu`ivawe protojereja-stavrofora: Velibora Boj~i}a, Jovana Cveti}a i Jovana Vesi}a, protonamesnika Nikole Stefanova, jereja Endrju Smita iz Ruske Pravo-

slavn to|ak Petr vawe name U lit j }e us do{a dosto da ka pogle smo u je Hr nom i zila uteha znati sta n se, u verti nog B gram stvic smire je skr otkri glad

Poseta U nedequ, 14. decembra 2025. godine, parohiju Sveti Nikola u sidnejskom nasequ Blektaun posetio je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan, u okviru niza kanonskih poseta svetonikolajevskim srpskim pravoslavnim zajednicama u Australiji. Mitropolit Siluan je slu`io Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz saslu`ewe blektaunskog paroha, protonamesnika Nemawe Mr|enovi}a, proto|akona Petra Mraki}a i prislu`ivawem ipo|akona i ~te~eva iz Blektauna i drugih sidnejskih parohija. Liturgijsko sabrawe proteklo je u molitvenom blagoqepiju i duhovnoj radosti, svedo~e}i `ivu veru i liturgijski duh zajednice. Besede}i na jevan|eqe, mitropolit Siluan je posebno naglasio zna~aj Hristovog vra}awa dostojanstva ~oveku u savremenom svetu podobno isceqewu zgr~ene `ene u sinagogi (Lk 13:10-17) isti~u}i da se ~ovek mo`e u potpunosti ostvariti jedino u okviru Bogom ustanovqene Pravoslavne Crkve. Podsetio je da Crkva nije institucija koja ~oveka ograni~ava, ve} prostor u kojem se on iscequje, osmi{qava i uzrasta u istinskoj slobodi i qubavi. Mitropolit je posebno naglasio da pravoslavna vera ne pripada nijednom pojedincu, bez obzira i na wegov sve{tenoslu`iteqski ~in, ve} (i svemu vernom) narodu kao ~uvaru vere. Nikakve unije, nikakvi pakti koji pojedinci potpisuju ili pretenduju da nametnu Crkvi, Telu Hristovom, nemaju nikakvu te`inu, i nisu obavezuju}i, ukoliko su

o H ` i s

s k ~ p

ZAJEDNICA

^etvrtak 23. decembar 2025. 17

na slava u Vulungabi

ne Zagrani~ne Crkve, prokona Miodraga Tomi}a i ra Mraki}a i uz prislu`ie ~te~eva iz Brizbejnskog esni{tva. svojoj besedi Mitropoje istakao: „~ovek je bispravno i zato je Hristos ao da nas ispravi i vrati ojanstvo koje nam pripada, ao ikonama Bo`ijim na{ ed bude ka nebesima. ^uli u dana{wem jevan|equ da ristos u~io na mestu ravi da je velika sila izlaiz Wega i da je to bila a mnogima. Nemogu}e je poi, istinski susresti Hrina mestu ravnom, otisnuti uspraviti se ka nebeskoj ikali, bez `ivota podobBogu a za to nam je dat pro– bla`enstva. Prva leca uspiwawa je lestvica ewa - siroma{tvo duhovno ru{enost i smirenima se iva Gospod zato duhovna biva utoqena kada u|e-

mo u zajednicu sa Wim, a onda na{e siroma{tvo postaje bogatstvo i veliki duhovni kapital.“ Nakon Svete Liturgije usledila je sve~ana slavska litija i rezawe slavskog kola~a. Doma}ini ove godine su bile porodice Zlatkovi} i Jankovi} a doma}instva za

narednu godine prihvatila se porodica Stojanovi}. Proslava je nastavqena u crkvenoj sali gde su tokom slavske trpeze horovi iz Antiohijske pravoslavne crkve i lokalne parohije, pojawem crkvenih himni i etno pesama ulep{ali proslavu parohijske slave.

mitropolita Siluana Blektaunu

odvojeni od saborne svesti Crkve Hristove, od Wenog blagodatnog `ivota, od Wenih Svetih Dogmata i Predawa, od Svetih Otaca i Vaseqenskih Sabora. Vi{e od stotinu vernika pristupilo je Svetom Pri~e{}u, me|u kojima je bio i veliki broj dece, po ~emu je ova parohija posebno prepoznatqiva. Upravo brojnost dece

i mladih predstavqa `ivo svedo~anstvo budu}nosti Crkve i snage porodi~nog `ivota u pravoslavnoj dijaspori. Posebnu radost i duboko ganu}e me|u sabranima donela je poseta male Odilije Kuzmanovi}, dvogodi{we devoj~ice iz ove parohije, koja je ove godine pre`ivela te{ku meningokoknu infekciju, usled

koje je izgubila udove (ruku i nogu). Nakon pet meseci te{ke borbe za `ivot na intenzivnoj nezi, Odilija se sa svojim roditeqima vratila u svoju parohijsku zajednicu, gde je do~ekana sa qubavqu, molitvom i suzama radosnicama. Weno prisustvo postalo je sna`no svedo~anstvo vere, nade i sile Bo`ije koja se u nemo}i pokazuje savr{enom. Liturgijsko sabrawe nastavqeno je u duhu hri{}anske qubavi i zajedni{tva za trpezom qubavi u parohijskoj sali. ^lanice KSS „Jugovi}a Majka“ pripremile su sve~ani ru~ak, a sala je bila ispuwena narodom, razgovorom i rado{}u susreta. Mitropolit Siluan je iskoristio ovu priliku i da se sastane sa ~lanovima Crkvenog odbora i razgovara o planovima za daqi razvoj i renovacije u parohiji koje }e doprineti jo{ boqim uslovima za bogoslu`beni i parohijski `ivot.

Kanonska poseta mitropolita Siluana predstavqala je lep i duhovno sna`an uvod u predstoje}e prazni~ne dane u parohiji Svetog Nikole u Blektaunu. U radosti sabrawa i molitvenog zajedni{tva, verni narod se priprema da u petak, na praznik Svetog Nikole, u~estvuje u Svetoj Liturgiji koja }e

biti slu`ena u 9 ~asova, nakon ~ega }e uslediti slavski obred sa ophodom oko hrama. Slavska trpeza bi}e prire|ena naredne nedeqe, 21.12.2025. godine, posle nedeqne Svete Liturgije, kao nastavak prazni~ne radosti i bratskog zajedni{tva u ovoj `ivoj i blagoslovenoj zajednici.

Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska

18 ^etvrtak 23. decembar 2025.

AUSTRALIJA

Za {ta je sve optu`en pre`iveli napada~ Navid Akram, pre`iveli osumwi~eni za masovno ubistvo na pla`i Bondaj u Sidneju, suo~ava se sa 59 optu`bi. Izme|u ostalog, optu`en je po 15 ta~aka za ubistvo i jednu za teroristi~ki ~in, saop{tila je policija Novog Ju`nog Velsa. Wegov otac, 50-godi{wi Saxid Akram, ubijen je prilikom razmene vatre sa policijom na mestu pucwave.

Petnaest qudi je ubijeno, a desetine su rawene u pucwavi 14. decembra, kada je vi{e od 1.000 qudi prisustvovalo doga|aju na pla`i u Sidneju povodom proslave Hanuke. Policija je napad proglasila teroristi~kim aktom usmerenim na jevrejsku zajednicu, Re~ je o najsmrtonosnijoj pucwavi u ovoj dr`avi od 1996. godine. Akram se suo~ava i sa 40 optu`bi za nano{ewe te{kih telesnih povreda sa namerom ubistva i sa jednom koja se odnosi na izazivawe javnog prikazivawa zabrawenog simbola teroristi~ke organizacije. Osumwi~eni Nadim je rawen tokom incidenta i prvo saslu{awe je imao dok je bio u bolni~koj posteqi, saop{tio je lo-

kalni sud u Novom Ju`nom Velsu. Slu~aj je odlo`en do aprila 2026. godine, dodao je. Akram }e biti formalno ispitan kada prestane dejstvo lekova, saop{teno je prethodno Mal Lawon, komesar tamo{we policije. „Zbog pravi~nosti prema wemu, potrebno je da razume {ta se ta~no de{ava“, rekao je Lawon. Dvadeset povre|enih u napadu ostaje u bolnicama {irom Sidne-

ja, a jedan od rawenih je i daqe u kriti~nom stawu. Policija je napad okarakterisala kao teroristi~ki incident, a australijski premijer Entoni Elbanizi je rekao da izgleda da je napad bio „motivisan ideologijom Islamske dr`ave“. Dva dana posle tragedije utvr|eno je da su otac i sin boravili na Filipinima u novembru. Bili su zemqi od 1. do 28. novembra, rekao je filipinski imigracioni biro za BBC. Wihova kona~na destinacija bio je ju`ni grad Davao, saop{tio je portparol imigracione slu`be. Navid Akram je otputovao na Filipine koriste}i australijski paso{, dok je wegov otac Saxid imao indijski, rekle su grani~ne vlasti u Manili.

Saxid Akram je poreklom iz ju`noindijskog grada Hajderabada, ali je imao „ograni~en kontakt“ sa porodicom koja je i daqe tamo. Me|u `rtvama su bila dva rabina, mu{karac koji je pre`iveo Holokaust, najve}i zlo~in nacista u Drugom svetskom ratu, i desetogodi{wa devoj~ica. Stariji bra~ni par, Boris Gurman i wegova supruga Sofija, koji su poku{avali da za{tite druge, rve}i sa jednim od naoru`anih qudi, tako|e su me|u `rtvama. Vi{e od 20 qudi je prevezeno u bolnicu sa povredama, izme|u ostalog i dvojica policajaca. Xek Hibert, 22-godi{wi policajac, oslepeo je na jednom oku i suo~ava se sa „dugim i izazovnim oporavkom“, saop{tila je wegova porodica. Hiqade qudi se 17. decembra okupilo kako bi odalo po{tu rabinu britanskog porekla Eliju [langeru, {to je ujedno i prva sahrana odr`ana za `rtve pucwave. Jevrejska zajednica je kritikovala premijera Elbanizija {to nije preduzeo dovoqno mera protiv antisemitizma. On se branio, tvrde}i da je preduzeo niz mera, poput imenovawa prvog izaslanika zemqe za antisemitizam, poo{travawa zakona o govoru mr`we i pove}awa finansirawa projekata socijalne kohezije i jevrejskih institucija. Smrt rabina [langera je „neopisiv gubitak“ za zajednicu, rekao je na sahrani rabin Levi Volf. „Eli je otrgnut od nas, rade}i ono {to je najvi{e voleo. „[ire}i qubav i radost i brinu}i o sopstvenom narodu sa beskrajnim samopo`rtvovawem tokom `ivota, ali i smrti, on se izdvojio kao jedna od najvi{ih i najsvetijih du{a”, dodao je.

NAKON 40 GODINA I 9.000 EPIZODA SERIJA ”SUSEDI” SE DEFINITIVNO ZAVR[AVA:

Fanovi tuguju kao da im odlazi ~lan porodice ^etiri decenije, vi{e od 9.000 epizoda i generacije gledalaca – a sada, izgleda, i kona~an opro{taj. Nakon {to je 2022. ve} jednom spektakularno uga{ena, pa ekspresno vra}ena na male ekrane, kultna australijska sapunica „Susedi” (Neighbours) definitivno se zavr{ava. Posledwa epizoda bi}e emitovana u Australiji i Velikoj Britaniji, a produkcija je ve} “razmontirana”, dok su glumci prihvatili nove anga`mane. Iako je zvani~na formulacija da serija “odmara”, ~ini se da je sada sviran kraj. Serija je ukinuta 2022. nakon {to ju je britanski Channel 5 odbacio, uprkos ~iwenici da je ve}inu publike sapunica imala upravo u toj zemqi. Veliki opro{taj tada su obele`ili ponovni anga`mani zvezda poput Margo Robi, Kajli Minog i Gaja Pirsa, dok su hiqade qudi pratile posledwu epizodu na javnom gledawu u Melburnu. Ranije ove godine, Amazon je saop{tio da }e “Susedi” definitivno zavr{iti krajem 2025, bez detaqnog obja{wewa odluke. Iako je gledanost opadala, najverniji fanovi tuguju kao da im odlazi ~lan porodice.

”Gugl” i Australija investiraju u podvodne kablove u Papui Novoj Gvineji „Gugl”, u okviru mati~ne kompanije „Alfabet”, realizova}e projekat izgradwe tri podvodna komunikaciona kabla u Papui Novoj Gvineji, saop{tio je vr{ilac du`nosti ministra za IKT Piter Tsijamalili. Ovaj ambiciozni poduhvat finansira}e Australija, u sklopu bilateralnog sporazuma o me|usobnoj odbrani, poznatog kao „Pukpuk sporazum”. Projekat vredan 120 miliona ameri~kih dolara ima ciq povezivawe severnog i ju`nog dela Papue Nove Gvineje, ukqu~uju}i i auto-

KRIZA U AUSTRALIJSKIM ZATVORIMA

Rekordan broj smrtnih slu~ajeva zatvorenika iz redova starosedelaca Broj smrtnih slu~ajeva pripadnika starosedela~kih naroda Australije u zatvoru dostigao je najvi{i nivo otkako je 1980. po~elo bele`ewe podataka, pokazuju najnoviji podaci. Prema podacima Australijskog instituta za kriminologiju, od po~etka godine do juna, od 113 osoba koje su umrle u zatvorima, wih 33 su iz redova domoroda~kih naroda, dok je u istom periodu godinu dana ranije taj broj iznosio 24.

Pripadnici ovih naroda su nesrazmerno zastupqeni u sistemu pravosu|a, pa ~ine vi{e od jedne tre}ine ukupnog broja zatvorenika, uprkos tome {to predstavqaju samo ~etiri odsto populacije u Australiji, navodi BBC. Najnoviji podaci su objavqeni vi{e od tri decenije nakon {to su posle istrage o smrti starosedelaca u zatvorima izdate stotine preporuka i smernica u vezi tog pitawa. U izve{taju se navodi da je glavni uzrok smrtnih slu~ajeva „samopovre|ivawe”, a zatim „prirodni uzroci”. U osam slu~ajeva, zatvorenici su izgubili `ivot tako {to su se obesili, navodi BBC. Najve}i broj starosedelaca koji su smrtno stradali u zatvoru registrovan je u dr`avi Novi Ju`ni Vels gde je bilo devet takvih slu~ajeva. Profesorka krivi~nog prava Univerziteta u Melburnu, Amanda Porter, izjavila je da su ovakve cifre odraz „nacionalne krize” koja zahteva „politi~ku akciju”. Ona je dodala da se malo toga promenilo otkako je specijalna komisija 1991. poku{ala da re{i ovaj problem, preneo je BBC. Od tada je registrovano 600 smrtnih slu~ajeva zatvorenika iz redova domoroda~kih naroda.

nomnu regiju Bugenvil. Realizacijom projekta, zemqa }e dobiti visokokapacitetne kablove koji }e zna~ajno unaprediti wenu digitalnu infrastrukturu, kako prenosi agencija Rojters. Tsijamalili je naveo da projekat odra`ava zajedni~ku posve}enost digitalnoj bezbednosti, regionalnoj stabilnosti i nacionalnom razvoju. Podmorske kablove gradi „Gugl”, a ministar je u Australiji razgovarao o projektu sa australijskim i ameri~kim diplomatama. Portparolka „Gugla” u Australiji odbila je da komentari{e, dok je australijsko Ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo da }e kablovi smawiti cene interneta, podr`ati ekonomski rast i pove}ati obrazovne mogu}nosti. Sporazum „Pukpuk” omogu}ava australijskom odbrambenom osobqu pristup komunikacionim sistemima PNG-a, ukqu~uju}i satelitske stanice i kablove. Australija i SAD finansiraju podmorske kablove u Pacifiku kako bi se suprotstavile kineskom uticaju, nakon {to je kineski „Huavej” izgradio kabl u PNG-u 2018. godine, finansiran kreditom kineske EKSIM banke, isti~e Rojters. Australija je za projekte u regionu izdvojila vi{e od 450 miliona australijskih dolara. Dva dodatna kablovska sistema poveza}e region sa Afrikom i Azijom radi ja~awa otpornosti internet infrastrukture Indijskog okeana.

SRPSKA POSLA

^etvrtak 23. decembar 2025. 19

PRVI FILM O PRESTOLONASLEDNIKU ALEKSANDRU

Tri generacije Kara|or|evi}a `ive u Srbiji Pi{e: Marko Lopu{ina

Posle osam decenija ~lanovi kraqevske porodice Kara|or|evi} su ponovo na okupu u otaxbini. Stare{ina Kraqevskog doma prestolonaslednik Aleksandar o~ekuje da mu dr`ava vrati porodi~ne palate na Dediwu U Jugoslovenskoj kinoteci odr`ana je premijera dokumentarnog filma “Od izgnanstva do povratka“, koji govori o uzbudqivoj `ivotnoj pri~i Wegovog kraqevskog viso~anstva princa prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a. Ro|en je 17. jula 1945. u apartmanu 212 hotela „Klerixis” u Londonu, koji su Vinston ^er~il i britanska vlada na zahtev wegovog oca, kraqa Petra Drugog, privremeno proglasili jugoslovenskom teritorijom kako bi se naslednik prestola rodio na tlu svoje otaxbine. ^ak je, po pri~ama, i zemqa doneta iz Jugoslavije i stavqena ispod kreveta na kom je le`ala wegova majka, kraqica Aleksandra. Sa dve godine princ Aleksandar Kara|or|evi} je u komunisti~koj Jugoslaviji, iz koje su izgnani wegovi roditeqi i svi ostali ~lanovi kraqevske porodice, progla{en za dr`avnog neprijateqa. U dokumentarnom filmu “Od izgnanstva do povratka“ te~e pri~a o tome kako je prestolonaslednik Aleksandar prvi put kro~io u otaxbinu Srbiju 1991. godine i sa suzama se susreo sa svojim srpskim narodom. I kako je 2001, godine, u razgovoru sa premijerom Zoranom \in|i}em, dogovorio da se trajno vrati u Srbiju i nastani u Belom dvoru na Dediwu. - To je na{a ku}a. Sagradio je moj deda kraq Aleksandar Kara|or|evi} od novca zara|enog u poslovima sa zlatom – izjavio je u filmu prestolonaslednik. Danas Aleksandar Kara|or|evi} Tre}i ima 80 godina i titulu stare{ine Kraqevskog doma Kara|or|evi}a. Wegova misija je, kako mi je rekao jednom prilikom – jedinstvo i sloga srpskog naroda, jedinstvo i sloga porodice Kara|or|evi}, izgradwa trajnog puta dr`ave i naroda Srbije u sjajnu budu}nost. Utisak je posle prikazivawa filma „Od izgnanstva do povratka” da je ovaj projekat i realizovan sa namerom da se javnosti prika`e hrabra pri~a prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a o porodici i narodu, o dr`avi i kruni, o slozi, jedinstvu i budu}nosti. Film je ra|en u re`iji rediteqa Lazara Vukovi}a i wegove produkcijske ku}e „Wolf Entertainment“. Prvi kadrovi ovog dokumentarca snimqeni su u Londonu u hotelu „Klerixiz“. Potom na raznim lokacijama u Srbiji, ali i u drugim zemqama, uz u~e{}e brojnih poznatih li~nosti, koji svojim svedo~ewima govore pri~u ne samo o Kara|or|evi}ima, nego i o istoriji Srbije i na{eg naroda. Ovo je prvi put da prestolonaslednik Aleksandar javno iznosi svoju `ivotnu pri~u kako je

Princ Aleksandar, princeza Katarina, princ Filip i princeza Danica Kara|or|evi} Kraqevska porodica Srbije, na raskr{}u isto~nih i zapadnih uticaja, nastojala da o~uva Krunu, slu`e}i narodu i otaxbini. - @elim da ova pri~a bude podse}awe da se neke stvari, poput te da jedna ideologija u detetu od dve godine vidi neprijateqa, vi{e nikad ne ponovi. Da vi{e niko ne bude primoran da odrasta daleko od otaxbine... Da o woj mo`e samo da sawa - rekao je prestolonaslednik Aleksandar. U filmu je prikazan wegov te`ak `ivot u detiwstvu i mladosti, kada je bio u engleskom internatu, kada se {kolovao u [vajcarskoj, studirao na Vojnoj akademiji u Indijani, {kolovao se u [kotskoj, gde se zbli`io sa ro|akom princom ^arlsom i slu`bovao u Severnoj Irskoj i Nema~koj, gde je od qudi saznao da je wegov otac kraq Petar Drugi Kara|or|evi} umro 1970. godine u Americi. - Sahrawen je na crkvenom imawu kraj ^ikaga, a moja majka kraqica Aleksandra je sahrawena na grobqu u Atini. Otac nije imao ni{ta. Ja ni{ta nisam nasledio od wega – pri~a prestolonaslednik, koji je `iveo u mladosti u desetak dr`ava i gradova. Kako nije imao paso{, ka`e, putovao je sa nekim papiri}ima, na kojima je bila otisnuta ulazna viza za svaku dr`avu u koju je ulazio. Kada je upoznao princezu Mariju iz brazilske kraqevske porodice, zaprosio je i o`enili su se 1972. godine. Pre{li su da `ive u Brazil, gde je Aleksandar Kara|or|evi} radio u marketin{koj firmi. Potom su se preselili u ^ikago, u Va{ington, pa u London. Deca su ime se ra|ala, princ Petar 1980. a prin~evi blizanci Aleksandar i Filip 1982. godine. Razveo se sa princezom Marijom da Glorijom od Orleana i Bragance 1983. O`enio se sa princezom Katarinom

Rediteq filma Lazar Vukovi}

u Londonu 1985. u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Deca, mladi prin~evi su `iveli i odrastali sa wima. - Sinovi su sa {est godina po~eli da idu u jednu od najboqih pripremnih osnovnih {kola u Londonu, a sa 13 u jednu od najboqih internatskih - Kraqevsku {kolu u Kenterberiju. Petar je maturirao 1998, a Filip i Aleksandar 2000. Svi su oti{li na razli~ite univerzitete i na razli~ite poslove – svedo~io je prestolonaslednik Aleksandar. U Londonu kao stare{ina Kraqevskog doma prestolanslednik je uvek brinuo o srpstvu. Odlazio je u na{u crkvu, slavio slavu, pose}ivao srpsku zajednicu u Velikoj Britaniji, ali i u SAD i Kanadi. Bio je u Hilandaru, a onda je 1991. godine prvi put do{ao u Srbiju: - Jo{ u avionu, pre sletawa Aleksandar je bio jako emotivan. Zaplakao je. Kada smo sleteli nije od uzbu|ewa mogao da govori, samo je rekao – stigli smo ku}i – sredo~i princeza Katarina. Sam prestolonaslednik se pored zadivqenog naroda ose}ao kao srpski kraq: - Prva poseta otaxbini bila je neverovatna, stotine hiqada qudi, vo`wa od aerodroma do grada trajala je satima, ulice prepune. Mnogim qudima iz [umadije vlast nije dala da u|u u Beograd. Bilo je veoma emotivno. Slede}eg dana bio sam prvi put na grobu mog dede kraqa Petra. Osetio sam se kao kod ku}e... Prestolonaslednik Aleksandar je nastavio da pose}uje Beograd i Srbiju narednih godina. Prve razgovore o trajnom preseqewu imao je sa premijerom: - Zoran \in|i}, koji je ulo`io ogromne napore da nam omogu}i povratak u otaxbinu, rekao mi je: „Hajdemo u kola, idete u svoj dom na Dediwu.” Kazao sam: „Zorane, molim

vas - ne! ^ekali smo toliko dugo, `elim da sve bude po pravilima i zvani~no. Da prvo obavim turneju po Srbiji, da posetim moj narod u gradovima”. Tako je i bilo. Ve} 27. februara 2001. godine Narodna skup{tina Jugoslavije poni{tila je ukaz iz 1947, ~ime nam je vra}eno dr`avqanstvo. Nedugo potom uru~eni su nam paso{i. - Kona~no smo se vratili ba{ na moj ro|endan - 17. jula 2001. U{li smo u dom koji je moj deda izgradio za svoju porodicu - Kraqevski dvor. Ne mo`ete da zamislite poplavu ose}awa... Onda nastaju politi~ki i administrativni problemi. Godine 2011. pokrenut je postupak restitucije kraqevske imovine, koji je trebalo da se porodici Kara|or|evi} vrati wihovo vlasni{tvo nad Kraqevskim dvorom sa dve palate, ku}om i kapelom. Do danas taj proces nije okon~an. Imovina kraqevskim porodicama je vra}ena u Bugarskoj, Rumuniji, Gr~koj, ali ne u Sloveniji, ~lanici EU i Srbiji. U ovom filmu prestolonaslednik Aleksandar o tome govori trezveno i mirno, a ministri Ivica Da~i} i Marko \uri} govore da }e sve “biti ura|eno...” Na kraju ovog filma, prve javne ispovesti stare{ine Kraqevskog doma prestolonaslednik Aleksandar poru~uje: - Tri generacije Kara|or|evi}a danas `ive u Srbiji. Kara|or|evi}i su u svojoj otaxbini, tu `ivimo, ven~avamo se, ra|amo. Sa svojim narodom, tamo gde pripadamo i gde jedino mo`emo biti. Kruna je tu da slu`i Srbiji i na{im qudima. To je ono najva`nije i to je za mene glavna poruka ovog filma. Premijeri filma “Od izgnanstva do povratka“, su prisustvovali princ naslednik Filip i princeza Danica Kara|or|evi}, episkop novobrdski G. Ilarion, vikar Wegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Porfirija, ambasadori Kraqevine [panije, Argentine i drugi predstavnici diplomatskog kora, g-|a Beti Rumeliotis, sestra princeze Katarine, ~lanovi savetodavnih tela Krune, predstavnici dr`avnih i kulturnih institucija, kao i brojni drugi ugledni gosti iz sfera privrede, umetnosti, kulturnog i javnog `ivota Srbije. Film “Od izgnanstva do povratka“, je u{ao i u selekciju Srpskog filmskog festivala u ^ikagu gde }e biti prikazan u decembru ove godine. Filmska ekipa kompanije „Wolf Entertainment“ nastavqa rad na prate}oj TV seriji o prestolonasledniku Aleksandru Kara|or|evi}u i kraqevskoj porodici sa radnim nazivom, „Kruna, dr`ava i narod“. U me|uvremenu prestolonaslednik Aleksandar Tre}i Kara|or|evi} pi{e svoje memoare.

20 ^etvrtak 23. decembar 2025.

PUTOPIS

Nigerija – zemqa stenovitih ~uda, vodopada i vekovne kulture Nigerija, koju ~esto nazivaju i „xinom Afrike”, osim demografske prednosti kao najmnogoqudnija zemqa Afrike, ponosi se i najvi{im nacionalnim dohotkom. Ali Nigerija je i zemqa `ivopisnih pejza`a, bogate kulturne ba{tine i neverovatne raznolikosti. Od veli~anstvenih planina i vodopada, preko pra{umskih predela i savana, do istorijskih znamenitosti i modernih gradova – svako ko kro~i u ovu zemqu ima priliku da do`ivi jedinstven spoj prirode, istorije i tradicije. ZUMA STENA Zuma stena je veliki prirodni monolit koji se uzdi`e pribli`no 725 metara iznad svoje okoline. Nalazi se u dr`avi Niger, koja je veoma blizu federalne prestonice, Abuxe. Ova xinovska stena nekada je bila utvrda za pleme Gvari koji su je zvali „zumva“ (zumwa), {to bi se moglo prevesti kao „mesto morki“. Tokom plemenskih ratova krili su se u pe}inama ove stene. Zuma stenu i daqe prate brojna misti~na predawa ispletena oko we. Starosedeoci ispredaju legende o nevidqivim zlim duhovima koji `ive u utrobi stene. Podse}a qude na istoriju i kako je spasila wihov narod, predstavqa jedinstvenu stenovitu formaciju i tako|e je pose}ena turisti~ka destinacija pogodna za izlete. PLATO MAMBILA Plato Mambila u nigerijskoj dr`avi Taraba severni je produ`etak visoravni Bamenda u Kamerunu. Prose~na nadmorska visina mu je oko 1.600 metara, {to ga ~ini najvi{im platoom u Nigeriji. Pojedina sela se nalaze na obroncima koja su najmawe 1.828 metara iznad nivoa mora, a neke planine na platou i oko wega su visoke preko 2.000 metara, poput Ganga ili ^apal Vadija, koje dosti`u visinu od 2.419 metara. Mambila je najvi{a planina u Nigeriji i u zapadnoj Africi. Plato je ispresecan uzvi{ewima i dubokim klisurama, prepun vodopada, reka i potoka, zelenih pa{waka i planta`a ~aja. Svi oni koji vole planinarewe i avanturu, ne bi trebalo da propuste da posete ovaj deo Nigerije. PLANINSKI CENTAR OBUDU Nekada poznat kao Ran~ Obudu, na visoravni Obudu u nigerijskoj dr`avi Kros-River, jedan je od najpopularnijih turisti~kih centara u zemqi. Izgradio ga je 1951. godine [kotlan|anin M. Mekogli, koji je prvi istra`ivao ove planinske vence 1949. godine. Kampovao je na vrhu planine O{i mesec dana pre nego {to se vratio sa svojim partnerom Hjuom Xounsom i dr Krofildom 1951. godine, i zajedno sa wima podigao ran~. Od 2005. godine, `i~ara koja se pewe 870 metara od podno`ja do vrha platoa pru`a posetiocima zadivquju}i pogled, i mogu}nost da zaobi|u izuzetno krivudav put do vrha. Ran~ je u posledwe vreme do`iveo ogromni priliv doma}ih i stranih turista jer je vlada investirala u podizawe sme{tajnih objekata i pretvorila ran~ u poznati centar za odmor i turisti~ko letovali{te u Nigeriji. REZERVAT JANKARI Rezervat divqih `ivotiwa Jankari, nekada{wi nacionalni park, nalazi se u dr`avi Bau~i, na severoistoku Nigerije. Prostire se na povr{ini od oko 2.244 kvadratnih kilometara i dom je nekoliko prirodnih izvora tople vode, kao i {irokog spektra flore i faune. Sme{ten u srcu zapadnoafri~ke savane jedinstveno je mesto za turiste koji `ele da posmatraju divqe `ivotiwe u wihovom prirodnom stani{tu. Jankari je osnovan kao rezervat divqih `ivotiwa 1956. godine, ali je kasnije 1991. godine progla{en najve}im nacionalnim parkom Nigerije. To je najpopularnija

Zuma stena

Rezervat divqih `ivotiwa Jankari

Kokosova pla`a Badagri

Vodopadi Gurara

Planinski centar Obudu destinacija za turiste u Nigeriji i igra kqu~nu ulogu u razvoju i promociji turizma i ekoturizma u Nigeriji. Tako|e je popularna eko-destinacija u zapadnoj Africi. Rezervat divqa~i Jankari je va`no uto~i{te za preko 50 vrsta sisara, ukqu~uju}i afri~kog savanskog slona, maslinastog pavijana, patas majmuna, tantalus majmuna, kowske antilope, hartebista, lava, afri~kog bivola, mo~varne antilope, impala i nilskog kowa. Populacija lavova je na ivici izumirawa. U parku se nalazi i preko 350 vrsta ptica. Od wih, 130 su stalne, 50 su palearkti~ke migrantske ptice, a ostale su intraafri~ke migrantske ptice koje se kre}u lokalno unutar Nigerije. Od 2005. godine, za{ti}eno podru~je se smatra jedinicom za za{titu lavova zajedno sa Nacionalnim parkom Kaiwi. KOKOSOVA PLA@A BADAGRI Ova jedinstvena pla`a, sa preko dva miliona kokosovih stabala, nalazi se u dr`avi Lagos, ta~nije u gradu Badagri koji se grani~i sa Republikom Benin. Zlatan pesak, prelepi zalasci sunca, beskrajno plavetnilo i talasawe mora. Posetioci mogu da u`ivaju u suncu, osve`avaju}em plivawu u Atlantiku ili opu{taju}oj vo`wi brodom. Pla`a je tako|e puna lokalnih prodavaca koji nude ukusnu kokosovu vodu i lokalne grickalice. VODOPADI GURARA Na reci Gurara, u lokalnoj samoupravi Niger, nalaze se vodopadi visoki oko 30 metara. Prema usmenom predawu, vodopade Gurara je otkrio lovac plemena Gvari po imenu Buba 1745. godine, pre nego {to su ih Evropqani otkrili 1925. godine. Predawe ka`e i da su vodopadi Gurara i reka Gurara dobili ime po dva bo`anstva zvana Gura i Rara. Uprkos svojoj burnoj istoriji, vodopadi Gurara su jedno od glavnih turisti~kih mesta u Nigeriji. U skorije vreme postoje planovi da se pretvore u odmarali{te sa rekreativnim centrom i hotelom sa sedam zvezdica oko wega. DREVNI GRADSKI ZIDOVI KANOA Izgra|eni kao odbrambeni zid, temeqe zidova Kanoe je postavio Sarki Gijimasu (vladao 1095 –1134.), tre}i kraq Kraqevstva Kano prema Kano hronici. Sredinom 14. veka, tokom vladavine Zamnagave, zid je zavr{en pre nego {to je dodatno pro{iren tokom 16. veka. Prema istorijskim izvorima, tada{wi generalni guverner kolonije i protektorata Nigerije, Frederik Lugard, nakon {to su britanske snage osvojile drevni grad Kano, napisao je u izve{taju iz 1903. godine o zidovima da „nikada nije video ni{ta sli~no u Africi“. Drevni gradski zidovi Kanoa sastoje se od brda Dala gde je osnovan, pijace Kurmi i Emirove palate. Procewuje se da su drevni gradski zidovi Kanoa prvobitno bili visoki od 9,1 do 15,2 metara, a u osnovi su bili {iroki oko 12 metara, sa 15 kapija oko sebe.

KWI@EVNOST

^etvrtak 23. decembar 2025. 21

ALFONS DODE:

Posledwi ~as BRANKO M. JOVANOVI]:

Miris

Pro~itali smo na internetu kako se u rerni pe~e kestewe. Kupili i posva|ali se kako se zaseca. Pro{lo je vi{e od ~etrdeset godina, kad smo treperili, ne zbog zime, nego {to smo jedva ~ekali da skinemo vunene rukavice i iz papirnog fi{eka jedemo, a posle ose}amo toplotu ruke u ruci. Miris }umura je ostao. Unazad godinama ne}u da kupim na ulici. Do|em ku}i i dok o~istim budem k’o oxa~ar i jedva prona|em nekoliko komada da pojedemo. Jo{ je u rerni. Pa i da ne vaqa, predla`em `eni da odemo napoqe, stanemo u dvori{te pored zgrade i jedemo. Ona re~e da bi bilo boqe da sa~ekamo da po~ne da pada sneg. Nisam stigao da po~nem da se “dogovaramo”, izvadi ona iz rerne. Krenusmo da ~istimo i jedemo, zadovoqni kako smo ispekli. Jes’ bilo lepo.

KLOD BUR@EKS:

Te`ina re~i ^ujem tu i tamo qude da pri~aju o te`ini re~i. Sto mu muka, a kolika mu do|e te`ina re~i? Petsto grama? Kilo? Ko }e ga znati! A da ne pri~amo o tome da sve re~i nemaju istu te`inu. Neke su te{ke poput re~i kamion ili prezasi}enost, neke pak lagane poput re~i paperje ili uzdah. Ipak, ne treba izgubiti iz vida ~iwenicu da qudi na razli~ite na~ine gledaju na pojmove te`ine i lako}e, jer svako na to primewuje svoje sopstvene kriterijume. Stoga mo`emo zauzeti stav da su pojmovi te`ine i lako}e neodre|eni. Neodre|en je, uzgred budi re~eno, lagana re~. Ju~e sam napisao pismo te{ko gotovo dvadeset kila. Bez ikakve sumwe, izvr{io sam lo{ odabir re~i! Trebalo je da se dr`im prefiwenijeg vokabulara, s obzirom na ~iwenicu da je u pitawu bilo qubavno pismo. Qubavno pismo od dvadeset kila, {to je mnogo - mnogo je. Ba{ mnogo! Previ{e. Naravno, doti~na osoba je to lo{e podnela. Poslala mi je telegram raskida. Telegram lak kao perce… Tek ne{to te`i od uzdaha! Ali da se ne udaqavamo od teme. Treba biti svestan da lagane re~i ili re~i koje za takve va`e mogu biti te{ke. Te{ke zbog posledica koje za sobom povla~e. Posta-

vimo sebi slede}e pitawe: da li je lagana re~ koja za sobom povla~i te{ke posledice te`a ili lak{a od te{ke re~i koja za sobom povla~i lagane posledice? U odnosu na ovaj problem svako }e zauzeti svoj stav. A evo kakav je moj: smatram da neka te{ka re~ poput re~i… te`ak, da ne bismo gubili vreme u tra`ewu neke druge re~i, mo`e, u odre|enim prilikama, da bude lak{a od neke lagane re~i kao {to je na primer… lako}a. Podvla~im: samo u odre|enim okolnostima. Nadam se da me razumete. U redu, da zavr{imo sa tim. Kolika je te`ina re~i? Kolika je te`ina mojih re~i, ovih ovde, od{tampanih na ovoj stranici? Hajde, kolika je? Ne ba{ velika, pretpostavqam. Ili }e ba{ biti da su one te{ke tonu. Istini za voqu, ~ini mi se da wihova te`ina varira u zavisnosti od ~itaoca. Da, bi}e da je to. Ona varira u zavisnosti od ~itaoca.

Toga jutra sam kasnio u {kolu i silno sam se bojao da }u dobiti ukor, jer nimalo nisam znao lekciju o participima. Sve vreme sam tr~ao, ali mi se ~inilo da me noge ne slu{aju. Kad sam prolazio pored pilane, video sam grupu qudi okupqenih oko oglasne table; ali nisam se zaustavio. Mislio sam da }e jo{ biti vremena da pogledam {ta ima novo. Kad sam stigao do {kole, umesto uobi~ajene buke, ~uo sam neobi~nu ti{inu. Uvek bi, pre nego {to u~iteq u|e u razred, u~enici glasno ponavqali lekcije, lupali klupama, otvarali i zatvarali kwige. Sada se nije ~ulo ni{ta. Pro{ao sam pored otvorenih vrata i ugledao ~udan prizor. Na posledwim klupama, gde su obi~no sedeli najnevaqaliji |aci, sedeli su stari qudi iz sela, ozbiqni i tihi. Me|u wima sam prepoznao starog Hojzera, biv{eg gradona~elnika, i po{tara. Svi su dr`ali male bukvare u rukama. A na{ u~iteq, gospodin Hamel, stajao je pored katedre, obu~en sve~ano, u zelenom kaputu, sa malom crnom kapicom, kakvu nikada ranije nije nosio osim na sve~anim prilikama. Srce mi je lupalo kao ludo, ali me nije ni pogledao strogo. Samo mi je tiho rekao: - U|i, Fran~e, i sedi. Seo sam na svoje mesto i tek

tada primetio da je na tabli velikim slovima ispisano: „@IVELA FRANCUSKA!“ Gospodin Hamel nas je pogledao sve redom, pa je rekao: - Deco, ovo je moj posledwi ~as.

da je to najlep{i jezik na svetu, najjasniji i najlogi~niji, i da ga moramo ~uvati jer narod koji izgubi svoj jezik izgubi i du{u. Zatim smo po~eli s pisawem. Nikada nisam pisao tako pa`qivo. ^inilo mi se da

U razredu je nastala potpuna ti{ina. - Od danas - nastavio je - u {kolama Alzasa i Lorene predava}e se samo nema~ki jezik. Naredba je stigla ju~e iz Berlina. Zato su danas ovde i va{i roditeqi i stariji qudi iz sela, da prisustvuju ovom posledwem ~asu francuskog jezika. Nikada u `ivotu nisam toliko po`alio {to nisam u~io. Sve one re~i, sva pravila, koja su mi izgledala dosadna, sada su mi bila dragocena kao zlato. Gospodin Hamel govorio je o francuskom jeziku s nekom posebnom toplinom. Rekao nam je

svako slovo ima te`inu. ^ak su i mali prvaci pisali }utke, a kroz prozor se ~uo samo tihi {um li{}a. Kad je sat otkucao podne, ~ula se truba pruskih vojnika. Gospodin Hamel je prebledeo. Ustao je, okrenuo se tabli i, drhte}om rukom, napisao velikim slovima: „@IVELA FRANCUSKA!“ Zatim se okrenuo prema nama, podigao ruku kao da `eli jo{ ne{to da ka`e, ali nije mogao. Samo je pokazao prema vratima. - Gotovo je - rekao je. I mi smo iza{li, }utke, nose}i u srcu ne{to {to nismo umeli da izrazimo re~ima.

MILUTIN USKOKOVI]:

Gost ku}e Jednog prole}nog jutra, dok je sunce tek izvirivalo iza brda i ptice se ogla{avale iz {umarka, u selo je do{ao stranac. Bio je to ~ovek sredwih godina, odeven skromno, sa {tapom u ruci i torbom preko ramena. Na{ao se pred ku}om siroma{nog seqaka Jovana. Ku}a je bila tro{na, dvori{te pusto, a ispred praga igrala su se deca u poderanim ko{uqicama. - Dobar dan, doma}ine - re~e stranac, skinuv{i kapu. - Putujem daleko, a sunce `e`e… Ho}e{ li me primiti pod svoj krov da predahnem? Jovan ga pogleda, vide da je umoran i pra{wav, pa ga uvede u ku}u. - U|i, putni~e. Kod sirotiwe nema mnogo, ali ima hleba i vode. Seli su. @ena donese kr~ag hladne vode i komad kukuruznog hleba. Gost je jeo polako, tiho, a deca su ga znati`eqno gledala. - A kuda putuje{? - upita Jovan. - Putujem tamo gde me noge nose, - odgovori gost. - Tra`im

qude dobre voqe, kod kojih }e se du{a odmoriti. Jovan se zamisli. Nije znao {ta da ka`e. Gost potom ustade, izvadi iz torbe malu ikonu Presvete Bogorodice i pru`i je doma}inu: - Ovo ostavqam tvojoj ku}i. Gde god ona bude stajala, tu }e dolaziti i blagoslov. Rekav{i to, okrete se i izi|e

iz ku}e, laganim korakom, kao da lebdi. Jovan i `ena ostado{e zbuweni. Ikona zasija u wihovoj siroma{noj sobici, a deca se stado{e radovati, kao da im je stiglo najve}e bogatstvo na svetu. Od toga dana, kako bele`i predawe, u ku}i Jovanovoj nikada vi{e nije nestalo hleba, niti je glad zakucala na vrata.

22 ^etvrtak 23. decembar 2025.

DRU[TVO

BEZ PRAZNI^NE EUFORIJE NA TRGOVIMA:

Tek nekolicina gradova u Srbiji organizuje do~ek 2026. godine Do ulaska u novu godinu ostalo je svega nedequ dana, a ~ini se da }e ovog puta dobra atmosfera na trgovima gradova {irom Srbije izostati. Mesta na kojima }e gra|ani mo}i besplatno da proslave do~ek 2026. mo`e se prebrojati na prste jedne ruke. Stoga i ne ~udi {to je, prema re~ima turisti~kih radnika, interesovawe za do~ek Nove godine van zemqe veliko. Za do~ek Nove 2026. godine najvi{e novca izdvojila je op{tina ^ajetina, koja planira realizaciju tri koncerta na Zlatiboru – na ve~e do~eka, reprizu kao i 2. januara 2026. godine. Predsednik Op{tine ^ajetina Milan Stamatovi} izjavio je da, kao i svake godine, i ove o~ekuju veliku posetu, te da su procene da }e na do~eku Nove godine biti bar 100.000 qudi. Upravo te ve~eri na Kraqevom trgu od 22 sata pripremqen je koncert Dejana Mati}a, za koji }e iz buxeta op{tine biti izdvojeno oko 5.615.500,00 dinara. Iste ve~eri nastupi}e i truba~ki orkestar, za

{ta }e biti pla}eno 519.200 dinara. Za reprizu do~eka gra|ane }e zabavqati An|ela Igwatovi} poznatija kao Breskvica. Po~etak wenog nastupa planiran je u 21 ~as, a ko{ta}e ne{to vi{e - 5.953.200 dinara. Svi koji se na Zlatiboru budu zadesili 2. januara, mo}i }e da slu{aju koncert Xejle Ramovi}, a za to }e biti izdvojeno 2.968.900 dinara. I posetioci Vrwa~ke Bawe ima}e priliku da Novu 2026. do~ekaju u organizaciji grada. Svi oni koji se u novogodi{noj no}i zadese na Trgu kod Biblioteke ima}e priliku da pono} do~ekaju uz Breskvicu, koja dan kasnije nastupa na Zlatiboru. Za ovaj nastup Breskvica }e inkasirati 4.720.000 dinara. Za reprizu iz buxeta grada bi}e izdvojeno gotovo tri puta mawe novca - 1.700.000 dinara, a prisutne }e zabavqati Jelena Karleu{a. Kragujev~ani }e, ukoliko se odlu~e da u novogodi{woj no}i do|u na \a~ki trg, u 2026. godinu u}i uz nastup grupe „Leb i sol“, ~iji koncert po~iwe u 22.30 sati.

Renovirani Trg vojvode Radomira Putnika u ovom gradu bi}e mesto koncerata popularnih muzi~kih izvo|a~a u posledwim danima decembra. U subotu, 27. decembra nastupi}e Experiment, 28. decembra grupa Regina, 29. decembra Ortodoks Kelts, a 30. decembra je koncert grupe Keni nije mrtav. Sve svirke po~e}e u 19.30, a na portalu javnih nabavki nije bilo mogu}e prona}i koliko je novca grad izdvojio za ove namene. Bor je i ove godine odlu~io da gra|ane i posetioce obraduje koncertima u novogodi{woj no}i, a kako je za lokalne medije rekao pomo}nik gradona~elnika Bora Neboj{a Buzej, gost ve~eri bi}e umetnica Edita Aradinovi}, popularna me|u mla|om publikom. Za koncert Edite Aradinovi} sa prate}im bendom grad Bor je, kako se mo`e videti na portalu javnih nabavki, izdvojio 3.619.000 dinara. Iste ve~eri pred-

vi|en je i nastup sestara Gobovi}, duo poznat po izvo|ewu tradicionalnih pesama, za {ta {ta je iz gradske kase planirano 1.350.000 dinara. I Sokobawa je za 31. decembar planirala celove~erwi program uz nastupe muzi~ara. Tako }e na Gradskom trgu od 18 sati okupqene me{tane i goste zabavqati Valter grupa, Di-xej Milan Babi} i Barka Bras Bend. Organizovanog javnog do~eka, kako je najavio gradona~elnik Beograda, ove godine u prestonici ne}e biti, kao ni u Novom Sadu i Ni{u.

Brak u Srbiji nekada i sad – {ta se promenilo od davnih dana? PRINC FILIP KA@WEN ZBOG PODR[KE STUDENTIMA:

Vlast ukida buxet za Dvorski kompleks na Dediwu! Monarhisti – Pokret za Kraqevinu Srbiju osudili su odluku vlasti da u buxetu za 2026. godinu u potpunosti ukine sredstva za odr`avawe Dvorskog kompleksa na Dediwu, ocewuju}i da je re~ o „osveti re`ima Aleksandra Vu~i}a“ prema princu Filipu Kara|or|evi}u.U saop{tewu saveza Monarhisti – Pokret za Kraqevinu Srbiju oceweno je da je odluka usledila nakon nedavne javne izjave princa Filipa, u kojoj je pozvao na uklawawe {atorskog naseqa ispred Doma Narodne skup{tine, takozvanog „]acilenda“, kao i na vra}awe Pionirskog parka u prvobitno stawe iz vremena Kraqevine Srbije. Kopredsednik Monarhista i narodni poslanik koalicije NADA Du{an Radosavqevi} naveo je da je prvi put u istoriji u potpunosti obustavqeno finansirawe odr`avawa Dvorskog kompleksa, koji ima status kulturnog dobra od izuzetnog zna~aja za Srbiju. Prema wegovim re~ima, „~ak su i komunisti izdvajali sredstva za wegovo odr`avawe, dok sada{wa vlast, prepu{ta dvor propadawu“. Radosavqevi} je ocenio i da je „sramota za dr`avu“ to {to porodica Kara|or|evi} „jo{ uvek `ivi kao podstanar u svojoj dedovini“, navode}i da su izuzeti iz procesa restitucije i da im „nije vra}ena imovina koju su stvarale generacije ove dinastije, od Kara|or|a, do Kraqa Petra i Aleksandra“. On je dodao da je dr`ava, sve dok ne vrati imovinu Kara|or|evi}ima, du`na da odr`ava Dvorski kompleks, posebno imaju}i u vidu wegov kulturno-istorijski zna~aj. Monarhisti su naveli da je za odr`avawe Dvorskog kompleksa na Dediwu u 2024. godini iz buxeta izdvojeno 67 miliona dinara, u 2025. godini 77 miliona, dok je za 2026. godinu planirano da za tu namenu ne bude izdvojen ni jedan dinar.

Istori~arka i autorka kwige Aleksandra Vuleti} u svom gostovawu na RTS-u objasnila je kako je nastala kwiga i {ta ju je inspirisalo da pi{e o braku u Srbiji. „@enskiwe slu`e sve mu{ke u ku}i. One ih izuvaju, prinose im ode}u i obu}u, peru im noge, polivaju i slu`e ih oko sovre. Ako je koje ve} za sovrom, onda seda na iskraj, a kad ima gostiju, ne seda nikako, nego dvori. Za nevestu je sramota nazvati svog mu`a po imenu. @ensko mu{kome ne sme pre}i put nipo{to“, ovo je odlomak iz kwige „Brak u modernoj Srbiji“, pi{e RTS. „Moja interesovawa oduvek su bila vezana za dru{tvenu istoriju. U arhivima sam prona{la prili~no veliki broj dokumenata koji, ~ini mi se, bacaju ne{to druga~ije svetlo na sliku braka u pro{losti od one koju obi~no imamo. Tako je po~elo istra`ivawe o ovoj temi, koje je rezultiralo brojnim radovima, izme|u ostalog i ovom kwigom“, rekla je autorka. Dodaje da je u 19. veku granica za udaju devojaka bila 14 godina, dok je za momke iznosila 17 godina, ali je bilo zahteva da ta granica bude i ni`a. To se i tada smatralo veoma ranim ulaskom u brak. ZBOG ^EGA SU TRA@ILI I RANIJE DA STUPE U BRAK? „Granica za `ene je ne{to kasnije pomerena na 15 godina, ali je va`no re}i da su te granice bile sli~ne i u drugim evropskim zemqama. Dakle, Srbija nije bila izuzetak. Jednostavno, tada je `ivot bio ubrzan. @ivotni ciklus bio je br`i – qudi su se ranije ven~avali, ranije dobijali decu i ranije umirali nego danas. Brak je, naro~ito na selu, imao veliki zna~aj za opstanak i egzistenciju“, istakla je istori~arka. Navodi da su `ene bile veoma va`ne kao radna snaga u doma}instvu. Mnoge seoske porodice koje bi ostale bez nekog ~lana, odnosno koje su imale mali broj radnih ruku, te`ile su da

{to pre o`ene svoje maloletne sinove, pa su dr`avne vlasti bile zatrpane molbama da im se to dozvoli, jer je opstanak porodice bio u pitawu. CRKVA JE VODILA RA^UNA DA SE TE GRANICE PO[TUJU „O tim granicama kada deca stupaju u brak – crkva je vodila ra~una da u brak ne stupaju deca koja jo{ nisu sazrela, ali se istovremeno vodilo ra~una i o ekonomskim, odnosno eg-

devojaka tra`ili su nadoknadu za gubitak jednog para radnih ruku“, naglasila je autorka. Ona navodi da mnogi mladi}i nisu bili u mogu}nosti da redovnim putem do|u do `ene, pa su pribegavali otmici. S druge strane, ~im su uspostavqene prve nacionalne, odnosno ustani~ke vlasti, ovaj obi~aj je zabrawen. Zanimqivo je da je Kara|or|e tokom Prvog srpskog ustanka u nekoli-

zistencijalnim razlozima“, rekla je istori~arka. Mnogi obi~aji u ruralnim sredinama zadr`ali su se do danas. U jednom trenutku zakon je zabranio otmicu dece i beg `ena. KO JE BE@AO, A KO JE KRAO MLADE? „Otmica devojaka bila je veoma ra{irena u 18. veku. Po~etkom 19. veka, od ustani~kog perioda, dr`ava poku{ava da ovaj obi~aj suzbije kao nehri{}anski i necivilizovan. Otmica je, me|utim, bila zna~ajna i iz ekonomskih razloga. Mnogi mu{karci u to vreme te{ko su mogli da se o`ene na selu. Na primer, Vuk Karaxi} u Srpskom rje~niku, pod odrednicom ‚`enidba’, navodi da se donedavno u Srbiji toliko mnogo iskalo za devojke da se siroma{an ~ovek nije mogao o`eniti. Jednostavno, mnogi roditeqi

ko svojih uredbi zabrawivao otmicu, iako se on sam, jo{ kao hajdu~ki haramba{a, dakle pre ustanka, o`enio otmicom, kao i da je na isti na~in `enio mnoge ~lanove svoje hajdu~ke dru`ine. U novim dru{tvenim okolnostima, me|utim, pona{ao se druga~ije i nastojao da ovaj obi~aj iskoreni. „Dogovoreni beg de{avao se iz razli~itih razloga. Kada, na primer, roditeqi devojke nisu dozvoqavali udaju za izabranog momka, ona bi kradom odlazila u wegov dom i na taj na~in bi se na kraju ven~ali. Tako|e, po{to su svadbe, kao i danas, pratile brojne obi~aje koji su iziskivali zna~ajna finansijska sredstva, porodice su se ~esto dogovarale da mlada, u dogovoru sa mlado`ewom, pobegne, kako bi se ven~ali bez velike svadbe i izbegli visoke tro{kove“, rekla je Aleksandra Vuleti}.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 23. decembar 2025. 23

SRBIJA OBORILA REKORD:

Vesna Aleksi} je pilot u Er Srbija i zlatnim slovima se upisala u istoriji vazduplohovstva! Er Srbija i Kontrola letewa Srbije i Crne Gore SMATSA zajedni~ki su zabele`ili milioniti let u 2025. godini, {to, kako je saop{teno – predstavqa istorijski rezultat u doma}em i regionalnom vazdu{nom saobra}aju. Ovaj rekord ostvaren je upravo letom Er Srbije JU 331 iz Ciriha za Beograd, 12. decembra. Ulaskom vazduhoplova u vazdu{ni prostor Republike Srbije kontrolor letewa je nakon preuzimawa istog u nadle`nost, uz prigodnu ~estitku informisao posadu da je upravo wihov let milioniti opslu`eni vazduhoplov u nadle`nosti SMATSA u 2025. godini, saop{tila je Er Srbija. Pilotkiwa u ulozi kapetana vazduhoplova A-319 je podelila ovu informaciju sa putnicima i obavestila da prisustvuju obele`avawu istorijskog rekorda. „Velika mi je ~ast {to sam danas predvodila posadu na milionitom letu u 2025. godini. Ova operacija nije samo broj, ona je simbol na{e posve}enosti i neprekidnog napretka. Ovaj uspeh govori o poverewu putnika, trudu na{ih timova i sve ve}oj ulozi Srbije u evropskom vazdu{nom saobra}aju. Kao `ena kapetan, nadam se da }u ovim rezultatom i svojim radom inspirisati i nove generacije da slede svoje snove, jer na{a postignu}a pokazuju da se u Srbiji mo`e graditi uspe{na karijera u vazduhoplovstvu“, izjavila je Vesna Aleksi}, kapetan Er Srbije. Slobodan Kur}ubi}, direktor Sektora za terminalne i aerodromske kontrole letewa istakao je, kako je saop{teno, da je ovaj dan je va`an za SMATSA-u, nacionalnog avio-prevoznika Er Srbiju i za {iru vazduhoplovnu zajednicu „i potvrda da postoji kapacitet da se odgovori vrlo

SRPSKA MEDICINA PI[E ISTORIJU:

slo`enim zahtevima i potrebama korisnika na{ih usluga”. ER SRBIJA I SMATSA U BROJKAMA Er Srbija je, navodi se, do 8. decembra prevezla vi{e od 4,3 miliona putnika, {to predstavqa rast od 3,2 dosto u odnosu na isti period 2024. godine, dok je ukupan broj letova porastao za ~etiri odsto. Sa i ka Beogradu je putovalo vi{e od 2,1 milion putnika, a broj poletawa iz glavnog grada pove}an je za 4,1 odsto. Avgust je bio najprometniji mesec po broju letova i putnika ikada, dok je 1. avgust postao rekordni dan u istoriji Er Srbije sa 206 povratnih letova i vi{e

od 21.800 putnika u jednom danu. Paralelno s rastom avio-saobra}aja, SMATSA, kako je saop{teno – „bele`i rezultate koji ih ~ine liderom me|u pru`aocima usluga u regionu i svrstavaju me|u prvih deset provajdera u Evropi“. Tokom 2025. godine u prostoru nadle`nosti zabele`eno je pove}awe saobra}aja od {est odsto u odnosu na prethodnu godinu, ostvareno je vi{e od 110.000 poletawa i sletawa na aerodroma u Srbiji i Crnoj Gori, preko 400 operacija sletawa i poletawa u jednom danu na Aerodromu ,,Nikola Tesla” , vi{e od 4.100 letova dnevno tokom sezone, i 265 operacija u jednom satu.

Vesna Aleksi}, kapetan Er Srbije

VELIKO SRCE MALOG MAREKA:

Na{i lekari izveli prvu robotski asistiranu operaciju srca u regionu! U ~etvrtak je na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dediwe“ izvedena prva robotski asistirana operacija na srcu – minimalno invazivna koronarna intervencija. Re~ je o pionirskom zahvatu koji predstavqa prvu operaciju ove vrste ne samo u Republici Srbiji, ve} i na Balkanu i u {irem regionu, a do sada ovakve intervencije su izvo|ene iskqu~ivo u Italiji i Poqskoj. Operacija je realizovana uz primenu robota marke Microport Medbot, kineske proizvodwe, koji je u klini~koj upotrebi u gotovo svim zemqama sveta, izuzev Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Ovaj zna~ajan i revolucionaran iskorak u doma}oj medicini izve{}e kardiohirurzi Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dediwe“, klin. asist. dr Miroslav Mili~i} i klin. asist. dr Bogdan Okiqevi}, uz stru~ni nadzor i mentorstvo prof. dr Pjotra Suvalskog (prof. dr Piotr Suwalski), iz Nacionalnog instituta za medicinu Ministarstva unutra{wih poslova i administracije Republike Poqske, lekara sa najve}im brojem izvedenih robotski asistiranih kardiohirur{kih procedura u Evropi. Prof. dr Suvalski bi}e kqu~ni stru~ni konsultant Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dediwe“ u procesu potpunog razvoja i implementacije robotski asistirane hirurgije u budu}em periodu. Primena robotske hirurgije omogu}ava mawu invazivnost, br`i i lak{i postoperativni oporava kpacijenata, kao i ve}u preciznost i efikasnost hirur{kih zahvata. Strate{ki ciq razvoja robotski asistirane kardiohirurgije jeste uvo|ewe koncepta dnevne hirurgije, kojim bi se stvorili uslovi da pacijenti budu primqeni i otpu{teni istog dana nakon izvedene kardiohirur{ke intervencije.

De~ak iz Ba~ke Palanke priprema paketi}e za bolesnu decu! Marek je 14-godi{wi de~ak iz Ba~ke Palanke koji je odavno u{ao u svet odraslih kroz ose}aj za druge i `equ da usre}i i pomogne. Naime, godinama unazad ovaj humani de~ak priprema paketi}e i pomo} pred praznike za nekoliko udru`ewa, kao i za De~iju bolnicu u Novom Sadu. Wegova majka Milota na svom Fejsbuku obave{tava o svim organizovanim akcijama, ali i poziva na u~e{}e sve koji `ele da budu deo Marekove humanitarne pri~e. Prve paketi}e ove godine Marek je podelio Udru`ewu osoba sa invaliditetom „Zagrqaj“ i Udru`ewu „Mi“. Sada je na redu donacija 200 paketi}a za decu koja se silom prilike nalaze na le~ewu u De~ijoj bolnici u Novom Sadu, umesto u svom domu. Kako je objasnila Milota, Marekova

sestra je svojevremeno dobila paketi} upravo u ovoj zdravstvenoj ustanovi, ali je preminula sa samo {est meseci i na`alost nije do~ekala da kad odraste oseti radost zbog paketi}a. Prema re~ima mame Milote, tada je wen sin odlu~io da bude svojevrsni Deda Mraz De~ije bolnice. Tako|e, Marek je sticajem okolnosti pre nekoliko godina imao saobra}ajnu nezgodu kada je kao pe{ak udaren od strane automobila i tada je u~vrstio `equ da paketi}e sprema upravo za decu koja su u bolni~koj posteqi. Ovaj plemeniti de~ak i wegova porodica nastavqaju da usre}uju one kojima ovakvi gestovi puno zna~e, a pritom animiraju mnoge da im se u tome prikqu~e i budu deo ove humanitarne akcije iz godine u godinu.

24 ^etvrtak 23. decembar 2025.

FEQTON

BESMRTNA PRETHODNICA: Memoari na Solunskom frontu i Srbiji (13) l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike Написао: Луj Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu

TE[KO]E VOJNOG POZIVA DIKTIRAJU POLITI^ARI:

Jugoslovenska divizija, sastavqena od dobrovoqaca, ima kqu~ni zadatak u proboju Solunskog fronta Predsednik Francuske Poenkare je za razliku od Klemansoa, verovao u plan generala D’Eeperea. PRVI septembar - Srbi vr{e pritisak da se po~ne sa ofanzivom pla{e}i se promene vremena u planinama. Po~etak diverzija. U 5.30 je napad 27. britanske divizije na svom novom sektoru. Postignut je uspeh, zarobqen je 51 neprijateqski vojnik. Na ve~eri su bili Krapton, ameri~ki kongresmen, i jedan ameri~ki major, koji je zabavan koliko je pun samopouzdawa. Protivnapad Bugara na Engleze. Odbijen, 15 zarobqenika. 2. septembar - Pewem se na Hortakoj da vidim nedavno formirane tri baterije Stoks mezera. Qudstvo je puno `ara i dobre voqe, ali moraju jo{ da rade. 3. septembar - Poseta Gradoboru gde je francuski puk u rezervi. Dobro sme{ten u prikladne barake koje su boqe od makedonskih ~atrqa. Video sam i dezertere iz gr~ke Serske divizije u lancima. Ubili su dva `elezni~ka agenta. Pozivam Danglisa da udvostru~i `andarmerijske patrole jer se `andarmi samo {epure u Solunu. S nestrpqewem o~ekujem kapetana Pioa, koji je bio u Parizu i koji svakog ~asa treba da se vrati. ^ekam da mi donese naredbu ili bar odobrewe da krenem u napad. Sti`e misija Mazur, dva intendanta i ~etiri vi{a oficira koji su do{li da provere stawe qudstva. Nepotrebno, jer ve} {est nedeqa nisam dobio nikakvo poja~awe u qudstvu. Ova vrsta misija se dodequje prijateqima koji za to dobijaju velike dnevnice i stvaraju utisak da u~estvuju u ratu. Uostalom, ta misija mi nije smetala, jer nisam vi{e ni{ta ~uo o woj. 6. septembar - Pio sti`e bez ikakvog nare|ewa. [aqem ozbiqan telegram u Pariz u kojem im predo~avam situaciju. Gospodin Poenkare mi je kasnije pri~ao da je tra`io da mu poka`u sve telegrame iz Soluna. Po{to su

Tradicija: Obele`avewe slave [umadijske divizije na Solunskom frontu

ti telegrami bili apsolutno jasni, rekao je predsedniku vlade „da nema prava da zadr`ava vrhovnog komandanta koji tako govori“. Uve~e kre}em iz Soluna vozom. 7. SEPTEMBAR - Iskrcavam se u Sakulevu. Kre}em na put kolima u smeru Brod-Tepavci, sa kapetanom @iroom iz francuske Isto~ne armije kao vodi~em. Primio me Monbeli, koji me autom vodi do Trozubca odakle imam lep pogled na ~itav wegov sektor. Wegova divizija ima 24 bataqona (3 brigade sa po 8 bataqona) i samo 8 brdskih baterija. Francuska Isto~na armija, od svojih nedovoqnih resursa, trebalo je da mu stavi na raspolagawe poqsku i te{ku artiqeriju. Po{to wegova divizija nije bila deo korpusa, te stoga nije ni raspolagala artiqerijom koju korpus po formacijskom rasporedu ima. Monbeli se `ali da nema dovoqno te{ke artiqerije, jer sam morao da mu je uzmem, kao {to sam to u~inio sa ~itavim frontom koji dr`i francuska Isto~na armija, da bi oformio artiqeriju koju koristim za proboj fronta. Ve} neko vreme ne dobija poja~awa u qudstvu, ali je wegovo brojno stawe zadovoqavaju}e. To je inteligen-

tan, aktivan i odlu~an vi{i oficir. U 11.30 idem u obilazak druge kolonijalne divizije. Ta divizija jo{ uvek ima dve brigade. Oja~ana sa dva puka i artiqerijom Trikupisove divizije, ona je na liniji fronta odmenila 17. kolonijalnu diviziju francuske Isto~ne armije, Prilepski odred i Moravsku diviziju srpske vojske. Ru~ak u glavnom {tabu Fareta. U susednom selu sre}em misiju engleskih `ena koje se bave decom. Svako jutro polaze u inspekciju i daju da jedu samo onima koji su ~isti. Zatim silazak u dolinu Crne reke. U`asna vru}ina, spr`ene stene. Bolnica dobro sme{tena, ali u lo{em higijenskom stawu. Suvi{e je kasno da se ne{to promeni. Me|utim, taj skupi sme{taj na tom mestu nije trebalo tolerisati. U 14 sati polazak za Jelak. Sastanak visokih oficira srpske 1. armije. General Bojovi}, wegov inteligentni na~elnik {taba Beli}, pukovnici, komandanti i na~elnici {tabova divizija Dunav, Drina, Morava i kowi~ke divizije. Da bi se dobro razumeli ja im obja{wavam {ta o~ekujem od wih. Polazak za Lerin. Dosta smo radili. Da smo rani-

^ETIRI JAHA^A APOKALIPSE Lepo i sve`e bilo je u ponedeqak 8. septembra 1918. godine. ^itam po{tu koju mi je doneo [arpi. Sti`e roman „^etiri jaha~a Apokalipse”, za ~iji vojni deo je Blaz Ibanez sakupqao materijal u @on{eriju, kod mojih oficira tokom boravka u mom {tabu 1915. Po onome {to su mi rekli Argentinci, to delo je vi{e u~inilo za francusku propagandu na {panskom govornom podru~ju nego sve misije koje su slate o velikom tro{ku.

je po~eli napad, trupe boqe sme{tene bi mawe patile. Poseta vojnom klubu. [arpi mi javqa iz Soluna da se Pariz protivi po~etku napada 14. septembra. 8. SEPTEMBAR - Kolima idem da vidim marokanske spahije koji se odmaraju po povratku iz Albanije, da bi se pripremili za napad. Odli~an puk koji ~ini {est eskadrona od kojih jedan naoru`an mitraqezima i kojim odli~no komanduje pukovnik Guepero. Dobro qudstvo. Nisu bili na frontu u Francuskoj, ali su se vrlo dobro borili na Solunskom frontu. U akciju u Albaniju su krenuli pe{ke, a kowi su nosili namirnice za osam dana. Svakog dana pola eskadrona je jahalo, i na taj na~in je re{en problem snabdevawa u ogoqenim albanskim selima. 9. septembar - Preko Vertekopa sti`em u Dowi Pazar gde su okupqeni svi nosioci glavnog napada. Vojvode Mi{i} i Stepanovi}, Topar, Pruno, Bunus, Truson, Petar Mi{i}, Doki}, novi komandant Timo~ke divizije @ivanovi}, wihovi na~elnici {tabova i wihovi komandanti artiqerije. Ja im dr`im predavawe sa ciqem da se dobro razumemo, govorim tako da svi budemo slo`ni. Jugoslovenska divizija, dve brigade i dvanaest bataqona, bi}e zadu`ena da zauzme Kozjak, jer proboj zavisi od osvajawa tog polo`aja pre dolaska nema~ko-bugarskih poja~awa. Posle bi napredovawe ka Kavadarcima bila de~ja igra, jer }emo mi dr`ati osmatra~nice i dominantne polo`aje. 10. septembar - Gr~ka vojska je u lo{em stawu. Ja im {aqem francuske majstore iz artiqerijskog depoa u Solunu. Dobijam od Klemansoa odobrewe da po~nem sa operacijama kad ja to budem smatrao za shodno. Artiqerija po~iwe s paqbom 14. septembra, a operacija po~iwe 15. septembra. l U slede}em broju: Po~etkom ofanzive 15. septembra prvu pobedu nad Bugarima ostvarila je srpska Prva armija

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

23. decembar

1777. - Ro|en je ruski car Aleksandar I Romanov, koji je tokom vladavine od 1801. sproveo liberalne reforme i teritorijalno pro{irio Rusiju pripojiv{i Finsku, velike delove Poqske i Besarabiju. Nakon Napoleonovog neuspe{nog pohoda na Rusiju 1812, uni{tio je wegovu vojsku u povla~ewu, a 1814. trijumfalno je u{ao u Pariz gde su vo|eni mirovni pregovori posle Napoleonove kapitulacije. 1790. - Ro|en je francuski egiptolog @an Fransoa [ampolion, osniva~ egiptologije. De{ifrovao je 1822. hijeroglife s plo~e prona|ene 1799. u egipatskom mestu Re{id i utvrdio da oni nisu samo simboli~ko nego i fonetsko pismo. 1861. - Turska je prihvatila ujediwewe Vla{ke i Moldavije, dunavskih kne`evina pod wenim suverenitetom, u jednu dr`avu pod nazivom Rumunija. 1953. - Streqan je biv{i {ef zloglasne sovjetske politi~ke policije NKVD i potpredsednik sovjetske vlade Lavrentije Berija, kqu~na li~nost u Staqinovim „velikim ~istkama”. Osu|en je na smrt pod optu`bom da je kovao zaveru s ciqem da nasledi Staqina. 1963. - Na gr~kom putni~kom brodu „Lakonija”, zahva}enom po`arom posle eksplozije u severnom Atlantiku, poginulo je 128 qudi, a 908 je spa{eno pre potonu}a broda 29. decembra. 1972. - Umro je sovjetski konstruktor aviona Andrej Nikolajevi~ Tupoqev koji je rukovodio izradom vi{e od sto tipova aviona, ukqu~uju}i bombardere i xinovski ANT-20 „Maksim Gorki”. Posle Drugog svetskog rata konstruisao je putni~ke avione, me|u kojima i „TU-144”, prvi supersoni~ni avion u svetu. 1989. - SAD su oja~ale svoje trupe od 24.000 vojnika u Panami sa jo{ 2.000 da bi savladale neo~ekivano jak otpor pristalica biv{eg panamskog premijera generala Manuela Antonija Norijege. 1990. - Slovenci su se na plebiscitu izjasnili za izdvajawe iz SFR Jugoslavije. 1995. - U indijskom gradu Dabali, severno od Wu Delhija, u po`aru koji je izbio u sve~anoj sali za vreme {kolske zabave `ivot je izgubilo 538 qudi, me|u kojima najve}i broj dece uzrasta izme|u pet i 14 godina. 1997. - Umro je japanski glumac To{iro Mifune, koji je svetsku slavu stekao tuma~ewem uloga samuraja, posebno u filmovima re`isera Akire Kurosave („Ra{omon”, „Sedam samuraja”, „Legenda o Musa{iju”, „[ogun”, „Krvavi presto”). 2000. - Na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji nakon odlaska sa vlasti Slobodana Milo{evi}a po~etkom oktobra, ubedqivu pobedu odnela je Demokratska opozicija Srbije (DOS). 2013. - Umro je Mihail Kala{wikov dizajner najpopularnije svetske pu{ke AK-47. Automatska pu{ka koja je dobila ime po wemu napravqena je 1947. godine i omiqeno je oru`je mnogih vojski, ali i gerila i terorista.

RIZNICA

^etvrtak 23. decembar 2025. 25

Kako je najvredniji orden Kraqevine Srbije vra}en u Beograd Jedna vest s po~etka ove godine da je na izlo`bi u vitrinama Istorijskog muzeja posebno mesto zauzelo jedno od najre|ih i najskupqih srpskih odlikovawa - Orden Milo{a Velikog IV stepena - iz nekog neobja{wivog razloga pro{la je neprime}ena u javnosti. A razloga za pa`wu itekako ima. Jer, pri~a oko ovog odlikovawa, nekada najva`nijeg u Kraqevini Srbiji u epohi dinastije Obrenovi}, najvi{e govori o istoriji srpske nesloge, sukoba i nezrelog odnosa prema sebi samima. Istog onog na koji su oduvek ra~unale sile koje su Srbiju surovo pomerale na geopoliti~koj mapi Evrope i sveta. Ali, za po~etak - krenimo od kraja. Otkupqen je sredinom 2024. na aukciji koja se vr{ila na pomalo neo~ekivanom mestu za takvu jednu akviziciju: u Zagrebu. Za koju sumu je kupqen ovaj neprocewivo vredan deo srpske istorije - ostala je tajna. Ba{ kao i ime poznate li~nosti koja ga je potom darovala Srbiji na ~uvawe zanavek. Upu}eni ka`u da je otkup organizovao i orden doneo u Ministarstvo kulture koje bi trebalo da ga dodeli Istorijskom muzeju Srbije jedan doskora{wi ministar koji je insistirao na anonimnosti. Ono {to se jo{ jedino zna jeste da je jedini drugi poznat primerak Ordena Milo{a Velikog IV stepena prethodno kupqen na drugoj aukciji 2023. godine u Velikoj Britaniji bio pla}en ~ak 46.250 evra! Prvi put kada je pomenuto postojawe takvog srpskog odlikovawa, do tada potpuno izbrisanog iz kolektivne svesti u Srbiji, bilo je 2017. godine.

Tada se na sajtu aukcijske ku}e “Emedals” iz Kanade pojavio oglas za prodaju Zlatnog ordena Milo{a Velikog sa srebrnom zvezdom i krunom sa brilijantima. Tra`eno je ~ak 240.000 dolara! Ina~e, Orden Milo{a Velikog Prvog stepena je predstavqao pravu dragocenost, jer je izra|en od 18-karatnog zlata i opto~en sa 86 dijamanata, i dodeqivan je samo ~lanovima kraqevske porodice. Obrenovi}. Na portretu koji je uradio dvorski fotograf Milan Jovanovi}, na grudima kraqa Aleksandra vidi se Orden Milo{a Velikog I stepena, a tako|e je vidqiv i na portretu kraqice Drage. Jedan primerak je dodeqen caru Austrougarske Frawi Josifu U sva ~etiri stepena koliko je imao Orden Milo{a Velikog u Be~u je izra|eno svega 255 primeraka. U Kraqevini Srbiji do nasilnog i krvavog svrgavawa Obrenovi}a 1903. godine to je bilo odlikovawe od najvi{eg zna~aja. Kao {to mu ime ka`e, izra|eno je u spomen na Kneza Milo{a Obrenovi}a, osniva~a moderne srpske dr`ave, ~oveka koji je pokrenuo bespovratni proces srpskog oslobo|ewa od vekovne turske okupacije. Svih 255 primeraka je dodeqeno u svega pet godina. Kada su na vlast oficirskim pu~em do{li Kara|or|evi}i, novi kraq Petar I nije `eleo da narod i{ta vi{e podse}a na vremena pre Majskog prevrata. Gde god da su ovaj orden na{li zaverenici su ga uni{tavali. Uni{tavali su ga i oni kojima je krasio grudi i kojima su Milo{ i wegovi naslednici i daqe bili

Orden u kutiji koji je dopremqen u Srbiju bliski srcu, ali do{lo je takvo vreme da bi bilo kakvo daqe povezivawe sa wima moglo biti pogubno po nosioca tog raritenog priznawa, darovanog upravo onima sa naro~itim zaslugama i vernosti dinastiji. Zato mu je dana{wa vrednost vrtoglava, i to ne samo u finansijskom smislu ve} kudikamo vi{e kao dela izgubqene i namerno uni{tene srpske istorije. Ustanovio ga je kraq Aleksandar I, posledwi Obrenovi}, 17. decembra 1898. u ~ast 40 godina od Svetoandrejske skup{tine i povratka kneza Milo{a na vlast. Na aversu je }irili~ni natpis “Cveti 1815”, dan kad je podignut Drugi srpski ustanak, a na reversu “Milo{ Veliki”. Prvi red odli~ja je lenta sa zvez-

Wegova pole|ina dom, Drugi red je orden o vratu sa zvezdom, Tre}i red je orden o vratu, a ^evrti red je orden na prsima. Umesto ovog ordena Kara|or|evi}i }e ustanoviti danas famoznu Kara|or|evu zvezdu. Ali, za razliku od tog novog ordena, izra|enog u potpunosti po uzoru na ordene Carske Rusije, Orden Milo{a Velikog je u sebi sadr`ao srpsku sredwevekovnu tradiciju jer je imao oblik kraqevske krune dinastije Nemawi}a. Primerak koji je tako po`rtvovano dopremqen u Beograd i koji, na`alost, sada jo{ uvek, neznano za{to, stoji negde van pogleda javnosti - jedini je ikad poznat da se nalazi u zemqi ~iju je slobodu i borbu trebalo da slavi.

BIO JEDNO OD OMIQENIH LICA DOMA]E KINEMATOGRAFIJE:

Wegov san o holivudskoj karijeri prekinula je tragedija! Glumac Jovan Jani}ijevi} Burdu{ 60-ih i 70-ih godina pro{log veka stekao je veliku popularnost i bio je jedno od omiqenih lica doma}e kinematografije. Jovan Jani}ijevi} je ro|en 8. maja 1932. godine kao jedan od petoro dece u~iteqa Jani}ija i doma}ice Vere. Imao je tri starije sestre i brata blizanca Andriju. Porodica se selila po celoj Srbiji, sve dok 1934. godine nisu na{li svoj dom u Beogradu. On je imao veoma te{ko detiwstvo, pro`iveo je vreme bombardovawa 1941. godine i tada je wegova porodica ostala bez i~ega, te danima nisu imali {ta da jedu. Tokom okupacije te{ko se dolazilo do drva za ogrev. Kad bi neka porodica i uspela da dobije drva morali su da prate natovarena kola kako ne bi do{lo do kra|e. Kao i mnoge druge klince, ratno siroma{tvo je nateralo Burdu{a da se izve{ti u kra|i u trku. - Zaletimo se, maznemo cepanicu i tutaw. I jednom me uhvate, vaqda zato {to sam „digao“ te`e par~e, pa nisam mogao brzo da tr~im. Odveli su me u komesarijat blizu `elezni~ke stanice, po{teno izudarali i natera-

li da operem stepenice zgrade preko puta - od {estog sprata do prizemqa - pri~ao je on svojevremeno. Nakon {to je bomba pala na wihovo skloni{te, glumac je poslat u Para}in kod svog ro|aka, gde je i do~ekao oslobo|ewe. - Zamalo da na ro|endan 1944. svi izginemo. Svi smo bili u nema~kom skloni{tu, gde je moglo da stane oko 500 qudi. I bomba pade kroz {uplinu od lifta direktno do nas, ali, sre}om ne eksplodira. Me|utim, od pritiska vazduha mislili smo da }emo se ugu{iti. I tada druga bomba pogodi na{ stan i opet ostadosmo bez i~ega. Moji me po{aqu u Para}in kod ro|aka, koji se upravo vratio iz zarobqeni{tva. Tu sam do~ekao oslobo|ewe - se}ao se glumac.

SME[ILA MU SE HOLIVUDSKA KARIJERA Kako je u intervjuu za TV reviju iz sedamdesestih godina ispri~ao, u jeku velike popularnosti u Jugoslaviji, obratio mu se izvesni Du{an Proti} koji se predstavqao kao uspe{an producent, a na zapadu je i{ao pod imenom Deni Mar{al. On ga je pozvao u Los An|eles, sa obe}awem da }e od wega napraviti veliku svetsku zvezdu. Burdu{ je sa suprugom oti{ao u Ameriku, ali nedugo po{to je posetio nekoliko kastinga, upoznao neke svetske zvezde i pri~ao sa pravim holivudskim producentima, shvatio je da Mar{al nije osoba na koju mo`e da se osloni, odnosno da u celom Holivudu vlada kriza kao i u celom svetu. Ipak, u tim kastinzima, kako je u intervjuu ispri~ao, obe}ano mu je isprva da }e glumiti glavnu ulogu u filmu Kum, ali da se scenario stalno mewa, jer mafija sve kontroli{e i da je pretila da }e minirati snimawe ako im se ne bude sve svidelo. Tako|e, Burdu{ je morao i da zna engleski {to je bila velika prepreka za wega u tom trenutku. Shvatv{i da ga Mar{al vara i da je komplikovana produkcija, re{io je ceo problem po sistemu - Svuda

po|i, ku}i do|i, i vratio se za Jugoslaviju. Tek nakon toga, produkcija se odlu~uje da film Kum re`ira Frensis Ford Kopola, koji }e izmeniti scenario i od prvenstveno mafija{ke pri~e, napravi}e sagu o Americi i ameri~kom snu, dovesti na nesu|eno Burdu{evo mesto Marlona Branda, a i mnoge druge mla|e glumce koji }e nakon ovog filma buknuti, poput Al Pa}ina. SUROVI OBRT @IVOTA Wegov `ivot obele`ila je te{ka tragedija. Naime, on je izazvao saobra}ajnu nesre}u i tada je wegov suvoza~ poginuo. Jani}ijevi} je osu|en na kaznu zatvora koju je izdr`ao u po`areva~koj Zabeli. - Tata je imao petogodi{wi ugovor sa studiom “Metro-Goldwyn-Mayer”. Kada je 1972. sve ve} bilo dogovoreno, do{ao je po mamu i mene. Me|utim, dogodio se kobni udes u kojem je jedan wegov

prijateq poginuo. Usledila je drama, su|ewe, i tata je umesto u Holivud oti{ao na godinu dana u zatvor “Zabelu” - ispri~ala je jednom prilikom glumica Ksenija \oki}, }erka Jovana Jani}ijevi}a, koju {ira publika zna kao deo BB {ou ekipe. Nakon saobra}ajne nesre}e i odle`ane zatvorske kazne, redale su mu se uloge u filmovima „I bog stvori kafansku peva~icu“, „Valter brani Sarajevo“, kao i u hit serijama „Gra|ani sela Luga“, „Majstori“, „Pozori{te u ku}i“ i druge. Krajem sedamdesetih Jana}ko igra u minijaturama kao {to je „Specijalno vaspitawe“ Gorana Markovi}a i ratna drama „Hajka“ @ike Pavlovi}a. Komi~nih uloga prihvatio se osamdesetih godina. Tu su se re|ale role u komedijama „Moqac“, „Nema problema“, „Sekula i wegove `ene“, „Sulude godine“ i druge. Jani}ijevi} je preminuo 26. feburara 1992. godine.

26 ^etvrtak 23. decembar 2025.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

NI ^OKOLADA NI KOLA^I:

Za{to nas kiseli kupus ~ini sre}nijim Kada nam je potreban brz podstrek, ~esto }emo automatski posegnuti za ~okoladicom ili kola~i}em, ali slatki{i verovatno ne}e popraviti raspolo`ewe. Postoje, me|utim, namirnice koje zaista mogu da pomognu - obezbe|uju va`ne nutrijente i podsti~u „hormon dobrog raspolo`ewa” u mozgu. Me|u wima posebno mesto zauzima fermentisana hrana, pa bi upravo sada trebalo iskoristiti prednosti jedne od naj~e{}ih namirnica na srpskim trpezama kiselog kupusa U Srbiji, kiseli kupus je jedno od neizostavnih zimskih jela, a ujedno i fermentisana hrana koja ima velike koristi za organizam. Posebno je hranqiv zato {to prolazi kroz proces fermentacije, tokom kojeg mikroorganizmi prisutni u kupusu razgra|uju wegove prirodne {e}ere i pretvaraju u organske kiseline. Fermentacija po~iwe kada prirodno prisutni kvasci i bakterije do|u u kontakt sa {e}erima u kupusu. Tokom fermentacije stvaraju se uslovi koji podsti~u rast korisnih probiotika - bakterija koje imaju zna~ajne zdravstvene koristi. Probiotici tako|e poma`u da se hrana lak{e vari, ~ime se poboq{ava sposobnost creva da apsorbuju vitamine i minerale koje ona sadr`i. Zahvaquju}i razli~itim sojevima korisnih bakterija i enzimima, mo`e da ubla`i probavne tegobe i podr`i zdravqe creva. Istovremeno, kiseli kupus ja~a imunitet. Zdrava crevna flora doprinosi boqoj za{titi organizma od {tetnih mikroorganizama, smawuje rizik od infekcija i ubrzava oporavak. Uz to, bogat je vitaminom C i gvo`|em, koji dodatno podr`avaju normalno funkcionisawe imunog sistema. UTI^E NA POZITIVNO NA RASPLO@EWE Po{to prirodno sadr`i bakterije, konzumirawe fermentisane hrane, pa izme|u ostalog i kupusa, mo`e da se pove}a broj dobrih bakterija u crevima, {to pozitivno uti~e na raspolo`ewe. Pravilna ravnote`a crevne mikroflore povezana je sa mawim rizikom od depresije, izme|u ostalog i zato {to neke crevne bakterije prirodno proizvode triptofan i serotonin - hormon sre}e. Odre|ene vrste crevnih bakterija proizvode i neurotransmiter gama-aminobuternu kiselinu (GABA), koji ima va`nu ulogu u regulaciji raspolo`ewa, jer je nizak nivo GABA povezan sa poja~anom anksiozno{}u i stresom, Vusiness insider. NIZ PREDNOSTI Ova namirnica doprinosi mr{avqewu jer je niskokalori~na, bogata vlaknima i probioticima, {to poma`e da du`e budemo siti te mo`e uticati na smaweno talo`ewe masti, iako su potrebna dodatna istra`ivawa. Uti~e i na zdravqe srca jer vlakna i probiotici mogu da pomognu u sni`avawu holesterola i krvnog pritiska, a vitamin K2 smawuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Isti vitamin ima va`nu ulogu u o~uvawu zdravqa i ~vrsto}e kostiju. Ipak, za razliku od sve`eg kupusa, kiseli kupus mo`e da sadr`i ve}u koli~inu natrijuma, pa je to va`no imati u vidu ako vodite ra~una o unosu soli. Najvi{e koristi od kupovnog kiselog kupusa dobi}ete ako odaberete nepasterizovane varijante koje ne sadr`e dodatni {e}er ili konzervanse.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Ovo je savr{eno vreme da zapo~nete nove projekte ili primenite ideje o kojima ste dugo razmi{qali. Ne propustite priliku da poka`ete svoje ve{tine. U va{em li~nom `ivotu mogu da se pojave nova zanimqiva poznanstva. Obratite pa`wu na svoje voqene i poku{ajte da provedete vi{e vremena sa wima kako biste oja~ali svoje li~ne veze. Zdravqe je dobro.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Ovo je odli~no vreme za u~ewe, poha|awe kursa ili zapo~iwawe novih hobija. U profesionalnoj sferi, re{i}ete slo`ene probleme. U va{em li~nom `ivotu mogu}e su pozitivne promene zbog ja~awa odnosa ili pojave novih poznanstava. Poku{ajte da budete otvoreni u vezi sa svojim ose}awima, to }e vam pomo}i da izbegnete nesporazume i izgradite poverewe. Dobro se ose}ate.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Mo`da }ete morati da donesete va`ne odluke vezane za ulagawa ili ve}e kupovine. Budite pa`qivi i dobro razmislite o svakom koraku kako biste izbegli mogu}e rizike. Na poslu, va{a upornost i strpqewe }e vam pomo}i da prevazi|ete sve prepreke. U svom li~nom `ivotu obratite pa`wu na porodi~ne odnose i stvarawe prijatne atmosfere kod ku}e. Proverite krvnu sliku.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Ovo je vreme za ponovnu procenu va{ih prioriteta. Mo`da `elite da promenite ne{to u svom `ivotu ili da se re{ite ne~ega {to ometa va{ razvoj. Na poslu, va{a intuicija i odlu~nost }e vam pomo}i da postignete uspeh u te{kim projektima. U svom li~nom `ivotu obratite pa`wu na odnose sa voqenima. Otvoreni razgovori pomo}i }e u re{avawu potencijalnih sukoba. ^uvajte se prejedawa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Va{e sposobnost brzog prilago|avawa promenama bi}e odli~na! Ovo je odli~no vreme za uspostavqawe novih kontakata, u~e{}e u pregovorima i razmeni ideja. Na poslu mo`ete da zapo~nete saradwu sa perspektivnim partnerima. U va{em li~nom `ivotu mogu}i su neo~ekivani sastanci ili obnavqawe starih veza. Ne pla{ite se da izrazite svoja ose}awa. Mogu}a glavoboqa.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Optimizam i `e| za znawem odve{}e vas do zanimqivih profesionalnih prilika. Mo`da }e vam biti ponu|eno u~e{}e u novom projektu, poslovnom putu ili kursu obuke. Ne propustite priliku da pro{irite svoje znawe. Mogu}a je nova qubav! Provodite vi{e vremena sa prijateqima i u~estvujte u dru{tvenim aktivnostima. Ne ignori{ite znake umora, potrudite se da prona|ete vreme za sebe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Mo`da }ete osetiti potrebu za samo}om. Iskoristite ovo vreme da meditirate, budete kreativni ili se jednostavno opustite. Na poslu poku{ajte da ne budete preoptere}eni i rasporedite zadatke na na~in da izbegnete stres. U va{em `ivotu va`no je da odr`avate otvorenu komunikaciju sa partnerom, delite svoja iskustva i slu{ate wegova. Ovo }e pomo}i u ja~awu odnosa. ^uvajte se povreda.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Va{ naporan rad i disciplina }e vam pomo}i da se nosite sa bilo kojim zadatkom. Mo`da }ete dobiti priznawe za svoj trud ili ponudu za unapre|ewe. Ne pla{ite se da preuzmete odgovornost i inicijativu. U svom li~nom `ivotu poku{ajte da prona|ete ravnote`u izme|u posla i odmora. Odvojite vreme za svoje voqene i izbegavajte preoptere}ewe. Zdravqe je dobro.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Va{ {arm i samopouzdawe privu}i }e pa`wu drugih, {to mo`e da dovede do novih profesionalnih i li~nih kontakata. Na poslu }ete imati priliku da poka`ete svoje talente i dobijete zaslu`eno priznawe. Ne propustite priliku da preuzmete vo|stvo na va`nom projektu. Budite otvoreni za upoznavawe novih qudi i ne pla{ite se da preuzmete inicijativu. Uvedite fizi~ku aktivnost.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Va{e inovativno razmi{qawe i sposobnost da stvari vidite iz drugog ugla pomo}i }e vam da re{ite probleme na poslu. Slobodno ponudite svoje ideje i u~estvujte u diskusijama. Odli~an period da budete iskreni na poqu qubavi i re{ite sve {to je ostalo nejasno. Provo|ewe vremena sa qudima koji dele va{a interesovawa, done}e vam inspiraciju i radost. Poja~ajte unos vitamina.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Va{a pa`wa posve}ena detaqima i organizaciji pomo}i }e vam da se nosite sa bilo kojim zadatkom. Na poslu mo`ete uspe{no da zavr{ite va`ne projekte i mo`da }ete dobiti ponudu za unapre|ewe ili novu poziciju. Obratite pa`wu na svoje zdravqe. Mo`da }ete morati da po~nete da ve`bate ili da preispitate svoju ishranu. Odvojite vreme da se pove`ete sa prijateqima i porodicom.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Obratite pa`wu na svoje emocionalno i fizi~ko blagostawe. Mo`da }e vam trebati vi{e vremena za odmor. Praktikovawe joge, meditacije ili drugih praksi pomo}i }e vam da prona|ete unutra{wi mir. Na poslu poku{ajte da ne budete preoptere}eni i dajte prioritet svojim zadacima. Mogu} je sukob sa partnerom ili osobom koja vam se dopada, slu{ajte svoju intuiciju. Vi{e spavajte.

USTAO IZ KOV^EGA USRED OPELA! „IPAK JE @IV”:

Sremska Mitrovica ne zaboravqa {ok! Me{tani ga `alili, sad besni Sremska Mitrovica ostala je u {oku kada su {irom grada osvanule umrlice mladog B.G. (49). Sahrana je usledila brzo. „S bolom u du{i javqamo rodbini, prijateqima i poznanicima, `alosnu vest, da je na{ B. G. preminuo 30. 11. u 49. godini `ivota. Sahrana milog nam pokojnika obavi}e se u nedequ 1. 12. u 14 sati na Novom grobqu u Sremskoj Mitrovici“, pisalo je na umrlicama. Na opelu su se pojavili bliski qudi, a „umrli“, koji je zapravo bio `iv, sve vreme se pretvarao da je mrtav, le`e}i u kov~egu tokom opela. U jednom trenutku ~ovek je ustao iz kov~ega i po~eo da se grohotom smeje, dok su se okupqeni u prvi mah upla{ili, a onda i oni po~eli da se smeju. Ovaj snimak objavqen je na Fejsbuku, a mnogi smatraju da ~oveka treba kazniti za ovakvo delo. B. G. je ~ak kupio i krst sa imenom i prezimenom i kov~eg u kojem je ~ekao prijateqe na opelu. Da, dobro ste pro~itali. Sve je uradio planirano i svesno, podse}a lokalni portal na najve}i {ok ovog grada koji se zbio pro{le godine, ali ga se i sada, na „godi{wicu”, se}aju u {oku. „Ja se pitam da li je ovo normalno i neka`wi-

vo? Da ti oblepi{ ceo grad svojim umrlicama, i posle pravi{ {egu?! Ovo ne sme pro}i neka`weno! „Ovo je dno dna! Stra{no {ta qudi rade“, „Priziva! Budala!“, „Zar to radi normalna osoba?! Sram da ga bude, treba ga kazniti!“, neki su od komentara. Ina~e, kako su za medije objasnili me{tani, B. G. je u Pe}incima ovde imao porodi~nu ku}u i imawe koje je on, navodno, rasprodao i oti{ao da `ivi u Sremskoj Mitrovici. „On je i ranije bio problemati~an, a, {teta, imao je divne roditeqe. Ne znam {ta mu je to trebalo. Evo, wegove umrlice jo{ stoje u Pe}incima“, rekao je jedan poznanik B. G. Da neko sam organizuje sopstvenu sahranu nije prvi put, ali skoro da nema slu~aja da je to neko uradio iz obesti.

ZDRAVQE

^etvrtak 23. decembar 2025. 27

Kardiolog: Ne ignori{ite naj~e{}i simptom sr~anih bolesti Kardiolog je izdao va`no upozorewe o rizicima zanemarivawa „naj~e{}eg simptoma“ koji mnogi qudi ~esto odbacuju kao bezopasan. Dr Robert Keli otkrio je da, suprotno uobi~ajenom mi{qewu, taj simptom nije bol u grudima, ve} kratak dah. „Ako vam ponestaje daha pri pewawu uzbrdo, razgovoru ili bilo kakvom mawem naporu, tada treba da se obratite kardiologu“, savetovao je. Britanska Nacionalna zdravstvena slu`ba (NHS) potvr|uje da kratko}a daha mo`e imati mnoge uzroke, ukqu~uju}i astmu, infekcije grudnog ko{a, gojaznost, pu{ewe i napade panike. Me|utim, ovaj simptom mo`e ukazivati i na ne{to mnogo ozbiqnije. „Ponekad kratko}a daha mo`e biti znak ozbiqnijih problema, poput plu}nih bolesti kao {to je hroni~na opstruktivna plu}na bolest (HOBP), o`iqaka na plu}ima poznatih kao idiopatska plu}na fibroza, zatajewa srca i raka plu}a“, navodi NHS. Kada potra`iti lekarsku pomo}? S obzirom na to da simptom mo`e proiza}i iz razli~itih

POSNI RECEPT

POSNI PE^ENI [AMPIWONI SA BELIM LUKOM POTREBNO JE: n 500 g {ampiwona, n 3 ~ena belog luka, sitno seckana, n 2 ka{ike maslinovog uqa, n so i biber po ukusu, n 1 ka{i~ica su{enog timijana ili origana, n sok od pola limuna, n sve` per{un za dekoraciju.

PRIPREMA: 1. Zagrejte rernu na 200°C. 2. Operite {ampiwone i, ako su ve}i, prepolovite ih. 3. U pleh stavite {ampiwone i pospite ih sitno seckanim belim lukom, maslinovim uqem, timijanom, soqu i biberom. Sve dobro prome{ajte da se sastojci ravnomerno rasporede. 4. Pecite {ampiwone u rerni 15-20 minuta, dok ne postanu zlatni i ne puste svoj sok. 5. Kada su gotovi, prelijte ih sokom od limuna i pospite sve`im per{unom pre servirawa.

uzroka, NHS savetuje: „Ne poku{avajte sami da dijagnostikujete uzrok kratko}e daha - uvek posetite lekara op{te prakse. Le~ewe koje vam mo`e biti potrebno zavisi od uzroka va{ih simptoma.“ NHS posebno isti~e potrebu da se konsultujete sa lekarom op{te prakse ako: • Kratko}a daha se pogor{ava tokom obavqawa uobi~ajenih aktivnosti ili kada legnete. • Ose}ate kratko}u daha i imate ote~ene zglobove. • Ka{qete tri nedeqe ili du`e. „Va`no je potra`iti lekarski savet kako biste bili sigurni da nije ni{ta ozbiqno“, dodaju. Tako|e, trebalo biste da

kontaktirati hitnu slu`bu ako: • Imate te{ko}e s disawem - ose}ate se vi{e bez daha nego ina~e. • Ose}ate mu~ninu ili povra}ate. • Iska{qavate krv. • Ose}ate bol ili oticawe u jednoj nozi.

• Ose}ate ubrzano kucawe srca, preskakawe ili lepr{awe u grudima. Na video Dr Keli-ja reagovali su brojni korisnici TikToka, dele}i svoja iskustva. Jedan je napisao: „Potpuno se sla`em, mislio sam da sam u formi, ali sam po~eo ostajati bez daha pri

obavqawu podizawa i sli~nih zadataka. Slede}e {to znam je da sam zavr{io na ugradwi stenta.“ Sli~no iskustvo podelila je i druga osoba: „Ostajao sam bez daha pod naporom, oti{ao sam na pregled i dve nedeqe kasnije ugra|en mi je bajpas. Sada sam dobro.“ Dr Keli je odgovorio s ohrabrewem: „Tako mi je drago da ~ujem da ste sada dobro - upravo zato je deqewe ovih pri~a va`no. Oporavak ne prestaje nakon operacije, radi se o dugoro~noj za{titi va{eg srca.“ Jedna korisnica komentarisala je svoju situaciju: „Ne mogu se popeti uz stepenice a da ne ostanem bez daha. Stres test je bio normalan. Me|utim, tako|e imam prekomernu te`inu i posao na kojem stalno sedim.“ dr Keli je savetovao: „Hvala {to ste ovo podelili - i dobro je {to je va{ stres test bio normalan. O kratko}i daha razgovarajte sa lekarom op{te prakse ili kardiologom, pogotovo ako vam ograni~ava svakodnevni `ivot.“

Polo`aj tokom spavawa ima direktan uticaj na va{e zdravqe Saznajte kako va{ polo`aj spavawa uti~e na va{e zdravqe - i {ta mo`ete u~initi da se probudite odmorniji. SPAVAWE NA LE\IMA Ako spavate na le|ima, ~inite uslugu svom telu. Ovaj polo`aj podr`ava va{u ki~mu, ravnomerno raspore|uje telesnu te`inu i dr`i glavu u neutralnom polo`aju. To je ortopedski najispravniji polo`aj za spavawe. Pored toga {to poma`e va{oj ki~mi, spavawe na le|ima je korisno i za qude koji pate od gastri~nog refluksa. Kada vam je glava blago podignuta, `eludac se nalazi ispod jedwaka, pa je mawa verovatno}a da se kiselina i hrana vrate nagore. Me|utim, ovaj polo`aj nije idealan za svakoga. Qudi koji hr~u ili pate od apneje u snu trebalo bi da izbegavaju le`awe na le|ima. SPAVAWE NA LEVOJ STRANI Ako vi{e volite da spavate na boku, stru~waci preporu~uju da se okrenete na levu stranu. Spavawe na desnoj strani mo`e vr{iti pritisak na odre|ene krvne sudove, {to mo`e ote`ati protok krvi. Kao rezultat toga, va{e telo se ~e{}e kre}e tokom no}i kako bi nadoknadilo smawen protok krvi, {to mo`e dovesti do nemirnog sna. S druge strane, spavawe na levoj strani

poboq{ava cirkulaciju i omogu}ava va{em srcu da efikasnije pumpa krv po celom telu. Ovaj polo`aj se posebno preporu~uje osobama sa problemima sa varewem ili trudnicama. SPAVAWE NA DESNOJ STRANI Desna strana tela obuhvata ve}i deo kardiovaskularnog sistema, tako da dodatni pritisak mo`e opteretiti plu}a i suziti prostor izme|u rebara. Naj~e{}i problem povezan sa ovim polo`ajem je gastri~ni refluks, a u te{kim slu~ajevima, hroni~ni pacijenti mogu ~ak i pogor{ati sr~ane probleme. Me|utim, nema razloga za paniku. Ako ste ina~e zdravi, spavawe na desnoj strani verovatno ne}e izazvati ozbiqnu {tetu. Me|utim, ako imate problema sa goru{icom, refluksom kiseline ili ste trudni, preporu~uje se prelazak na levu stranu. SPAVAWE SA JEDNOM SAVIJENOM NOGOM Polo`aj u kome le`ite na stomaku sa jednom nogom savijenom prema grudima se ne preporu~uje. Iako mo`e delovati udobno, dugoro~no mo`e biti {tetan za va{u ki~mu. Kada su obe noge savijene, pritisak na karlicu se ravnomernije raspore|uje, {to mo`e ubla`iti bol u dowem delu le|a. Me|utim, podizawe samo jedne noge stva-

ra neravnomeran pritisak, {to vremenom mo`e dovesti do nelagodnosti ili bolova u le|ima. SPAVAWE NA STOMAKU Iako mnogi qudi prirodno tonu u san licem nadole, stru~waci isti~u da je ovaj polo`aj najmawe preporu~qiv za zdravqe ki~me i vrata. Spavawe na stomaku povla~i trbu{ne mi{i}e nadole, naru{ava prirodnu zakrivqenost ki~me i primorava vrat da se okre}e u stranu, ~esto pod uglom od devedeset stepeni. To mo`e dovesti do napetosti vrata, bolova u ramenima i uko~enosti pri bu|ewu. Ako ne mo`ete da izbegnete spavawe na stomaku, mogu}e je ubla`iti negativne efekte izborom pravog jastuka. Umesto debelih i mekih jastuka, izaberite tawi i ~vr{}i jastuk koji ne}e previ{e podizati glavu.

LE^EWE BIQEM

Celer ima jako korisna svojstva po na{e zdravqe 1. ^UVA ZDRAVQE SRCA Iako celer ima visok sadr`aj vode, on sadr`i i brojne vitamine i minerale, ukqu~uju}i kalijum i kalcijum, koji su va`ni za zdravqe srca. Tako|e sadr`i folat i vitamin K, potrebni za formirawe crvenih krvnih zrnaca i efikasno zgru{avawe krvi. Celer je dobar izvor za{titnih biqnih jediwewa zvanih flavonoidi, koji imaju antiinflamatorno i za{titno dejstvo na kardiovaskularni sistem. 2. PODR@AVA FUNKCIJU VAREWA Celer je dobar izvor i rastvorqivih i nerastvorqivih vlakana, koja su va`na za funk-

ciju varewa. Studija na `ivotiwama iz 2010, koja je koristila ekstrakt celera, tako|e je pokazala da sadr`aj fitonutrijenata ove biqke mo`e da bude koristan za za{titu sluzoko`e tokom varewa, a rezultat toga je i da mo`e da obezbedi za{titu od ~ira na `elucu. 3. IMA ANTIINFLAMATORNA SVOJSTVA Bogat biqnim jediwewima sa antiinflamatornim svojstvima, celer mo`e da bude koristan dodatak za osobe sa hroni~nim inflamatornim stawima kao {to je artritis. 4. MO@E DA POBOQ[A PAM]EWE Studije su pokazale da ekstrakt celera

poboq{ava kognitivne funkcije koje imaju veze sa starewem i depresijom. Sli~no tome, studija koja se bavi neuroprotektivnim prednostima ekstrakta celera pokazala je pozitivne rezultate kod u~esnika sa demencijom i Alchajmerom. 5. MO@E DA POBOQ[A KONTROLU [E]ERA U KRVI Sa niskim glikemijskim indeksom (GI) i visokim sadr`ajem vlakana, celer je koristan za one koji moraju da prate nivo {e}era u krvi. Studije tako|e pokazuju da mo`e da bude efikasan u smawewu nivoa glukoze u krvi.

28 ^etvrtak 23. decembar 2025.

ENIGMATIKA

SRPSKA GLUMICA NA SLICI

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA VODENI ONAJ KOJI IME PROIZOTOK PIJE GLUMICE VO\A^ (MED.) RAKIJU TOMPSON SODA VODE

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

KRIVOVERSTVO ITALIJANSKI PEVA^ SALVATORE

ONOMAD

PRVI VOKAL DUH (LAT.)

PRIJATEQ (FR.) SRXBA, BES, JAROST MAMCI

OZNAKA ZA METAR

IME GLUMCA BEKJAREVA

HRAMAWE IME PQA^KA- AMERI^KI NASEQE KOD SIMBOL ^E[KOG WE NA SREMSKE AZOTA KOMPOZI- MORU, GU- GLUMAC RAJAN MITROTORA ZIHA SARSTVO VICE

SRPSKA GLUMICA QIQANA ISKQU^IVO PRAVO PEVA^ICA SA BARBADOSA

REKA U RUSIJI

ROKERKA TARNER SME[A ZA MALTERISAWE

GUSTO UKUVAN VO]NI SOK SRPSKA [AHISTKIWA WAKAVCI SISAR SA PAPCIMA

JAD, TUGA, PATWA (PESN.)

POLUPRE^NIK PREVARANTI, VARALICE

@ALBA VI[EM SUDU PRODAVCI

AUTO OZNAKA QUBQANE

BARSKA BIQKA SREDSTVA PLA]AWA

VULKAN NA SICILIJI

PSI ARAPSKI PLEMENSKI STARE[INA

JARAM

ZAVR[ETAK MOLITVE (NEKA TAKO BUDE) TODOR ODMILA TAMNI DEO DANA

Sr Gl pski as

UGAO SOBE

O^EVI (PESN.)

VODORAVNO: 1. Srpski nacionalni junak, brat Starine Novaka, 2. Vrsta re~i - Prvi mitski leta~, 3. Broj {tampanih primeraka kwige - Du{evna bolest, sumanutost, 4. Simbol iridijuma - Dremawe, kuwawe - Kow u narodnoj pesmi, 5. Upotrbqavati, koristiti - Vrsta papagaja, 6. Napad - Lemilica, 7. Oznaka za metar - I}i klate}i se - Ime ranije pliva~ice Ligorio - \urovi}, 8. Ime glumca Spensera - U{iveni komad tkanine - Auto oznaka Qubqane, 9. Mu{ko ime - Tesnac izme|u dva brda, klanac, 10. Divqa `ivotiwa iz porodice kuna, lutra - [pajz, 11. Item (skr.) - Ime pesnika Radi~evi}a - Onomatopeja lave`a, 12. Vrsta narkotika - Re~na riba (mn.), 13. Grad u Ukrajini, na Donu - Zemqoradnik, 14. Rasprostreti se.

BILIJARSKI [TAP OD TOG VREMENA

MLAD VRABAC

USPRAVNO: 1. Razdragana lirska pesma - Episkopski namesnik, 2. Posed emira - Neposredna deoba }elija (biol.), 3. Prazan hod motora - Glavni grad Iraka - Uzvik za vabqewe koza, 4. Sva|alice, prkosnice - Predeo u Lici, 5. Jelo od pirin~a i mesa - Pirati - Simbol sumpora, 6. Simbol aktinijuma - Ma|arski fa{isti u 2. svetskom ratu - Papin godi{wi prihod, 7. Kraqica u {ahu - Koren izvedene re~i (gram.) - Auto oznaka Gr~ke, 8. Veznik - Srpska glumica - Ro{tiq (pokr.), 9. Neodbrawivi udarci u tenisu - Automatska ma{ina, 10. Nadimak glumca Okanovi}a - Ime pesnika [anti}a - Planinski kanton u [vajcarskoj, 11. Prodavac jaja, jajar - Srpska glumica i spisateqica, 12. [tamparske gre{ke (lat.) - Aqkave `ene.

DEO ZAPRE@NOG PRIBORA ANKONA

GRAD U ITALIJI LI^NA ZAMENICA VODONO[E POSLEDWE SLOVO AZBUKE

@ITEQ NIK[I]A

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: DELI RADIVOJE, IMENICA, IKAR, TIRA@, MANIJA, IR, XOWAWE, AT, RABITI, ARARA, ATAK, LEMILO, M, GEGATI, E[A, BAD, U[ITAK, Q, MAKSIM, USEK, VIDRA, OSTAVA, IT, BRANKO, AV, KOKAIN, AMURI, AZOV, AGRARAC, RAZASTRETI SE.

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: JERES, ADAMO, NEKAD, AMI, A, M, JAR, IVAN, LA[I], OB, MONOPOL, SIRUP, TINA, ALISA MARI], VAJ, WAKALA, Q, APELAT, R, ETNA, TRSKA, VRAP^E, TAK, IG, KEROVI, ]O[AK, TO[A, VERONA, AM, OCI, VODARI, NIK[I]ANIN.

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

4

8 3

9 4 9

3 8

1

9

8 7 4

8 9 1

5

8

3

7

2

1 7

8 4

4

1 7

5

6 5

9 1

3 7

3

4

4 8 6

3

9 8

1 6

7 2

4

6 6 5

2 5

8 7

8 1

9

SUDOKU 2

1

8

2

RE[EWE SUDOKU 2: 629 713 584 - 871 524 963 435 986 172 - 163 852 749 542 679 318 - 798 431 625 214 397 856 - 387 265 491 - 956 148 237 RE[EWE SUDOKU 1: 468 953 271 - 273 186 549 951 724 368 - 684 537 192 139 462 785 - 527 819 436 312 678 954 - 746 295 813 - 895 341 627

SVET POZNATIH ZBOG PORODI^NE TRAGEDIJE JE OSEDEO PREKO NO]I:

„Za smrt brata sam saznao pred po~etak predstave“

Glumac Dragan Petrovi} Pele u svojoj karijeri dugoj nekoliko decenija ostvario je veliki broj zapa`enih uloga, a publici je postao prepoznatqiv po svojoj sedoj kosi. Pele je jednom prilikom otkrio da je zbog tragedije koja je pogodila wegovu porodicu osedeo preko no}i, a najgora vest zatekla ga je u pozori{tu i to pred sam po~etak predstave. Naime, tada je preminuo wegov ro|eni brat Zoran. „Saznao sam pred sam po~etak predstave. Nije u to vreme bilo mobilnih telefona, neko je javio u pozori{te. Pitao sam Mi{u Janketi}a, po{to u toj predstavi on igra glavnu ulogu, a ja sam imao dve-tri scene, da li mogu da idem, da li mo`e da igra bez mene. Ka`e mi - naravno. Imao sam 28 godina tada. I kada sam se vratio na Akademiju, vratio sam se kao sed ~ovek“, ispri~ao je Pele. Glumac je opisao kako ~ovek izdr`i veliku patwu, te je objasnio da se u prvom trenutku ne ose}a ni{ta. „Izdr`i. To je onaj mehanizam samoobmane. Isto je kao i kad se pose~e{. To ne boli odmah, boli kasnije. Nalet adrenalila. U prvom trenutku ne ose}a{ ni{ta, onda kad se malo osvesti{ ose}a{ bes pa tek onda tugu“, rekao je Dragan Petrovi} Pele. Da nesre}a ne ide sama svedo~e i daqi gubici koji su ga pratili tokom `ivota. Za bratom, preminuli su mu i roditeqi. „Prvo je poginuo brat, pa je umro tata, i na kraju je 2013. godine preminula i mama. Dok je tata bolovao sve vreme sam radio, i{ao sam na fakultet i igrao predstave, ali sam ih redovno obilazio. Kada se mama razbolela, mesec dana je le`ala u bolnici ‘Sveti Sava’, gde sam odlazio svaki dan. Na dan sahrane igrao sam komediju. Malo je te{ko da se ~ovek ‘prebaci’, ali to je `ivot“, zakqu~io je Pele za RTS.

MNOGI MISLE DA JE RO\ENA U SRBIJI, ALI NIJE:

Ovde se rodila Vesna Zmijanac

Malo je peva~ica na doma}oj sceni koje su obele`ile jugoslovensku estradu kao Vesna Zmijanac. Jo{ od prvih pojavqivawa sedamdesetih godina bilo je jasno da je pred publikom posebna umetnica, a ve} tokom osamdesetih wen status jedne od najmo}nijih `enskih vokala bio je nepobitan. Hitovi su se nizali, a Vesna je gradila imix koji je i danas ~ini jedinstvenom. Ipak, jedna ~iwenica o wenom poreklu ~esto iznenadi publiku. Iako mnogi misle da je ro|ena u Srbiji, Vesna zapravo poti~e iz Crne Gore. Peva~ica je ro|ena 4. januara 1957. u Nik{i}u, gde je wen otac tada radio. - Slu~ajno sam ro|ena u Nik{i}u, tata je bio na radu tamo, a mama ga je pratila. ^esto odlazim u Nik{i} i svaki put imam ose}aj kao da sam se vratila u maminu matericu. Ne{to se desi ispri~ala je svojevremeno i dodala: - Nikada mi tamo nije bilo ni{ta te{ko, neku snagu dobijem. To je mesto gde sam ro|ena, gde me je kolevka zaquqala.

Haris Xinovi} iznenadio priznawem o alkoholu Haris Xinovi} godinama nastupa u kafanama, a sada je otkrio da se nikada nije napio previ{e. „Nikad se u `ivotu nisam napio. Ba{ nikad se nisam napio da ne znam gde sam. Da me noge malo ne slu{aju, toga je bilo, ali glava mi je uvek bila okej. Drugo, nikada nisam slomio ~a{u u kafani. Nekome je to zadovoqstvo, privla~ewe pa`we, ali ja to ne volim. Bavim se umetno{}u i nisam poklonik uzurpirawa muzi~ara i muzike, kao ni pokazivawa emocija i privla~ewa pa`we na sebe razbijawem ~a{e… Ne podr`avam to, ali ni ne osu|ujem. To mo`e da zasmeta, da prekine atmosferu, da svi moraju da se okre}u ka wemu ili woj… Idi ku}i, opali glavom u zid, ne lomi ~a{u“, rekao je on, pi{e „Blic“. Tada je ispri~ao i jednu anegdotu. „Kakva je kafana u kojoj nije bilo tu~a? Gitarista mi je pri~ao, bila je jedna velika kafana od 300 mesta i desila se op{ta tu~a. Ne zna se ko koga bije. Tada je do{ao policajac, bez kai{a, sa pi{toqem koji moraju da predaju pre nego {to se razre{e s du`nosti. Do{ao je da spuca neki kowak. Nije imao ni 40 kila. Neko je tad rekao: ‘Eno murije!’ i svi su poiskakali iz kafane ko Tom i Xeri. Kafana je bila prazna za jednu sekundu, svi su iza{li kroz prozore, niko nije iza{ao na vrata. Eto {ta su nekada mogli da urade autoriteti i kakav je red bio“, ispri~ao je Haris.

^etvrtak 23. decembar 2025. 29

^ola }e na koncertima u Sarajevu samo od sponzora dobiti 500.000 evra! Najve}a mu{ka muzi~ka regionalna zvezda zaradi}e bogatstvo posle ~etiri koncerta u Sarajevu. Zdravko ^oli} }e posle ~etiri koncerta koja }e odr`ati u Sarajevu 27, 28. marta i 4. i 5. aprila slede}e godine, biti bogatiji za 500.000 evra, i to samo od sponzorskih ugovora. Ime muzi~ke zvezde privuklo je brojne kompanije koje `ele da se reklamiraju na ovako va`nom doga|aju. U prilog tome svedo~i poznati bosanski menaxer koji je upu}en u detaqe. „Jo{ letos sam znao da }e ^ola da organizuje koncerte. Tra`ili su samo termin i sve se dr`alo u tajnosti. @eqa mu je bila da nastupa i u Beogradu, ali ne znam {ta se tu desilo, pa se izjalovilo. Sigurno je da }e ceo region sad da do|e u Sarajevo. U martu i aprilu }emo biti glavni centar zabave. Sponzori se samo javqaju i ^ola }e minimum pola miliona evra da zaradi od finansija koji ula`u. Dakle, on je zakupio prostor i platio sve potrebne da`bine, a novac od sponzora ide li~no wemu. To je wegov prihod iliti zarada od lika i dela. Ima on mnogo rashoda, nije to mali zalogaj organizovati ovakvu muzi~ku manifestaciju, ali kada se podvu~e crta, to mu se i te kako isplati“, izjavio je menaxer za Kurir koji je zamolio za diskreciju. KARTE PLANULE Podsetimo, kako su mediji ranije navodili, prvi koncert je rasprodat ve} prvog dana kada je objavqeno da }e biti odr`an, {to je odmah ukazalo na izuzetno interesovawe publike. Zbog velike

potra`we organizatori su ubrzo zakazali i drugi koncert, koji je tako|e rasprodat u kratkom roku. Kako interesovawe nije jewavalo, dodat je i tre}i termin, koji je, kao i prethodna dva, rasprodat do posledweg mesta. Ta tri koncerta rasprodata su za samo {est dana. Zbog kontinuiranog interesovawa publike organizatori su odlu~ili da zaka`u i ~etvrti koncert u Zetri, ~ime je ^oli} ispisao novo poglavqe koncertne istorije u glavnom gradu Bosne i Hercegovine. Do sada nije zabele`en slu~aj da jedan izvo|a~ u tako kratkom vremenskom periodu rasproda vi{e uzastopnih koncerata u ovom prostoru.

Na{ folk peva~ ima IQ preko 160, velike hitove, a penzija mu je samo 250 evra Poznati peva~ Rade Jorovi} nedavno je govorio o svojim hitovima i istakao da je qut na mla|e kolege koji presnimavaju tu|e pesme i na taj na~in prave karijeru. On je u izjavi za doma}e medije naveo i da je zamolio sve mla|e kolege da wegovu „decu“ ne diraju, ve} da kupe sebi pesmu i od we naprave hit. „Zamolio bih sve kolege da moje pesme ne diraju, to ima sve svoje za{to. Koliko su mi vredna deca u ku}i, toliko su mi vredne i moje pesme koje sam snimio, svaka ima deo moje du{e i svaka je ko{tala na neki na~in. Prema tome, to je moje delo i sutra treba da ostavim u nasledstvo svojima. Nisam gradio karijeru da bih izdr`avao neku drugu decu. Pomagao jesam kroz humanitarni rad, ali da neko peva moju pesmu koja je hit, za koju samo ja znam kako je postala hit, to je moja stvar i kraj. Na`alost, niko vi{e ne u~i pesme orginalne, nego slu{aju nekog peva~a, pa pevaju pesmu po wumu, a to nije dobro, da mi dodaju neke trilare! Pa [aban bi dodao taj triler da je tamo trebao da bude, ne mora niko sada da ga doda. Prakti~no oni prepravqaju malo pesmu, ali nisu ni peva~i krivi, ve} saradnici koji uzimaju velike pare“, rekao je Rade Jorovi} za Telegraf, pa prokomentarisao izjave mla|ih kolega da oni o`ivqavaju stare hitove: „Ne treba, moje

pesme nemoj niko da o`ivqava. Nemojte, molim vas, imate druge pesme ili neka kupite sebi pesmu, pa napravite hit i do|ite da vam ~estitam.“ Rade Jorovi} je rekao i da mu se desilo da je mla|i kolega snimio kaver, a da ga nije pitao: „Desilo se, ja sam odmah zamolio da se pesma skine i oni su to uva`ili, tako da smo ~isti. Postoji izvo|a~ko pravo, a ja sam u tom odboru.. Poku{ali su neki da mi ka`u {ta je izvo|a~ko pravo, a ja sam im lepo objasnio sve moma~ki“, kazao je Jorovi}. PENZIJA NE MO@E BITI MAWA Svojevremeno je u medijima odjeknula vest da peva~ ima penziju koja iznosi 28.000 dinara: „Imam penziju koju sam upla}ivao. Malo sam upla}ivao tokom godina i sada mi je i mala penzija, ali je sve u redu - pre`ivqavam. Malo kapne od autorskih prava, malo od izvo|a~kog prava, neka tezgica bude i sasvim je do-

voqno“, rekao je on za doma}e medije. IQ PREKO 160 Podsetimo, u velikom intervjuu za Nova.rs koji je peva~ dao 2022. godine, otkrio je da mu je IQ preko 160. „To je davno mereno, ali u ovom poslu i ne treba mnogo biti pametan, vaqa se napraviti lud. Qudi od kojih zavisi moja karijera ne trpe neke pametwakovi}e, mada ima mnogo muzi~kih urednika koje bih ja smenio“, dodao je peva~ tada i istakao da je napisao 30 pesama: „Napisao sam preko 30, a snimio preko 200 pesama. Moram da se pohvalim da sam imao tu ~ast da u studiju Radio Beograda radimo neke pesme za potrebe PGP-a. Mogu biti ponosan pogotovo {to neke od pesama koje sam pisao imaju tu etno vrednost. Pesma ‘@ene vole oficire’ bila je moja ideja, a ja sam svoje bele{ke dao Mili Jankovi} da ona kroz tu moju ideju vidi {ta bih ja hteo i ona me je odli~no snimila. Meni je ta pesma ba{ legla jer sam i kao vojnik bio prvi koji je po~iwao sa pesmom“, kazao je Rade. NAJVE]I HITOVI Podse}amo, najve}i hitovi Radeta Jorovi}a su: „Ti si `ena mog `ivota“, „@ene vole oficire“, „Pogledom te tra`im“, „Selo moje lep{e od Pariza“, „Putuju ko~ije bele“, „Ruzmarin u travi“, „Jesen pro|e ja se ne o`eni“, i druge.

30 ^etvrtak 23. decembar 2025.

SPORT

[ampionska odluka Novaka Srpski teniser ne}e igrati na turniru u Brizbejnu {to je za~udilo mnoge navija~e, jer je to bila i neo~ekivana odluka, a onda je stigla druga.

Zvezda treneru dala najboqi slavski poklon – „Sad jedna rakijica“ Ko{arka{i Crvene zvezde i Virtusa priredili su jednu od najuzbudqivijih utakmica 17. kola Evrolige, a iz dramati~ne zavr{nice kao pobednici iza{li su crveno-beli posle ~ega je Sa{a Obradovi} imao razloga da pohvali svoj tim. Crvena zvezda imala je problema sa Virtusom tokom celog me~a i nikako nisu uspevali da sa~uvaju osetniju prednost, ali nijednog trenutka crveno-beli nisu usporili niti bili van ritma. „Generalno, digli smo nivo odbrane u drugom delu. Pri~ali smo o tome da smo tako hteli od po~etka da igramo, ali sve je bilo nekako nedovoqno ~vrsto. Ekipa kao {to je Virtus to zna da koristi na najboqi na~in, oni su najboqa ekipa koja koristi blokove u Evroligi, stvarno se dobro snalaze u tome. Imali smo nekoliko taktika na tome, ali dali smo im taj neki zalet u prvom poluvremenu. Dobro je da se ekipa uzdigla i da smo bili ~vr{}i. Istakao bih i Davidovca, koji je doneo dobar ritam pre svega u odbrani, Kodi je odigrao fenomenalnu utakmicu u oba smera“, rekao je Obradovi}. Objasnio je trener Crvene zvezde i na ~emu posebno mora da radi sa timom. „Moram o mnogim stvarima da pri~am, neke stvari su se ovde de{avale tokom mog dolaska koje smo dobro koristili, pri~am napada~ki. Sad moramo da se reaorganizujemo i da boqe napadnemo zavr{nice, da mawe dr`imo loptu u rukama i da jo{ vi{e na|emo hemiju. Definitivno da NBA igra~ima i daqe treba vremena da razumeju kako se prave faulovi, to su stvari koje se u~e, ali vremenom }e i oni da kliknu, ne samo da kao Batler budu sjajni napada~ki, a potom imaju neke padove“, istakao je Obradovi}. Za kraj je ~estitao Svetog Nikolu, a potom i sam oti{ao da proslavi praznik. „Po{to mi je slava da ~estitam svima koji slave slavu, da i ja {to pre zavr{im ovde, pa da odem na jednu rakijicu“, poru~io je za kraj Sa{a Obradovi}. Posle pobede protiv Virtusa Crvene zvezda deli plasman od petog do devetog mesta na tabeli Evrolige.

Ipak }e igrati pre Australijan opena, koji je na programu od 18. januara do 2. februara! Odlu~io je da se takmi~i na turniru iz serije 250 u Adelejdu od 12. do 17. januara. „Ne mo`emo da se smirimo, mo`ete li da nas krivite. Dobro do{ao nazad u Adelejd, Nova~e“, napisao je turnir. Srpski teniser je prethodni put na turniru u Adelejdu igrao 2023. godine kada ga je i osvojio na dramati~an na~in pobedom nad Sebastijanom Kordom posle velike drame. Kasnije te godine je osvojio i Australijan open. To je izuzetno dobar signal, to zna~i da srpski as `eli da bude u pravom takmi~arskom ritmu u Melburnu i da potencijalno ve} tu napadne 25. grend slem titulu. Time bi postao i najstariji grend slem {ampion svih vremena {to mu je poseban motiv da doka`e da su godine samo broj. Da bi wegova misija stigla do te ultimativne, sre}ne kulminacije odlu~io je da poja~a tim. Osim {to je revidirao raspored i odlu~io da krene u takmi~arsku sezonu od 12. januara, odlu~io je da timu priroda i jedno ime. Pored Borisa Bo{wakovi}a i Dalibora Sirole, sa najtrofejnijim teniserom u istoriji grend slemova je po~eo da sara|uje

kupu, ve} veoma iscrpqen posle fantasti~ne sezone 2023, a onda je godinu dana kasnije odlu~io da se vi{e posveti egzibicijama i zabavama sa Nikom Kirjosom nego da juri pravu takmi~arsku formu. Stigao je pro{le sezone do polufinala koje je morao da preda Aleksanderu Zverevu. Razlog? Povredio se na me~u protiv Karlosa Alkaraza ranije, iako je uspeo da preokrene i da slavi sa 3:1 u setovima. Upravo zbog toga postoji blaga bojazan {to je odlu~io da igra ba{ u sedmici pre Australijan opena, jer bi to zna~ilo da }e prakti~no mo`da odigrati i 11 me~eva u tri nedeqe {to je ba{, ba{ mnogo. Pogotovo u 39. godini. Ipak, ne bi trebalo sumwati u \okovi}a koji je sada u Atini potpuno posve}en formirawu „ma{ine“, odnosno tela koje }e mo}i da izdr`i sve napore koji se nalaze pred wim.

SKANDAL U CRNOJ GORI! Organizatori zabranili uno{ewe srpske zastave na MMA spektakl

[OKANTNA ODLUKA KARLOSA ALKARAZA:

Otpustio trenera pred po~etka sezone Karlos Alkaraz je objavio pravu tenisku bombu. Odlu~io je da se rastane sa Huanom Karlosom Fererom koji mu vi{e ne}e biti trener. Wih dvojica su sara|ivali sedam godina, ali je sada do{ao trenutak za rastanak. Ovo je pravi grom iz vedra neba, niko nije o~ekivao da }e se [panac odlu~iti na tako drasti~an potez jer je delovalo da je Ferero doslovno ~lan porodice. „Veoma mi je te{ko da napi{em ovu objavu… Nakon vi{e od sedam godina zajedno, Huanki i ja smo odlu~ili da okon~amo na{u zajedni~ku etapu kao trener i igra~. Hvala ti {to si de~ije snove pretvorio u stvarnost. Zapo~eli smo ovaj put kada sam bio samo klinac, i tokom sveg ovog vremena pratio si me na neverovatnom putovawu, na terenu i van wega. I neizmerno sam u`ivao u svakom koraku s tobom“, poru~io je Alkaraz. Nije se na tome zaustavio. „Uspeli smo da stignemo do vrha, i ose}am da, ako su na{i sportski putevi morali da se razdvoje, to je trebalo da bude ba{ odatle, sa vrha. Sa mesta za koje smo uvek radili i na koje smo uvek te`ili da stignemo. Toliko mi se}awa navire da ne bi bilo fer izabrati samo jedno. U~inio si da porastem kao sportista, ali pre svega kao osoba. I ne{to {to izuzetno cenim: u`ivao sam u procesu. To je ono {to zadr`avam za sebe, taj put koji smo zajedno pre{li. Sada dolaze vremena promena za obojicu, nove avanture i novi projekti. Ali siguran sam da }emo se s wima suo~iti na pravi na~in, daju}i najboqe od sebe, kao {to smo uvek i ~inili. Uvek doprinose}i (uvek u plusu). @elim ti sve najboqe od srca u svemu {to dolazi. Ostajem spokojan znaju}i da nismo ostavili ni{ta nedore~eno, da smo sve dali jedan drugom. Hvala ti na svemu, Huanki!“, napisao je Alkaraz.

doktor Mark Kova~, {to se mo`e videti na fotografijama sa dru{tvenih mre`a. Specijalnost Marka Kova~a je sportska nauka, fiziologija ve`bawa, kondicioni deo priprema i biomehanika. U fokusu wegovog trenirawa sa vrhunskim sportistima je prevencija povreda i optimizacija treninga. Poznato je da se \okovi} u bliskoj pro{losti suo~avao sa povredama na grend slemovima, pa ovakav potez najboqeg ikada i ne iznena|uje. Uostalom, ba{ je te 2023. godine osvojio Australijan open prakti~no na jednoj nozi. Imao je ogromne probleme sa zadwom lo`om koju je le~io tokom slobodnih dana, a tada je hitno iz Srbije stigla i doktorka Marijana Kova~evi}, koja je bila X faktor u tom momentu. Prethodne dve sezone je \okovi} imao druga~iji po~etak sezone, jer je igrao na Junajted

Ronaldo pokazao isklesano telo u 41. godini Za ne{to mawe od dva meseca Kristijano Ronaldo }e napuniti 41 godinu, ali ni{ta u wegovom najnovijem izdawu ne sugeri{e da se radi o igra~u koji se priprema za kraj karijere. Portugalska zvezda je na dru{tvenim mre`ama objavila fotografiju nakon boravka u sauni, pokazuju}i {ta sve disciplina i rad mogu da naprave od ~oveka. Ronaldo je podelio fotografiju iz saune uo~i svog 41. ro|endana, isti~u}i svoju izvanrednu fizi~ku spremnost i izvajano telo, ostavqaju}i svet u {oku. Nekada kqu~na figura Man~ester junajteda, Real Madrida i Juventusa i daqe postavqa standarde koji odjekuju daleko izvan wegove generacije. Wegova fizi~ka sprema i profesionalizam nastavqaju da slu`e kao merilo za mla|e igra~e u svakom sportu.

Sve je spremno za MMA spektakl u Podgorici, ali uo~i po~etka borbi regionalna organizacija - FNC, donela je {okantnu odluku i zabranila borcima da u oktagon izlaze uz svoje nacionalne zastave. Jo{ uvek nije poznato koji je razlog za dono{ewe takvog pravila, a prvi se povodom toga oglasio crnogorsko-srpski borac Milo{ Jani~i}. Popularni „Kobra” }e odraditi svoj najve}i me~ u karijeri budu}i da je za wega i UFC veterana Aleksa Oliveiru, rezervisana glavna borba na FNC 26 priredbi. Jani~i} se nekoliko sati uo~i po~etka predstave u „Mora~i” oglasio putem dru{tvenih mre`a kako bi objasnio zbog ~ega niko ne}e nositi zastavu u dvorani. Na osnovu wegovih re~i jasno se naslu}uje da je ne~ija `alba ili sugestija navela FNC da zabrani no{ewe zastava uo~i, ali i nakon borbe u „Mora~i”. - Ne znam ko se `alio i kako, ali nam je FNC zabranio da iznosimo zastave. Zna se {ta predstavqamo - glasila je mo}na poruka Milo{a Jani~i}a. Momak iz Podgorice }e uz sebe imati ogromnu podr{ku doma}ih navija~a, a poznato je da je tokom svojih borbi izlazio uz tradicionalnu zastavu Kraqevine Crne Gore. Radi se o srpskoj trobojci na kojoj se nalazi i dana{wi grb Crne Gore sa dvoglavim orlom, `ezlom, {arom i grbom u sredini. Budu}i da se u „Mora~i” bore takmi~ari iz ~itavog regiona, velike su {anse da je FNC ovakvu odluku doneo kako bi smawio mogu}nost tenzija u dvorani.

SPORT

^etvrtak 23. decembar 2025. 31

Da li je Vladan Milojevi} ovim potezom najavio da odlazi? Krvavi derbi: No`evi, bakqe i 59 povre|enih – stadion razoren, policija u {oku! Fudbalski derbi u Medeqinu pretvorio se u pravo bojno poqe, a kona~an bilans nasiqa je 59 povre|enih osoba, me|u kojima i sedam policajaca. I pored sportskog uspeha Atletiko Nasionala, koji je osvojio trofej pobedom nad Deportivo Independijenteom rezultatom 1:0, slavqe je palo u senku brutalnih nereda. Incidenti su izbili odmah po zavr{etku me~a na stadionu „Atanasio Girardot“, koji dele oba kluba iz Medeqina. Tenzije koje su se ose}ale tokom ~itave utakmice eskalirale su nakon odlaska igra~a u svla~ionice, kada su huligani utr~ali na teren i zapo~eli obra~une. Kolumbijski mediji navode da je prava sre}a {to nije bilo smrtnih slu~ajeva, s obzirom na to da su pojedini izgrednici bili naoru`ani no`evima. U sukobima je kori{}eno sve {to se na{lo pri ruci – bakqe, stolice, motke, metalne {tangle, a nasiqe se ubrzo pro{irilo i van samog terena. List „El Colombiano“ izvestio je o ogromnoj materijalnoj {teti na stadionu. Veliki broj stolica je uni{ten, dok je travwak na pojedinim mestima o{te}en i spaqen. Sam po~etak utakmice kasnio je 14 minuta zbog guste dimne zavese nastale bakqadom, koja je onemogu}ila normalan po~etak me~a. Policija je tokom intervencije zaplenila veliku koli~inu oru`ja i pirotehnike, ukqu~uju}i bakqe, rakete i ~ak 120 kilograma pirotehni~kih sredstava.

Mercedes je ve} pustio svoj motor da urla na dru{tvenim mre`ama Nova godina, nova era u Formuli 1... i novi zvuk motora za najnaprednije automobile u svetu motosporta. Honda je ve} pustila svoj motor da urla na dru{tvenim mre`ama pro{le nedeqe kada smo imali priliku da ~ujemo kako radi agregat u Aston Martinu Fernanda Alonsa i Lensa Strola. Me|utim, onaj koji je po~eo da se ~uje mogao bi da postane prava zver Formule 1 od 2026. godine. Naime, Mercedes-AMG je otkrio kako }e da zvu~i wihov novi 1.6 V6 turbo motor, uparen sa hibridnim sistemom u kojem }e elektri~ni deo imati znatno ve}u ulogu - {to je i najve}a tehnolo{ka novina u Formuli 1 za 2026. Na prvi utisak, wegov zvuk je prili~no druga~iji od onog koji proizvodi Honda. Zvuk Mercedesovog motora „inspirisa}e“ ~ak ~etiri tima, koji }e se osloniti na tehni~ki potencijal nema~kog brenda. Pored fabri~kog tima, wihove pogonske jedinice pokreta}e i bolide Meklarena (branilac titule u konkurenciji voza~a i konstruktora), Alpine (prestaje sa proizvodwom sopstvenih motora kako bi pre{ao na Mercedesove) i Vilijamsa. Nade svih wih, kao i samog Mercedesa, jesu da }e da se ponovi istorija posledwe velike tehni~ke revolucije motora u F1, koja se dogodila 2014. godine. Ta promena je nema~kom brendu donela najdu`u eru dominacije u istoriji F1, sa sedam uzastopnih titula u konkurenciji voza~a ({est Hamiltonovih i jedna Rozbergova) i osam me|u konstruktorima. Istovremeno, sam tim poziva na oprez: istina, kao i uvek u Formuli 1, le`i na stazi. Tim sa najboqim pogonskim agregatom bi}e na vrhu. Bez sumwe. Zato su ve} po~ele prve `albe me|u proizvo|a~ima motora u vezi sa navodnim varawem u propisima. I, na „optu`eni~koj klupi“ je upravo Mercedes. Prema pisawu „Motorsport Magazina“ ovog petka, Honda, Ferari i Audi su podneli zvani~nu `albu FIA. Svi oni tvrde da Mercedes vara, kao i Red Bul sa novim Fordovim motorom. Taj trik, vezan za „geometrijsku kompresiju motora“, omogu}io bi im da dobiju do 15 KS i tri desetinke po krugu. Ostaje da se vidi da li }e FIA prihvatiti ovaj zahtev proizvo|a~a motora i spre~iti Mercedes i Red Bul da nastave sa ovim razvojem.

Fudbaleri Crvene zvezde savladali su ekipu Mladosti iz Lu~ana sa 4:0 u me~u 20. kola Superlige Srbije, a po zavr{etku utakmice vi|ena je jedna u najmawu ruku ~udna situacija. Prema praksi u Superligi Srbije, nakon utakmice treneri dva tima iznose utiske, {to je ispred Mladosti u~inio Nenad Lalatovi}. A kada je do{ao red na crveno-bele, umesto Vladana Milojevi}a, trenera tima, utakmicu protiv Lu~anaca, ali i polusezonu, ukratko je sumirao Neboj{a Milo{evi}, prvi pomo}nik trenera tima sa Marakane. Ovo je posebno ~udo s obzirom na to da je ovo bila ujedno i posledwa utakmica Crvene zvezde za 2025. godinu, te se postavqa pitawe da li je ovo bio svojevr-

stan na~in samog Milojevi}a da potvrdi da ne}e nastaviti da obavqa posao Zvezdinog trenera u drugom delu sezone.

Nakon toga, nije odr`ana ni konferencija za medije. Vi{e detaqa }e biti poznato u najbli`oj budu}nosti.

IZJAVA JOKI]A POSLE REKORDA POSTALA HIT:

„Pi}u pivo i pri~ati deci“ Nikola Joki} postao je centar sa najvi{e asistencija u istoriji NBA lige i to tokom pobede Denvera nad Orlandom (126:115). Nikola Joki} je do 5.667 asistencija stigao posle 771 me~a u NBA ligi. Sa druge strane, Karimu Abdul-Xabaru je trebalo 1.560

utakmica da stigne do brojke od 5.660. Joki} je protiv Orlanda zabele`io i tripl-dabl od 23 poena, 11 skokova i 13 asistencija uz dve ukradene lopte. Imao je zanimqivu izjavu posle me~a vezanu za obarawe rekorda. „Mislim da su to stvari za posle karijere. To je neka vrsta

legata na koji }u se osvrnuti kada zavr{im karijeru, sede}i na tremu, piju}i pivo i pri~aju}i lova~ke pri~e svojoj deci“, rekao je Joki}, pa dodao: „Za nas je svaka utakmica va`na. Imamo vremena, ali pred nama je te`ak raspored. Ovaj niz utakmica kod ku}e zapo~eli smo sa dve pobede, ~ini mi se. Imamo dobru priliku da odigramo zaista dobru utakmicu u subotu i nedequ i ako navija~i do|u, nadam se da }emo pru`iti dobar me~.“ Uspeo je i da analizira detaqnije me~ protiv Orlanda. „Pobeda nije bila laka, ali mislim da smo kontrolisali utakmicu, posebno posle prve i tokom druge ~etvrtine. Rekao bih da smo ve}i deo me~a dr`ali kontrolu. Na kraju su oni po~eli da igraju fizi~ki zahtevnije. Mislim da u jednom trenutku nismo dobro reagovali, ali smo se potom sabrali i odgovorili kako treba“, istakao je Nikola Joki}.

DA LI SU PARKER I SAIGRA^I BOJKOTOVALI PARTIZAN?

TUESDAY  UTORAK 23. 12. 2025.

DO[LI STE U BEOGRAD DA BRUKATE PARTIZAN:

Ovakvu sramotu klub ne pamti u 80 godina postojawa Tabela to (jo{ uvek) ne pokazuje, ali je Partizan definitivno najgori tim Evrope. I to ne jer nedostaje kvaliteta, nego jer nedostaje qudskosti, po{tovawa i osnovnih ko{arka{kih stvari. Ovaj tim nije dostojan renomea Partizana koji se gradi 80 godina. Umesto da se sawa o novoj evropskoj tituli (taj san je ponovo za`iveo me|u navija~ima dolaskom Obradovi}a), sada navija~i moraju da strepe da ih niko vi{e ne poni`ava. @algiris je slavio sa 108:68. Bruka i sramota, ali te redove ste ve} pro~itali toliko puta. Ali, hajde da pogledamo {ta se to de{avalo u Kaunasu. Ova kula od karata je po~ela da se opet uru{ava od poluvremena protiv Virtusa u Beogradu. Mirko Ocokoqi} je izgubio uzde tima nakon ~etiri pobede zaredom. Jednostavno kada klub ne stoji iza @eqka Obradovi}a, te{ko je o~ekivati da stane iza Ocokqi}a ili je to namerno „bu{ewe“ da bi se lak{e predstavio \oan Pewaroja. I ne}emo sada pri~ati o ko{arci. Pri~a o stawu u Partizanu nije o ko{arci ili taktici, nego o nedostatku qudskih kvaliteta. Nedostatku po{tovawa i nedostatku ka`wavawa. Zbog ~ega bilo ko u Partizanu dozvoqava da se Xabari pona{a kao da je iznad Partizana. Pa, gospodo, da li je mogu}e da ne postoji pravilnik da klub mora da se po{tuje. Ili ovim odsustvom reakcije pokazujete da ni sami ne po{tujete klub. Ukoliko vam je li~ni interes ispred klupskog – sami bi trebalo da napustite klub. U Beogradu je Tajrik Xons jo{ jednom odlu~io da mu se ne igra ko{arka i u petak. Pokazao je jo{ jednom, kao protiv Asvela nedavno kada je odbio da igra, da ima neku povredu. Nijedan skener na svetu ne bi mogao da potvrdi da je do{lo do promene na mi{i}u, zato {to o~igledno Tajrik ima problem sa tim da govori istinu. Ali nema nikakav problem sa tim da ne igra me~eve za Partizan. Najgore od svega? Niko u Partizanu nema problem sa tim da se Tajrik ovako pona{a prema klubu. Da li vam je sada, gospodo, jasno zbog ~ega Tajrik nikada nigde nije ostao du`e od godinu dana. Wegovi igra~ki kvaliteti nisu sporni, ali… Dakle, Tajrik je problem broj 1. Mada je redosled mawe bitan… Hajdemo i na problem broj 2. Mo`da ne mogu da im se dijagnostifikuju povrede, ali i te kako mo`e da se dijagnostifikuje da varaju. Parker je od po~etka sezone vi{e vreme ulo`io u lakirawe cipela nego u ko{arku. Vi{e vremena je posvetio frizeru nego teretani. Vi{e vremena… Ma shvatate ve}. [ta re}i o „poku{aju ko{arka{a“ koji odlu~i da ne mora da sko~i na podbacivawu. Poku{ajte da se setite kada je posledwi put uradio ne{to dobro za Partizan. A poruka legne svakog prvog u mesecu sa tekstom: Na va{ ra~un je prispelo… Partizan ni{ta ne uradi da za{titi trenere koji {tite interese kluba, ve} saziva konferenciju za medije da govori o ~emu ta~no?

Miroslav Mi}a Beri}, legendarni ko{arka{ Partizana, ose}a fizi~ki bol svaki put kada bi trebalo da govori o ko{arka{ima Partizana. Kao neko kome crno-bela krv prolazi kroz vene ne mo`e da gleda igra~e kojima grb i dres ne zna~e ni{ta. Ne mo`e da gleda nepo{tovawe i razuzdanu grupu pqa~ka{a. Ipak, oni pqa~kaju klub i nikoga drugog. Partizan je samo jednom u istoriji izgubio ve}om razlikom, od CSKA usred Moskve pre 12 godina. „Samo zahvaquju}i samilosti @algirisa razlika nije bila daleko ve}a. Da nisu stali, ova generacija bi ostala upam}ena sa najubedqivijim porazom Partizana u istoriji. Zaslu`ili su da se zaboravi ta utakmica od onakvog CSKA i to u Moskvi. Jednog od giganata Evrolige. Iako sam daleko smireniji nego posle Virtusa, jer sam stvorio sliku {ta }e da se desi . Te{ko mene mogu da me zavaraju wihove izjave da idemo daqe, da su videli snimak, da su videli i shvatili {ta su radili… U ovom trenutku Partizan deluje kao banda“, poru~io je Beri}. Nikada jo{ jedan tim nije nazvao „bandom“ {to najboqe govori {ta misli o java{luku koji se vidi na terenu, ali u svla~ionici. Crno-bela banda izgleda dva kopqa gore od Makabija koji je procvetao od kada je zaigra Ife Lundberg. Se}ate se wega? Se}ate se kako je po wemu bacano drvqe i kamewe. Mo`da, samo mo`da, taj Danac i nije bio toliko lo{. Obradovi} je ostao bez snage da se bori sa crno-belim vetrewa~ama, a igra~ima je dozvoqeno da rade {ta `ele. Pa, podsmevaju im se i komentatori… Bezobrazluk Parkera ide toliko daleko da se sva|a sa navija~ima na aerodromu. Da podvu~emo jo{ jednom – klub je dozvolio divqi zapad u timu time {to nije kaznio pojedince. Da li neko misli da je Obradovi} radio protiv kluba, a da su Parker i Xons bili za Partizan? Da li je ~udno nekome u Partizanu da na utakmicama nema Aleksandra \or|evi}a, Predraga Danilovi}a, da mesto @eqka Obradovi}a stoji upra`weno? Ovo nije Partizan kome se peva himna na po~etku. U jednom trenutku je komentator hrvatskog izdawa „Sportkluba“ ogolio istinu zbog koje su besni navija~i. Sudija iz Gr~ke Vasiliki Caruha je tako u jednom trenutku privukla wegovu pa`wu. „Br`e tr~i Vasikiki Caruha, sutkiwa, nego {to tr~e igra~i Partizana“, poru~io je i pogodio direktno u centar. Nije problem u porazu od @algirisa, nego od na~ina na koji je do wega do{lo. Smeju se navija~i kada kontroverzni Dimitris Janakopulos po{aqe autobusom igra~e Panatinaikosa jer je nezadovoqan zalagawem. Partizan ne da ~arter Obradovi}u kada to zahteva, ali zato sredi ~arter nakon istorijske sramote protiv @algirisa. Ovi stranci su do{li u Beograd da brukaju Partizan i uprava im je to dozvolila. Izgleda da je Obradovi} bio posledwa brana, a kada je onda pukla…

Evo {ta je rekao Mirko Ocokoqi} Ko{arka{i Partizana do`iveli su jedan od najte`ih poraza u novijoj istoriji kluba, po{to su na gostovawu u Kaunasu ubedqivo pora`eni od @algirisa – 109:68. Litvanski velikan potpuno je nadigrao crno-bele, koji tokom ~itavog me~a nisu prona{li ritam ni u napadu, ni u odbrani. Od samog starta bilo je jasno da Partizan nema re{ewe za agresivnu i disciplinovanu igru doma}ina. Crno-beli su srqali u napadu, donosili lo{e odluke i dopu{tali @algirisu da kroz strpqivu igru gradi ogromnu prednost. Posebno su se istakli Mozes Rajt, ali i Ignas Brazdejkis, koji je iznena|uju}e lako pronalazio put do ko{a. Ve} na poluvremenu rezultat je bio 53:30, {to je jasno nagovestilo katastrofu. U nastavku utakmice situacija se nije promenila – razlika je samo rasla, a Partizan je delovao bez energije, ideje i reakcije. Posle me~a pred novinare je iza{ao Mirko Ocokoqi}, vr{ilac du`nosti trenera Partizana, vidno razo~aran vi|enim na terenu. „^estitam @algirisu i wihovom treneru. Odigrali su odli~nu utakmicu. Iskreno, nisam o~ekivao ovakav me~. O~ekivao sam reakciju posle Virtusa. Ovo je bio lo{ performans, ne znam {ta vi{e da dodam“, rekao je Ocokoqi}. Upitan o tome {ta sledi posle ovakvog debakla, trener crno-belih je naglasio da su neophodni ozbiqni razgovori unutar kluba. „Prvo moramo svi da sednemo i razgovaramo – igra~i, stru~ni {tab i qudi iz kluba. Ovakav na~in igre je neprihvatqiv. Moramo da prona|emo na~in da igramo kao pre desetak dana“, poru~io je Ocokoqi}. Jedna od glavnih tema bila je i minuta`a Xabarija Parkera, koji je na parketu proveo svega sedam i po minuta, bez poena, uz jedan skok i izgubqenu loptu. „O~ekivali smo vi{e od wega, to je sve {to mogu da ka`em“, kratak je bio trener Partizana. Na pitawe da li je Amerikanac na neki na~in protestovao, Ocokoqi} je odgovorio: „To je pitawe za wega, ali isto va`i i za ostale igra~e. Svi zajedno snosimo odgovornost, ukqu~uju}i i mene. Mo`da ih nisam dobro pripremio“. Na kraju, upitan o sopstvenoj budu}nosti na klupi Partizana, Ocokoqi} je ostao bez konkretnog odgovora: „Iskreno, ne znam. Slede}e nedeqe }emo verovatno razgovarati o tome“.

Pari`ani moraju da plate 61 milion evra biv{em fudbaleru! Fudbalski klub Pari Sen @ermen mora}e da plati svom nekada{wem igra~u Kilijanu Mbapeu skoro 61 milion evra na ime neispla}enih plata i bonusa, odlu~io je pariski Radni sud. Francuski mediji podse}aju da je Mbape tra`io 263 miliona evra od svog biv{eg kluba. Me|utim, sud je naveo da PS@ nije isplatio tri mese~ne plate francuskom fudbaleru izme|u aprila i juna 2024. godine i bonuse. „Klub je ranije objavio da ne `eli da isplati dugovawa, jer ~eka odluku suda za radno pravo. Ta odluka je sada na snazi. Sud je nalo`io privremeno izvr{ewe presude, {to zna~i da PS@ mora odmah da postupi po presudi. Nadam se da }e PS@ dobrovoqno da isplati novac i da ne}e biti potrebe za sudskim izvr{iocima. Zadovoqni smo ovom presudom”, izjavila je Mbapeova advokatica Frederik Kazero. PS@ je u protivtu`bi tra`io kompenzaciju od Mbapea u iznosu od 440 miliona za neuspeli transfer u saudijski Al Hilal 2023. godine. Me|utim, tu`ba PS@ je u potpunosti odba~ena. Francuski mediji navode da PS@ ima pravo `albe na presudu. Mbape (26) je igrao za PS@ od 2017. do 2024. godine, a potom je pre{ao u Real.