Propadawe koralnih grebena u vodama Australije nije zaustavqeno, a prema istra`ivawu Univerziteta u Sidneju, ~ak 56 ostrva u riziku je da nestane. Razlog za to su toplotni talasi i poplave, koji su opet posledica klimatskih promena. Ekosistem u kojem koralni grebeni opstaju se drasti~no promenio posledwih decenija, {to uti~e na nestanak korala, a samim tim i na ~itav niz `ivotiwskih vrsta koje `ive oko wih.
„Smawewe upotrebe fosilnih goriva moglo bi da pomogne u usporavawu nestanka ovih grebena. Koralna ostrva predstavqaju ogromna podvodna prostranstva koja Australija koristi za ribolov, vodni saobra}aj, ali i istra`ivawe minerala”, rekao je dr Tomas Felous, jedan od istra`iva~a koji su u~estvovali u izradi studije.
Po wegovoj oceni izumirawe korala ne samo da bi promenilo vodeni ekosistem i uticalo na nestajawe ~itavih vrsta ve} bi drasti~no izmenilo `ivot qudi u zajednicama na obali Australije.
Interesantno je da je, uprkos sve ~e{}im apelima nau~nika da se zaustavi propadawe Velikog koralnog grebena i dodavawem na listu Uneskovih lokacija koje su u opasnosti, Komitet za svetsku ba{tinu ove organizacije nedavno ponovo odbio da to uradi. Na sastanku ovog tela odr`anom u avgustu u Parizu zakqu~eno je, ba{ kao i prethodnih godina, da je australijska vlada postigla zna~ajan napredak u za{titi ovog prirodnog dobra, ali da je greben i daqe ozbiqno ugro`en zbog klimatskih promena i zaga|ewa. Komitet je tada tra`io od nadle`nih u Australiji da redovno izve{tava ovo telo o de{avawima na Velikom koralnom grebenu u narednih {est meseci, naro~ito u februaru idu}e godine kada }e na ovom kontinentu biti vrhunac letwih vru}ina.
Ova odluka nai{la je na osudu u nau~nim krugovima, jer eksperti veruju da }e se propustiti posledwa {ansa da se za{titi ovo koralno ostrvo i da se sa~uva `ivi svet na wemu.
Veliki koralni greben pokriva prostor od skoro 345.000 kvadratnih kilometara i na wemu `ivi vi{e od 1.500 vrsta riba i 411 vrsta tvrdih korala. On je i oslonac za australijsku ekonomiju jer se zahvaquju}i ribolovu, turizmu i eksploataciji minerala ostvaruju velika nov~ana sredstva.
Vlasti u Australiji posledwih godina su ulo`ili ogroman novac za za{titu ovog i drugih koralnih grebena, ali zbog globalnog zagrevawa i pove}avawa temperature na kopnu i u morima i okeanima, kao i zaga|ewa, pitawe je da li }e ulo`eni trud dati `eqene rezultate.
SERBIAN VOICE WEEKLY
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971
Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.
Pretplata:
Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank
Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912
Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.
Vu~i}: Nismo dobili pozitivnu odluku za nastavak rada rafinerije
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} posle sastanka sa timovima zadu`enim za energetsku stabilnost i bezbednost zemqe rekao je da, iako smo o~ekivali da NIS dobije licencu za nastavak rada Rafinerije, pozitivnu odluku SAD nismo dobili. Dogovorili smo se, na rizik Srbije, da do kraje nedeqe obezbedimo platni promet sa NIS-om, naveo je Vu~i}.
„TRA@I]EMO GAS
NA NEKOJ DRUGOJ STRANI”
„Ukoliko do petka ne dobijemo ugovor o gasu sa Rusijom, od ponedeqka pokre}emo pregovore i tra`i}emo gas na nekoj drugoj strani”, rekao je predsednik Vu~i}, navode}i da je novac obezbe|en.
REZERVE GORIVA DOVOQNE
DO KRAJA JANUARA
Predsednik Vu~i} ka`e da su zalihe svih vrsta goriva – benzina, dizela, kerozina – dovoqne do kraja januara, samo {to }e qudi, kako je rekao, morati da idu na neke druge pumpe.
Podsetio je da se 47 odsto prometa naftnim derivatima obavqalo na NIS-ovim pumpama zato {to se nalaze na najboqim lokacijama, i sada }e to, kako je rekao, predstavqati problem.
„Ukupno imamo (na zalihama) vi{e od 204.000 tona dizela, a 82 odsto ukupne potro{we goriva je dizel. Benzina imamo ne{to mawe, ali dovoqno“, naveo je Vu~i}.
Mazuta koji se koristi kao gorivo u toplanama, ali i u elektranama da se poboq{a kalorijska vrednost ugqa, u rezervama ima 54.500 tona, a godi{wa potro{wa je oko 44.000 tona.
„Nemamo mi problem sa gorivom, otvorili smo nove kanale za uvoz, ono sa ~im imamo pro-
Papa
blem to je logistika. Cisterne }e morati da kupe gorivo i na nekim udaqenim lokacijama i samim tim logisti~ki tro{kovi su ve}i, a postavqa se i pitawe broja cisterni. Ima bezbroj problema“, upozorio je Vu~i}.
Vu~i} je najavio da }e tim za energetsku stabilnost da zaseda na dnevnom nivou, a informacije }e saop{tavati na svaka dva dana. Pitawima energetske stabilnosti bavi}e se prevashodno Vlada, a o strate{kim pitawima ogla{ava}e se predsednik Repubike i predsednik Vlade. „PLATNI PROMET SA NIS-OM BI]E OBEZBE\EN DO KRAJA NEDEQE”
Predsednik Vu~i} izjavio je da }e dr`ava, na sopstveni rizik, obezbediti platni promet za Naftnu industriju Srbije do kraja nedeqe.
Dodao je da je dogovoreno da se platni promet obezbedi do kraja nedeqe, kako ka`e, sa rizikom da i centralna banka (NBS) i poslovne banke potpadnu pod sankcije.
„Dakle, i utorak i sreda, ~etvrtak, petak, subota i nedeqa ima}e platni promet. NIS ima dovoqno vremena da isplati plate zaposlenima, ima dovoqno vremena da plati sve dobavqa~e,
ima dovoqno vremena da pripremi svoje zaposlene za sve {to sledi. Posle toga meri}emo dan za danom”, rekao je Vu~i}. VU^I]: DALI SMO DOZVOLU ZA PRESTANAK RADA RAFINERIJE, NIS ]E ODLU^ITI KAD PRESTAJE SA RADOM Predsednik Vu~i} je rekao da su stvarne posledice sankcija NIS-u slede}e - ministarka \edovi} Handanovi} }e obavestiti NIS da nemamo naznaku da }e Amerikanci dati licencu za nastavak rada NIS-a {to }e prouzrokovati prestanak rada Rafinerije.
„Mi smo dozvolu za prestanak Rafinerije dali. Ju~e smo imali razgovore sa qudima iz Va{ingtona”, rekao je Vu~i}.
Govore}i o sekundarnim sankcijama, Vu~i} je objasnio kakvi }e problemi nastati kada prestane platni promet sa NIS-om.
„Mi smo se dogovorili da do kraja nedeqe obezbedimo platni promet sa NIS-om, da NIS isplati plate i dobavqa~e.., a posle toga }emo dan za danom da odlu~ujemo”, ka`e Vu~i} i dodao da dr`ava sada rizikuje jer i Centralna banka kao i ostale banke mogu u svakom trenutku da dobiju sekundarne sankcije.
Lav skinuo cipele,
ali
se
nije pomolio u Plavoj xamiji
Papa Lav XIV je prvi put posetio xamiju od kada je izabran za poglavara Rimokatoli~ke crkve. On je u znak po{tovawa skinuo cipele, ali se nije molio tokom obilaska Plave xamije u Istanbulu.
Papa Lav posetio je Plavu xamiju u Istanbulu, mesto bogoslu`ewa iz 17. veka koje se smatra arhitektonskim remek-delom osmanskog doba, sa tirkiznim kerami~kim plo~icama koje krase zidove i kupolu. U pratwi lokalnih muslimanskih vo|a papa je pro{etao dvori{tem xamije i, nakon {to je skinuo cipele, obi{ao je wenu unutra{wost. Mujezin A{gin Tunxa rekao je da je papa Lav bio pozvan da se moli tokom svoje posete, ali on to nije u~inio.
„Ponudio sam mu da li `eli da se ovde moli, ali je rekao ‚ne, samo }u pogledati’”, rekao je Tunxa. Do{lo je do dodatne zabune kada je vatikanska pres slu`ba poslala saop{tewe nakon posete u kojem se navodi da se papa Lav molio u xamiji i da ga je do~ekao poglavar turskog dr`avnog verskog tela. Vatikan je kasnije saop{tio da je saop{tewe u kome se pomiwe da se papa Lav „kratko pomolio”, poslato gre{kom i preuzeto iz bro{ure napravqene pre po~etka putovawa poglavara Rimokatoli~ke crkve u Tursku.
NOVI DOM PRINCA VILIJAMA I KEJT MIDLTON IZAZVAO POTE[KO]E GRA\ANIMA: Zbog za{tite wihove privatnosti
izmewen saobra}aj
Radwa koja prodaje jelke uzgojene na kraqevskom imawu i svake godine privla~i stotine kupaca, nalazi se tik do novog doma princa Vilijama i Kejt Midlton.
Kupovina novogodi{we jelke za mnoge je jedna od najlep{ih prazni~nih tradicija, ali ove godine bi porodicama u Vindsoru mogla da se pretvori u pravu frustraciju. Razlog je nova vila princa i princeze od Velsa, Forest Lodge, zbog koje je popularna prodavnica jelki postala te`e dostupna, pi{e Daily Mail. Zaobilaznica za kraqevski mir
Naime, radwa koja prodaje jelke uzgojene na kraqevskom imawu i svake godine privla~i stotine kupaca, nalazi se tik do novog doma Vilijama i Kejt. Kako bi se za{titila privatnost kraqevske porodice, koja se nedavno preselila u vilu s osam spava}ih soba iz obli`weg dosada{weg doma, imawa Adelaide, pristupni putevi su ograni~eni. Voza~i se sada preusmeravaju na novu, zaobilaznu rutu, {to stvara obilazak du`i od jedne miqe - otprilike 1,6 kilometara.
Postavqeni saobra}ajni ~uwevi i privremena regulacija saobra}aja ve} su izazvali haos. „Ve} sam video nekoliko skoro-nesre}a gde su qudi vozili s pogre{ne strane ~uweva”, rekao je jedan lokalni stanovnik. Uz to, na parkingu prodavnice raspore|ena su i dva kraqevska ~lana obezbe|ewa.
Drugi stanovnik potvrdio je poja~ane mere opreza: „Automobil je bio parkiran i radio je oba dana s, kako se ~inilo, dvojicom policajaca u civilu unutra, kako bi spre~ili bilo koga da u|e na posed lo`e. Prodavnica je odmah do, tako da nije iznena|uju}e {to porodica Vels dodatno pazi u slu~aju da neko do|e u isku{ewe da proviri.”
Posle softvera novi problemi za Erbasov A320, sporan
kvalitet metalnih panela
Proizvo|a~ aviona Erbas saop{tio je da postoji problem kvaliteta metalnih panela trupa na nekim modelima A320, nakon nedavnog povla~ewa brojnih letelica zbog softverskog kvara.
Iako nema naznaka da je neki od spornih panela stigao do aviona koji su u upotrebi, akcije najvec}eg svetskog proizvo|a~a aviona pale su za ~ak 11 odsto.
Akcije su dodatno pale, posle informacije o novom feleru koja je do{la nakon prizemqewa hiqada aviona A320 zbog a`urirawa softvera.
„Erbas potvr|uje da je identifikovao problem sa kvalitetom koji uti~e na odre|eni broj metalnih panela za A320”, saop{tila je kompanija i naglasila da je izvor problema identifikovan, otklowen i da svi novoproizvedeni paneli ispuwavaju sve zahteve.
Portparol avio-kompanije rekao je da problem poti~e od dobavqa~a, ~ije ime nisu `eleli da navedu.
Erbas ima interne i eksterne dobavqa~e za svoje aerostrukture, pri ~emu se predwi deo trupa A320 uglavnom proizvodi u Francuskoj, a zadwi u Nema~koj.
Gorwi paneli se obi~no proizvode interno, dok ostatak obuhvata vi{e dobavqa~a.
Ovo je najnoviji problem za najprodavaniji model A320, nakon povla~ewa oko polovine wegove flote od pribli`no 6.000 letelica, a takva odluka doneta je ubrzo po{to je pro{le sedmice ukazano na mogu}u, ali nepotvr|enu vezu sa naglim gubitkom visine aviona.
Nakon konsultacija sa regulatorima, Erbas je u petak objavio upozorewe kojim je nalo`ena privremena obustava letova dok se softver ne a`urira.
Re{ewe je podrazumevalo vra}awe na raniju verziju softvera koji upravqa uglom nosa aviona. Erbas je ranije danas saop{tio da je softver zamewen na gotovo svim avionima. Ostalo je jo{ svega 100 od 6.000 avionima na kojima treba da se vrati pre|a{wa verzija, navedeno je iz kompanije, uz izviwewe zbog ka{wewa koje je prouzrokovala operacija zamene softvera.
Lan~ani sudar - 45 vozila!
Sne`na oluja koja je zahvatila gotovo ceo ameri~ki Sredwi zapad nastavila je da stvara ozbiqne probleme putnicima koji nakon praznika poku{avaju da se vrate ku}ama.
Kako prenosi Ej-Bi-Si7 ^ikago, gust sneg, sna`ni udari vetra i nagla pogor{awa vidqivosti stvorili su izuzetno opasne uslove na putevima i u vazdu{nom saobra}aju.
Najdramati~niji trenutak dogodio se na auto-putu u dr`avi Indijana, gde su led i jaki sneg izazvali lan~ani sudar u kom je u~estvovalo ~ak 45 automobila i kamiona.
Uprkos masovnom sudaru i potpunom uni{tewu vozila, policija je potvrdila da nije bilo ozbiqnih povre|enih.
Auto-put je privremeno zatvoren dok su vatrogasci i putari uklawali olupine i ~istili zale|enu povr{inu. Olujni sistem danima izaziva pote{ko}e {irom regiona. Meteorolozi upozoravaju na takozvane „sne`ne me}ave “ - kratke, ali veoma intenzivne udare snega koji mogu u trenutku smawiti vidqivost gotovo na nulu.
Takvi iznenadni uslovi ~esto iznenade voza~e, ostavqaju}i ih bez vremena za reakciju. Istovremeno, nagli pad temperature stvara tanak sloj leda gotovo nevidqiv golim okom, pretvaraju}i puteve u klizave povr{ine. Aerodromi su tako|e pogo|eni.
Prema podacima FlightAware-a vi{e od 1.400 letova je otkazano {irom Sjediwenih Dr`ava samo u subotu. NESRE]A KAKVA
Ilon
Mask tvrdi da }e ve{ta~ka inteligencija okon~ati ameri~ku du`ni~ku krizu u roku od tri godine
Milijarder Ilon Mask ocenio je, u razgovoru sa investitorom i podkasterom Nikilom Kamatom, da je jedini izlaz iz sve dubqe fiskalne rupe Amerike produktivnost koju pokre}u ve{ta~ka inteligencija i robotika.
„To je mawe-vi{e jedino {to }e re{iti ameri~ku du`ni~ku krizu”, rekao je Mask. „Verovatno bi izazvalo zna~ajnu deflaciju”, dodao je.
Javni dug SAD dostigao je zastra{uju}u sumu od 38,34 triliona dolara zakqu~no sa 26. novembrom — vi{e nego dvostruko vi{e od vrednosti pre deset godina, prema podacima ameri~kog Ministarstva finansija.
Ve{ta~ka inteligencija jo{ uvek nije dovoqno pove}ala produktivnost da bi ekonomski proizvod podigla iznad tempa inflacije, ali to }e se uskoro promeniti, smatra Mask.
„Za tri godine ili mawe, pretpostavqam da }e proizvodwa robe i usluga prema{iti stopu inflacije”, dodao je. Mask je rekao da }e napredak u ve{ta~koj inteligenciji i robotici dovesti qude do „ta~ke gde je rad opcionalan”, verovatno u naredne dve decenije.
[VAJCARCI REKLI NE KLIMATSKOM POREZU: Ko stvarno
zara|uje od klime?
[vajcarci su na referendumu odlu~no odbili uvo|ewe novog poreza na nasledstvo za superbogate. Predlog Mladih socijalista da se imovina ve}a od 50 miliona franaka oporezuje stopom od 50%, odba~en je sa 78% glasova protiv. Ideja je trebalo da donese oko ~etiri milijarde franaka za klimatske projekte, ali je ve}ina procenila da rizik od odlaska bogatih i dugoro~ne {tete po privredu prevazilazi potencijalnu korist.
U zemqi postoji oko 2.500 qudi ~ija imovina prelazi pomenuti prag, a zajedno poseduju oko 500 milijardi franaka. Na prvi pogled, predlog deluje kao elegantan na~in da se deo ogromnog bogatstva vrati dru{tvu. Ipak, sve vi{e gra|ana sumwa u to koliko
se javni novac stvarno usmerava u projekte koji imaju merqive rezultate. [vajcarska je ve} globalni centar za upravqawe stranom imovinom i bankarski sektor strahuje da bi svako naglo pove}awe poreza moglo da otera va`ne klijente. Dok su zagovornici tvrdili da najbogatiji ujedno imaju najve}i ekolo{ki otisak, kriti~ari su podse}ali da se pod oznakom „klimatski projekat“ ~esto kriju nejasni programi, skupe studije i projekti koji se te{ko proveravaju. Posebnu sumwu izaziva uloga brojnih organizacija koje koriste javne fondove, a ne nude konkretne rezultate.
Gra|ani {irom Evrope sve ~e{}e postavqaju ista pitawa. Koliko se javnog novca zaista tro{i na konkretno smawewe zaga|ewa, a koliko odlazi na birokratiju, kampawe i projekte koji postoje samo na papiru? Klimatska politika jeste va`na, ali postaje opasno kada se pretvori u neprozirnu industriju buxetskih zahteva. Ako institucije ne obezbede jasne rezultate i potpunu transparentnost, otpor ovakvim inicijativama bi}e sve ve}i.
DEMOGRAFIJA I EKONOMIJA
EKONOMSKI PROSPERITET, DIGITALIZACIJA I SAMA^KI @IVOT:
Krah „tr`i{ta qubavi“
Svet sa mawe parova i dece mogao bi postati tu`niji i atomizovaniji, no „plakawe nad sudbinom“ ne}e spre~iti da se to desi. Nije na vladama da poni{tavaju preferencije obi~nih qudi po pitawu imawa ili nemawa partnera, ali bi mogle da razmisle kako to mo`e da se ubla`i. Ono {to je izvesno je da budu}nost sa mnogo vi{e samaca dolazi i da bi svi, od gra|evinskih firmi do poreskih slu`benika, trebalo da se boqe pripreme za wu.
Pi{e ugledni ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko”.
Brzina kojom se napu{ta norma braka – ili bilo koje vrste veza – je zapawuju}a, posebno u proteklih deceniju i po. [irom sveta, a posebno u Evropi, Severnoj Americi, Isto~noj Aziji i Australiji, sama~ki `ivot je u dramati~nom porastu. U Sjediwenim Dr`avama je 2023. godine 41% `ena i 50% mu{karaca u starosnoj grupi od 25 do 34 godine bilo bez partnera, {to je dvostruko ve}i udeo nego pre pet decenija.
Stope brakova opadaju i u Evropi, ve}em delu Azije, ~ak i u Indiji, a posebno u Japanu, Ju`noj Koreji, Kini i Tajvanu. Tako|e, sama~ki `ivot je sve ~e{}i i u razli~itim starosnim grupama. Generalno, mla|i qudi se mawe dru`e, re|e izlaze na romanti~ne sastanke i kasnije po~iwu sa seksom nego prethodne generacije. Mnogi ovo vide kao dokaz dru{tvenog i moralnog propadawa, te razni „pronatalisti~ki“ pokreti veruju da neuspeh mladih da se „smire“ i imaju decu preti samom opstanku, naro~ito Zapada.
U SAD se takvom populacijom obi~no smatraju belci, te nije iznena|ewe da je potpredsednik Sjediwenih Dr`ava X. D. Vens odu{evqeno pomogao da pronatalizam postane eksplicitno MAGA pitawe, dok je Donald Tramp nedavno predstavio plan za diskontnu ponudu lekova za fertilitet.
EMANCIPACIJA @ENA, DIGITALNE TEHNOLOGIJE I PAD NATALITETA
Porast sama~kog `ivota nije direktno ni dobar ni lo{. Me|u heteroseksualcima to je uglavnom posledica ne~eg o~igledno benignog: kako su barijere za `ene na radnom mestu pale, wihov izbor se pro{irio. Posledi~no, one su daleko spremnije nego nekad da `ive same, ako to `ele, i suo~avaju se sa mawe dru{tvene stigme zbog toga – {to vi{e mogu da finansijski izdr`avaju sebe (i decu), mawa je verovatno}a da }e trpeti neadekvatnog ili nasilnog partnera. Procvat dru{tvenih mre`a i aplikacije za upoznavawe se u mnogim studijama povezuje sa padom broja momaka i devojaka u vezama i posledi~nim mawkom novoro|en~adi. Glavno obja{wewe je da je do{lo do sna`nog rasta nerealnih o~ekivawa, odnosno preterane izbirqivosti.
Naime, tehnologija je donela ogromne – i verovatno dramati~ne – promene u na~inu na koji qudi upoznaju svoje partnere. Dugo je naj~e{}i na~in upoznavawa heteroseksualnih parova bio preko prijateqa. Ali nakon uvo|ewa smart telefona krajem 2000-ih, procenat onih koji su se upoznavali onlajn je naglo porastao, da bi od 2013. postao dominantan. Istina, qudi su uvek bili izbirqivi pri izboru dugoro~nog partnera. Ali, sada se kandidati ne filtriraju samo na osnovu stvari koje su uvek bile va`ne (go-
dine, religija, etni~ka pripadnost, obrazovawe...), ve} i na osnovu politi~kih stavova, sklonosti ka narkoticima, visini, te`ini. Posledica je da se mnogi mu~e da prona|u partnere.
Instagram, TikTok ili Snep~et su definitivno promenili na~in na koji qudi do`ivqavaju veze, podsti~u}i nerealna romanti~na o~ekivawa. Kao rezultat, polovina pripadnika novih generacija nije u stawu da prona|e ili odr`i istinsku qubav.
Naime, platforme stvaraju nerealna o~ekivawa, prikazuju}i samo ono najboqe i de fakto skrivaju}i ne tako zanimqivu svakodnevicu. Aplikacije za upoznavawe poput Tindera, Bambla i Hinga naizgled su stvorile beskrajan izbor. „Paradoks izbora“ spre~ava parove da se obave`u, jer veruju da bi neko boqi mogao biti samo jedan „svajp“ daleko. Istina, dru{tvene mre`e nam poma`u da se pove`emo sa drugima, razgovaramo i delimo na{e `ivotne trenutke sa prijateqima, pa ~ak i strancima. Platforme dru{tvenih mre`a su stru~no dizajnirane da nas dr`e anga`ovanim. To {to dru{tvene mre`e daju mo} da qudi poka`u najboqu verziju sebe, postuju}i najboqe fotografije i dele}i najva`nije trenutke, izgleda privla~no. Me|utim, istovremeno su oni koji su na mre`ama izlo`eni naizgled savr{enim `ivotima drugih svedo~e}i wihovim trijumfima, uzbudqivim avanturama i besprekornom izgledu. Budu}i da su postavqeni standardi nerealni, ovo dovodi do {tetnih pore|ewa, nagriza samopo{tovawe, pove}ava anksioznost, stvaraju}i ose}awa zavisti ili neadekvatnosti.Dru{tvene mre`e naj~e{}e iskrivquju razumevawe stvarnosti. Naime, algoritamski „fidovi“ su poput tajnog sastojka koji odlu~uje {ta vidimo na ekranima, budu}i da koriste sofisticiranu matematiku da bi shvatili {ta nam se svi|a i to nam prikazali. Problem je da nas ponekad ovi algoritmi teraju da vidimo samo ono sa ~im se ve} sla`emo, sme{taju}i nas u sopstveni „babl“ (eho komora).
Istina, nerealna o~ekivawa su verovatno stara koliko i zabavqawe i veze, ali generacija mladih qudi koja je odrasla uz personalizovane muzi~ke plejliste i onlajn zabavu mo`da je mawe spremna da ostavi svoje preferencije po strani. To se odnosi i na ideologiju, politika se ume{ala i u romati~ne odnose. Istra`ivawa pokazuju da se kao problem pri „uparivawu“ javqa i rastu}i politi~ki jaz izme|u mladi}a i devojaka, pri ~emu prvi vi{e nagiwu desno, a drugi levo. Podela izme|u mu{karaca i `ena jedna je od najve}ih u ameri~koj politici, a ti~e se i pitawa poput abortusa i vrednosnih stavova.
PAD KONTAKATA „LICEM U LICE“ I ULOGA POLITIKE
Nove tehnologije ne samo da podsti~e izbirqivost oko toga sa kim }e se zabavqati, ve} i apsorbuju mnogo vremena, ostavqaju}i ga mawe za dru`ewe i grupne aktivnosti – isprobane na~ine upoznavawa partnera. Amerikanci svih uzrasta se mawe dru`e nego pre 15-20 godina, ali je pad posebno strm me|u mladima, mada je trend prisutan kod svih uzrasta, etni~kih i dohodovnih grupa. Vreme provedeno u strimingu, surfovawu ili igrawu video igara ~ak izgleda da potiskuje seks.
Zapawuju}ih 7% mladih samaca ka`e da bi razmotrili robo-romansu sa partne-
rom koji koristi ve{ta~ku inteligenciju (AI), a ovi „love-botovi“ postaju ubrzano sofisticiraniji. ^ak 42% sredwo{kolaca u ameri~kim {kolama ka`e da su oni ili wihovi prijateqi komunicirali sa AI kao prijateqem, dok 19% ka`u da su imali „romanti~nu vezu“. AI je, na kraju krajeva, strpqiva, qubazna i ne tra`i da ~istite kupatilo ili na|ete boqi posao.
NEUSPEH „TR@I[TA QUBAVI“
Posmatraju}i emotivne odnose na ekonomski na~in, „tr`i{te veza“ je u problemu ako mnogo qudi `eli da se „upari“, ali to ne ~ini. Su{tinski, ekonomski prosperitet, koji je omogu}io procvat liberalnih vrednosti, prakti~no je doveo do kraha na „tr`i{tu qubavi“. Posledice }e, pre svega usled mawka dece i posledi~nog dramati~nog smawewa budu}e ponude radne snage, biti veoma ozbiqne, posebno wihov fiskalni aspekt.
To {to veliki deo samaca `eli da bude u vezi sugeri{e da ili postoji neka vrsta neuspeha na „tr`i{tu qubavi“ koji spre~ava kompatibilne qude da prona|u jedno drugo, ili da se dru{tvo mewa na na~in koji ~ini veliki broj samaca nekompatibilnim. U praksi, ~ini se da je to pomalo od oba.
Studija samaca u 14 zemaqa pokazala je da je samo 40% wih iskazalo nezainteresovanost za vezu, dok je ~ak 34% wih reklo da ne `ele da budu sami, ali da im je „te{ko da privuku partnera“. Istra`ivawe samaca u SAD, koje je sproveo istra`iva~ki centar Pju 2019, pokazalo je da 50% wih nije zainteresovano za vezu, ali da je tek 27% reklo da ne ulaze u vezu jer u`ivaju u tome {to su sami. Ostali su naveli razne razloge, ukqu~uju}i prezauzetost, prestarelost, to {to lo{e ocewuju ponu|ene prilike ili pak {to niko ne bi `eleo da izlazi sa wima.
LI^NI IZBOR
I DRU[TVENE KONSEKVENCE
Zabavqawe, seks, brak i razvod su li~ni izbori i wihove posledice najdirektnije ose}aju oni koji ih donose. ^iwenica da je vi{e qudi u mogu}nosti (ili pak percipira tako) da izabere da bude samo nego u pro{losti, kada je postojao daleko ve}i dru{tveni i ekonomski pritisak za ulazak u brak, mogla bi se smatrati jednom od velikih emancipatornih promena tokom posledwih pola veka. Ogroman broj qudi je oslobo|en nesre}nih veza. Me|utim, nisu svi koji su samci to izabrali.
Problem je i to da mladi mu{karci koji `ive bez partnerke ~ine vi{e nasilnih zlo~ina, te bi svet sa mawe parova mogao biti opasniji (indikativna je studija iz Finske 2000. godine, koja je obuhvatala ispitanike koji su pra}eni zbog sumwe na krivi~no delo).
^ak i relativno male promene u stopama ven~awa, primewene na celu populaciju, imaju dalekose`ne posledice po dru{tvo u celini. Najve}i uticaj je na stopu fertiliteta, jer udate `ene imaju tendenciju da imaju vi{e dece nego slobodne. Posledice }e se osetiti i na tr`i{tima nekretnina i na dr`avnim finansijama. U mnogim aspektima, pad stope nataliteta je simptom ne~eg pozitivnog – da se vi{e trudno}a planira i da vi{e `ena ima kontrolu nad svojim `ivotima. Ali, ako je svaka generacija mawa od prethodne, moglo bi biti mawe radnika koji bi mogli da podnesu teret brige o starijima i servisirawe javnog duga. AI bi mogla da nadoknadi pad broja qudi, ali je nemogu}e re}i za koliko. Jedan od na~ina da se zemqe nose sa smawewem populacije jeste da se primi vi{e stranaca. Ali imigracija je sporno pitawe za bira~e {irom sveta.
Qudi koji provode svoje kasne tinejxerske i dvadesete godine gledaju}i televiziju, igraju}i kompjuterske igre ili }askaju}i sa AI smawuju {anse da ikada prona|u partnera, propu{taju}i da usavr{e ve{tine upoznavawa i da nau~e kako `iveti u vezama.
Trend porasta broja qudi u sama~kom statusu }e se verovatno nastaviti sa svim posledicama – dobrim i lo{im – koje to nosi. Iako nema znakova da }e se to dogoditi, u nekom trenutku ta tendencija }e se verovatno zaustaviti. Donedavno, demografi su mislili da }e se, kada se stavovi mu{karaca prilagode emancipaciji `ena, posti}i nova ravnote`a. Pa ipak, ~ak i u egalitarnoj Skandinaviji, stope braka i fertiliteta i daqe opadaju.
@eqa da se izbegne do`ivotna usamqenost je svakako sna`an podsticaj mu{karcima da se promene, uprkos kulturnim normama (mogli bi, na primer, obavqati vi{e ku}nih poslova). Me|utim, ve} decenijama se ide u ovom pravcu, budu}i da ku}ni poslovi i ~uvawe dece bivaju sve vi{e preuzimani od strane mu{karaca, ali bez vidqivog efekta na natalitet. Naime, studije ukazuju da je briga za decu me|u partnerima povezana sa promenama u preuzimawu ku}nih poslova.
Svet sa mawe parova i dece mogao bi postati tu`niji i atomizovaniji, no „plakawe nad sudbinom“ ne}e spre~iti da se to desi. Nije na vladama da poni{tavaju preferencije obi~nih qudi po pitawu imawa ili nemawa partnera, ali bi mogle da razmisle kako to mo`e da se ubla`i. Ono {to je izvesno je da budu}nost sa mnogo vi{e samaca dolazi i da bi svi, od gra|evinskih firmi do poreskih slu`benika, trebalo da se boqe pripreme za wu.
ZVANI^NO POTVR\ENO U MOSKVI
Ruska vojska zauzela Pokrovsk
Ruska vojska zauzela je rudarski grad Pokrovsk u Dowecku, koji je bio pod intezivnim napadima oko godinu
sportno ~vori{te za ukrajinsku vojsku u Donbasu.
dana, izjavio je novinarima portparol Kremqa Dmitrij Peskov. Pokrovsk, odnosno Krasnoarmejsk, kako ga Rusi zovu, kqu~no je tran-
Peskov je rekao da je predsednik Vladimir Putin obave{ten o ovoj akciji ruske armije.
Jo{ nema zvani~ne reakcije iz Kijeva.
Ruske snage su zauzele i grad Vov~ansk u Harkovskojj oblasti.
Vov~ansk je jedno od najva`nijih odbrambenih ~vori{ta za ukrajinske oru`ane snage u isto~nom Harkovskom regionu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tokom posete Parizu rekao da se i daqe vode intenzivne borbe oko Pokrovska i u Harkovskoj oblasti.
POSLE GUQAJPOQA PUT RUSKOJ VOJSCI JE OTVOREN
Ako Rusi do|u do
Zaporo`ja, rat je gotov
Rusija mo`e da stigne do Zaporo`ja za mawe od {est meseci, navode ukrajinski vojni analiti~ari
Rusija mo`e da stigne do Zaporo`ja za mawe od {est meseci, navode ukrajinski vojni analiti~ari.
Nakon {to ruska armija osvoji Guqajpoqe, u ~ijim predgra|ima se ve} vode borbe, front }e da se pomeri ka Zaporo`ju. Do glavnog grada Zaporo{ke oblasti vi{e nema ve}ih naseqenih mesta ni prirodnih prepreka.
Ovakav razvoj situacije doveo bi do strate{kog neuspeha i potrebe za evakuacijom grada, ka`e biv{i ukrajinski
poro`je na levoj obali Dwepra. To nije Dwepropetrovsk koje je na desnoj obali. Zbog toga Zaporo`je, ako se stvari budu odvijale tim tokom, mora}e da se evakui{e.
„Ovaj grad ima skoro milion stanovnika, sva industrija je tamo, a to je preko mosta, preko Dwepra. Ovo je ve} strate{ka zadatak,” upozorio je ukrajinski analiti~ar.
Rusija bi mogla da po~ne da prisiqava Ukrajinu na mir nakon {to stigne do Zaporo`ja, ka`e ukrajinski novinar Aleksandar [elest.
Po wegovom mi{qewu Zaporo`je i Dwepropetrovsk su veliki industrijski centri i ako se ovi gradovi na|u u dometu ruske artiqerije i avijacije, kijevski re`im }e izgubiti svoju industriju.
pukovnik i vojni ekspert Oleksije Starlik.
„Ako izgubimo kontrolu nad Guqajpoqem, posle wega nema ni{ta, ne}emo biti u mogu}nosti da se utvrdimo sve do Zaporo`ja.“
Uzimaju}i u obzir dinamiku dosada{wih sukoba u ovom delu, ukrajinski oficir navodi da }e Rusi sti}i do Zaporo`ja za pet meseci, {to }e imati strate{ke posledice za rusko-ukrajinski rat.
Osim toga on podse}a da je grad Za-
Rusi su vi{e puta izra`avali stav da im zamrzavawe ne odgovara, ali pobeda jeste.
„To jest, pribli`iv{i se Zaporo`ju, a razumemo artiqeriju dugog dometa, i kako lete KAB-ovi, vidimo i u Harkovu. To jest, ovde postoji prisila ne na pregovore, ve} na kapitulaciju. Ali kapitulacijom nije u planu sve izgubqeno, kako pogre{no tuma~imo ovu re~, ve} na kapitulaciju na{ih ciqeva vo|ewa rata, koji su vi{e puta izra`eni, objasnio je [elest.
sve troškove transakcije! (od 1. decembra 2025. do 31. januara 2026.)
02 8781 1950
beoexport.com.au Vaš partner od poverenja
Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! Bez naknada za transfere preko $3000!
Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
Uštedite
Posetite
Belgrade od $1,860
Zagreb od $2,090
Rome od $2,099
Munich od $2,051
Paris od $1,556 London od $2,019
Rezervišite vašu kartu na vreme i uštedite
LIDER HONGKONGA NAREDIO POTPUNU ISTRAGU
PO@ARA U STAMBENOM KOMPLEKSU
U po`aru je poginula 151 osoba
Lider Hongkonga Xon Li izjavio je danas da }e vlada Specijalnog administrativnog regiona osnovati nezavisnu komisiju kojom }e predsedavati sudija radi temeqne istrage nedavnog po`ara u stambenom kompleksu i utvr|ivawa pune odgovornosti.
„U po`aru je poginula 151 osoba, a 79 je povre|eno. Policija istra`uje oko 30 preostalih slu~ajeva nestalih. Tri ranije formirane radne grupe rade na pronala`ewu odgovornosti i istra`uju sve relevantne strane”, rekao je Li, a prenela Sinhua.
Li je istakao da vlada pru`a podr{ku pogo|enima, ukqu~uju}i privremena skloni{ta i organizovawe hitnog sme{taja u prelaznim objektima i hotelima za oko 2.500 qudi.
On je istakao da je po`ar ukazao na probleme u vi{e oblasti, zbog ~ega su sistemske reforme neophodne.
Nezavisna komisija }e dobiti sve potrebne podatke i podr{ku, a wen zadatak bi}e da podnese preporuke i izve{taje.
Prema wegovim re~ima, spasila~ke operacije se nastavqaju i nijedna pogo|ena porodica ne}e biti napu{tena, a vlada }e im pomo}i u obnovi domova.
Erdogan o napadima na ruske tankere: Neprihvatqivo
Dva tankera sa ruskom naftom napadnuta su prethodnih dana u blizini Bosfora zbog ~ega je reagovao i turski predsednik.
Predsednik Turske Rexep Tajip Erdogan izjavio je da su napadi na komercijalne brodove u Crnom moru neprihvatqivi.
Erdogan je tako|e izdao upozorewe „svim povezanim stranama”, nakon {to je bespilotni ukrajinski ~amac navodno udario tanker iz ruske „flote iz senke” kod severne obale Turske.
„Sukob izme|u Rusije i Ukrajine je o~igledno po~eo da ugro`ava bezbednost plovidbe u Crnom moru. Napadi na brodove u na{oj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni u petak signaliziraju zabriwavaju}u eskalaciju”, rekao je Erdogan novinarima, prenosi Rojters.
On je kazao da Turska „ne mo`e ni na koji na~in opravdati ove napade”.
„Upu}ujemo neophodna upozorewa svim relevantnim stranama u vezi sa takvim incidentima”, kazao je Erdogan.
Turska je u subotu saop{tila da je „Virat”, tanker koji je deo ruske takozvane „flote u senci”, pogo|en kasno u petak bespilotnim plovilom, oko 35 miqa od turske obale Crnog mora.
Istog dana je pogo|en i tanker „Kairos”.
TUSK PODSETIO MERCA:
Poqska jo{ nije dobila ratnu reparaciju od Nema~ke
Poqski premijer Donald Tusk podsetio je nema~kog kancelara Fridriha Merca u Berlinu na neispla}enu ratnu reparaciju.
„Mi u Poqskoj verujemo da Poqska nije dobila nadoknadu za gubitke i zlo~ine po~iwene tokom Drugog svetskog rata“, rekao je Tusk na zajedni~koj konferenciji za novinare sa Mercom.
Istovremeno, on smatra da formalno odbijawe poqskih zahteva da joj se isplati ratna reparacije nema pravnu snagu.
„Nema~ka se pridr`ava formalnog diplomatskog akta iz 1950ih. Ali, kao {to dobro znate, Poqska nije imala nikakvu re~ po ovom pitawu 1950-ih, i odricawe Poqaka od reparacija u to vreme ne mo`e se smatrati ~inom koji je u skladu sa voqom poqskog naroda“, rekao je premijer Tusk, prenose RIA Novosti.
U jesen 2022. godine, poqske vlasti su objavile da od Nema~ke zahtevaju 6,2 biliona zlota (pribli`no 1,3 biliona dolara u to vreme) kao reparacije za {tetu iz Drugog svetskog rata. Po~etkom oktobra 2022. godine, nema~ko Ministarstvo spoqnih poslova poslalo je odgovaraju}u notu Nema~koj.
Nema~ka vlada je vi{e puta izjavila da ne namerava da vr{i pla}awa Poqskoj: Berlin smatra da je ve} platio dovoqno velike reparacije i da nema razloga da se dovodi u pitawe poqsko odricawe od reparacija 1953. godine.
TRAMPOVA BITKA PROTIV KOKAINA
Odlu~no opkoqavawe Venecuele i {okantna amnestija Ernandeza
Ameri~ki zvani~nici nazivali su ga „sjajnim momkom” i „velikim prijateqem”, dok se u Tegusigalpi hvalio kako }e „gringosima napuniti noseve drogom”. Donald Tramp najavio je pomilovawe biv{eg predsednika Hondurasa Huana Orlanda Ernandeza, osu|enog na 45 godina zatvora zbog {verca 600 tona kokaina u SAD. Istovremeno, Tramp je „zatvorio” vazdu{ni prostor iznad Venecuele zbog navodne ume{anosti predsednika te dr`ave Nikolasa Madura u {verc droge.
Ameri~ki ratni brodovi i borbeni avioni opkolili su Venecuelu, ~ijeg je predsednika Nikolasa Madura Bela ku}a optu`ila za pomagawe {verca kokaina u SAD. Predsednik Donald Tramp je, istovremeno, „zatvorio” vazdu{ni prostor iznad te dr`ave, {to ameri~ki mediji vide kao dodatni pritisak usmeren ka smeni vlasti u Karakasu. „Kontradiktorni potezi Donalda Trampa”, ocenio je Wujork tajms posle istovremene najave amnestije za nekada{weg predsednika Hondurasa osu|enog za {verc kokaina i saradwu sa narko-bosovima poput Hoakina Guzmana „El ^apa” i ogromnog vojnog pritiska na vlasti u Venecueli, koje optu`uje za omogu}avawe krijum~arewa narkotika.
„Ernandez je osu|en zbog u~e{}a u zaveri zbog koje je 400 tona kokaina pro{vercovano u SAD i on }e biti pomilovan. U isto vreme, nepoznate osobe koje bi mogle biti ribari ili {verceri droge, ne znamo, ubijane su na otvorenom moru. Ta politika nije konzistentna i `estoko je nezakonita”, ocenio je nekada{wi ~lan tima Baraka Obame, Tomi Vijetor.
Ocena nekada{weg Obaminog savetnika usledila je nakon {to je Tramp rekao da se sa Ernandezom „lo{e postupalo”, zbog ~ega
}e ~ovek koji je pred wujor{kim sudom osu|en za {verc 400 tona kokaina, uskoro biti oslobo|en.
Federalno tu`ila{tvo zasulo je taj sud tonama dokaza, prema kojima je Ernandez od „El ^apa” Guzmana dobio milion dolara za potrebe kampawe i kako je, za potrebe kartela, razorio pravosudni sistem Hondurasa, pretvoriv{i tu dr`avu u najsiroma{niju, najkorumpiraniju i najnasilniju dr`avu centralne Amerike.
Amerikanci su presudu ocenili kao najve}u pobedu pravde od kako je tri decenije ranije, zbog sli~nih nedela, osu|en panamski lider Manuel Norijega. Ipak, nekada{wi predsednik Hondurasa }e se, uskoro, vratiti ku}i, iako je najve}i deo istrage protiv wega okon~an jo{ u vreme prvog Trampovog mandata. Jedan tu`ilaca u tom slu~aju, Emil Bouv Tre}i, nedavno je imenovan za kqu~nog ~oveka u Ministarstvu pravde, a odmah zatim i za sudiju Apelacionog suda.
„Osudili su ga na 45 godina jer je bio predsednik dr`ave. To mo`ete da uradite bilo kojem predsedniku bilo koje dr`ave”, rekao je Tramp, koji je, po okon~awa prvog mandata, osu|en po 34 ta~ke optu`nica za falsifikovawe poslovnih kwiga i
BELGIJA I IMOVINA RUSIJE:
ispla}ivawe novca porno-glumici Stormi Danijels, kako bi sa vrata sklonio drugi skandal. Potpuno suprotnu politiku, Tramp vodi protiv Venecuele, ~ijeg je predsednika Nikolasa Madura optu`io za saradwu sa tajnovitim Kartelom sunca, odgovornim za veliki deo {verca kokaina u Ameriku. Nedavno, Sjediwene Dr`ave su taj kartel uvrstile na spisak teroristi~kih organizacija.
Nekoliko ju`noameri~kih obave{tajnih slu`bi pak tvrdi da ova organizacija uop{te ne postoji, ve} da se novi megakartel u stvarnosti zove „Novi odbor za trgovinu drogom”, ili „Nueva Junta de Narcotráfico”. Na Madurovu stranu stao je i predsednik Kolumbije Gustavo Petro ma{u}i izve{tajem obave{tajaca, u kojem se navodi da se na ~elu novog kartela nalazi Hulio Lozano, koga su agenti Federalnog istra`nog biroa jo{ pre 15 godina uhapsili u Panami i poslali na odslu`ewe {estogodi{we kazne zatvora. Posle slo`enih pregovora ameri~ke vlade i jednog od, u to vreme, najmo}nijih {efova kolumbijskih narko-kartela Lozano osu|en je za {verc bezmalo 900 tona kokaine i prawe milijardi dolara.
Prevo: Ako nas Rusija tu`i i dobije, to je bankrot za Belgiju
Belgijski ministar spoqnih poslova Maksim Prevo izjavio je da poku{aj Evropske unije da primora Belgiju da Ukrajini preda milijarde dolara ruske imovine zamrznute u Evrokliru u Briselu predstavqa nezakonit manevar. I da bi Rusija imala velike {anse da pobedi na sudu i povrati svoj novac, {to bi dovelo Belgiju do bankrota. „Mislim da potcewujemo da je ovo glavni rizik danas, glavni ‚Damoklov ma~’ koji visi nad glavom na{e zemqe.
Belgijski ministar
spoqnih poslova
Maksim Prevo
Ciq je o~igledno da se finansijski pomogne Ukrajini, a Belgija je to uvek ~inila i nastavi}e da ~ini. Ali `elimo da izbegnemo kr{ewe me|unarodnog prava koje se ne zasniva na sudskoj odluci, ve} na politi~koj voqi: da konfiskujemo ovu rusku imovinu, {to nikada ranije nije ura|eno”, rekao je Prevo, prenosi danas RTL.
On je kazao da je jednostavno objasniti rizike za Belgiju i wene gra|ane, ukoliko bi ruska zamrznuta sredstva u Evrokliru bila kori{}ena za potrebe druge zemqe.
„Ako nas Rusija goni, ima}e sve {anse da pobedi na sudu, a mi, Belgija, ne}emo mo}i da vratimo ovih 200 milijardi jer to predstavqa ekvivalent godi{weg saveznog buxeta.
To bi zna~ilo bankrot za Belgiju”, zakqu~io je Prevo. Evroklir ima 180 milijardi dolara zamrznute ruske imovine za koju EU tra`i da se koristi za finansirawe Ukrajine u teku}em sukobu sa Rusijom, {to je prethodno odbio i belgijski premijer Bart de Vever.
PROFESOR GORDON FLEJK, DIREKTOR PERT USASIA CENTRA
ZAPADNE AUSTRALIJE
Razlozi zbog kojih se region
Indo-pacifika ubrzano naoru`ava
Region Indo-pacifika, koji je kqu~an za globalnu trgovinu, se ubrzano naoru`ava. Zemqe u ovom regionu su zabrinute zbog rastu}e mo}i Kine. Kako ka`e profesor Gordon Flejk - mo`da qudi u svetu „Kinu do`ivqaju kao mirnu i benignu zemqu, ali weni susedi ne misle tako”. Kineski susedi znaju dakako raste mo} Kine, tako raste i uticaj, a dr`ave `ele da za{tite svoj suverenitet. Stabilnost je do sada omogu}avala Amerika, a zemqe Indo-pacifika polako zabriwava relativno opadawe ameri~kog stranog uticaja i „remetila~ka Trampova politika”.
Iz regiona Indo-pacifika, ta~nije sa Tajvana, dolazi 90 odsto mikro~ipova bez kojih ne mo`e da funkcioni{e savremeni svet. Region je kqu~an za globalnu trgovinu i kroz vode Indo-pacifika prolazi 46 odsto svetske pomorske trgovine. Sada se i ovaj region ubrzano naoru`ava. U ovom pojasu se za dominaciju bore SAD i Kina. O ovim temama sa profesorom Gordonom Flejkom, direktorom Pert USAsia Centra na Univerzitetu Zapadne Australije, razgovarala je Aleksandra Godfroa. n Da li mo`ete ukratko da nam objasnite za{to je Indo-Pacifi~ki region tako va`an odnosno, kakve bi bile globalne posledice u slu~aju konflitka ili poreme}aja u ovom regionu?
Flejk: Mislim da dobro znate da je region Indo-pacifika ekonomski najdinami~niji region u svetu danas i u smislu populacije, dimanike ekonomskog rasta, ukupne proizvodwe. Tu je najve}a zemqa zemqa na svetu Indija i druga najve}a zemqa Kina, ali tu je i jugozapadna Azija, koja ima skoro 800 miliona qudi, Japan, Koreja, zatim zemqe bogate sirovinama kao {to je Australija. [ta god da se desi u tom regionu ima}e ekonomske posledice globalno. I na Evropu. Ali, ako pogledate taj regin iz ugla tehnologija i sirovina koje dolaze iz tog regiona poput retkih minerala i metala, o kome i ne razmi{qamo a koje se nalaze u svakom mobilnom telefonu, automobilu. Ako pogledate gotove proizvode od kojih zavisi i Evropa i svaka zemqa – ti proizvodi dolaze upravo iz ovog regiona. Poreme}aji u tom regionu uti~u na sve. [ire gledano, mi `ivimo u globalizovanom svetu, bilo da se radi o robi, energiji, ako se ne{to desi u jednom regionu, to ima uticaj na svet. To smo videli i u zadwe dve godine. Rat u Ukrajini uticao je na cene hrane u Indoneziji. Uticao je na cene energenata u Japanu, Australiji, svuda na svetu. Svet je me|usobno povezan. I Indo-Pacifik je deo sveta, kao i Balkan. n Pripremjaju}i se za ovaj intervju videla sam da sve zemqe u Indo-pacifiku podi`u svoje buxete za odbranu. Zna~ajno podi`u. Za{to se svi naoru`avate? Koga se bojite?
Flejk: Ne radimo to samo mi. Radite i vi. Sada ulazimo u ono {to ja nazivam post-posthladnoratovska era. U va{em susedstvu vi{e ne mo`emo da govorio o posleratnoj Evropi. Situacija je sada takva da zbog bezbednosnih zabrinutosti u ovom regionu, zatim dugotrajnih bezbednosnih zabrinutosti na drugim mestima na svetu - na bliskom istoku, u Africi - znate dok govorio de{avaju se veliki ratovi u Africi. Ali postoje i trendovi {ire slike. Rusija igra veoma druga~iju globalnu ulogu sada nego {to je igrala u posledwih 30 godina posthladnoratovskog perioda. I Kina igra sasvim druga~iju globalnu
ulogu od one koju je igrala posledwih 30 godina. Ali verovoatno najva`wi razlog je da smo posledwih 70 godina sagradili me|unarodnu zajednicu, svet zasnovan na pravilima, na temeqima bezbednosti koju osigurava Amerika. Iako u ovom trenutku nisam voqan da ka`em da je to nestalo, svakako je uzdrmano.
I relativno opadawe ameri~kog stranog uticaja kao i remetila~ka politika Trampove administracije zna~e da sve zemqe na svetu moraju da ponovo razmotre svoja izdvajawa za odbranu. Nema puno stvari u koje sam u ovoj eri siguran, ali jedna od stvari za koju sam potpuno siguran jeste da }e sve dr`ave na svetu pove}ati izdvajawa za odbranu. Meni se to ne dopada, radije bi da tro{imo na odbranu od klimatskih promena, infrastrukturu, obrazovawe i zdravstvo. Ali glavni zadatak jedne zemqe je da se brani, bilo da ste u Srbiji ili Ju`noj Africi ili Australiji, globalna sredina je vi{e prete}a, a to zna~i ve}e izdvajawe za odbranu. n Neki govore da Australija i weni vojni partneri u Jugoisto~noj Aziji, da zapravo brane ameri~ku hegemoniju koja propada. Kako Vi na to reagijete? I da je to gre{ka.
Flejk: Nema sumwe da su SAD imale veliku ulogu u regionu - iekonomsku, i u smislu bezbednosti. SAD imaju sporazume sa Japanom, Korejom, Filipinima, Australijom, Novim Zelandom, Tajlandom i tako daqe. Sve te zemqe su dobrovoqno zacementirale beznodnosne odnose sa SAD-om. Jedno od pitawa koje bi Evropa mogla da postavi je ZA[TO? Za{to `ele SAD? Teza koja se nalazi u osnovi va{eg pitawa je ta~na - relativna mo} SAD-a je u opadawu.
Deo toga je kada se poredi sa zemqama poput Kine, ~ija mo} raste. Ovde na panelu na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji smo mogli da ~ujemo da je 2005. potro{wa na odbranu Japana, koji je tada bio druga ekonomska sila u svetu, i Kine bila jednaka. Danas je kineski buxet za odbranu {est puta ve}i od japanskog. Dakle sve to izgleda veoma druga~ije kada se gleda iz Seula, nego sa Filipina koji se suo~avaju sa veoma agresivnim postupcima Kine u Ju`nom kineskom moru svakog dana, ili iz Vijetnama, ili iz Indije koja ima nere{ena teritorijalna pitawa sa Kinom, ili pak iz Australije.
Mi ne branimo SAD. Naprotiv, najve}a briga koju na{ region ima jeste da }e se SAD povu}i i samo se fokusirati na sebe.
Me|u nekima u SAD postoji ose}aj da Evropa pripada Rusiji, Azija Kini a da su obe merike za Amerikance. To bi izazvalo veliku zabrintost u Australiji. Premisa va{eg pitawa je mo`da ta~na, ali ne radi se o odbrani ameri~ke hegemonije, ve} o obezbe|ivawu da ameri~ki interes, iako u opadawu, ostane tu u na{em interesu. Jedno od pitawa za koje bih podstakao srpske gledaoce da obrate pa`wu jeste da se zapitaju za{to su Japan, Koreja, Singapur, Vijetna, Australija, Indija zabrinute? Za{to `ele da SAD imaju bebzednosnu ulogu u wihovom regionu? Zato {to znaju istoriju. I znaju da, kako raste mo} i uticaj Kine, i kako Kina sve agresivnije upotrebqava tu mo} i uticaj, oni `ele da imaju slobodu, mogu}nost da za{tite sopstvenu suverenost. To radite u sredini u kojoj nije „Mo} je pravda“ tj. gde je mo} ta koja odre|uje ko mo`e {ta da radi. Mi `elimo da `ivimo u svetu odre|enom pravilima, a SAD nam je pomogla da odr`avamo takav svet.
n Dakle, ekonomska me|u zavisnost koja postoji me|u zemqama u Indopacifi~kom regionu nije dovoqan da dr`i Kinu podaqe?
Flejk: Dugo je globalno postojala pretpostavka da, kako se Kina bude ekonomski razvla, tako }e postojati vi{e demokratska, transparentna, vi{e zaokupqena `ivotima svojih gra|ana i postati deo me|unarodne zajednice. Ja ne mislim da je ta teorija bila pogre{na. Prvih 30 godina tokom kojih sam pose}ivao Kinu, Kina jeste postala progresivno otvorenija, transparentnija, demokratskija, ukqu~enija. Ali negde na tom putu pojavila se anksioznost unutar Kine, koju je kinesko rukovodstvo re{ilo tako {to je odlu~ilo da }e ugu{iti reforme koje su dovele do uspona Kine. I time se promenila i me|unarodna politika Kine.
Wihov pristup sada - i Japanu, ili Koreji ili Tajvanu, i ono {to smo ve} videli u Hong Kongu, ili razmiricama u Ju`nom Kineskom moru ili razmiricama sa Indijom, je vi{e motivisan mo}i nego zajedni~kim interesima. Razumem da su qudi globalno prijem~ivi za kineski narativ - da su oni mirna, benigna zemqa koja se nikada nije me{ala u spoqne politike drugih zemaqa, za razliku od zle Amerike. Ali u taj kineski narativ ne veruju weni bliski susedi. (U Japanu re~ kamikaze zna~i bo`anski vetar koji je odbranio Japan od Mongolske invazije koja je do{la iz Kine. Ju`na Koreja je godinama
`ivela u senci Kine. Severni deo Vijetnam je hiqadu godina okupirala Kina. Indja i drugi. Svi oni imaju veoma druga~iju definiciju Kine. Kina je napala Vijetnam 1979, {to ve}ina Kineza ne razume a Evropqana ne zna).
Dakle, ako `elite da razumete Kinu u Indo-pacifiku i svetu mo`da ne bi trebalo taj stav da dobijete iz Brisela ili Londona ili Va{ingtona, do|ite u na{ region. U slu~aju Australije, u posledwih pet godina Kina nas je podvrgavala veoma skrivenim ekonomskim ucenama, zabrawivala je na{ izvoz ra`i, mle~nih proizvoda, re~nih ra~i}a, ugqa. A sve je to bilo reakcija na neke polit~ke izjave iz Australije, poput porekla Kovida, oko na{e zabrinutosti zbog wihovog uticaja na na{u politku, akademiju, medije. I oni su re{ili, da iskoristim kinesku poslovicu, da upla{e majmune klawem pileta.
I mislili su da mogu da nateraju Australiju da se povu~e, a da }e druge dr`ave samo da se poklone kineskoj mo}i. Kineski ministar spoqnih poslova je 2010. u Vijetnamu je imamo Hru{~ov-trenutak, gde je lupao pesnicom po stolu i govorio „Kina je velika zemqa, a vi ste male zemqe“ . Ali to je {kola mi{qewa iz 19. veka. Cela ideja kineske sfere uticaja je 19. vek. Mi ne `elimo da `ivimo u takvom svetu. Mi `elimo svet sa pravilima koji nam svima, prema mom mi{qewu, godi. n Da li smatrate da trenutna admnistracija u Va{ingtonu zapravo ceni ulogu koju u Indo-pacifiku igraju weni sveznici i {ta se de{ava, a to ste ve} pomenuli, ako Va{ington u nekom trenutku odlu~i da vas ostavi na cedilu, jer je, na primer, napravio dogovor sa Kinom?
Flejk: ^ak i mnogo pre Trampove administracije postojala je anksioznost me|u saveznicima SAD u regionu da }e biti napu{teni. Ako govorimo o periodu Vijetnamskog rata, kada je predsednik Karter govorio o povla~ewu trupa sa Korejskog poluostva, Korejci su bili veoma uznemireni jer imaju veoma realnu pretwu na svojoj granici u vidu Severne Koreje. Za vreme Bu{a 2000ih bila je pretwa da bi Bu{ mogao da povu~e vojsku, {to je izazvalo uznemirenost - ne samo Koreje ve} i susednog Japana. Japan, Koreja, Filipini, Australija, ~ak i saveznici koji nemaju sporazum poput Singapur,a `ele da imaju ravnote`u, stabili{u}u ulogu SAD. Skoro je pa nemogu}e osporiti da je posledwih 70 godina ekonomski rast ovog regiona, koji je ekonomski najaktivniji, bio baziran na premisi bezbednosti koju pru`a Amerika. I bilo je problema. Rat u Vijetnamu verujem da i SAD sad priznaje da je bio gre{ka. Ali {iroko gledano, 70 godina bio je mir. I nema zemqe koja je vi{e profitirala od tog mira od Kine. A sada Kina `eli da promeni pravila igre. I sve zemqe u regionu su uznemirene. Uznemirene su jer se pitaju da li mogu da se oslone na SAD. Veoma su zainteresovane da preko AUKUSA za Australiju, Japana na osnovu wihovog dugogodi{weg sporazuma, da zadr`e ukqu~enost SAD - jer smo zajedno ja~i.
Jedno od pitawa koje moramo da odgovorimo jeste da li time {to radimo zajedno pove}avamo ili smawujemo mogu}nost kineskog konflikta sa Tajvanom. Duga je istorija i ovde u Evropi gde pogre{na procena vodi ka konfliktu. Politika odvra}awa je stara ali ponovo va`na spoqna politika i ovde u Evropi i na Indo-pacifiku.
Dodik: Sarajevo ne
`eli `ivot sa Srbima
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik izjavio je da mr`wa koja je demonstrirana Sarajevu pre-
ma Srbima nikada nije ni prestajala od rata.
„Ona je stalno prisutna i sada
je javno i jasno iskazana. Zvi`duci na{oj himni koji su odjekivali u Skenderiji, pokazuju da Sarajevo ne `eli `ivot sa Srbima jer je himna Srbije i na{a himna. Posebno je bilo degutantno slu{ati komentatora Arena sporta, koji bi trebalo da zna da ovde `ive i Srbi, da je reprezentacija Srbije i na{a. Nikada ne}emo navijati za tu wihovu BiH“, naveo je Dodik u objavi na platformi Iks.
Mu{ka ko{arka{ka reprezentacija Srbije savladala je u nedequ uve~e Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu rezultatom 74:72 u utakmici drugog kola grupe C kvalifikacija za plasman na Svetsko prvenstvo 2027. godine, a prilikom intonirawa himne Srbije, publika je zvi`dala i skandirala pogrdne uzvike.
POSETA MINISTRA PRAVDE REPUBLIKE SRPSKE MOSTARU Saborna crkva Svete Trojice vaskrsava kao simbol istrajnosti srpskog naroda
Ministar pravde Republike Srpske Goran Selak posetio je Sabornu crkvu Svete Trojice u Mostaru. Ocenio je da je ona simbol opstanka i jedna od najzna~ajnijih svetiwa srpskog naroda u Hercegovini i da je zavr{etak wene obnove od velikog zna~aja za Srbe.
Dodao je da ovaj hram, koji je bio spaqivan i gotovo uni{ten, danas ponovo, zahvaquju}i obnovi, vaskrsava kao simbol istrajnosti srpskog naroda. Tokom posete, razgovarao je i sa stare{inom Du{kom Koji}em, istakav{i da je posebno zado-
voqstvo biti u ovoj crkvi u vreme po~etka Bo`i}nog posta, kada se svi pozivaju na pra{tawe, mir, dobrotu i me|usobno razumevawe.
“Bo`i}ni post nas opomiwe da budemo boqi jedni prema drugima. Neka nas ova svetiwa podjeti da je mir temeq na{eg zajedni~kog `ivota, a pra{tawe put daqeg duhovnog uzrastawa”, kazao je Selak, ukazav{i da je va`no da srpska imovina u Mostaru i FBiH bude sa~uvana jer su Srbi konstitutivni narod u ~itavoj BiH i da wihova prava moraju da se uva`avaju.
Koji} je zahvalio ministru na poseti, nagla{avaju}i da je svaka poseta delegacije Republike Srpske i Srbije podsetnik srpskom narodu koji tu `ivi da nije zaboravqen i ostavqen.
“To je prilika da podsetimo i da Saborna crkva, 30 godina nakon rata, nije obnovqena i da se ne nazire kraj wenoj obnovi jer institucije FBiH potpuno zanemaruju wenu obnovu i va`nost. Zato smo zahvalni za dosada{wu podr{ku i nadamo se daqoj podr{ci vlada Srpske i Srbije”, rekao je Koji}. Prema wegovim re~ima, polo`aj srpskog naroda u Mostaru je jako te`ak, ako ne i najte`i dosad, po~ev{i od brojnih imovinskih problema, zapo{qavawa Srba u instucijama, kao i jezika, pisma, obrazovawa, kuture.
Saborna crkva Svete Trojice jo{ nije obnovqena i jedini je veliki verski objekat u BiH ~ija obnova nakon rata nije zavr{ena. Obnova crkve, izgra|ene 1873. godine, po~ela je 2010. godine, a vi{e od 80 odsto sredstava za dosada{wu obnovu izdvojile su vlade Republike Srpske i Srbije, navela je RTRS.
U KRAVICI SKUP PODR[KE VOJINU PAVLOVI]U: ^estitao Ratku Mladi}u ro|endan, pa osu|en na tri i po godine
U Kravici kod Bratunca u pet do 12 odr`an je skup podr{ke predsedniku Udru`ewa „Isto~na alternativa” Republike Srpske Vojinu Pavlovi}u, osu|enom na tri i po godine zatvora po zakonu nametnutom od biv{eg visokog predstavnika Valentina Incka.
Skup je odr`an kod spomen-obele`ja za 3.267 stradalih u Odbrambeno-otaxbinskom ratu iz regije Bira~. Podsetimo, ve}e Apelacionog odeqewa Suda BiH donelo
je drugostepenu presudu kojom je predsednik Udru`ewa gra|ana „Isto~na alternativa” Vojin Pavlovi} osu|en na tri i po godine zatvora zbog postavqawa transparenta u Bratuncu kojim je ~estitao ro|endan nekada{wem komandantu Glavnog {taba Vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladi}u, prenela je RTRS. Pavlovi} je prva osoba osu|ena po zakonu koji je nametnuo biv{i visoki predstavnik Valentin Incko kojim se ka`wava izno{ewe slobodnog mi{qewa i bilo kakvih dokaza o navod-
Ministar spoqnih poslova Bosne i Hercegovine (BiH) Elmedin Konakovi}
Konakovi}: Ne}u se izviniti Srbiji zbog skandirawa navija~a BiH, bilo je opravdano
Ministar spoqnih poslova Bosne i Hercegovine (BiH) Elmedin Konakovi} je izjavio da se ne}e izviniti gra|anima Srbije zbog pogrdnog skandirawa navija~a BIH na ko{arka{koj utakmici reprezentacija Srbije i BiH u Sarajevu.
Radio-televizija Republike Srpske (RTRS) je prenela da je Konakovi} ocenio da je „skandirawe opravdano, navode}i da Srbija mo`e o~ekivati druga~iji odnos tek kada prestane da {titi i kada isporu~i BiH optu`ene za ratne zlo~ine” i kada „po~ne da po{tuje presude me|unarodnih sudova”.
On je Srbiju optu`io za „provokacije i nasrtaje na integritet i suverenitet BiH” i rekao da „sve dok Srbija ne prestane s tim, ne mo`e se o~ekivati od qudi koji do|u na utakmicu da im aplaudiraju”. Konakovi} se, kako je preneto, za~udio za{to mu je uop{te postavqeno pitawe da li }e se izviniti gra|anima Srbije. „Od glave riba smrdi. Moraju se uozbiqiti politi~ari u obavqawu svojih poslova. ^udi me da me to pitate”, rekao je on.
Po wegovim re~ima, re{ewe je da bo{wa~kim majkama koje su izgubile decu neko ka`e „Izvini!”, dodav{i da „kada to politi~ari sa druge strane Drine i u BiH bude spremni, tada se mo`e razgovarati o ambijentu na utakmici”.
Navija~i ko{arka{ke reprezentacije BiH su zvi`dali tokom intonirawa himne Srbije uz skandirawe „Niko te nikada mrzeti ne}e k’o {to te mrzim ja, Srbija, Srbija, kurva balkanska!”.
Ko{arka{i Srbije savladali su u Sarajevu selekciju BiH sa 74:72 u utakmici Drugog kola kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.
Bratunac: Mitropolit Hrizostom osve{tao zemqi{te za Hram Svetog Save
Mitropolit dabrobosanski Hrizostom osve{tao je 27. novembra, zemqi{te na kojem }e ni}i novi hram Svetog Save u Bratuncu. Uz molitve i blagoslov, temeqi budu}eg duhovnog sredi{ta polo`eni su u prisustvu sve{tenstva i vernika.
nom genocidu nad Bo{wacima, pa i u slu~aju nau~nih dokaza na osnovu neospornih ~iwenica koje dovode u pitawe kvalifikaciju doga|aja zbog kojih je akt nametnut.
On je bio optu`en zbog ro|endanskih ~estitki Miloradu Dodiku i generalu Mladi}u, i projekcije dokumentarnog filma u Bratuncu o stradawu Srba u sredwem Podriwu, {to je pravosu|e BiH okvalifikovalo kao negirawe navodnog genocida i „izazivawe verske i nacionalne mr`we”.
Mitropolitu Hrizostomu, u ~inu osve}ewa zemqi{ta i podizawa ~asnog krsta, saslu`ivali su protojereji-stavrofori Du{an Spasojevi}, Qubi{a Vuji~i} i Qubomir Prijovi}, zajedno sa protojerejem Aleksandrom Mla|enovi}em, jerejem Milo{em Samarxijom i |akonom Milo{em Ili}em.
Prisutnim gra|anima Bratunca, mitropolit Hrizostom je ~estitao ovaj istorijski ~in, naglasiv{i da se hram ne gradi za Boga, ve} za narod: – Mi gradimo sebi hram, jer nam je potreban da se u wemu okupqamo, da se u wemu Bogu molimo i Wega slavimo, ali i vi{e od toga da se mi u wemu kao Crkva Bo`ja sabiramo i svetima bo`anskim tajnama Wegovim sebe osve}ujemo. Osve}ewe temeqa novog hrama Svetog Save u Bratuncu predstavqa zna~ajan korak za duhovni preporod ove op{tine i svedo~i o neraskidivoj vezi naroda sa svojom verom i tradicijom. O~ekuje se da }e novi hram postati simbol jedinstva i mesto okupqawa vernika, doprinose}i ja~awu zajednice.
Obele`en Dan Stare masline i jubilej od 2.250 godina
najstarijeg
stabla na Mirovici
U Ku}i maslina odr`ano je centralno obiqe`avawe Dana Stare masline, kojim je ujedno proslavqen i jubilej 2.250 godina starosti ovog jedinstvenog spomenika prirode, a ovim povodom je premijerno predstavqen i Almanah
Ku}e maslina, godi{wak posve}en maslinarstvu, tradiciji i savremenim praksama u ovoj oblasti - saop{teno je iz lokalne uprave.
Predsjednik Op{tine Bar Du{an Rai~evi}, otvaraju}i doga|aj koji je sastavni dio programa obiqe`avawa 24. novembra - Dana op{tine Bar, poru~io je da Stara maslina predstavqa stablo koje potvr|uje milenijumsko postojawe `ivota na ovim prostorima i podsje}a na vrijednosti na kojima je izgra|en Bar.
- Rai~evi} je naglasio da je Stara maslina pro{le godine pro{la kroz niz izazova, ali da je zahvaquju}i stru~nom radu
PRAVDE
Crna Gora ne}e slati nove molbe Srbiji za izru~ewe biv{eg predsednika Dr`ave zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovi}a, rekao je ministar pravde Bojan Bo`ovi}, prenose Vijesti.
Vijesti pi{u da Bo`ovi} smatra kako Srbija ne}e izru~iti Marovi}a, ali navodi da je odgovornost zbog ~ega je nekada{wi visoki funkcioner u toj dr`avi pre svega u Crnoj Gori. Marovi} je, nakon {to je priznao da je bio vo|a kriminalne grupe, po izlasku iz {estomese~nog pritvora u maju 2016. umesto na odslu`ewe kazne oti{ao u Beograd zbog, kako je saop{tila wegova odbrana, le~ewa od depresije.
Od tada se nalazi u prestonici Srbije, koja uprkos brojnim zamolnicama nije `elela da ga izru~i.
Iako je ranije govorio da nema smisla slati nove zamolnice Srbiji za izru~ewe Marovi}a, Bo`ovi} je to u~inio u maju ove godine.
i predanosti timova zadu`enih za weno zdravqe ponovo u dobrom stawu. Govore}i o wenom neprocjewivom zna~aju, predsjednik je izrazio zadovoqstvo {to je Ku}a maslina danas objekat koji `ivi punim plu}ima i potvr|uje uspjeh koncepta nacionalne ku}e maslinarstva, koja doprinosi razmjeni znawa, podsti~e razvoj maslinarske proizvodwe i inspiri{e nove generacije maslinara. Posebno je naglasio simboliku ovogodi{weg roda, isti~u}i da je u pogonu Ku}e maslina poteklo zlato koje je godinama hranilo Bar i omogu}avalo `ivot na ovim prostorima - navodi se u saop{tewu. Rai~evi} je ukazao i na sopstveni doprinos va`nim istorijskim momentima u vezi sa Starom maslinom.
- Podsjetio je na saradwu sa [umarskim fakultetom iz Istanbula 2015. godine, kada je nau~no utvr|ena starost stabla, kao i na pokretawe postupka revizije statusa za{ti}enog prirodnog dobra 2020. godine. Izrazio je poseban ponos zbog ~iwenice da je stablo kona~no prenijeto u vlasni{tvo Op{tine Bar, ~ime je postalo trajni legat svih Barana. U svom obra}awu zahvalio se brojnim saradnicima koji su dali doprinos razvoju maslinarstva, posebno arhitekti objekta prof. Alihoxi}u i direktorici Ku}e maslina Mariji Marko~, koja nastavqa sjajnu tradiciju `ena u maslinarstvu - saop{tili su iz Op{tine.
Dom za negu starih lica
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege
i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Marovi}, prvo treba govoriti o uzrocima, pa tek onda o posledicama.
„Mislim da je kqu~ni problem ovde u Crnoj Gori, a ne u Srbiji. Srbija, kao i bilo koja druga dr`ava, ima pravo da nekoga izru~i ili da to ne uradi. I ja kao ministar imam pravo da nekoga ne izru~im i da dr`avi koja ga tra`i apsolutno ne obja{wavam zbog ~ega je to tako. To je suvereno pravo dr`ave. Da li gospodin
„Razlog je bio da se ne stekne utisak da i ja kao novi ministar pravde izbegavam taj vid korespondencije, ali sam bio svestan ~iwenice da to ne}e mnogo promeniti stvari“, kazao je Bo`ovi} u gostovawu na Newsmax Balkans televiziji, kako prenosi portal tog medija. Dodao je da, kada se pri~a o slu~aju
Marovi} ima neku vrstu azila u Srbiji, da li postoje drugi razlozi zbog ~ega ga ne izru~uju, to je stvar Srbije. Ali, nije bila stvar Srbije zbog ~ega je Marovi} zavr{io tamo. To je bila odgovornost Crne Gore i na{ih institucija koje su osobi koja je priznala krivicu dopustile da pre|e preko granice i ode u neku drugu dr`avu“, isti~e Bo`ovi}.
Crnu Goru za mesec dana napustilo gotovo
9.000 dr`avqana
Turske
Gotovo 9.000 dr`avqana Turske napustilo je Crnu Goru od kraja oktobra, kad je Vlada Milojka Spaji}a privremeno uvela vize turskim dr`avqanima, dok su im u istom periodu odobrena 194 zahteva za izdavawe viza.
Iz Ministarstva unutra{wih poslova Crne Gore saop{teno je da je od 27. oktobra, kad je izvr{na vlast uvele vize turskim dr`avqanima, do ju~e 8.935 dr`avqana Turske napustilo Crnu Goru, prenosi RTCG.
Povod Vladi da ukine bezvizni re`im s Turskom bio je incident koji se dogodio 25. oktobra u podgori~kom nasequ Zabjelo, kad je no`em rawen Podgori~anin ~iji su inicijali M.J. /25/. Iako je crnogorska policija prvobitno tvrdila da su u rawavawu u~estvovali dr`avqanin Turske i Azerbejxana, ispostavilo se da su Podgori~anina navodno ranila dva dr`avqanina Azerbejxana.
PLAVA [PIQA KONA^NO DOBIJA ZA[TITU:
Herceg Novi
zahteva izradu Studije za{tite
Op{tina Herceg Novi je, preko Sekretarijata za ekologiju i energetsku efikasnost uputila Agenciji za za{titu `ivotne sredine zahtev za izradu Studije za{titem nakon {to je Plava {piqa kona~no upisana u Registar speleolo{kih objekata Crne Gore. Plava {piqa do sada nije imala nikakvo zakonsko pokri}e kada je re~ o wenoj za{titi, a izrada Studije je kqu~ni preduslov za pokretawe ~itavog postupka.
U Plavoj {piqi, jednoj od najpoznatijih prirodnih atrakcija Herceg Novog i primorja Crne Gore, uo~ena su ovog leta ozbiqna o{te}ewa pe}inskih ukrasa nastala vandalskim udarima ~eki}a. [piqa, povr{ine oko 300 metara kvadratnih ukra{ena je formacijama stvarantim milenijumskim talo`ewem kalcijum-karbonata, poznata je po dva otvora i neobi~noj, intenzivnoj plavoj boji koja je najja~a u podne kada sun~evi zraci padnu na povr{inu mora.Zbog toga je jedno od omiqenih hercegnovskih izleti{ta.
Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}
SRPSKA LISTA SAOP[TILA: Konstitutivne sednice op{tina sa srpskom ve}inom 5. decembra
Konstitutivne sednice devet op{tina sa srpskom ve}inom bi}e odr`ane u petak 5. decembra u 11 ~asova. Sednica Op{tine Klokot bi}e zakazana naknadno, saop{tila je Srpska lista. Izabrani gradona~elnici Srpske liste u op{tinama Severna Mitrovica, Gra~anica, [trpce, Novo Brdo, Leposavi}, Zve~an, Zubin Potok, Parte{ i Ranilug zakazali su konstitutivnu sednicu za navedeni datum.
Kako je navedeno u saop{tewu, voqom srpskog naroda naredne ~etiri godine deset op{tina sa srpskom ve}inom vodi}e gradona~elnici Srpske liste.
Ulo`ili 3,7 milijardi evra u Kosovo a ono i daqe najsiroma{nije u Evropi
EU saop{tila je, 28. novembra, da je sa 3,7 milijardi evra ulo`enih u Kosovo od 1999. godine, evropski blok najve}i pru`alac finansijske pomo}i i najja~i i najpouzdaniji partner.
U saop{tewu koje je izdala EU, navodi se da poma`u u razvoju mnogih oblasti na Kosovu.
„EU poma`e u razvoju ekonomije, ja~awu vladavine prava, poboq{awu kvaliteta obrazovawa, zdravstvene za{tite i infrastrukture, unapre|ewu za{tite `ivotne sredine i odr`ive energije i promociji kulture.“
vu razliku u `ivotima qudi, poma`u}i u izgradwi svetlije budu}nosti za sve“, navodi se u saop{tewu.
Na kraju, EU isti~e da stoji uz Kosovo i podr`ava napredak nude}i mogu}nosti.
Prema podacima Svetske banke, Kosovo i daqe ima najve}u stopu nezaposlenosti u regionu. Prema posledwem izve{taju, samo 37 odsto radno aktivnog stanovni{tva je zaposleno. Prema Svetskoj banci, siva ekonomija ~ini oko 35%, {to zna~i da podaci o zaposlenosti nisu u potpunosti realni.
granice siroma{tva ili sa mawe od 45 evra mese~no, posledica je vi{egodi{weg katastrofalnog stawa u kosovskoj ekonomiji, ~ija kriza se u posledwih nekoliko godina dramati~no produbquje.
Kosovska porodica u proseku za godinu dana potro{i 7.803 evra, odnosno 1.511 evra po glavi stanovnika, {to je gra|ane Kosova svrstalo u najsiroma{nije u Evropi i regionu.
Na drugoj strani, prema podacima Me|unarodnog monetarnog fonda, prose~an prihod po glavi stanovnika u zemqama Evropske unije je 35.800 dolara, dok je na Kosovu 4.442 dolara. EU SAOP[TILA JE U PETAK 28. NOVEMBRA:
„Podr{ka EU pravi opipqi-
^iwenica je da svaki peti stanovnik Kosova `ivi ispod
PO ^ETVRTI PUT DODEQENI ORDENI
„SVETE MAJKE ANASTASIJE“
MAJKAMA SA TROJE I VI[E DECE NA KOSOVU I METOHIJI
Vi ste svoju brigu pretvorile u hrabrost
Fondacija „Dajana Paunovi}“ dodelila je po ~etvrti put orden „Svete majke Anastasije“ najuzornijim majkama na Kosovu i Metohiji koje su rodile troje i vi{e dece. Pomenuti orden stekao je priznawe od nacionalnog zna~aja zahvaquju}i svom doprinosu u promociji porodi~nih vrednosti, podsticawu ra|awa i afirmaciji dru{tvenog polo`aja majki.
Ove godine orden je uru~en Jovanki Stankovi} iz Orahovca koja odgaja petoro dece, Miqani Antonijevi} iz Gorwih Varaga kod Zubinog Potoka koja ima sedmoro dece, Aleksandri Ili} iz Gra~anice koja je rodila i odgaja ~etvoro dece, Tijani Kostadinovi} iz Gorweg Kormiwana, majci troje dece i Jeleni Jovanovi} iz Preoca koja odgaja petoro dece. Govore}i na sve~anosti u Gra~anici predsednica Fondacije Dajana Paunovi} kazala je da je orden posve}en majkama koje su svoju brigu pretvorile u hrabrost.
- Orden Svete majke Anastasije nosi ime `ene ~ije je maj~instvo bilo izvor mira i snage, i zato ovo odlikovawe do`ivqavam kao podsetnik na svetost maj~inske qubavi koja tiho gradi, {titi, le~i, ~ak ikada je nevidqiva i neproslavqena. Ovo je orden svim majkama {irom na{e zemqe koje ~uvaju svoje do-
move, svoju decu, svoju porodicu, veru, ali i svoje dostojanstvo. Orden `enama koje odgajaju generacije koje }e znati odakle su i ko su, i zato je va`no da ostanu
uspravno na svom putu, istakla je Paunovi} i dodala da su ove majke svojim primerom pokazale {ta zna~i ostati veran korenu, Bogu i detetu. Paunovi} je uputila duboko po{tovawe svim dobitnicima i rekla da joj je ~ast {to stoji rame uz rame sa wima, sa `enama koje svojim `ivotom svedo~e tihu i nenametqivu veli~inu maj~instva. Obra}aju}i se okupqenima u ime svih majki, Jovanka Stankovi} iz Orahovca kazala je da joj je maj~instvo najve}i blagoslov. - Kao majka petoro dece, i u ime svih majki, `elim najpre da se zahvalim Bogu, majci Srbiji, na{oj dr`avi, i dragoj Dajani koja je osniva~ ove Fondacije.
Predstavnici stranke zahvalili su se gra|anima na podr{ci i poverewu.
U saop{tewu se dodaje da je „zahvaquju}i srpskoj slozi i jedinstvu vra}ena vlast u op{tinama na severu Kosova u ruke srpskom narodu“ i da je „period kr{ewa zakona, otimawa imovine i ugro`avawa privrednika zavr{en“.
Gradona~elnici Srpske liste poru~ili su da }e se truditi da op{tine budu servis svih gra|ana, uz profesionalan i odgovoran rad.
Prvi lokalni izbori po kosovskim zakonima u srpskim op{tinama odr`ani su 3. novembra 2013, a predsednici op{tina ili odbornici birani su i 22. oktobra 2017, 19. maja 2019. i 17. oktobra 2021. godine.
Op{tine Severna Mitrovica, Zve~an, Leposavi}, i Zubin Potok imati }e po 15 odbornika, a osim ove ~etiri op{tine po 15 odbornika ima}e i jo{ ~etiri op{tine gde Srbi ~ine ve}inu: Novo Brdo, Ranilug, Parte{ i Klokot, dok }e po 19 odbornika imati op{tine [trpce i Gra~anica.
PARLAMENTARNI IZBORI NA KOSOVU
28. DECEMBRA DOBILI CENU
Izbori }e ko{tati CIK vi{e od 7,7 miliona evra
Posle nikakvih rezultata od parlamentarnih izbora na Kosovu odr`anih 9. februara ove godine novi izbori za Skup{tinu Kosova odre|eni za 28. decembar ko{ta}e gra|ane Kosova vi{e od 7,7 miliona evra. Toliko novca je potrebno Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) za organizovawe vanrednih izbora 28. decembra. Me|utim, zahtev za buxet nije prosle|en Vladi zbog neslagawa unutar CIK-a o tome na koji na~in bi trebalo da glasa dijaspora na ovim izborima. Neslagawa oko na~ina glasawa dijaspore na vanrednim izborima 28. decembra dovela su do toga da CIK ne usvoji predlo`eni buxet za odr`avawe izbornog procesa.
Vr{ilac du`nosti {efa Sekretarijata CIK-a, Besnik Bu`ala, predstavio je buxetski plan u ukupnom iznosu od 7 miliona 771 hiqadu i 486 evra.
O[TE]EWE NA KANALU IBAR–LEPENAC U DOWIM
VARAGAMA U ZUBINOM POTOKU
O{te}ena najlonska cerada koja je pokrivala cevi
Na kanalu Ibar–Lepenac, u ataru sela Dowe Varage, u op{tini Zubin Potok, na severu Kosmeta, o{te}en je kanal, ta~nije cerada koja je pokrivala cevi, posle 20, novembra, kada je i o{te}ewe prime}eno i kada je o tome izvestila 26. novembra Kosovska policija. Ne zna se ni ta~no vreme, ni ko je o{tetio debelu najlonsku ceradu. Cerada je pokrivala cevi za vodu u ovom kanalu. Policija je pokrenula istragu. Kosovska policija je izvestila da je 25. novembra, otvorila slu~aj „Uni{tewe ili o{te}ewe imovine“ u op{tini Zubin Potok u vezi sa slu~ajem koji se dogodio od 22. do 25. novembra. Kako su naveli, prijavqeno je da su nepoznate osobe „o{trim alatima o{tetile deo kanala Ibar-Lepenac“ i da je materijalna {teta od 3.000 do 4.000 evra ali da o{te}ewe nije poremetilo rad kanala. U selu Varage u op{tini Zubin Potok u no}i, 29. novembra 2024. godine ne{to posle 19 sati uve~e, u sna`noj eksploziji o{te}en glavni kanal „Ibar - Lepenac”, nakon ~ega je prekinuto vodosnabdevawe u pojedinim delovima Kosova, a ugro`en je bio i rad termoelektrana „Kosovo A” i „Kosovo B” u Obili}u ~ije se turbine hlade vodom iz ovog kanala.
VA@AN DAN ZA SRBE U ^IKAGU:
Osve}ewe hrama
Svetog Nikole u Lajonsu
U ^ikagu je organizovana sve~anost povodom osve}ewa hrama i fresaka u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola u nasequ Lajons, va`nom centru okupqawa srpske zajednice.
Muzi~ka peva~ka grupa Zlatni vez je sa entuzijazmom otpevala pesme na sve~anom doga|aju, organizovanom povodom osve}ewa hrama i fresaka u crkvi Sveti Nikola u ~ika{kom nasequ Lajons.
Na arhijerejskoj liturgiji bio je prisutan veliki broj qudi, a me|u specijalnim gostima bili su ambasador Srbije u Sjediwim Dr`avama, Dragan [utanovac i NBA zvezda, igra~ ^ikago bulsa Nikola Vu~evi} sa porodicom, kojeg su mnogi zamolili za zajedni~ku fotografiju.
“Osve}uju}i ovaj hram mi smo osvetili i sve nas i svako kr{tewe i ven~awe. Svaki doga|aj u budu}nosti ostavi}e veliki pe~at i neizbrisiv trag u `ivotima svih nas”, ka`e
Na sve~anom programu nastupio je i ovda{wi foklorni ansambl Moravac, a emocionalan govor odr`ao je kum crkve Radimir Dobra{inovi}. On je govorio o periodu pre nekoliko godina kada je doleta odluka da crkva pre|e na novu, ve}u lokaciju iz obli`eg naseqa Brukfild.
Ovda{wi Srbi ka`u da crkva i prate}i programi zna~e puno. Dragoje Gudovi}, radom iz Pe}inaca, redovno dolazi sa svojom suprugom.
“Definitivno je ovde jedna oaza, kako ste rekli, oaza gde qudi mogu da se dru`e, da nau~e jezik srpski i da igraju folklor”, ka`e Gudovi}.
U crkve Sveti Nikola, ima puno raznih aktivnosti, tako se sada odr`ava i pred{kolska nastava, a tako|e u sportskoj dvorani deluje i karate klub.
Dokumentarac „Od izgnanstva do povratka“, film o dinastiji, dr`avi i narodu
Premijera dokumentarnog filma “Od izgnanstva do povratka“, koji pokriva uzbudqivu `ivotnu pri~u prestolonaslednika Aleksandra, stare{ine Kraqevskog doma Kara|or|evi}a, odr`ana je u Jugoslovenskoj kinoteci, a prikazivawu su prisustvovali prestolonaslednik Aleksandar, princeza Katarina, princ naslednik Filip i princeza Danica.
Prvi kadrovi ovog dokumentarca snimqeni su u Londonu u hotelu „Klerixiz“, pre svega simboli~noj lokaciji za ovaj projekat, u apartmanu 212 u kom je prestolonaslednik ro|en 1945. godine. Nakon toga snimawe je nastavqeno na raznim lokacijama u Srbiji, ali i u drugim zemqama, uz u~e{}e brojnih poznatih li~nosti, koji svojim svedo~ewima govore pri~u ne samo o Kara|or|evi}ima, nego i o istoriji Srbije i na{eg naroda. Filmska ekipa nastavqa rad na prate}oj TV seriji, radnog naziva „Kruna, dr`ava i narod“ koja }e pokriti sve one detaqe i sagovornike koji, iako veoma zanimqivi, nisu na{li svoje mesto u filmu. U re`iji rediteqa Lazara Vukovi}a i wegove produkcijske ku}e „Wolf Entertainment“, „Od izgnanstva do povratka” otkriva brojne tajne kraqevske porodice, a poseban detaq je taj {to,
pored drugih u~esnika, upravo prestolonaslednik Aleksandar prvi put javno iznosi svoju `ivotnu pri~u. Prestolonaslednik Aleksandar se obratio okupqenima i poru~io:
„Nezahvalno je govoriti o sebi, o svom `ivotu... Svakako je mnogo toga re~eno upravo u ovom filmu. Ne}u se `aliti na te{ke, tu`ne delove mog `ivota, zato {to je svakako bilo pregr{t lepih trenutaka, koji su nadvladali one ru`ne. @elim da ova pri~a bude podse}awe da se neke stvari, poput te da jedna ideologija u detetu od dve godine vidi neprijateqa, vi{e nikad ne ponove. Da vi{e niko ne bude primoran da odrasta daleko od otaxbine... Da o woj mo`e samo da sawa... Ono {to je
najbitnije je drugi deo naslova –povratak. Moja porodica i ja smo se vratili u Srbiju. Kara|or|evi}i su u svojoj otaxbini, tu `ivimo, ven~avamo se, ra|amo. Sa svojim narodom, tamo gde pripadamo i gde jedino mo`emo biti. Kruna je tu da slu`i Srbiji i na{im qudima. To je ono najva`nije i to je za mene glavna poruka ovog filma.“
Pored prestolonaslednika, u filmu govore brojne javne li~nosti iz Srbije i inostranstva, ministri i drugi predstavnici politi~kog `ivota, akademici, novinari, glumci, pisci i mnogi drugi. Spisak ne navodimo, jer }e on biti kona~an tek nakon emitovawa serije. Film je u{ao i u selekciju Srpskog filmskog festivala u ^ikagu gde }e biti prikazan u decembru ove godine.
OBE]ANO, ISPUWENO! Srbi Milenijalci i Rotarijanci iz ^ikaga obezbedili 50.000 $ pomo} i gluvonemim osobama u otaxbini!
Pre ne{to mawe od tri godine u ^ikagu je organizovana konferencija
“Beograd & ^ikago – sestrinski gradovi” na kojoj se govorilo o saradwi dva grada, ali su u fokusu doga|aja koji je odr`an u svetskoj centrali Rotari organizacije u Evanstonu ipak bile humanitarne, filantropske inicijative, po kojima je i poznata ova organizacija sa dugom tradicijom
Na ovom doga|aju okupio se veliki broj qudi iz srpske zajednice koji su do{li da podr`e inicijativu rotarijanaca, a specijalni gosti konferencije bili su ameri~ki ambasador u Srbiji Kristofer Hil i direktorka Privredne komore SAD za Srbiju, Vera Nikoli} Dimi}.
Organizatori iz Rotary International su na kraju konferencije saop{tili da su prikupili donaciju za realizaciju humanitarnog projekta u Srbiji i tada je ostalo samo da se vidi za koju }e se od nekoliko ponu|enih ideja odlu~iti.
Bio je ovo po mnogo ~emu istorijski doga|aj, jer je Rotari bila prva ameri~ka organizacija koja je organizovano poslala pomo} Srbiji. Ovih dana je humanitarni projekat, posle bri`qivih priprema, kona~no realizovan, a zahvaquju}i koordinisanom radu organizacije Milenijalci za Srbiju, Rotarakt klub Stara Pazova i Rotary One iz ^ikaga, vredna pomo} je prosle|ena Zajednici gluvih osoba u Srbiji. Prikupqeno je skoro 50.000 dolara koji su usmereni na podizawe kvaliteta `ivota i poboq{awe izmedju tuma~a znakovnog jezika i gluvonemih osoba.
Tuma~i znakovnog jezika iz cele Srbije, a ima ih ukupno mawe od 30, {to je apsolutno nedovoqno, ima}e prilike da prisustvuju spacijalitovanim treninzima zajedno sa tuma~em iz Albanije, te }e na ukupno pet radionica u trajawu od po 3 dana intenzivno raditi na unapre|ewu svojih sposobnosti da komuniciraju sa osobama koje imaju problema sa sluhom i govorom.
Tuma~i znakovnog jezika su najva`niji most izme|u gluvih osoba i spoqnog sveta i veoma je va`no da budu maksimalno obu~eni i da raspola`u bogatim vokabularom, da bi mogli da odgovore na sve potrebe gluvonemih osoba. Svaki termin koji nau~e da koriste im zna~ajno olak{ava komunikaciju, bilo da govore o stru~nim pravnim terminima, terminima iz medicine ili bilo koje druge oblasti, kao i da dodatno oplemewuju wihov sadr`aj.
Tinejxeri podneli `albu na zabranu dru{tvenih mre`a za mla|e od 16 godina
Dvoje petnaestogodi{waka podnelo je `albu Vi{em sudu u Australiji zbog uvo|ewa zabrane dru{tvenih mre`a za mla|e od 16 godina u kojoj tra`e od suda da blokira zabranu.
@albu je organizovala kampawa Projekat za digitalnu slobodu, koja je saop{tila da je pokrenula postupak u Vi{em sudu Australije sa namerom da blokira pomenuti zakon, pi{e Skaj wuz.
Organizacija tvrdi kako }e zabrana li{iti mlade Australijance wihove slobode politi~ke komunikacije, {to je pravo garantovano Ustavom.
„Zakon je krajwe preteran”, navodi se u saop{tewu.
Mediji u Australiji prenose i da je Ju tjub (YouTube) zapretio pokretawem pravnog postupka zbog toga {to zabrana gu{i politi~ku komunikaciju.
Ova zabrana, prva tog tipa u svetu, treba da stupi na snagu 10. decembra, a wome su obuhva}ene dru{tvene mre`e „Facebook”, „Instagram”, „Snapchat”, „Threads”, „TikTok”, „Iks”, „YouTube”, „Reddit” i „Kick”, ali ne i platforma za deqewe slika „Pinterest”.
NEVEROVATNO OTKRI]E: Prona|eni ostaci praistorijske ajkule duge 8 metara, a te{ke
3 tone
Nau~nici su na jednoj pla`i u Australiji prona{li ostatke praistorijske ajkule, a procewuje se da je bila duga do osam metara i znatno te`a od dana{wih vrsta belih ajkula.
Fosili su otkriveni na obali u blizini grada Darvina na severu Australije, preneo je portal „Discover Wildlife”.
Prona|eno je pet pr{qenova starih 115 miliona godina koji su pripadali drevnoj lamniformnoj ajkuli, redu koji obuhvata i dana{we vrste poput velike bele i mako ajkule.
Dok, me|utim, pr{qenovi dana{wih velikih belih ajkula imaju pre~nik oko osam centimetara, ovi prona|eni kod Darvina imali su pre~nik ve}i od 12 centimetara.
Najnoviji nalazi studije, koju je koordinirao [vedski muzej prirodnih nauka, sugeri{u da su moderni morski psi dostigli xinovske proporcije mnogo ranije nego {to se do sada verovalo.
Stru~waci su na osnovu veli~ine pr{qenova procenili da je `ivotiwa bila duga~ka izme|u {est i osam metara, a te{ka vi{e od tri tone.
Kako se navodi, najvi{e, ipak, iznena|uje ~iwenica da je primerak iz Darvina ~ak 15 miliona godina stariji od svih dosad poznatih pripadnika te porodice ajkula.
O`enio se „prvi razvedeni premijer”
Prvi premijer koji je na tu funkciju stupio posle razvoda i prvi premijer koji se tokom mandata ven~ao.
Premijer Australije Entoni Elbanizi (62) postao je prvi {ef vlade koji se ven~ao tokom trajawa mandata, nakon {to je u subotu na privatnoj ceremoniji o`enio svoju partnerku Xodi Hejdon (46).
VEN^AWE OBAVQENO
U STROGOJ TAJNOSTI
O~ekivalo se da }e se ven~awe odr`ati ove godine, po{to je Elbanizi zaprosio 16 leta mla|u Hejdon proletos na Dan zaqubqenih.
Ipak, datum i detaqi ceremonije bili su strogo ~uvana tajna. Par je izgovorio sudbonosno „da” na maloj ceremoniji u prisustvu porodica i najbli`ih prijateqa, u rezidenciji „Lox” u Kanberi, saop{tila je kancelarija premijera.
IZJAVA PREMIJERA:
„ODU[EVQENI SMO [TO DELIMO NA[U QUBAV”
- Apsolutno smo odu{evqeni {to mo`emo da podelimo na{u qubav i posve}enost budu}em zajedni~kom `ivotu, pred na{im porodicama i najbli`im prijateqima - rekao je Elbanizi u izjavi dostavqenoj medijima.
HEJDON UZ ALBANIZA
NA BROJNIM DOGA\AJIMA
Hejdon je godinama pratila Elbanizija na razli~itim doga|ajima i bila je uz wega tokom
izborne kampawe 2022. godine, kao i u maju ove godine, kada je wegova Laburisti~ka partija ostvarila ubedqivu pobedu.
DETAQI VEN^AWA
Hejdon je nosila ven~anicu koju je kreirao sidnejski modni brend „Romance Was Born”, dok je premijer bio u odelu iz MJ Bale. Deveru{a je bila Ela, petogodi{wa bratanica gospo|e Hejdon, dok je prsten nosio premijerov pas Toto.
Gosti su poslu`eni pivom u specijalnim limenkama napravqenim u pivari Willie the Boatman iz Sidneja.
MEDENI MESEC U AUSTRALIJI
Par }e od ponedeqka do petka provesti medeni mesec u Australiji, a sve tro{kove }e, kako je saop{teno, li~no pokriti Elbanizi i Hejdon.
DRUGI BRAK ELBANIZIJA Godine 2000, Elbanizi je o`enio Karmel Tebut, budu}om zamenicom premijera Novog Ju`nog Velsa. Upoznali su se u Jang Lejboru krajem 1980-ih i imaju jednog sina. Wih dvoje su se rastali u januaru 2019. U junu 2020. objavqeno je da je Elbanizi u vezi sa Xodi Hejdon . Elbanizi je rekao da su se upoznali na ve~eri u Melburnu godinu dana nakon wegovog razvoda od Tebut. Elbanizi je prvi razvedeni ~ovek koji je imenovan za premijera. 16
Posle ceremonije, Elbanizi i Hejdon su krenuli ka zvanicama uz pesmu „Signed, Sealed, Delivered (I’m Yours)”. Wihov prvi ples otplesali su uz pesmu „The Way You Look Tonight” Frenka Sinatre.
PREMA ANKETI ME\U ANALITI^ARIMA
Australiju o~ekuje rast cena
Australijske cene nekretnina pora{}e u 2026. vi{e nego {to se ranije o~ekivalo, pre svega zbog ograni~ene ponude i sna`ne potra`we, pokazala je anketa analiti~ara. Nedostatak pristupa~nih, ulaznih nekretnina i daqe je jedan od najve}ih problema za kupce koji prvi put ulaze na tr`i{te.
Tokom pandemije cene ku}a su porasle oko 40 odsto, ali su potom pale oko devet procenata kada je Rezervna banka Australije pove}ala kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju. Me|utim, smawewe kamata za ukupno 75 baznih poena u 2025. godini ponovo je o`ivelo interesovawe kupaca, podigav{i nacionalnu medijalnu cenu ku}e na rekordnih 872.538 australijskih dolara u oktobru.
Budu}i da se o~ekuje da kamate ostanu na niskom nivou od 3,6 odsto, najni`em u vi{e od dve godine, analiti~ari predvi|aju da }e cene nastaviti da rastu br`e od inflacije. Ankete sprovedene od 13. do 26. novembra me|u 15 stru~waka pokazuju da }e cene nekretnina porasti oko osam odsto ove godine i 6,9 odsto u 2026, {to je zna~ajno pove}awe procena u odnosu na raniji period. U najve}im gradovima, Sidneju, Melburnu, Adelejdu, Brizbejnu i Pertu, o~ekuje se rast cena izme|u pet i sedam slede}e godine. „Pad kamatnih stopa obnovio je samopouzdawe potro{a~a, {to ponovo stvara strah da bi neko mogao da propusti priliku“, navodi konsultantska ku}a Metropol. Ona dodaje da Australija i daqe nema dovoqno nekretnina ni za veliki broj imigranata ni za doma}e kupce, pa o~ekuje naro~ito sna`an rast cena tokom prvih {est meseci 2026. godine.
Samo dvoje od jedanaest analiti~ara smatra da }e se pristupa~nost za kupce koji kupuju prvu nekretninu poboq{ati u narednih godinu dana. Dok postoje}i vlasnici najvi{e profitiraju od rasta cena, novi kupci se suo~avaju s nedostatkom ponude, slabim rastom zarada i stro`im kreditnim uslovima. Sada je medijalna vrednost doma gotovo osam puta ve}a od godi{wih prihoda, dok oko dve tre}ine doma}instava poseduje nekretnine. Savezni program koji omogu}ava kupcima prvih stanova da kupe dom s depozitom od pet procenata donekle poma`e, ali stru~waci upozoravaju da bi to moglo dodatno podi}i potra`wu bez re{avawa problema nedostatka stanova. Vlada je obe}ala izgradwu 1,2 miliona novih domova do 2030. godine, ali analiti~ari sumwaju da je to ostvarivo.
Novozelan|anki koja je ubila
sopstvenu decu i sakrila tela u kofer - do`ivotni zatvor
Hakjung Li progla{ena je krivom u septembru za ubistvo osmogodi{we June Jo i {estogodi{we Minu Jo. @ena sa Novog Zelanda, koja je ubila dvoje sopstvene dece i sakrila wihova tela u kofere, osu|ena je na do`ivotni zatvor.
Hakjung Li progla{ena je krivom u septembru za ubistvo osmogodi{we June Jo i {estogodi{we Minu Jo. Ona }e morati da provede u zatvoru najmawe 17 godina pre nego {to dobije mogu}nost uslovnog otpusta. Li (45) je tvrdila da nije bila pri zdravoj pameti u vreme ubistava 2018, koja su se odigrala ubrzo po{to joj je mu` umro.
Sudija Vi{eg suda Xefri Vening rekao je da je mentalno zdravqe Hakjung Li imalo delimi~ni uticaj, ali i da su weni postupci bili prora~unati.
Ostaci dece otkriveni su tek 2022, po{to je jedan par na aukciji dobio stvari iz napu{tenog skladi{ta u Oklandu.
Tokom su|ewa, koje je trajalo dve nedeqe, advokat Hakjung Li rekao je pred sudom da je mentalno zdravqe wegove klijentkiwe po~elo da se pogor{ava posle smrti wenog mu`a i da je po~ela da veruje da bi bilo najboqe da cela porodica umre zajedno.
Li je poku{ala da ubije sebe i wenu decu daju}i im antidepresiv nortripti-
lin, izmrvqen u soku, ali je pome{ala doze.
Po{to se probudila, otkrila je da su wena deca umrla, rekao je wen advokat.
Tu`ilac je tvrdio da je Li „sebi~no `elela da oslobodi sebe od tereta samohranog roditeqstva“.
Posle ubistava, Li je promenila ime i napustila Novi Zeland.
Uhap{ena je u Ju`noj Koreji, gde je ro|ena, u septembru 2022. i izru~ena Novom Zelandu.
Na su|ewu je pro~itano pismo Liine majke Kun Xa Li.
Ona je napisala da `ali {to nije odvela Li kod terapeuta dodaju}i da Li „nije imala `equ da `ivi” po{to je wen mu` umro od raka u novembru 2017.
„Ako je `elela da umre, za{to nije sama umrla?
„Za{to je povela nevinu decu sa sobom?”, navela je Kun Xa Li, preneli su novozelandski mediji.
Stric ubijene dece, Ximi, rekao je da nikada nije mogao da zamisli da }e „takva velika tragedija ikada zadesiti na{u porodicu”.
Wegova majka, Junina i Minuina druga baka, jo{ uvek ne zna da su mrtvi, rekao je.
„Voqa mog pokojnog brata bila je da ih za{titim“, rekao je Ximi Jo.
RENTON FAMILY TRUST Aged Care
Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki dom ALGESTER LODGE
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora
l Specijalna nega za osobe sa demencijom
„To je kazna od koje nikada ne mogu biti oslobo|en.“
Li je verovatno patila od „atipi~ne depresije“ i produ`ene reakcije tuge u vreme ubistava, prema psihijatrijskoj proceni sprovedenoj pre izricawa presude, javio je lokalni mediji RNZ. Sudija Vening je naredio da se Li tre-
Duhovne i kulturne potrebe
l Redovni verski obredi
l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu
tira kao „poseban pacijent“ u zatvoru, s obzirom na weno mentalno stawe. „Niste mogli da se nosite sa tim kada se va{ mu` ozbiqno razboleo, i mo`da niste mogli da podnesete da deca budu oko vas kao stalni podsetnik na va{ nekada{wi sre}an `ivot, koji vam je okrutno oduzet“, rekao je sudija.
Kada je 2015. godine Dejvid Hol zakora~io u regionalni park, nadomak australijskog grada Meriboro, sigurno nije zami{qao da }e wegova avantura zavr{iti u istorijskim zapisima.
Uz pomo} detektora za metal je prona{ao crvenkasti, neuobi~ajeno te`ak kamen, koji je le`ao u `utoj glini. Ubrzo, promenilo se sve {to je mislio da zna o zemqi na kojoj stoji.
NEMILOSRDNO ISPITIVAWE
Hol se ponadao da je otkrio “zlatnu grudvu”, jer je pomenuto podru~je bilo poznato me|u lovcima na zlato, koji su “~e{qali” svaki kutak u potrazi za bogatstvom.
Zbog toga je kamen odneo ku}i i upustio se u nemilosrdno ispitivawe. Sekao ga je testerom, brusio, bu{io, polivao kiselinom, a kada ni{ta nije pomoglo, udario ga je velikim ~eki}em. Ni najmawa pukotina nije se pojavila!
“zlatna grudva”, onda je tvr|a od svega {to je ikada video, prenosi Science Alert.
Godinama kasnije, ispostavi}e se da zlato nije imalo nikakve veze s wegovim otkri}em. NAU^NICI ZATE^ENI OTKRI]EM
Nemo}an da otvori kamen, Hol ga je doneo u Melburnski muzej. Iskusni geolozi, Dermot Henri i Bil Bi~, odmah su primetili ne{to neobi~no - wegova masa bila je neobi~no velika za kamen takvog izgleda.
“Ako biste prona{li ovakav kamen na Zemqi, ne bi trebalo da bude toliko te`ak“, rekao je Bi~.
Stru~waci su shvatili da pred sobom imaju meteorit od 17 kilograma, {to je potvrdila i wegova crvenkasta povr{ina puna rupica i udubqewa - karakteristi~ni tragovi topqewa dok meteoriti prolaze kroz atmosferu. [TA JE KRILA UNUTRA[WOST?
U tom trenutku mogao je samo da pretpostavi jedno - ako je ovo
Nakon {to je dijamantska testera kona~no prodrla u wegovu unutra{wost, istra`iva~i su
dobili i kqu~ni podatak - meteorit je sadr`ao visok procenat gvo`|a i svrstan je u kategoriju H5 obi~nih hondrita, najbrojnijih, ali i nau~no zna~ajnih meteorita. Unutra{wost je otkrila hondrule - mikroskopske kapqice silikatnog materijala nastale u takozvanoj ranoj protoplanetarnoj maglini, u doba kada na{ sistem jo{ nije imao Sunce niti planete u dana{wem obliku.
“Meteoriti su najpristupa~niji vid istra`ivawa svemira. Vra}aju nas u pro{lost i govore o nastanku, hemiji i formirawu Sun~evog sistema. Neki sadr`e i zvezdanu pra{inu koja je starija
od Sunca“, objasnio je “, obja{wava Dermot Henri. Pojedini meteoriti nose i organske molekule - amino-kiseline, temeqe `ivota. Holov primerak iz regionalnog parka, me|utim, prvenstveno otkriva uslove iz ranog vremena formirawa planeta.
MILENIJUMIMA
LUTAO SVEMIROM
Iako se poreklo Holovog meteorita ne mo`e ta~no utvrditi, nau~nici imaju jasnu teoriju - verovatno je nekada bio deo asteroidnog pojasa izme|u Marsa i Jupitera. Sudari me|u asteroidima izbacili su ga iz wegove putawe, nakon ~ega je milenijumima lutao svemirom dok se jednog dana nije sudario sa Zemqom. Ugqeni~no datirawe pokazuje da se na Zemqi nalazio izme|u 100 i 1.000 godina. Zabele`eni meteorski doga|aji iz 1889, 1921. i 1951. godine mogli bi se poklopiti s wegovim padom.
“U pore|ewu sa zlatom, meteoriti su daleko re|i i nau~no mnogo vredniji”, zakqu~io je Henri. ^ovek
Lako do prve ku}e
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Australijski program federalne vlade „Pomo} pri kupovini“ (Help to Buy Scheme) namewen pove}awu broja qudi koji bi mogli da poseduju nekretnine otvara se krajem ove nedeqe. Novi program, bi}e pokrenut 5. decembra nakon zna~ajnog zaka{wewa, jer je bio deo predizbornog obe}awa laburista jo{ 2022. godine.
Program savezne vlade sa niskim depozitom i zajedni~kim kapitalom (Shared equity) bi}e otvoren za prijave od ove nedeqe u inicijativi osmi{qenoj da otvori put ka ve}em nivou vlasni{tva nad ku}ama.
Program „Pomo} pri kupovini“ bio je deo predizborne platfor-
u Ju`noj Australiji i Zapadnoj Australiji. Savezna inicijativa zahteva samo minimalni depozit od 2%, dramati~no smawuju}i jednu od glavnih prepreka za vlasni{tvo nad ku}om, s obzirom na to da je sada potrebno vi{e od decenije da se u{tedi standardni depozit od 20% za kupovinu u ve}ini glavnih gradova dr`ava.
Oni koji koriste ovu {emu tako|e izbegavaju osigurawe hipoteke zajmodavaca (Land Mortgage Insurance), po~etni tro{ak koji se obi~no napla}uje onima koji kupuju sa malim depozitom, jer doprinos vlade smawuje rizik za zajmodavca.
[ema je namewena samo australijskim dr`avqanima i postoje razli~ita ograni~ewa koja treba uzeti u obzir, ukqu~uju}i ograni~ewa prihoda i cene nekretnine.
Ograni~ewa prihoda su postavqena na 100.000 dolara za samce podnosioce zahteva i 160.000 dolara za zajedni~ke podnosioce zahteva i samohrane roditeqe.
Najvi{a cena nekretnine koja ispuwava uslove u okviru {eme je 1,3 miliona dolara i rezervisana je za one koji kupuju u Sidne-
me laburista za 2022. godinu, ali je predlog zakona odlo`en u parlamentu usred borbe oko konkurentskih stambenih politika i ~ak se nakratko pojavio kao potencijalni okida~ za dvostruke izbore za raspu{tawe.
„Pomo} pri kupovini“ je nacionalni program osmi{qen da pomogne kupcima prve ku}e i onima koji ponovo ulaze na tr`i{te nekretnina da zajedno kupe nekretninu sa vladom, koja }e doprineti do 40% kupovne cene za nove ku}e i stanove ili 30% za postoje}e nekretnine.
Oni koji u~estvuju u {emi bi bili vlasnici ku}e – i nisu obavezni da pla}aju dr`avnu kiriju ili kamatu na taj iznos – ali dele sve eventualne dobitke ili gubitke u vrednosti nekretnine sa Komonveltom tokom narednih godina ili decenija. Dodu{e, vlasnici ku}a mogu izvr{iti dodatne uplate kako bi otkupili dr`avni udeo ili isplatiti dr`avni udeo u kapitalu kada prodaju. [ema je ograni~ena na 10.000 mesta godi{we, tokom ~etiri godine. Namewena je vlasnicima-stanarima, a ne investitorima, i mo`e se koristiti za ku}e, duplekse, gradske ku}e i stanove, sli~no inicijativama u SAD i Velikoj Britaniji, kao i dr`avnim {emama
{to u ovom slu~aju predstavqa 2% ukupne cene.
Kupac bi pozajmio 544.000 dolara od zajmodavca koji u~estvuje u prometu i oslonio bi se na doprinos vlade od 240.000 dolara, {to predstavqa 30% udela u kapitalu.
Vlasnik bi mogao da otkupi dr`avni udeo tokom narednih godina, na osnovu promenqive vrednosti nekretnine, da bi je na kraju potpuno posedovao. Ili bi dr`avni udeo bio ispla}en nakon prodaje.
Pri~a o stambenoj politici Australije u proteklih 25 godina je izgleda pri~a o vladama koje ~ine sve {to mogu da podsti~u potra`wu za stanovima, dok istovremeno stalno smawuju ponudu javnih stanova.
Ovaj trend se nastavqa, jer najnoviji podaci o finansirawu stanovawa ukazuju na to da }e cene ku}a rasti zahvaquju}i investitorima koji `ure na tr`i{te kako bi prevazi{li uvo|ewe {eme depozita od 5% i 2% za kupce prve ku}e. Bilo da se radi o popustu od 50% na porez na kapitalnu dobit i negativnom zadu`ewu koji daju investitorima prednost, ili o grantovima za kupce prve ku}e koji poku{avaju da uravnote`e tu pristrasnost, veliki naglasak je uvek na strani tra`we jedna~ine.
I tako se pri~a nastavqa sa garancijom depozita od 5% za kupce prve ku}e koja je po~ela 1. oktobra ove godine. To je politika koja nominalno olak{ava kupcima prve ku}e da dobiju stambeni kredit. Uglavnom ono {to radi jeste da isti~e broj kupaca prve ku}e koji sada licitiraju za nekretnine. Taj porast broja je, neo~ekivano, doveo do mnogih pri~a o naglim porastima kredita i cena ku}a u celoj Australiji. Svako ko misli da to ne}e podi}i cene nekretnina nije obra}ao pa`wu na statistiku posledwih 25 godina.
ju i ve}im regionalnim centrima Novog Ju`nog Velsa, kao {to je Wukasl.
Brizbejn, Gold Kost i San{ajn Kost imaju ograni~ewe cene od 1 milion dolara, dok su Melburn i Xilong na 950.000 dolara. Vlada ima alatku za pretragu po{tanskih brojeva kako bi potencijalni kupci mogli da prona|u `eqenu lokaciju.
Kupci tako|e moraju da ispune stalne uslove i mo`e se od wih zahtevati da otkupe dr`avni udeo ako wihov prihod poraste iznad pragova.
Podnosioci zahteva moraju se registrovati preko zajmodavca koji u~estvuje u woj, a to su za sada samo Banka Australije i Komonvelt banka.
Iako {ema ne ukida porez na promet nepokretnosti, o~ekuje se da }e mnogi podnosioci zahteva biti prvi vlasnici ku}a koji mogu da iskoriste razne ustupke kako bi smawili ili izbegli naknadu za prenos nepokretnosti.
Ostavqaju}i porez na promet nepokretnosti po strani, {ema bi funkcionisala na slede}i na~in, prema primeru koji je dala vlada.
Kupac koji tra`i ku}u od 800.000 dolara zahtevao bi depozit od najmawe 16.000 dolara,
Investitori u nekretnine svakako jesu, jer je do{lo do ogromnog porasta stambenih kredita za investitore u tri meseca pre nego {to je {ema od 5% stupila na snagu. Pove}awe od 18% u investicionom kreditirawu u septembarskom kvartalu bio je tre}i najve}i kvartalni skok u posledwih 20 godina. To je zna~ilo da su, po prvi put od 2017. godine, investicioni stambeni krediti ~inili vi{e od 40% svih novih stambenih kredita. Pove}awa je bilo {irom zemqe, ali posebno u Novom Ju`nom Velsu i Viktoriji, gde je vrednost takvih kredita porasla za 18% i 27% respektivno u posledwoj godini. Razlog za{to je ovo va`no je taj {to postoji jaka veza izme|u rasta stambenog finansirawa i cena nekretnina.
U prvoj polovini ove godine do{lo je do blagog usporavawa rasta stambenih kredita, ali je porast investicionih kredita to preokrenuo. Iako je izgledalo da }e rast cena ku}a usporiti krajem ove godine i po~etkom 2026. godine, sada izgleda da }e cene rasti, i to znatno br`e nego ikad pre.
ZAPADNA AUSTRALIJA BELE@I NAGLI SKOK EUTANAZIJE:
Porodice hvale „besprekoran“ proces
Australijska dr`ava Zapadna Australija do`ivela je dramati~an porast broja medicinski potpomognutih smrti.
Pro{le nedeqe vlada Zapadne Australije objavila je najnovije podatke o asistiranom samoubistvu, koji pokazuju rast od 63 procenta. Dok je u periodu 2023–24. zabele`eno 293 slu~aja, u periodu 2024–25. bilo ih je 480.
Ovaj porast zna~i da dobrovoqne potpomognute smrti (VAD) sada ~ine 2,6 procenata od ukupno 18.380 smrtnih slu~ajeva u Zapadnoj Australiji. Najmla|a osoba koja je umrla nakon uzimawa VAD preparata imala je samo 23 godine, iako je sredwa starost pacijenata bila 77 godina.
Ovo je ~etvrti godi{wi izve{taj od dono{ewa Zakona o dobrovoqnoj potpomognutoj smrti iz 2019. godine i otkriva mnogo o stvarnosti ove prakse.
Izve{taj po~iwe vi{e poetskim nego slu`benim opisom uticaja asistiranog samoubistva. Koriste}i metaforu kamen~i}a koji pada u mirnu vodu i stvara kru`ne talase, autor nastoji da prika`e „empatiju“ prema pacijentima:
„Kada kamen~i} padne u jezerce mirne vode, nastaje prasak, a zatim se {ire kru`ni talasi. Tako je i kada osoba, koja }e uskoro umreti i pati na na~in koji joj je neprihvatqiv, izabere dobrovoqnu potpomognutu smrt. Taj izbor ose}a wena zajednica i qudi koji rade u VAD sistemu“
Me|utim, pa`qivije ~itawe sugeri{e da izve{taj postavqa teren za zahteve za ve}im finansirawem, isti~u}i „potrebu“
za vi{e obu~enih lekara, farmaceuta i koordinatora VAD postupka.
ZA[TO PACIJENTI
BIRAJU DA UMRU?
Prema zakonu, pacijent mora imati bolest koja }e dovesti do smrti u roku od {est meseci (ili 12 meseci za neurodegenerativne bolesti) i trpeti patwu koja se „ne mo`e ubla`iti na na~in koji pacijent smatra podno{qivim“.
Iako zagovornici tvrde da ve}ina pacijenata bira VAD zbog nepodno{qivog bola, izve{taj to demantuje. Dok neki zaista navode bol, znatno vi{e wih ka`e da su odlu~ili da umru zbog straha od gubitka u`ivawa u `ivotu ili gubitka autonomije.
Ve}ina pacijenata, 68,3 procenta, kao glavni razlog navodi da su „mawe sposobni da se bave aktivnostima koje `ivot ~ine prijatnim, ili strah da }e to
VELIKI NACIONALNI PARK ZA KOALE:
plan za spas ~ak
postati“. Tri od ~etiri godine ovo je bio naj~e{}i motiv. „Gubitak autonomije ili strah od toga“ i „gubitak dostojanstva ili strah od toga“ bili su drugi i tre}i naj~e{}i razlozi, oba sa 58 procenata. Mawe od polovine pacijenata navelo je „nedovoqnu kontrolu bola ili strah od toga“ kao glavni razlog.
POTRESNE ISPOVESTI
Izve{taj sadr`i svedo~anstva porodica i medicinskih radnika koja pokazuju da sistem podr{ke ~esto ne ohrabruje pacijente da izaberu `ivot, ve} ih usmerava ka asistiranom samoubistvu.
Jedna ispovest prijateqa pacijenta ilustruje kako brigu o bolesnoj osobi ponekad zamewuje navo|ewe na VAD: „U ranoj fazi dijagnoze, moj prijateq je bio uvereniji nego ikad da je samoubistvo najboqi put. Mnogo na{ih razgovora bilo je da ga ubedim da je VAD daleko boqa op-
12.000 ovih ugro`enih `ivotiwa
Najava iz savezne dr`ave Novi Ju`ni Vels ponovo skre}e pa`wu na sudbinu jedne od najprepoznatqivijih `ivotiwskih vrsta na planeti. Ideja o formirawu Velikog nacionalnog parka za koale, koja se godinama provla~i kroz inicijative stru~waka i ekolo{kih organizacija, sada dobija konkretne obrise i to u razmerama koje mewaju pravila igre kada je re~ o za{titi ugro`enih vrsta.
ZA[TO SU KOALE
TOLIKO RAWIVE
Iako ih svet do`ivqava kao ne`ne i uspavane {umske stanovnike, koale imaju vrlo specifi~ne potrebe zbog kojih su izuzetno osetqive na promene u svom okru`ewu. Ve}i deo `ivota provode u kro{wama eukaliptusa, hrane se gotovo iskqu~ivo wihovim li{}em i retko napu{taju svoje drvo. To ih ~ini potpuno zavisnim od zdravih, povezanih {umskih podru~ja.
Wihov najve}i problem nije sama `ivotna navika, ve} brzina kojom ta stani{ta nestaju. Kr~ewe {uma, po`ari, urbanizacija, saobra}aj, napadi i {irewe bolesti poput hlamidije dramati~no smawuju populaciju. Prema izve{tajima WWF Australia, uni{tavawe stani{ta se ~ak ubrzalo: izme|u 2022. i 2023. godine zabele`en je rast kr~ewa zemqi{ta od oko 40%.
Istorijski gledano, od evropskog naseqavawa pa do danas, vi{e od polovine {uma i {umskih predela Novog Ju`nog Velsa nestalo je pod qudskim aktivnostima. Otuda i upozorewa stru~waka da je nestanak koala u divqini ovog regiona realan scenario ukoliko se ne preduzmu ozbiqni koraci.
PARK KOJI BI MOGAO
DA PREOKRENE SITUACIJU
ZA HIQADE @IVOTIWA
Plan je da se objedine ve} postoje}a za{ti}ena podru~ja sa
oko 700 kvadratnih miqa dr`avnih {uma, ~ime bi se formirao prostor ukupne povr{ine od 1.824 kvadratne miqe. Time bi ovaj park postao duplo ve}i od ~uvenog britanskog Lejk Distrikta i jedan od najambicioznijih projekata o~uvawa biodiverziteta u Australiji. Takav prostor omogu}io bi stabilniji opstanak oko 12.000 koala i pribli`no 36.000 Petauroides volans, vrste koju australijska vlada tako|e navodi kao ugro`enu. Uz wih, vi{e od stotinu drugih `ivotiwskih vrsta koje su ve} pod pritiskom gubitka stani{ta na{lo bi uto~i{te u novom, povezivom ekosistemu.
ZA[TITA KOJA DOLAZI U PRAVOM TRENUTKU
Formirawe ovog parka predstavqa jednu od najva`nijih intervencija u novijoj istoriji Australije, jer bi stvorio stabilno i dugoro~no uto~i{te za vrste kojima vreme polako isti~e. Istovremeno, ovo je i poku{aj da se, uz podr{ku lokalnim zajednicama, prona|e odr`iv model u kome ekonomija i o~uvawe prirode ne stoje jedno nasuprot drugom.
Ako projekat bude zavr{en kako je planirano, Veliki nacionalni park za koale mogao bi da postane primer kako se strate{kim i dobro finansiranim potezima mo`e usporiti, pa ~ak i zaustaviti, izumirawe pojedinih vrsta.
cija za porodicu. Bilo je zanimqivo gledati kako mu se mi{qewe mewalo tokom susreta i poziva sa VAD timom… Na po~etku je bio skepti~an, onda je `eleo da sam uzme lek, a na kraju je prihvatio da je ispravno da negovateq i lekar „obave taj posledwi zadatak“.“
Drugi navod ilustruje isto uverewe: „Moj otac je razmi{qao o samoubistvu… Stra{no je i pomisliti kakve nesre}e mogu nastati… U`ase nelegalnih postupaka najboqe je izbegnuti tako {to }e se obezbediti brza informacija, proces i pristup… Hvala Bogu da je VAD sada dostupan u Zapadnoj Australiji. Moj otac je umro mirno, okru`en porodicom.“
Ove pri~e poja~avaju la`nu predstavu da je asistirano samoubistvo „dostojanstven“ i „bezbolan“ ~in, iako se to u praksi pokazuje neta~nim. Na primer, jedan izve{taj iz Oregona bele`i da pacijenti mogu umirati i do 47 sati – te{ko da je to „brzo i bezbolno“.
Izjave u izve{taju tako|e izgledaju kao priprema terena za ukidawe prava na prigovor savesti, {to se ve} de{ava u dr`avi Viktorija, gde su lekari koji se protive VAD-u primorani da upu}uju pacijente kolegama koji to podr`avaju.
Poetski narativ u uvodu, koji poku{ava da ulep{a praksu, otkriva ne{to va`no: izbor asistiranog samoubistva ne poga|a samo pojedinca. Kao {to talasi sa povr{ine jezerca sti`u do obala, tako i {ire prihvatawe smrti umesto `ivota {aqe udarne talase kroz celu zajednicu koja postepeno gubi voqu da {titi i vrednuje prirodan `ivot do wegovog kraja.
Nau~nici otkrili da su podzemne vode
Novog Zelanda
stare i do 40.000 godina
Neki bunari u Novom Zelandu sadr`e podzemne vode stare i do 40.000 godina {to otvara pitawa o odr`ivosti tih resursa, pokazala je nova studija.
Nau~nici su predstavili Nacionalnu mapu starosti podzemnih voda, razvijenu u okviru {estogodi{weg istra`iva~kog programa koji je obuhvatio vi{e od 1.000 uzoraka, pi{e ,,Earth Science New Zealand’’.
Kombinacija ekolo{kih modelirawa i tradicionalnog znawa Maora omogu}ila je uvid u starost, protok, poreklo i kulturne vrednosti podzemnih slojeva.
Ve}ina bunarskih voda stara je izme|u jedne i 100 godina, ali duboki bunari u Taranakiju na Severnom ostrvu i regionu Marlboro na Ju`nom ostrvu sadr`e vode stare i do 40.000 godina.
U Vairauu, najmla|e podzemne vode prolaze kroz sistem vodenog sloja za svega dve nedeqe.
Podzemne vode snabdevaju 40 odsto vode za pi}e u zemqi i vi{e od 80 odsto re~nih tokova i doprinose sa vi{e od dve milijarde novozelandskih dolara primarnom sektoru kroz navodwavawe.
Nau~nici upozoravaju da mla|i sistemi mogu da budu podlo`ni kontaminaciji patogenima i nitratima, dok stariji sistemi sporije akumuliraju zaga|iva~e.
,,Poznavawe starosti vode i brzine protoka je kqu~no za upravqawe potencijalnom kontaminacijom vode za pi}e’’, rekao je jedan od vo|a programa i glavni nau~nik Uve Morgenstern. Program je tako|e razvio interaktivni Nacionalni model podzemnih voda koji omogu}ava testirawe razli~itih scenarija i poma`e u dono{ewu odluka o odr`ivom upravqawu vodama.
U susret Bo`i}nim i Novogodi{wim praznicima
Katarina nagrade
Gajeskov
Pi{e: Joca
Najve}a srpska ku}a ne samo u Sidneju ve} i u Australiji, ovih dana je obukla sve~ano ruho pred predstoje}e praznike. Tako|e, vr{e se pripreme i organizuju razne dru{tveno –kulturne aktivnosti koje u ovo doba godine privla~e veliki broj gostiju.
Srpski centar radi svih sedam dana u nedeqi, a vikendom
odr`avaju se zabavne ve~eri uz muziku, i}e i pi}e kojima prisustvuju qubiteqi lepe pesme i dobrog {timunga, naravno u kojima su mladi u prvim redovima. Pro{log ~etvrtka uve~e posetili smo ovaj na{ uspe{an klub i zatekli puno mladih bra~nih parova sa decom, kao i starije osobe, svi su u`ivali u atmosferi kakva se samo po`eleti mo`e. Prostorije kluba su oki}ene Bo`i}nim i Novogodi{wim obele`ijima, koji najvi{e mame naj-
U ~etvrtak, 27. novembra, odr`ana je godi{wa skup{tina Srpskog centra sa izborom nove uprave za naredni period. Upravu sa~iwavaju ^edomir Je{i} (predsednik), Tawa Zupkovi}, Milorad Borak, Goran Velimir, Aleksandar Boji}, Aleksandar Zeqkovi} i Bogdan Manojlovi} (~lanovi).
HEROJIMA U ^AST
Srpski centar u Bonirigu je delo u prvom redu biv{ih boraca i sledbenika Vojvode Mom~ila \uji}a, kao i onih iz redova generala Mihailovi}a i wihovih potomaka. Na ulazu u klub ponosno stoje biste Vojvode Mom~ila i Srpskog ^i~e, da govore i podse}aju mlade generacije na herojsku borbu srpskog naroda tokom i posle Drugog svetskog rata.
mla|e da se uprvo tu slikaju „za uspomenu i dugo se}awe“.
Uprava kluba je ve} ranije osigurala budu}im gostima za do~ek kalendarske i pravoslavne Nove 2026. godine prvoklasnu muziku i zabavu, kao {to je nastup Darka Filipovi}a i Aleksandre Kalu|erovi}, zatim tu je i Samo Bob, dok }e 25. januara nastupiti „Amadeus Bend“. Vesele ve~eri su na programu petkom i subotom, a o novim aktivnostima ~lanovi kluba, re-
dovni gosti i prijateqi, kao i qubiteqi lepog provoda bi}e na vreme obave{teni. Vi{e pojedinosti o radu i aktivnostima Srpskog centra mo`ete na}i na internet prezentacijama kluba, a na{a poruka zainteresovanima glasi – do|ite u prostorije ove na{e srpske ku}e i u`ivajte u svemu {to vam se nudi za nezaboravan provod. Da je Srpski centar idealno mesto za lep provod potvrdi}e i prilo`ene fotografije.
Odbornica u melburnskoj op{tini Brimbank Katarina Nikoli} dobila je u ~etvrtak priznawe dr`avne vlade za dostignu}a `ena u lokalnoj samoupravi.
Odbornica u op{tini Brimbank Katarina Nikoli} (Brimbank councillor Katharine Nikolic) dobila je priznawe dr`avne vlade na sve~anosti odr`anoj u ~etvrtak, 27. novembra, na kojoj su obele`ena dostignu}a `ena u lokalnoj samoupravi.
Ve}nica u prvom mandatu (firstterm councillor) primila je inauguracionu nagradu „Meri Roxers“ (Mary Rogers Awards) za izvanrednu mladu liderku (Emerging Women Leader Award), pri ~emu su iz vlade istakli weno „izuzetno liderstvo“ i napore da osna`i mlade qude da uti~u na dono{ewe odluka u lokalnoj zajednici, kroz inicijative koje vode mladi (youth-led projects).
Zoran i Vesna Stojanovi} iz Kanbere vili su Zoranov 70-ti ro|endan i pedeset na braka nezaboravnom gozbom u dru{tvu ne, kumova i prijateqa iz cele Australije. Slavqe je bilo u sve~anoj atmosferi u kve Svetoga Save na Fareru u Kanberi. Ratka i wen tim iz Sidneja su pripremili tu trpezu za pam}ewe!
Orkestar [ampioni sa dve peva~ice i su uveseqavali goste na rasko{noj gozbi. su se pesme iz svih srpskih regiona a najvi{e dija i kola bilo je iz [umadije. Dragi gost srpske emigracije iz pograni~nog grada @ivorad Jovanovi} je na fruli fenomenalno svirao kolo iz Pomoravqa.
dobitnica inauguracione
„Meri Roxers“ za mladu liderku
U objavi na dru{tvenim mre`ama, ve}nica Nikoli} (Cr Nikolic) navela je da je „po~astvovana i ohrabrena“ dobijenim priznawem.
„Ova nagrada nije samo odraz onoga {to je do sada postignuto, ve} i vizija budu}nosti koju stvaramo zajedno - gde se glas na{ih zajednica ~uje, gde mladi lideri rastu sa samopouzdawem i gde zapad Melburna (Melbourne’s west) nastavqa da oblikuje dnevni red na svim nivoima vlasti“, napisala je Nikoli}.
Ona je trenutno kopredsedavaju}a Omladinskog saveta Brimbanka (co-chair of the Brimbank Youth Council), a ove godine obavqala je i du`nost zamenice predsedavaju}eg Lead West-a (deputy chair of LeadWest), alijanse za zagovarawe interesa zapadnog regiona Melburna.
Viktorijansko udru`ewe za lokalnu upravu (Victorian Local Governance Association – VLGA) istaklo
je da je Nikoli} podr`ala mlade qude da uti~u na politiku i vo|ewe kampawa o mentalnom zdravqu, inkluziji i gra|anskom u~e{}u u politi~kim i dru{tvenim procesima. Udru`ewe je tako|e naglasilo wen regionalni uticaj, ukqu~uju}i doprinos velikim infrastrukturnim projektima kao {to su `elezni~ka veza ka aerodromu Melburn (Melbourne Airport Rail), stanica San{ajn (Sunshine Station) i nadvo`wak Kalder Park Drajv (Calder Park Drive interchange). Vlada dr`ave ove godine je pokrenula dodeqivawe nagrada „Meri Roxers“ (Mary Rogers Awards) kako bi podr`ala `ene u lokalnoj samoupravi i istakla zna~aj rodne ravnopravnosti u dono{ewu odluka na lokalnom nivou. Nagrade nose ime Meri Roxers (Mary Rogers), prve `ene izabrane u op{tinsko ve}e u Viktoriji 1920. godine.
Me|u gostima su bili i poslovni partneri, finansijski stru~waci, bankari kao i pravnici i agenti nekretnina.
Bra~ni par Zoran i Vesna Stojanovi}i va`e za imu}ne qude iz Kanbere koji se bave poslovima u gra|evinarstvu. Oni su i veliki darodavci crkve Svetog Save. Redovno ooma`u svoju parohiju na Fareru, manastir Sveti Sava kod Kanbere kao i Kolex Sveti Sava u Sidneju.
Gospod je udostojio ovaj bra~ni par sa dva uspe{na sina sa wihovim porodicama i sa unucima. Oni poti~u iz {umadijske eparhije ta~nije iz sela Dra`mirovca kod Jagodine.
Zoranova Familija se naselila u Kanberu pre vi{e od pola veka.
Bra~ni par Stojanovi} je jedan od glavnih sponzora fudbalskog kluba Beli Orlovi iz Kanbere. Bogata gozba radosna drugarska atmosfera uz pesmu i igru. Slavqe je bilo na nivou. Neka im Gospod podari mnogoqestvije wima i wihovom porodu zdravqe i sre}u. Slavqe je po~elo izjutra u Nedequ na Svetoj Liturgiji su se Vesna i Zoran pri~estili a onda se pre{lo u crkvenu salu. Na slavqu su bili sada{wi mesni paroh otac Branko Vasili} kao i pre|a{wi Prota Ilija. Sve je bilo kako vaqa i treba u na{em prestonom gradu.
Tekst: Voja Raji} Fotografije: Radivoj Ma~kovi}
Porodi~ni i humanitarni dan u Adelejdu
Pro{le nedeqe 23. novembra, u prosto rijama crkvene op{tine Sv. Sava Vudvil Park u Adelejdu, odr`an je Humanitarni stonoteniski i {ahovski turnir na kojem je u~estvovalo 50 igra~a. Kao i pro{le godine, takmi~ewe u sto nom tenisu se odvijalo u dve kategorije, seniorskoj i juniorskoj.
Epitet najboqeg stonotenisera ovogodi{weg turnira je prisvojio Milorad Lali} koji je u finalu u uzbudqivom me~u slavio protiv prvotimca fudbalskog kluba Adelejd Junajteda, Luke Jovanovi}a, kome se ovom prilikom jo{ jednom zahvaqujemo {to je izdvojio vrijeme od svojih profesionalnih obaveza i dru`io se sa nama tokom cjelog dana. [to se ti~e juniorske kategorije, pobjedni~ki pehar je osvojio pro{lo godi{wi {ampion Danilo Mrqe{, pobje div{i u finalnom me~u Mihajlo Novakovi}a.
Pored tradicionalnog takmi~ewa u stonom tenisu koje se odr`alo ve} osmi put za redom, ove go dine smo premijerno uspjeli da sprovedemo i takmi~ewe u {ahu.
Zahvaquju}i velemajstorima ovog sporta Ne{i Ne{i}u i Goranu Mrqe{u koji su donirali oficijelne {ahovske table i satove, turnir je bio vi{e nego uspje{an. Odaziv igra~a je bio zadovoqavaju}i, a cjelokupna atmosfera tokom takmi~ewa veoma uzbudqiva. U finalnom me~u sastali su se Nikola Markovi} i Borislav Todorovi}, od kojih je Nikola poneo titulu najboqeg {ahiste premijernog turnira u na{oj organizaciji.
Ni najmla|i ~lanovi na{e zajednice nisu bili zapostavqeni. Zahvaquju}i koreografu folklorne grupe „Oplenac” Aleksandru Brankovi}u, koji je priredio splet igara u kojima su u`ivali.
Ovom prilikom prikupili smo 5.535$, koje, kao i u mnogobrojnim prethondim humanitarnim akcijama, {aqemo na{im velikim prijateqima i borcima za udobniji i pristojniji `ivot najugro`enijim srpskim porodicama, kako u Srbiji, tako i u ostalim zemqama regiona, humanitarnoj organizaciji „SRBI ZA SRBE”.
koji su svojim kulinarskim sposobnostima, odu{evili prisutne posetioce i u~esnike turnira. Wihov doprinos u organizaciji besplatne konzumacije vrhunskih specijaliteta tokom turnira, odrazio se na ukupnu prikupqenu donaciju.
Tako|e uvjek uz nas u ovakvim akcijama su i neumorne ~lanice Kolo Srpskih Sestara, koje su tako|e cjelokupan prihod od prodaje krofni proslijedile humanitarnoj organizaciji „SRBI ZA SRBE”.
Na{ vjerni sponzor „EURO ZONA”, prodavnica srpskih proizvoda, je i ovom prilikom obradovala drugoplasirane takmi~are u svim kategorijama sa utje{nim nagradama.
Kao i uvjek zahvaqujemo se predsedniku crkvene op{tine Predragu Dra~i i potpredsedniku Sr|anu Jovanovi}u na cjelokupnoj organizaciji doga|aja.
I svim ostalim neumornim volonterima, prijateqima, donatorima, u~esnicima i posjetiocima ovog doga|aja.
Do slede}eg dru`ewa, ostajte nam `ivi i zdravi.
Tekst i fotografije: @arko Pilipovi}
^uvari srpskih grobqa (2)
Pi{e: Marko
Lopu{ina
uuu Na svetu postoji oko 680 srpskih grobqa, memorijala, kosturnica i grobnica. Wih ~uvaju i odr`avaju divni qudi velikog srca – Zoran @ugi}, \or|e Mihailovi},
Dejan Ran|elovi} i Stane Ribi~
U centralnoj Evropi najve}e srpsko grobqe je spomen-kosturnica u mestu Jindrihovice, na samoj ~e{ko-nema~koj granici. Logor Jindrihovice, bio je najve}i koncentracioni logor na teritoriji Austrougarske kroz koji je pro{lo blizu 40.000 zarobqenika. Najvi{e zarobqenih bilo je iz Srbije i to ne samo vojnika, ve} i civila. Austrougarska vojska ih je deportovala `eleznicom u logor. Sudbinu su delili sa Rusima, Litvancima, Rumunima, ali i Italijanima.
- Zahvaquju}i dobrim odnosima kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a i prvog ~ehoslova~kog predsednika Toma{a Garika Masarika, na mestu gde je trebalo da bude izgra|en vodotoraw, iznad samog logora odlu~eno je da se postavi Spomen kosturnica. Ovde su pohraweni ostaci 7.100 srpskih zarobqenika iz Prvog svetskog rata –ka`e ~uvar kostrunice Dejan Ran|elovi}. Odrastao i {kolovao se u rodnom Zaje~aru (1966.) i Kwa`evcu. Zavr{io O[ “Ivo Lola Ribar” i Sredwu trgova~ku {kolu. Radio je neko vreme kao turisti~ki vodi~ i kustos u manastiru Re`evi}i kod Petrovca na Moru u Crnoj Gori. Kratko vreme bio je na radu u [vajcarskoj (Lugano). Emigrirao je (1990) u ^e{ku gde je zasnovao porodicu. Radio je tri godine u zdravstvenom osigurawu u gradu Sokolovu, a potom kao slu`benik u fabrici stakla u gradu Chodov.
- U {umama Jindrihovice nai{ao sam 1994. godine kamen obrastao travom sa
napisom na srpskom jeziku, }irilicom, pisalo je: “Ovde po~iva Gli{ovi} iz ^a~ka!” Tako sam otkrio kosturnicu iz Prvog svetskog rata u kojoj po~ivaju srpski, italijanski i ruski borci. Od 1995. godine brinem o Spomen kosturnici u Jindrihovicama. Tada sam izabran za predsednika Crkvene op{tine u Karlovim Varima pri Podvorju Ruske pravoslavne crkve. Godine 1998. sam izabran za predsednika pravoslavne omladine ^e{ke i ~lana Mitropolitnog saveta ^e{ke pravoslavne crkve u Pragu, koju sam kao delegat predstavqao na mnogim konferencijama i susretima {irom sveta u Izraelu, Jordanu, Rusiji, Finskoj, Egiptu i mnogim drugim mestima. ^lan sam Crkvene op{tine Sveti knez Lazar i ~uvar grobqa i spomenika Srbima u ^e{koj – rekao nam je ~uvar Dejan Ran|elovi}. @ivi u Karlovim Varima, gde do~ekuje srpske zvani~nike, turiste, ali i ekskurzije sa na{im |acima i studentima, koji pose}uju kosturnicu Jindrihovice. Ova Spomen-kosturnica se nalazi u planinskom kraju i zbog vlage i vremena neophodna je rekonstrukcija. Projekat je ura|en i radovi su po~eli sa te{ko}ama. - Kada smo predali zahteve za gra|evinsku dozvolu za po~etak rekonstrukci-
je, suo~ili smo se u vlasni~kim listovima u katastru i daqe stoji da je to Savezna Republika Jugoslavija. Prolazili smo kroz te{ku administrativnu iz katastra u Sokolovu u Pragu, da bi ovo srpsko grobqe i zemqi{te postalo vlasni{tvo Srbije –saznao sam u Ambasadi R. Srbije u Pragu. Veoma sli~na istorijska sudbina je i Srpskog grobqa u Velikom Me|eru, gde je tokom Velikog rata bio jedan od logora u Slova~koj. Za vreme Prvog svetskog rata u austrougarskim logorima {irom Slova~ke umrlo ~ak 8.000 Srba, a u Velikom Me|eru 5.500.
Zvani~no grobqe u Na|me|eru, kako ga zovu Slovaci, je nastalo 1918. godine kao deo italijanskog ratnog grobqa. Kako nikada nije ura|en spisak sahrawenih Srba, wihova imena mogu se ~itati sa nadgrobnih spomenika: „Ovde po~iva Vuko Neimarevi}, umro 1917. Spomenik podi`e wegov brat Mom~ilo.“ Na grobu Nikole Boji}a natpis je ne~itak. Na nekim plo~ama pi{u samo inicijali, recimo - M. Gli{i}, ili broj pokojnika - 1520.
Grobqe bilo dugo zaboravqeno i zapu{teno, ~ak i iznajmqeno za trening pasa, a onda su ga otkrili Neboji{a Kuzmanovi}, danas direktor Arhiav Vojvodine i
Stane Ribi~ iz slova~ke Trnave, danas predsednik Udru`ewa Srba u Slova~koj. - Lokalne vlasti u Velikom Me|eru su shvatile potrebu da rekonstrui{emo grobqe nekada{weg logora i spomenike i grobnice stradalih Srba. Dr`ava Slova~ka je podr`ala na{ projekat, a i Vlada Srbije, tako da smo dobili parcelu, kapelu, veliki srpski krst i dokumentaciju o zarobqenicima i umrlima. Uspeli smo da izradimo nekoliko spomenika, da napravimo spisak od oko 7000 na{ih qudi koji su pro{li kroz logor u Velikom Me|eru. Na mermernim plo~ama smo ispisali imena pokopanih srpskih vojnika, oficira i obi~nih qudi. Tako je nastalo Srpsko grobqe u Velikom Me|eru, koje nameravamo da pretvorimo u Srpski muzej u Slova~koj – otkrio mi je Stane Ribi~, koji sa suprugom Anicom i porodicom ~uva kulturu se}awa na srpski narod u Slova~koj. Ribi~ je Novosa|anin (1958). Zavr{io je gimnaziju „Jovan Jovanovi} - Zmaj„ u rodnom gradu i studirao na Ekonomskom fakultetu. Radio je u Skup{tini grada Novog Sada na raznim du`nostima. Bavio se muzikom i organizacijom kulturnih i sportskih akcija. Preselio se 1993. godine sa porodicom u Slova~ku, gde je osnovao gra|evinsku firmu. Bio je ~lan udru`ewa “Svetozar Mileti}” iz Bratislave. Osniva~ je Udru`ewa Srba u Slova~koj, u kome su aktivisti wegova supruga Anica i }erka. - Izborio sam 2010. godine Srbima status nacionalne mawine i mesto u Evropskoj poveqi jezika nacionalnih mawina. Inicirao sam stvarawe Konfrencije Srba iz podunavskih zemaqa, odr`avawe Dana srpske kulture u Slova~koj. Radio sam na rekonstrukciji stare srpske crkve u Trnavi i srpskog grobqa u Velikom Me|eru. Sada radim na otvarawu Srpske biblioteke u Slova~koj – rekao mi je Stane Ribi~, koji je odlikovan od strane dr`ave Srbije za svoj patriotski rad. Uspeo je da brigu o Srpskom grobqu u Velikom Me|eru podigne na dr`avni nivo Slova~ke i Srbije. U jesen ove godine doprineo je organizaciji posete delegacije Vojske Srbije ovom Srpskom grobqu, gde su Srbi sa Slovacima polo`ili vence i odali po~ast na{im hrabrim poginulim qudima u Velikom Me|eru.
Pored oko 680 srpskih grobqa, memorijala, kosturnica i grobnica, treba da se pomene da u svetu postoji oko 200 srpskih hramova, kao i wihove kapele i grobqa. Da sahrawenih Srba ima i u gradskim grobqima Be~a, Pariza, Moskve, Sidneja, ^ikaga, Toronta, Londona, Stokholma – onda je sigurno da mi Srbi imamo oko hiqadu sakralnih memorijala u srpskom rasejawu.
Dobro je {to divni qudi ~uvaju te ve~ne ku}e na{eg naroda i {to, kako re~e jedan od ~uvara, grobqa postaju velika {kola Srba.
- Na srpskim grobqima se u~i najva`nija `ivotna lekcija – kako se voli otaxbina i kolika je cena slobode – rekao mi je Zoran @ugi}, ~ovek koji podno Kajmak~elana u Severnoj Makedoniji i danas ~uva ti{inu u kojoj jo{ odjekuje slava srpskih boraca.
Kraj
Srpska kosturnica Jindrihovice, danas u ^e{koj, u blizini granice sa Nema~kom
Dejan Ran|elovi} (sa {ajka~om), ~uvar srpske spomen - kosturnice u Jindrihovicama^e{ka Republika
Stane Ribi~ (levo) koji sa suprugom Anicom i porodicom ~uva kulturu se}awa na srpski
narod u Slova~koj i Vladimir Kokanovi} Srpsko
grobqe u Velikom Me|eru - Slova~ka
Tajne najve}eg ostrva Rusijeupoznajte Sahalin
Izolovanost, surova klima, ~este prirodne nepogode - ali i sve`a, kvalitetna riba, netaknute {ume, more, lov i ribolov su samo neki od delova `ivota na misterioznom ostrvu Sahalin. Predstavqamo vam wegovu bogatu i burnu istoriju, kao i za{to vekovima privla~i pa`wu avanturista.
Ostrvo Sahalin.
Na ostrvu Sahalin se svakodnevica odvija sporo, ali `estoko: Qudi se navikavaju na ti{inu i oslawaju na prirodu, koja ume i da nagradi, ali i da kazni. Upravo ta me{avina izazova i lepote ~ini Sahalin posebnim mestom - a to se najboqe vidi kroz ~iwenice koje ga izdvajaju od ostatka Rusije i sveta. Od neobi~nih klimatskih pravila i predela, do etni~ke {arolikosti i istorijskih obrta, evo {ta ovaj udaqeni deo Dalekog istoka zaista ~ini jedinstvenim:
NAJVE]E OSTRVO U RUSIJI
Sahalin je ostrvo na Tihom okeanu (a ne poluostrvo, kako se nekada verovalo) i po povr{ini je najve}e u Rusiji. Nalazi se na krajwoj isto~noj ta~ki zemqe i zapquskuju ga dva mora: Ohotsko i Japansko more, a grani~i se sa kopnom preko uzanog Tatarskog moreuza.
BOGATA PRIRODA I DIVQI SVET
Sahalin je dom brojnim vrstama divqih `ivotiwa: Na wemu `ive medvedi, tvorovi, vidre, jeleni, a uz priobaqe je mogu}e sresti morske sisare, kao {to su foke i morske vidre. Divqina je blizu stanovnicima, tako da susret sa medvedom u selu ili blizu {ume nije neuobi~ajena pojava, {to ~ini `ivot na Sahalinu posebnim - i opasnim.
„KAZNENO OSTRVO”
U kasnom 19. i po~etkom 20. veka, Sahalin je ~esto kori{}en kao mesto progonstva za zatvorenike - uslovi `ivota bili su surovi, a mnogi su bili osu|eni na izolaciju daleko od kopna. To se nastavilo do 1906. godine, kada je carska ruska vlada ukinula progonstvo, a deo ostrva ustupqen Japanu. Ova istorijska uloga ostrva ostavila je dubok trag, toliko da i danas Sahalin nosi senku pro{losti.
^EHOV NA SAHALINU
Pre oko 130 godina, pisac Anton Pavlovi~ ^ehov otputovao je na ovo ostrvo. Ciq mu je bio da istra`i uslove u kojima `ive osu|enici, sprovede popis stanovni{tva i pomogne kao lekar. Put iz Moskve trajao je 81 dan i vodio ga je kroz surove sibirske predele, led, blato i po`are. Na ostrvu je proveo ne{to vi{e od tri meseca.
Sve {to je ~uo i video postalo mu je osnova za kwigu „Ostrvo Sahalin”, koja je otkrila surove detaqe sistema ka`wavawa i podstakla reforme u Rusiji, ukqu~uju}i ukidawe telesnog ka`wavawa i poboq{awe uslova `ivota za doseqenike i porodice zatvorenika.
Iako se posle istra`ivawa vratio u evropski deo Rusije, boravak na ostrvu ostavio je sna`an trag na wegovo zdravqe i pogled na dru{tvene nepravde.
LOV, RIBARSTVO I BOGATSTVO MORA
Obala Sahalina je bogata ribom i morskim plodovima - losos, treska, haringa, riba i {koqke spadaju u tradicionalnu lokalnu kuhiwu. Zbog toga nije retkost da me{tani, posebno ribari, rado dele kavijar ili sve`u ribu sa prijateqima i poznanicima.
JAPANSKO NASLE]E
Posle rata izme|u Rusije i Japana, jugoisto~ni deo Sahalina (poznat kao Karafuto) bio je pod japanskom upravom, sve dok posle Drugog svetskog rata nije vra}en Rusiji. Zbog toga se na jugu ostrva jo{ uvek mogu na}i tragovi japanskog nasle|a - u arhitekturi, kulturnim uticajima i istorijskim lokalitetima, {to Sahalin ~ini svojevrsnim mestom gde se ukr{taju dve kulture.
Jo{ jedna zanimqivost koja pokazuje trag Japana na Sahalinu su vozila. Veliki broj stanovnika vozi xipove koji imaju volan sa desne strane, jer ve}inu automobila upravo isporu~uje susedni Japan. Istra`ivawe divqine je omiqena zabava ostrvqana, tako da do takvih predela ne}ete mo}i da stignete nijednim drugim automobilom.
KOREJCI ^INE VI[E
OD 10 ODSTO STANOVNI[TVA
Na Sahalin su korejski radnici do{li tokom Rusko-japanskog rata, kada je ju`ni deo ostrva ustupqen Japanu. Nakon {to je Sahalin vra}en pod rusku upravu, mnogi Korejci su `eleli da se vrate u domovinu, ali je podela Koreje na Severnu i Ju`nu zna~ajno ote`ala taj proces. Od tada je ova zajednica postala va`an deo lokalnog stanovni{tva.
SEIZMI^KA AKTIVNOST I PRI^A O NEFTEGORSKU
Sahalin le`i na lomovima koji me|ugeolo{ki povezuju Tihookeansku i Evroazijsku plo~u, {to ga ~ini podlo`nim zemqotresima. Najrazorniji od wih dogodio se 28. maja 1995. godine u severnom gradu Neftegorsk - sna`an potres ja~ine oko 7,1 stepeni Rihtera potpuno je uni{tio grad. Poginulo je skoro 2.000 qudi, a mesto je kasnije potpuno napu{teno. Neftegorsk je ostao upam}en kao jedan od najtragi~nijih primera posledica prirodnih katastrofa u Rusiji.
GAS I NAFTA
Sahalin igra va`nu ulogu u ruskoj energetskoj i ribarskoj industriji. Nafta, prirodni gas, ugaq, {umarstvo i ribarstvo su glavni sektori - ostrvo je bogato resursima, a prirodni biseri mora i obale doprinose sna`noj privredi.
Rusija je izgradila prvu fabriku za proizvodwu te~nog prirodnog gasa na Sahalinu, {to dodatno nagla{ava zna~aj ovog ostrva u energetskom sektoru.
PRESTONICA KAVIJARA
Ostrvo, u ~ijim rekama se mresti losos, smatra se za jednu od ruskih prestonica kavijara. Istina, ovde se, uprkos rasprostrawenom mi{qewu, ne mo`e na}i jeftin kavijar. Na pijaci se litar kavijara mo`e kupiti za oko 25-30 evra. Tu je i bogata ponuda usoqenog, su{enog na suncu ili dimqenog lososa, kao i izuzetno ukusne vrste ribe snetac, koju `iteqi Sahalina su{e na prozorima, kao rubqe.
Kad je na{ pop ]ira svr{io {kolu i do{ao ku}i, otac ga je odmah o`enio. To je bilo jo{ u ono vreme kada je popova `ena morala da bude lepa, mlada, ~ista i vredna, da zna i pevati i vezivati, i da na licu ima {to mawe pudera, a u rukama {to vi{e posla.
Mlada popadija be{e nenavikla na seoski `ivot, ali je brzo prihvatila sve du`nosti: da ustane pre zore, nalo`i vatru, skuva kafu, umesi lebac, pomuze kravu i sve tako redom.
Jednog dana pop ]ira re~e svojoj `eni:
- E, popadijo, kod ~ika-Mate |akona u Trnavi je limunacija. Treba da idemo da ~estitamo, a i da se proveselimo.
Popadija se obradova, jer nije bila dugo nigde. No, odmah po~e da misli kako }e se obu}i. Izvadi iz ormara sve {to je imala: svilene marame, perlice, no{wu koju je dobila od majke, pa ~ak i jednu staru sukwu koju je jo{ kao devojka nosila.
- ]iro, more da li da obu~em ovu? - zapita ona mu`a pokazuju}i {arenu sukwu.
Pop se zamisli, pa odgovori:
- Ne vaqa, popadijo, pre{arena je. Po}i }emo kod ~ika-Mate, a tamo je sve u~eno, sve fino. Obuci onu, zna{, svilenku. Tako }e biti kako vaqa.
Popadija poslu{a, pa se dotera kao {to prili~i popovskoj `eni. Pop ]ira stavi svoju novu mantiju, onu {to je jednom ve} nosio u varo{ kada je i{ao po kwige, pa se uputi{e zajedno u Trnavu.
Do~eka ih ~ika-Mata |akon {irokim osmehom i rukama ra{irenim kao da }e zagrliti ceo svet.
- Dobro mi do{li, deco moja! - viknu on.
Bio jednom jedan ~uveni detektiv, poznat po tome {to je umeo da otkrije trag tamo gde ga nije bilo, da pretpostavku proglasi dokazom, a slu~aj da re{i pre nego {to se i desio. Taj detektiv zvao se Xek Parker, ali su ga svi poznavali pod wegovim impozantnim nadimkom - Nepogre{ivi.
Jednog dana stigao je u mali grad Sna~vil, jer je primio anonimno pismo u kom je stajalo da se u mestu nalazi „zlo~in kakav
STEVAN SREMAC:
Limunacija na selu
- U|ite, u|ite!
U ku}i je ve} bila vesela ~eta: u~iteq, kmet, seoski trgovac, pa i jedan varo{ki pisar, koji je do{ao da prisustvuje velikoj limunaciji, jer se ~ulo da }e biti muzike, pesme i kola do zore.
Na stolu be{e raznih |akonija: pite, proje, slanine, sira, a najvi{e rakije. ^ika-Mata se ponosi{e doma}instvom i svakog je li~no poslu`ivao.
- Popadijo, probajte ovu pitu, ova je od moje babe, niko je boqe ne pravi! - govorio je.
MARK TVEN:
„Aha!“ uzviknu Parker. „To bi i pravi zlo~inac rekao!“
Ode on zatim u jedinu gostionicu u gradu i ispita gostioni~ara: „[ta je posledwa velika kra|a?“
„Pa… izgubio mi se petao pre tri meseca, vaqda ga je lisica-“ „Dovoqno!“ povika Parker. „Petao! To je po~etak. Pravi kriminalac nikada ne po~iwe velikim delima. Sitne kra|e, to vam je uvod!“
svet nije video“. Parker je odmah znao da iza takve re~enice mora da stoji velika zavera. Vozom je stigao u zoru, s koferom punim tajnih sprava, uxbenika o zlo~inu i lupom kojom je toliko mahao da je kondukter be`ao od wega.
^im je si{ao na stanicu, obratio se prvom radniku:
„Gde vam se krije zlo~in?“
^ovek ga je pogledao zbuweno. „Zlo~in? Pa - nemamo mi ovde zlo~ina.“
Tako je Nepogre{ivi zakqu~io da je re~ o me|unarodnoj bandi koja je po~ela od petla da bi stigla do dr`avne riznice.
I slede}eg jutra objavio je istragu. [etao je ulicama i ispitivao svakog kog bi video: baku sa {alom, de~aka koji je nosio kofu mleka, pa ~ak i psa koji je spavao ispred prodavnice. Detektiv je verovao da je svaki pogled sumwiv, svaka senka trag, a svaka re~ priznawe. Najzad je do wega stigla vest
Kad je veseqe ve} dobro krenulo, u|o{e i svira~i. Zasvira{e violine i frule, a mladi se hvata{e u kolo. Pop ]ira, iako pop, nije mogao da odoli: uhvati popadiju za ruku i uvede je u kolo. Ona se u prvi mah zbuni, ali joj ubrzo bi milo. To joj je bila prva limunacija otkako se udala.
Kolo se zaigra, veseqe se razgore. Sela su u to vreme retko imala takva slavqa, pa se skupio sav narod iz okoline. I stari i mladi, i bogati i siroma{ni, svi su do{li da vide limunaciju.
da je u selu vi|ena „sumwiva osoba“ - putnik koji je do{ao kolima. Parker je odmah odjurio do wega.
Putnik je upravo skidao pra{inu sa {e{ira kada je detektiv upao u sobu.
„Priznaj!“ viknu on. „Gde si sakrio petla?“
„Ko-koji petao?“
„Ah! Dakle - pori~e{! Samo krivci pori~u. Slomqen si!“
Detektiv je odmah zapisao u svoj notes: Priznao je ti{inom! To mu je bio omiqeni dokaz.
Izneo je svoju teoriju pred okupqenim me{tanima. Tvrdio je da putnik vodi ~itavu bandu i da se iza kra|e petla krije veliki plan da se upropasti ceo okrug. Qudi su ga posmatrali {irom otvorenih o~iju, jer niko nikada nije ~uo za takvu bandu, a ni plan. Ali Parker je govorio toliko uverqivo, mahao rukama i lupom toliko strastveno, da su neki stvarno poverovali.
Sve dok se nije pojavio de~ak.
„Gospodine,“ re~e stidqivo, „na{ao sam petla. Bio je kod kom{ije, presko~io ogradu, pa se sakrio u {upi.“
U tom trenutku svi se okrenu ka detektivu. Nepogre{ivi se naka{qa, popravi {e{ir i re~e: „Pa… upravo to sam i hteo da doka`em! ^estitam, qudi, slu~aj je re{en zahvaquju}i mojoj pronicqivosti.“
Zatim je brzo spakovao kofer, sko~io na prvi voz i nestao iz grada pre nego {to bi neko stigao da ga pita {ta je zapravo re{io.
A u Sna~vilu se jo{ dugo prepri~avala poseta najve}eg detektiva na svetu - ~oveka koji je svaki zlo~in mogao da otkrije, ~ak i kad ga nije bilo.
U jedan ~as pri|e u~iteq popu ]iri i veli:
- Popo, ti vodi{ popadiju lepo, ali vidi kako varo{ki pisar zagleda. Gleda li gleda!
Pop ]ira se malo namr{ti, pa pogleda i sam. Zaista, pisar je stajao uz zid i o~i su mu bile prikovane za popadiju, koja je igrala s takvom elegancijom da je cela ku}a gledala. Popu ne bi pravo.
- E, pa neka gleda - re~e on kona~nokad se nema svoje, gleda se tu|e!
I tako se veseqe nastavilo. Pilo se, jelo se, igralo se. Popadija je postajala sve rumenija, a pop ]ira sve veseliji. ^ika-Mata je to~io rakiju kao vodu, a svira~i nisu prestajali ni trenutka. Tek pred zoru, pop ]ira i popadija krenu{e ku}i. Put be{e tiho, nebo razlivenu plavu boju imalo, a iz daqine se ~ulo jo{ poneko kolo. Kad stigo{e ku}i, pop ]ira se protegne i re~e:
- Uh! Lepo smo se proveli! A i ti, popadijo, vala si se lepo zavrnula u kolo! Popadija se nasmeja stidqivo. - Eh, ]iro, kad je limunacija… I tako se zavr{ila limunacija na selu - veselo, prosto i po{teno, onako kako to samo kod ~estitog seqaka ume da bude.
ALEKSANDAR VIDENOVI]:
Krici u ulici Nestora @u~nog
Sve stra{ne pri~e latentno nalikuju jedna drugoj – sve nose jednake porive pisaca da svoju pri~u prika`u {to vernije i kod ~itaoca izazovu izvesnu dozu jeze.
Malo je, me|utim, onih kojima je talenat omogu}io da ~itaoca zauvek (ili bar na neko izvesno vreme) odvoje od poroka ~itawa proze strave. Piscu tog profila bli`a je namera da wegovi ~itaoci u neku ruku do`ive slom. Ali nisu svi ~itaoci podlo`ni toj vrsti nadra`aja.
Ulica Nestora @u~nog se prote`e kao kakva zmija spajaju}i dve upravno povezane ni{ke ulice. Ne du`a od sto pedeset metara, u no}nim satima slu~ajnim (ili namernim) prolaznicima ona oduzima desetine minuta, nekima sate, a neki, kako idu glasine, jo{ uvek tra`e izlaz. Tuda sam prolazio nebrojeno puta, naj~e{}e sam, isteruju}i zle duhove iz sebe.
U prvi mah sam pomislio da je moja uobraziqa (~esto ~ujem zvukove koji su gotovo po pravilu tvorevina mojih nemira), ali te jezive ve~eri me u{i nisu prevarile (ili mozak!) jer svaki je moj korak bio pra}en isprekidanim kricima. Kako koji na~inim, tako me sustigne na mah potmula vriska. Osetio sam da nemam noge te no}i (ve} se spustila no} a nisam mogao odma}i ni deset metara).
Sprdao sam se sam sa sobom kako bih opustio napeta ~ula. Ali tada, ne{to je zacikalo iza mojih le|a! Okrenuo sam se. Nije bilo nikoga. Ni~ega. Po`urio sam. Prividno. Grabio sam u mestu, kao da me je ne{to dr`alo. Otimao sam se. Aritmi~no po~e{e da dolaze krici. Sve ja~i. Svetla na ku}ama su bila sva poga{ena, a uli~na su titrala ~ine}i me jo{ nervoznijim. Po~eo sam da vi~em i ja. Urlao iz sveg glasa, ali sve {to sam ~uo bili su krici ne~ega ili nekoga. Odjednom zapazih blagu krivinu i ve} sam znao da je izlaz blizu. Nisam vi{e ni{ta ~uo. Okrenuo sam se i pitao se: nisu li to krici onih koji jo{ uvek lutaju. Opet }u pro}i ulicom Nestora @u~nog.
Od po~etka godine stradalo 455 osoba u 30.000 saobra}ajnih nesre}a!
Podatak da je od po~etka godine smrtno stradalo 455 osoba u 30 hiqada saobra}ajnih nezgoda, sa vi{e od 17 hiqada povre|enih na populaciju od {est mi-
ZA SAMO 7 DANA U SRBIJI POGINULO 12
OSOBA, ME\U WIMA I DVOJE DECE!
U proteklih sedam dana, na putevima Srbije, poginulo je najmawe 12 osoba u saobra}ajnim nesre}ama. Osim nastradalih, vi{e od 40 osoba je zadobilo povrede.
Te{ke nesre}e dogodile su se na razli~itim lokacijama, ukqu~uju}i Po`egu-^a~ak, Irig-Rumu, La}arak, Sur~in, Vladimirce, Bato~inu i Novi Sad.
Stru~wak za bezbednost saobra}aja, Milan Bo`ovi}, navodi da voza~e najvi{e poga|aju nov~ane kazne i kazne zabrane upravqawa motornim vozilom.
- To je ono {to ih najvi{e poga|a. Oni posledice saobra}ajnih nesre}a u prvom trenutku ne vide, ne razmi{qaju o tome. Nije su{tina, odnosno nije u prvom planu kod wih bezbedno pona{awe zbog toga da se spre~i nastanak invaliditeta, smrti, lakih ili te{kih telesnih povreda. Ili jednostavno velike materijalne {tete. Osnovni ciq i prva lampica koja se upali jeste ta nov~ana kazna i zabrana upravqawa motornim vozilom - rekao je Bo`ovi}.
UKROVILI
liona stanovnika u Srbiji, predstavqa najve}i javni rizik u Evropi, rekao je Mirko Kokovi} iz Agencije za bezbednost saobra}aja.
,,To je izuzetno veliki broj, javni rizik je ~ak najve}i u Evropi, tako da je to jedan alarm koji nam pokazuje da jednostavno moramo ne{to da uradimo, ~ak i pre najavqenih izmena Zakona o bezbednosti saobra}aja’’, izjavio je Kokovi} za TV Prva.
On je istakao da je nekori{}ewe za{titnih sistema ogroman problem u Srbiji. ,,Voza~ i suvoza~ koriste sigurnosni pojas negde oko 85 odsto, na zadwem sedi{tu ove godine smo podigli taj procenat na oko 30 odsto, zna~i svako tre}e lice nam koristi sigurnosni pojas pozadi, ali je uloga tog sigurnosnog pojasa izuzetno velika’’, rekao je Kokovi}.
On je naglasio da samo 60 odsto roditeqa koristi bezbednosno sedi{te za decu.
,,Svest o rizicima koje saobra}aj nosi sa sobom nije na zadovoqavaju}em nivou i moramo mnogo da radimo na tome. Agencija za bezbednost saobra}aja u saradwi sa lokalnim samoupravama svake godine besplatno podeli oko 14.000 sedi{ta. Prilikom svake podele imamo edukaciju koja traje sat vremena, jer veliki broj roditeqa pravi neki vid gre{ke’’, istakao je Kokovi}.
On je apelovao na voza~e da voze desnom stranom puta, a da levu koriste samo za preticawe.
,,Kod nas ~ak i zakon ka`e da imamo vo-
„BRATSKU KU]U”: Jo{ jedan gra|evinski
[ta su letos najavili, Plavawci su i ispunili: ozidali su i crepom pokrili novu „Bratsku ku}u”. Ko god od wih je mogao, minulog vikenda je do{ao u svoje rodno Plavno
kod Knina da sa onima koji u wemu `ive obele`e jo{ jedan zajedni~ki gra|evinski poduhvat u selu iz kog je ve}ina `iteqa oti{la pred zlim qudima u zla vremena, av-
”Mla|a” crkva u Plavnu kod koje je ”Bratska ku}a”
znu i traku za preticawe. Kaznena odredba postoji za kretawe preticajnom trakom. Me|utim, kod nas imate situaciju da jednostavno voza~i koriste i jednu i drugu i jo{ odu u krajwu levu i dr`e tu traku, a to je jako nebezbedno’’, istakao je Kokovi}.
On je ukazao da je umor potceweni uticajni faktor u saobra}ajnim nezgodama.
,,Me|utim, od 85 uticajnih faktora zbog kojih nastaju saobra}ajne nezgode, umor je na 11. mestu. Koncentracija mora da bude uvek na maksimumu i vrlo ~esto dozvoqavamo sebi da vozimo mnogo vi{e nego {to mo`emo, dovoqan je mali pad koncentracije. Saobra}ajne nezgode nisu slu~ajnosti, iza wih postoji niz razloga zbog kojih se de{avaju’’, kazao je Kokovi}.
On je podsetio da je jedan od razloga izmena zakona - usagla{avawe propisa iz oblasti saobra}aja sa propisima Evropske unije.
,,Posledwa zemqa koja je donela novi
zakon je Gr~ka i kada pogledate te kazne, one su do pet, deset puta ve}e nego kod nas. Mi svake godine izgubimo preko sto qudskih `ivota samo zbog nekori{}ewa sigurnosnog pojasa. Najavqena je kazna od 50.000 dinara, tako|e mobilni telefon je jako {tetan, veliki uticaj ima na nastanak saobra}ajnih nezgoda i, ono {to je najgore, te{ko je utvrditi koliko saobra}ajnih nezgoda izazove. Ali koncentracija je ono {to je va`no i ~ega voza~i moraju da budu svesni. Verujemo da }e pove}awe nov~anih kazni pove}ati tu svest’’, rekao je Kokovi}. On je dodao da je delokrug rada agencije prvenstveno prevencija i da }e nastaviti da i daqe rade na tome. ,,Radimo sa svim starosnim kategorijama u~esnika u saobra}aju, ali uvek mo`e boqe, agencija }e svakako poja~ati svoje preventivne aktivnosti u skladu sa svojim raspolo`ivim kapacitetima’’, zakqu~io je Kokovi}.
poduhvat Srba u Plavnu kod Knina
gusta 1995. godine tokom „Oluje”, zlo~ina~ke akcije hrvatske vojske i policije potpomognute od SAD.
Mnogi Srbi iz Plavna tada su uto~i{te na{li u Srbiji i {irom sveta, ali im je srce i dan-danas u prelepom, pitomom selu na zaravni gde se „rukuju” Dinara i Velebit. @ive daleko, a Plavno poma`u, za sve {to je potrebno da `ivot u wemu ne utihne, da znamenita wegova istorija ne bude zaboravqena.
- Sve {to smo do sada uradili, pa i ova nova „Bratska ku}a”, izgra|eno je dobrovoqnim prilozima i radom na{ih Plavawacaka`e Milo{ Rusi} za „Novosti”. - Ovaj objekat ima 100 kvadrata, ozidan je i pokriven za svega dva meseca. Ima naravno jo{ mnogo posla: da se dovedu voda i struja, da se postave sanitarije, da se omalteri{e i zavr{i fina izrada prostorija. Ali polako. Sve {to se zapo~ne, zavr{i}e se. Va`no je da smo se okupili i obele`ili zavr{etak jedne faze radova, pa }emo nastaviti.
„Bratska ku}a” podignuta je kod mawe, „mla|e” Crkve u Plavnu ~ija je hramovna slava \ur|ic, pa su Plavawci posle slu`be na taj praznik, prigodno i uz slavski ru~ak ozna~ili kraj ovosezonskih va`nih radova.
- Ovo je samo jedan od va`nih poduhvata koje smo sproveli u delo posledwih godina. U centru Plavna, na mestu stare {kole, nedaleko od velikog Hrama Sve-
tog \ur|a, podignutog 1618. godine, ve} smo ukrovili veliki Kulturni centar. Za godinu, na temequ dimenzija 10 sa 25 metara, podigli smo ga, pokrili, uveli vodu, nabavili deo name{taja neophodnog za okupqawa. U prizemqu je velika sala, a na spratu sobe da oni koji jo{ nisu obnovili svoje ku}e, imaju gde da preno}e. Okupqamo se ~esto, za Spasovdan ove godine bilo nas je vi{e od 700, a u avgustu bude kao nekad... - ka`e Rusi}. Plavawci s ponosom uvek podse}aju da je prvi u~iteq u Plavnu bio Dositej Obradovi}. Wemu u ~ast, staru „Bratsku ku}u” kod Crkve Svetog \ur|a, pretvorili su u Muzej, jer je u toj prizemnoj, kamenoj ku}ici Dositej `ivio i me{tane podu~avao osnovama pismenosti. U Plavno je do{ao 1769. i tu radio i stvarao gotovo dve godine. U toj ku}i je napisao i „I`i-
MUZEJ U ^AST DOSITEJA
Ideja da staru „Bratsku ku}u”, gde je Dositej u~iteqevao i stvarao, obnovimo i pretvorimo u Dositejev muzej, potekla je od Milorada S. Kuraice, rodom iz Plavna koji `ivi u Subotici. On je i autor postavke, a projekat obnove, uz blagoslov vladike Nikodima, radili su dr Marko Sinobad iz Knina i arhitekta Kre{o Petkovi} iz [ibenika. Ure|ewe Muzeja finansijski su pomogli Plavawci i wihovi potomci iz celog sveta - ka`e Milo{ Rusi}.
cu”, a aprila 1770. s gr~kog po~eo je da prevodi „Hristojitije”. Osim toga, za vreme boravka u Plavnu, obi{ao je najve}e srpske svetiwe u Dalmaciji: manastire Dragovi}, Krka i Krupa.
Pre nekoliko dana kod Rume, u kombiju poginulo ~etvoro putnika
”Bratsku ku}u” ~eka jo{ radova ali najva`nije je da je pokrivena
~ak 24 nagrade na takmi~ewu odr`anom u Meksiku!
U Privrednoj komori Srbije su dodeqene 24 nagrade srpskim proizvo|a~ima rakije, koje su osvojili na me|unarodnom ocewivawu jakih alkoholnih pi}a „CMB Spirits Selection – Brisel 2025“, koje je ove godine odr`ano u Meksiku.
U ocewivawu je 140 internacionalnih sudija vrednovalo 2.600 uzoraka alkoholnih pi}a iz 70 zemaqa, a srpske rakije osvojile su tri velika zlata, 12 zlatnih i devet srebrnih priznawa.
Direktor „CMB Spirits Selection – Brisel“ Ulrih Nijs istakao je da su za srpsku rakiju bile 73 prijave, {to je bilo, kako je rekao, 100 odsto vi{e nego 2024. godine.
„Srbija je na putu rasta na tr`i{tu rakije. Bez srpske energije, ambicije i doslednosti, rakija u Srbiji ne bi bila na nivou na kom je danas. Srbija danas ima mogu}nost da se pocizionira rakijom kao Meksiko {to je postavio tekilu pre 20 godina“, rekao je Nijs u PKS.
Naveo je da }e 2026. godina biti izazovna i te{ka godina, jer se globalna potro{wa usporava, potro{a~i su sve selektovaniji, mewa se pona{awe potro{a~a, kao i zbog velikog broja pritisaka koji sti`e sa svih strana.
„[irom sveta odre|ene zemqe o~ekuju sve ove promene i spremaju se za wih, na primer Meksiko koji konstantno ula`u milione evra u jedan novi brend“, naveo je on.
Dodao je da Srbija ima sve neophodne sastojke, da ima sna`nu tehni~ku tradiciju u proizvodwi {qive, izuzetan kvalitet sirovina i kulturni proizvod sa jasnim identitetom.
„Ali, puna vrednost rakije bi}e ostvarena tek kada svi proizvo|a~i industrije odlu~e da govore jednim glasom. Va{ napredak podsti~e i nas da se razvijamo. Rakija postaje jedan od na{ih najdinami~nijih prozivoda i zahteva istu preciznost koju primewujemo na druge proizode. Da da bismo pokazali puno po{tovawe prema rakiji u na{u selekciju uvrsti}emo dve kategorije rakije – Travarica i Klekoval~a kao samostalna kategorija“, istakao je Nijs.
U Srbiji se godi{we prose~no proizvede oko 26 miliona litara rakije od vo}a, pokazali su podaci Ministarstva poqoprivrede.
Najzastupqenija vo}na rakija u proizvodwi je rakija od {qive koja u~estvuje sa oko 65 odsto, sledi rakija od kru{ke sa 10 do 12 odsto, rakija od duwe sa {est do osam odsto, rakija od gro`|a sedam odsto, rakija od kajsije pet odsto i ostale vo}ne rakije sa tri do pet odsto.
Izvoz rakije iz Srbije za devet meseci ove godine iznosi je 10,7 miliona evra, {to je bilo 13,7 odsto vi{e nego pro{le godine u isto vreme.
Nagra|ene destilerije su Mali podrum Vukoj~i}, Podrum Pevac, Destilerija Tim, Destilerija „RB Global“ – brend Stara sokolova, Destilerija Rtawska, Destilerija Zari}, Destilerija „Zavet“, Destilerija Gorda, Destilerija Mladenovi}, Destilerija Hubert 1924, Podrum Koru{ac i Destilerija Zeki}. Direktor kompanije „RB Global“ – Stara sokolova Ivan Bogdanovi} kazao je da na ocewivawu u~estvuju ve} dve godine i da su osvojili ove godine dve nagrade – zlatnu i srebrnu.
Ocenio je da je ova godina bila izazovna za sve proizvo|a~e rakije, jer je vo}e lo{e pro{lo, te da su sirovine bile oskudne, kvalitet osredwi, a cene veoma visoke.
„Tr`i{te rakija je na veoma visokom nivou. Mnogo vi{e konzumenata prepoznaje kvalitetne rakije. Dr`ava je u prethodnom periodu izlazila u susret velikom broju zahteva proizvo|a~a. Uvek postoji mogu}nost za poboq{awe“, naveo je on.
Kako je istaknuto, „CMB Spirit Selection“ je jedan od najpriznatijih ocewivawa jakih alkoholnih pi}a u svetu, jer okupqa stru~wake iz vi{e od 30 zemaqa.
Prvi srpski satelit lansiran u svemir, i za to su zaslu`ni
studenti, posve}en je `rtvama pada nadstre{nice
Studenti iz Srbije i Ma|arske izradili su HUNITY satelit, koji je u potpunosti, kako ka`u, „Made in Serbia”. Ovo je ujedno i prvi put da }e ne{to „{to je od po~etka do kraja ura|eno u Srbiji biti poslato u svemir”, saop{tio je Komitet za razvoj svemirskog programa. Posve}en je `rtvama pada nadstre{nice.
Uloga HUNITY satelita je, pre svega, testirawe novih tehnologija u svemiru – poput sklopivih solarnih panela, senzora i mini-instrumenta za nau~na merewa.
Na projektu su radili studenti Budimpe{tanskog univerziteta za tehnologiju i ekonomiju (Budapest University of Technology and Economics – BME) i studenti Fakulteta tehni~kih nauka, Prirodno-matemati~kog fakulteta i Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija iz Novog Sada, koji su ~lanovi Komiteta za razvoj svemirskog programa, pi{e N1.
Kako se navodi, “ovo je prvi put da je ne{to {to }e biti poslato u svemir od po~etka do kraja ura|eno u Srbiji, na{im znawem, ume}em i tehnologijom”.
„Prvi put su na{i stru~waci izradili kompletnu elektroniku (ukqu~uju}i i senzor za temperaturu) u okviru doma}ih
kapaciteta, uz po{tovawe svih standarda i procedura za svemirske aplikacije“, saop{tio je Komitet.
Prof. Andra{ G{vint je, kako je navedeno, inicijator i lider programa, ina~e “otac” ma|arskog svemirskog programa za satelite, ~itav koncept osmislio jo{ pre sedam godina.
Satelit je lansiran 28. novembra, raketom Falcon 9 (Transporter 15) kompanije SpaceX Ilon Maska.
Kako su naveli, metodolo{ki – primewen je isti princip kao i u slu~aju satelita UNITY 1, UNITY 2 i UNITY 3 koji su lansirani 2021. godine iz Indije u okviru programa INDO-SERBIA Space Initiative pod liderstvom prof. Kanapati Gopalakri{nana.
Dodaju da je to razlog za{to „na strani Srbije“ u HUNITY programu u~estvuje i Indija. Delegacije Ma|arske i Indije su bile u Novom Sadu od 25.10. do 15.11.2024. godine i sticajem okolnosti propratile sva de{avawa vezana za pad nadstre{nice na `elezni~koj stanici, te je predlo`eno da se sve navedeno posveti `rtvama, {to je i usvojeno, naveli su u saop{tewu. „Sada je potrebno da budemo jo{ malo strpqivi, oko dve nedeqe, dok ne “uhvatimo” prvi signal i uverimo se da sve funkcioni{e, a onda sledi realizacija zajedni~kih i pojedina~nih svemirskih misija u sve tri dr`ave“, naveo je Du{an Radosavqevi} (KRSP), odgovorno lice za realizaciju HUNITY programa u Srbiji.
Diplomirao najpoznatiji srpski seqak
Luka Crepuqarevi}, mladi} iz sela Semegwevo na Zlatiboru, diplomirao je i to objavio na svojim dru{tvenim mre`ama. On je odbranio diplomski rad na BAPUSS-u, Beogradskoj akademiji poslovnih i umetni~kih strukovnih studija.
Luka je prethodnih godina ostao dosledan svom ciqu, a to je da ne `eli da dozvoli da se ugasi ogwi{te koje su sagradili wegovi deda i baba.
„Ja sam siguran da su moja razmi{qawa ispravna i time sam stekao samopouzdawe i uverewe da sam na pravom putu. Ponekad bih se kolebao, ali nisam odustao od tog nekog de~a~kog sna koji sam ispunio. Qudi su u meni prepoznali tu neku iskrenost. Uz pomo} dobronamernih qudi koji su mi dali vetar u le|a, masovnim komentarima ulili su mi veliku hrabrost za sve ovo {to radim, i isplivao sam u narodu kao primer jednog pozitivnog mladog ~oveka koji `eli da `ivi na selu i bude primer drugima - rekao je pre nekoliko godina Luka za Rinu. Da nije bilo Luke, seosko doma}instvo u Semegwevu zade-
silo bi ono {to i mnoga druga doma}instva u Srbiji bez mladih. Propalo bi, a ku}e se uru{ile.
„Bio sam re{en da ovom domu dam smisao, druga~ije je kada ima u wega neko da u|e i nalo`i vatru. Uspeo sam da ku}u renoviram, da je adaptiram i jedna porodica da `ivi normalno. Na ovome ne `elim da stanem, hvala Bogu da je sve puno i {tale i ambari i obori i livadepri~ao je ovaj mladi doma}in sa Zlatibora.
Deo ciqeva je ostvario, upisao je fakultet, koji je u me|uvremenu i zavr{io. Nije mu ote`avalo to {to `ivi na selu.
„Ono {to je slede}i bitan ciq jeste da se o`enim, ali ne potenciram do 25 godine tj kada se steknu svi uslovi da formiram porodicu”, govorio je ranije Luka.
Ovaj mladi} govorio je da je ponosan na sebe, jer iako mo`da nema, poput wegovih vr{waka, skupe automobile i najnoviji telefon, zna da je sve ono {to ima stekao svojim po{tenim radom. „Ono {to pojedem sam sam uzgajao, napravio.. na to sam najvi{e ponosan. Mo`da i nemam mnogo, ali obraz mi je ~ist, a to je najva`nije, zakqu~io je ranije ovaj Zlatiborac.
l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike
Написао: Луј Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu
GENERAL ODBIJA NAREDBU O DELIMI^NOJ OFNZIVI: Pripadnici odreda
5. JUL - Dobijam iz Pariza prete}u notu od engleske vlade koja se `ali da Srbi imaju opremu u lo{em stawu dok sam ja poslao izve{taj da im je isporu~en znatan materijal. Posle istrage sam otkrio da vrlo {tedqivi Srbi, nove uniforme koje dobijaju od nas stavqaju u magacin, a nastavqaju da nose svoje izno{ene uniforme.
6. juli - Dolazak Adosidesa, biv{eg {efa kabineta Venizelosa, koji je imenovan za guvernera Makedonije umesto Argiropulosa, koji je imenovan za poslanika u [vedskoj.
@ao mi je zbog odlaska Argiropulosa, to je bio dru{tven ~ovek i s najboqim namerama. I wegov naslednik je bio vrlo otmen ~ovek, inteligentan, mlad i odlu~an, i koji je vrlo dobro govorio francuski...
7.juli - Dug razgovor s Princom naslednikom i vojvodom Mi{i}em tokom kojeg je kona~no usvojen plan operacija. Mi{i} insistira na neophodnosti osvajawa Kozjaka bez odlagawa.
Posle toga bi smo dr`ali sve visove i bilo bi daleko lak{e napredovati. Nije imao razloga da me ube|uje jer sam i ja bio u to uveren. On propoveda ve} uverenom ~oveku.
Nisam imao nameru da ponovim gre{ke koje su napravqene kod Arasa 1915. i na Somi u julu 1916. Dana 2. jula dobijam od oficira za vezu plan operacija usvojen u Parizu. Bilo mi je nare|eno da pre op{te ofanzive organizujem seriju malih ofanziva u unapred predvi|enim razmacima i sa rastu}im intenzitetom, u skladu sa sveobuhvatnim planom, sa ciqem da se postepeno probije neprijateqski front. Istovremeno sa tim ~udesnim planom operacija Pariz mi je najavio smawewe broja aktivne vojske, nare|uju}i mi da povu~em jednu francusku diviziju, dok su me Englezi obavestili da }e induski bataqoni, koji je trebalo da zamene dvanaest bataqona koji su oti{li na francuski front, sti}i za ~etiri meseca.
Bio sam re{en da ne poslu{am uputstva stratega iz
Visokog ratnog saveta. Delimi~nim ofanzivama se posti`e samo to da ginu najhrabriji i tro{i se municija. U odlu~nom trenutku li{eni smo svega. Moja artiqerija je bila ograni~ena, ali dovoqna. Dovoqno mi je bilo da ofanzivu izvr{im na frontu bar dvostruko {irem od dometa topova, recimo od tridesetak kilometara. Na tom frontu trebalo je izabrati ta~ku prekida, i na wu usredsrediti najboqa sredstva. Trebalo je imati rezerve blizu fronta da bi nastavile po~etni uspeh. Zatim, kada front bude probijen, trebalo je raspolagati trupama iz druge linije fronta da bi se ra{irila rana i da se ne bi napredovalo u rukavicama. Ukratko, nije trebalo ponoviti gre{ke napravqene kod Arasa, u [ampawi i na Somi, ili gre{ke koje su Nemci napravili u martu, aprilu i maju 1918. Jednom kada se stigne na otvoren teren, treba slati uputstva koja bi iskoristila sposobnost za napredovawe trupa, a ne ograni~avati ih, dnevnim nare|ewima ili ~ak nare|ewima slatim svaka dva dana, kao {to je to u~inio francuski Vrhovni {tab septembra 1914. kada smo tako izgubili najve}i deo prednosti ste~ene bitkom na Marni.
KOMI^NA ZABLUDA
Pripreme: General D’Epere razmatra strategiju napada
8. juli - Na vreme sti`emo do stanice u Lerinu koja se nalazi nekoliko kilometara van grada. Primio nas je general Anri i wegov {ef {taba Eksper-Bezanson, kojega sam upoznao u Kini, a slu`io je pod mojom komadnom i u Maroku, komanduju}i jednim bataqonom Senegalaca.
Smesta kre}emo za Koricu, jer je Lobit ve} po~eo sa operacijama. Prelazimo preko prevoja Pisoderi dobrim putem koji smo popravili, a odr`ava ga tim `ena i dece. u Makedoniji, pogotovo kod hri{}ana, qudi se rano `ene. ^im je `ena trudna, 80% odlazi za Sjediwene Dr`ave. Ako ne umru tamo, vra}aju se posle nekoliko godina s u{te|evinom. @ene visokog morala, `ive u porodici. Na wih paze udovice i starci. U selima dosta qudi govori engleski i nailazimo na nekoliko lepih ku}a koje su podigli „Amerikanci“.
Posle silaska niz tesnac, idemo du` jezera Prespa, na kojem poru~nik fregate Madelan komanduje na{om malom flotilom stacioniranom u luci Nidilka. Grupa srpskih komita, kojima komanduje vojvoda Jovan Babunski, je {titi od mogu}eg neprijateqskog iskrcavawa.
Prisustvo dva bataqona Vijetnamaca u okviru 57. pe{adijske divizije Francuske vojske, kojom je komandovao pukovnik Fulon, dovelo je do komi~ne gre{ke. Za vreme zime vijetmanski vojnici bili su sme{teni po selima u okolni Prespanskog jezera. Stanovnici ovih sele hteli da iskoriste priliku da wihova deca nau~e francuski. Kad je bataqon oti{ao deca su progovorila nelim ~udnim jezikom - bio je to vijetnamski anamitski.
To su u po~etku bili iskqu~ivo in`ewerijski metalni brodovi s motorom spoqa na krmi, zatim su stigla dva delimi~no oklopqena parna ~amca, svaki sa topom od 47 mm i mitraqezom, jedna pinasa i jedan izvi|a~ki brod. Svi ti brodovi su doneti iz Soluna u delovima, na kamionima koje su vukli traktori. Najzad flotilu dopuwuje „Sturmvogel“, izvi|a~ki brod otet od Nemaca u posebnim okolnostima.
Dok je ruska divizija bila na frontu, zauzimala je i centralno ostrvo Grad na Prespanskom jezeru. Ruski izdajnici su stupili u kontakt s glavnim {tabom Fon [tojbena, komandanta 11. nema~ke armije. Kad su se Rusi povukli s fronta, iz zasede su zarobqena dva oficira iz nema~kog glavnog {taba koji su do{li na pregovore sa ruskim izdajnicima. Srbi iz odreda Babunskog su pobili posadu i potopili izvi|a~ki brod kojim su stigla ova dva oficira. Taj izvi|a~ki brod je uz te{ko}e izvu~en, i dok su nema~ki avioni to posmatrali, bio je osposobqen. To je odli~an luksuzni brod, koji }u kasnije odneti u Konstantinopoq.
Ova dva nema~ka oficira su bila vrlo pokorna. Komite su se prema wima odnosili vrlo grubo, a misija s kojom su do{li je omogu}avala da budu smatrani {pijunima. Wihovo pona{awe je bilo za `aqewe. Jedan od wih je izjavio da je jedini naslednik velike pruske porodice i da su ga poslali u Glavni {tab Fon [olca da bi se wegova dragocena osoba za{titila. Drugi, poreklom iz Poznawa, bio je {ef obave{tajnog odeqewa kod Fon [tojbena. Imao je ro|ake u Francuskoj, a vremenom je postao poqski oficir. General Buat ga je, rekao bih malo olako, primio oko 1926, da slu{a predavawa u na{oj ratnoj {koli. Malo je falilo da bude poslat u London kao vojni ata{e.
l U slede}em broju: Ve~era kod Stepanovi}apredjelo, kozji sir i mlade paprike, glavno jelo, prase}e pe~ewe
1371. - Umro je car Uro{ Nemawi}, sin cara Du{ana i jedini naslednik velikog srpskog carstva. Stupiv{i na presto u 19. godini, posle Du{anove smrti 1355, nije uspeo da sa~uva veliko carstvo koje se posle wegove smrti raspalo na niz samostalnih oblasti pod vla{}u mo}nih feudalaca. Wegovom smr}u izumrla je loza Nemawi}a. Prema predawu ubijen je mu~ki u lovu, kada se sagnuo nad vodom da se osve`i. Srpska pravoslavna crkva je na osnovu tog predawa proglasila Uro{a za mu~enika i svetiteqa.
1791. - Iza{ao je prvi broj britanskog „Observera”, najstarijeg nedeqnog lista u svetu.
1829. - Britanci su u Indiji zabranili obi~aj spaqivawa udovica prilikom spaqivawa wihovih mu`eva na posmrtnoj ceremoniji.
1943. - Predsednik SAD Ruzvelt, britanski premijer ^er~il i turski predsednik Mustafa Ismet Ineni razmatrali su u Kairu zajedni~ke akcije u okviru antihitlerovske koalicije. Turska je, me|utim, odbila da objavi rat Nema~koj.
1945. - Umro je ameri~ki biolog i geneti~ar Tomas Hant Morgan, osniva~ genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkri}e funkcije hromozoma u preno{ewu naslednih svojstava. Izradio je prve mape polo`aja gena u hromozomima i smatra se glavnim predstavnikom teorije nasledja.
1977. - Diktator @an Bedel Bokasa krunisao se za cara Centralnoafri~kog carstva. Tro{kovi ceremonije krunisawa iznosili su koliko i ~etvrtina nacionalnog proizvoda zemqe.
1991. - Otmi~ari su oslobodili posledweg Amerikanca, novinara Terija Andersona, koji je kao talac u Libanu proveo 2.454 dana. Pripadnici Islamskog xihada kidnapovali su Andersona 16. marta 1985.
1995. - Ministri inostranih poslova Evropske unije na sastanku u Briselu suspendovali su sankcije SR Jugoslaviji, uvedene 1992. zbog ume{anosti jugoslovenske vlade u rat u Bosni. Prvi vojnici NATO - prethodnica trupa za implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma, sleteli su u dva aviona na sarajevski aerodrom.
2012. - U tajfunu Bopa koji je pogodio ju`no filipinsko ostrvo Mindanao poginulo je vi{e od 1.000 osoba, dok je veliki broj qudi nestao.
2020. - Crnogorski parlament izabrao je novu Vladu sa predsednikom Zdravkom Krivokapi}em, jednim potpredsednikom i 12 ministara. Nakon 30 godina u vladi nema predstavnika Demokratska partija socijalista (DPS) aktuelnog predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a.
2022. - Iran je ukinuo policiju za moral koja je uhapsila Mahsu Amini, Iranku Kurdskog porekla, zbog navodnog kr{ewa islamskog zakona o obaveznom no{ewu marame, i ~ija je smrt u pritvoru izazvala gotovo tri meseca brojnih masovnih protesta na kojima su `ene skidale i palite hixabe.
ISTORIJSKI TRENUTAK:
Otkriven izgled srpskih junaka ]ele-kule
Projekat “Novo lice ]ele-kule” napravio je istorijski iskorak: prvi put nakon vi{e od dva veka, pred nama su lica qudi koji su poginuli u bici na ^egru i ~ije su lobawe postale deo ~uvenog ni{kog spomenika. Zahvaquju}i savremenim forenzi~kim metodama, posve}enosti pojedinaca i podr{ci zajednice, istorija je dobila svoje lice — i to upravo kroz digitalne rekonstrukcije ovih junaka.
Tim koji predvodi dr Nata{a [arki}, uz Milana Simonovi}a iz Dru{tva za akademski razvoj, otkrio je tokom onlajn prezentacije kako je tekao vi{egodi{wi rad na projektu “Novo lice ]ele-kule”, a istaknuto je i da je ovaj poduhvat u potpunosti finansiran od strane donacija 158 gra|ana i gra|anki. Veliku zahvalnost za podr{ku tim je iskazao prema zaposlenima u Narodnom muzeju u Ni{u, Republi~kom zavodu za za{titu spomenika kulture i portalu Sve o arheologiji.
OD DE^AKA DO ISKUSNIH BORACA
Analiza sa~uvanih lobawa pokazala je {irok raspon starosti u~esnika bitke - od de~aka od jedanaestak godina do boraca u pedesetim. Me|u ostacima prona|ena je i vilica jo{ jednog deteta, {to dodatno govori o tragediji velikih razmera.
Dr Nata{a [arki} pojasnila je i da je analiza imala svoja ograni~ewa, pre svega zbog toga {to nisu sve lobawe dovoqno dobro o~uvane - za samo 45 od 58 lobawa je mogu}e utvrditi pol. Tako|e, zbog o~uvawa integriteta ]ele-kule, DNK analiza u ovom trenutku nije bila mogu}a, {to zna~i da se nije mogla utvrditi boja o~iju ili kose.
Tim je rekonstrukcije zasnivao na istorijskim izvorima — portretima i opisima qudi iz tog perioda, kao i fotografijama iz 19. veka. Na osnovu kombinacije tih podataka i antropolo{kih analiza, rekonstruisana su lica dvadesetak ustanika. Zanimqivi rezultati dobijeni su i kada je re~ o na~inu na koji su glave odva-
jane. Samo dve lobawe nose jasne tragove odsecawa, dok se na ostalima ne vide nikakvi rezovi ili o{te}ewa.
Prema re~ima dr [arki}, mogu}e je da su visoke temperature kraja maja i protek vremena u~inili svoje — telo se raspada prirodno, pa bi se glava mogla odvojiti i bez oru|a. Kako nagla{ava, u pitawu je stru~na pretpostavka, a ne kona~an dokaz.
PLANOVI ZA BUDU]NOST
U narednim mesecima tim planira da dovr{i obradu i preostalih lobawa, a zatim zapo~ne i snimawe dokumentarnog filma o celom procesu. Velika `eqa je i organizovawe izlo`be “Novo lice ]ele-kule”, koja bi mogla da bude predstavqena i u Srbiji i u inostranstvu.
Svi koji `ele da podr`e nastavak projekta mogu donirati sredstva uplatom na `iro - ra~un Dru{tva za akademski razvoj 325-9500600051382-37.
„Va{a podr{ka poma`e da se glas ovih junaka ~uje i danas”, poru~ili su iz Dru{tva za akademski razvoj.
STRA[NA CENA SLOBODE
]ele-kula kraj Ni{a je jedinstven spomenik. Poti~e iz Prvog srpskog ustanka, a u znak odmazde izgradili su ga Turci od lobawa poginulih srpskih ratnika, predvo|enih Stevanom Sin|eli}em, u bici na ^egru.
Kao opomenu budu}im nara{tajima, neprijateqi su sakupili 952 lobawe boraca i uzidali ih u kulu koju su podigli na ulazu u Ni{.
Godinama kasnije, vra}aju}i se iz Carigrada kroz tada }e slobodnu Srbiju, pored ovog jedinstvenog spomenika zastao je i francuski pesnik i akademik Alfon de Lamartin. Tada je zapisao: “Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih qudi, ~ije su odse~ene glave postale kamen-temeqac nezavisnosti wihove otaxbine… Neka Srbi ~uvaju ovaj spomenik! On }e wihovu decu u~iti koliko vredi nezavisnost jednog naroda, pokazuju}i im uz koju cenu su je wihovi o~evi platili.”
Smrtna kazna u Srbiji je zvani~no ukinuta 2002. godine iako ve} tada punu deceniju niko zapravo nije pogubqen. U pro{losti je ovaj na~in ka`wavawa bio daleko rasprostraweniji, a jedna metoda u Srbiji je smatrana naro~ito efikasnom i “pravednom”.
Smrtna kazna je u pro{losti Srbije primewivana prili~no ~esto i to za veliki broj zlo~ina po~ev od ubistva, pa preko kra|a i hajdukovawa, ~ak i preqube. Naj~e{}i na~in pogubqewa bilo je streqawe, ali su se u pojedinim periodima praktikovali i razni drugi metodi –streqawe, ve{awe, lomqewe to~kom, de-
kapitacija, a u po~etku je bilo i nabijawa na kolac, tradicije koja je na ovim prostorima ostala iz turskih vremena. [to se kazni za ubistvo ti~e, sve do 1842. u Srbiji je va`io metod ekvivalentne kazne. To zna~i da su ubice pogubqivane na isti na~in na koji su ubile svoju `rtvu! Re~ je zapravo o drevnom zakonu taliona – oko za oko, zub za zub, koji je zapisan jo{ u Hamurabijevom zakoniku iz 18. veka pre nove ere. Metod ekvivalentne kazne je propisan jednom uredbom iz 1825. godine i u praksi je zna~io da se ubica mogao pogubiti na bilo koji zamisliv na~in – davqewem, streqawem, ve{awem, probadawem… sve u zavisnosti od na~ina na koji je on ubio `rtvu. I{lo se dotle da je u nekim slu~ajevima ~ak upotrebqivano i isto oru`je. Sa stanovi{ta da je moderna srpska dr`ava bila tek u nastanku i da je vlast u pojedinim krajevima bila zapravo prili~no labava, ovakav na~in pogubqewa se u praksi ~esto pretvarao u narodni lin~, sa mawim ili ve}im blagoslovom vlasti koje nekada ne bi zapravo ni stigle da zatvore, ispitaju i pravo osude po~inioca. Sa ovom praksom u Srbiji se prestalo nakon 1842. godine iako je smrtna kazna potrajala jo{ ~itav vek i po.
N1 - Lobawa mu{karca starosti 25 do 25 godina
Xakarta
sa
42 miliona stanovnika pretekla Tokio kao najmnogoqudniji grad na svetu
Izgleda da nam je potrebna nova re~ za megapolis - do sada smo tim pojmom opisivali vi{emilionske gradove koji su se u`urbano {irili. Nekada je Tokio dominirao po broju stanovnika, ali ga je sada prestigla Xakarta sa ~ak 42 miliona qudi, govore UN podaci. Mo`ete li uop{te da zamislite da `ivite u gradu sa toliko stanovnika?
Xakarta je postala najmnogoqudniji grad na svetu, prema studiji UN koja koristi nove kriterijume kako bi dala precizniji prikaz brze urbanizacije koja uti~e na rast megapolisa. Glavni grad Indonezije ima 42 miliona stanovnika, prema izve{taju.
Xakartu sledi prestonica Banglade{a, Daka sa 37 miliona qudi. Tokio sa populacijom od 33 miliona, pao je na tre}e mesto. To se dramati~no razlikuje od prethodnog izve{taja UN iz 2018. godine, koji je japansku prestonicu postavio na prvo mesto sa 37 miliona stanovnika, pi{e Gardijan.
Promena u rangirawu rezultat je nove metodologije koja doslednije kategori{e gradove, varo{i i ruralne oblasti, prema navodima zvani~nika UN.
Ranije procene koje su koristile podatke zemaqa zasnovane na veoma razli~itim definicijama imale su tendenciju da daju prednost Tokiju, rekao je {ef odeqewa za procene i projekcije stanovni{tva u okviru UN. „Nova procena obezbe|uje me|unarodno uporedivije razgrani~ewe urbanog podru~ja zasnovano na sli~nim demografskim i geoprostornim kriterijumima”, dodao je.
Broj qudi koji `ive u gradovima vi{e nego se udvostru~io od 1950. godine, kada su gradski stanovnici ~inili 20 odsto od 2,5 milijardi qudi na svetu, navodi se u izve{taju. Danas oni ~ine skoro polovinu od 8,2 milijarde stanovnika planete.
Do 2050. godine, predvi|a se da }e dve tre}ine rasta svetske populacije biti u gradovima, a ve}ina preostale tre}ine u varo{ima, dodaje izve{taj.
Broj megagradova, definisanih kao onih sa najmawe 10 miliona stanovnika - u~etvorostru~io se sa osam u 1975. godini na 33 u 2025.
Devet od 10 najnaseqenijih gradova - Xakarta, Daka, Tokio, Wu Delhi, [angaj, Guanxou, Manila, Kolkata i Seul, nalazi se u Aziji. Jedini grad u prvih 10 koji nije u Aziji je Kairo.
Prema novim kriterijumima, Tokio je bio najmnogoqudniji grad na svetu do oko 2010. godine, kada ga je zamenila Xakarta. Prema podacima metropolitenske Vlade Tokija, populacija 23 specijalne op{tine i 26 mawih gradova koji ~ine ono {to bi se moglo nazvati u`i Tokio trenutno je ne{to vi{e od 14 miliona, u pore|ewu sa 13,2 miliona pre decenije.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Na poslu se ubrzava tempo, a jedna osoba vas nervira vi{e nego ina~e, pa je va`no da zadr`ite strpqewe i ne odreagujete impulsivno. Partner u vezi pravi dramu oko ne~ega {to vam deluje neva`no, dok se slobodni vrte u krug sa porukom iz pro{losti koja im budi nejasne emocije. Stomak je osetqiv, izbegavajte te{ku hranu. Lagane ve`be i prijatni razgovori sa bliskima osve`i}e energiju.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Pucate od kreativnosti, imate puno zanimqivih ideja, a spontani susreti u prijateqskom ili poslovnom okru`ewu bi mogli da vas iznenade. Partner u vezi ose}a potrebu za pa`wom, pa ga obradujte sitnicom, povrati}ete sklad u vezi i razumevawe. Slobodni }e nai}i na nekoga ko ih intrigira svojim stavom ili hobijima. Mala putovawa i promena rutine osve`avaju energiju.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Preplavqeni ste obavezama i sitnim zadacima koji zahtevaju organizaciju i jasno planirawe. Partner u vezi o~ekuje pomo} u prakti~nim stvarima, a zajedni~ke aktivnosti donose ose}aj bliskosti i sigurnosti. Slobodni bi mogli da upoznaju nekoga tokom rutinskih obaveza. Odnos gradite na me|usobnom po{tovawu. Energija varira, pa su lagane ve`be i pravilna ishrana kqu~ni.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Partner u vezi tra`i iskrenost i zajedni~ko re{avawe problema, {to vas zbli`ava i donosi ose}aj sigurnosti. Slobodni }e upoznati nekoga ko ostavqa dubok utisak, mo`da na putovawu ili doga|aju sa prijateqima. Profesionalni izazovi zahtevaju pregovarawe i timski rad, ali uspeh sti`e uz pa`qivo balansirawe interesa. Komunikacija sa bliskima donose mir i stabilnost.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Emocije se poja~avaju i partner u vezi tra`i iskrenost i pa`wu, {to me|u vama stvara povezanost i strast. Slobodni }e upoznati nekoga ko }e ih sna`no privu}i, susret je mogu} u nekom misterioznom okru`ewu ili kasno no}u. Na poslu re{avate slo`ene probleme, dok vam intuicija poma`e u dono{ewu va`nih odluka. Fizi~ka aktivnost u prirodi podi`e raspolo`ewe i osna`uje telo.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Partner u vezi ceni zajedni~ke intelektualne aktivnosti i razgovore, {to vas dodatno zbli`ava. Slobodni }e upoznati novu osobu kroz neke institucije, posao ili onlajn zajednice, komunikacija te~e glatko. Profesionalni zadaci zahtevaju pregovore, organizaciju i jasno dokumentovawe dogovora, a va{a sposobnost diplomatije }e vam doneti pozitivne rezultate. Energija varira.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Partner tra`i konkretnu pa`wu i podr{ku, a zajedni~ko planirawe i briga za detaqe }e vam oja~ati odnos. Slobodni bi mogli da upoznaju nekoga kroz posao, trening ili zdravstvene aktivnosti. Privla~nost se razvija postepeno i na osnovu zajedni~kih interesa. Profesionalni izazovi tra`e organizaciju, analizu i optimizaciju procesa, a va{a stru~nost privla~i pohvale.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Veza dobija novu energiju, strast bukti, a partner u`iva u zajedni~kim izlascima i aktivnostima koje vas zbli`avaju. Slobodni bi mogli da upoznaju nekoga ko ostavqa sna`an utisak na doga|ajima, prezentacijama ili kreativnim okupqawima. Wegova inicijativa i samopouzdawe otvaraju vrata potencijalnoj romansi. Na poslu o~ekujte priznawe i nove odgovornosti.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Emotivni `ivot vam pru`a ose}aj sigurnosti i podr{ke, posebno u vezi gde partner ceni va{u pa`wu i brigu. Slobodni }e nai}i na osobu koja je na neki na~in povezana sa wihovim domom i porodicom. Vrlo brzo shvatate da se razumete i bez izgovorene re~i. Obratite pa`wu na finansije na poslu, izve{taje ili organizaciju, diskrecija i preciznost vam donose pohvale.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Komunikacija sa drugima donosi korisne informacije i {anse za napredovawe. Partner u vezi ceni {to imate zajedni~ka interesovawa, dok bi slobodni mogli da upoznaju nekoga na putovawu, kursu ili onlajn. Kroz le`ernu komunikaciju shvatate da privla~nost raste. Profesionalni zadaci zahtevaju da se brzo prilagodite, morate da se boqe se upoznate sa novim programima.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Partner u`iva u harmoniji i zajedni~kom vremenu koje provodite u prijatnooj atmosferi, dok mawa neslagawa iz pro{losti gube na va`nosti. Slobodni }e primetiti nekoga iz svog u`eg kruga, iskren kompliment ili zajedni~ki interes otvaraju put ka bliskosti. Na poslu je va`no da budete organizovani, da imate strpqewe za rad sa kolegama i sve zajedni~ki planirate.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Zajedni~ko planirawe budu}nosti i razgovori o va`nim temama, ja~aju odnos sa partnerom. Slobodni mogu da steknu nova poznanstva u neformalnom okru`ewu. Na poslu je va`no da se usredsredite i da budete precizni. Kolege i menaxment prepoznaju va{u stru~nost. Sti`u neo~ekivani predlozi za saradwu. Energija je visoka, ali mogu} je umor usled preoptere}enosti.
Ova crkva spada me|u najlep{e u Rusiji
„Ni{ta sli~no se ne mo`e na}i nigde drugde u Velikoj Rusiji; ni{ta ekstravagantnije, ni{ta {armantnije se ne mo`e zamisliti”, napisao je ruski istori~ar umetnosti Sergej Makovski o ovoj gra|evini koja pleni svojom nesvakida{wom lepotom. Tako|e, mnogi se pitaju - kako je ovo arhitektonsko ~udo moglo nastati blizu Moskve?
Crkva Znamewa u Dubrovici, kod Podoqska, jedna je od najimpresivnijih ne samo u Podmoskovqu - jedna je od najlep{ih u Rusiji iako se ne uklapa u uobi~ajenu predstavu o pravoslavnim hramovima.
Dosta se razlikuje od uobi~ajene ruske crkvene arhitekture, naro~ito u skulpturi i rezbarenom dekoru. Sli~nih crkava ima veoma malo, kao {to je, na primer, crkva Ro|ewa Presvete Bogorodice u selu Podmoklovo.
Crkva Svetog Znamewa, tako neobi~na za Rusiju, sagra|ena je krajem 17. veka po nalogu u~iteqa Petra I, kneza Borisa Golicina, koji je tada posedovao imawe u Dubrovici. Naime, Boris je bio „zapadwak” - studirao je nauku i jezike na Slovensko-gr~ko-latinskom univerzitetu, imao je evropske manire, znao je strane jezike i bio je pokroviteq likovnih umetnosti. To mnogo obja{wava za{to je crkvu sagradio u zapadnom stilu. Nakon {to je crkva izgra|ena, zavr{ena gra|evina stajala pet godina ~ekaju}i svoje otvarawe. Patrijarh Adrijan je odbio da da dozvolu za weno osve}ewe - smatrao je da je crkva „previ{e evropska”. Tek nakon wegove smrti, kada je Stefan Javorski postao zamenik patrijar{ijskog
prestola, crkva je kona~no osve}ena - u prisustvu Petra I i wegovog sina, Alekseja. Jedna od misterija ove crkve je wen arhitekta. Veruje se da je u izgradwu u~estvovao neki Italijan, ali ko je ta~no - i daqe je misterija. Fasada crkve je bogato ukra{ena cvetnim i biqnim ornamentima, skulpturama i visokim reqefima. I {to se vi{e gleda u visinu, reqefi postaju sve zastupqeniji. Oko centralne kule je dvanaest apostola. Na ulazu su Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti. Iznad ulaza, nalazi se statua Vasilija Velikog.
I kona~no, kruna umesto kupole - zaista te{ko je prona}i pandan u ruskoj tradiciji. Crkva je izgra|ena od lokalnog belog kamena, a ovaj materijal je lak za obradu i dovoqno je izdr`qiv za fino rezbarewe. Enterijer je tako|e veoma zanimqiv. Umesto slika, tu su bareqefi, a reqefne kompozicije zauzimaju gotovo ceo prostor.
Ilustracije pre revolucije prikazuju zvonik koji je bio pored crkve. Dignut je u vazduh 1931. godine, a nedavno je restauriran. Ono {to se dogodilo sa crkvom tridesetih godina pro{log veka bilo je tipi~no za to doba - po~etkom marta 1930. godine data je dozvola za weno zatvarawe. Godinu dana ranije, sve{tenstvo je iseqeno. Posle rata, crkva je do{la pod jurisdikciju Svesaveznog instituta za sto~arstvo, Tek po~etkom devedesetih vernici su uspeli da povrate crkvu, a prva slu`ba je odr`ana 14. oktobra 1990. godine, pod vo|stvom episkopa Grigorija.
Doktor objasnio da li je nordijsko hodawe boqa opcija za zdravqe od 10.000 koraka
Trening za celo telo povezuje se s brojnim zdravstvenim koristima.
Pored toliko saveta o ve`bawu, NHS ka`e da se prednosti jednostavne {etwe ~esto zanemaruju.
Ovo kretawe, uostalom, povezuje se s boqim zdravqem srca, mozga i mentalnog zdravqa.
Postoje i oni koji tvrde da bi nordijsko hodawe moglo biti jo{ boqe za vas od „obi~nog“ hodawa.
Povezuje se s ve}om potro{wom kalorija i mawim bolom u zglobovima nego tokom obi~ne {etwe, dok neka istra`ivawa ukazuju da mo`e ~ak ubla`iti hroni~ni umor.
Dr \uzepe Aragona, lekarom op{te prakse i medicinskim savetnikom platforme Prescription Doctor, odgovorio je na pitawe {ta je boqe.
[TA JE NORDIJSKO
HODAWE I DA LI JE BOQE
OD 10.000 KORAKA?
Nordijsko hodawe podrazumeva kori{}ewe dva {tapa kojima se odgurujete dok hodate. Prvi put je postalo popularno devedesetih godina me|u skija{ima koji su `eleli da ja~aju kondiciju van sezone.
Po{to ukqu~uje upotrebu torza i ruku, anga`uje ve}i deo
POSNI RECEPT
POSNI PREBRANAC
POTREBNO
JE:
n 600 g pasuqa, 1 {ergarepa n 2 glavice crnog luka
n po `eqi 1-2 lista lovora n 60 ml uqa, ka{i~ica bibera n 2 ~e{wa belog luka n 2 ka{ike suvi biqni za~in n 2 ka{i~ice aleve paprike n ka{ika sve`eg per{una
PRIPREMA:
Pasuq potopiti u vodu da preno}i. Pre kuvawa ga dobro isprati i kuvati od momenta vrewa oko pola sata, pa prosuti vodu i sipati novu. Postupak ponoviti jo{ jednom, pa tre}i put naliti vodu i dodati iseckanu glavicu luka, {argarepu i list lovora. Kuvati na sredwoj temperaturi, dok pasuq ne omek{a (oko sat vremena). U tigawu na uqu propr`iti glavicu crnog luka ise~enu na mesece i sitno seckan beli luk, pa dodati sve za~ine i izme{ati. Naliti sa malo vode iz pasuqa. U ve}u tepsiju za pe~ewe presuti pasuq i preliti ga prepr`enim za~inima.
Pe~e se u rerni na 220 stepeni dok ne postigne `eqenu gustinu. Otprilike oko sat vremena. Kada se prohladi, presuti u posudu u kojoj }e se izneti na sto. Prijatno!
mi{i}a (do 90 odsto u pore|ewu sa oko 50 odsto tokom obi~nog hodawa, navodi „Harvard Health”).
„Na mnogo na~ina“, rekao je dr Aragona, „ono nudi prednosti u odnosu na jednostavno ciqawe na 10.000 koraka dnevno“, pod uslovom da se kre}ete dovoqno da ispunite preporuke za fizi~ku aktivnost.
Na kraju krajeva, objasnio je doktor, ta brojka „nikada nije bila zasnovana na ~vrstim medicinskim dokazima; zapravo je nastala kao marketin{ki koncept {ezdesetih godina“.
„Ono {to sada znamo jeste da se zna~ajne zdravstvene koristi mogu posti}i uz mnogo mawe koraka i da kvalitet i intenzitet pokreta zna~e isto toliko koliko i broj koraka“, dodao je.
Nordijsko hodawe mo`e biti intenzivnija aktivnost, nastavio je dr Aragona, zato {to pokre}e ve}i deo tela.
„Istra`ivawa ukazuje na to da mo`e pove}ati potro{wu energije za oko 20 odsto u pore|ewu s obi~nim hodawem istom brzinom, pa qudi ~esto br`e posti`u ve`bu umerene intenzivnosti“, naveo je.
On smatra da je za ve}inu
odraslih oko 150 minuta aktivnosti umerenog intenziteta nedeqno je preporu~eni ciq, a nordijsko hodawe je odli~an na~in da se to postigne... nordijsko hodawe mo`e u~initi da svaki korak ‘vredi’ malo vi{e za kardiovaskularnu kondiciju.“
KO MO@E NAJVI[E
IMATI KORISTI OD „NORDIJSKOG HODAWA“?
Dr Aragona je objasnila da je ova tehnika odli~an izbor za qude koji pate od bolova u zglobovima, „ukqu~uju}i one s blagim do umerenim osteoartritisom“.
To je zato {to „{tapovi deluju gotovo kao sistem podr{ke, raspodequju}i deo telesne te`ine preko ruku i smawuju}i optere}ewe koje ide kroz kukove, kolena i ~lanke. To mo`e u~initi hodawe udobnijim i omogu}iti qudima da hodaju du`e ili samouverenije nego {to bi ina~e mogli“.
Pored toga, nordijsko hodawe podsti~e boqu dr`awe tela i du`i korak – {to oboje, ka`e doktorka, mo`e smawiti uko~enost.
Dodatna stabilnost i ravnote`a koju {tapovi pru`aju „mo`e smawiti strah od pada i omogu-
}iti qudima da ostanu aktivni, {to je va`no za zdravqe zglobova na du`e staze“.
Ovaj sport, koji se ~esto povezuje sa starijim osobama, mo`e biti „odli~an trening za celo telo za sve uzraste“, poboq{ava koordinaciju i pru`a kardiovaskularni podsticaj bez ve}eg optere}ewa kao pri tr~awu“, rekao je dr Aragona. „Mla|i odrasli kojima je ho-
Mozak prolazi kroz pet faza tokom qudskog `ivota
Mozak prolazi kroz pet jasno prepoznatqivih faza tokom qudskog `ivota, sa kqu~nim prekretnicama u starosti od devet, 32, 66 i 83 godina, pokazala je najnovija studija nau~nika sa Univerziteta u Kembrixu.
Rezultati, zasnovani na skenirawu mozgova oko 4.000 qudi uzrasta do 90 godina, objavqeni su u ~asopisu „Nature Communications”, a kako se pokazalo adolescencija - period kqu~nih promena u mo`danim vezama, ne zavr{ava se u tinejxerskim godinama, ve} traje sve do ranih tridesetih, prenosi BBC. Prema autorki studije Aleksi Mausli, „mozak se razvija tokom celog `ivotnog veka, ja~aju}i i slabe}i veze u razli~itim fazama”.
Nau~nici su identifikovali pet mo`danih faza detiwstvo - do devet godina -
Kiseli krastavci jedan su od najstarijih oblika ~uvawa hrane: sve`i krastavci potapaju se u me{avinu sir}eta, soli i za~ina, koja im daje prepoznatqiv, osve`avaju}i ukus i dug rok trajawa. Po pravilu su gotovo potpuno bez masti i proteina, prepuni vode, ali i bogatiji nekim vitaminima jer slana otopina izvla~i te nutrijente iz ploda.
FERMENTISANI ILI UKISEQENI?
Ve}ina proizvoda u trgovinama tradicionalno je ukiseqena u sir}etu, ali postoji i verzija koja nastaje fermentacijom, prirodnim procesom u kojem mikroorganizmi pretvaraju krastavce u bla`i, probioticima
period brzog razvoja mozga, uz istovremeno smawivawe velikog broja sinapsi formiranih rano u `ivotu.
Zatim sledi period adolescencije, od devet do 32 godine - najve}i skok u efikasnosti mo`danih veza, kao i rizik od pojave mentalnih poreme}aja.
Odraslo doba od 32 do 66 godina - stabilna faza sa sporijim promenama, tokom koje efikasnost neuronske mre`e po~iwe blago da opada.
Rano starewe - od 66 do 83 godine - mozak se sve vi{e razdvaja u funkcionalne regione, {to mo`e da bude povezano sa pojavom demencije i kardiovaskularnih problema.
Posledwa faza razvoja je kasno starewe od 83 godine, kada dolazi do produbqivawa promena iz prethodne faze, uz mawe dostupnih podataka zbog maweg broja zdravih is-
dawe ‘previ{e lako’ ~esto u`ivaju u ve}em izazovu i tempu koji mogu posti}i uz pomo} {tapova“, ka`e on.
Tako|e dodaje, da mo`e biti idealno za qude koji se oporavqaju od povreda, za one koji `ele trening s malim optere}ewem ili za svakoga ko tra`i aktivnost na otvorenom koja istovremeno poboq{ava kondiciju i snagu.
pitanika u ovoj dobi.
Profesori koji nisu u~estvovali u istra`ivawu ocewuju da su rezultati „veoma zanimqivi” i da se uklapaju u postoje}a saznawa o razvoju i starewu mozga, uz napomenu da individualne razlike ostaju zna~ajne.
Studija bi, prema autorima, mogla da pomogne u boqem razumevawu promena u riziku od mentalnih poreme}aja i demencije tokom `ivota.
bogat proizvod. Takvi se krastavci naj~e{}e mogu prona}i u prodavnicama zdrave hrane ili ih je mogu}e pripremiti kod ku}e.
BENEFITI
Iako mali i skromni, kiseli krastavci mogu ponuditi nekoliko dobrobiti, posebno oni fermentisani, koji deluju kao prirodna potpora crevnoj mikrobioti. Beta-karoten iz krastavaca pretvara se u vitamin A i, kao deo uravnote`ene ishrane, mo`e doprineti zdravqu srca, o~iju i respiratornog sistema. Sir}e kojim se krastavci naj~e{}e preliju ponekad mo`e pomo}i i u odr`avawu stabilnijeg nivoa {e}era u krvi.
Zbog visokog udela vode i niske kalorijske vrednosti, mogu doprineti ose}aju sitosti, a neki sportisti veruju da sok od kiselih krastavaca poma`e u br`em oporavku mi{i}a, iako je nau~na potvrda toga jo{ uvek vrlo skromna.
KADA TREBA BITI OPREZAN Najve}i problem kiselih krastavaca je natrijum.
Previ{e soli dugoro~no povisuje pritisak i pove}ava rizik od sr~anog i mo`danog udara, o{te}ewa bubrega i jetre, kao i slabqewa kostiju, jer natrijum mo`e podsta}i gubitak kalcijuma.
LETOPISI, GODI[WACI
POKRET NOGOM
JEDINICA ELEKTRI^NOG OTPORA
VREME (TUR.)
KOWI U NARODNOJ PESMI
SRPSKI POP PEVA^ NA SLICI NABAVNO ODEQEWE U PREDUZE]U
SKANDINAVKA UKR[TENICA
SIMBOL NATRIJUMA CVETOVI NAGRAWU
TRADICIONALNI HERCEGOVA^KI SIR INICIJALI GLUMICE KATARINE DEO OTPLATE DUGA
DOBRO SLOBODNIH SEQAKA (LAT.) URE\AJI ZAKOPIRAWE
DAN U NEDEQI O^ITATI MOLITVU
^AS (SKR.) BRBQIVAC ONE KOJE TE[E
PROPOVEDNIK MORALNIH NA^ELA
I 10. SLOVO AZBUKE ZLIKOVAC, AVANICA VLAST EFORA (GR^.)
ETI^AR, TOP, VENA, OZADI, I[ETATI, IR, ]I, AVANIJA,
ANALI, KORAK, OM, NA, VAKAT, ATI, UTORAK, ^, TOROKALO,
VODORAVNO: SEVAK, AKITA, [ODER,
RE[EWE SKANDINAVKE:
VODORAVNO: 1. Darodavka, 2. Mali rt, rti} - Izabrani predstavnik, delegat, 3. Nagove{taj - Tehnika disawa u karateu uskla|ena s pokretima, 4. Eventualno (skr.) - Avijati~ari - Prvo i 17. slovo azbuke, 5. Grani~na vrednost - Jedna od stranica pravouglog trougla, 6. Laboratorijske igle - Izpra{iva~ za tepihe - Simbol azota, 7. Vrsta gajenog kupusa - Mno`ina od ~ovek, 8. Orijentalno mu{ko ime - Seksualni nagon, 9. Oznaka za polupre~nik - Vrsta pr`enih kola~a - Skra}enica za: isporedi, 10. Zavet, zave{taweStrujawe vazduha, 11. Junior (skr.) - Vrsta minerala, titanov oksid - Sedamnaesto i 7. slovo azbuke, 12. Grm le{nika (mn.) - Otesano drvo, 13. Drugi, ostali - Biti uhva}en u lukavstvima, 14. ^ovek lakom na zaradu, profiterOrgansko jediwewe iz amonijaka.
USPRAVNO: 1. Srpski muzi~ar i pisac (Nenad Jankovi}), 2. Sli~nost sa precima - Zamu}ewe o~nog so~iva, 3 . Mesto bla`enstva - Ime peva~ice Wegomir - Mle~ni proizvod, 4. Vrsta `irafe kra}eg vrata - [vajcarska valuta - Dvadeset deveto slovo azbuke, 5. Oznaka za volt - Gipki - Najstariji naziv za Slovene, Veneti, 6. Engleska peva~ica i kompozitorka - Roman Vladimira Nabokova - Uzvik odzivawa, 7. Simbol telura - Okolina - Todor odmila, 8. Nadgrobni natpis - Trajati, postojati, 9. Poklonici, obo`avaociKwi`evni ogledi, 10. Grad u Brazilu - U~en ~ovek - Usamqen, 11. Zveket, zveckawe - Ostvariti snove, 12. @iteq gr~ke prestonice - Prekidawe.
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
ACA LUKAS NEPO@EQAN U REPUBLICI SRPSKOJ Dodik: Dru`e}i se s Ori}em peva~ duboko povredio potomke `rtava i srpski narod
Peva~ Aca Lukas je duboko povredio sve nas u Republici Srpskoj dru`e}i se s Naserom Ori}em, rekao je predsednik SNSD-a Milorad Dodik.
- Zlo~ini koje su Naser Ori} i wegovi vojnici po~inili nad srpskim narodom na podru~ju Srebrenice i Bratunca su bili monstruozni i zato je Lukas fotografi{u}i se s wim duboko povredio potomke `rtava i srpski narod - istakao je Dodik.
Posle ovog ~ina, Aca Lukas je izgubio kredibilitet za svaki budu}i nastup u Republici Srpskoj, pogotovo na otvarawu zimske sezone na Jahorini, napisao je Dodik na Iksu.
Na dru{tvenim mre`ama objavqena je fotografija na kojoj su izme|u ostalih, zlo~inac Naser Ori} i peva~i Aca Lukas i [erif Kowevi}.
KOME JE POSVE]EN ^OLIN HIT
„AJDE, AJDE, JASMINA“ „Brega mi je rekao da nisam normalan“
Mom~ilo Bajagi} Bajaga je jednom prilikom ispri~ao kome je posve}ena i kako je nastala pesma „Ajde, ajde, Jasmina” Zdravka ^oli}a.
Bajaga je ispri~ao kako je nastao ovaj hit.
„Dok sam svirao u ^orbi, pisao sam tekstove za razne izvo|a~e za koje je Bata radio muziku i jedan od wih je bio i Zdravko. Za ‘Jasminu’… To je ve} ^ola radio s Bregom. Ja dobijem kasetu gde neki… Ne mislim da je maznuta pesma, ali neko ko im je poslao pesmu, peva na turskom. Peva jednu re~ – dadadi, dadadi… Ja nisam znao kakva bi to bila re~ koja…“, zapo~eo je Bajaga.
Zatim je otkrio da su i on i Zdravko ^oli} poznavali `enu po imenu Jasmina.
„U ‘Komuni’, koja je izdala taj album, je sekretarica bila jedna Jasmina koja je bila jako ovako ok i prema meni i prema ^oli i svi su je gotivili. Bila je vredna i to. Ona ka`e: ‘Ja nemam nijednu pesmu o meni’ i ja sad kao treba… Rekoh: ‘Dobro. Ajde, ajde Jasmina, znam ti ukus karmina. Rade crvi u krvi i ritam te mrvi, a ti mi se tu pravi{ fina’. Odnesem to Bregi i Brega ka`e: ‘Ti nisi normalan’“, ispri~ao je Bajaga u podkastu Agelast. Pesma „Ajde, ajde, Jasmina“ je objavqena 1997. godine na Zdravkovom devetom studijskom albumu „Kad bi moja bila“. Sve pesme su gotovo u momentu postale hitovi.
NI ^OLA, NI PRIJA:
Evo koja zvezda }e najvi{e zaraditi za do~ek Nove godine
Ve}ina peva~a do~ek Nove godine provodi radno jer je ovo svojevrsna prilika da zarade ogromne honorare, koji su neretko i po nekoliko puta ve}i u odnosu na standardne. Najpopularniji peva~i u regionu uveliko su dogovorili svoje novogodi{we anga`mane, a svi najve}i gradovi i turisti~ki centri organizova}e i do~ek na otvorenom. U zavisnosti od peva~a honorari se kre}u od 25.000 evra, pa sve do neverovatnih 150.000 evra, koliko ve} godinama u najlu|oj no}i zara|uje Dino Merlin. On }e 2026. do~ekati sa publikom na trgu u Dubrovniku, dok je pro{le godine pevao u Budvi i prema pisawu doma}ih medija i tada zaradio sli~nu cifru.
Merlin godinama va`i za najpla}eniju doma}u zvezdu, ali s obzirom na to da wegovi nastupi privla~e veliku pa`wu, nema sumwe da }e se organizatorima ovo isplatiti.
Tako|e, velike doma}e zvezde poput Cece Ra`natovi}, Zdravka ^oli}a, Lepe Brene, Aleksandre Prijovi} zaradi}e vi{e od 100.000 evra. Kako je poznato oni }e pevati u luksuznim hotelima, ta~nije Ceca na Zlatiboru, Prijovi}eva i Lepa Brena u Beogradu, dok }e ^ola poput Merlina do~ekati 2026. u Dubrovniku.
DANICA CRNOGOR^EVI] NAKON OTKAZANIH NASTUPA:
„Ne `elim da se bavim malverzacijama i tu|im la`ima“
Danica Crnogor~evi} oglasila se nakon vesti da su joj koncerti {irom Srbije iznenada otkazani.
Najve}a pra{ina podigla se oko koncerata u Kragujevcu u velikom prostoru „[umadija sajam“ koji je trebalo da odr`i 7. decembra ove godine. Me|utim, na dru{tvenim mre`ama se pojavila informacija da je koncert otkazan.
Nakon toga, Danica je najavila da }e odr`ati koncert 14. decembra i to u jo{ ve}em prostoru – hali „Jezero“. Redakcija portala Nova.rs je pozvala i ovu halu kako bi proverili da li }e se koncert dogoditi, me|utim, organizatori su tvrdili da o tome pojma nemaju.
Ubrzo su se na dru{tvenim mre`ama pojavile spekulacije o tome da je ovo „osveta“ SNS-a na wenu podr{ku studentima.
Tim povodom smo kontaktirali Danicu, koja nam je kratko rekla da „ne `eli da se bavi tu|im malverzacijama“.
„Pra{tajte, ali zaista ne `elim da se bavim malverzacijama, tu|im la`ima i igrarijama, moj `ivot je ne{to sasvim drugo. Tako da ne dajem izjave. Ve} sam se oglasila i po`elela sre}an po~etak Bo`i}nog posta. To je sve {to imam da ka`em“, rekla je Danica.
Osim ovog, wen suprug |akon Ivan Crnogor~evi} tvrdi da su joj otkazani i nastupi na Zlatiboru, Kraqevu, pa ~ak i Bijelom
Poqu koji je bio humanitarnog karaktera.
Podsetimo, Dijana Hrka, majka nastadalog Stefana Hrke u padu nadstre{ice `elezni~ke stanicu u Novom Sadu je 2. novembra zapo~ela {trajk gla|u i to ispred Skup{tine, a pored „}acilenda“ gde je bila sve do 17. novembra. Tokom tih dana okupqeni su u „}acilendu“ ve} prvo ve~e nakon {to je Dijana po~ela {trajk pu{tali pesme poput „Po{ta majka sina da potra`i“, a u wihovom repertoaru na{li su se i hitovi Danice Crnogor~evi} koja se tada oglasila i o{tro osudila taj postupak.
„Pra{tajte. Draga bra}o i sestre, u ovim danima kada obele`avamo godi{wicu pada nadstre{nice, dana koji su ostavili duboku ranu i neizmernu tugu u na{em narodu, najo{trije osu|ujemo pu{tawe bilo kakve
muzike. Posebno `elimo da naglasimo da su ispred Skup{tine u Beogradu pu{tale i na{e pesme, ali mi to ne mo`emo da prihvatimo niti podr`imo… da se u ovim trenucima, kada tu stoji majka koja je izgubila svoje dete, ~uje bilo kakva pesma umesto ti{ine. Smatram da u ovako bolnim trenucima treba pokazati po{tovawe, dostojanstvo i ti{inu. Ne postoji pesma koja mo`e da nadja~a bol, i zato verujemo da je najve}i znak po{tovawa }utawe i molitva za upokojene. Muzika nikada ne sme da deli qude, ona postoji da nas ujediwuje, da nas spaja, a ne da otvara rane. Izra`avamo `aqewe, po ko zna koji put, za sve nastradale, ali ne kroz muziku nego kroz molitvu i dostojanstvenu ti{inu“, napisala je Danica 4. novembra na svom Instagram profilu.
Nesvakida{wa pri~a na{e glumice koja je ovih dana proslavila 96. ro|endan
Bila je udata za politi~ara, prve ~asove glume imala je na tavanu, a u radnim akcijama me{ala je beton
Glumica Renata Ulmanski napunila je 96 godina. Renata je izgradila uspe{nu gluma~ku karijeru u kojoj je ostvarila veliki broj uloga u kultnim ostvarewima.
Svi je pamte kao Jucu u ~uvenom filmu „Pop ]ira i pop Spira“, a onda je nekoliko decenija kasnije u istoimenom ostvarewu tuma~ila frau Gabrijelu. Glumila je i u ostvarewima „Sala{ u Malom ritu“, „Dili`ansa snova“, „Sivi dom“, „Lepa sela lepo gore“ i brojnim drugim.
„Iako ni~im posebno nisam vezana za Vojvodi-
nu, mentalitet Pre~ana mi je najdra`i i najbli`i. Volim onu wihovu tihu `urbu. Kod Vojvo|ana vi ne vidite da se `ure, a vidite da sti`u. Nisu nametqivi, nestrpqivi, zagri`eni. Sve ono {to ni ja nisam, i {to kod drugog ne podnosim“, rekla je Renata.
Prvi susret sa glumom Renata je imala u krajwe neobi~nim okolnostila, jo{ dok je bila dete, kada se na tavanu wene porodi~ne ku}e od Nemaca krio rediteq Erik Hecl, Jevrejin. Da bi prekratio vreme, devoj~ici je dr`ao ~asove glume, o ~emu svedo~i wena sveska sa bele{kama iz 1942. godine.
Prvi anga`man dobila je u pozori{tu Margite Predi}-Nu{i}, }erke Branislava Nu{i}a, jo{ tokom rata, a posle rata u~estvovala je u brojnim radnim akcijama: od pruge Br~ko-Banovi}i i Sarajeva do Novog Beograda, gde je me{ala beton. U prvoj posleratnoj generaciji, zavr{ila je Dramski studio pri Narodnom pozori{tu u klasi Mate Milo{evi}a i 1947. postala ~lan nacionalnog teatra. Bila je ~lanica ansambla Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, Beogradskog dramskog pozori{ta, Ateqea 212, u kome je ostala do penzije 1989. godine. No, odlu~ila je da i daqe bude u akciji.
Renata je ~lan Udru`ewa prevodilaca Srbije. Prevodila je sa nema~kog jezika, a te~no govori i engleski, koji je studirala na Filolo{kom fakultetu. I u poznijim godinama odr`avala je sportski duh – tri puta nedeqno na Ta{u je umela da prepliva kilometar za jedan sat.
Renata je udovica Mirka Tepavca, u~esnika Drugog svetskog rata, uglednog jugoslovenskog politi~ara i ambasadora u Ma|arskoj. Suprug glumice preminuo je 2014. godine. Renata ima dva sina, dve snaje i ~etvoro unu~adi.
„Bomba“ iz
Humske: Trinkijeri pred povratkom u Partizan
Andrea Trinkijeri, italijanski trener, trebalo bi da se vrati u Partizan i nasledi legendarnog @eqka Obradovi}a.
Nakon poraza Partizana od Panatinaikosa u Atini (91:69) i skora 4-9 u Evroligi, do{lo je do @eqkove ostavke i uprava crno-belih morala je da se pozabavi wegovom zamenom.
Danima je vladala neizvesnost oko toga ko }e naslediti Obradovi}a, a prema saznawima Nova.rs italijanski trener je pred povratkom u Partizan, odnosno posao je pred finalizacijom.
Predsednik kluba Ostoja Mijailovi} je ranije u intervjuu za jednu televiziju istakao da }e novi trener biti postavqen tek nakon imenovawa sportskog direktora, odnosno naslednika Zorana Savi}a, ali izgleda da je pao dogovor sa Trinkijerijem.
On je pro{le sezone vodio @algiris, ali se nije ba{ proslavio u Evroligi. Trenutno je i daqe bez posla, pa se name}e wegov povratak u Partizan nakon neslavnog odlaska 2020. godine. Posle Partizana vodio je i Bajern, a ranije je bio trener Brose Bamberga, Uniksa, Kantua, Verolija…
Trinkijeri sa Partizanom nije igrao u Evroligi, a osvojio je dva trofeja u Kupu i jedan u ABA Superkupu.
Prethodnih dana pomiwalo se jo{ nekoliko kandidata za @eqkovog naslednika, ali izgleda da niko od doma}ih trenera nije hteo da prihvati tu ulogu, mada se Trinkijeri od po~etka pri~e nametnuo kao prvo re{ewe.
Zvezda slavila u spektakularnoj utakmici, sedam golova u Zaje~aru
Fudbaleri Crvene zvezde pobedili su OFK Beograd u Zaje~aru sa 4:3 u 17. kolu Superlige Srbije.
Strelci za Zvezdu bili su Timi Maks El{nik u 18, Vasilije Kostov u 24, Aleksandar Katai u 65. i Mirko Ivani} u 88. minutu.
Golove za doma}i tim postigli su Xej Enem u 11. i Uro{ Kabi} u 19. i 79. minutu.
Zvezda je druga na tabeli sa 38 bodova, dva mawe i utakmicom mawe od prvoplasiranog Partizana. OFK Beograd je na devetom mestu sa 21 poenom.
U narednom kolu, Zvezda }e do~ekati ^ukari~ki.
MBAPE STAO NA 30 SEKUNDI DO ISTORIJE LIGE [AMPIONA:
Francuz postigao drugi najbr`i het-trik svih vremena
Kilijan Mbape, zvezda Real Madrida, osta}e upam}en kao strelac jednog od najbr`ih het-trikova u istoriji Lige {ampiona, po{to je svoja tri gola Olimpijakosu dao za {est minuta i 32 sekunde.
Prvo je u 22. minutu, nakon vo|stva tima iz Pireja, iskoristio lo{u postavku odbrane, iza{ao sam pred ~uvara mre`e doma}ih i lepim udarcem pogodio za 1:1.
Potom je, dva minuta kasnije, na centar{ut Arde Gulera sa desnog boka reagovao savr{eno i glavom pogodio za 2:1.
A u 29. na semaforu je stajalo 3:1 nakon veoma lepe akcije sa Eduartom Kamavingom i jo{ jednom rutinskom realizacijom.
Da me~ bude jo{ nezaboravniji pobrinuo se u 59. minutu, kada je po ~etvrti put zatresao mre`u.
„Sre}an sam, davawe golova je uvek zadovoqstvo“, istakao je Mbape.
„Saigra~i su mi asistirali, sre}an sam jer igram sa ovim igra~ima. Poku{avam da dam gol uvek, ali nekad uspem, nekad ne“, ostao je skroman Francuz.
Wemu je ovo bio drugi me~ na kom je postigao najmawe tri gola, po{to je u septembru tri puta pogodio protiv Kairata.
Ukupno, pet puta je u Ligi {ampiona postigao tri pogotka, po ~emu je ~etvrti u istoriji Lige {ampiona.
Ispred wega su Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo sa po osam, te Robert Levandovski sa {est.
SVETISLAV
„@eqko je imao
apsolutnu
podr{ku qudi iz kluba, iznena|en
Svetislav Pe{i}, biv{i selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije, iznena|en je ostavkom @eqka Obradovi}a na mesto trenera Partizana. Partizan je u petak saop{tio da @eqko Obradovi} zvani~no vi{e nije trener crno-belih a tim povodom se oglasio i Pe{i}. „Javnost je od @eqka napravila mnogo vi{e nego {to on zapravo jeste. Veliki je trener, sa iskustvom, znawem i rezultatima i nadam se da nije zavr{io karijeru. Jednostavno je procenio, {to je kvalitet trenera i na tome mu treba ‘~estitati’, ali to je na neki na~in poruka i ostalim trenerima – kada nisi u mogu}nosti da uradi{ {ta si zamislio i `eleo, da ostvari{ svoje postavqene ciqeve, onda ka`i ‘Gospodo, preuzimam odgovornost za to i izvolite sada, ja sam tu da pomognem, a neka odgovornost preuzme neko drugi“, rekao je Svetislav Pe{i} u emisiji „Kida Show“. Iznena|en je ovakvim razvojem situacije.
„Ne bih mnogo da govorim, ve} je re~eno na tu temu. Bez obzira na sve, to je za nas kolege tre-
[TA
sam {to je oti{ao“
nere koji smo duboko u ko{arci ipak iznena|ewe. Mo`da ne bi bilo da se to desilo na kraju sezone, zavr{i se sezona, pa se sedne i napravi kona~an pregled svega {ta se de{avalo. Uspeh –neuspeh. Za mene je to li~no iznena|ewe, poznavaju}i @eqka. Za{to iznena|ewe? Pre svega, jer je koliko mogu da osetim i vidim, znam, on imao apsolutnu podr{ku qudi iz kluba, ‘staf’ je po wegovom izboru, qudi koji vode danas klub su wega izabrali, odnosno on je wih kada je prihvatio. Napravio se ipak dobar klub i
dobra atmosfera. Imao je apsolutnu podr{ku i to je za mene iznena|ewe. Imao je i veliku podr{ku javnosti i navija~a i to je ipak za nas malo iznena|ewe.“ @eqko Obradovi} je u sredu predlo`io ostavku sa ~im se Uprava nije slo`ila. Tim povodom je bio zakazan sastanak za petakna kom je trebalo da se objavi kona~na odluka, ali se to tada nije desilo, ve} dan kasnije, kada se i veliki broj navija~a okupio kod Beogradske arene pred trening ko{arka{a, koji je potom bio prekinut.
JE SRBIJA DOBILA SA NOVIM SELEKTOROM:
Alimpijevi}ev DNK za novu ekipu
Ko{arka{ka reprezentacija Srbije upisala je dve pobede u novembarskom kvalifikacionom prozoru za Svetsko prvenstvo.
Bio je to prvi „prozor“ pod komandom novog selektora Du{ana Alimpijevi}a, igra Srbije nije bila sjajna, ali je najbitnije da su napravqena dva koraka ka plasmanu na Mundobasketu, {to automatski zna~i i borbu za Olimpijske igre 2028. godine. Ve} u prvom me~u sa [vajcarskom (90:86) bili su primetni problemi u igri „orlova“, ali je zao-
statak od 23 poena nadokna|en u drugom poluvremenu i napravqen je preokret, koji mo`e biti ~ak i kqu~an u ovim kvalifikacijama.
Protiv Bosne i Hercegovine u Skenderiji je tako|e te{kom mukom izvojevana pobeda (72:74), iako su protivnici imali napad za pobedu, odnosno {ut za produ`etak, ali je Amar Alibegovi} proma{io zicer. Neprijateqska atmosfera za Srbiju u dvorani „Mirza Deliba{i}“ ipak nije preovladala, pa su „orlovi“ jo{ jednim preokretom stigli do druge pobede u ~etiri dana i pokazali da i u oslabqenom sastavu mogu da na|u na~in da prevazi|u probleme. Alimpijevi} je u ovom „prozoru“ isprobao 15 igra~a u dve utakmice, a to su bili: Stefan Miqenovi}, Savo Drezgi}, Ogwen Jaramaz, Nikola Rebi}, Aleksa Radanov, Danilo An|u{i}, Filip Barna, Stefan Momirov, Nemawa Dangubi}, Ogwen
Dobri}, Nikola Tanaskovi}, Du{an Risti}, Bal{a Koprivica, Du{an Mileti} i Bogoqub Markovi}. Tako je Srbija dobila makar neku osnovu za nastavak takmi~ewa, a nekoliko igra~a je privuklo posebnu pa`wu. Du{an Risti} je bio kapiten reprezentacije, stigao je iz dalekog Japana i bio jedan od najboqih na terenu, ali i van wega zbog svog gospodskog pona{awa. Miqenovi} je u prvoj utakmici bio blizu tripl-dabla, igrao je odli~no i u odbrani, pa je podsetio na Aleksu Avramovi}a, koji nam je godinama bio oslonac tokom kvalifikacija.
Momirov je u obe utakmice bio dvocifren (12 pa 11 poena), ali je protiv Bosne ubacio dve trojke u presudnim trenucima utakmice, ~ime je pokazao da se ne boji odgovornosti.
Tanaskovi} je protiv [vajcarske stao na 16 poena i {est skokova, a onda je zablistao u Skenderiji sa 24 poena i osam skokova za indeks korisnosti 28.
Znamo da su sve reprezentacije prinu|ene da kvalifikacije igraju u oslabqenim sastavima i zato je kqu~no kakva }e se hemija napraviti, kako }e se timovi slo`iti i s kojom energijom }e iza}i na teren. Izgleda da je Alimpijevi} za kratko vreme uspeo da uradi dobar posao, iako prostora za napredak ima mnogo.
Ono {to je tako|e bitno jeste da nas nisu savladali „duhovi pro{losti“. Setimo se da smo u pro{losti dvaput izgubili od Belgije u kvalifikacijama, jednom od Letonije, Italija nas je vi{e puta na turnirima mu~ila, iako smo bili favoriti, ali sada smo u tesnim zavr{nicama bili boqi i malo pametniji pod pritiskom. Alimpijevi} je odmah usadio svoj ratni~ki DNK u ovu ekipu, a sistemskim radom i vremenom tek treba da se formira kompletna slika o tome kako Srbija izgleda i igra u kvalifikacijama i na koga sve mo`e da ra~una, kada oni najboqi (uglavnom iz NBA) nisu tu.
U feburaru i martu slede}e godine na redu su dueli Srbije i Turske, {to }e biti mo`da i najozbiqniji ispiti za Alimpijevi}a i wegove izabranike u ovom kvalifikacionom periodu.
Haos u Formuli 1, posledwa trka odlu~uje {ampiona
Maks Ferstapen, voza~ Red Bula, pobednik je trke Formule 1 za Veliku nagradu Katara, ~ime je tik pred kraj {ampionata smawio razliku za Landom Norisom, ina~e vode}im u generalnom plasmanu.
Ferstapen, ~etvorostruki uzastopni svetski prvak, na stazi Lusail upisao je jubilarni 70. trijumf u karijeri, ujedno sedmi ove sezone.
Drugo mesto u Kataru zauzeo je voza~ Meklarena Oskar Pjastri, a tre}e mesto pripalo je voza~u Vilijamsa Karlosu Saincu. ^etvrti je kroz ciq pro{ao Noris, dok je petu poziciju zauzeo voza~ Mercedesa Andrea Kimi Antoneli.
Bodove su osvojili jo{ i Xorx Rasel iz Mercedesa, Fernando Alonso iz Aston Martina, [arl Lekler iz Ferarija, voza~ Rejsing bulsa Lijam Loson, kao i voza~ Red Bula Juki Cunoda.
Veliku {ansu da osvoji prvu titulu u Formuli 1 trku pre kraja sezone imao je Noris, a podr{ku mu je pru`io legendarni engleski fudbaler Dejvid Bekam, koji je trku pratio u boksu Meklarena.
Trku je sa prve pozicije po~eo Pjastri, iza wega se na{ao Noris, dok je Ferstapen zauzeo tre}e mesto na startu. Brzo je Ferstapen obi{ao Norisa, a kasnije je do{ao i do prvog mesta, dok je za boqeg voza~a Meklarena kobna bila gre{ka u 37. krugu.
U generalnom plasmanu i daqe vodi Noris sa 408 bodova, drugi je Ferstapen sa 396 bodova, dok tre}eplasirani Pjastri ima 392 boda.
Posledwa trka u {ampionatu vozi se naredne nedeqe u Abu Dabiju i Ferstapenu je za titulu potrebno da bude prvi, a da Noris ne bude na nekoj od prve tri pozicije.
Pjastri tako|e ima {ansu za titulu, ali mu je potrebna pobeda i da Noris ne bude na nekoj od prvih pet pozicija. Dakle, ako Noris bude na podijumu, rezultati Ferstapena i Pjastrija za wega nisu va`ni.
U poretku timova, Meklaren je ubedqivo prvi sa 800 bodova, dok Mercedes ima 459, a Red Bul 426.
Flamengo je {ampion Ju`ne Amerike, ispisana je istorija
Na neutralnom terenu u Limi, Flamengo je osvojio Kopa Libertadores, savladav{i Palmeiras rezultatom 1:0 u finalu koje je donelo mnogo borbe, ~vrstih duela i samo jedan gol – ali vredan istorije.
Tim Felipea Luisa stigao je do svoje ~etvrte titule kontinentalnog prvaka, {to ga ~ini prvim brazilskim klubom kojem je to po{lo za rukom.
Ujedno, Flamengo je na pragu da osvoji i doma}u Seriju A, po{to dva kola pre kraja ima pet bodova vi{e od Palmeirasa, ~ime bi ova sezona mogla da dobije epitet jedne od najdominantnijih u istoriji kluba.
Flamengo je bio boqi rival tokom ve}eg dela me~a, posebno u prvom poluvremenu, dok je Palmeiras delovao neuskla|eno sve do zavr{nice. U posledwih dvadesetak minuta izabranici Abela Fereire kona~no su morali da rizikuju, ali to nije bilo dovoqno da nadoknade deficit.
Kqu~ni trenutak dogodio se u 67. minutu. Urugvajac \or|an de Araskaeta poslao je izvanredan, o{tar centar{ut iz kornera, a Danilo je pravovremenim skokom i preciznim udarcem glavom zatresao mre`u – potez koji je bio dovoqan da prelomni trenutak postane istorija.
Ovim pogotkom, Danilo je postao prvi fudbaler u istoriji koji je osvojio dva trofeja Lige {ampiona i dva trofeja Kopa Libertadores. Prethodno je evropsku elitu osvajao sa Real Madridom, dok je u Ju`noj Americi prvi put trijumfovao sa Santosom 2011. godine, tako|e kao strelac u finalu.
Za Flamengo, ovo je tre}a titula u posledwih sedam sezona, otkako se finale igra kao jedna utakmica. U istom periodu, brazilski klubovi potpuno dominiraju — svih sedam zavr{nih trofeja pripalo je ekipama iz Serije A.
Me~ u Limi kasnio je zbog saobra}ajnog kolapsa oko stadiona, ali je nakon po~etnog zvi`duka vi|en ~vrst, takti~ki duel u kojem je jedan kvalitetan prekid re{io sve dileme. Flamengo se time vratio na ju`noameri~ki tron.
MO@E LI ZVEZDA DO TOP 8 U LIGI EVROPE?
Evo {ta joj je potrebno,
za nokaut fazu je dovoqna da se desi jedna stvar
Crvena zvezda je trenutno 22. ekipa u Ligi Evropi sa sedam osvojenih bodova i gol razlikom 4:5, pa tako sada na scenu stupa ozbiqna matematika. Iskustvo iz prethodne sezone nas u~i da je za ulazak u 24 ekipe (od 9. do 24. mesta igraju plej-of za nokaut fazu, 19. i 26. februara) potrebno minumum 10 bodova.
Ipak, oni ne garantuju opstanak u Evropi, jer su prethodne sezone sa 10 bodova ispali Braga i Elfsborg, dok su Fenerbah~e, Tvente i PAOK „pre`iveli“ i bili iznad crte.
Zvezdi je neophodna dakle po toj matematici barem jedna pobeda protiv [turma (11. decembar, 18.45), Malmea (22. januar, 18.45) ili Selte iz Viga na stadionu „Rajko Miti}“ (29. januar, 21.00) nakon {to je sa 1:0 savladala FCSB u petom kolu Lige Evrope. Zna~ilo bi i to da }e biti sigurna ukoliko upi{e jednu po-
bedu i barem jedan remi. U nekom od lu|ih scenarija ~ak mo`e da do|e i do Top 8. Prethodne sezone je za to bilo potrebno najmawe 14 bodova, {to bi zna~ilo da Zvezda mora da upi{e dve pobede i remi do kraja liga{kog dela. Superkompjuter je izra~unao da Zvezda ima samo tri odsto
{anse da se na|e u Top 8, a ~ak 78 odsto da se na|e u najboqih 24. Posle ovog kola su joj porasle {anse za 11,5 odsto, a u prethodnom su sko~ile za vi{e od 24. Ipak, ni{ta jo{ uvek nije gotovo, ali igrawe u Evropi i na prole}e je, ~ini se, bli`e nego ikad u Qutice Bogdana…
Fudbaler Zvezde najboqi
mladi vezni igra~ sveta
Prema istra`ivawu fudbalske opservatorije CIES, mladi vezista Crvene zvezde Vasilije Kostov zauzeo je prvo mesto me|u igra~ima do 18 godina na svetu, na osnovu u~inka u seniorskom fudbalu u proteklih {est meseci.
Klub je naveo da je Kostov zabele`io indeks 75,5, {to ga je svrstalo na vrh liste i potvrdilo wegov ubrzani razvoj i status jednog od najve}ih talenata svoje generacije.
Rezultat koji je postigao u analizi ukazuje na wegov napredak u kqu~nim segmentima igre, od pasa i kreirawa napada, do defanzivnog anga`mana i ukupnog uticaja na tim, dodali su crveno-beli. „Ovakvo priznawe predstavqa novu potvrdu kvaliteta rada u Omladinskoj {koli Crvene zvezde, koja nastavqa da proizvodi igra~e spremne za najvi{e domete i zna~ajne uloge u prvom timu“, naveo je klub u saop{tewu.
Maks Ferstapen
THURSDAY l ^ETVRTAK 4. 12. 2025.
Nole obilazi svet, niko nema takvu pripremu za Australijan open
Novak \okovi}, najboqi teniser svih vremena, u`iva u slobodnom vremenu, putuje po svetu i odli~no se provodi gde god se pojavi.
Nakon {to je osvojio 101. titulu na turniru u Atini, odlu~io je da propusti Zavr{ni masters
moniji Dejvis kupa i jo{ jednom odao po~ast Nikoli Pili}u, wegovom teniskom ocu koji je nedavno preminuo. Najve}e iznena|ewe koje nam je Novak priredio bio je put na egzoti~nu destinaciju, koja je ~ak preko 8.400 kilometara daleko od Srbije, odnosno Beograda.
u Torinu i na specifi~an na~in zapo~ne pripremu za novu sezonu. Dok mnogi teniseri i teniserke u ovom periodu posete jednu egzoti~nu destinaciju, Novak ne zna gde }e pre i deluje da mu izuzetno prija da na ovaj na~in puni baterije.
\okovi} je odlu~io da sa porodicom `ivi u Atini, pre svega zbog neprijatne politi~ke situacije u Srbiji, a na terenu smo dobili potvrdu da mu ta promena i te kako prija i da mu je Gr~ka novi dom.
Pre boravka u Gr~koj, srpski teniser je bio na egzibiciji pod nazivom „Six Kings Slam“ u Saudijskoj Arabiji, gde se dru`io sa Kristijanom Ronaldom, a wegov intervju sa Pirsom Morganom objavqen je tek nakon nekoliko nedeqa i privukao je veliku svetsku pa`wu.
Posle Atine zaputio se u Bolowu, gde je prisustvovao cere-
Navikli smo od wega da letuje u Crnoj Gori i Hrvatskoj, a sada je pred kraj kalendarske godine „pobegao“ na ostrva Terks i Kejkos (originalan naziv Turks and Caicos). \okovi} se na Instagramu pohvalio slikom iz luksuznog „Amanyara Resort“, koji sadr`i i teniske terene, ali verujem da su Srbinu trenutno treninzi jo{ uvek u drugom planu, te da }e „dodavati gas“ kako se Australijan open bude pribli`avao.
Ako se pitate gde su ta~no Terks i Kejkos, re~ je o ostrvima koja predstavqaju produ`etak bahamskog lanca, nalaze se na jugu u Atlanskom okeanu i pod upravom su Ujediwenog Kraqevstva. Blizu je i Majami, koji je Novaku odli~no poznat, a okolo su i Kuba, Haiti, Dominikanska Republika, Portoriko, ~ak ni Jamajka nije daleko… \okovi} je krajem pro{le
nedeqe posetio i Katar, gde se odr`avala trka Formule 1, ina~e pretposledwa u sezoni. Novak je i pro{le godine u istom periodu bio u Dohi, tako|e zbog Formule 1, a sada je tamo i{ao kao ambasador sponzora „Qatar Airways“ i dru`io se sa sportskim zvezdama i mnogim poznatim li~nostima.
Radio je jogu nasred trka~ke staze, {eik ga je snimao, dru`io se sa voza~ima Formule 1 i uru~ivao im nagrade, bio u gara`ama timova, slikao se sa ~lanovima legendarnog benda Metalika, Gordonom Remzijem, Riom Ferdinandnom, Kevinom Hartom, Xesikom Albom, Dejvidom Bekamom…
„U posledwih 18 meseci bio sam previ{e povre|en. Zato mi je sada namera da oja~am svoje telo, tako da start nove sezone bude sjajan i uspe{an. Sada sam na kra}oj pauzi kako bih rekonstruisao moju ma{inu, da se tako izrazim trka~kim re~nikom“, rekao je \okovi} za „Sky sports“ u Dohi.
Nije se Novak {alio, stvarno je promovisao kapsulu za oporavak, koja je i te kako privukla pa`wu u Kataru.
„To je kapsula koja resetuje va{e baterije u najkra}em mogu}em vremenu, za oko osam minuta“, opisao je \okovi} sredstvo koje }e imati namenu u sportu, ali i u dugim putovawima kako bi se qudi {to br`e oporavili.
S obzirom da je Novak odrastao na planini, nije nemogu}e da ga uskoro vidimo i negde na skijawu, sigurno }e neko vreme provesti opet u Atini, mo`da i Monaku, pre nego {to se krajem decembra i po~etkom januara ponovo zaputi u toplije krajeve, kako bi se adaptirao na klimu i vremenske uslove pred prvi grend slem u sezoni.
Mogu}e je da }e Novak pred Australijan open odigrati i makar jedan pripremni turnir, kako bi se „zagrejao“ i u punoj snazi pojurio 25. grend slem trofej na jednom od omiqenih turnira.
OLGA OTVORENO O ODNOSU SA RODITEQIMA I PRITISKU ZBOG OCA
„Ona je }erka Sa{e Danilovi}a, sigurno }e uspeti“
Olga Danilovi}, trenutno najboqa srpska teniserka, progovorila je o odnosu sa ocem Predragom, ina~e slavnim ko{arka{em.
Olga je bila go{}a podkasta „Tennis Insider Club“, koji vodi Karolin Garsija, nekada ~etvrta teniserka sveta.
Srpkiwa se otvorila povodom mnogih tema, razgovor je trajao preko sat vremena, a Olga se dotakla svojih teniskih po~etaka, kao i pritiska s kojim je morala da se suo~i kao }erka ~uvenog Predraga Sa{e Danilovi}a.
“Uvek sam imala ose}aj da je to ‘profi pri~a’, ~ak i kad sam bila dete. Naravno da sam u`ivala na terenu, ali nikad to nisam do`ivqavala kao ne{to {to je samo igra. Moj tata je bio profesionalni ko{arka{, igrao je u NBA, bio najboqi igra~ u Evropi u svoje vreme, i zbog toga sam odmalena bila izlo`ena medijima. Osvojim turnir do osam godina – to iza|e u novinama. Sa deset godina odem u Ameriku, pobedim na turniru – opet mediji”, rekla je Olga.
Normalno da joj nije prijala sva pa`wa koju je dobijala.
“Vrlo rano sam imala ose}aj: ‘Ovo je moj posao’. Iako me roditeqi nikad nisu pritiskali, spoqa sam ose}ala ogroman pritisak – svi pri~aju da sam supertalentovana, da je sport za mene, da je logi~no da }u uspeti jer mi je tata Sa{a Danilovi}. To je lepo, ali nosi i mnogo negativnih stvari koje kao dete ne vidi{”.
Mnogi su joj unapred pisali uspeh, ali da bi ga zaista postigla morala je naporno da radi. Odgovorila je na pitawe da li je ose}ala da je konstantno porede sa ocem.
“Ne direktno u smislu ‘mora{ da bude{ kao on’, ali je uvek bilo: ‘Pa, ona je }erka Sa{e Danilovi}a, sigurno }e uspeti’. Kao da je bilo zadato – Olga }e igrati tenis i bi}e uspe{na. Odmalena sam imala ose}aj da ‘moram to da radim’, da nema druge opcije. To je veliki teret za dete”.
Nikada joj roditeqi nisu nabijali pritisak da mora da uspe.
“Imala sam veliku sre}u. Tata, uprkos tome {to je bio vrhunski sportista, nikad mene nije pritiskao ni{ta. Rekao mi je: ‘Kad bude{ `elela da pri~a{ – do|i. O ~emu god da je’. Nikad nisam ose}ala pritisak s wegove strane. Mama je, naravno, mama – za{titni~ki nastrojena, bila je mnogo sa mnom na turnirima, pro{la je sve moje povrede, suze, nervirawa. Gledati svoje dete kako pati na terenu nije lako. Ali i ona i tata su uspeli da ostanu normalni u nenormalnom okru`ewu profesionalnog sporta”.
Izdvojila je i najboqi savet koji je dobila od oca.
“Uvek se vra}a na isto: ako da{ svoj maksimum, nikad se ne}e{ kajati. A ose}aj kajawa je najgori u sportu – ono ‘mogla sam vi{e’. Ka`e: ako ti je danas maksimum 20 odsto od ukupnog kapaciteta –daj tih 20 odsto. Ako iza|e{ sa terena i zna{ da si dala sve {to si tog dana imala, nema prostora za kajawe. To me stalno dr`i –~ak i kad se ose}am lo{e, ka`em sebi: ‘OK, ali da}u maksimum’”.
Ana Ivanovi} podnela zahtev za razvod od
Bastijana [vajn{tajgera
Ana Ivanovi}, slavna srpska teniserka, podnela je zahtev za razvod od Bastijana [vajn{tajgera, prema navodima „Bilda”.
Nekada jedan od najlep{ih parova sa javne scene zvani~no stavqa ta~ku na brak, a svi detaqi wihovog odnosa i daqe nisu poznati.
Pri~alo se o tome kako je Bastijan brzo prona{ao drugu devojku, a sada se ~eka rasplet pravne situacije, kako zbog dece, tako i zbog podele imovine.
Kako Bild javqa, papirologija je zavr{ila na stolu
Op{tinskog suda u Minhenu jo{ u novembru, u odeqewu za porodi~ne sporove.
Isti izvor prenosi da je iz pravosudnih krugova saznao da je Ana podnela i tu`bu za izdr`avawe dece, ali u Palma de Majorki, gde `ivi.
Ana i Bastijan su se pre devet godina ven~ali u Veneciji, imaju trojicu sinova, ali pitawe je u kakvom su sada odnosu i da li li~ne nesuglasice mogu da stave na stranu zbog ostatka porodice. Qubavna bajka koja je dirnula mnoge, sada dobija kraj koji niko nije o~ekivao.
