Srpski Glas 24. april by SRPSKI GLAS

Proslavqen Vaskrs

Strana

JO[ BEZ PRAVOSNA@NE PRESUDE, ODLUKA O @ALBAMA 8.

MAJA:

Uskoro }e biti dve

godine od masakra u Malom Ora{ju i Duboni

Druga godi{wica stravi~nog zlo~ina u Malom Ora{ju i Duboni, kada je Uro{ Blaì} ubio devet mladih qudi i ranio 12, obeleàva se uskoro, 4.maja, a jo{ uvek nema pravosna`ne presude za monstruma koji je po~inio ovaj zlo~in. Apelacioni sud u Beogradu tek za 8. maj zakazao je sednicu za odlu~ivawe o àlbama na prvostepenu presudu.

Podsetimo, branioci Uro{a i Radi{e Blaì}a uloìli su àlbe na presudu Vi{eg suda u Smederevu kojom su otac i sin osu|eni na zatvorske kazne od po 20 godina. @albe su stigle u sud po~etkom januara odnosno februara ove godine, a Vi{e javno tuìla{tvo u Smederevu na wih je odgovorilo desetak dana kasnije, i predloìlo Apelacionom sudu da ih odbije i potvrdi prvostepenu presudu.

Kako nam je potvr|eno iz Vi{eg suda u Smederevu, celokupni spisi predmeta poslati su 17.marta Apelacionom sudu u Beogradu, koji }e ih razmatrati ~etiri dana nakon druge godi{wice masovnog ubistva, ta~nije 8. maja.

Uro{ Bla`i} prvostepenom presudom ogla{en krivim jer je 4. maja 2023. godine u ve~erwim ~asovima u Malom Ora{ju ubio Marka Mitrovi}a, Nemawu Stevanovi}a, Lazara Milovanovi}a, Petra Mitrovi}, Nikolu Mili}a i Aleksandra Milovanovi}a, a u Duboni Milana Pani}a, Kristinu Pani} i Dalibora Todorovi}a.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877)

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Princip Pres Australia Pty Ltd Commonwealth Bank BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160.

Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

PUTIN SA PATRIJARHOM PORFIRIJEM:

O~ekujem predsednika Srbije 9. maja u Moskvi

Predsednik Rusije Vladimir Putin je odr`ao sastanak sa Patrijarhom moskovskim i cele Rusije Kirilom i Patrijarhom srpskim Porfirijem u Kremqu i tom prilikom poru~io da o~ekuje predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a u Moskvi na proslavi povodom Dana pobede.

Putin je na po~etku sastanka srda~no pozdravio srpskog patrijarha i po`eleo mu dobrodo{licu.

„Znam da Srpska pravoslavna crkva daje zna~ajan doprinos ja~awu odnosa na{ih naroda, koji tradicionalno odr`avaju najtoplije, najbli`e, najpoverqivije savezni~ke odnose”, rekao je Putin na sastanku i ~estitao Vaskrs patrijarhu.

Jo{ jednom je istakao da su rusko-srpski odnosi uvek imali poseban karakter i dodao da je to zato {to nas povezuju sna`ni, duboki, duhovni, zajedni~ki koreni.

„Uvek nam je drago da vas vidimo. Predsednika Srbije o~ekujemo 9. maja u Moskvi na sve~anosti posve}enoj pobedi u Velikom otaxbinskom ratu”, poru~io je Putin.

Nagalasio je i da situacija na Balkanu nije jednostvna i naveo da ruska strana zna za napore koje patrijarh ula`e da oja~a poziciju Srbije.

„Wegova Svetost Patrijarh Kiril ula`e velike napore da oja~a na{e tradicionalne vrednosti, na{a duhovna na~ela. I kad god se sretnemo, setimo se i razgovaramo o na{oj pravoslavnoj bra}i”, rekao je Putin.

Na Zapadu danas postoje snage koje te`e da obnove odnose sa Rusijom i da o`ive duhovna na~ela, primetio je predsednik.

Prilikom susreta, patrijarh Porfirije je Putinu poklonio crveno jaje iz Manastira Vaskrsewa Hristova.

Osvrnuli su se i na dobre odnose Ruske pravoslavne crkve sa papom Franciskom. Prema re~ima ruskog patrijarha, papa Francisko je bio ~ovek ~vrstih stavova i uverewa i nije podlegao pritiscima da zahladi odnose sa RPC.

„Kada je zaista bio pritisnut, oprostite na gruboj re~i, izgovorio je samo kratku frazu: ‚Ne sva|ajte me sa Kirilom’, okrenuo se i oti{ao. Na wega su uticali wegovi bliski saradnici, da treba da promeni kurs, da ne tako ne treba, da je to povezano sa sa ruskom politikom”, prise}a se patrijarh.

Govore}i o ovom doga|aju, patrijarh navodi da mu je ta kratka re~enica ostala u se}awu i stalno mu je bila u podsvesti dok je papa bio `iv.

Putin je zatim dodao da se i sam sastajao sa papom vi{e puta i da je zaista bilo o~igledno da je imao dobar odnos prema Rusiji. Sastanku su prisustvovali

i mitropolit volokolamski i predsednik Odeqewa za spoqne crkvene odnose Antonije, i mitropolit Srpske pravoslavne crkve Irinej, navodi se u saop{tewu, objavqenom na sajtu Kremqa. Prethodno su se patrijarh srpski Porfirije i patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril sastali u sedi{tu Ruske pravoslavne crkve i zvani~noj rezidenciji patrijarha, Danilovom manastiru u Moskvi.

Patrijarh srpski Porfirije doputovao je sino} u Moskvu, gde }e boraviti tokom Svetle sedmice, a tokom posete Moskovska duhovna akademija uru~i}e mu diplomu po~asnog doktora bogoslovskih nauka.

Poglavaru SPC }e, na osnovu odluke akademskog kolegijuma Moskovske duhovne akademije, na ~elu sa dekanom i episkopom sergijevo-posadskim i dmitrovskim Kirilom, biti uru~ena diploma po~asnog doktora bogoslovskih nauka (honoris causa) za nau~ni i obrazovni doprinos razvoju bogoslovske nauke i ja~awu veza izme|u dve sestrinske crkve.

Nema~ka u litijumu iz Srbije vidi spas za svoju auto-industriju, ali spor oko rudnika u Jadru rizikuje da ugrozi put Beograda u EU, navodi „Politiko”.

Procewuje se da kod Jadra ima dovoqno litijuma za milion elektri~nih automobila, ili ~etvrtinu potreba EU, {to ovo nalazi{te ~ini kqu~nim za zelene ambicije Brisela, navodi pro-atlantisti~ko glasilo u tekstu pod naslovom „Da li se Srbija pretvara u rudarsku koloniju EU”.

„Borba oko rudnika u Jadru ne ti~e se samo litijuma, ve} je i pitawe ko }e definisati budu}nost Srbije”, ka`e „Politiko”.

Hildegard Bentele, poslanica nema~ke Hri{}ansko-demokratske unije (CDU) u Evropskom parlamentu i predsedavaju}i odbora koji savetuje Evropsku

komisiju o CRMA projektima, smatra da je Jadar „kqu~an za Srbiju, za EU i za celu automobilsku industriju”.

Nema~ki auto-proizvo|a~i bore se da iza|u na kraj sa elektri~nim automobilima iz Kine i krizom energenata, kao i sa sindikatima kod ku}e.

„Politiko” navodi da je predlog Rio Tinta da kopa u Jadru nai{ao na ekolo{ke proteste koji prete da „ukaqaju aspiracije” Srbije da se pridru`i EU i „otruju” odnose sa Briselom. Dodaje da podr{ka ulasku u EU, koja iznosi oko 40 odsto, opada zbog Jadra. Bojana Novakovi} iz ogranizacije „Mar{ sa Drine” tvrdi da je bilo kakva podr{ka rudniku u Jadru „politi~ko samoubistvo” i da nikada nije videla takvo protivqewe nekom projektu. Neboj{a Petkovi} iz organi-

zacije „Ne damo Jadar” kaè da EU nije zainteresovana za ~lanstvo Srbije, ve} samo za sopstveni profit, a rudnik opisuje kao poku{aj da se Srbija uni{ti. „Oni ho}e da iskoriste na{e sirovine a od nas naprave deponiju Evrope”, izjavio je on. âd Bluit, direktor Rio Tinta za Jadar, kaè da ta kompanija „sna`no demantuje neosnovane tvrdwe da bi Projekt Jadar mogao da ima negativan uticaj na poqoprivredu i kvalitet vode”. Komesar EU za industriju Stefan Seùrne pro{log meseca nije uvrstio Jadar u spisak 47 projekata od kriti~nog zna~aja (CRMA), ali to je iz Brisela obja{weno ~iwenicom da se taj spisak odnosio na nalazi{ta unutar bloka. Seùrne je najavio dodatne projekte izvan granica EU „u narednim nedeqama”.

Jednostavan test otkriva o~ekivani `ivotni

vek kod starijih osoba

Koliko `ivotiwa mogu stariji qudi da nabroje za 90 sekundi? Desetak, ili preko 30? Prema novoj studiji, rezultat bi mogao da predvidi koliko im je jo{ vremena preostalo.

Nabrojati {to vi{e ìvotiwa za 90 sekundi – ovaj jednostavan jezi~ki test, prema rezultatima nove studije, moè da ukaè na to koliko dugo stariji qudi jo{ mogu da ìve.

Istraìva~i su otkrili: {to vi{e ìvotiwa osoba moè da nabroji, to je vi{e ìvotnog vremena ostalo. Svaka dodatna pomenuta ìvotiwa u proseku „produàva“ o~ekivani ìvotni vek za pet procenata.

Ko uspe da za minut i po navede oko 33 ìvotiwe, u proseku ima jo{ dvanaest godina ìvota pred sobom. Kod onih koji nabroje jedva jedanaest, o~ekivani ìvotni vek je svega tri godine.

Podaci poti~u iz Berlinske studije o starewu, sprovedene na 518 osoba izme|u 70 i 95 godina. Studija je zapo~eta pre oko 30 godina, sa jednakim brojem u~esnika po starosnim grupama i polu.

U~esnici su vi{e puta u~estvovali u kognitivnim testovima –me|u wima i u testu „nabrajawe `ivotiwa“.

Istraìva~i su tokom godina pratili sve u~esnike: ko je jo{ ìv? Ko je preminuo – i kada? Uz te informacije, mogli su da poveù trenutak kada je test obavqen – sa verovatno}om smrtnosti.

NA ^EMU SE ZASNIVA TEST NABRAJAWA @IVOTIWA

Test deluje jednostavno, ali je, prema re~ima Ulmana Lindenbergera iz Instituta Maks Plank za istraìvawe obrazovawa, mnogo boqi pokazateq preostalog ìvotnog veka starijih osoba nego svi dosada{wi testovi i zadaci. On je koautor studije. Test zahteva angaòvawe celokupnog kognitivnog sistema, obja{wava Lindenberger. Proverava se brzina, dugoro~na memorija i budnost u~esnika:„Test mora da se radi brzo, mora da se izvla~e informacije iz dugoro~nog pam}ewa i istovremeno mora da postoji neka vrsta nadzora nad sopstvenim odgovorima, da se ne bi stalno ponavqale iste dve re~i”, obja{wava on.

RAZLIKA U ODNOSU NA DRUGE KOGNITIVNE TESTOVE

Za razliku od klasi~nih kognitivnih testova koji proveravaju da li osoba mo`e da pamti vi{e stvari istovremeno, logi~ki zakqu~uje ili se prise}a spiskova re~i, ovaj test ima druga~iji ciq – predvi|awe o~ekivanog `ivotnog veka.

Ve}ina sposobnosti koje proveravaju tradicionalni testovi opada ve} u sredwem ìvotnom dobu, kaè psiholog. Nasuprot tome, sposobnost da se u kratkom roku navede mnogo imena ìvotiwa zadràva se duè – uprkos starewu mozga.

Lindenberger dodaje: „Kada ta sposobnost po~ne da slabi, to izgleda ima poseban odnos sa smawewem `ivotnog veka.”

Takav pad kognitivnih sposobnosti prime}ivao je jo{ ranije kod osoba s demencijom. Kao mlad istra`iva~, li~no je sprovodio mnoge testove. Se}a se tipi~nih obrazaca odgovora:

„‘[ta sam trebao da uradim? Ma~ka, pas... koja be{e ve`ba? Ma~ka, pas...’ – to sam vi{e puta posmatrao. Mo`e se zamisliti da su u dugoro~noj memoriji jednostavno ma~ka i pas najaktivniji pojmovi.“ Istovremeno, osobe zaboravqaju zadatak i ne se}aju se prethodnih odgovora – pa ponovo ka`u „ma~ka, pas” kada ih se podseti.

REZULTATI TESTA NEZAVISNI

OD OBRAZOVAWA I PRIHODA

Istraìva~i su ispitali i da li nivo obrazovawa i neto prihod uti~u na rezultat testa. Wihov zakqu~ak – ~ak i ako osobe sa vi{im obrazovawem u proseku raspolaù bogatijim re~nikom, to ne mewa odnos izme|u rezultata testa i o~ekivanog ìvotnog veka.

Po mi{qewu istraìva~a, razlog za to je {to su ìvotiwe tema bliska svakodnevici – nezavisno od ìvotnog standarda ili obrazovawa. I qudi sa niìm formalnim obrazovawem ~esto imaju blizak kontakt sa ìvotiwama – bilo zbog na~ina ìvota, bilo zbog profesije.

MOGU]E KOMBINOVAWE SA TESTOM „FLAMINGO”

Pro{le jeseni pa`wu je privukao tzv. flamingo test. Ko duè moè da stoji na jednoj nozi, u proseku ìvi duè, pokazale su studije. Lindenberger smatra da bi kombinovawe oba testa – jezi~kog i testa ravnoteè – moglo dati jo{ preciznije rezultate. Oba testa mere razli~ite aspekte starewa: jedan se odnosi na kognitivne sposobnosti, a drugi na fizi~ku koordinaciju. Prema Lindenbergeru, kombinacija bi mogla da pruì dodatne uvide u o~ekivani ìvotni vek pojedinca.

Kina ne kupuje vi{e te~ni prirodni gas iz SAD - {ansa za Australiju

Kina je u martu prestala da kupuje te~ni prirodni gas (LNG) iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, dok je istovremeno pove}ala uvoz iz Australije, Indonezije i Bruneja, navode RIA Novosti u analizi podataka kineske carine.

Sjediwene Dr`ave su bile me|u prvih pet dobavqa~a LNG-a na kineskom tr`i{tu 2024. godine, sa izvozom od 4,15 miliona tona goriva u Kinu u vrednosti od 2,4 milijarde dolara.

Kina je jo{ u januaru 2025. kupila 194,2 hiqade tona gasa od ameri~kih kompanija za 125,4 miliona dolara, ali je u februaru to bilo nekoliko puta mawe – 65,8 hiqada tona za 31,4 miliona dolara.

U martu SAD nisu bile ni me|u dobavqa~ima LNG-a za Kinu. Ovo je bio prvi takav prekid od juna 2022. godine.

Kina je nadoknadila gubitak u koli~inama LNG-a pove}awem kupovine od svojih regional-

Na Novom Zelandu predlo`en zakon o pravnom nepriznavawu trans osoba

Mawinski koalicioni partner u vladi Novog Zelanda, stranka Novi Zeland na prvom mestu, izneo je danas predlog zakona koji, ukoliko bude usvojen, defini{e `ene i mu{karce na osnovu biolo{kih karakteristika, ~ime se spre~ava pravno priznavawe trans `ena i mu{karaca.

Predlog zakona te populisti~ke partije nema velike {anse da bude prihva}en jer mora da dobije ve}inu u novozelandskom parlamentu, prenosi Rojters.

Premijer Novog Zelanda Vinston Piters izjavio je da bi zakoni trebalo da odra`avaju biolo{ku stvarnost i pru`aju pravnu sigurnost.

„Potreba za ovakvim zakonom pokazuje koliko daleko nas je levica dovela kao dru{tvo. Ali mi se borimo”, rekao je Piters.

Lider opozicije Novog Zelanda Kris Hipkins rekao je za Stafwuz da je zakon o polu „tipi~na populisti~ka politika” i da u vreme kada se Novozelan|ani suo~avaju s pove}awem tro{kova `ivota, otkazima i krizom zdravstvenog sistema, ovo pitawe nije prioritet.

nih suseda. Me|u najve}im dobavqa~ima, Indonezija je pove}ala izvoz za 1,7 puta na mese~nom nivou, na 330,7 miliona dolara, kao i Australija, za 18 odsto, na 778,4 miliona dolara.

Pored toga, u martu je Kina obnovila uvoz iz Bruneja – vredan 51 milion dolara.

Predsednik SAD Donald Tramp je 2. aprila potpisao izvr{nu naredbu kojom se uvode „recipro~ne” carine na uvoz iz drugih zemaqa, {to je dovelo do

toga da je Kina pogo|ena jednom od najvi{ih stopa ikada – ukupno 54 odsto. To je dovelo do nagle eskalacije trgovinskog rata izme|u dve zemqe.

Trenutno je carina na kineske izvoznike u SAD dostigla 145 odsto, a stopa za ameri~ke dobavqa~e u Kinu je 125 odsto. Neki eksperti su za RIA Novosti rekli da takav nivo carina zna~i de fakto prekid trgovine izme|u dve najve}e svetske ekonomije, prenosi RT Balkan.

Zbog blokade

RTS-a, kolaps i u

Zvezdama Granda

„Mi ne mo`emo da se probijemo, onemogu}eni smo da do|emo da snimawe, a to je veliki produkcijski projekat i nije tako jednostavno realizovati ga.”

Snimawe novih emisija „Zvezda Granda” koje je trebalo da se odr`e danas i sutra, otkazano je zbog blokade studija RTS na Ko{utwaku. Snimawe „Zvezda Granda” otkazano je zbog nemogu}nosti da se pri|e studiju budu}i da je u toku blokada RTS na Ko{utwaku, a studio u kom se snima popularni {ou nalazi se u blizini prostorija Javnog servisa. Ta saznawa potvrdio je i ~lan `irija „Zvezda Granda” \or|e David.

- Jeste, otkazano je snimawe zbog blokade. Novi termin i daqe nismo dobili jer ne znamo do kada }e oni tamo da ~u~e i da blokiraju. Mi ne mo`emo da se probijemo, onemogu}eni smo da do|emo da snimawe, a to je veliki produkcijski projekat i nije tako jednostavno realizovati ga. Jo{ uvek nemamo vi{e informacija od organizatora, samo su nam ovo rekli - poru~io je \or|e za „Blic”.

Podsetimo, audicije za novu sezonu „Zvezda Granda“ su po~ele, a jedno od najve}ih iznena|ewa bio je dolazak sina Sa{e Popovi}a i Suzane Jovanovi}, Danijela Jovanovi}a, koji ve} godinama u~estvuje u kastingu mladih peva~kih nada.

Ovo su ujedno i prve audicije „Zvezda Granda“ nakon smrti Sa{e Popovi}a. Wegovu ulogu preuzeo je Goran [qivi}, direktor Grand produkcije, koji je sa ~lanovima tima pozdravio kandidate.

PROTESTI U SRBIJI: RTS U NEZAKONITOJ BLOKADI!

Nezakonite blokade javnog servisa, program se emituje uz velike napore zaposlenih

Novinari, snimateqi, urednici i realizatori ve} sedmi dan uz velike napore realizuju i emituju informativne, kulturne i druge televizijske programe, uprkos nezakonitoj blokadi zgrade, studija, emisione i druge tehnike i progona novinara i snimateqa na terenu.

Blokada zgrada Radio-televizije Srbije u{la je u osmi dan, a kako je najavqeno, traja}e sve dok se ne raspi{e novi konkurs za ~lanove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ili dok se ne „ugasi RTS”. Studenti i gra|ani i drugog dana Uskrsa, bespravno blokiraju ulaze u objekte Radio-televizije Srbije u Takovskoj i Aberdarevoj ulici, kao i studija na

Ko{utwaku onemogu}avaju}i zaposlene da do|u na radna mesta.

Oni su i danas 16-minutnom ti{inom u Takovskoj ulici odali po~ast `rtvama pada nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu.

RTS zbog oteànih okolnosti rada izazvanih blokadom primoran je da prilagodi programsku {emu, podneta je krivi~na prijava Prvom osnovnom javnom tuìla{tvu u Beogradu protiv N. N. lica i zatraèno reagovawe me|unarodnih institucija.

RTS se izvinio vernicima jer zbog blokade nije bio u mogu}nosti da tradicionalno prenosi uskr{we liturgije iz Hrama Svetog Save, kao ni katoli~ku misu iz Katedrale Uznesewa

Bla`ene Device Marije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} najsna`nije je osudio nasiqe koje, kako je rekao, blokaderi preduzimaju protiv novinara i urednika RTS-a i poru~io da }e Srbija imati snage da za{titi ustavni poredak.

Ministarstvo spoqnih poslova Srbije izrazilo je duboku zabrinutost zbog vi{ednevne blokade RTS-a, smatraju}i da je to ozbiqan napad na slobodu medija i pravo na informisawe, zbog ~ega poziva me|unarodne organizacije i institucije da pru`e podr{ku slobodi medija u Srbiji i da osude sve oblike pritisaka i blokade.

Ministri Ivica Da~i}, Marko \uri} i Nenad Vuji}, posle sastanka sa predstavnicima zemaqa Kvinte, poru~ili su da protivzakonita blokada RTS-a predstavqa direktan napad na slobodu medija, bezbednost novinara i osnovne postulate pravne dr`ave.

Evropska komesarka za pro{irewe Marta Kos saop{tila je da pa`qivo prati situaciju u Srbiji, ukqu~uju}i blokadu RTS-a, i poziva sve da se uzdr`e od produbqivawa tenzija.

Studenti u blokadi nezakonito blokiraju zgrade javnog servisa od 14. aprila u 22 ~asa.

ZBOR RADNIKA RTS ZAHTEVA HITNU REAKCIJU RUKOVODSTVA I OSTAVKE UREDNIKA RTS:

„Postali smo taoci nesavesne mawine“

Zbor radnika Radio-televizije Srbije zatra`io je od rukovodstva javnog servisa i nadle`nih slu`bi da im se hitno obrate i daju jasne smernice za rad tokom trajawa blokade.

Ukoliko nam se u najkra}em roku niko ne obrati, smatra}emo da se rukovodstvo povuklo i da nije u stawu da rukovodi javnim medijskim servisom, navodi se u saop{tewu izdatom posle sastanka Zbora radnika RTS-a.

Zbor radnika zahteva i podno{ewe ostavki svih urednika i novinara koji nisu po{tovali medijske zakone i Kodeks novinara i dozvolili su da se u Dnevniku 2 i ostalim informativnim emisijama iznesu neistine i uvrede na ra~un wihovih kolega, studenata i drugih gra|ana.

Drugi razlog za ostavke, dodaje se, je odgovornost svim gra|anima Srbije, zbog toga {to su bili izlo`eni neistinitim i cenzurisanim informacijama, kakve ne dolikuju nijednom javnom servisu. Zahtevamo trenutnu promenu ure|iva~ke koncepcije informativnog programa RTS i profesionalno izve{tavawe, u skladu sa va`e}im zakonima i novinarskim kodeksom, {to podrazumeva izve{tavawe o svim aktuelnim doga|ajima u Srbiji, koji su od javnog interesa za sve gra|ane, navodi se u zakqu~cima Zbora radnika.

Nagla{ava se da se to odnosi na sve emisije informativnog programa i ukazuje da je zbog trenutnog na~ina izve{tavawa informativnog programa ve}ina zaposlenih u RTS i doslovno postala talac nesavesne i neodgovorne mawine.

OSUDE BLOKADE RTS-A: Nedopustiv pritisak na Javni servis

Ne prestaju da se ni`u osude sedmodnevne blokade zgrada Radio-televizije Srbije. Poznavaoci prilika upozoravaju da spre~avawe izve{tavawa, onemogu}avawe prava na rad zaposlenima mogu imati dalekose`ne posledice.

Vi{e od nedequ dana novinarima, snimateqima, urednicima i realizatorima RTS-a uskra}ena su prava na rad i emitovawe programa, {to je po slovu zakona Javni servis obavezan da radi. Zato ministar za evropske integracije Nemawa Starovi} o~ekuje jasnu i nedvosmislenu reakciju Brisela umesto - kako ka`e - razo~aravaju}eg saop{tewa.

Smatra da je svakome jasno da je to ne{to {to je nedopustivo i {to ne bi bilo mogu}e u bilo kojoj dr`avi Evrope, da se takav pritisak sprovodi, da se qudima koji rade, novinarima, tehni~kim licima, uskra}uju osnovna qudska i ekonomska prava.

„Mislim da je najve}i deo javnosti u Srbiji da tako ne{to mora da se obustavi. Dodatno zabriwavaju ili mlake ili nedostaju}e reakcije strukovnih udru`ewa, veoma razo~aravaju}e, blage reakcije iz EK, jer ako govorimo o tome da je imperativ po{tovawe qudskih prava i slobode medija, onda je ovo sve {to vidimo ne{to {to se sa tako ne~im kosi. Svako ima pravo na kritiku da uka`e {ta treba da bude boqe, ali niko nema pravo da uskra}uje pravo na rad i ograni~ava elementarna

prava. Zna se kako se protesti sprovode, a to nije blokirawe i ne{to {to podse}a na tala~ku krizu u kojoj se radnici RTS-a nalaze”, rekao je Starovi}.

Branko Pavlovi}, pravnik i poslanik, isti~e da je protivzakonito oduzimawe ustavom garantovanih qudskih prava –nasiqe. „Makar bilo u formi pevawa, igrawa i ne znam ni ja {ta, ali fizi~ki ti se pona{a{ kao nasilnik. Zanimqivo je da oni sebe ne do`ivqavaju kao nasilnike, a u stvari jesu”, smatra Pavlovi}.

O{trije reakcije o~ekuje i novinar Filip Rodi}.

„Konkretne akcije i reakcije nije bilo, zbog, mislim, pritiska. Sa jedne strane postoji strah dràve da }e time izazvati jo{ ve}u eskalaciju i jo{ ve}i problem, a sa druge strane novinarska udruèwa i novinari ne èle da se zameraju pre svega studentima, ali i drugim akterima koji su ukqu~eni. Verujem, da se radi o bilo kojoj drugoj televiziji, da bi to bilo osu|eno sa svih strana, a ovako vidimo blage osude novinarskih udruèwa, koja su reagovala jer je dotle do{lo da je nemogu}e }utati na to”, kaè Rodi}.

Zahtev grupe studenata i gra|ana koji blokiraju Javni servis – da se raspi{e novi konkurs za ~lanove Saveta REM-a iako je postoje}i u toku – nema nikakve veze sa RTS-om. ^lanove Saveta regulatora za elektronske medije bira Skup{tina, a RTS u taj proces nije ukqu~en. „Relativizuju mogu}i odgovor dr`ave

koja }e mo`da biti prinu|ena da primeni mere prinude, ozna~avaju}i ih kao nasiqe. To nije nasiqe. U skladu sa zakonom, primena odgovaraju}ih prinudnih mera uop{te nije nasiqe, nego uspostavqawe reda”, ka`e Pavlovi}.

^edomir Anti}, profesor Filozofskog fakulteta, ocenio je da se ustanove ne mogu uspostaviti borbom protiv wih samih.

„Kako je mogu}e da neko veruje da moè totalitarizmom i nasiqem da zavodi demokratiju, da bore}i se protiv ustanova uspostavqa ustanove? Mi vidimo veliki broj qudi koji su bili vezani za RTS, a koji se nikada nisu odvaìli sami da ne{to kaù protiv RTS-a, sada su prvi na barikadama, a nisu se odricali milionskih honorara”, rekao je Anti}. Rodi} je upitao da li bi u Americi mogla da se vidi blokada Foksa, Si-En-Ena, Em-Es-En-Bi-Sija. „Ne. Ako èlimo da budemo deo normalnog sveta, mislim da i sa RTS-om to ne treba da se dozvoli”, dodaje Rodi}.

O blokadi RTS-a ponovo se oglasila i predsednica Skup{tine Ana Brnabi}. Ka`e da je neovla{}eno spre~avawe ili ometawe emitovawa radio i televizijskog programa krivi~no delo, za koje Krivi~ni zakonik predvi|a nov~anu ili kaznu zatvora do godinu dana.

KADA

razlikova}e se od pre|a{wih papinskih pogrebnih ceremonija

Sahrana pape Frawe razlikova}e se od pre|a{wih papinskih pogrebnih ceremonija koje su tradicionalno bile rasko{ne i strogo formalne.

Wegovi prethodnici sahraweni su u kov~ezima od ~empresa, olova i hrastovine. Papa Frawa se odlu~io za jednostavni drveni kov~eg oblo`en cinkom, prenosi Bi-Bi-Si.

Tako|e je odbacio tradiciju javnog postavqawa papinog tela na podignutu platformu u Bazilici Svetog Petra.

Umesto toga, o`alo{}eni }e biti pozvani da mu odaju po{tu dok je wegovo telo u otvorenom kov~egu.

Frawa }e tako|e biti prvi papa posle vi{e od jednog veka koji }e biti sahrawen izvan Vatikana.

Po~iva}e u Bazilici Svete Marije Velike, jednoj od ~etiri glavne papske bazilike u Rimu.

Bazilika je crkva kojoj je Vatikan pridao poseban zna~aj i privilegiju. Glavne bazilike imaju posebnu vezu sa papom.

Svetski politi~ari odali

širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

Mnogi svetski politi~ari odali su po{tu papi Francisku isti~u}i da je on uspeo da inspiri{e milione qudi i izvan katoli~anstva.

Ameri~ki potpredsednik Xej Di Vens, jedan od politi~ara koji je imao posledwi susret sa papom, poru~io je da je sre}an {to ga je ju~e video.

„Moje srce je za milione hri{}ana {irom sveta koji su ga voleli. Uvek }u ga pamtiti po besedi koju je odr`ao u prvim danima Kovida 19. Bilo je zaista lepo. Neka mu Bog upokoji du{u”, naveo je Di Vens.

rekav{i da ose}a „veliku prazninu” jer je argentinski pontif bio wegova „referentna ta~ka”.

„S velikim bolom sam primio vest o smrti pape Frawe, ose}aju}i ozbiqnu prazninu koju dovodi do gubitka ta~ke oslonca koju je on uvek predstavqao za mene”, naveo je papa.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navela je na istoj dru{tvenoj mre`i da svet danas „oplakuje smrt pape Frawe”.

Premijerka Italije, \or|a Meloni izrazila je duboku tugu zbog smrti pape Franciska i rekla da je „oti{ao veliki ~ovek”.

Meloni je ponovila da je papa bio „veliki ~ovek i veliki pastir” i da }e Italija nastaviti wegovim putem, koji je doveo do promene u pravcu mira, prenela je Ansa.

„Papa Frawa je oti{ao u dom Oca. Ova vest nas duboko rastu`uje, jer nas je napustio veliki ~ovek i veliki pastir. Imala sam privilegiju da u`ivam u wegovom prijateqstvu, savetima i u~ewima, koji nikada nisu izostali, ~ak ni u trenucima isku{ewa i patwe”, istakla je premijerka.

Meloni je podsetila na papine re~i kada je govorio o mo}i dara koji ponovo ~ini da sve procveta i da pomiri ono {to se qudima ~ini nepomirqivim.

Predsednik Italije Ser|o Matarela tako|e je izrazio tugu zbog smrti pape,

„Svojom ponizno{}u i ~istom qubavqu prema onima mawe sre}nim, inspirisao je milione, daleko izvan Katoli~ke crkve. Moje misli su sa svima onima koji ose}aju ovaj duboki gubitak. Neka na|u utehu u ideji da }e nasle|e pape Frawe nastaviti sve da nas vodi ka pravednijem, mirnijem i saose}ajnijem svetu”, navela je ona.

Francuski predsednik Emanuel Makron tako|e je izrazio duboko po{tovawe prema papi, isti~u}i da je uvek bio uz najrawivije i najslabije ~lanove dru{tva.

„U vremenu rata i brutalnosti, imao je ose}aj za druge, za najslabije”, rekao je Makron i dodao da je papa, od Buenos Ajresa do Rima, `eleo da crkva donese radost i nadu najsiroma{nijima, preneo je Rojters.

Budu}i kancelar Nema~ke Fridrih Merc, rekao je da }e papa biti zapam}en po neumornom zalagawu za najugro`enije pripadnike dru{tva.

„Bio je vo|en skromno{}u i verom u Bo`je milosr|e”, napisao je Merc na Iksu.

I izraelski predsednik Isak Hercog poslao je poruku sau~e{}a, nagla{avaju}i duboku veru i saose}awe pape.

„Posvetio je svoj `ivot pomo}i siroma{nima i pozivao je na mir u svetu u kojem vladaju sukobi. Nadam se da }e wegove molitve za mir na Bliskom istoku i za bezbedan povratak talaca u Gazi uskoro biti usli{ene”, naveo je Hercog na Iksu.

RAT U UKRAJINI

Napad dronovima na Odesu, troje povre|eno; Rusija: Likvidirana grupa pla}enika kod Pokrovska

Rat u Ukrajini – 1.154. dan. Najmawe tri osobe su povre|ene u ruskom napadu na crnomorsku luku Odesu, saop{tili su ukrajinski zvani~nici. Sa druge strane, ruska vojska tvrdi da je likvidirala grupu pla}enika iz Portugalije kod Pokrovska u regionu Dowecka. [ef francuske diplomatije: Sklapawe primirja zavisi od Putina, Evropa ima „crvene linije” Ministar spoqnih poslova Francuske @an Noel Baro izjavio je da su evropske zemqe pro{le nedeqe obavestile Va{ington o elementima koji su za wih neprihvatqivi u pregovorima u vezi mogu}eg mirovnog sporazuma izme|u Ukrajine i Rusije.

„Jedino nas interesuju odbrana francuskih interesa i evropska bezbednost. To je razlog {to smo, po{to su SAD odlu~ile da preuzmu ulogu posrednika, obavestili Va{ington {ta su na{e crvene linije”, rekao je Baro, uz poruku da evropski lideri od toga ne}e odustati.

Na pitawe da li je realna procena ameri~kog predsednika Donalda Trampa da mirovni sporazum mo`e biti postignut ove nedeqe, Baro je odgovorio da to zavisi od {efa ruske dr`ave Vladimira Putina.

Kremq: Pregovori mogu}i ako Ukrajina ukloni prepreke Moskovski Kremq je saop{tio da nema konkretnih planova za razgovore izme|u Rusije i Ukrajine, ali bi do takvih kontakata moglo do}i ako bi Ukrajina „bila voqna da ukloni odre|ene prepreke”.

Zelenski: Ostajemo pri ponudi da ne napadamo civilnu infrastrukturu Ukrajina ostaje pri svom predlogu da se ne napada civilnu infrastrukturu i o~ekuje jasan odgovor Moskve, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelen-

ski. Napomenuo je da je Rusija odbacila ne samo ameri~ki predlog o potpunom i bezuslovnom prekidu vatre, ve} i predlog da se nastave aktivnosti u ciqu mira posle Uskrsa. „Sve jo{ jednom demonstrira {ta Moskva zaista `eli. Ipak, Ukrajina ostaje pri svom predlogu da se ne udara bar na civilnu infrastrukturu. I o~ekujemo jasan odgovor Moskve. Spremni smo na svaki razgovor kako da to obezbedimo”, naglasio je ukrajinski lider.

Ukrajina: Rusija lansirala 54 drona tokom no}i

Ukrajinske vazduhoplovne snage saop{tile su da je Rusija tokom no}i lansirala 54 bespilotne letelice. Vazduhoplovstvo je navelo da je oborilo 38 dronova i da jo{ 16 nije stiglo do svojih ciqeva. Napad dronovima na Odesu – troje povre|eno, o{te}ena infrastruktura Najmawe tri osobe su povre|ene u napadu na Odesu, saop{tili su ukrajinski regionalni zvani~nici. Usled napada, izbili su i po`ari, o{te}ena je civilna infrastruktura i vozila.

Ne možete da odete na glasanje na dan održavanja izbora, u subotu, 3. maja?

Prema zakonu, svi australijski državljani od 18 godina i stariji moraju da glasaju.

Ako ne možete da odete na biračko mesto na dan održavanja izbora, možda imate pravo da:

• glasate ranije u centru za ranije glasanje, ili

• se prijavite za glasanje poštom.

Mogućnosti i pravo na ranije glasanje možete da proverite na aec.gov.au/early

Do sada ste poštom već trebali da primite zvanični vodič za izbore. U njemu se nalaze sve informacije koje su vam potrebne da bi se vaš glas računao.

Skenirajte QR kod u nastavku da biste preuzeli vodič za izbore.

Vaš glas će oblikovati Australiju.

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

vi{e zavise od Kine nego obrnuto

SAD zna~ajno zavise od uvoza iz Kine, pri ~emu vi{e od tre}ine ukupnog uvoza dolazi iz Kine, sa 198 razli~itih proizvoda, dok Kina uvozi samo 68 artikala iz SAD, govore podaci nacionalnih statisti~kih slu`bi.

Taj disbalans je postao jo{ izra`eniji nakon {to je predsednik SAD Donald Tramp 2. aprila potpisao izvr{nu naredbu kojom se uvode „recipro~ne” carine na uvoz iz drugih zemaqa, ukqu~uju}i Kinu, koja je pogo|ena jednom od najvi{ih carinskih stopa u istoriji - tarifom od 54 odsto, navodi ruska agencija.

Kao rezultat tog poteza, carine na kineske proizvode u SAD dostigle su vrednost od 145 odsto, dok carine na ameri~ke proizvode u Kini iznose 125 odsto.

Stru~waci smatraju da ovako visoke takse mogu da dovedu do prakti~nog prekida trgovine izme|u dve najve}e svetske ekonomije. Me|u 68 grupa proizvoda, kinesko tr`i{te je pro{le godine u velikoj meri zavisilo od ameri~kog uvoza, naro~ito kada je re~ o `ivini, gde su SAD ~inile ~ak 93 odsto kineskog uvoza. Tako|e, vi{e od 70 odsto kineskog uvoza ~inili su korejski usevi, mesni proizvodi, a oko dve tre}ine je ~inila prodaja upaqa~a i biqke sirak.

Sjediwene Dr`ave su, tako|e, bile glavni snabdeva~ Kine sa 60 odsto ogledala, kaolina, tantala, celuloze, aviona, turbomlaznih motora, gasnih turbina, sto~ne hrane i kvarca. Ostala roba, za koju su SAD ~inile najmawe tre}inu isporuka, ukqu~ivala je antibiotike, pamu~na vlakna i kamione.

Proizvode koje su Kinezi najvi{e kupovali iz SAD bili su naftni derivati, vredni 14 milijardi dolara, iako je udeo SAD u kineskom tr`i{tu naftnih derivata 16 odsto.

Sli~na situacija va`i za robu vrednu milijardu dolara i vi{e, gde je vi{e od tre}ine dolazilo iz Sjediwenih Dr`ava, ukqu~uju}i turbomlazne motore - vredne 6,6 milijardi dolara, avione - 5,3 milijarde dolara, acikli~ne ugqovodonike - 2,8 milijardi dolara, pamu~na vlakna - 1,85 milijardi dolara i jo{ 1,7 milijardi dolara vredne isporuke.

Za više informacija, pogledajte aec.gov.au/translated 1300 720 147

Odobrio predsednik Izborne komisije, 10 Mort Street, Canberra. Authorised by the Electoral Commissioner, 10 Mort Street, Canberra.

Nekoliko republikanaca postavilo je rokove za svoju spremnost da podnose ekonomske posledice „trgovinskog rata” ameri~kog predsednika Donalda Trampa, objavio je „Politiko”. Trenutno, ve}ina wih veruje da }e se ekonomska situacija popraviti.

U intervjuima sa republikanskim liderima u nekoliko kqu~nih dr`ava otkriveno je da postoji stav da bi „ekonomski {ok” mogao negativno da uti~e na izglede stranke na izborima.

Iako neki veruju da bi Trampu trebalo vremena da sprovede promene, drugi smatraju da bi bira~i mogli da izgube strpqewe ve} do leta, dok neki veruju da Tramp ima oko godinu dana da poka`e rezultate. Neki su upozorili da bi, ako ekonomija „potpuno propadne”, to moglo da bude „ozbiqan politi~ki problem” za Trampa. Trampov trgovinski rat ve} ima politi~ke posledice,

Sa druge strane, me|u proizvodima gde kineske firme ~ine vi{e od tre}ine isporuka na ameri~ko tr`i{te, najistaknutiji su telefoni - 50,9 milijardi dolara, sa sni`enom carinom od 20 odsto umesto 145 odsto na ostalu robu, elektri~ne baterije - 17,9 milijardi dolara, video-igre i konzole, tako|e vredne 17,9 milijardi dolara, i elektri~ni bojleri - 6,6 milijardi dolara.

Amerikanci su kupili vi{e od 90 odsto od jedanaest artikala iz Kine, ukqu~uju}i kolica za bebe, ki{obrane, termose i vatromete.

Kineski dobavqa~i ~ine vi{e od dve tre}ine ameri~kog uvoza krede, mangana, itrijuma i skandijuma.

isti~u analiti~ari. Iako je u po~etku imao vi{e od 50 odsto podr{ke, wegova popularnost je sada u padu. Mnogi Amerikanci smatraju da se ekonomija pogor{ava, a i me|u republikanskim bira~ima, koji su ga podràvali kroz brojne krize, podr{ka je po~ela da mu opada. Ipak, mnogi lideri unutar stranke smatraju da je Trampova trgovinska politika dugoro~no dobra za zemqu. Mnogi od wih upozoravaju da vreme nije neograni~eno. Iako veruju da Tramp ima pravo da mewa stvari, oni znaju da, ukoliko ekonomska situacija ne bude boqa u roku od godinu dana, mogu da o~ekuju nezadovoqstvo me|u bira~ima. Predsednik SAD Donald Tramp 9. aprila odobrio je da se odluka o carinama na uvoz odloì za 90 dana svim zemqama osim Kine. Istovremeno, odlu~io je da se carina na uvoz iz Kine pove}a na 125 odsto. Kina je pove}ala svoje carine na uvoz iz SAD na 125 odsto, eskaliraju}i tako trgovinski rat izme|u dve najve}e svetske ekonomske sile. Roba koja dolazi iz Kine u Sjediwene Ameri~ke Dràve od sada podleè carinama od najmawe 145 odsto, pojasnila je Bela ku}a. Recipro~na carina od 125 odsto koju je Tramp objavio za Kinu dodaje se na tarifu od 20 odsto, koja je ve} bila na snazi.

Da li smo spremni na dobrovoqnu `rtvu zarad op{teg dobra

U danima zavr{etka vaskr{weg posta Crkva svake godine iznova proìvqava Hristovo stradawe kroz bogosluèwa i molitve, ali ujedno i ponovo promi{qa o zna~ewu wegove dobrovoqne `rtve na krstu. Nesumwivo da je za nas hri{}ane `rtva Sina Bo`jeg temeq na kojem se zasniva spasewe svijeta, ali budu}i da je rije~ o doga|aju koji se zbio prije vi{e od 2000 godina, on se, ~ak i me|u vjeruju}ima, nerijetko poima prije svega kao dalek, simboli~an ~in, odnosno kao samo jo{ jedan segment – dodu{e, veoma vaàn – u bogatom mozaiku koji sa~iwava hri{}ansku/pravoslavnu tradiciju.

Drugim rije~ima, tuma~ewa Hristovog raspe}a nerijetko su, ako izuzmemo akademski teolo{ki diskurs, li{ena nastojawa da se prodre u wegovu pravu su{tinu i smisao, {to posqedi~no, gotovo u stopu, prati i utisak da nije posrijedi „,`iv“, stvaran doga|aj, nego dio nekog udaqenog, nestvarnog hri{}anskog dekora. Sve ovo je, usu|ujem se re}i, o~ekivano i svojstveno qudskoj prirodi, koja se te{ko poistovje}uje s onim {to ne vidi sopstvenim o~ima, {to nipo{to ne zna~i da se mi nu`no moramo prikloniti takvoj percepciji, bez napora da napravimo iskorak u pravcu dubqeg razumijevawa stvari.

Redovi koje slijede predstavqaju poku{aj da se odgovori na pitawe zna~aja `rtve i po`rtvovawa u na{em vremenu, a prije svega {ta to danas moèmo nau~iti iz Hristovog `rtvenog podviga. Samo raspe}e Isusa Hrista nije bilo samo doga|aj neophodan za spasewe svijeta, kao {to nije bilo ni samo svirepi ~in egzekucije nekoga ko je smatran prijetwom po tada{wu doma}u i stranu vlast (na ~emu tokom su|ewa pred Pilatom sve vrijeme insistiraju judejske vo|e i prvosve{tenici). On tako|e nije prosto nevino i nepravedno stradawe, kao ni puki poku{aj da se zatre jedna zajednica u nastajawu, ~ije se razmjere i veli~ina, u trenutku Hristovog raspe}a, jo{ uvijek ne naziru, kao ni uticaj koji }e imati na svijet u kojem danas ìvimo. Hristovo raspe}e je sve navedeno, ali i mnogo vi{e od toga – ono je najsna`nija potvrda djelatne, ìve i beskompromisne qubavi do dana dana{weg (ma koliko onim skepti~nijim me|u nama ta qubav djelovala isuvi{e utopijski i romantizovano).

SVESNA I DOBROVOQNA @RTVA

Na {ta zapravo isticawem takve Hristove qubavi poku{avam da uka`em? Hristovo stradawe je, kao preduslov spasewa svijeta, unaprijed bilo odre|eno, ali Hristos nijednog trenutka nije bio primoran da pristane na tu `rtvu. Dakle, za spasewe svijeta Hristova `rtva bila je neophodna, ali sam Hristos ni~im nije bio prisiqen da svoju `rtvu sprovede u djelo – naprotiv, on wu podnosi svjesno i dobrovoqno.

Nesumwivu potvrdu za ovu tvrdwu nalazimo u Jovanovom jevan|equ, u kojem Hristos, izme|u ostalog, kaè: „Zato me i qubi Otac {to ja polaèm du{u svoju da je opet uzmem. Niko je ne uzima od mene, nego ja sam od sebe polaèm. Vlast imam poloìti je, i vlast imam opet uzeti je; ovu zapovest primih od Oca svojega“ (Jn. 10:17–18).

Isto nam potvr|uje i Matejevo jevan|eqe, u kojem se na jednom mjestu opisuje sqede}i prizor: „I oti{av{i malo napred pade na lice svoje mole}i se i govore}i: O~e moj! ako je mogu}e, neka me mimoi|e ~a{a ova; ali opet ne kako ja ho}u, nego kako ti“ (Mt. 26:39). Ova sce-

@rtvovati se u ovom trenutku zna~ilo bi, izme|u ostalog, stati uz one koji se bore za op{te dobro i pravdu, a ne iskqu~ivo za sebe i svoje interese. Ili pak re}i glasno i jasno ono {to mislimo, uprkos represiji i strahu

na u Getsimanskom vrtu, iako ukazuje na unutra{wi konflikt u samom Hristu, potvr|uje i wegovu potpunu spremnost da dobrovoqno prihvati voqu Bo`ju.

Drugim rije~ima, Hristos je u svakom ~asu – u tome i jeste su{tina Bo`je slobode koja je data svakom ~ovjeku, pa samim tim i Hristovoj o~ovje~enoj li~nosti – mogao odustati od svoje `rtve, mogao je ne samo zavapiti Ocu da ga zaobi|e ~a{a koja mu je namijewena, nego i zaista u~initi da ga ona zaobi|e. Ali on je – i u tome je, ~ini mi se, pored spasewa svijeta, najva`nija „posqedica“ Hristove `rtve – pokazao da qubav kao takva, u wegovom slu~aju prema Ocu nebeskom i cjelokupnoj tvorevini, podrazumijeva u prvom redu odgovornost, a odgovornost nerijetko sa sobom nosi i neophodnost `rtvovawa.

KAD JE DOBROBIT DRUGIH

VA@NIJA OD VLASTITE

Volim – dakle odgovoran sam, izme|u ostalog, za voqena bi}a, {to zna~i da mi je wihova dobrobit va`na, va`nija i od vlastite dobrobiti. To ujedno zna~i i da povremeno moram da istrpim muku i stradawe (naravno da je Hristovo stradawe daleko od obi~ne muke, ali je, usu|ujem se re}i, su{tina `rtve gotovo uvijek ista: `rtvujem se zna~i ~inim ono {to, vjerovatno, ne bih bio u stawu da u~inim svojevoqno da ne volim bli`weg svog).

Iz ovoga nedvosmisleno proizlazi da qubavi (a samim tim ni `rtve) bez odgovornosti zapravo i nema, jer ako qubav ne prati osje}aj odgovornosti, onda ona rizikuje da postane puko zadovoqewe sopstvenih potreba i hrawewe ega, bile te potrebe duhovne ili fizi~ke prirode, ili pak i jedne i druge.

Qubav, dakle, nikada nije stati~na, nepokretna, ona bi trebalo uvijek da podrazumijeva iskorak iz sebe u pravcu onih koje volimo, u pravcu djelawa za wihovu dobrobit. U svojoj su{tini ona nije samo izla`ewe iz sebe, ve} i pretpostavqawe sopstvenom postojawu ne~eg ve}eg i zna~ajnijeg od sebe – bi}â koje volimo. Qubav nije mogu}a, ~vrsto u to vjerujem, ako duboko u nama ne do|e do potirawa sebi~nosti, jer istinska qubav bi trebalo da bude iznad svake sebi~nosti.

Upravo takva nesebi~na qubav, izme|u ostalog, ~ini da bez prisile pristajemo na `rtvu ili po`rtvovanost. A veli~ina i iznimnost Hristove `rtve jeste, da se vratimo na to, upravo u pomenutoj dobrovoqnosti. Hristos i prije nego {to

}e biti razapet zna strahotu svoga puta, dakle zna da je to put koji vodi u smrt. On dobrovoqno prolazi kroz smrt da bi je pobijedio vaskrsewem, a sve to ~ini radi qubavi i spasewa drugih. Ali, da bi se taj put spasewa dogodio bilo je potrebno pro}i kroz patwu i stradawe, a nesumwivo i kroz strah, kojeg ni Sin Bo`ji – uprkos sna`noj vjeri u misiju koja mu je povjerena i u wen ishod – nije bio po{te|en, ~emu svjedo~i pomenuti vapaj u Getsimanskom vrtu. Uprkos tome {to ga na momente zapquskuje osje}aj napu{tenosti i straha, on ipak od svog puta ne odustaje. To wegovo neodustajawe bez obzira na te`inu stradawa koje mora da podnese ~ini wegovu `rtvu jo{ uzvi{enijom. Kasnije }e tim istim `rtvenim putem kora~ati i mnogi hri{}anski mu~enici.

NA[E I HRISTOVO VREME

NE PODRAZUMEVA ISTE

VIDOVE @RTVOVAWA

Tako je bilo kroz istoriju hri{}anstva, ali {ta je sa savremenim trenutkom? Da li je svijet u kojem `ivimo, s pojedincima vrlo jasno orijentisanim ka stavqawu sebe i svojih potreba na prvo mjesto, spreman na dobrovoqnu `rtvu, na `rtvu uop{te, ~ak i u granicama naju`e porodice?

Prije nego {to poku{am odgovoriti na ovo pitawe naglasio bih da qubav prema sebi nesumwivo jeste va`na i da je treba, u zdravim okvirima, wegovati jer wena atrofija je jednako pogubna kao i hipertrofija. Ipak, uprkos tome {to posvema{we insistirawe na va`nosti stavqawa sebe i sopstvenih potreba na prvo mjesto danas ~esto odvodi u krajnosti i izvitoperewa raznih vrsta, ne ~ini mi se da su qudi bitno druga~iji (sebi~niji) u odnosu na Hristovo vrijeme, kojem su, ba{ kao i na{em vijeku, jednako bili svojstveni i qudski sebi~luk, glupost, konformizam, strah, potreba za mo}i… Samo je mo`da istorijski kontekst unekoliko druga~iji (mada, ako pa`qivije razmislimo, ni tu ne}emo uo~iti velike razlike). Ali ono {to je jo{ va`nije naglasiti, naro~ito u svjetlu teme o kojoj je rije~, jeste to da egocentri~ni odnos prema sebi i tada, a i danas nu`no vodi do udaqavawa od bli`weg i na svojevrstan na~in umrtvquje na{u potrebu da se za bilo koga drugog `rtvujemo osim za sebe. S takvim kontrastom u pozadini, Hristova `rtva, ako je to uop{te mogu}e, djeluje jo{ uzvi{enije. Me|utim, jedna razlika se ipak sama

po sebi name}e u pomenutom pore|ewu, a to je da `rtvovati se u na{e i u Hristovo vrijeme ne podrazumijeva iste vidove `rtvovawa. I na{a stvarnost zahtijeva velike `rtve, ali `rtvovati se u na{em slu~aju samo je naizgled jednostavnije, a opet se, paradoksalno, radi o jednoj te istoj ugro`enosti qudske egzistencije. @rtvovati se u ovom trenutku zna~ilo bi, izme|u ostalog, stati uz one koji se bore za op{te dobro i pravdu, a ne iskqu~ivo za sebe i svoje interese. Ili pak re}i glasno i jasno ono {to mislimo, uprkos represiji i strahu. Zbog glasno artikulisanog mi{qewa sigurno vas danas ne}e razapeti na krstu – jer su metode odmazde ipak daleko sofisticiranije, {to svakako ne zna~i da su mawe podmukle –ali }e vas bez sumwe raspiwati u medijima, ucjewivati gubitkom posla ili uskra}ivawem plata.

^INE]I DOBRO DRUGIMA, MI GA

ZAPRAVO ^INIMO I SAMI SEBI

Ono {to je ipak neosporno jeste ~iwenica da i u Hristovo i u na{e vrijeme `rtva – pored qubavi prema bli`wem, svom narodu, profesiji, istini – podrazumijeva iznad svega visoke eti~ke principe i li~ni integritet. Drugim rije~ima, najteè je biti autenti~an i ne pristati na kompromise koji ukqu~uju poigravawe sa sopstvenom ~a{}u, savje{}u i, na koncu, i samom qubavqu prema bli`wem. Upravo se zbog toga ~ini da bi danas najve}i ~in po`rtvovawa bilo, recimo, prihvatawe odgovornosti za sopstvene postupke i djela – uprkos potrebi za o~uvawem pozicija mo}i – i to prije svega od strane onih koji se nalaze na odgovornim poloàjima u dru{tvu. Te`wa ka prostom o~uvawu mo}i nesumwivo nije ekskluzivitet samo na{eg doba (prisjetimo se na trenutak ponovo Pilata i judejskih mo}nika), ali tu besramnu pojavu u kontekstu vje~nosti zauvijek je nadglasala i pobijedila Hristova `rtva i vaskrsewe. Nadahnuti tom pobjedom ni mi ne bismo smjeli pristajati na pilatovske kompromise, prawa ruku i odricawa od odgovornosti. Za one jo{ uvijek hrabre, ~estite i spremne da se `rtvuju ne samo za sebe nego i za druge, vaqa naglasiti da se zna~aj `rtve nije promijenio od Hristovog vremena do danas. Zato Hristovo stradawe nije neki daleki doga|aj s kojim se ne moèmo poistovjetiti ili ga oìvjeti pred na{im o~ima. On je i na{a realnost, doga|aj koji nas svake godine iznova podsje}a na stvarnost koju ìvimo, kao i na neophodnost `rtve i po`rtvovawa. A qubav i po`rtvovawe za bli`weg jesu ono {to nas u ovom haoti~nom svijetu smiruje, uravnoteùje, {to nam pomaè da o~uvamo tu boànski nit u sebi (jer podsje}awa radi, svi smo stvoreni po obli~ju Bo`jem, ali to boànsko u nama s vremenom moè da se zamagli i izgubi). Qubav i po`rtvovawe su mjerilo na{e qudskosti, oni nam pomaù da pobijedimo zlo u ovom svijetu. Na kraju, ne smijemo izgubiti iz vida da je po`rtvovanost prije svega ono dobro koje u~inimo drugih radi, a ne samo sebe radi. Ali kako je sve u ìvotu me|usobno povezano i uslovqeno, ~ine}i dobro drugima, mi ga zapravo ~inimo i sami sebi. Onog trenutka kada izgubimo u potpunosti sposobnost da ~inimo dobro za druge, da se `rtvujemo za bli`we, bi}e to siguran znak da su qubav i empatija nestale iz ovog svijeta, a da se sam taj svijet pretvorio u pakao na zemqi. Eto jednog od najva`nijih razloga za{to se svake godine iznova prisje}amo Hristove `rtve i vaskrsewa kao na{e vje~ne nade i potrebe…

Dodik: Ako mi CIK zabrani da se kandidujem za predsednika RS, bi}u premijer

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da }e biti premijer RS ako mu Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine, zabrane kandidaturu na op{tim izborima slede}e godine.

„Stvari su sada neizvesne, jer oni meni mogu da zabrane kandidaturu putem CIK-a. Hipoteti~ki govorim sada. I da mi zabrane kandidaturu, bi}e kandidat neko drugi u ime vladaju}e koalicije i pobedi}e. I onda }u ja biti premijer“, rekao je Dodik u intervjuu za bawalu~ki „Glas Srpske“.

Dodao je da mu „ne mogu zabraniti da bude premijer“, naglasiv{i da je „za wih to opasnije nego da je predsednik“.

Dodik je daqe rekao da u BiH ne}e biti nikakvih sukoba ni rata.

„Bo{waci, muslimani, `ele nekakvo drugo poluvreme, oni bi rado u{li u sukob, jer misle da tako mogu ostvariti neke svoje ciqeve. Ali vidqivo je da od toga nema ni{ta“, kazao je on.

Dodao je da entitetska vlast „nema nameru da ratuje, ali da }e braniti Republiku Srpsku politi~kim sredstvima“.

„Nismo zainteresovani ni za Sarajevo, ni za Tuzlu, ni za bilo {ta u Federaciji BiH… Za mene je FBiH odavno

inostranstvo. Sud BiH je na~inio mnogo prekr{aja, samo wegovo postojawe je problemati~no“, naveo je Dodik.

Presudu Suda BiH, koji mu je izrekao zatvorsku kaznu od godinu dana i {est godina zabrane obavqawa du`nosti predsednika, nazvao je politi~ki motivisanom, oceniv{i da je „politi~ka zloupotreba pravosudnih organa u Sarajevu iskqu~ivo u funkciji muslimana“.

„I protiv toga se borim. Ako sru{ite autoritet kao {to je Milorad Dodik, bar drugi govore da sam autoritet, {ta }e onda biti sa nekim drugim? [ta }e se de{avati drugim predsednicima Republike? Da li }e smeti da potpi{u neki ukaz o progla{ewu zakona? Ili }e pitati Sarajevo za sve“, kazao je Dodik.

Prema wegovim re~ima, on se bori za status RS u okviru BiH, ali, kako je kazao, „ustavne BiH, a ne one koju `ele muslimani“.

Smatra da }e krizu BiH biti re{ena „kroz neku formu politike, jer kriza je izazvana politi~kim procesom“.

Upitan da li je zadovoqan brojem pripadnika Agencije za istrage i za{titu BiH (SIPA) koji su napustili tu policijsku agenciju i pre{li u MUP RS, na {ta ih je pozvala vlast tog bh. entiteta posle zabrane SIPA da deluje u RS, Dodik je rekao da je o~ekivao da }e biti druga~ije i da je to „pora`avaju}e“.

REPUBLIKA SRPSKA PROGLASILA 27. APRIL

DANOM @ALOSTI:

Obele`avawa se}awa na `rtve usta{kog genocida

Vlada Republike Srpske proglasila je 27. april Danom `alosti povodom obele`avawa Dana se}awa na `rtve usta{kog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH od 1941. do 1945. godine.

Vlada Srpske je pozvala sve republi~ke organe i organizacije, organe jedinica lokalne samouprave, javna preduze}a, ustanove i druge organizacije, da istaknu zastave na pola kopqa, te da se kulturne i sportske manifestacije, kao i televizijski i radijski sadr`aj prilagode Danu `alosti.

Istog dana, u Spomen podru~ju Dowa Gradina kod Kozarske Dubice, obavi}e se parastos `rtvama usta{kog zlo~ina u Koncentracionom logoru Jasenovac.

Ove godine navr{ava se 80 godina od proboja posledwe grupe jasenova~kih logora{a i zatvarawa zloglasnog Koncentracionog logora Jasenovac.

Proboj posledwe grupe logora{a izvr{en je 22. aprila 1945. godine sa ciqem da se cijelom svetu ispri~a stra{na istina o zverstvima koja su vr{ena u sistemu Koncentracionog logora Jasenovac i wegovom najve}em strati{tu Dowoj Gradini. Koncentracioni logor Jasenovac osnovan je avgusta 1941. godine i ~inilo ga je pet logora.

Selo Dowa Gradina prikqu~eno je sistemu logora. Skelom preko reke Save usta{e su prevozile logora{e na likvidaciju u Dowu Gradinu. O tome danas svedo~e masovne grobnice u Dowoj Gradini, wih 105 grobnih poqa.

Prema podacima Zamaqske komisije Hrvatske za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a iz 1945. godine broj `rtava logora kre}e se oko 500.000 do 600.000 sa naglaskom da se ta~an broj `rtava nikad ne}e mo}i utvrditi zbog toga {to je mnoge `rtve „progutala” Pa}ilijeva pe}, mnoge je odnela reka Sava.

„Istra`ivawa vr{ena 60-ih i 70-ih godina pro{log veka dala su podatke prema kojima je u sistemu Koncetracionog logora Jasenovac ubijeno 700.000 qudi, od toga 500.000 hiqada Srba 33.000 Jevreja, 40.000 Roma, 127.000 antifa{ista. Od toga je 20.000 bilo dece” - saop{tila je Vlada Srpske.

„To je poraàvaju}e. Postoje Srbi koji su spremni da rade za Sarajevo i BiH, a protiv Republike Srpske. Oni koji ostaju u SIPA spremni su da rade protiv Srpske. êkamo formirawe specijalnog tuìla{tva i suda pa }emo delovati“, upozorio je on.

Od 300 zaposlenih Srba u SIPA samo wih {estoro je napustilo tu agenciju i pre{lo u MUP RS, navedeno je ranije iz te policijske agencije.

U saobra}ajnoj nesre}i kod

Prwavora

poginuli poslanik u Skup{tini RS, supruga i dete

U saobra}ajnoj nesre}i na auto-putu „9. januar” poginuli su narodni poslanik Republike Srpske Sr|an Todorovi}, wegova supruga i maloletno dete, prenosi RTRS. U nesre}i je povre|eno dvoje dece.

Prema re~ima generalnog direktora UKC Republike Srpske Vlade \aji}a, u popodnevnim ~asovima u Urgentni centar je primqeno dvoje dece s povredama glave i tela zadobijenim u saobra}ajnoj nesre}i.

„Povrede su adekvatno zbrinute, a pacijenti su nakon pru`ene adekvatne zdravstvene wege hospitalizovani i daqa dijagnostika i terapija je u toku. Povrede nisu opasne po `ivot”, istakao je \aji} za RTRS.

Iz Policijske uprave Bawa-

luka istakli su da se nesre}a, u kojoj je u~estvovalo putni~ko i teretno vozilo, dogodila u 12.50 u mestu Pura}i.

Prema nezvani~nim informacijama, tragedija se dogodila kada je automobil „volvo” udario u prikolicu kamiona koji je, zbog

ranije nezgode, stajao na putu. Kamion je prethodno u~estvovao u saobra}ajnoj nezgodi sa drugim automobilom.

Zbog udesa, oba vozila su stajala na auto-putu kada je velikom brzinom nai{ao „volvo” i podleteo pod prikolicu kamiona.

Uskoro prve liturgije u srpsko-ruskom hramu

Iz kamena i vere, molitve i tradicije uzdigao se pravoslavni hram koji }e uskoro postati jedno od najva`nijih duhovnih odredi{ta Bawaluke, ali i duhovni zavet prijateqstva dva naroda. Osam godina od po~etka gradwe i sedam godina nakon {to su osve{tani wegovi temeqi, hram Preobra`ewa Gospodweg, to jest srpsko-ruski hram, poprima svoje kona~ne, duhovno i arhitektonski upe~atqive obrise. Srpsko-ruski hram i duhovno-kulturni centar u Bawaluci gradi se u ~ast porodice Romanov. Kao prototip budu}eg hrama izabran je hram ^uda arhangela

Mihaila iz 1358. godine, koji se nalazio u Kremqu i koji je poru{en nakon Oktobarske revolucije.

„Zavr{etak grubih radova o~ekuje se u drugoj polovini godine, kada }e biti slu`ena i prva sveta liturgija povodom zakrovqewa objekata, kao i osve}ewa i podizawa natkupolnih krstova i zvona”, potvrdio je za „Politiku” protojerej Dragan Maksimovi} iz Crkvene op{tina Bawaluka.

On je pojasnio da je povr{ina hrama sa galerijom 610 kvadratnih metara.

„U wemu }e istovremeno na bogoslu`ewima mo}i prisustvovati oko 750 vernika. Visina zvonika sa krstom je 48,79 metara, a velike kupole sa krstom 43,20 metara”, rekao je Maksimovi}.

Srpsko-ruski hram gradi se u ~ast ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova.

Ovaj hram ima dodatnu simboliku i zna~ewe jer }e predstavqati simbol vi{evekovnog prijateqstva dva naroda. Povrh toga, to je hram kroz koji su Srbi napokon na jedan vidqiv na~in izrazili svoju zahvalnost ruskom caru Nikolaju Drugom Romanovu, koji je u{ao u Prvi svetski rat protiv Austrougarske i za{titio interes na{eg naroda na Balkanu.

U sistemu Koncetracionog logora Jasenovac ubijeno 700.000 qudi

Graditeq „Beograda na vodi“ planira ulagawe na Velikoj pla`i

[eik koji je graditeq Burx Kalife ili Beograda na vodi - planira ulagawe na Velikoj plaì u Ulciwu. Opozicija, ekolozi i gra|ani upozoravaju na zaobilaèwe zakona i rasprodaju dràve.

Crnogorski poslanici bi trebalo da usvoje sporazume Crne Gore i Ujediwenih

obezbedi zemqi{te investitoru bez primene javnih nabavki, tendera ili procedura propisanih nacionalnim zakonodavstvom kojim se ure|uje oblast dr`avne imovine.

Arapskih Emirata (UAE) o ekonomskoj saradwi, turizmu i razvoju nekretnina. O~ekuje se da parlamentarna ve}ina podrì sporazume koje su nedavno u Dubaiju potpisali premijer Milojko Spaji} i potpredsednik Vlade UAE {eik Abdulah bin Zajed Al Nahijan, a kojima se arapskom milijarderu Mohamedu Alabaru otvaraju vrata da, nakon Srbije, Albanije i Hrvatske, ulaè i u Crnu Goru, konkretno u Veliku plaù kod Ulciwa.

BURNE REAKCIJE NA LOKALNOM I DR@AVNOM NIVOU

Uo~i glasawa o predlozima zakona o potvr|ivawu sporazuma Crne Gore i UAE protestuju opozicija, vlast u Ulciwu, ekolozi i deo civilnog sektora.

Crnogorska Agencija za za{titu konkurencije najavila je da }e istra`iti da li se kr{e pravila dr`avne pomo}i u ovom slu~aju, a Agencija za spre~avawe korupcije je konstatovala da je posebno sporno to {to se Vlada sporazumom obavezuje da

Opoziciona partija URA podnela je krivi~nu prijavu Specijalnom tu`ila{tvu protiv premijera Spaji}a zbog potpisivawa dokumenta koji, kako su saop{tili, nije ni{ta drugo do sporazum o rasprodaji Crne Gore. Vlada je, ina~e, sporazume o saradwi sa UAE usvojila na elektronskoj sednici koja je trajala 33 minuta, upozorili su iz Mre`e za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), a direktorka te NVO Vawa ]alovi}-Markovi} pozvala je vlast da ih najpre stavi na javnu raspravu, kako bi se sporazumi poboq{ali – u interesu svih gra|ana Crne Gore.

SPORAZUMI SA UAE – INTERES POJEDINACA I PROTIVNO EU? Aleksandar Dragi}evi}, jedan od gra|anskih aktivista koji se protivi Alabarovoj „viziji“ megaprojekta na Velikoj plaì, za DW kaè da poslanici koji u utorak treba da usvoje sporazume ne znaju o kojim se projektima radi. Kako kaè, oni veruju investitoru da }e sve biti u skladu sa zakonima, iako ima negativnu reputaciju u Srbiji i Albaniji – zbog ka{wewa, korupcije i netransparentnosti.

„Evropski put Crne Gore je ugroèn jer se investitorima iz UAE daje povla{}en poloàj u odnosu na one koji dolaze iz zemaqa EU. A po uslovima sporazuma – ne postoji ozbiqan investitor koji ne bi uloìo da mu se najboqi delovi Crne Gore ustupe na 90 godina, da na wima gradi turisti~ke kapacitete i stanove za trì{te, da mu se dovede i plati sva

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

prate}a infrastruktura, da mu se dozvoli da ure|uje planske dokumente, i da se procedure ubrzaju tako {to }e se suspendovati zakoni. Premijer pre potpisivawa sporazuma nije obavestio poslanike, Vladu ni lokalnu zajednicu, ve} sprovodi ceo proces onako kako on `eli“, dodaje Dragi} evi}.

Premijer Spaji} je, s druge strane, sporazume sa UAE pred poslanicima na skup{tinskim odborima predstavio kao „generatore ekonomskog rasta“.

„Poslanici ne}e glasati o sporazumu sa investitorom ili o konkretnom projektu, ve} o me|unarodnom sporazumu o sa-

radwi dve dr`ave na ekonomskom planu“, rekao je Spaji}.

Predsednik parlamenta Andrija Mandi} iz Nove srpske demokratije naglasio je da su ovi sporazumi „prilika za preporod Crne Gore“, iako je svestan revolta lokalne zajednice. Dragi}evi}, ipak, o~ekuje da }e sporazumi dobiti zeleno svetlo u Skup{tini. Kako ka`e, ne zato {to su premijer i Vlada odagnali brojne sumwe koje imaju gra|ani i poslanici, ve} zato {to ve}ina ne glasa po savesti, logici i za dobrobit Crne Gore, nego po instrukcijama svojih partijskih lidera.

Rekonstrukcija Vlade CG zapela - zbog srpskog jezika

Tek {to su se zavr{ili lokalni izbori u dva crnogorska grada, Nik{i}u i Herceg Novom, u republi~kom parlamentu po~ela je rasprava o rekonstrukciji vlade, odnosno, imenovawu Majde Axovi} (Pokret Evropa sad) za ministarku javnih radova i Admira [ahmanovi}a (Bo{wa~ka stranka) za ministra energetika i rudarstva, ~emu se usprotivio Milan Kne`evi}, predsednik i poslanik Demokratske narodne partije.

KOME SMETA SRPSKI JEZIK

Kneèvi} je rekao da ta partija ne}e podràti predloènu rekonstrukciju ako se ne dobije vremenski okvir za otpo~iwawe dijaloga o srpskom jeziku kao slu`benom i o dvojnom dràvqanstvu. To bi, s druge strane, podrazumevalo i promenu Ustava.

Ranije su pomenute predloge prosrpskih stranaka vi{e puta odbacivali predstavnici mawin-

skih naroda, pre svega albanskog ali i bo{wa~kog. Novinar i istori~ar Jovan Marku{ ipak ne misli da u ovom momentu vlada mo`e da padne, ali isto tako smatra da je Kne`evi} u pravu {to insistira na ovom pitawu. „Da budem iskren, ne razumem za{to se albanske stranke protive uvo|ewu srpskog jezika kao zvani~nog jezika, iz prostog razloga {to ako pogledamo istorijski koncept ove teritorije na prvom popisu iz 1909. godine bile

su samo dve narodnosti – Arnauti (Albanci) i Srbi. Srba je bilo vi{e od 90 plus odsto, a Albanaca oko pet odsto. Taj odnos se prakti~no ne mewa do danas. Iz tog razloga ne razumem wihovo protivqewe. Srbi se naime ne bune da se albanski jezik koristi slu`beno u op{tinama gde oni `ive,“ ka`e Marku{.

On dodaje da, kad je u pitawu dvojno dr`avqanstvo, jo{ i mo`e da razume za{to se protive jer se, pre svega DPS, pla{i da }e posle nekoliko godina svi koji dobiju

dvojno dr`avqanstvo dobiti i pravo glasa na izborima u Crnoj Gori.

„Drugim re~ima, pla{e se da }e se vratiti prvobitno stawe kao {to je bilo u vreme kne`evine Crne Gore i da }e ova komunisti~ka tvorevina onda nestati. Zato se bune vi{e zbog toga nego zbog srpskog jezika,“ veruje Marku{.

On podse}a da je i na posledwem popisu srpski jezik ubedqivo bio prvi jezik ali DPS i albanske stranke poku{avaju da pitawe srpskog kao slu`benog izbegnu driblinzima.

SVIMA JE CIQ

EVROPSKA UNIJA

„Dobro je, me|utim, {to to Kne`evi} ovo postavqa kao pitawe iako ne mislim da u ovom trenutku to mo`e da se postigne, ali to ne treba da se zapostavqa nego da se {to ~e{}e postavqa i pomiwe. Jednoga dana to }e biti, dakle mora}e da prihvate, hteli oni ili ne. Ali u ovom momentu zbog toga Vlada Crne Gore ne bi

trebalo po mom mi{qewu da padne, pre svega jer je svima wima interes da se u|e u Evropsku uniju, iako su ti interesi iz razli~itih razloga i pobuda,“ ocena je Marku{a.

Pitawe uvo|ewa srpskog jezika kao slu`benog postavio je predsednik i poslanik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Kneèvi} koji je istakao u skup{tinskoj raspravi da „nama data re~ nema cenu, niti se moè na jedan kantar staviti bilo kakva foteqa ili pozicija u 44. vladi, u odnosu na srpski jezik, dràvqanstvo, trobojku, himnu i sve ono za {ta smo dobili glasove kako bi predstavqali gra|ane.“

Prema wegovim re~ima, rekonstrukciju vlade }e podràti ukoliko dobiju vremenski okvir za otpo~iwawe dijaloga za izmenu i dopunu Zakona o dràvqanstvu, ali i ako Bo{wa~ka stranka napusti koaliciju sa DPS-om u Bijelom Poqu, {to je, kako je podsetio, bio jedan od uslova DNP-a da podrè rekonstrukciju.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Slu`io uskr{wu liturgiju u Pe}koj Patrijar{iji

u U svojoj besedi, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je sna`nu poruku nade, qubavi i vere u ve~ni `ivot u Patrijarh je izrazio veliku radost {to Uskrs do~ekuje upravo u Pe}koj Patrijar{iji

Veliki broj vernika sa Kosova i Metohije i iz centralne Srbije, u nedequ 20. aprila, prisustvovao je na Uskrs sve~anoj arhijerejskoj liturgiji u Pe}koj Patrijar{iji koju je slu`io patrijarh srpski Porfirije. U svojoj besedi, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je sna`nu poruku nade, qubavi i vere u ve~ni `ivot.

“Svaki ~ovek zbog koga je Gospod do{ao u svet stvoren je da vaskrsne i da `ivi za `ivot ve~ni. Nema vi{e smrti, nema vi{e neprijateqa – svi smo pozvani da u~estvujemo u toj radosti”, nagla-

sio je poglavar SPC.

U besedi je posebno naglasio va`nost pra{tawa i pomirewa.

“Da i onima koji nas mrze ka`emo da su nam bra}a i da jedni drugima pra{tamo vaskrsewem. Ba{ zato {to smo otu|eni od Boga, otu|eni smo i jedni od drugih”, dodao je patrijarh.

Patrijarh je izrazio veliku radost {to Uskrs do~ekuje upravo u Pe}koj Patrijar{iji. Podsetio je i da je predhodnog dana slu`io liturgiju u manastiru Visoki De~ani, mole}i se za mir, spasewe i jedinstvo me|u svim qudima, bez obzira na veru i poreklo.

“Imao sam blagoslov da

Poseta ekonomiji u De~anima

Nakon posluèwa i trpeze, Wegova svetost je, i sam potekav{i iz op{teì}a i imaju}i osje}aja za ìvi organizam manastira, 19. aprila po{ao u obilazak de~anske ekonomije i imawa. Na ovaj ujedno stra{ni i radosni dan za sve hri{}ane, Patrijarh je i na delu pokazao da Pastir brine ne samo za qude, ve} za svu tvorevinu Boìju koja na svoj na~in hvali Gospoda. Manastir Visoki De~ani ima bogatu ekonomiju: farmu krava, ovaca i koza, p~eliwak, vo}wak, wive sa kukuruzom i p{enicom, ba{te…

PREKINUTA

Nakon bezuspe{nog poku{aja izbora predsednika, u ponedeqak u 15 sati 21. aprila, prekinuta je i ~etvrta konstitutivna sednica Skup{tine Kosova. U Skup{tini je na po~etku sednice bilo prisutno 118 poslanika od wih 120.

Nakon {to je poslanik Samoopredeqewa Glauk Kowufca zatra`o vi{e vremena kako se ne bi ponovila situacija od pro{log puta, predsedavaju}i Avni Dehari prekinuo je sednicu.

Konstitutivna sednica Skup{tine Kosova po~ela je minutom }utawa povodom smrti pape Frawe.

sluìm svetu liturgiju ju~e u De~anima. Za ìvot sveta, za spasewe sveta, za spasewe svih qudi, za mir u svakom ~oveku, me|u svim qudima i me|u svim narodima, bez obzira kako se zovu i na koji na~in se obra}aju Bogu”. Pe}ka Patrijar{ija je i ove godine bila sredi{te okupqawa, molitve i nade za mnoge pravoslavne vernike sa Kosova i iz centralne Srbije. Patrijarh srpski Porfirije stigao je u popodnevnim ~asovima, u petak 18. aprila, u Pe}ku Patrijar{iju, gde je proveo praznik Vaskrs sa narodom, sve{tenstvom i mona{tvom. Do~ekalo ga sestrinstvo Patrijar{ije, kao i mitropolit ra{ko-prizrenski Teodosije. Ina~e, u petak 14. oktobra 2022. godine, na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, patrijarh Porfirije je ustoli~en u Pe}koj patrijar{iji „U sve{tenoj pratwi Patrijarha srpskog bili su: vikarni Episkop novobrdski g. Ilarion, arhimandrit Danilo, direktor Patrijar{ijske upravne kancelarije; proto|akon dr Dragan Radi} i |akon Vasilije Peri}“. Poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Porfirije, sluìo je ve~erwe bogosluèwe sa izno{ewem pla{tanice na Veliki petak u Pe}koj Patrijar{iji.

A na Veliku subotu, patrijarh srpski Porfirije slu`io je svetu liturgiju u manastiru Visoki De~ani. U svojoj besedi, patrijarh je govorio o pobedi `ivota nad smr}u i o dubokoj duhovnoj poruci Hristovog vaskrsewa.

„Da ste svi blagosloveni i qubav i mir Bo`iji da budu sa svima nama. Neka je blagosloven

dana{wi dan, i sutra{wi, i svi dani u ~itavom svetu i ovde na Kosovu i Metohiji za sve qude. Hvala vladici na qubavi i neka mu Gospod da snage i mudrosti da vodi brod ove eparhije putem spasewa i mirne luke carstva Bo`ijem“, kazao je patrijarh. Poglavar SPC posledwi put na Kosovu bio je za Bo`i} 2024. godine, da bi mu potom, ~etiri me-

Sednica je po~ela sa zaka{wewem od 40 minuta. Naredna konstitutivna sednica Skup{tine Kosova zakazana je za sredu, 23. aprila. Ina~e, konstitutivna sednica je po~ela 15. aprila, ali je prekidana tri puta, prvo jer u dva navrata poslanicima nisu potvr|eni mandati, a zatim i zbog neuspe{nog poku{aja izbora kandidatkiwe Samoopredeqewa Aqbuqene Haxiju za predsednicu parlamenta.

I na ~etvrtoj konstitutivnoj sednici bili su prisutni predstavnici Srpske liste kao i partija Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Ra{i}a.

seca kasnije, u maju, bio zabrawen ulazak, iako je trebalo da otvori zasedawe Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve.

Razlog za ovakvu odluku, potvrdile su tada kosovske vlasti, bila je „kampawa“ Beograda protiv Kosova, ukqu~uju}i i zabrane ulaska pri{tinskih zvani~nika u centralnu Srbiju.

Skup{tina Kosova verifikovala mandate posle tri meseca od izbora

Zajedni~ka fotografija sa srpskim patrijarhom u Visokim De~anima

Veliki broj vernika je do~ekao srpskog patrijarha u Pe}koj patrijar{iji

Sa sve~ane arhijerejske liturgije u Pe}koj Patrijar{iji

Italijanski Kfor je do~ekao srpskog patrijarha

Sve~ano za Uskrs u Visokim De~anima

DIJASPORA O STUDENTIMA:

Te{ko gledati {ta se de{ava u Srbiji - preko ekrana

Odgovornost - najskupqa re~, ne samo u Srbiji ve} i mnogo {ire. Neodgovornost je mnogo ~e{}e na delu, a uglavnom su `rtve toga gra|ani i dru{tva u kojem su neka pona{awa toliko ukorewena da je ka`wivost nezakowa - na nivou incidenta.

u Slova~koj zvani~no ìvi 1.000 dràvqana na{e zemqe i tamo do~ek nije podbacio. Tre}a stanica na putu do Strazbura bio je Be~. Austrija ima drugu najve}u srpsku dijasporu u Evropi sa 260.000 qudi, a samo u glavnom gradu ìvi 121.000 Srba.

A upravo je ta ka`wivost ono {to se zove - vladavina prava. Da uka`u na propuste i po{aqu apel za pravdu oti{li su studenti u Strazbur - biciklima. Sino} su stigli, a na putu su ih do~ekivali oni koji su iz brojnih razloga oti{li iz svoje zemqe a ~esto upravo zbog nepravde.

Prva stanica za grupu od 80 studenata koji su 4. aprila krenuli iz Novog Sada ka Strazburu - bila je Budimpe{ta. Ma|arska ima 9 i po miliona stanovnika, a prema posledwem popisu Srba je 17.000. Da je dijaspora aktivna, videlo se po srda~nom do~eku uz hranu i osve`ewe.

Na putu do Strazbura, drugi evropski glavni grad u koji su stigli bila je Bratislava. Iako

Ako bismo taj broj uporedili sa gradovima u Srbiji, srpska dijaspora u Be~u je na nivou broja stanovnika Subotice, grada petog po veli~ini u na{oj zemqi.

Nisu iza{li samo oni da ih pozdrave ve} i wihove kolege koji se {koluju tamo i koji su bili deo tima za organizaciju do~eka. O tome kako je sve izgledalo u austrijskoj prestonici, koliko podvig studenata zna~i dijaspori, za “Svet i mi” govorila je Marija, koordinatorka do~eka biciklista u Be~u.

“Mi smo se obradovali, kada smo ~uli za akciju, koju su studenti pripremili. Odmah smo stupili u saradwu sa studentima, koji su bili na putu, studentima u Srbiji, ali i sa ostalim mestima gde su se organizovali do~eci. Isplanirali smo izme|u sebe u

FARBAWE JAJA KAO UMETNOST:

okviru te grupe volontera koju smo imali, kako }emo organizovati sme{taj, hranu, gde }e se ~uvati bicikli preko no}i. Bavili smo se i donacijama, oformili smo neku vrstu buxeta i za potrebe na{eg do~eka, za potrebe wihove akcije. Donacije smo dodatno prikupqali na samom do~eku, a zatim smo ukqu~ili i {iru zajednicu koja nam se pridru`ila, najvi{e {to se ti~e sme{taja. Vrlo brzo i jednostavno smo uspeli da pokrijemo sve {to je bilo potrebno”, ka`e Marija koordinatorka do~eka biciklista u Be~u. Marija smatra da je dijaspori mnogo zna~ilo, {to su bili u prilici da do~ekuju studente bicikliste i da razgovaraju sa wima. Broj qudi koji ih je do~ekivao u svim gradovima kroz koje su prolazili na putu do Strazbura, to i pokazuje. Posebno se to videlo i po mawim mestima, gde organizatori do~eka na po~etku nisu ni o~ekivali da ima “na{ih qudi”.

“Oni su se potrudili da se organizuju i obezbede im sme{taj i sve {to im je bilo potrebno. Nas je to jako dotaklo. Sada govorim li~no za sebe, ali ~ula sam i od mnogih, koje poznajem ovde, da je vrlo te{ko gledati {ta se de{ava u Srbiji preko ekrana. Ovo je za nas bio neki na~in da pozitivno doprinesemo ovoj studentskoj borbi”, obja{wava Marija za Insajder.

A, broj~ano najve}a dijaspora iz Srbije je u Nema~koj, u kojoj `ivi 325.000 Srba. Od gradova kroz koji su pro{li studenti iz Srbije, najve}u zajednicu iz na{e zemqe ima Minhen - sa 15.000 sta-

novnika koji su se na posledwem popisu izjasnili kao Srbi, ali je ve}i broj qudi sa poreklom iz Srbije.

Ciq 1300 kilometara dugog puta bio je Strazbur, grad na istoku Francuske. U ovoj dràvi ìvi 62 hiqade Srba. Neki od onih koji su do{li na do~ek studenata biciklista su pristigli i iz drugih zemaqa, a za Insajder su rekli: “Nije srce moglo nigde drugo da nam bude nego ovde ve~eras. Svaka im ~ast i hvala im {to su mi vratili dràvu kojom se ponosim. Vratili su mi ponos nakon dugo vremena”, rekla je jedna od okupqenih koja je na do~ek stigla iz Holandije.

“Studenti su u~inili nemogu}e, ponos koji ose}am je ogroman i presre}na sam”, dodala je je jo{ jedna od okupqenih.

Podsetimo da je srpska dijaspora prethodnih meseci odr`ala niz protesta u ve}ini evropskih zemaqa, ali i u Australiji, Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Kanadi...

Sa protestnih skupova su pru`ili podr{ku studentima i wihovim zahtevima.

A, neretko se od studenta koji pet meseci blokiraju fakultete i protestuju, mo`e se ~uti da bi voleli da Srbija bude zemqa u koju }e se vratiti, oni koji su u potrazi za boqim `ivotom oti{li u inostranstvo.

Evo kako su se Lu`i~ki Srbi pripremali za Uskrs!

Anke Hanu{ uma~e svoju {aralicu u tamnoplavi vosak i precizno iscratava `uto obojeno uskr{we jaje u svojoj ruci. Mali potez za malim potezom, {ara napravqena sa}em raste na jajetu.

Zahtevni motiv zna~i da }e jaje na kraju biti poklon od kuma svom kum~etu, kako bi

podru~ja Lu`i~ke narodne mawine u Nema~koj, pi{e AP.

Savremeni Lu`i~ki Srbi poti~u od slovenskih plemena u centralnoj i isto~noj

Evropi koja su se naselila u Nema~koj pre oko 1.500 godina. Oko 60.000 Luì~kih Srba trenutno ìvi u Nema~koj, podeqeni izme|u saveznih dràva Saksonija i Brandenburg.

se wime detetu prenela va`nost marqivosti i dobre radne etike.

Tradicija ukra{avawa vaskr{wih jaja deo je kulture slovenskog govornog

Stefani Birhold, zaposlena u Lu`i~kosrpskom kulturnom centru u [lajfeu, gradu udaqenom samo 16 kilometara od poqske granice, rekla je da je Vaskrs najve}i praznik u godini za Lu`i~ke

Srbe i qude koji putuju ku}i da proslave sa svojim najmilijima.

„Najboqe je {to je ova tradicija jo{ uvek `iva u porodicama“, rekla je ona.

Birhold, Hanu{ i drugi ~lanovi [lajfeove lu`i~ke zajednice okupili su se u kulturnom centru 6. aprila, dve nedeqe uo~i praznika, kako bi proslavili

svoje nasle|e kroz vaskr{wa jaja i tradicionalne narodne no{we, pesme i igre. Dekoracija lu`i~kih jaja datira jo{ iz Sredweg veka.

Hanu{ je nosila crvenu narodnu no{wu i {e{ir neudate `ene; udate `ene nosile su zeleno.

Bila je me|u vi{e od 30 doma}ica koje su prodavale vaskr{wa jaja u kulturnom centru.

Wene cene su se kretale od najjeftinijeg ukra{enog pile}eg jajeta za sedam evra do 90 evra za farbano emu jaje.

Dekorisawe mo`e trajati izme|u 90 minuta i {est sati, u zavisnosti od tehnike, motiva i veli~ine jajeta. Zanatlije koriste iglu ili vrh gu{~jeg pera, ise~enog na razli~ite na~ine, da crtaju slo`ene {are.

Ka`u da epidemija pti~jeg gripa {irom sveta, kao i nesta{ica jaja i pove}awe cena, jo{ uvek nisu uticali na wihov zanat – iako su dodali da je uvek najboqe nabaviti jaja direktno od seqaka, a ne iz supermarketa.

Hanu{, koja je po o~evoj strani Luì~ka Srpkiwa, u~i da govori slovenski jezik. Rekla je da ona i druga luì~ka deca po~iwu da ukra{avaju vaskr{wa jaja sa dve godine, od kada prvi put mogu da drè olovku.

Mnogi to rade samo tokom vaskr{we sezone i tokom detiwstva, ali Hanu{ je nastavila sa ve{tinom i postala u~iteqica drugima, ukqu~uju}i i svoju ne}aku.

„Mislim da je to vredno kulturno dobro koje treba sa~uvati. Bila bi {teta da izumre“, rekla je ona.

Do~ek studenata biciklista iz

Srbije u Strazburu, 15. aprila 2025.

NOVA TA^KA PRITISKA:

Putin `eli bazu na samo 1300 km od Australije

Zvani~nici u Kanberi nastoje da spre~e Rusiju da koristi bazu indone`anskih vazdu{nih snaga koja bi wihove avione stavila u domet napada australijskog kopna.

Australijski premijer Entoni Elbanizi rekao je da wegova vlada „tra`i dodatna poja{wewa” od Xakarte o slu`benom zahtevu Moskve za pristup vazdu{noj bazi Manuhua, o ~emu je prva izvestila ameri~ka vojna internet stranica Janes, pi{e Politiko.

O~igledno potvr|uju}i da je Kremq tra`io sme{taj svojih aviona dugog dometa u bazi, ministar odbrane Ri~ard Marls rekao je da Indonezija „nije odgovorila” na zahtev i da Kanbera sara|uje s Xakar-

tom „na vi{em nivou” po tom pitawu. Malkolm Dejvis iz Australskog instituta za

strate{ku politiku rekao je za ABC da bi Indonezija mogla odbiti zahtev Rusije.

Australija: Indonezija uverava da ne}e biti

ruskih vojnih aviona u Papui

Indonezija je dala uveravawa da nijedan ruski vojni avion ne}e biti stacioniran u vazdu{noj bazi u najisto~nijoj provinciji zemqe Papua, izjavio je australijski ministar odbrane Richard Marles, javqa Anadolu.

Marles je rekao da je razgovarao sa indonezijskim kolegom Sjafriem Sjamsoeddinom, koji je odbacio navode da je Rusija podnela zahtev za stacionirawe dalekometnih aviona na vojnom aerodromu nedaleko od australijskog grada Darvina, prenosi „9 News”.

Marlesova izjava usledila je nakon {to je australijski opozicioni lider Peter Dutton pokrenuo to pitawe tokom kampawe za parlamentarne izbore zakazane za 3. maj i rekao da je premijer Anthony Albanese obave{ten.

Duttonove primedbe usledile su nakon {to je odbrambena publikacija „Janes” u navela da je Rusija zatra`ila stacionirawe ratnih aviona u bazi vazdu{nih snaga Manuhua u Biak Numforu u indonezijskoj provinciji Papua, koja se nalazi samo 1.300 kilo-

Ministar odbrane

Richard Marles kazao je da je razgovarao sa indonezijskim kolegom

metara od Darvina. Indonezijski ministar odbrane „potpuno mi je jasno stavio do znawa da su izve{taji o izgledima ruskog aviona koji leti iz

Indonezije potpuno la`ni i da Indonezija nema nameru to da u~initi”, rekao je Marles.

Tako|e je odbacio Duttonovu tvrdwu da je indonezijski pred-

sednik Prabowo Subianto „javno objavio” zahtev Rusije da stacionira avione na tlu wegove zemqe.

„Ne mogu preceniti opasnu prirodu alternativnog premijera ove zemqe koji `eli da stavi re~i u usta predsednika Indonezije, {to se pokazalo potpuno pogre{nim”, dodao je.

Prvi potpredsednik ruske vlade Denis Manturov se sastao s Prabowom u Xakarti i razgovarao o napretku u pregovorima o sporazumu o slobodnoj trgovini, prenosi novinska agencija „Antara”.

„Razgovarali smo o indonezijsko-evroazijskom sporazumu o slobodnoj trgovini i nadamo se da }e on biti zavr{en kada predsednik poseti Sankt Peterburg”, rekao je indonezijski ministar za koordinaciju ekonomskih poslova Airlangga Hartarto, koji je tako|e prisustvovao sastanku.

O~ekuje se da }e Prabowo posetiti Rusiju kasnije ove godine jer ga je Manturov pozvao da prisustvuje Me|unarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, koji }e se odr`ati od 18. do 21. juna.

Nekoliko stotina koala ubijeno je nakon {to je {umski po`ar uni{tio wihovo prirodno stani{te.

To je izazvalo osudu i kritike aktivista za za{titu `ivotiwa, objavio je Independent.

Prema izve{tajima, oko 700 koala je dosad ubijeno, a strahuje se da bi taj broj mogao da raste u narednim danima.

Snajperisti iz Ministarstva za energiju, za{titu `ivotne sredine i klimatske akcije (DEECA)

patroliraju podru~jem Svetske ba{tine „Budj Bim” u jugozapadnoj Viktoriji.

Akcija ubijawa sprovodi se zbog straha da }e koale, usled gubitka 2.000 hektara nacionalnog parka, umreti od gladi i dehidracije.

Me|utim, aktivisti tvrde da je ta metoda „okrutna”, jer zdravstveno stawe koala ne mo`e da se utvrdi iz helikoptera.

Premijerka Viktorije, Jasinta Alan, branila je politiku vlade, rekav{i da su koale bile „te{ko povre|ene i pod velikim stresom”.

Ona je dodala da su obavqene opse`ne procene situacije u kontekstu {umskog po`ara koji je zahvatio to podru~je.

Me|utim, istra`iva~i koala tvrde da je u pitawu jo{ jedan primer „lo{eg upravqawa vrstom i wenim stani{tem”.

„Ovo jo{ nije gotov posao i mogao bi propasti”, rekao je. No, napomiwe da }e, ako Xakarta ipak da zeleno svetlo, vi{e ameri~kih i australijskih vojnih sredstava biti stavqeno u direktni domet ruskih vojnih snaga. Iako je Indonezija dugo odr`avala strate{ku neutralnost, produbila je bezbednosne i odbrambene veze sa Rusijom otkako je predsednik Prabovo Subijanto izabran pro{le godine. Vazdu{na baza Manuhua nalazi se u pokrajini Zapadna Papua, oko 1300 kilometara od Darvina, grada na severnom vrhu Australije. Upravo to podru~ije je poznato po tome {to armije Australije i Sjediwenih Dr`ava tu ~esto izvode vojne ve`be.

21. aprila 1856. Australija prva na svetu uvela osmo~asovno radno vreme

Na dan, 21. aprila 1856. godine, Australija je postala prva dr`ava na svetu koja je uvela osmo~asovno radno vreme – kao pravilo.

Me|unarodna organizacija radnika tra`ila je da se radno vreme ograni~i na najvi{e osam ~asova dnevno, {to su prvo osetili radnici na teritoriji Australije i na Novom Zelandu. Po~etkom 20. veka fabrike u razvijenim gradovima imale su radno vreme od 12 do 16 ~asova dnevno – sedam dana u nedeqi! Robert Oven, osniva~ utopijskog socijalizma i socijalisti~kog pokreta iz Britanije zatra`io je 1810. godine da se uvede radno vreme od 10 ~asova, da bi se ve} 1817. godine zalagao i za “osam sati rada, osam sati rekreacije i osam sati odmora”.

Tek 30 godina kasnije – 1847. godine, `ene i deca u Velikoj Britaniji su mogli da imaju garantovano radno vreme od “samo” 10 sati dnevno.

Zakon o za{titi radika u Srbiji, odnosno Kraqevini SHS, koji je donet 14. jun 1922. godine, propisivao je da sva industrijska preduze}a, koja imaju 15 ili vi{e zaposlenih, moraju po{tovati radno vreme od osam ~asova – a koje se mo`e produ`iti samo po naro~itom odobrewu Inspekcije rada.

Nema~ka je osam sata rada dnevno usvojila po~etkom 20. veka, Francuska 1936. godine, Portugalija 1919, Rusija 1917, [panija 1919, Britanija 1884, Iran 1923, rudari u Americi 1898…

U Australiji se tokom vikenda u velikim talasima udavilo sedam osoba

De~ak (9) koji je ostao zarobqen izme|u stena na pla`i u Novom Ju`nom Velsu posle udara velikih talasa, sedma je osoba koja se udavila u Australiji tokom uskr{weg vikenda, preneo je Bi-Bi-Si. Timovi hitne pomo}i uspeli su da izvuku de~aka iz okeana, ali je on preminuo na licu mesta. Ve}ina smrtnih slu~ajeva uzrokovana je jakim naletima talasa koji su izbacivali qude sa pla`a u okean, a dve osobe se jo{ vode kao nestale.

Stiven Pirs, izvr{ni direktor Surf lajf sejving u Novom Ju`nom Velsu, gde se dogodila ve}ina utapawa, rekao je za ABC da je to bila „najgora” serija utapawa u istoriji za uskr{wi vikend. Iz spasila~kog helikoptera su bila prime}ena dva tela kako plutaju u vodi u blizini pla`e Vatamola, ju`no od Sidneja, a nakon {to su izvu~eni de~ak (14) je reanimiran, ali je wegov otac kasnije progla{en mrtvim.

Surf lajf sejving je saop{tio da je u Novom Ju`nom Velsu od petka izvr{io vi{e od 150 spasavawa iz okeana.

ZARADI 600.000 DOLARA NA SAT:

\ina je najbogatija

osoba u Australiji

\ina Rajnhart godinama unazad nosi titulu najbogatije osobe u Australiji. Weno ime sinonim je za rudarsku mo}, bogatstvo koje se meri desetinama milijardi dolara i uticaj koji se prote`e daleko izvan granica wene domovine. Od naslednice o~eve kompanije do industrijske magnatkiwe svetskog ranga, wen put je spoj preduzetni~ke o{trine, povoqnog tajminga i nepopustqive odlu~nosti.

Ali koliko je \ina Rajnhart danas zaista bogata? Odakle poti~e weno bogatstvo, kako ga koristi – i koliko novca zaradi dok vi ~itate ovaj tekst?

KOLIKO JE ZAPRAVO BOGATA \INA RAJNHART ?

Rajnhartino bogatstvo procewuje se na oko 40 milijardi australijskih dolara (ne{to mawe od 30 milijardi ameri~kih dolara). To je suma koju prose~an Austra-

u zapadnoj Srbiji. Projekat je izazvao velike kontroverze, jer se lokalno stanovni{tvo i ekolo{ki aktivisti protive rudarewu zbog mogu}ih {tetnih posledica po `ivotnu sredinu, ukqu~uju}i zaga|ewe vode, zemqi{ta i vazduha. Iako kompanija tvrdi da }e koristiti savremene tehnologije i navodno doprineti ekonomiji Srbije, protivnici isti~u da su rizici preveliki i da bi eksploatacija litijuma mogla trajno naru{iti prirodu i zdravqe qudi u tom regionu.

Wen pokojni otac, Lang Henkok, prvobitno je imao partnerstvo sa kompanijom Rio Tinto (tada poznatom kao CRA) u vezi sa projektom Hamersley Iron. Tokom odre|enog perioda, porodici Henkok su ispla}ivane tantijeme (naknade) od ovih resursa.

Ovi prihodi od tantijema iz starijih ugovora koji su ukqu~ivali Rio Tinto istorijski su doprineli bogatstvu porodice Henkok.

\ina Rajnhart godinama unazad nosi titulu najbogatije osobe u Australiji

lijanac – ~ija se ukupna neto imovina kre}e oko 400.000 dolara – nikada ne bi mogao ni zamisliti. \ina ima, prakti~no gledano, bogatstvo ekvivalentno imovini 100.000 svojih sunarodnika.

Na globalnoj lestvici najbogatijih qudi sveta, redovno zauzima visoka mesta. U vreme posledwih procena, Blumberg ju je pozicionirao na 83. mesto, sa bogatstvom od oko 23,1 milijardu ameri~kih dolara, dok je Forbs stavqa na 61. mesto, sa ~ak 29 milijardi dolara. Ove brojke variraju gotovo svakodnevno, u zavisnosti od tr`i{nih kretawa i cena sirovina, posebno rude gvo`|a.

Rajnhart je prvi put do{la na vrh liste najbogatijih Australijanaca 2011. godine, kada je weno bogatstvo proceweno na 10 milijardi dolara. Iako je 2015. nakratko izgubila tu poziciju, zahvaquju}i ponovnom rastu cena ruda, od 2020. godine se ~vrsto vratila na tron.

NASLE\E KOJE JE PRETVORILA U IMPERIJU

\ina Rajnhart je jedino dete i naslednica Langa Henkoka, osniva~a rudarske kompanije „Hancock Prospecting“. Nakon wegove smrti 1992. godine, preuzela je firmu koja je tada, prema wenim re~ima, bila gotovo bankrot – optere}ena dugovima, sa minimalnim sredstvima i oslowena samo na prihode iz rudnika koje je eksploatisao Rio Tinto.

Podsetimo, Rio Tinto, multinacionalna rudarska kompanija, ima plan da otvori i rudnik litijuma u dolini Jadra

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Da li \ina Rajnhart i danas prima zna~ajne tantijeme od kompanije Rio Tinto nije sasvim jasno, jer su ti ugovori potpisani pre vi{e decenija i mogu}e je da su se u me|uvremenu promenili.

Ono {to je izgledalo kao problem, Rajnhart je pretvorila u priliku. Tokom

[TA

SVE

MOGLA DA URADI SA 40 MILIJARDI DOLARA?

Mo`da zvu~i kao igra brojki, ali Rajnhartino bogatstvo otvara vrata mogu}nostima koje prevazilaze uobi~ajene okvire:

l Mogla bi da kupi vilu vrednu 3 miliona dolara svakog dana narednih 30 godina.

l Kao zagovornik nuklearne energije, mogla bi da finansira izgradwu ~etiri nuklearna reaktora – {to bi moglo pomo}i u dekarbonizaciji australijske energetike.

l A kao politi~ka saveznik Trampa, mogla bi da, makar simboli~no, ponudi otkup Grenlanda, ~ija se vrednost procewuje na vi{e od 20 milijardi dolara.

l A ako bi `elela da re{i stambenu krizu, imala bi kapacitet da finansira izgradwu ~ak 80.000 domova, s obzirom na to da prose~na izgradwa jedne ku}e ko{ta oko 500.000 dolara.

narednih decenija transformisala je kompaniju „Hancock Prospecting“ u rudarsku imperiju. Danas „Hancock Prospecting“ upravqa sopstvenim rudnicima, me|u kojima se posebno izdvajaju Roj Hil i Houp Dauns, koji godi{we donose milijarde dolara prihoda – prvi oko 3 milijarde, a drugi pribli`no 1 milijardu dolara. Kompanija trenutno ima preko 40 milijardi dolara u imovini, i ve} {est godina zaredom ostvaruje godi{wu dobit ve}u od 5 milijardi dolara. Samo u posledwoj finansijskoj godini, „Hancock Prospecting“ je ostvario profit od 5,6 milijardi dolara – {to je, za ilustraciju, vi{e nego {to iznosi celokupna ekonomija Grenlanda. Rajnhart poseduje 76% vlasni~kog udela u kompaniji, a pro{le godine je putem dividendi li~no prihodovala 553 miliona dolara.

OD NASLEDSTVA DO MILIJARDI

Kada je nasledila firmu, Rajnhart je raspolagala sa oko 75 miliona dolara, prema tada{wim procenama. Tokom devedesetih, weno bogatstvo je raslo postepeno, ali po~etkom 2000-ih dolazi do kqu~ne prekretnice – po~iwe australijski rudarski bum, a Rajnhart lansira prvi veliki rudnik u vlasni{tvu svoje kompanije.

Ve} 2006. godine postaje milijarderka, a rast wenog bogatstva postaje eksponencijalan. Iako je u toku 2010-ih do{lo do odre|enih oscilacija usled globalnih trgovinskih tenzija, ukqu~uju}i i Trampove carine, tr`i{te se stabilizovalo, a Rajnhart je nastavila da {iri svoje poslovno carstvo.

Danas, weno bogatstvo raste brzinom od preko 600.000 dolara na sat, posle oporezivawa.

NA [TA \INA RAJNHART TRO[I SVOJE BOGATSTVO?

Kao i mnogi milijarderi, Rajnhart je investirala u luksuzne nekretnine i

zemqi{te. U Pertu je otkupila vi{e ku}a oko svoje vile, dok u Kvinslendu poseduje najmawe pet ku}a na obali mora. Wene kompanije poseduju vi{e od 9,2 miliona hektara zemqi{ta – {to je povr{ina ve}a od cele Tasmanije. Time je najve}i privatni zemqoposednik u Australiji. Poznata je i po organizaciji rasko{nih doga|aja – ukqu~uju}i privatne krstarewa za olimpijske sportiste koje sponzori{e, ili svoju 70. ro|endansku proslavu sa kowi~kim nastupima i vatrometom. ^esto koristi privatne letove, a ne ustru~ava se ni da ugosti politi~are – poput opozicionog lidera Petera Datona – ili da sama putuje u SAD kako bi prisustvovala inauguraciji Donalda Trampa, ~ijem se povratku na vlast otvoreno nadala. Tako|e je investirala vi{e od 2 milijarde dolara u ameri~ke firme, ukqu~uju}i Fox Corporation (35 miliona dolara) i Tesla-u (12 miliona dolara), iako su neka od tih ulagawa pretrpela gubitke usled tr`i{nih poreme}aja.

U Australiji je investirala u tradicionalne brendove, kao {to su S. Kidman & Co, poznata kompanija za proizvodwu govedine, i modni brendovi Driza-Bone i Rossi Boots. Imala je udeo i u medijima – ukqu~uju}i udeo u televizijskoj mre`i Channel 10 i nekoliko novinskih izdawa.

FILANTROPIJA

I DRU[TVENI UTICAJ

Iako javnost nema potpuni uvid u obim wenih donacija, poznato je da je tokom godina donirala milione australijskom pliva~kom timu. Za svoj doprinos sportu i humanitarnim inicijativama, 2022. godine odlikovana je titulom Oficira Reda Australije.

Prema procenama Australijskog instituta, kada bi izdvajala 10 milijardi dolara godi{we, \ina Rajnhart bi mogla da izvu~e sve korisnike socijalne pomo}i iznad granice siroma{tva.

Protesti bez granica

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Srbija posledwih nekoliko

nedeqa i meseci sve vi{e li~i na zemqu haosa, anarhije i bezna|a. Vi{e od pet meseci kontinuirano traju protesti, koji vrlo ~esto li~e na „igre ma~ke i mi{a“. Ulogu „dvorske lude“ naizmeni~no igraju i vlast i studenti, dok je uloga `rtve uglavnom rezervisana za one koje

i ugu{i proteste. Jer bez obzira na sve na{e simpatije i èqe zakon je neumoqiv, i te{ko je zamisliti da neko moè da blokira neki auto-put u Melburnu ili Sidneju. Protesti u svim demokratskim zemqama se moraju legalno prijaviti i zakazati, a lokalne vlasti ih prethodno moraju i odobriti. Moè se demonstrirati odre|eno vreme (jedva par sati), pro}i nekom pe{a~kom zonom, poslati poruka uglavnom vlastima i to je sve. Sve {to bi bilo vi{e od toga podleè ozbiqnim sankcijama, od penala koje bi prvo organizator morao da plati, a zatim i svi oni koji u~estvuju u tome.

U Srbiji je naravno sve druga~ije. Srpska vlast u po~etku nije niti razumela, niti `elela da razume poruku demonstranata, {to je vremenom izazivalo sve ve}u frustraciju i gnev studenata i gra|ana. Tek negde tokom

u dru{tvu. Upravo toj ~udnoj strategiji pribegavao je Vu~i}, koji kao da je pri`eqkivao sve ve}i haos u zemqi. Wegova ~udna logika kao da je bila: „samo vi nastavite da pravite cirkus ali ko se posledwi smeje najsla|e se smeje“. Taktikom iznu|ivawa demonstranata Vu~i} pribegava od samog po~etka, nadaju}i se da }e u nekom trenutku sve postati iluzorno i besmisleno. Ipak, 15. marta u Beogradu na protest studenata iza{ao je ogroman broj qudi, verovatno vi{e stotina hiqada qudi, ~ime je vlast dobila jasnu poruku da je nezadovoqstvo gra|ana ogromno. I umesto odgovorne reakcije koja bi eventualno ukqu~ivala hitan dijalog, taj protest je samo ohrabrio i jednu i drugu stranu da naprave jo{ ve}i razdor ve} podeqene Srbije. Samo nedequ dana nakon tog protesta Vu~i} je organizovao svoj miting, koji

Taktikom iznu|ivawa demonstranata Vu~i} pribegava od samog po~etka, nadaju}i se da }e u nekom trenutku sve postati iluzorno i besmisleno. Ipak, 15. marta u Beogradu na protest studenata iza{ao je ogroman broj qudi, verovatno vi{e stotina hiqada qudi, ~ime je vlast dobila jasnu poruku da je nezadovoqstvo gra|ana ogromno

ne pripadaju ni jednoj ni drugoj strani. Podsetimo se, sve je po~elo tragi~nom pogibijom nedu`nih qudi ispod nadstre{nice na `elezni~koj stanici u Novom Sadu. Tada je 1. novembra pro{le godine `ivote izgubilo 14 qudi, troje bilo te{ko povre|eno od kojih je kasnije umrlo jo{ dvoje. Ova stra{na tragedija probudila je javnost u Srbiji, {to je krajem 2024. godine izazvalo masovne studentske proteste u Beogradu i drugim ve}im gradovima. Sve se to de{avalo nakon vrlo mlake reakcije vlasti na tragediju, kada se stekao op{ti utisak da za ovaj zlo~in niko ne}e odgovarati. Zatim su krenuli studentski protesti koji su odmah prerasli u gra|anske. Po~elo je mawe vi{e sa blokadama fakulteta na Beogradskom univerzitetu, da bi se zatim studenti preselili na gradskim trgovima i glavnim ulicama. I da se odmah razumemo blokade fakulteta nisu bile legalne i vlast je mogla da reaguje

januara ove godine, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je shvatio da studenti postaju sve „tvr|i orah“ i da ih ne}e lako slomiti. Poku{ao je onda da im barem javno udovoqi i ispuni tra`ene uslove. Po~elo je sa ostavkama i hap{ewima zvani~nika navodno odgovornih za tragediju. Tada je u nekom trenutku, sada ve} biv{i premijer Srbije Milo{ Vu~evi} „morao“ da podnese ostavku ne bi li se studenti i nezadovoqni gra|ani barem privremeno umirili. Tokom celog februara i sve do sredine marta Beograd i drugi ve}i gradovi li~ili su na cirkus bez ikakvog smisla. Demonstranti su ~esto nemilosrdno blokirali ulice i saobra}ajnice, mostove i institucije, dok je policija po nalogu vlasti uglavnom mirno gledala i na taj na~in svesno sau~estvovala u tom haosu. Nijednom predsedniku jedne ozbiqne zemqe ne prili~i da se stalno `ali i okrivquje druge za stawe

je samo jo{ vi{e pokazao koliko su dve strane suprostavqene i udaqene jedna od druge. Ovih dana cirkus je sve ve}i. I aktuelna vlast i studenti u blokadi pokazuju sve ve}u nervozu i gubitak kontrole. Primer za to je i najnovija blokada najve}e doma}e medijske ku}e Radio Televizije Srbije (RTS), koja kao da je organizovana u o~aju, i u nemogu}nosti da se bilo {ta normalnije poku{a i osmisli. Jer studenti su u me|uvremenu poku{ali sve od vi{e~asovnih blokada auto-puta, glavnih mostova i saobra}ajnica, gradskog prevoza i svega ostalog, ali predsednik uporno i strpqivo ~eka da se i studenti i gra|ani istro{e u svojim „ludorijama“. Najnovija blokada RTS-a preti da preraste u nasiqe, jer vlast }e u nekom trenutku morati ili da po~ne neophodni dijalog, ili da primeni golu silu. U protivnom mora}e da gra|anima kona~no prizna da im anarhija vi{e odgovara, i da jedino tako mogu da funkcioni{u.

Predsednik Vu~i} je blokirao svojim {atorima ceo prostor ispred najva`nije institucije u Srbiji

Nastupaju:

Hor Srpske Pravoslavne crkve Sv. kneza Lazara, Aleksandrija Australijski Ruski Pravoslavni mu{ki hor Sv. Kasijana - hor Antiohijske Pravoslavne Arhiepiskopije

Hor Makedonske Pravoslavne crkve Sv. Petke, Rokdejl

Hor pevnice Sabornog hrama Sveti Velikomu~enik Georgije, Kabramata

De~iji hor „Zvon~i}i” Srpske Pravoslavne crkve Sv. kneza Lazara, Aleksandrija

U vreme kada mnogi biraju rasne pse, porodica Svili~i} iz Australije odlu~ila je da pru`i dom psu iz azila – i ta odluka im je, bukvalno, spasila dete.

Wihov novi qubimac, doberman Kan, samo nekoliko dana nakon usvajawa, pokazao je neverovatnu hrabrost i instinkt – i spasao `ivot wihovoj bebi }erki [arlot.

Samo ~etiri dana nakon dolaska u novi dom, Kan se suo~io sa smrtonosnom opasno{}u. Dok se sedamnaestomese~na [arlot igrala sama u dvori{tu, pas je postajao sve nervozniji i bacio je u `bun. ,,Mislila sam da je poludeo. Gledala sam kako baca [arlot preko dvori{ta i srce mi je stalo.’’ rekla je majka Ketrin Svili~i}.

Me|utim, samo nekoliko sekundi kasnije, ispod ku}e je izgmizala ogromna kraqevska sme|a zmija – jedna od najotrovnijih zmija na svetu, ~iji ugriz mo`e da ubije odraslog ~oveka. Da Kan nije reagovao – dete ne bi pre`ivelo.

U borbi za `ivot, zmija je ugrizla Kana za nogu, ali pas je izdr`ao dovoqno dugo da za{titi dete. Porodica ga je odmah odvela kod veterinara, gde je dobio protivotrov. Prva no} je bila neizvesna. ,,Zmija je ugrizla wega, a ne na{e dete. Spasio je [arlot bez razmi{qawa. Danas ga zovemo„ Kan – ~udo od psa” – izjavila je Ketrin.

UDRU@EWE BORACA DRAGOQUB DRA@A MIHAILOVI]

U subotu 10. maja 2025. sa po~etkom u 12 sati u domu Udru`ewa na adresi 91-99 Good St Granville obele`ava 84-godi{wicu od osnivawa Ravnogorskog Pokreta.

Zabavqa}e vas na{ poznati peva~ Dule Milivojevi} uz pratwu i poznati klavijaturista Dragan Kotevski. Do|ite nam da svi zajedno proslavimo ovaj va`an dan! Srda~an Ravnogorski Pozdrav od Uprave:

S VEROM U BOGA ZA KRAQA I OTAXBINU RAVNA GORA POBEDITI MORA

Pro{lo je 90 godina od prvog Kvantasovog me|unarodnog

Pro{lo je 90 godina otkako je australijska kompanija Kvantas (Qantas) obavila prvi me|unarodni putni~ki let iz Australije.

Davne 1935. godine, 17. aprila iz Brizbejna je ka Singapuru poleteo ~etvoromotorni De Havilend

DH 86 koji je prevozio dva putnika i tri ~lana posade. Put je trajao tri i po dana i podrazumevao je ~ak 16 zaustavqawa.

Danas Kvantas prevozi preko 7,6 miliona me|unarodnih putnika godi{we, na 56 ruta ka 34 destinacije, pi{e portal Aviation A2Z.

naglasio je zna~aj ovog jubileja:

„Ono {to je nekada trajalo tri i po dana, danas traje samo nekoliko sati – hiqade putnika svakodnevno lete izme|u kqu~nih svetskih gradova poput Sidneja i Singapura.“ Samo u 2024. godini, avioni sa znakom kengura na svom

me, modele aviona i promotivne postere.

Australijski nacionalni avio-prevoznik planira da u slede}oj godini uvede letove iz Melburna ka Honoluluu, kao i iz Sidneja ka Saporou. Osim toga, avioni Erbas A350 prevozi}e do

Ova kompanija danas ima dnevne direktne letove iz Sidneja, Melburna i Brizbejna ka Singapuru, ali i ka drugim va`nim destinacijama kao {to su Los An|eles, London (Hitrou) i Tokio (Narita). Kam Volas, izvr{ni direktor me|unarodnog sektora Kvantasa,

repu prevezli su vi{e od 7,6 miliona me|unarodnih putnika, od ~ega je skoro 500.000 putovalo izme|u Australije i Singapura. Povodom proslave 90. godi{wice, Kvantas je predstavio istorijski materijal iz svoje arhive – ukqu~uju}i ranije unifor-

2026. godine na direktnim letovima putnike iz Sidneja ka Londonu i Wujorku u okviru projekta Sanrajz. Kompanija se sprema za lansirawe novih me|unarodnih linija i {irewe svog globalnog dometa u godinama koje dolaze.

Ulaz sa ru~kom $20

SVE^ANO OBELE@EN NAJRADOSNIJI

Vaskrsewe Hristovo, jevan|elski doga|aj kojim je po~ela novozavetna istorija ~ove~anstva, obele`ile su sve srpske pravoslavne svetiwe {irom Australije i vernici.

Vaskrsewe Isusa Hrista smatra se hri{}anskim

praznikom nad praznicima. Uskrs je osnova novozavetne propovedi i vere u spasewe.

U pravoslavnim hri{}anskim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru ~ime se simboli~no ukazuje da je Isus svojim vaskresewem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put

HUMANOST NA VASKRS

Na prilo`enoj fotografiji su pobednice Tucijade u Lazarici: Natali Mitkovi}, Isidora i Valentina \uri} i Elena Jovanovi}, prikupqeno $470

Marko Gaji}

spasewa ~itavom qudskom rodu. Prazni~no i molitveno je bilo hramovima sidnejske metropole, sva tri dana Vaskrsa ve} tokom deqe. Posebno izdvajamo Veliki

Na prvi dan Vaskrsa, nakon slu`be, tre}u godinu za redom, bila je sprovedena sada ve} tradicionalna humanitarna

Tucijada u tri hrama u Sidneju: Crvka Svetog Nikole - Blektaun, Crkva Svetog Kneza Lazara (Lazarica) - Aleksandrija i Crkva Svetog \or|a –Kabramata, u koordinaciji sa Humanitarnom organizacijom „Srbi za Srbe“. Vaskr{we korpe su bile obezbe|ene za pobednike Tucijade, prvo i drugo mesto. Sredstva od Tucijade bi}e namewena za trenutni apel za porodicu Gaji} iz Ribnika, Republika Srpska. Koordinatori za pojedina~ne Tucijade ove godine su bili:

l Lazarica - Dragana

l Kabramata - Ivana, Daniela i Mira l Blektaun - Ranislav i Smiqan.

\uro i supruga Biqana Gaji} oboje biju bitku sa bruhom i kamenom u ù~i. Od socijalne pomo}i, mizernog bora~kog dodatka (114 KM), povremenih dnevnica i ne{to malo ìvotiwa, podiù ~ak sedmoro dece – Mariju (23), Milenu (22), Jelenu (20), Stojanu (16), Nedeqka (14), Dejana (7) i Marka (5).

„Meni je san da imam 1.000 igra~aka jednog dana”, simpati~no je rekao mali Marko. A na pitawe {ta mu je ba{ najve}a `eqa tu`no nas je pogledao i, otvoriv{i svesku, bez re~i je pokazao ku}u koju je nacrtao! ^estitke na humanost orgnizatorima i donatorima Tucijade u Sidnej, ~ija }e pomo} i te kako dobro do}i ~lanovima porodice Gaji}.

U SUSRET FEDERALNIM IZBORIMA

Za mawe od deset dana, gra|ani Australije sa pravom glasom, pohrli}e na birali{ta u subotu 3. maja kako bi izabrali novu federalnu Vladu, koja }e voditi zemqu u narednom periodu.

U predizbornu kampawu sve partije i nezavisni kandidati obe}avaju „kule i gradove“ ukoliko do|u na vlast.

Lepa vest za srpsku zajednicu Sidneja dolazi od strane liberalne partije, senator Endrju Brag sa saradnicima posetio je Ko-

lex „Sveti Sava“, gde je sa Mitropolitom Siluanom i predstavnicima srpske zajednice razgovarao o problemima sa kojima se suo~ava srpska pravoslavna zajednica u jugozapadnom Sidneju. On je tom prilikom rekao da ukoliko wegova partija pobedi na izborima, liberalna partija je izdvojila 1,5 miliona dolara za podr{ku australijsko - srpskoj zajednici u Novom Ju`nom Ju`nom Velsu, ukqu~uju}i milion dolara za nadogradwu kolexa Svetog Save, kao i 500.000 dolara za pro-

grame predvi|eni i poboq{awe

Posle pomenutog ta, senator svom Fejsbuk sao slede}e: „U`ivali Wegovim Preosve{tenstvom Arhiepiskopom liderima iz Australije slavne omladine razgovarali sa kojima se pravoslavna gozapadu Sidneja”. Izbori a glasa~i }e ih voditi u

Pi{e:

Joca Gajeskov

Doma}ini i gosti ispred kolexa Svetog Save

Mitropolit Siluan uputio pou~nu Vaskr{wu ~estitku vernicima SPC u Australiji i Novom Zelandu

Veliki Petak: Polagawe Pla{tanice u Liverpulu

Velika subota u Kabramati

Vaskr{wa liturgija u crkvi Svetog arhi|akona

NAJRADOSNIJI HRI[]ANSKI PRAZNIK - VASKRS

bdenije), kada obele`avamo ~etiri velika doga|aja: sveto prawe nogu u~enicima, tajna ve~era, ~udesna Isusova molitva i na kraju wegovo izdajstvo i hap{ewe.

Dan kasnije, na Veliki petak, obeleàva se dan kada je Isus Hrist razapet na ~asni krst i umro za spasewe sveta, praznik koji se smatra najtu`nijim danom u hri{}anstvu, dok na Veliku subotu pravoslavna crkva i vernici obeleàvajudrugi dan hri{}anske àlosti. Velika subota je kraj stra{ne sedmice i uvod u Vaskr{we praznike.

Svih tih przni~nih dana sidnejski hramovi bili su puni vernika, me|u kojima veliki broj dece i mladih, {to je za svaku pohvalu.

arhi|akona

bilo u svim na{im metropole, i to ne samo na ~itave Velike ne~etvrtak (Veliko

predvi|eni za mlade poboq{awe bezbednosti. pomenutog susreEndru Brag je na Fejsbuk profilu napislede}e: „U`ivali smo u susretu sa Preosve{tenstvom Arhiepiskopom Siluanom i iz Srpskog saveta i Srpske pravoomladine kako bismo

razgovarali o problemima se suo~ava srpska pravoslavna zajednica na juSidneja”. su pred vratima, }e odlu~iti ko }e novom mandatu.

Pro~itane su veoma pou~ne Vaskr{we poslanice patrijarha srpskog Porfirija i na{eg Mitropolita Siluana, koje su imale sna`an odjek me|u vernicima.

Zbog novinarskog prostora donosimo nekoliko od stotinu fotografija koje }e vam bar donekle do~arati ovogodi{wu sve~anu proslavu vaskr{wih praznika u srpskoj zajednici Sidneja

DAN ANZAKA – 25. APRIL 2025.

U petak, 25. aprila, gra|ani Australije }e obele`iti jedan od najzna~ajnijih dr`avnih praznika – Dan Anzaka, posve}en svim australijskim i savezni~kim vojnicima koji su u~estvovali u ratovima i mirovnim misijama od Prvog svetskog rata do danas.

Kao i svake godine, toga sana na sve~anim mar{evima u najve}im australijskim gradovima, u~estvova}e i odredi srpskih veterana i wihovih potamaka.

I ove godine Srpski odred }e mar{irati ulicama Sdneja, a posle toga sledi zajedni~ki ru~ak u Srpskom centru u Bonirig, gde }e se tokom dana odr`ati zabava za sve uzraste.

Predstavnici Srpskog odbora za izlazak na Anzak mar{ uvek sa ponosom isti~u da Dan Anzaka nije samo obele`avawe hrabrosti australijskih i novozelandskih vojnika, ve} i priznawe doprinosa i `rtava svih koji su slu`ili uz wih.

“Na{i srpski preci stajali su rame uz rame sa saveznicima, podnosec}i razne muke i nezamislive `rtve. Mar{iraju}i zajedno, mi odajemo po~ast wihovoj hrabrosti, otpornosti i nepokolebqivoj posvec}enosti vrednostima koje su nam va`ne. Treba svi da se pobrinemo da se `rtve iz pro{losti nikada ne zaborave“.

Podsetimo da se ~uvena bitka u Galipoqu (Turska) odigrala pomenutog datuma 1915. godine.

Zavet svih rodoqubivih Australijanaca palim i pre`ivelim borcima u svim vojnim operacijama od pre vi{e sto godina do danas, glasi: LEST WE FORGET

Pravoslavni Srbi u sidnejskim hramovima sve~ano do~ekivali Mitropolita Siluana

Stefana u Ruti Hilu

Vaskr{wi praznici u crkvi Svetog Save u Elanori

Prepun hram Svetog Nikole u Blektaunu

dr`avnih fakulteta, dava}emo novac privatnim fakultetima!

„@elim da oja~amo privatni sektor u Srbiji, ho}u da vi{e studenata ima pravo na buxetsko finansirawe na privatnim fakultetima nego {to je to slu~aj danas“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} najavquju}i novi zakon „kojim bi se druga~ije rasporedile pare fakultetima“.

„Jo{ jedna va`na stvar koju }u predlo`iti – i kao gra|anim i kao predsednik imam zakonodavnu incijativu, tra`i} u, vide}u da li }e Vlada da se saglasi –ako ne i}i }u i protiv Vlade u Narodnu skup{tinu, pa }u videti ho}u li mo}i da obezbedim ve}inu u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, za dono{ewe zakona kojim bi se druga~ije rasporedile pare fakultetima“, poru~io je predsednik Srbije u dana{wem obra}awu javnosti.

On je izrazio `equ da se oja~a privatni sektor u Srbiji.

„Ho}u da vi{e studenata ima pravo na buxetsko finansirawe na privatnim fakultetima nego {to je to slu~aj danas. Privatni fakulteti su se pokazali kao mnogo postojaniji, mnogo ozbiqniji kao fakulteti i univerziteti koji èle da pruè znawe i obrazovawe qudima. Privatna svojina se pokazala kao svojina koja mnogo boqe upravqa kapacitetima nego dràvna. U dràvnoj, kao i u dru{tvenoj, svi mi-

sle da imaju prava da koriste sva prava, a da nemaju nikakve obaveze, dr`avu tretiraju kao posledwu rupu na svirali“, rekao je Vu~i}.

Kad je ve} tako, dodao je – „onda da pomognemo u razvoju zarad dobrog obrazovawa privatnih unvierziteta i fakulteta“.

„Time }emo sru{iti monopol dràvnih fakulteta, nikoga vi{e nikada ne}e mo} i da ucewuju. Ako èle da opstanu mora} e da se bore na trì{tu na neuporedivo ozbiqniji na~in, a na{a deca }e mo}i da u~e“, naveo je on.

Posledwi pre`iveli zato~enici koncentracionog logora Jasenovac po~eli su proboj 22. aprila 1945, pre 80 godina. Hrvatski usta{ki logor Jasenovac, zapravo sistem logora, bio je najve}a „fabrika smrti” na Jugoistoku Evrope, neretko nazivana „balkanski Au{vic”.

Povodom 80 godina od proboja jasenova~kih logora{a, u Kozarskoj Dubici po~iwe dvodnevna me|unarodna nau~na konferencija „NDH i koncentracioni logor Jasenovac u svetlu savremenih istra`ivawa”, koju organizuje Javna ustanova Spomen-podru~je Dowa Gradina pod pokroviteqstvom predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Na konferenciji }e u~estvovati stru~waci iz Republike Srpske, Srbije, Ma|arske, Izraela, Rusije i Norve{ke, me|u kojima je i izraelski istori~ar Gideon Grajf.

U proboj je iz logora tog 22. aprila 1945. godine, krenulo oko 600 od 1.073 koliko je tada preostalo logora{a u logoru Ciglana u Jasenovcu. Tog dana, ili prethodne ve~eri, po{to je postalo nesumwivo da ih o~ekuje neizbe`na smrt, deo logora{a se odlu~uje na proboj.

Od 600 koliko je krenulo u proboj, preìvelo ih je najvi{e 117. Istog dana u beg su krenuli i zato~enici drugog dela logora, Koàre. Od wih 147 koliko je krenulo u proboj, preìvelo je svega 11. Predvodnik proboja

Kompanija Er Srbija prevezla je danas milionitog putnika u ovoj godini, {to je postignuto ranije nego 2024. godine. „Izuzetno smo ponosni na to {to smo i ove godine veoma rano zabele`ili milionitog putnika, {to potvr|uje poverewe koje nam putnici ukazuju i govori o posve}enosti i predanom radu svih zaposlenih u Er Srbiji. Ovaj uspeh dodatno nas motivi{e da nastavimo da razvijamo kompaniju ambiciozno i strate{ki, a u najboqem interesu na{ih putnika“, rekao je generani di-

iz Ciglane bio je Ante Bakoti}, ina~e zarobqeni partizan. Ni on me|utim nije uspeo da se do~epa slobode, poginuo je tokom bega.

Savezni~ka avijacija bombardovala je ina~e logorski kompleks tokom tog prole}a u vi{e navrata, i pojedini objekti su uni{teni. Uprava, na ~ijem ~elu se nalazio Vjekoslav Maks Luburi}, zapovednik tzv. usta{ke obrane, naredila je zatim da se pobiju svi zato~enici, a logor mi-

nira, kako bi bili ukloweni tragovi sistematskog zlo~ina. Likvidirani su zato~enici, uni{tavana arhivska gra|a, sva dokumentacija, objekti, sve ono {to bi moglo biti svedo~anstvo, pokazateq, dokaz, {ta se na prostoru koncentracionog logora doga|alo.

Dok je deo usta{kog osobqa minirao objekte, drugi su palili barake i dokumentaciju, ostali su ubijali zato~enike, kako ne bi bilo `ivih svedoka. Oni koji su u

Spomen podru~je Jasenovac

Prema nalazima „Spomen podru~ja Jasenovac” popisano je, poimence, 83.145 `rtava. To me|utim ne moè biti kona~na cifra. Po tom popisu, me|u `rtvama je bilo 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata, 1.128 Muslimana. Centar Simon Vizental smatra da je najnià cifra `rtva 85.000. Holokaust memorijalni Muzej iz SAD drì da je `rtva bilo do 99.000. Poratna dràvna „Komisija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a” zakqu~ila je da je u sistemu logora Jasenovac bilo ukupno izme|u 500.000 i 600.000 `rtava. Logora{i su ina~e i pre proboja 22. aprila 1945. spremali kolektivni beg.

rektor Er Srbije Jir`i Marek, pi{e u saop{tewu kompanije.

Najavqeno je da }e Er Srbija, tokom letwe sezone 2025. godine, sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, me|unarodnog aerodroma „Morava“ kod Kraqeva i ni{kog aerodroma „Konstantin Veliki“ leteti do vi{e od 80 destinacija u Evropi, Severnoj Americi, Aziji i Africi.

Podse}a se da je nedavno najavqeno uvo|ewe novih, direktnih linija do Mikonosa, grada Algero na Sardiniji, kao i Tbilisija u Gruziji.

logora Jasenovac

posledwem periodu pristizali u logor nisu ni uvo|eni nego su odmah po prispe}u ubijani, uglavnom na Savi. Do 22. aprila 1945. godine u Jasenovcu je preostalo svega 1.220 zato~enika. Dan uo~i proboja, 21. aprila, usta{e su ubile i posledwe zato~enice, wih oko 80. Po{to je jo{ 1.073 zato~enika bilo zatvoreno u zgradi Ciglane, delu logorskog kompleksa, bilo je nesumwivo da }e ubrzo i oni biti pobijeni. Preostalim logora{ima postalo je jasno {ta ih o~ekuje, pa se odlu~uju na proboj po svaku cenu. Tako se prvobitno desetak zato~enika dogovaralo da krenu u beg. Odlu~eno je da se na svakom od ~etiri izlaza smesti po desetak ~vrsto opredeqenih za proboj. Obezbedili su ne{to alata, ~eki}e, letve, cigle. Dogovor je bio da }e paralelno, istovremeno, provaliti na sva ~etiri izlaza, kako bi potom juri{ali ka izlazu uz logora. Usagla{eno je ko napada kapiju i drugo. Na dogovoreni uzvik Ante Bakoti}a „napred drugovi!” oko 10 sati, tog prepodneva, proboj je zapo~eo. Po{to su prethodno zamandaqeni ulazi i prozori probijeni usledio je juri{ ka pribli`no 150 metara udaqenoj kapiji logora. Oko 460 potpuno onemo}alih, bolesnih ili starih, nije ni poku{avalo proboj, preostalih 600 krenuli su na juri{. Uspelo im je i da likvidiraju pojedine usta{ke stra`are. Logora{ Mile Risti} je ~ak uspeo da otme jedan mitraqez, dok je Edo [ajer presekao telefonske provodnike, {to je u izvesnoj meri

oteàlo komunikaciju usta{ke uprave. U prvom trenutku zato~enicima je malo pogodovala ~iwenica da je 22. april bio tmuran, ki{ovit dan, pa se deo logorske straè sklonio od padavina. Tako da je postojao izvesni efekat iznena|ewa, ali ne zadugo. Preìveo je svega 117 logora{a, od 600 koliko je u~estvovalo u proboju iz Ciglane. Stradali su tokom proboja, kao i u nabujaloj Savi, jo{ uvek hladnoj u to doba godine, ili su ih usta{ke potere stigle u blizini logorskog kompleksa. Preostalih 470, koji se nisu ose}ali sposobnim da u~estvuju u proboju, pobijeni su svi do jednog.

Potera usta{a trajala je me|utim tokom ~itave no}i. Preìvelo ih je od 176, odnosno 147 koliko je krenulo u proboj, svega 11. Ve} sutradan, 23. aprila, logorska uprava i posade, kompletno usta{ko osobqe, napustili su kompleks logora Jasenovac. Bio je to jedini koncentracijski logor u Drugom svetskom ratu u kojem su qudi sistematski, planski uni{tavani, bez konkretnog u~e{}a Nemaca, prenosi RTS. [ta vi{e, stepenom bestijalnosti, metodama iìvqavawa i ubijawa hrvatske usta{e su uveliko prevazi{le wihove nema~ke nacisti~ke uzore. âk i pojedinci iz sastava nema~kog okupacionog aparata uàsavali su se bestijalnosti hrvatskih usta{a, kao Glez fon Horstenau. Jasenova~ka fabrika smrti radila je od avgusta 1941. do aprila 1945. punih 1.337 dana.

^udesna `ivotna pri~a o epskoj pobedi porodice Naran~i} iz Like

Me|u najboqim trka~ima ovogodi{weg Beogradskog maratona bila su petorica bra}e Naran~i}. Ovi brzi, ìlavi momci, do{li su sa sela, iz Like. Ro|eni su u Srbiji, posle Oluje. Vratili su se na zgari{te na kome sada buja ìvot. Dva najmla|a brata, Dragan i \or|e, tr~e za reprezentaciju Hrvatske. Svi imaju veliku èqu, da tr~e i za klub iz Srbije.

„U nekom trenutku sam se okrenuo, a iza mene preko ~etiri hiqade qudi. To je kao neki grad u Hrvatskoj! Bra}a su tr~ala 21 kilometar, bilo je preko sedam hiqada qudi. To je ne{to, vau! Kad smo poslali video na{em treneru, bio je odu{evqen“.

Ovo nam pri~a Nemawa Naran~i}, petnaesti u trci na 10 kilometara. Sjajan plasman imala su i wegova bra}a, oni su tr~ali polumaraton.

Aleksandar, Nemawa, Arsenije, Radmila, Stevan, Zoran, Goran, Dragan i \or|e, mama Mira i tata Du{an. To je porodica Naran~i} iz Doqana kod Oto~ca.

Samo je najstariji brat Aleksandar ro|en u Hrvatskoj, a ostali u Srbiji u koju su roditeqi do{li goweni ratom. @iveli su po kolektivnim centrima za izbeglice. Kako su zatvarani, selili se, iz Vrbasa u Srbobran, pa u Crnu Travu, a posledwe mesto je Kolare, selo pored Jagodine.

„Taman se naviknemo na dru{tvo, {kolu, mora{ da se seli{. Non stop je bilo prilago|avawe, a onda smo se 2008. godine vratili u Liku. Imali smo ponudu da nam obnove ku}u. Tatu je vukla nostalgija. Morali smo odmah da se naviknemo na te{ke poslove, poqoprivreda je bila jedini prihod. Selo spaqeno, nema infrastrukture. Bilo je more obe}awa od politi~ara da }e nam pomo}i, ali nije se ni deset odsto ispunilo“, ka`e Nemawa.

IMAWE NIKLO NA ZGARI[TU

Polumaratonac dodaje da su po~eli da obra|uju zemqu, napravili {tale, kupili stoku.

Vredni Naran~i}i danas imaju tri porodi~na „gospodarstva“ na jednom imawu, registrovali su ih Nemawa, brat Arsenije i otac. Obra|uju zemqu i bave se proizvodwom mesa, imaju ovce, krave, sviwe i magarce.

Bra}a Naran~i} u Beogradu gde su se ovog prole}a prvi put takmi~ili i ostvarili sjajne rezultate

Pored toga, sva deca rade i u firmama, blizanci se bave skladi{tewem robe u jednoj kompaniji, Arsenije stolarijom, dvojica bra}e rade u gra|evinskoj firmi, sestra u prodavnici, a Nemawa je stru~an za poslove sa vodom. Svi rade od jutra do mraka, a petorica bra}e i treniraju.

TRI STOTINE MEDAQA ZA DVE GODINE

Naran~i}i tr~e za Sportski klub Oto~ac, s wim su nastupili i na Beogradskom maratonu. Tr~e i za Atletski klub Grobnik iz Rijeke. Samo su dve godine u ovom sportu, imaju odli~ne rezultate. Odmah posle Beogadskog maratona tr~ali su u Biha}u na 5 kilometara, Dragan je uzeo prvo, Goran drugo mesto, \or|e tre}e, Nemawa je bio {esti, a Zoran Naran~i} kroz ciq je pro{ao sedmi.

„U sredwoj {koli i{li smo na takmi~ewa, video nas je profesor Mandari} i rekao da se prijavimo za trku u Oto~cu 2022. Postigli smo odli~an rezultat, i slede}e godine, a odsko~na daska je bila trka u Gospi}u, Dragan je pobedio hrvatskog reprezentativca Anta

@ivkovi}a koji je u toj pobedi video talenat i sve nas pozvao u svoj klub“.

Od tada su Naran~i}i u svoje selo doneli preko tri stotine medaqa i pehara. Gotovo svake nedeqe se takmi~e.

„Imamo dobre gene od tetke Mire i mame Radmile, devoja~ko Radakovi}, bile su jako dobre u tr~awu“.

KAD BI MOGLI SAMO DA TR^E...

U posledwih godinu dana, svaki dan dva i po, ponekad i tri sata, trenira ih

Andrej Maras, primetno je ogromno poboq{awe. Najmla|i blizanci Dragan i Goran su od pro{le godine u Atletskoj reprezentaciji Hrvatske.

„Goran je dobio stipendiju koja je 150 evra mese~no, godinu dana, a Dragan koji je od wega puno boqi, ne dobija ni{ta, samo je u reprezentaciji. Bili su u Rumuniji na balkanskoj trci, pokazali su se jako dobro. Nadamo se da }emo prikupiti jo{ sponzora, da ne}emo morati toliko da radimo, da }emo mo}i vi{e da se posvetimo tr~awu, trener ka`e da smo odli~an materijal za maraton i druge trke“, ka`e Nemawa.

On dodaje da u Hrvatskoj tr~awe nije zastupqeno kao u Srbiji ili Bosni, nije toliko popularno, a nije ni pla}eno, zato moraju da rade. Za sada imaju samo jednog sponzora, {peditorsku firmu svog strica.

SAN O KLUBU IZ SRBIJE

Zahvalni su srpskom maratoncu, wihovom zemqaku iz Like, @eqku Graovcu, {to im je omogu}io da tr~e Beogradski maraton.

„Voleo bih za srpski klub da tr~im jednog dana. ^esto sam u Srbiji, tu sam ro|en, mene tu vu~e, tu mi je prelepo. Dolazim na po nekoliko nedeqa, imam puno rodbine. Razmi{qao sam da se preselim za stalno, kupio sam i stan, voleo bih da na|em atletski klub, da vidim kako bi i{lo. Da prona|em neke sponzore u Srbiji, da nam pomognu da tr~imo i tu“.

Svi Naran~i}i rade u Rijeci, gde tokom radne nedeqe i ìve zajedno, ali svakog vikenda su kod ku}e u Doqanima i opet rade, pomaù roditeqima: „Jedno je borba za ìvot, a drugo posao. Materijalno, ne zna~i nam vi{e od porodice. Porodica je kod nas na prvom mestu“, isti~e Nemawa.

Ciq bra}e Naran~i} za ovu godinu su jo{ tri maratona u Srbiji, dva u BiH, da jo{ jedan brat upadne u reprezentaciju Hrvatske, da na|u sponzore u Srbiji i da tr~e i za neki srpski klub.

„Ciq nam je da uìvamo, sport je uìvawe i zdravqe. Pozivam sve da probaju. Za tr~awe godine i iskustvo nisu va`ni. Tr~awe je pre svega druèwe sa dobrim qudima. Zato planiramo da ve} 21. juna do|emo ponovo u Srbiju, na trku u Kuli“.

San Francisko – Zlatni grad slobode i qubavi

Sme{ten u severnom kraju istoimenog poluostrva, uz Zaliv San Franciska na Tihom okeanu, San Francisko je mali grad sa velikim uticajem.

Prostire se na tek ne{to vi{e od 100km2 i broji ispod milion stanovnika. Ipak, smatra se finansijskim i kulturnim centrom Kalifornije, ali i centrom liberalne misli u SAD-u. Tokom „Leta qubavi“ 1967. godine, San Francisko je postao epicentar hipi revolucije. Grad se mo`e pohvaliti brojnim atrakcijama, prelepim ~etvrtima, parkovima, pla`ama i muzejima.

San Francisko se nalazi na preko 50 brda, po kojima neke ~etvrti nose imena. Poznat je po ~estoj pojavi magle, sve`im letima, `i~arama i strmoglavim brdovitim ulicama, od kojih je jedna postala velika turisti~ka atrakcija – Lombard Street. A evo {ta sve ne treba propustiti u Zlatnom gradu Kalifornije.

MOST GOLDEN GATE

Najfotografisanija altrakcija grada i jedan od wegovih simbola je most Golden Gate u Zalivu San Franciska. „Zlatna kapija“ je zapravo naranxaste boje i predstavqa fascinantni prizor tokom dana, ali i no}u kada se upali osvetqewe. Kada je 1937. godine otvoren, bio je najve}i vise}i most na svetu. Spaja grad sa okrugom Marin i dnevno ga pre|e 110.000 automobila. Sa obe strane postoje i staze za pe{ake i bicikliste, kojima je omiqena destinacija obli`wi gradi} na obali – Sausolito. Za one koji `ele da fotografi{u most, postoji vi{e zgodnih vidikovaca, od kojih se neki nalaze u ~etvrti Nob Hill, poznatoj po starim viktorijanskim zdawima. Most je za pe{ake i bicikliste otvoren samo tokom dana. Sa druge strane, u okrugu Marin, odli~no mesto za fotografisawe (ali i za posetu) je Nacionalna oblast za rekreaciju Golden Gate (Golden Gate National Recreation Area)

OSTRVO ALKATRAZ

Ozlogla{eni zatvor Alkatraz, sme{ten na istoimenom ostrvu u Zalivu San Franciska, sada je zatvoren. Poznat je po svojim ~uvenim zatvorenicima, od kojih je najpoznatiji bio Al Kapone. U funkciji je bio tridesetak godina, a nakon zatvarawa, 1973. godine ponovo je otvoren kao turisti~ka atrakcija. Do ostrva se sti`e trajektom, a tokom vo`we mo`ete slu{ati audio-snimke o istorijskim ~iwenicama i zanimqivostima vezanim za zatvor, kao i svedo~anstva nekada{wih ~uvara i zatvorenika. Danas je Alkatraz popularan i kao prebivali{te brojnih ptica.

FISHERMAN’S WHARF

Ovo je jedna od najpopularnijih turisti~kih oblasti grada. Ako imate samo jedan dan da upoznate San Francisko, Fisherman’s Wharf je obavezna atrakcija. Stari deo grada, nekada poznat kao Mala Italija San Franciska, ~uven je po radwama, restoranima i lepom okru`ewu uz obalu. Ovde je sme{teno vi{e atrakcija, me|u kojima su Muzej Madam Tiso, Musée Mécanique, Riplijev muzej Verovali ili ne i Trg Ghirardelli. Na doku Hyde Street Pier, koji je danas poznat kao Nacionalni pomorski park San Franciska, ukotvqeni su rekontruisani i obnovqeni brodovi iz 19. i 20 veka, ukqu~uju}i u poznate podmornice iz Drugog svetskog rata. Na Doku 39 nalazi se vi{e od 130 radwi i restorana iz kojih se pru`a odli~an pogled na grad.

@I^ARA

@i~ara je uvedena 1873. godine kako bi stanovnicima pomogla da lak{e savla-

davaju brojna brda na kojima grad leì. Danas je u funkciji jo{ samo nekoliko linija, koje od 1964. godine imaju status nacionalnog spomenika. Najpoznatije su rute Powell-Mason i Powell-Hyde, a ì~arom moète sti}i do mnogih glavnih atrakcija kakve su Fisherman’s Wharf, Ghirardelli Square, Nob Hill i ulica Lombard.

GOLDEN GATE PARK

Golden Gate Park je velika zelena povr{ina u srcu San Franciska i smatra se plu}ima grada. Dom je fenomenalnim muzejima i vrtovima, a izgra|en je 1871. godina na oblasti u kojoj su nekada bile pe{~ane dine. Danas je park poznat po mre`i pe{a~kih i biciklisti~kih staza, a od atrakcija su najpose}enije de Young muzej finih umetnosti, Muzej Kalifornijske akademije nauka sa akvarijumom Steinhart, japanski vrt i Botani~ka ba{ta San Francisko. Odli~an na~in za istra`ivawe i rekreaciju je rentirawe bicikla.

KINESKA ^ETVRT

San Francisko je poznat po najstarijoj Kineskoj ~etvrti u Severnoj Americi i najve}oj van Azije. Ona je skoro potpuno uni{tena u stravi~nom zemqotresu i po`aru koji je pogodio grad 1906. godine, ali je zatim obnovqena potpuno u kineskom stilu, lep{a neko ranije. Sa brojnim kineskim radwama, antikvarnicama, tradicionalnim apotekama, hramovima, radionicama i suvenirnicama, Kineska ~etvrt je postala jedna od glavnih atrakcija San Franciska. U vreme Kineske nove godine ovde se odr`ava najve}a proslava ovog paznika u SAD-u, a glavna ulica za turiste je Grant Avenue.

MUZEJ MODERNE UMETNOSTI Nakon velikog projekta obnove, Muzej moderne umetnosti San Franciska (SFMOMA) otvoren je 2016. godine, sa tri puta ve}im izlo`benim prostorom. Ima 10 spratova, a poseta galeriji u prizemqu se ne napla}uje. U novom prostoru, stalna postavka je oboga}ena sa vi{e hiqada novih umetni~kih dela, a u wemu se organizuju i brojne povremene i gostuju}e izlo`be tokom godine.

MUZEJ AZIJSKE UMETNOSTI

Muzej azijske umetnosti je jedan od najva`nijih u gradu. Otvoren je 1966. godine, a osnovnu kolekciju ~inio je deo privatne zbirke kolekcionara Ejverija Brandixa, ~ija svrha je bila „da napravi most izme|u Istoka i Zapada“. Nakon wegove smrti 1975. godine, ostatak vredne zbirke poklowen je muzeju, a u me|uvremenu su formirane bogate kolekcije keramike, skulptura, slika, predmeta od bronze i `ada i arhitektonski fragmenti iz Japana, Koreje, Kine, Indije, Irana i drugih azijskih kultura. Predmeti pokrivaju istorijski period dug preko 6.000 godina, a postoje planovi za pro{irewe muzeja dodatkom novog paviqona.

Zatvor Alkatraz

Most Golden Gejt

Kineska ~etvrt

Muzej moderne umetnosti San Franciska

^esto sam mu govorio da je on srpski ^ehov

Oti{ao je jedan od najzna~ajnijih srpskih pesnika. A, kad ka`em „pesnik“, mislim i na wegovu dramsku literaturu, koja je pisana kao vrhunska, najlep{a poezija, rekao je za Sputwik dramski pisac i akademik Du{an Kova~evi}, povodom smrti akademika Qubomira Simovi}a.

OTI[AO JE SRPSKI ^EHOV

„Qubomir Simovi} je bio moj prijateq skoro pola veka i jedan od onih qudi koji je obeleìo celokupnu istoriju srpske kwièvnosti. êsto sam mu u {ali govorio da je on srpski êhov, jer je napisao ~etiri drame koje }e se, kao i êhovqeve, igrati zauvek. Quba Simovi} pripada generaciji koja je jedna od najzna~ajnijih ne samo u 20. veku nego uop{te u celokupnoj istoriji srpske kwièvnosti“, ocenio je Du{ko Kova~evi}.

Prise}aju}i se najzna~ajnijih trenutaka iz vi{edecenijskog prijateqstva, Du{ko Kova}evi} je posebno istakao da }e Simovi}a pamtiti kao ~oveka koji je izuzetno voleo da {eta.

„Dugo smo `iveli na Dor}olu, u susednim ulicama, i ~esto sam ga vi|ao kako Dunavskim kejom odlazi skroz prema Savi. Obo`avao je da {eta i mnoge svoje pesme je posvetio rekama, ribarima i qudima s kojima se vi|ao du` tih obala. Bio je izuzetno vitalan i izuzetno radoznao ~ovek. Pamti}u ga kao nekoga s kim sam voleo da se smejem, jer je uvek imao neku anegdotu i neku pri~u koja je bila zanimqiva“, rekao je Kova~evi}.

BIO JE JEDAN OD POSLEDWIH @IVIH KLASIKA SRPSKE KWI@EVNOSTI

Kwièvnik, knièvni kriti~ar i univerzitetski profesor Mihajlo Panti} istakao je da je Qubomir Simovi} „bez ikakve sumwe, jedan od posledwih ìvih klasika srpske kwièvnosti“.

„Wegov opus je fascinantan u svakom pogledu, a naro~ito ne sme ostati pre}utana slojevitost toga opusa. Naravno da }emo ga najpre pamtiti kao izvanrednog pesnika, vrlo prepoznatqivog glasa. Wegova poezija je i{la malo protiv centralnog modernisti~kog toka savremene srpske poezije, koja je u znaku hermetizma, zatajenosti zna~ewa i formalnih eksperimenata. Toga u poeziji Qubomira Simovi}a nema. Ima jasne predmetnosti pesme, jasnog ironijskog, nekad satiri~nog otklona prema stvarnosti“, istakao je Panti}.

On je podsetio da su i Simovi}evi dramski komadi postali nezaobilazni deo repertoara ne samo pozori{ta u Srbiji, nego u Evropi i u svetu.

„Qubomir Simovi} je esejista prvog reda, tuma~ poezije svojih kolega, {to je tako|e retkost. Ujedno, bio je izvaredan analiti~ar savremenog srpskog slikarstva. I hteo bih da istaknem da je on i u poznim godinama bio krajwe otvoren i rigorozan kriti~ar vladaju}ih politi~kih prilika i nekoliko wegovih za `ivota ili posledwih objavqenih kwiga, sadr`e intervjue koje je on vrlo izda{no davao svim slobodnomisle}im medijima“, istakao je Panti}.

On je dodao da }e Qubu Simovi}a pamtiti i kao starijeg kolegu koji prema mladim saradnicima nikada nije pokazivao paternalisti~ki ili savetodavni odnos.

„Smatrao nas je ravnopravnima, bio blagonaklon prema tome {to radimo, i za svakog je nalazio umesnu, dobru i primerenu re~. Bez Qubomira Simovi}a kwi`evnost vi{e ne}e biti ono {to je bila za wegovog `ivota“, rekao je Panti}.

Jedan od najve}ih modernih srpskih pesnika i dramskih pisaca Qubomir Simovi} preminuo je u Beogradu, saop{teno je iz izdava~ke ku}e „Arhipelag“. Ro|en 2. decembra 1935. godine u U`icu, Qubomir Simovi} je u rodnom gradu zavr{io osnovnu i sredwu {kolu,

a diplomirao je na Filolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na grupi za istoriju jugoslovenske kwi`evnost i srpskohrvatski jezik.

Za vreme studija radio je kao urednik i odgovorni urednik studentskog ~asopisa „Vidici“. Radni vek je proveo kao urednik u kulturnoj redakciji Radio-Beograda. Objavio je pesni~ke kwige: „Slovenske elegije“ (1958), „Veseli grobovi“ (1961), „Posledwa zemqa“ (1964), „[lemovi“ (1967), „Uo~i tre}ih petlova“ (1972), „Subota“ (1976), „Vidik na dve vode“ (1980), „Um za morem“ (1982), „Deset obra}awa Bogorodici Trojeru~ici hilandarskoj“ (1983), „Isto~nice“ (1983), „Gorwi grad“ (1990), „Igla i konac“ (1992), „Quska od jajeta“ (1998), „Ta~ka“ (2004) i „Planeta Dunav“ (2009).

Simovi} je napisao ~etiri drame: „Hasanaginica“, „^udo u [arganu“, „Putuju}e pozori{te [opalovi}“ i „Boj na Kosovu“. Simovi}eve drame su izvo|ene na mnogim na{im scenama, kao i u inostranstvu.

Pored poezije i drama, Simovi} je posve}eno pisao i eseje o srpskim pesnicima i dramskim piscima. Iz toga je nastala kwiga Duplo dno koja je doìvela vi{e izdawa. Po~ev od kwige autopoeti~kih i angaòbvanih eseja „Kova~nica na âkovini“ (1990), Simovi} je napisao ~itavu serija kwiga u kojima je raspravqao o aktuelnim kwièvnim, kulturnim, dru{tvenim i politi~kim pitawima: „Galop na puèvima“ (1994), „Novi galop na puèvima“ (1999), „Guske u magli“ (2005), „Obe}ana zemqa“ (2007), „Titanik u akvarijumu“ (2013), „@abe u redu pred potkiva~nicom“ (2016), „Odbrana Beograda“1 (2020) i „Neslana so“ (2023). Odabrana dela Qubomira Simovi}a u 12 kwiga objavqena su 2008. godine. Simovi} je dobitnik najva`nijih kwièvnih nagrada za poeziju, dramu i esejistiku. Simovi} je od 27. oktobra 1994. godine za redovnog ~lana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Qubomir Simovi} je godinama radio na kwizi pesama „Riba sa dva repa“. Iako je kwiga odavno bila zavr{ena, pesnik je `eleo da nastavi da radi na woj i posve}eno je radio prakti~no do samog kraja. „Arhipelag“ }e u narednom periodu, kako je saop{teno, objaviti tu pesni~ku kwigu.

^udo sa Jelove gore

Kada ode jedan od najznamenitijih zaqubqenika u Dunav, verovatno velika reka umiri svoj tok. Promeni se i davno osvojeni vidik na dve vode, a svet se, ve} smawen na qusku od jajeta pretvori – u ta~ku.

Ba{ to se dogodi kada srpsku kwi`evnost i kulturu napusti jedan iz plejade wene istinske gospode, vlasnik najskupqih pesni~kih re~i – Qubomir Simovi}.

Jo{ od kada se davne 1958. godine pojavio sa „Slovenskim elegijama“, „Veselim grobovima“, „Isto~nicama“… nikada Simovi}eva re~ nije pre}utana niti je do~ekana ravnodu{no. Od odobravawa i naklona vanserijskom talentu do polemika i „ujdurmi“ koje su ih pratile, te su re~i uvek sadr`ale jasan autorski stav – da, ma koliko to ko{talo, sadr`e su{tu istinu.

Otuda je i Simovi}ev `ivot, ba{ kao i wegovo kapitalno prozno delo „U`ice sa vranama“ bio „hronika koja je povremeno postajala roman i roman koji je povremeno postajao hronika.

Quba nam je darovao [opalovi}e, i „ûdo u [arganu“, pro~itao (za nas) slike onih koji su na platnima ostavqali svoje istine, ukazivao na duplo dno, pisao „Snevnik“… Opomiwao da smo u galopu na puèvima, opisao titanik potopqen u akvarijumu, govorio o guskama u magli i àbama u redu pred potkiva~nicom… Ostavio nam je i stihove koji stoje rame uz rame sa Kosti}evom „Santa Marija dela salute“ – pesmu „Deset obra}awa Bogorodici Trojeru~ici Hilandarskoj“.

Malo ko je kao Simovi} u srpsku poeziju i kwi`evnost tako nesebi~no ugradio talenat i um, o{trinu i pravednost, san o istini i pravdi. I kada se ~inilo da su svuda okolo {lemovi, i kada su u wegovom „Boju na Kosovu“ junaci pevali „odlazimo da se ne vratimo“, Qubomir Simovi} verovao je u vaskrs istine, prave, i qudskog dostojanstva. ^ak i onda kada su belosvetski filozofi poku{avali da sa repertoara skinu wegove drame, ~ak i onda kada je sa zebwom u pesmi molio boga da mu da put ko svileni kon~i} i brda ko makova zrna jer „vaqa meni kroz iglene u{i“ – i tada je ona uspravnost davno ste~ena na Jelovoj gori bila ja~a od svega.

U danu odlaska Qube Simovi}a vi{e neko ikad postaje jasno da su se davno izme|u ovog jedinstvenog kwi`evnog dela i pesnikovog `ivota granice izbrisale: da su i delo

QUBOMIR SIMOVI]:

Deset obra}awa

Bogorodici Trojeru~ici

Hilandarskoj

Majko Slova i Spasa, Trojeru~ice, neka na{e ~amce u blage luke iz gustih oluja s pu~ine dovedu ptice, izletele iz Tvoje tre}e ruke!

Trojeru~ice, katance, brave i vrata, bra}u u kazanu olova koje kqu~a, sve {to su bezbrojne ruke zakqu~ale, neka nam Tvoja tre}a ruka otkqu~a!

Trojeru~ice, dok nas love i mere metrom, litrom, kantarom, tegom i vre}om, Ti, dveju ruku sklopqenih pred kantarxijom, izmeri nas, i pomiluj nas, tre}om!

Dok ki{u protkiva susne`ica, i vuk, riba i vrana kre}u na nas, u lov, besku}nima u vejavici, Trojeru~ice, Tvoj tre}i dlan neka nam bude krov!

Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci, pred smradom na{ih grehova i rana, Trojeru~ice, nek nam se otvori crkva na Tvojoj tre}oj ruci sazidana!

Gole, mla}ene motkama, sekirama, oborene pod noge, i dotu~ene u podno`ju brda uz koje smo se peli, tre}om nas rukom, Trojeru~ice, isceli!

I uzvisi, tre}om rukom, Trojeru~ice, sve one koji su, stotinama ruku, stotinama godina, iz `etvenih slama, bacani na dno kazana i jama!

U ovom svetu neslanih mora i jela, dok nam se broje posledwi trenuci, nek zasvetli, nek nas osoli, Trojeru~ice, so suza, skupqena u Tvojoj tre}oj ruci!

Trojeru~ice, luko i uteho, majko ~okotu kog raspiwu i tuku, smiluj nam se, gre{nim i ubogim, i primi du{e na{e u Tvoju tre}u ruku!

Dvema rukama sahrawene, Trojeru~ice, u ovu zemqu, ispuwenu mukom, nek nas iz ove crne zemqe u oblak ponese hrast, zasa|en tre}om rukom!

i ìvot proistekli iz iste neretko o{tre ali uvek istinite misli u koju su ~itaoci davno poverovali. I kad je opisivao obiqe i rasko{ pijaca, i kada je urawao u bol Hasanaginice, uvek je to bilo iz duboke potrebe da se razume, za{titi, osnaì i veli~a qudsko bi}e. A takvi su stvaraoci svetonici koji rasteruju mrak i izvan kwièvnosti. Zato za delo Qubimora Simovi}a ne vaè zakoni vremena, kao {to ne vaè ni za jednog svetskog velikana: wihova je sudbina da opomiwu i oplemewuju generacije koje dolaze.

Zato u ~asu wegovog odlaska ostaje uverewe da je svime {to je radio ovaj srpski gorostas zaslu`io da negde tamo gore i on, jedanaesti put, bude pomilovan onom tre}om rukom….

Qubomir Simovi}

STUDENTI SPREMAJU NOVI POHOD OD 1700 KILOMETARA:

{tafetu od Novog Sada

do Brisela, da bi stigli na zasedawe Evropskog parlamenta

Po{to su biciklisti svojom „Turom do Strazbura” osvojili Evropu, studenti u blokadi spremaju novi podvig - {tafetni ultramaraton do Brisela. Na put se sprema 16 studenata maratonaca i plan je da pre|u put od 1.700 kilometara da bi stigli na zasedawe Evropskog parlamenta. I trka~e }e, kao i bicikliste, pratiti logisti~ka podr{ka i ve} uveliko se skupqaju donacije za organizaciju puta.

U danu kada su studenti biciklisti stigli do Strazbura, akademci su postavili novi izazov

u borbi da evropsku javnost obaveste o svom protestu, zahtevima, ali i pona{awu vlasti koja sve vi{e pove}ava represiju nad celokupnom akademskom zajednicom. U planu je {tafetna trka do Brisela.

NOSE PISMO U BRISEL

Na put duga~ak 1700 kilometara, u petak, 25. aprila iz Novog

Sada bi trebalo da krene 16 trka~a, u znak se}awa na 16 `rtava pada nadstre{nice u Novom Sadu. Plan je da stignu u Brisel 11. maja, kada u toku bude sednica Evropskog parlamenta. - Spremni smo na razgovor, spremni da se obratimo. Nosi-

}emo pismo koje }emo predati, o~ekujemo da nas saslu{aju i da nam dopuste da predstavimo realnu sliku Srbije, ne samo posledwih pet meseci, nego posledwih nekoliko godina. Tr~imo u ciqu da branimo ~ast i da se borimo za pravdu cele Srbije, a ne samo nas kao studenata - objasnila je Lana, studentkiwa Ekonomskog fakulteta iz Beograda, koja je bila u grupi studenata koji su tr~ali do Kragujevca.

TRKA KROZ [EST ZEMAQA

Po{to je u pitawu {tafetni maraton, ne}e sve vreme tr~ati svih 16 studenata, ve} }e biti podeqeni po grupama i smewiva}e se na stazi. A staza ovaj put ide kroz Hrvatsku, Austriju, Nema~ku, Francusku, preko Luksemburga do Belgije.

I trka~i su, kao i biciklisti koji su u~estvovali u akciji „Tura do Strazbura”, sa razli~itih fakulteta {irom Srbije. I wih }e tako|e pratiti logisti~ka podr{ka i ve} uveliko se skupqaju donacije za organizaciju wihovog puta.

Na svom Instagram nalogu studenti trka~i su tako|e objasnili da zbog propisa koje moraju da po{tuju tokom puta nije mogu}e da im se neki trka~ pridru`i tokom puta.

RTS POSLUJE U DEBELOM MINUSU:

Iako javni servis ima ogromne prihode, duguje milione evra za kredite!

Na ra~un Radio televizije Srbije godi{we legne novca kao u neku veoma uspe{nu firmu blisku Srpskoj naprednoj stranci, kojoj su osigurani poslovi od dràve, ali za razliku od we koja beleì milionski profit, RTS na kraju zavr{ava u debelom minusu. Prema zvani~nim podacima, ova nacionalna medijska ku}a je u 2024. imala prihode od ~ak 134 miliona evra, ali je svejedno na kraju godine zabeleìla gubitak od oko 2,6 miliona evra. I to nije sve, jer javni servis o~ekuje i otplata najmawe dva kredita u ukupnom iznosu od blizu 12 miliona evra. Radio televizija Srbije, koju danima blokiraju studenti, ima sve preduslove da bude finansijski stabilna i da obavqa ulogu javnog medijskog servisa, ali joj iz nekog razloga ne ide ni jedno ni drugo. I dok je jasno da vi{e podse}a na medijski servis vlasti, a mawe gra|ana, i finansijska situacija daleko je od dobre. Naprotiv. Najnoviji finansijski izve{taj pokazuje da je poslovala u minusu, iako su prihodi bili ogromni.

U kasu RTS-a pro{le godine leglo je 15.711.169.000 dinara ili oko 134 miliona evra, {to je ogromna cifra, ali uprkos tome ni u 2024. ta medijska ku}a nije zabele`ila dobit. Minus u kasi javnog servisa iznosio je 310.301.000 dinara ili oko 2,6 miliona evra.

I ne samo {to je 2025. RTS zapo~eo u minusu, ve} ga ~eka i otplata milionskih kredita. Kako pi{e u dostupnoj dokumentaciji, obaveze do godinu dana po kreditu dobijenom od Ministarstva finansija iznose 1.372.148.000 dinara ili oko 11,7 miliona evra. Kredit je dodeqen zbog “kontinuiranog nedostatka finansijskih sredstava iz perioda buxetskog finansirawa i po prelasku na finansirawe iz RTV pretplate i RTV takse”.

Javni servis se zadu`io i kod banke Intese za 65.821.000 dinara ili oko pola miliona evra, a ima i dugoro~nu obavezu po zakupu u iznosu od 21.058.000 ili oko 180.000 evra.

A prihodi su stizali sa svih strana. RTS se finansira iz pretplate gra|ana, a po tom osnovu je u kasu te televizije pro{le godine leglo 11,2 milijarde dinara ili oko 95,8 miliona evra. Od reklama zaradila je oko 28 miliona evra. Veliki problem Javnom medijskom servisu je i to {to ima ogroman broj zaposlenih – ukupno 2.428. Kada se od iznosa koji je potro{en na zarade (oko 40 miliona evra) oduzmu porezi i doprinosi, ispada da je prose~na plata na RTS-u oko 135.000 dinara.

Podse}amo, od po~etka studentskih blokada u vi{e navrata ispred RTS-a odr`avali su se protesti i to uglavnom zbog neobjektivnog izve{tavawa i uvreda na ra~un studenata. Me|utim, pre desetak dana studenti su blokirali sve ulaze u zgrade RTS-a u Takovskoj i na Ko{utwaku i postavili uslov da se raspi{e konkurs za ~lanove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Beogradski nadbiskup i metropolit, kardinal Ladislav Nemet

OGLASIO SE BEOGRADSKI NADBISKUP: Prvi ~ovek ro|en u Srbiji koji }e u~estvovati u izboru novog pape!

Beogradski nadbiskup i metropolit, kardinal Ladislav Nemet zahvalio je danas svima koji su izrazili sau~e{}e povodom smrti pape Frawe.

- Wegovo zalagawe za mir i dobru voqu me|u qudima dalo je nadu da se dijalogom i mirnim putem re{avaju i najte`i problemi ovoga sveta. Papa Frawa je imao srce za sve one sa periferija ovoga sveta: za izbeglice, za slabe, siroma{ne, za zatvorenike… Neka bi wegov primer bio izvor snage za sve nas da nastavimo wegovim putem zalagawa za mirno re{avawe svih sporova i problema u Srbiji i celom svetu – naveo je Nemet u saop{tewu.

Dodao je da zbog svojih obaveza u Rimu, ne}e biti dostupan za izjave, sve do zavr{etka izbora novoga poglavara Katoli~ke Crkve.

„Proces izbora novog Pape obavi}e se prema propisima Kanonskog prava Katoli~ke Crkve“, istakao je.

Ina~e, beogradski nadbiskup Ladislav Nemet, prvi je kardinal u istoriji ro|en u Srbiji (Oxaci, 7. septembar 1956. godine) i on }e u~estvovati u Konklavi koja }e izabrati novog papu.

Nakon {to je umro papa Frawa, sledi period od devet dana `alosti u Vatikanu, nakon ~ega se u roku od 15 dana organizuje zasedawe Konklave, koja po tradiciji vr{i izbor novog poglavara Katoli~ke crkve.

Pravo glasa u konklavi imaju svi kardinali mla|i od 80 godina, a wih je trenutno 138.

DECENIJA KAO NIJEDNA DRUGA:

Od 2012. do 2023. u Srbiju imigriralo skoro 10 puta vi{e stranaca!

Kako bi stekao boqi uvid u to kako migracije uti~u na dràvu, Zavod za statistiku sproveo je istraìvawe o broju stranih dràvqana u Srbiji i wihovoj demografskoj strukturi, kao i zemqama iz kojih dolaze. Istraìvawe je pokazalo da je broj stranaca koji su imigrirali u Srbiju od 2012. do 2023. ve}i oko 9,5 puta u odnosu na deceniju ranije.

Da bismo se uverili da je broj stranaca koji ìvi i radi u Srbiji u porastu, bilo je dovoqno da u prethodnih nekoliko godina pro{etamo ulicama najve}ih gradova u Srbiji. Me|utim, preciznih informacija o wihovoj brojnosti nije bilo, dok Republi~ki zavod za statistiku nije objavio rezultate istraìvawa imigracija stranaca u Republici Srbiji. Kada se govori o tom istraìvawu, bitno je napomenuti da su tu ukqu~eni oni stranci koji u Srbiji borave godinu dana ili planiraju da tu ostanu godinu dana, a ukoliko uporedimo godine, vide}emo da je u 2012. bilo prijavqeno svega oko 4.200 qudi. Broj je rastao sporije, sve do 2018. kada je prvi put pre|ena brojka od 5.000. Od 2021. prvi put imamo petocifren broj qudi koji je tokom godine u{ao i ostao u Srbiji, da bi od 2022. i 2023. taj broj zna~ajno porastao i iznosio ne{to vi{e od 34.000 i 41.000 qudi. Tome moèmo da pripi{emo i to {to je do{lo do migrantske krize s obzirom da je 2022. po~eo rat Rusije i Ukrajine. Tokom 2023. je u Beogradski region do{lo oko 20.000 qudi, Vojvodina broji 13.000, a sada je Isto~na ispred Zapadne Srbije s obzirom na to da na istoku na{e zemqe imamo i velike kompanije.

KA@U DA JE SOFIJA NAJLEP[E IME, ALI DA LI JE I NAJ^E[]E:

Jedno staro srpsko ipak je

odnelo prevagu

Svako vreme nosi neke trendove kako u modi tako i po pitawu drugoh stvari. U te sruge stvari spadaju i imena. I kao {to su nekad, recimo osamdesetih godina bile vrlo ~este Marije ili Milice, odnosno de~aci po imenu Nikola ili Marko, posledwih pa makar 10-15 godina ~este su Tare ili Mie, odnosno Reqa ili Viktor. Ipak, po strani ostavimo li~na zapa`awa, zvani~na statistika otkri}e nam kako ta~no stvari stoje.

Naime, prema podacima u publikaciji „Popis za po~etnike”, iza koga stoji Republi~ki zavod za statistiku, naj~e{}a imena dece ro|ene u Srbiji u periodu od 2011. do 2022. godine bila su Jelena i Dragan. Jelena je u periodu od ~ak 10 godina bilo naj~e{}e `ensko ime, iako Sofija slovi za najlep{e.

Devoj~ice su po ro|ewu naj~e{}e dobijale imena: Duwa, Sofija, Milica, Sara, Nikolina, Lena, Teodora, An|ela, Ma{a i Na|a. S druge strane, me{u de~acima je navi{e onih koji se zovu: Luka, Lazar, Stefan, Nikola, Aleksa, Vuk, Filip, Mihajlo, Pavle i Vasilije.

Dakle, interesantno je da, uprkos novijim tenedencijama, Milica ostaje lepo i svevremensko ime, ba{ kao i Nikola. Kod prezimena ve} ima mawe „iznena|ewa” ona koja su „dominirala” od 2011. do 2022. godine ujedno su i nekako oduvek, ~ini se, bila najzastupqenija.

To su: Jovanovi}, Petrovi}, Nikoli}, Markovi} i \or|evi}.

Trinaestogodi{wi Marek Powi~an iz Ba~kog Petrovca prodavao je kola~e kako bi sakupio novac koji }e donirati porodici Teodore Martinko iz Kisa~a, devojke koja je te{ko povre|ena u padu nadstre{nice 1. novembra u Novom Sadu.

Marek je godinama pokreta~ sli~nih humanitarnih akcija, a do danas je napravio vi{e od 1.000 paketi}a za mali{ane iz De~ije bolnice, dok je prole}nim akcijama prodaje kola~a obezbedio deo novca za le~ewe bolesne dece.

- Breskve, vanilice, oblatne, korpice, kokos kuglice, ~upavci, ruske kape, bakin kola~, rolat sa kokosom, rolat sa bananicom, `ele rolat, mafini, `erbo kocke, bela pita, lubenice i kola~ sa makom – nabraja Marek Powi~an kola~e koje sam priprema, kako bi u~esnici akcije mogli da pomognu i zaslade se u isto vreme.

Svi su se divili ovoj heroini... Kosovka devojka je lik iz srpskih epskih pesama. Simbol je pomo}i, brige, qubavi prema bli`wima i dobrote.

U narodu i pesmama je opevana kao mlada, lepa devojka koja luta po Kosovom poqu, poma`e rawenicima i tra`i svog verenika Toplicu Milana, svog kuma Milo{a Obili}a i devera Kosan~i} Ivana.

Toplica Milan joj je obe}ao da }e je uzeti za vernu qubu ako se vrati iz boja. Kada je nai{la na rawenog viteza Orlovi} Pavla, on joj je saop{tio da su sva trojica mrtvi, a potom joj je i on umro na rukama.

Prema narodnom predawu „Kosovka devojka” se zvala - Jelica. Ona je bila ro|ena sestra srpskog velikana Stevana Musi}a.

On je bio poznat kao vlastelin koji je gospodario u mestu Brveniku u dolini Ibra. Bila je

sestri~ina srpskog kneza Lazara. Pobratim Milo{a Obili}a, Milan Toplica se zaqubio u wu i verio ju je pre nego {to je tragi~no nastradao u bitci.

Sa druge strane, ~uvena slika „Kosovka devojka” koju je 1919. godine uradio Uro{ Predi}, tako|e je nastala po stvarnoj osobi. Ta~nije, lik devojke je ura|en po jednoj devojci iz Beograda. Skica za delo je nastala 1914.

Umrla ”Kosovka devojka”

Vaqa pomenuti jo{ i ovo – Politka od 3. marta 1995. prenela je kratku vest: Umrla „Kosovka devojka”. – U Beogradu je, sasvim tiho, 2. marta izjutra, u 96. godini umrla Leposava Lulik, ro|ena Stankovi}, zauvek ovekove~ena kao dvadesetogodi{wakiwa na ~uvenom platnu Uro{a Predi}a “Kosovka devojka”.

i bila je namewena Kolu srpskih sestara za izradu razglednica koje bi bile prodavane u humanitarne svrhe. Predi}a je verovatno inspirisala ba{ Kosovka devojka jer je u woj video „prvu bolni~arku” iz srpskog nacionalnog mita. Me|utim, dogodio se Prvi svetski rat i slikar je delo zavr{io tek 1919. Ono {to tako|e malo qudi zna, jeste ~iwenica da je za lik Kosovke devojke, Predi} uzeo stvarnu osobu – Beogra|anku Leposavu Stankovi}.

O Leposavi se jako malo zna. Ro|ena je 1899. godine {to zna~i da je, kada je „Kosovka devojka” nastala bila dvadesetogodi{wakiwa.

Zna se i da se Leposava udala i da se nakon toga prezivala Lulik. Prema dostupnim informacijama izgleda da je ceo ìvot provela u Beogradu, jer jo{ uvek ima qudi koji je pamte iz poznijih dana ìvota. Kaù – i u starosti je bila prelepa.

Ima sna`an motiv, zbog ~ega je dobio podr{ku iz gotovo svih krajeva Srbije.

- Imao sam oko deset godina kada je krenula prva akcija. Pravio sam sam kola~e i prodavao ih za malog Bo{ka. Kad sam video da je Bo{ko bolestan, pitao sam mamu da li

bismo mogli da napravimo takvu akciju –pri~a Marek Powi~an.

Akcija „Marekovi kola~i“ zapo~eta je zbog wegove sestre koja je, na`alost, bila prevremeno ro|ena i preminula.

- Kada smo Mareku to ispri~ali i kada je

~uo za malenog Bo{ka, rekao je da ne èli da niko oseti tu bol koju je on osetio kada je izgubio sestru. Tako su krenule wegove akcije sa kola~ima – obja{wava Marekova majka Milota Palenka{. Kako je Kisa~ najbliè selo Ba~kom Petrovcu, Marek je odlu~io da ~etvrtu akciju posveti kom{inici Teodori, jedinoj preìveloj u obru{avawu nadstre{nice na èlezni~koj stanici u Novom Sadu. Prodati svi kola~i, jo{ qudi èli da donira novac

U akciji “Marekovi kola~i”, prikupqeno je 87.000 dinara, kao i novac iz humanitarne kutije, koju jo{ nisu otpe~atili, jer se javilo jo{ qudi koji bi `eleli da doniraju novac. Celokupna suma od akcije, kako ka`e Milota, Marekova majka, bi}e predata porodici Teodore Martinko.

“Akcija trajala od 10 do 17 sati, a prodati su skoro svi kola~i. Deo koji je ostao, rezervisan je, a kupci }e danas do}i po wih. Marek je bio odu{evqen i vrlo emotivan, jer se wegovoj akciji odazvao zaista veliki broj qudi. Bilo je i onih koji su dolazili i iz drugih gradova, pa smo presre}ni kako je sve ispalo”, ka`e Milota Palenka{.

BLAGOJE JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (18)

uKo je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. u Koga je podràvao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov ìvot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na - Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?

Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}

VO\A

USTA[A OPTU@UJE JUGOSLAVIJU ZA ATENTAT:

U intervjuu u listu La Prensa Paveli} je priznao da se borio za istrebqewe komunista, onim {to je nazivao svojim delovawem u svojstvu slobodnog i antikomunisti~kog Hrvata, {to ga je navelo da zakqu~i da je osoba odgovorna za atentat bio jugoslovenski komunista.

Kada je uspeo da se okrene, video je mr{avog ~oveka, visine 1,70, koji je pobegao niz ulicu Imelman. Odmah je preba~en u sirijsko-libansku bolnicu. Paveli}eva }erka, koja je u~estvovala u intervjuu, ispri~ala je da je wen otac, kao dobar i vredan ~ovek, bio partner u gra|evinskoj firmi Instalaciones Ineo SRL, po{to nije mogao da se bavi advokatskom profesijom u zemqi. Vi{wa ne samo da je bila zakleti branilac svog oca i wegovih postupaka, ve} i veliki sau~esnik, tako {to je ~uvala, ure|ivala i vodila ra~una o Poglavnikovoj pisanoj zaostav{tini vi{e od pola veka. Ona je negirala da je Jasenovac bio koncentracioni logor, ve} je govorila da je za wu bio radni logor za siroma{ne, ali da je funkcionisao mirno. Kako se isti~e u ~lanku, ta `ena je u potpunosti negirala o~evu krivicu. Vi{wa je tvrdila da su `iveli od honorara kwige koju je wen otac napisao protiv komunista, publikacije koju je objavio u Italiji i koja je prevedena na {panski, a izdata u Buenos Ajresu. Zahtev za izru~ewe koji je beogradska vlada podnela Argentini 1951. godine, putem note ministru Kanosi. U noti se navodi da se veliki broj usta{a i drugih ratnih zlo~inaca sklonio u Argentinu, me|u wima i Ivan Herenci, biv{i general usta{ke policije, koji je maja 1951. godine bio zaposlen u Ministarstvu javnih radova u Buenos Ajresu, pod imenom Huan Horvat. U noti se tako|e navodi da je u zemqi bio jo{ jedan biv{i usta{ki ministar Josip Balen, koji je u vreme slawa note radio u argentinskom Ministarstvu poqoprivrede, pod la`nim imenom Ivan Barac. Peronova vlada nije ispunila zahtev i nije

objavila tekst jugoslovenske note. Godine 1955. istra`ivane su veze izme|u Paveli}a i Nacionalisti~ke alijanse, ali rezultati nikada nisu objavqeni. Zahvaquju}i atentatu, ova li~nost je opet bila u centru interesovawa.

U ~lanku pod naslovom „Poseban Dosije za Paveli}a” koji je napisao srpski pisac i novinar Branko An|i} u Buenos Ajresu, pomiwu se argentinski dosijei sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, a koji govore o teroristi~kim aktivnostima ratnih zlo~inaca. Iz objavqenih dosijea do{lo se do zakqu~ka da Paveli} nije bio politi~ki neaktivan nakon dolaska u Argentinu. Paveli}eva grupa je u~estvovala u teroristi~kim aktivnostima 1950-ih godina, za koje nikada nije osu|ena. On tako|e poja{wava da su u pismu jugoslovenskog Domobrana tada{wem de fakto predsedniku Argentine Pedru Euheniju Aramburuu od 28. jula 1956. emigranti bliski Paveli}u optuèni za nerede na ulicama, paqewe crkava i teroristi~ko delovawe, u ime svrgnutog peronisti~kog reìma. Izme|u ostalih, jedan od incidenata za koji je optuèna Paveli}eva teroristi~ka grupa bilo je

i postavqawe bombe ispred ambasade Poqske u Buenos Ajresu 1955. godine. ^lanak otkriva razo~arawe koje je zavladalo po otkrivawu ovih dosijea, zbog nedostupnosti podataka o Paveli}evom boravku u Argentini

i o atentatu na wega, nakon ~ega se preselio u Frankovu [paniju gde je ubrzo umro. Uz prate}i podnaslov „Teror kao cena za peronizam“, ~lanak nam otkriva da su 1955. godine i argentinska {tampa i jedan pripadnik parlamenta potvrdili da je Paveli} primao mese~nu sumu od 6.000 argentinskih pezosa za usluge udarnih snaga kao {to je Nacionalisti~ka alijansa.

^lanak pod naslovom „Neshvatqivo bekstvo“ Ja{e Almulija, srpskog novinara i pisca, od utorka, 30. aprila 1957. godine, u odeqku Danas u svetu lista Borba otkriva da je ~lanak u francuskom listu Oror u ime svog javnog mwewa i francuskog naroda – kada je dokazano da je jedan od najmonstruoznijih i najokrutnijih ubica rata ostao neka`wen i boravi u Argentini – izrazio zabrinutost da bi argentinska vlada generala Aramburua mogla odbiti zahtev za izru~ewe ratnog zlo~inca Paveli}a,

PAVELI]EVO IZRU^EWE

List La Nacion je objavio ~lanak 17. aprila 1957. pod naslovom „Izru~ewe Ante Paveli}a”. U ~lanku se navodi da je argentinski ambasador u Beogradu, gospodin Onorio Roigt, prethodnog jutra posetio dr`avnog podsekretara doktora Mladena Ivekovi}a. Prema Jugpresu, poluzvani~noj novinskoj agenciji, ta poseta je imala veze sa Paveli}evim izru~ewem i tvrdili su da }e jugoslovenska vlada verovatno obnoviti zahtev za ekstradiciju preko svoje ambasade u Buenos Ajresu. Obnavqawe ovog zahteva usledilo je nakon atentata na Paveli}a 11. aprila u Buenos Ajresu, koji je otkrio wegovo prisustvo u Argentini.

koji je trebalo da bude predat sudu. Nadali su se da }e mu se suditi. Nepoverewe oko wegovog izru~ewa proizlazi iz ~iwenice da je argentinsko Ministarstvo spoqnih poslova odgovorilo na zahtev za izru~ewe Paveli}a kao na zahtev za bilo kog obi~nog prestupnika. U ovom tekstu se tvrdi da je Ministarstvo spoqnih poslova ispravno postupilo u predaji predmeta argentinskom Ministarstvu pravde. Sud je pozvan da odlu~i da li }e, na osnovu jugoslovenske optu`be i predo~enih materijalnih dokaza, biti izru~en za obi~no krivi~no delo ili ne, pa je do sudske odluke Paveli} stavqen pod policijski nadzor, kako se navodi u saop{tewu francuske novinske agencije. Me|utim, ceo plan je propao zbog Paveli}evog bekstva. Atentat, Paveli}ev boravak u bolnici i intervjui koje je davao novinarima pokazali su da Paveli} boravi u Argentini. Jo{ jedan razlog zbog kojeg je novinarska agencija postavila pitawe da li }e do izru~ewa do}i jeste ~iwenica da su ju`noameri~ke zemqe imale svoja pravila i propise o izru~ewu politi~kih optu`enika, pored toga {to Argentina zvani~no nije bila deo Savezne komisije za ratne zlo~ine. Uzimaju}i ovo u obzir, SFRJ je iznela optu`be koje Paveli}a kvalifikuju kao obi~nog zlo~inca za krivi~na dela ubistva `ena, dece i staraca u logorima Jasenovac i Stara Gradi{ka i za nare|ivawe paqewa tri sela i ubistva svih wihovih stanovnika bez obzira na wihov pol.

Ja{a Almuli je bio jevrejski novinar izuzetno posve}en o~uvawu se}awa na genocid u Jasenovcu. Od 1956. do 1959. radio je kao spoqnopoliti~ki komentator u Borbi. Od 1958. do 1960. bio je potpredsednik Udru`ewa novinara Srbije.

l U slede}em broju: U pregovorima Argentine i Jugoslavije dominirale su me|usobne optu`be

1815. - U Takovu, pod vo|stvom Milo{a Obrenovi}a, po~eo je Drugi srpski ustanak protiv turske vlasti. Ustanak je okon~an sporazumom kojim je Srbija dobila samoupravu. Milo{ Obrenovi} kasnije se izborio za polo`aj autonomne kne`evine i naslednog kneza.

1833. - Ro|en je crnogorski vojvoda i pisac Marko Miqanov Popovi} koji se istakao u borbi protiv Turaka. Nau~io je da ~ita i pi{e u 50-toj godini kada se povukao iz javnog `ivota zbog neslagawa sa politikom kwaza Nikole I Petrovi}a Wego{a („Primjeri ~ojstva i juna{tva”, „Pleme Ku~i u narodnoj pri~i i pjesmi”, „@ivot i obi~aji Arbanasa”).

1898. - [panija je objavila rat SAD kao odgovor na ultimatum ameri~ke administracije da se {panska vlast povu~e sa Kube.

1916. - U Dablinu je po~eo antibritanski ustanak („Uskr{wi ustanak”) za nezavisnu Irsku Republiku. Britanske trupe ugu{ile su ustanak za {est dana.

1987. - Slobodan Milo{evi}, tada{wi predsednik Predsedni{tva Saveza komunista Srbije, posetio je Kosovo Poqe i dao podr{ku Srbima sa Kosova koji su se `alili na sve agresivniji nacionalizam kosovskih Albanaca. Ta podr{ka, simboli~no izra`ena re~enicom „Niko ne sme da vas bije”, ozna~ila je po~etak srpskog populisti~kog talasa na ~ijem }e ~elu u narednih 13 godina biti Slobodan Milo{evi}.

2002. - U svom domu u Wujorku umro je fizi~ar i profesor u penziji Masa~usetskog instituta za tehnologiju (MIT) Viktor F. Vajskopf (Victor Weisskopf) koji je iz Be~a do{ao u Ameriku 1937. i kasnije bio jedan od pronalaza~a atomske bombe, a potom zagovornik kontrole nuklearnog oru`ja.

2004. - Kiparski Grci su dvotre}inskom ve}inom na referendumu odbili ujediwewe sa kiparskim Turcima i time spre~ili da ceo Kipar u|e u Evropsku uniju.

2005. - Novi poglavar Rimokatoli~ke crkve, papa Benedikt XVI inaugurisan na sve~anoj misi na Trgu Svetog Petra gde se okupilo oko 500.000 vernika.

2009. - Najve}i ameri~ki proizvo|a~ automobila Xeneral motors najavio je privremeno zatvarawe 13 fabrika u SAD i Meksiku, {to bez posla ostavqa 26.000 radnika. Ovaj proizvo|a~ automobila je opstao zahvaquju}i 13,4 milijardi dolara dr`avnog zajma i obavezi da sre`e dugove, smawi tro{kove rada i reorganizuje se, kako ne bi oti{ao u bankrotstvo.

2011. - Duhovni vo|a hinduizma Satja Sai Baba, preminuo je u 86 godini u Indiji. Sai baba je u Indiji tretiran kao bo`anstvo, a imao je brojne sledbenike u vi{e od 126 zemaqa sveta.

2013. - U uru{avawu nelegalno izgra|ene osmospratnice u predgra|u Dake, glavnog grada Banglade{a, u kojoj je radilo oko 3.000 radnika u nekoliko radionica tekstila, poginulo je 1.126 tekstilnih radnika.

Blagoje Jovovi}

Milo Krivokapi} i Blagoje Jovovi}, 1954. godine u Mar del Plati

Istorijsko krunisawe srpskog vladara

u Car Du{an se proglasio za cara krajem 1345. godine a krunisan je za cara 16. aprila, na Uskrs, 1346.g. u tvr|avi Kale u Skopqu u Prvi srpski patrijarh

Joanikije krunisao cara Du{ana

Proteklog, 16. aprila, navr{ilo se 679 godina od krunisawa najmo}nijeg srpskog vladara Du{ana Silog za Cara. Stefan Uro{ IV Du{an Nemawi}, poznat i kao Du{an Silni (ro|en oko 1308 - 20. decembar 1355) je bio srpski sredwovekovni kraq (1331-1345) i prvi srpski car (13461355). Bio je sin kraqa Stefana Uro{a III De~anskog i otac cara Stefana Uro{a II, u narodu prozvanog Nejakim, posledweg vladara iz dinastije Nemawi}a. Du{an je bio najmo}niji vladar 14. veka i najmo}niji srpski car.

Du{an je sa vlasti zbacio svog oca Stefana De~anskog, uz pomo} vlastele nezadovoqne politikom Stefana De~anskog prema Bugarskoj i Vizantiji, nakon bitke kod Velbu`da. Car Du{an je zna~ajno pro{irio granice srpske dr`ave prema jugu, koja je izlazila na tri mora, sve do Korintskog zaliva.

Pripreme za Du{anovo krunisawe teklo je bez nekih ve}ih problema, tako da otpora u dr`avi nije bilo. Du{an je zamolio Danila II da do|e i da ga kruni{e za kraqa. Ovaj je mirno primio ovu smenu na prestolu i veoma sve~ano, krunisao Du{ana za kraqa svih srpskih i pomorskih zemaqa.

PRVI SRPSKI CAR

Nakon svih osvajawa Stefan Du{an je odlu~io da se proglasi za cara. I za cara se proglasio krajem decembra 1345.g. u gradu Seru. Prema dotada{wim ustaqe-

nim obi~ajima carigradski patrijarh je krunisao careve na Istoku, a papa careve na Zapadu. Po{to se nije mogao nadati da }e ga iko od ove dvojice krunisati, srpska arhiepiskopija je uzdignuta na rang patrijar{ije a arhiepiskop Joanikije je postao prvi srpski patrijarh.

Stefan Du{an je krunisan za cara Srba i Romeja na Uskrs (16. aprila 1346.) u tvr|avi Kale u Skopqu. Krunisawe su obavili srpski patrijarh Joanikije i trnovski patrijarh Simeon. Obrazlo`ewe za ovaj postupak car Du{an je na{ao u u~ewu hri{}anske crkve. Sve {to je nekada Gospod darovao prvom hri{}anskom caru, Konstantinu Velikom, pre{lo je u Du{anove ruke. Misli se na zemqe i velike gradove „gr~kog carstva“. Du{anova titula sada je glasila: Voqom Bo`jom, Blagoverni i Hristoqubivi car Srbqem i Grkom i zemqe pomorske i svemu disu (zapadu).

Tada{wi srpski car poznat je i po dono{ewu Du{anovog zakonika, najzna~ajnijeg srpskog sredwovekovnog pravnog akta. Zakonik je donet na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, odr`anom na Vaznesewe 21. 5. 1349. godine u Skopqu (135 ~lanova), i dopuwen je na saboru

odrànom 31. 8. 1354. godine u Serezu (66 ~lanova). Zakon je usvojen sa ciqem da se srpska dràva uredi propisima koji bi vaìli za celo carstvo i podjednako za sve podanike. U zakoniku se car Du{an deklari{e kao pravoslavni car, za{titnik i ~uvar vere, branilac od jeretika i kome je pripadalo pravo da upravqa i crkvenim poslovima.

Car Du{an je zavr{io manastir De~a-

SUDBINE SRBA SA TITANIKA:

ne, zadu`binu svoga oca, a wegova najzna~ajnija zadu`bina bio je Manastir Svetih Arhangela kod Prizrena, gde se nalazio i wegov grob. Stefan Du{an je jedini vladar iz dinastije Nemawi}a koji nije bio progla{en za sveca posle smrti. Wegova kruna se danas dr`i u Cetiwskom manastiru u Crnoj Gori

SRBIJA NA TRI MORA

Car Stefan Du{an je umro 20. decembra 1355. godine, jo{ uvek mlad i u punoj snazi. Uzrok smrti nikada nije utvr|en ali se govorilo o trovawu, mo`danom udaru i ~ak epilepsiji.

Kada su 1927. godine vr{ena arheolo{ka iskopavawa na lokalitetu manastira svetih Arhan|ela, u jugozapadnom delu crkve je na|en mermerni grob za koji je ustanovqeno da je carev. Istra`ivawa je vr{io Radoslav Gruji}. U grobu su prona|ene ispreturane kosti koje su prenete u Patrijar{iju u Beograd, a 1968. sve~ano prenesene u crkvu Svetog Marka u Beogradu gde i danas po~ivaju.

Slika Paje Jovanovi}a (1859 – 1957) „Progla{ewe Du{anovog Zakonika’’ (667h 436) je veli~anstveno umetni~ko delo. Ova velika slika se pojavquje i pod nazivom „Krunisawe cara Du{ana’’. Paja Jovanovi} je istorijski doga|aj do~arao na pravi na~in, predstavqaju}i na slici i prvog srpskog arhiepiskopa Joanikija koji je postao prvi srpski patrijarh i koji je cara Du{ana krunisao za cara.

“Progla{ewe Du{anovog zakonika”, odnosno “Krunisawe cara Du{ana”, je istorijska kompozicija Paje Jovanovi}a ra|ena po naruxbini Kraqevine Srbije i za Svetsku izlo`bu u Parizu 1900. godine na kojoj je nagra|ena zlatnom medaqom Karakteristi~no je da je Paja Jovanovi} na slici ta~no nazna~io 31 li~nost toga vremena koji si bili na krunisawu najmo}nijeg srpskog vladara. Slika se danas ~uva u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu. Zoran Vla{kovi}

Bilo ih je 34 na brodu, a pri~a Nikole Luli}a iz Minesote je pre`ivela do danas!

Sre}ni pre`iveli sa Titanika godinama su pri~ali svoje verzije tragi~nog doga|aja. Zahvaquju}i wihovim se}awima danas, pored zvani~nih, imamo i neke potpuno nepoznate detaqe o onome {ta se doga|alo u posledwim trenucima pred potonu}e ~uvenog broda. Titanik je gra|en da dominira prekookeanskim putni~kim saobra}ajem po~etkom 20. veka. Bio je vlasni{tvo kompanije „Vajt Star Lajn“ i predstavqao je najve}i putni~ki brod na svetu. Zbog veli~ine, najnaprednije tehnologije koja je ugra|ena u brod, i pompe koja ga je pratila zvali su ga “nepotopivi”.

Svi ovi podaci dobro su poznati. Me|utim, iz svedo~anstava pre`ivelih u godinama koje su usledile saznali smo i neke ~iwenice koje nisu poznate {iroj javnosti, pa i odgovor na pitawe:

KOLIKO JE BILO

SRBA NA TITANIKU?

Prema podacima sa sajta „enciklopedija-titanika“ na Titaniku je bilo 34 qudi sa ovih prostora i svi su se nalazili u tre}oj klasi. Osim Jozefa Dra`enovi}a iz Hrastelnice, tela ostalih nikada nisu na|ena ili identifikovana.

Ipak, bilo je i onih koji su pre`iveli – Mara Banski, Ivan Jal{evac i wegov saputnik Nikola Luli}. Luli} je bio seqa~ko dete. Radio je na wivi i pomagao roditeqima sve dok ga

nisu regrutovali u austrougarsku vojsku. Me|utim, pri~a kaè da ovaj mladi} nije hteo da sluì u vojsci koja nije srpska, pa je 1902. godine dezertirao. Kako nije mogao da se vrati ku}i, “trbuhom za kruhom” krenuo je put daleke i misteriozne Amerike. Nakon godina rada u rudniku u Minesoti, Nikola se u jesen 1911. godine vra}a u rodno mesto. Tu se me|utim, i daqe te{ko ìvelo. Nikola nikako nije mogao da na|e posao, pa je jedini izlaz bila ponovna “pe~alba”. Sa wim je u “beli svet” krenulo i nekoliko zemqaka. Sudbina je htela da brod koji su izabrali bude ba{ Titanik. Luli} je kasnije pri~ao da je Titanik bio kao ni{ta ranije vi|eno. Uop{te nije li~io na brod nego na mali, plutaju}i grad. Ipak, taj “grad” je uskoro doìveo potres koji niko nije mogao ni da sawa.

Putnici 3. klase nisu saznali da brod tone sve dok voda nije po~ela da im ulazi u kabine.

Na Titaniku je bilo 20 ~amaca za spasavawe, nedovoqno da se spase vi{e od 2.000 putnika i ~lanova posade. Najve}i bes izazvalo je to {to su, u haosu koji je nastao, ~amci koji su spu{tani u vodu bili poluprazni.

O TOME KAKO SE NIKOLA SPASAO POSTOJE DVE VERZIJE U jednom trenutku, na{ao se u ledenoj vodi. Po jednoj verziji, na glavi je imao oficirsku kapu zbog toga su ga izvukli u ~amac.

Ne{to plemenitija verzija pri~a o tome da je spasao ìvot detetu koje je pored wega upalo u vodu, pa mu je detetova majka – Norveànka, pruìla ruku i povukla u ~amac. Nikola je tako mogao da vidi tehnolo{ko ~udo tada{weg sveta kako tone pred wegovim o~ima. “Karpatija”, brod koji je do{ao po preìvele, prevezao ga je do Wujorka.

Posle kratkog odmora kod ro|aka u ^ikagu, Nikola je nastavio putovawe i stigao u rudnik u Minesoti.

Tu je radio do kraja Prvog svetskog rata, a zatim se zauvek vra}a u domovinu. U novoosnovanoj zajedni~koj dr`avi je `iveo sve do smrti 1962. godine. Imao je 79. godina.

„Krunisawe cara Du{ana’’, Paje Jovanovi}a

Nikola Luli}

Titanik

„UDARIO” BRAT NA BRATA:

Stevan Prodanov pobedio brata Du{ana u finalu

35. „Tucanijade” u Mokrinu

Jubilarno 35. Svetsko prvenstvo u tucawu farbanim jajima u Mokrinu danas je zavr{eno na spektakularan na~in, jer su u finalu u~estvovala dva ro|ena brata, Stevan i Du{an Prodanov. Ovakva situacija do sada se nikada nije dogodila, pa }e jubilej i zbog toga ostati posebnim slovima upisan u hroniku popularne „Tucanijade“.

Titulu {ampiona odneo je stariji Stevan, koji je tako osvojio ~ak ~etvrtu pobedu na ovom takmi~ewu. Mla|i Du{an sa osmehom je primio poraz i bratskim zagrqajem ~estitao uspe{nijem. On je ~ak tri puta do sada osetio slast pobede.

- Pobedni~ko jaje je, naravno, iz na{eg dvori{ta, od na{ih koko{ki, pa`qivo i znala~ki odabrano me|u 250 do 300 jakih, koje smo otac, brat i ja birali za nas dvojicu. Da bi se odabralo najja~e, potrebno je da se udari o zube oko 10.000 jaja. Jaja ovako jake quske nose koko{ke koje su selektovane za to– rekao je Stevan Prodanov (44), ekonomista po zanimawu, {ampion 35. „Tucanijade“.

Jednako sre}ni kao Stevan i Du{an na bini, kod ku}e wih su bili i roditeqi, otac Jefta i majka Kata. Otac je u selu poznat po nadimku Ba~ika i jednom je, tako|e, pobedio tako da }e u porodi~noj kolekciji Prodanovih sada biti ukupno osam {ampionskih pehara. Nekada je bio i sudija u finalu, ali ga je bolest udaqila od direktnog u~e{}a na takmi~ewu. Tre}e mesto kod seniora osvojio je Ivan Dolber. U kategoriji juniora sve je bilo u znaku devoj~ica. [ampionka je ponovo Duwa Goli}, osmogodi{wakiwa koja je odbranila pro{logodi{wu titulu. Drugo mesto osvojila je \ur|a Malen~i}, a tre}e je bila Milica Boìn. - êtvrti put sam u~estvovala, dva puta sam bila prva, jednom druga i jednom tre}a. Uvek je jako lep ose}aj. Jaja mi uvek bira deda @ivica Blaì}. I on je pobe|ivao, pa on zna koje jaje ima jaku qusku – rekla je Duwa, pomalo stidqiva na pri~i, ali samouverena u takmi~ewu.

Pobednici seniori nagra|enu su sa 50.000, 30.000 i 20.000 dinara, a juniori sa 15.000, 10.000 i 5.000 dinara.

BITNA TEMPERATURA

- Jaje ne mora da se ~uva u hladnom, u minus temperaturi. Bitno je samo da bude u konstantnim uslovima, da ne ide iz toplog u hladno. Tako mo`e da stoji tri meseca – otkrio je {ampion Stevan Prodanov. Svi pobednici 35. „Tucanijade“ su iz Mokrina, ali je takmi~ara bilo iz [vajcarske, Rumunije, [vedske i prvi put iz Portugala. Me|utim, put do uspeha, izgleda, obezbe|uju samo jaja iz mokrinskih dvori{ta.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

O~ekuje vas nedeqa puna otkri}a, kako u poslovnom, tako i u li~nom smislu. Bi}ete posebno osetqivi na raspoloèwe drugih i u stawu da prona|ete prave re~i ~ak i u najnapetijim situacijama. U qubavi, emotivna povezanost s partnerom raste, a oni koji su slobodni mogu osetiti sna`nu èqu za promenom i kreativnim izraàvawem. Zdravqe zahteva vi{e pa`we i odmora.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

U ovoj nedeqi vas o~ekuje sna`an unutra{wi rast. Intenzivne emocije i iznenadni susreti }e vas podsta}i na duboko promi{qawe. Na poslovnom planu }ete pokazati zavidnu sposobnost pregovarawa i dono{ewa mudrih odluka. U qubavi }ete te`iti iskrenosti i dubini odnosa, dok slobodni Bikovi mogu biti privu~eni osobom s neobi~nim pogledom na svet. Savetuje se vi{e odmora.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Dinami~na nedeqa puna sjajnih i iznenadnih de{avawa, naro~ito u qubavi. Nova poznanstva ili iznenadne emocije mogu vas izbaciti iz ravnote`e, ali i otvoriti vrata promenama koje pri`eqkujete. Poslovna sfera donosi prilike za analizu i planirawe. Finansijska situacija se poboq{ava, a kreativna energija raste. Zdravqe je pod kontrolom, ne zanemarite psihi~ki balans.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Pred Rakovima je emotivno intenzivna nedeqa, bi}e prinu|eni da se bave porodi~nim temama i donose va`ne odluke. Na poslovnom planu dobi}e vesti koje }e promeniti dosada{we planove, dok qubav donosi `equ za blisko{}u i ostvarewe nekih starih `eqa. Slobodni Rakovi mogli bi da se na|u pred neo~ekivanom simpatijom. Va`no je da boravite vi{e u prirodi.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavovima ova nedeqa donosi fokus na sopstveni izgled, zdravqe i profesionalne mogu}nosti. Poslovne {anse i nagla{en uticaj intuicije. Qubavni `ivot postaje intenzivniji – veze ja~aju, a slobodni Lavovi bi mogli da zapo~nu romansu. Finansijska situacija se poboq{ava kroz neplanirane prihode. Vikend je rezervisan za umetni~ko izra`avawe i porodi~ne trenutke.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Device ulaze u nedequ u kojoj dominiraju profesionalna dostignu}a i usavr{avawe. Neo~ekivane promene na poslu mogle bi da se poka`u korisnim. Qubavni `ivot poprima novu dimenziju, uz produbqivawe postoje}e veze ili zanimqivo novo poznanstvo. Vikend je idealan za obnovu porodi~nih odnosa i organizaciju doma. Zdravqe dobro, ali ne zanemarujte fizi~ku aktivnost.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Za Vage predstoje}a sedmica }e biti ispuwena idejama, novim znawima i mogu}nostima za napredovawe. Otvaraju se prilike za putovawa ili u~ewe, a va{a analiti~nost i sposobnost prilago|avawa bi}e na vrhuncu. Qubavni ìvot donosi nova poznanstva koja mewaju pogled na odnose, a zauzeti }e èleti vi{e emotivne iskrenosti. Potreba za povla~ewem i kreativnim izraàvawem.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

[korpije o~ekuje period unutra{wih transformacija i va`nih finansijskih odluka. Ova nedeqa }e biti u znaku va`nih uvida i velikog optimizma. U qubavi ja~a `eqa za povezano{}u i ostvarewem zajedni~kih ciqeva. Slobodne [korpije mogle bi iznenada da se zaqube. Finansijska situacija ide uzlaznom linijom, a krajem nedeqe ja~a kreativnost i potreba da se pomogne drugima.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strel~evima nedeqa donosi fokus na fizi~ko zdravqe i poslovne poduhvate. Qubavni odnosi ja~aju, a slobodni Strel~evi mogu upoznati osobu koja }e ih duboko inspirisati. Dolazi do sna`nih emocija i prekretnica. Finansije se popravqaju, a vikend donosi potrebu za kreativno{}u i izra`avawem. Zdravqe je stabilno, ali je va`no ne zapostaviti aktivan stil `ivota.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jar~eve o~ekuje sna`an talas uspeha na poslu. Korisne promene na radnom mestu, prilika da zasijate i poka`ete svoje potencijale. Qubav cveta – mogu}a su nova poznanstva ili produbqewe postoje}ih odnosa. Finansije se stabilizuju, a mogu}e su prilike za {tedwu. Vikend je povoqan za komunikaciju sa porodicom i re{avawe doma}ih obaveza. Zdravqe dobro, ne zaboravite na odmor.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Vodolije ulaze u nedequ posve}enu obrazovawu i unutra{wem razvoju. Pojavi}e se prilike za putovawa ili usavr{avawe, a poslovne obaveze bi}e uspe{no re{ene zahvaquju}i va{em o{trom umu. Qubavni `ivot je u znaku novih emocija i dubqeg razumevawa partnera. Slobodne Vodolije mogu upoznati osobu koja ih inspiri{e. Vikend donosi potrebu za kreativnim projektima.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ribe o~ekuje period duboke transformacije i dono{ewa va`nih odluka. Va`ni razgovori vezani za novac ili imovinu. U vama se budi optimizam i `eqa za ostvarivawem snova. Qubav je u fokusu - odnosi postaju sna`niji, a oni koji su sami mogu zapo~eti intenzivnu vezu. Finansije su povoqne, mogu}i su dobici. Zdravqe dobro, ali je va`no oslu{kivati svoje unutra{we potrebe.

Otac Nikole Tesle – zaboravqeni genije koji je govorio 10 jezika

Dok ime Nikole Tesle danas blista na vrhu svetske nau~ne istorije, ime wegovog oca, prote Milutina Tesle, ostajalo je decenijama u senci. Iako ga biografi ~esto usputno pomiwu, tek je nedavno ozbiqnije otkrivena wegova uloga u formirawu genija iz Smiqana. Posledwi opse`niji tekst o wemu objavqen je jo{ davne 1928. godine.

Nepravdu dugogodi{we zapostavqenosti ispravio je srpski publicista i teslolog Milovan Mati} iz Brusa, koji je, nakon 25 godina istra`ivawa, objavio kwigu „Srpski prota Milutin Tesla“ 2016. godine. Ovo prvo sveobuhvatno delo o ocu slavnog nau~nika izdala je Lavra manastira Studenica. Mati} smatra da svet mora da sazna da je Milutin Tesla, pravoslavni sve{tenik, negovao skladne odnose sa rimokatolicima i muslimanima i govorio najmawe osam svetskih jezika.

„Tokom rada prona{ao sam brojne dokaze da je Milutin govorio slovenski, staroslovenski, ma|arski, nema~ki, engleski, francuski, gr~ki, ruski, italijanski i {panski jezik“, ka`e Mati} i dodaje da je Milutin bio dopisnik „Srbskog dnevnika“, kao i vi{e austrijskih listova. Zbog slabijeg zdravqa rano je napustio vojnu {kolu i pre{ao na bogosloviju u Pla{kom, nakon ~ega je slu`bovao kao paroh u [tikadi, Sewu, Smiqanu i Gospi}u.

Milutin Tesla (1819–1879) bio je istaknuti sve{tenik, prosvetiteq, pesnik, poliglot i narodni borac. Ro|en je u selu Radu~ u Lici, kao sin vojnog stare{ine Nikole Tesle i Ane Kalini}, iz ugledne porodice oficira i sve{te-

nika. Iako je karijeru zapo~eo u vojsci, zbog jedne stroge opomene odlu~uje da zauvek napusti vojni poziv i posveti se veri i duhovnoj slu`bi. Kao sve{tenik Srpske pravoslavne crkve, delovao je u sredinama u kojima su `iveli i katolici i muslimani, s kojima je gradio odnose zasnovane na me|usobnom po{tovawu. Bio je izuzetno obrazovan, bavio se filozofijom, ~itao Getea i [ilera, a pored teolo{kih i duhovnih tema, pisao je i o obrazovawu, zdravqu, prirodnim nepogodama i dru{tvenim pitawima. Autor je i pesama, od kojih je jed-

na, „Pozdrav novog leta“, posve}ena administratoru Eparhije gorwokarlova~ke, Sergeju Ka}anskom – pesma koju je upravo Mati} uspeo da prona|e me|u arhivskom gra|om. Wegova re~itost i inteligencija ostavile su dubok trag i na sina Nikolu. Tesla je kasnije pisao o ocu kao o izuzetno u~enom ~oveku, velikom govorniku i retkom misliocu.

„Bio je filozof, pesnik, prirodwak, sjajan besednik. Imao je takvu mo} pam}ewa da je recitovao duga dela na vi{e jezika. U {ali je tvrdio da bi mogao da rekonstrui{e klasi~na dela ako bi ona ikada bila izgubqena“, pisao je Nikola Tesla u svojoj autobiografiji.

Milutin je 1873. godine dobio visoko odlikovawe –Zlatni krst za zasluge prvog reda od cara Franca Jozefa, priznawe koje su prenele i tada{we be~ke novine. Ipak, posledwe godine wegovog ìvota obeleìle su porodi~ne i dru{tvene neda}e – raspad Vojne krajine, briga o mnogobrojnoj porodici i te{ka bolest Nikole Tesle, koji je devet meseci leào prikovan za postequ. U jednom od presudnih trenutaka, Milutin je sinu obe}ao da }e ga poslati na najboqu tehni~ku {kolu na svetu – obe}awe koje je zauvek promenilo tok istorije.

Milutin Tesla je preminuo iznenada, dok je Nikola boravio u Americi, te nije uspeo da prisustvuje o~evom pogrebu. Ipak, deset godina kasnije, 1889. godine, Tesla se vratio u Smiqan kako bi mu podigao spomenik.

„Tek kao zreo ~ovek, uvideo sam kakvu je snagu, dostojanstvo i po`rtvovanost nosio moj otac“, zapisao je Tesla.

Vene i problemi sa cirkulacijom – posledica modernog na~ina `ivota

Savremeni stil `ivota ~esto testira na{u izdr`qivost, ali i na{e zdravqe. Dugotrajno sedewe, intenzivan sport ili duga putovawa mogu izazvati probleme sa cirkulacijom, a da toga nismo ni svesni. Zbog toga, bitno je napomenuti da su promene u navikama kqu~ne za o~uvawe zdravqa vena.

UTICAJ DUGOTRAJNOG

SEDEWA NA CIRKULACIJU

Kako navodi za Stetoskop dr Dario Joci}, hirurg, rad u kancelariji i dugotrajno sedewe zna~ajno usporavaju protok krvi, posebno u nogama.

„Bez pokreta, cirkulacija postaje usporena, {to mo`e dovesti do oticawa, ose}aja te`ine i, dugoro~no, do razvoja pro{irenih vena i duboke venske tromboze“, obja{wava dr Joci}.

Savetuje se da osobe, koje ve}inu dana provode u sede}em polo`aju, prona|u na~in da aktiviraju mi{i}e nogu, bilo kroz:

– lagane ve`be, – povremene {etwe ili

– prilago|ene kompresivne ~arape koje mogu poboq{ati cirkulaciju.

Pravilno sedewe, sa stopa-

POSNI RECEPT

DOMA]A SUPA

POTREBNO JE:

n oko 500 g piletine (bataci, belo meso)

n 1 ve}a glavica crnog luka n 2 {argarepe n biber u zrnu

n lovorov list

n po `eqi rezanci za supu n suvi biqni za~in n biber

n 1 l vode

PRIPREMA:

Piletinu staviti u {erpu, luk oqu{titi oprati tako|e ceo staviti u {erpu sa piletinom, dodati tako|e i dve {argarepe, nekoliko listova lovora i koje zrno bibera sve naliti sa vodom, kuvati dok se piletina ne skuva. Kad je kuvano povaditi piletinu, {argarepu i luk, bujon procediti u drugu {erpu. Piletinu odvojiti od kostiju iseckati na sitno, dodati u supu, {argarepu iseckati na krugove dodati u supu, rezance dodati po `eqi kako volite, za~initi sa vegetom i biberom po ukusu i dodati seckan per{un. Ostaviti tako jo{ 10 minuta da obavri.

lima na podu i kolenima pod pravim uglom, tako|e mo`e doprineti zdravqu vena.

SPORT I VENE

Sport mo`e biti saveznik, ali i potencijalni neprijateq vena.

„Hodawe, plivawe, joga i vo`wa bicikla izuzetno su korisni za vensku cirkulaciju, dok sportovi sa velikim optere}ewima ili naglim promenama pokreta mogu pove}ati pritisak u venama“, nagla{ava dr Joci}.

^ak i osobe koje su fizi~ki aktivne mogu imati problema sa venama, jer sport nije jedini faktor koji uti~e na zdravqe venskog sistema. Genetika, hormoni i stil `ivota igraju va`nu ulogu, pa je va`no prepoznati simptome na vreme.

PUTOVAWA – „SINDROM EKONOMSKE KLASE“

NA DUGIM LETOVIMA

Putovawa tako|e, nose odre|ene rizike, posebno duga sedewa tokom letova, vo`we automobilom ili putovawa vozom.

„Kada satima sedimo u neudobnom polo`aju, cirkulacija se dodatno usporava, {to pove}ava

rizik od tromboze“, upozorava dr Joci}.

Redovne pauze za pokret, ve`be za noge i unos dovoqno te~nosti kako bi se izbegle komplikacije. Kompresivne ~arape mogu biti korisne, naro~ito kod osoba koje su ve} imale problema sa venama.

RAZLIKE IZME\U POLOVA – DA LI SU PRO[IRENE VENE „@ENSKI PROBLEM“?

Kada govorimo o razlikama izme|u polova, `ene su u ve}em riziku od problema sa venama zbog hormonskih promena, trudno}e i odre|enih modnih navika.

Dugotrajno sedewe, intenzivan sport ili duga putovawa mogu izazvati probleme sa cirkulacijom, a da toga nismo ni svesni

„Na primer, preuska ode}a moè oteàti venski protok, {to doprinosi razvoju problema“, kaè dr Joci} i dodaje da je mogu}e smawiti rizik bez potpunog odricawa od omiqenih modnih izbora. S druge strane, mu{karci ~esto ignori{u simptome i re|e traè pomo}, iako dugotrajno sedewe u kancelariji, za volanom ili pred ekranom moè podjedna-

ko negativno uticati na wihove vene.

„Najva`nije je ne ignorisati prve simptome i uvesti male promene u svakodnevicu“, zakqu~uje dr Joci}.

Vi{e kretawa, pravilna obu}a, adekvatna unos te~nosti i obra}awe pa`we na signale koje telo {aqe mogu zna~ajno smawiti rizik od ozbiqnih venskih problema.

Tiha bolest koja poga|a deset odsto stanovni{tva

Hroni~na bolest bubrega, poznata i kao hroni~na bubre`na insuficijencija, zdravstveni je problem koji poga|a vi{e od 10 odsto svetske populacije, odnosno skoro 800 miliona qudi {irom sveta.

Uprkos svojoj rasprostrawenosti, ~esto se ne prepozna na vreme jer simptomi bolesti postaju izra`eni tek u uznapredovalim stadijumima.

Hroni~na bolest bubrega se karakteri{e postepenim i trajnim gubitkom funkcije bubrega, organa koji igraju kqu~nu ulogu u filtrirawu otpadnih produkata iz krvi i regulisawu ravnote`e te~nosti u telu.

Simptomi hroni~ne bolesti bubrega su ~esto nespecifi~ni i pojavquju se postepeno, {to ote`ava rano otkrivawe.

Me|u naj~e{}im simptomima su mu~nina i povra}awe, gubitak apetita, hroni~ni umor i slabost, problemi sa spavawem, promene u mokrewu, smawena mentalna o{trina, gr~evi u mi{i}ima, oticawe nogu i gle`weva,

Nar spada me|u najzdravije vo}e, po{to je pun vitaminima, mineralima, vlakanima i antioksidansima, koji {tite od mnogih bolesti. Savremena istra`ivawa otkrila su da nar mo`e doprineti prevenciji ozbiqnih stawa kao {to su bolesti srca, dijabetes i rak.

NAR MO@E SMAWITI RIZIK

OD SR^ANIH BOLESTI

Redovno ukqu~ivawe nara moè biti izuzetno efikasno u smawewu rizika od ateroskleroze. Nar je veoma koristan i za sniàvawe krvnog pritiska. Ispijawe wegovog sveèg soka poboq{ava dotok krvi u srce kod pacijenata sa koronarnom bole{}u.

suva i svrab ko`e, visok krvni pritisak koji se te{ko kontroli{e i ote`ano disawe.

U teìm slu~ajevima, bol u grudima moè se javiti zbog nakupqawa te~nosti u plu}ima ili oko srca. Stru~waci upozoravaju da su ovi simptomi uobi~ajeni za mnoga druga medicinska stawa, zbog ~ega pacijenti ~esto kasno traè pomo}.

Zato je va`no redovno se podvrgavati preventivnim lekarskim pregledima koji mogu otkriti bolest i pre pojave vidqivih simptoma. Dijagnoza se postavqa jednostavnim testovima krvi i urina koji ukazuju na smawenu funkciju bubrega.

U ZAVR[NIM STADIJUMIMA

BOLESTI, BUBREZI GUBE FUNKCIJU

Le~ewe hroni~ne bolesti bubrega ima za ciq usporavawe wenog napredovawa. To naj~e{}e ukqu~uje le~ewe uzroka bolesti, poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, prilago|avawe na~ina `ivota i posebnu ishranu.

Ako bolest dostigne zavr{nu fazu, kada bubrezi potpuno izgube funkciju, potrebna je dijaliza ili transplantacija bubrega. Zdravstvene organizacije preporu~uju redovne godi{we preglede radi ranog otkrivawa ovog stawa jer pravovremena dijagnoza mo`e zna~ajno usporiti tok bolesti i poboq{ati kvalitet `ivota obolelih.

MO@E POBOQ[ATI

ZDRAVQE KOSTIJU

Konzumacija nara ima preventivni efekat na gubitak ko{tane mase a drugi nalazi sugeri{u da i sok i ekstrakt semenki nara mogu biti od potencijalne koristi u zdravqu kostiju, zbog estrogena koji se dodatno lu~i pri wegovoj konzumaciji – posebno je bitan za `ene sredwih godina, u menopauzi.

NAR MO@E POBOQ[ATI ATLETSKE PERFORMANSE

Sadràj antioksidansa u naru moè odloìti bol u mi{i}ima i poboq{ati oporavak nakon napornog treninga. Tako|e, ekstrakt

nara poboq{ava performance, i to u roku od 30 minuta nakon konzumirawa, ponajvi{e u sportovima koji zahtevaju tr~awe. NAR MO@E IMATI

ANTIINFLAMATORNA SVOJSTVA Nar ima antioksidativnu aktivnost tri puta ve}u od crvenog vina i zelenog ~aja. Ovo vo}e mo`e pomo}i u borbi protiv upale u crevima, dok su neke studije istra`ivale potencijalne antiinflamatorne efekte na }elije raka dojke. Pored toga, pacijenti sa dijabetesom tipa 2 konzumirali su sok od nara svaki dan i pokazali mawe markera upale u krvi nakon 12 nedeqa

SKANDINAVKA UKR[TENICA

VODORAVNO: DU[AN, RKATI, ARHIV, G, KME, ASL, L, NAUKA, ALBAT, KI, LOPURDA, OTPORI, ANE, SIRT, ROKER, J, ]ARITI, O, EDI, ANATOM, RIJAD, RADE, IVANICA, VH, NI, ELEKTRA, ATAMAN, RAN, INICIRATI, ESEJ, TETAK,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

SKANDINAVKE:

RE[EWE

VODORAVNO: 1. Pretvarati se u ko{tano tkivo, 2. Narodno mu{ko ime - Vrsta leka izdvojenog iz krvi, 3. Obredna prazni~na bakqa - I{amarati, i{aketati, 4. Kopati a{ovom - Bolest na `itu, glavnica, gara, 5. Nag - Persijanka - Jezero u Irskoj, 6. Biqka puzavica - Aparat za pe~ewe kri{ki hleba, 7. Oznaka za jug - Ameri~ki glumac - Li~na zamenica, 8. Gr~ke bogiwe osvete (mit.) - Pristalica carizma - Oznaka za tonu, 9. Sme{a masnih kiselina za sapun - Pra`iteqi Italije, 10. Kra}a TV reklama - Ime glumca Lazovi}a, 11. Onaj koji se brzo upla{i - Listopadno kro{wasto drvo (mn.), 12. Ime glumca Pa}ina - Instrument za merewe pritiska vazduha, 13. Dopremawe, dono{ewe - Majka (pokr.), 14. Mogu}nost, eventualnost.

USPRAVNO: 1. Vaqak za razvijawe testa - Kratke sabqe (ital.), 2. Potajno, kradom - Bugarski {ahista Veselin, 3. Glavni grad Norve{ke - Vojna jedinica u mar{u - Na{a negacija, 4. Sredstvo za {tavqewe - Koren izvedene re~i, 5. Simbol tantala - Persijanci - Po{tewe, 6. Ime glumice Man~i} - Sli~na stvar ili pojava - Simbol urana, 7. Oznaka za voltStrvoder, ìvoder - Miris, 8. Starojudejski car - Otrovna te~nost, alkaloid iz kukute - Stoka, blago, 9. Savezna dràva u SAD - Mali bodeì (ital.), 10. Azijska dràva - Ukupnost, potpunost, 11. Prostorija ispod prizemqa, podrum - Varo{ u Republici Srpskoj, 12. Oda{iqati emisiju, emitovati - Nema~ka kliza~ica Kristina.

EVENTUALITET.

VODORAVNO: OKO[ TAVATI SE, KRSTAN, SERUM, LILA, I[AKATI, A[OVITI, SNET, GO, IRANKA, RI, IMELA, TOSTER, J, [ON PEN, ONA, ATE, CARIST, T, OLEIN, ITALI, SPOT, DANILO, PANI^AR, LIPE, AL, MANOMETAR, DONOS, MATERA,

RE[EWE UKR[TENICE:

NATA[A NINKOVI] O KOMPROMISIMA

KOJE JE PRAVILA U KARIJERI

„Imam problem kada neko sedi na poziciji koju ne opravdava znawem“

Glumica retko govori o svom privatnom `ivotu, a jednom prilikom se osvrnula na karijeru i kompromise koje je pravila.

Nata{a Ninkovi} svojevremeno je priznala da ne voli neprofesionalizam, kao ni qude koji su bez pokri}a na visokim pozicijama.

„Nisam neko ko se folira, a kad je autoritet u pitawu, imam problem u slu~aju da na nekoj poziciji sedi neko ko ne opravdava znawem i iskustvom to mesto. Tada sam ba{ direktna, ne mogu da po{tujem i to se vidi. Kad je kontra situacija i kad mi je neko autoritet sa pokri}em, to je skroz druga stvar“, rekla je Nata{a u emisiji „Da sam ja neko“.

Istom prilikom dodala je da je vi{e puta odbijala uloge koje joj „na prvu“ nisu legle.

„Odbijala sam uloge ako ih ne osetim na pravi na~in, ako mi ne legnu i vidim da prosto ne kre}e kod mene onaj ose}aj iz stomaka da to treba da uradim. Uvek slu{am svoju intuiciju, ma {ta da je u pitawu u `ivotu, iako pri~am sa svim qudima, mojim malim krugom, ali tako je kako je. Ako mi onaj ose}aj u stomaku govori da ne{to ne treba da uradim, poslu{am uvek sebe, iako ~ujem mi{qewa drugih.“

TEA TAIROVI] PROGOVORILA O SVOM VEN^AWU: Najva`nije je da se ja ose}am prelepo

Mlada muzi~ka zvezda Tea Tairovi} poznata je kao neko ko malo govori o svom privatnom, a posebno qubavnom ìvotu, me|utim sada je peva~ica progovorila o ven~awu sa svojim partnerom. Jedna od najpopularnijih peva~ica mla|e generacije na na{im prostorima progovorila o pripremama za ven~awe sa wenim dugogodi{wim partnerom Ivanom. – Kada je rezultat vi{egodi{weg rada pred vama kako da ne budete zadovoqni! I zahvalni. Posebno publici na svemu i bezrezervnoj podr{ci. Nedavno sam se vratila iz Dubaija u kojem sam bila prvi put i zaista nosim prelepe utiske! Nastup je bio sjajan, a moète da pretpostavite koja pesma je dominirala te ve~eri! Slobodno vreme sam iskoristila za {oping, obilazak, kao i odmor na plaì.

Prethodnih dana u medijima je odjeknula vest da se udaje, te je sada otkrila detaqe.

– Ja retko govorim o svom privatnom `ivotu, ali neke stvari o~igledno ne mogu da se sakriju. A kada su one lepe – mo`da ih i ne treba kriti (smeh)! Najva`nije je da se ja ose}am prelepo, ispuweno i sre}no! Neka tako i ostane i ja sam u tom slu~aju jedna kompletna i ostvarena osoba u svakom smislu – ispri~ala je Tea.

MIRKA VASIQEVI] OTKRILA DETAQE PORODI^NOG @IVOTA

„Sa~eka me kao da nisam bila {est meseci kod ku}e“

Na{a glumica je u vezi sa fudbalerom Vujadinom Savi}em dobila ~etvoro dece, a zbog wegovog posla ~esto su `iveli u inostranstvu.

Mirka Vasiqevi} vrlo je posve}ena svojim naslednicima, a trudi se da i wima detiwstvo ostane u najlep{em se}awu.

„Uglavnom dozvoqavam da dolazi dru{tvo kod nas ku}i, jer èlim da kada oni odrastu uvek se se}aju lepog detiwstva gde je ku}a bila puna, da je bilo zabave i to su uspomene koje niko ne moè da oduzme i koje greju srce i du{u. U~im ih da budu dobri doma}ini, da i kada odu negde posle sve to treba i da vrate na isti na~in. Nekada je bilo da ih uspavam, zagrlim, poqubim, a sada je vi{e to potreba, ali sve u rok slu`be“, kaè za „Blic“ Mirka Vasiqevi}.

Me|utim, priznaje da je neretko naporno imati veliku porodicu, kao i da kad ona nije tu naprave veliki nered.

„Gledam da im sve bude spremno kada idem negde, da je sve ura|eno i ispo{tovano, jer onda je meni mawe poslova kada se vratim. Me|utim, ako sam vi{e odsutna, sa~eka me kao da nisam bila ku}i {est meseci. Kako izvedu, ne znam, ali mi treba dva sata da stan dovedem u red“, kroz smeh pri~a Mirka.

„Vreme je za jedno bep~e“

Popularna peva~ica prisetila se kako je pro slavqala Vaskrs sa porodicom na selu, a onda otkrila daqe planove u `ivotu.

Rada Manojlovi} godinama unazad vaskr{we praznike provodi radno, ali kada je slobodna trudi se da ugrabi trenutak i ode u rodno ^etere`e kod oca i sestre.

„Za Vaskrs nema pravila gde sam, nekad u stanu u Beo gradu, nekad u ^etere`u, zavi si gde sam bila u tu subotu pred praznik, a naj~e{}e je radna, pa sam negde, i onda kad se vratim, nema pravila. Posledwih godina ne silim da radim te subote pred Uskrs. Ako ne mora, ja je izbegnem. Kako sam starija, lep{e mi je da budem kod ku}e i odmorim se“, rekla je ona za Kurir.

Tamo je provodila i bezbri`e dane u detiwstvu, a sada se prisetila kako su provodili praznike.

„Meni su praznici bili najlep{i kad sam bila dete. Sad kad sam solo, u smislu da nemam svoju decu, porodicu, ose} am se kao putnik namernik, gost sam i u svojoj ku}i, pa nemam ose}aj za praznike kao kad sam bila mala. Tad se znalo, do|e Veliki petak, Maja i ja skupqamo biqke za {are za jaja, koja su se obavezno farbala u lukovini. Mama je bila zadu`ena za trpezu. [to se ti~e samog farbawa jaja, mi smo

svake godine bili kod nane, kod mamine mame. I, se}am se, to su traume iz detiwstva, ali slatke. Kad se ofarbaju crvena jaja, nana pqune na wih, samo da ovo ne zvu~i rogobatno, pa nama po obrazima, da budemo zdrave i rumene. Maja i ja cele izmazane, crvene, haos. Pomislim, jao, bo`e, opet. Ali, gledaj me, 40 godina, niko mi ne bi dao da imam toliko, zdrava, prava, mo`da je to delovalo stvarno.“

Na`alost, lepu porodi~nu atmosferu prekinula je prerana smrt wene majke, ali se otac ubrzo ponovo o`enio.

„Meni je tad svaki praznik izgubio smisao. Prvi praznik koji se desio nakon mamine smrti je bila Nova godina, po{to je mama u julu preminula. Taj prvi do~ek bez we, kad tata ~estita sestri i meni, a mi svi pla~emo, iako je pro{lo ve} {est me-

seci, to sam zapamtila, jako traumati~no. Tad sam imala ve} 19-20 godina i onda posle toga sam oti{la odmah na fakultet, desile su se „Zvezde Granda“. Mislim da su me nove ìvotne okolnosti navele da se odvojim od porodice i praznici mi nisu vi{e imali taj zna~aj. Moja sestra, po{to je ostala u ku}i, woj je bilo jo{ teè. Ona je preuzela mamino mesto u ku}i oko svega, ali ne zadugo, po{to je tata jako brzo doveo drugu ènu. Pro{lo je oko godinu dana od mamine smrti, i to je za nas bilo jako rano. Sa ove ta~ke gledi{ta, ne znam {ta bih rekla, koliko je vremenski potrebno da to iko vi{e meri. Ne moè{ da odboluje{ nikad, niti da krivi{ ikoga {to je takvu odluku doneo, bez obzira na to {to mi kao deca to nismo ba{ mogli da prihvatimo. Od te godine ma}eha je preuzela brigu o svemu.“ Rada se osvrnula i na daqe planove, pa priznala da prièqkuje dete. „Slede}e godine mislim da bi bilo krajwe vreme za jedno bep~e. Fali meni jo{ sva{ta, ako }emo iskreno. Kad pri~amo o karijeri, fali mi, za po~etak, jedan dobar, ozbiqan koncert, privatno ta beba. Ajde da prizovemo, neka mi se sve desi te naredne godine i bi}u najsre}nija“, otkrila je Rada.

Branili su im da budu u vezi i ~inili sve da ih rastave, a Boda i Slavica Ninkovi} vole se du`e od ~etiri decenije

Glumac Slobodan Boda Ninkovi} jedan je od omiqenih doma}ih glumaca mnogima, a o svom privatnom `ivotu ne voli mnogo da govori.

Boda je preko ~etiri decenije u qubavi sa suprugom Slavicom koju je upoznao u rodnom Smederevu i sa wom ima dve }erke. Glumac je u kwizi „Boda –slu{aj, sine, ove velike re~i“, opisao i kako je zapo~ela wegova qubavna pri~a sa Slavicom.

„Bila je 1982. godina kada sam prvi put video Slavicu, a potom se i upoznao s wom. Od tada, ta~nije od 11. septembra 1982. godine, mi smo zajedno”, zapo~eo je Ninkovi}.

Boda je od supruge stariji osam godina, a na po~etku wihove veze, wena porodica je zbog toga negodovala. Glumac je priznao da su se neko vreme tajno sastajali, a za Slavi~ine roditeqe problem je predstavqala i ~iwenica da Boda u to vreme nije imao posao.

„Pronalazili smo tajna mesta, nisam smeo da je otpratim do ku}e da nas weni roditeqi ili neko od kom{ija ne vidi. Legendarna je izjava Slavi~ine bake: ‘Zna{ li, }erko, koliko je on devojaka upropastio? On je mnoge majke zavio u crno’“, napisao je on daqe.

Ipak, na kraju je sve do{lo na svoje i Slavica i Slobodan mogli su da u`ivaju u svojoj qubavi nesmetano.

„Kasnije }e sve biti u redu, ne zato {to sam postao glumac, ve} zato {to su videli da nisam neki badavaxija, mada je u tom trenutku bilo te{ko poverovati u to da ta veza nije ne{to prolazno, da Slavicu nisam zaustavio u wenom {kolovawu – zavr{ila je fakultet, i da nijednu majku ipak nisam zavio u crno“, priznao je glumac. Ven~ali su se posle pet godina zabavqawa.

„Od svih na klasi, ja sam se prvi o`enio. U stvari, pre mene se o`enio Pele, a ja sam mu bio kum, ali sam ja prvi pravio svadbu. Do{li su svi, cela klasa, i profesor Vlada. Ja sa{io belo odelo…“, napisao je Boda, prenosi „Espreso“.

On i Slavica i danas su u sre}nom braku i imaju }erke Na|u i Awu. Awa je filmski producent, a Na|a je uspe{na odbojka{ica.

PALI SVI REKORDI EVROLIGE, NAJBOQA SEZONA IKAD: Partizan, pa Zvezda

i brojevi ”ta~no u glavu”

Evroliga je postavila novi standard za navija~e, a sezona 2024/25. je postala najpose}enija u istoriji takmi~ewa. Kako je saop{tila Evroliga, prose~na poseta dostigla je rekordnih 10.589 gledalaca po utakmici, nadma{iv{i pro{logodi{wi rezultat od 10.383 {to predstavqa pove}awe od 2 odsto, {to je prose~no 206 navija~a vi{e po utakmici. ^etvrtu uzastopnu sezonu postavqen je rekord u poseti.

Ukupno 3.039.060 gledalaca prisustvovalo je utakmicama Evrolige tokom sezone, {to je 38.219 vi{e nego prethodne godine. Va`no je napomenuti da je osam klubova prodalo najmawe 90 odsto dostupnih ulaznica, u odnosu na {est u prethodnoj sezoni. Ova cifra mogla je da bude ~ak i ve}a, jer je Makabi bio primoran da premesti svoje doma}e utakmice u Beograd, ~esto igraju}i sa ograni~enim kapacitetom ili bez gledalaca.

Partizan je ponovo predvodio ligu po prose~noj poseti (18.486) i popuwenosti kapaciteta (98 odsto), a odmah iza je Crvena zvezda sa 18.239 gledalaca po utakmici i 94 odsto popuwenosti kapaciteta. Olimpijakos je tako|e zabele`io 94 odsto popuwenosti tokom regularne sezone, sa prose~no 11.546 navija~a po utakmici. Prose~na popuwenost kapaciteta u celoj ligi od 84 odsto ozna~ila je pove}awe od 2 procenta u odnosu na prethodnu sezonu, {to nagla{ava rastu}u povezanost Evrolige sa navija~ima {irom Evrope.

Bajern je zabele`io najve}i rast u poseti, sa pove}awem od 75 odsto u odnosu na prethodnu sezonu zahvaquju}i prelasku u novu, ultramodernu SAP Arenu koja ima 12.500 mesta. Bajern je imao prose~no 10.872 gledalaca po utakmici sa 97 odsto popuwenosti kapaciteta.

Aktuelni {ampion Panatinaikos tako|e je imao izvanredno pove}awe prose~ne posete od 17,8 odsto, vo|eni trijumfom na Fajnal-foru u Berlinu 2024. i unapre|ewima OAKA arene. Fenerbah~e, pro{losezonski u~esnik polufinala Fajnal Fora, zabele`io je pove}awe od 10,46 odsto (prose~no 10.785 gledalaca po utakmici).

Sa sedam klubova koji imaju prose~no vi{e od 10.000 gledalaca po utakmici, Evroliga nastavqa da postavqa standarde za profesionalnu ko{arku u Evropi, kako na terenu, tako i na tribinama.

SFEROPULOS POSLE VE^ITOG DERBIJA O[TAR:

„Moramo da popravimo igru“

Trener ko{arka{a Crvene zvezde Janis Sferopulos rekao je posle poraza od Partizana da se wegova ekipa i daqe oporavqa od napora Evrolige.

Crvena zvezda je izgubila na gostuju}em terenu u Beogradu od Partizana sa 77:85 u 28. kolu regionalne ABA lige.

„Bio je derbi, te{ka utakmica. Po~eli smo dobro, kontrolisali smo utakmicu u prvih 15 minuta, stekli smo malu prednost kojom smo kontrolisali tempo. U posledwih pet minuta u drugoj ~etvrtini nismo bili dobri ofanzivno, prestali smo da ~itamo wihovu odbranu i da napadamo pametno“, rekao je Sferopulos na konferenciji.

Crvena zvezda je ~etvrta na tabeli sa 20 pobeda i sedam poraza, dok je Partizan drugi sa skorom 24/4.

„Zbog toga je Partizan stekao prednost na kraju drugog poluvremena. Na po~etku drugog poluvremena smo vratili prednost. Borili smo se u posledwoj ~etvrtini, bili smo blizu, ali mislim da su trojke (Sterlinga) Brauna donele Partizanu prednost nakon koje, uprkos na{im naporima, nismo uspeli da se vratimo. ^estitke Partizanu na pobedi, za nas je va`no da radimo dobro nakon zavr{etka sezone u Evroligi. I daqe se oporavqamo od napora Evrolige, i sad imamo vremena da treniramo, da popravimo na{u igru i da se pripremimo za plej-of“, dodao je trener Zvezde.

Crveno-beli imaju jo{ tri utakmice do kraja regularnog dela sezone u ABA ligi, dok crno-beli imaju dve.

Crvenu zvezdu prvo o~ekuju dueli na svom terenu protiv Krke (27. aprila) i Studentskog centra (1. maja), da bi regularni deo sezone zavr{ili utakmicom u @elezniku protiv FMP-a, dok }e Partizan u narednom kolu igrati na gostuju}em terenu u Qubqani protiv Cedevita Olimpije, da bi u posledwem kolu do~ekao Megu.

Crno-beli su ovom pobedom obezbedili ulazak u doigravawe ABA lige sa vi{e pozicije na tabeli od Crvene zvezde i samim tim prednost doma}eg terena u slu~aju susreta ova dva tima u plejofu.

VELEOBRT U QUBAVI ANE IVANOVI] I [VAJN[TAJGERA?

Svi bruje o razvodu, a pojavile se wihove nove fotografije i izazvale veliko iznena|ewe

Danima se spekuli{e o razvodu Ane Ivanovi} i Bastijana [vajn{tajgera, a sada se pojavio niz fotografija koje nikako ne idu uz trenutku situaciju.

Iako nema~ki mediji danima izve{tavaju o razvodu i govore o detaqima i na~inu na koji je pukla qubav, sada su se pojavile fotografije na kojima Ana i Bastijan izgledaju zaqubqeniji nego ikada. U pitawu je niz fotografija za „Brax fashion“ na kojima [vajn{tajger gleda Anu doslovno kao bogiwu. To je ute{ilo mnoge da ipak devetogodi{wa qubav nije do{la do kraja i da bismo mogli da vidimo preokret u ~itavoj pri~i.

Ipak, nije poznato kada su nastale fotografije jer je u pitawu kampawa modne ku}e koja je mo`da snimqena mesecima unapred. Bilo kako bilo wih dvoje su odradili posao kao pravi profesionalci. Mo`da samo tajming ove modne ku}e nije mogao biti gori. Ili pak gori? Svaki marketing je dobar marketing.

KOJI JEZIK GOVORE DECA?

Ana Ivanovi} se porodila po~etkom 2023. godine i dobila tre}eg sina, a nedugo zatim su fotografi prvi put fotogrisali wu sa decom.

Oni su se nalazili u ~uvenom letovali{tu, Palma de Majorci, a Ana Ivanovi} je {etala ulicom sa svoja tri sina i majkom.

Samo nekoliko dana nakon su Ana i wen suprug Bastijan [vajn{tajger objavili su porodi~ni video u kojem su pokazali ru~icu novoro|ene bebe uz komentar da su im srca puna.

Ana je maja 2023. godine bila na Palma de Majorci gde je i uslikana u {etwi zajedno sa dva starija sina Lukom i Leonom, bebom i majkom Draganom Ivanovi}.

Mnogi su se zapitali sa obzirom na ~esta putovawa, da li de~aci govore srpski. Odgovor je potvrdan, pa ~ak kom{ije u Beogradu tvrde da se igraju sa drugom decom i da su divno vaspitani.

„Iskreno, oni pri~aju ~etiri jezika. Srpski i nema~ki su im kao materwi jezici, engleski im je blizu toga, a pri~aju i {panski“, rekla je jednom prilikom na TV Nova S. GDE SADA @IVI ANA IVANOVI]?

Ona je do{la u rodni Beograd sa sinovima Lukom (7), Leonom (4) i Teom (1), a kako se navodi sada `ivi u jednom mirnom kraju, blizu porodice, u stanu od oko 100 kvadrata.

Kom{ije je opisuju kao izuzetno srda~nu i prizemnu osobu, uvek nasmejanu i dostupnu za razgovor. Bastijan i Ana su `iveli u Vestendorfu, a sada je biv{i nema~ki reprezentativac uglavnom u Minhenu zbog obaveza. Ana i deca su odlu~ila da budu u Beogradu.

Wene kom{ije isti~u da je u pitawu izuzetno kulturna i emancipovana porodica koja ni najmawe ne insistira na ~iwenici da su svetski poznati, priznati i slavni u poslovima kojima se bave.

„U prvi mah nisam verovala mom unuku i unuci kada su mi rekli da se igraju sa sinovima na{e teniserke i poznatog fudbalera“, izjavila je jedna gospo|a blizu koje se nalazi dom Ane Ivanovi} ranije za „Story“.

KAKO ANA PROVODI SVOJE VREME?

„Ana je divna i vaspitana `ena. Decu izvodi na igrali{te ispred na{eg ulaza kao i u obli`wi park, u sportskoj garderobi, bez trunke {minke na licu. De~aci razumeju i govore srpski jezik i vaspitani su da prilaze deci i s wima dele loptu i igra~ke koje ponesu sa sobom. Prvo su mi unuci skrenuli pa`wu na Anu, ali nisam verovala dok mi sin i snaja nisu potvrdili da su to zaista oni. Toliko su skromni i normalni da nikad ne bih posumwala da su javne li~nosti i to takvog kova.“

[TA JE POZNATO O RAZVODU?

Vest o mogu}em razlazu iznenadila je mnoge, jer su Ana i Bastijan va`ili za oli~ewe qubavi, harmonije i me|usobnog po{tovawa. Wihovi osmesi sa crvenih tepiha, zajedni~ke porodi~ne fotografije i podr{ka koju su jedno drugom pru`ali delovali su kao retkost u svetu slavnih.

Zajedno su pro{li kroz va`ne `ivotne faze –Anin opro{taj od profesionalnog tenisa, Bastijanovo penzionisawe iz fudbala, ro|ewe troje dece i brojne selidbe izme|u Nema~ke, Amerike i Srbije. Iako je wihova qubavna pri~a mo`da do{la do kraja, ono {to ostaje jeste po{tovawe i briga o zajedni~koj porodici, koja }e uvek biti wihov prioritet.

ZIMOWI] OBJASNIO ZA[TO JE PODR@AO STUDENTE:

„Kad se to promeni, svima }e krenuti naboqe“

Nenad Zimowi}, biv{i najboqi teniser sveta u dubl konkurenciji, pojasnio je zbog ~ega je odlu~io da pru`i podr{ku studentima koji se ve} mesecima bore za boqe dru{tvo.

Proslavqeni teniser i pionir modernog srpskog tenisa pojasnio je zbog ~ega je objavio nekoliko puta „storije“ na Instagramu u kojima je podr`ao studente. „Ja sam neko ko je uvek za istinu i pravdu i da stru~waci rade posao koji znaju. Nije to situacija samo kod nas, nego svuda, da najkvalitetniji, najstru~niji qudi bi trebalo da rade ono u ~emu su najboqi. Ko vlada trenutno, ko je na kojoj poziciji, koja stranka, potpuno je nebitno po meni.

Verujem kad se to bude promenilo, da }e tada svima krenuti na boqe. Moje je da podr`im ne{to u {ta verujem, a ovo nema veze sa politikom, ve} sa na~inom razmi{qawa i sa stavovima“, rekao je Zimowi}.

Podvukao je jo{ jednom {ta on mo`e da uradi iz ugla sportiste. I to ne bilo kog ve} nekog ko je 50 sedmica proveo na mestu broj 1 na ATP listi. „Bio sam apoliti~an uvek i pitawe koje bih sebi postavio je kako ja mogu da pomognem Srbiji i na{em narodu na najboqi mogu}i na~in. To je da prezentujem Srbiju, na{ narod, na{u zemqu, da li na takmi~ewima ili igrawem za reprezentaciju kao igra~ i trener, da na svom primeru poka`em da ceo svet vidi: Aha, mi imamo nekog ko je gospodin, ko zna da se pona{a, ali je opet ratnik i gladijator na terenu u ciqu da se pobedi protivnik i da se ostvari najboqi mogu}i rezultat.“

LENARD BIO NEZAUSTAVQIV, BOGDAN NEPREPOZNATQIV Joki} proma{io uz zvuk sirene, napravio netipi~nu gre{ku

Denver je pao u dramati~noj zavr{nici, Nikola Joki} je proma{io {ut za produ`etak, pa su Klipersi sa 105:102 stigli do 1-1 u plejof seriji u Zapadnoj konferenciji NBA lige.

Prvi susret je doneo nestvarnu dramu i pobedu Denvera sa 112:110, a ni{ta mawe se nije o~ekivalo ni od drugog susreta.

Joki} je na tom susretu pokazao da mo`e da „pro~ita“ postavqene akcije Klipersa, a ovog puta je napravio kqu~nu gre{ku.

Na 30 sekundi do kraja je Joki} lo{e dodao, a Xejms Harden je uspeo da ukrade tu loptu. Ipak, Klipersi nisu uspeli da poentiraju pri rezultatu 105:102 (ispostavi}e se i kona~an rezultat), pa je Denver ima priliku da izbori barem produ`etak.

Najpre je Kristijan Braun preuzeo odgovornost i bukvalno ispalio „ciglu“, a onda je Joki} uspeo da se dokopa lopte, ali posle {uta iz okreta nije uspeo da pogodi.

Srpski centar je jo{ jednom upisao tripl-dabl sa 26 poena, 12 skokova i 10 asistencija za 44 minuta na parketu. Pogodio je osam od 16 {uteva iz igre, ali je neobi~no mnogo problema imao sa penala (samo 4/8).

Imao je problem i sa izgubqenim loptama, imao ih je ~ak sedam {to je direktna posledica odli~ne odbrane Ivice Zupca.

Heroj susreta je bez ikakve dileme bio Kavaj Lenard koji je podsetio na {ampionske partije u dresu San Antonio Sparsa i Toronto Reptorsa. Stigao je do ~ak 39 poena uz tri skoka i pet asistencija. Pogodio je 15 od 19 poku{aja iz igre, a dugo je igrao sa tek jednim proma{ajem iz igre.

Ono {to ozbiqno brine navija~e u Srbiji je ~iwenica da Bogdan Bogdanovi} i daqe nije uspeo da se upi{e u plej-ofu jer je i ovaj me~ zavr{io bez poena. Proma{io je pet poku{aja iz igre, a stigao je do skoka i dve asistencije.

Sada je 1-1 u seriji koja se seli u Kaliforniju.

OTKRIO DETAQE PRED KQU^NI DOGOVOR:

Obradovi} `eli da Zvezda i Partizan idu zajedno na sastanak sa Evroligom

@eqko Obradovi}, trener Partizana, pri~ao je o budu}nosti ve~itih rivala u Evroligi posle pobede nad Crvenom zvezdom u 28. kolu ABA lige (85:77). O~ekuje devetostruki prvak Evrope da ve~iti rivali zauzmu zajedni~ki stav i da tim jedinstvom do|u do boqih uslova.

Jasno je {ta bi izgubila Evroliga bez Beograda, ali i Beograd bez Evrolige. Obradovi} je bio optimisti~an tokom obra}awa i jasno je stavio svima do znawa {ta Partizan i Zvezda zna~e za evropsku ko{arku.

„Bi}e neki sastanak pred kraj meseca, gde }e vaqda neke stvari da se odlu~e i u Evroligi. Te neke ponude, zvani~ne i nezvani~ne, za nas i Zvezdu, gde mislim da treba da postignemo konsenzus, zajedno da nastupimo. Utakmice Zvezde i Partizana su blago evropske ko{arke, svi pri~aju o atmosferi u Beogradu. Zahvalni smo {to nas zovu, ali mislim da treba da budemo jednaki kao ostali. Pri~a se o drugim opcijama, ali sada je Evroliga evropska ko{arka“, rekao je Obradovi}.

Zatim je pojasnio ko bi jo{ mogao da se na|e u evropskom kremu naredne sezone.

„Ja pri~am o na{em velikom rivalu Zvezdi, ali nema dileme da imamo iste interese. Da li }e biti Valensija tu jo{, Bolowa, Hapoel, Dubai, to su pitaja za qude iz EL, ali ja pri~am o nama, da sve treba da uradimo da zajedni~ki nastupimo, da uradimo ne{to dobro, kada se ve} pri~a o tome {ta se re{ava u Evroligi.“

Ove re~i Obradovi}a }e sigurno zadrmati neke stolice u Evroligi i ostaje nam da sa~ekamo kakav }e epilog biti cele ove pri~e.

Zvezda najboqe zna zbog

~ega su Inter i Barselona u polufinalu Lige {ampiona

Fudbaleri Barselone i Intera iz Milana igra}e u polufinalu Lige {ampiona i Crvena zvezda vrlo dobro zna zbog ~ega su ova dva tima jo{ uvek u poziciji da se bore za „u{ati” trofej.

[ampion Srbije bio je u~esnik Lige {ampiona ove sezone i ne mo`e se re}i posle svega da je ima lak raspored u elitnom takmi~ewu.

Zvezda je pobedila Jang Bojs i [tutgart, dve ekipe koje su kao i oni zavr{ili svoje u~e{}e u liga{kom delu, dok su pora`eni od Benfike, Monaka, PSV-a, Milana, te upravo Barselone i Intera iz Milana.

Monako i Milan su pora`eni u bara`u za osminu finala, dok su PSV i Benfika upravo tu stali.

Barselona je kasnije u ~etvrtfinalu pobedila Borusiju iz Dortmunda sa 5:3, dok je Inter pro{ao Bajern ukupnim skorom 4:3.

Jasno su pokazali svoje sposobnosti fudbaleri oba tima i jasno je {to su iza{li lako na kraj sa Zvezdom.

Inter je u drugom kolu pobedio Zvezdu na doma}em terenu sa 4:0, dok je na Marakani dva kola kasnije Barselona slavila sa 5:2.

Ve} tada je moglo da se pretpostavi da }e ova dva tima biti u finalnih ~etiri u Ligi {ampiona, po{to su i liga{ki deo zavr{ili na drugom i ~etvrtom mestu.

Zvezda je protiv Intera tada na kraju razo~aravaju}eg me~a ostala i bez ute{nog gola po{to je bio utisak da ga je bar zbog igre u prvom poluvremenu zaslu`ila.

Doma}in je tokom ~itavog me~a bio boqi, ali je pokazao nadmo} i kako se ka`wavaju gre{ke u Ligi {ampiona tek u drugom poluvremenu kada je dao tri od ~etiri gola.

Strelci za crno-plave bili su Hakan ^alhanoglu, Marko Arnautovi}, Lautaro Martinez i Mehdi Taremi.

Inter je pokazao ve} u prvom poluvremenu da }e biti veoma ozbiqan pretendent da stigne daleko u elitnom takmi~ewu.

Presing koji su „neroazuri“ sprovodili od prvog minuta pokazivao je koliko su u{li spremni da ne dopuste Zvezdi da di{e.

Barselona je slavila sa 5:2 protiv Zvezde na Marakani u ~etvrtom kolu, ali mo`da i crveno-beli tada nisu mogli vi{e protiv Katalonaca.

Problemi sa povredama uticali su na to da su se tada u postavu vratili golman Marko Ili} i Milan Rodi}, te su mo`da upravo i to bili razlozi za ne{to ubedqiviji poraz Zvezde.

Iskoristila je Barselona pad koncentracije Zvezde i u samo nekoliko minuta je prelomila me~.

Barselona je po svim metrikama i prikazanom igrom favorit za osvajawe Lige {ampiona. Fudbal nema~kog trenera Hansija Flika izvukao je najboqe iz napada Katalonaca koji predvodi trio Lamin Jamal – Robert Levandovski – Rafiwa.

Ovaj trio je zajedni~kim snagama u~estvovao u ~ak 90 golova. Da, dobro ste pro~itali – 90 golova. Levandovski u svim takmi~ewima ima 42 gola i pet asistencija, Jamal je pored 15 pogodaka upisao i 18 asistencija, dok je Rafiwa na nestvarnih 33 gola i 24 asistencije

U ove brojke ura~unate su i brojke koje su ovi fudbaleri upisali i za nacionalni tim, a jasno je da su ve}inu golova postigli igraju}i za slavni klub.

Strelci protiv Zvezde bili su upravo Levandovski (dva puta) i Rafiwa jednom.

Iako je Jamal tada ostao bez u~inka, pravio je nestvarno velike probleme odbrani {ampiona Srbije.

Posledwu nadmo} nad ostatkom evropskih ekipa Barselona je pokazala u prvom me~u ~etvrtfinala Lige {ampiona kada je pobedila Dortmund sa 4:0.

Rafiwa i Levandovski su tada jo{ jednom demonstrirali fudbalsku klasu i pokazali da su ravnopravni konkurenti za ovogodi{wu Zlatnu loptu, ba{ kao {to se nadme}u i za titulu najboqeg strelca Lige {ampiona u ovoj sezoni.

Brazilac je u prvom ~etvrfinalnom me~u elitnog takmi~ewa postigao gol i zabele`io dve asistencije, dok je Leva bio precizan dva puta.

Ukqu~io se i Jamal u zabavu te je i on postigao jedan gol i uz to imao jo{ mnogo prilika za vi{e. Za razliku od prethodnih godina Barselona je sigurno favorit protiv jednih ili protiv drugih, te nam ostaje samo da ~ekamo dan kada }e trojac Katalonaca pre}i brojku od 100 golova.

Sa utakmice Crvena zvezda - Barselona

THURSDAY l ^ETVRTAK 24. 4. 2025.

\OKOVI] DOBIO NASLEDNIKA:

Duplantis je najboqi sportista sveta, a nagradu mu je uru~io upravo Novak

Armand Mondo Duplantis, {vedski atleti~ar, progla{en je za najboqeg sportistu sveta

U Duplantisovoj konkurenciji bili su {panski teniser Karlos Alkaraz, francuski pliva~ Leon

tokom dodele nagrada Laureus na sve~anosti koja se odr`ala u Madridu.

Duplantis je postavqao svetski rekord u skoku motkom ~ak u 11 navrata, a nagradu mu je uru~io li~no Novak \okovi}, koji je pro{le godine peti put osvojio ovu nagradu.

Mar{an, slovena~ki biciklista

Tadej Poga~ar i holandski ~etvorostruki prvak sveta u Formuli

1 Maks Ferstapen.

Za najuspe{niji sportski kolektiv progla{en je Real Madrid.

U konkurenciji osvaja~ima

Lige {ampiona za pro{lu godinu bili su Boston Seltiksi, `enski

Australijanac Oskar Pjastri

Fudbalski klub Barselona, Meklaren u Formuli 1, fudbalska reprezentacija [panije i ko{arka{ka selekcija SAD.

Fudbaler Barselone Lamin

Jamal dobio je priznawe za najboqeg novajliju godine.

Krilni napada~ posta}e punoletan tek u julu, a pro{log leta je imao zna~ajnu ulogu u pohodu [panije na osvawawe Evropskog prvenstva.

Nagradu za `ivotno delo dobio je 53-godi{wi ameri~ki surfer Keli Slejter.

Slejter je osvaja~ 56 takmi~ewa u sklopu „^empion{ip tura“, a Laureus je dobijao u ~etiri navrata – 2007, 2009, 2011. i 2012.

Za najboqu sportistkiwu sa invaliditetom progla{ena je kineska parapliva~ica \ijang Juan, koja je osvojila sedam medaqa na Paraolimpijskim igrama u Parizu.

Nagradu za „povratak godine“ dobila je brazilska gimnasti~arka Rebeka Andrade, koja je na Igrama u Parizu osvojila ~etiri olimpijske medaqe.

Zvezda pobedila Vardar u humanitarnoj utakmici u Skopqu

Fudbaleri Crvene zvezde savladali su u Skopqu kolege iz Vardara u humanitarnoj utakmici pred oko 20.000 navija~a za pomo} `rtvama katastrofalnog po`ara u mestu Ko~ani rezultatom 3:1.

Deo humanitarnog me~a u Skopqu bili su i legendarni fudbaleri Zvezde, kao {to su Stanislav Karasi, Vladimir Petrovi} Pi`on, Ilija Najdoski, Darko Pan~ev, Bo{ko \urovski, Nedeqko Milosavqevi}, Zdravko Borovnica, Cvijetin Blagojevi}, @arko \urovi}, Sanibal

Orahovac, Vladislav Mirkovi}, Dragi Kanatlarovski, Dragan

Mr|a, Du{ko To{i} i Goran Popov.

Celokupan prihod sa utakmice bi}e usmeren porodicama stradalih nesre}i.

U katastrofalnom po`aru u diskoteci „Puls” 16. marta `ivot je izgubila 61 osoba. „Ose}am se i ponosno i tu`no.

Crvena zvezda pokazuje da je veliki klub i ovaj susret sa Vardarom pokazuje da su Srbi i Makedonci bratski narodi. Pokazujemo solidarnost sa na{om bra}om iz Makedonije. @elim

da ova utakmica protekne u jednoj prijateqskom atmosferi. Izra`avam sau~e{}e porodicama nastradalih, te{ko mi je da pri~am. Makedonija mora da ostane hrabra i ponosna, a mi u Srbiji smo uvek uz wih”, rekao je \urovski.

Obratio se i Najdoski. „Kao prvo, da se zahvalim rukovodstvu Zvezde, {to je odmah prihvatilo da se odigra ova humanitarna utakmica u ~ast nastradalih qudi u Ko~anima. Zvezda je jo{ jednom dokazala da je pravi klub, evropski klub, humanitarni klub koji uvek oseti pravi momenat da do|e da odigra utakmicu. Atmosfera je odli~na. Fudbal je u drugom planu, najva`nije je da pomognemo”, rekao je Najdoski.

Prisetio se Najdoski i odnosa sa navija~ima Zvezde iz perioda od 1988. do 1992. godine, kad je bio ~lan „crveno-belih”.

„Navija~e Zvezde ne mo`e{ da prevari{. Oni po{tuju ono {to daje{ na terenu, ne gledaju imena. Suvi{no je pri~ati o delijama i navija~ima Zvezde”, zakqu~io je Najdoski.

pokorio Xedu i preuzeo kontrolu nad {ampionatom!

Voza~ Meklarena Oskar Pjastri trijumfovao je na Velikoj nagradi Saudijske Arabije, petoj trci ovogodi{weg {ampionata Formule 1. Australijanac je na ulicama Xede upisao drugu pobedu zaredom, po{to je pre nedequ dana slavio u Bahreinu, a tre}u ove sezone. Najbli`i Pjastriju bio je Maks Ferstapen u bolidu Red Bula, koji je imao skoro tri sekunde zaostatka, dok se na tre}em stepeniku pobedni~kog postoqa na{ao voza~ Ferarija [arl Lekler. Do trke u Xedi vode}i u generalnom plasmanu Lando Noris uspeo je da se probije do ~etvrte pozicije posle starta sa 10. mesta, po{to je u subotu napravio veliku gre{ku u kvalifikacijama. Duel za pobedu prakti~no trajao je tek nekoliko sekundi i desio se u prvoj krivini, koju je Ferstapen isekao u poku{aju da se odbrani od Pjastrijevih napada. Australijanac je bio ispred aktuelnog {ampiona, koji se vratio na prvo mesto napraviv{i prekr{aj, ali mu nije vratio poziciju. Nedugo zatim trka je usporena zbog izlaska bezbednosnog vozila na stazu, a direkcija trke je Ferstapena kaznila dodavawem pet sekundi jer je stekao nepravednu prednost, {to ga je ko{talo toga da ispadne iz borbe za trijumf.

Pjastri je posle novog trijumfa preuzeo vo|stvo u generalnom plasmanu sa 99 bodova, Noris je drugi sa 10 mawe, dok je Ferstapenov zaostatak u odnosu na Australijanca 12 bodova. Ovogodi{wi {ampionat Formule 1 nastavqa se Velikom nagradom Majamija od 2. do 4. maja.

LUIS HAMILTON OBJASNIO ZBOG ^EGA MU IDE LO[E U FERARIJU

„Bi}e bolno do kraja sezone“

Sedmostruki svetski {ampion Formule 1 Luis Hamilton rekao je da }e wegove borbe i problemi u Ferariju biti bolni i da }e to trajati do kraja sezone, posle, kako je ocenio, u`asne trke za Veliku nagradu Saudijske Arabije. Hamilton je trku u Xedi po~eo i zavr{io na sedmom mestu i imao je 30 sekundi zaostatka za timskim kolegom [arlom Leklerom, koji je zauzeo tre}e mesto, iza pobednika Oskara Pjastrija iz Meklarena i drugoplasiranog Maksa Verstapena iz Red Bula. „Ni{ta pozitivno ne mogu da izvu~em, izuzev toga {to je [arl zavr{io na podijumu, {to je sjajno za ekipu. Bilo je u`asno, nimalo prijatno. Samo sam klizao okolo. Nije bilo prijawawa, kod druge zamene guma je bio ne{to boqi balans ali i daqe nije bilo tempa. Prili~no lo{e“, rekao je Hamilton, preneo je Skaj.

Otkako je pobedio u sprint trci u Kini pro{log meseca, Hamilton nije bio boqi od timskog kolege u kvalifikacijama u Japanu, Bahreinu i Saudijskoj Arabiji.

Na pitawe o padu u formi od Kine, Hamilton je odgovorio: „Nemam odgovore“.

„Trenutno nema re{ewa. I ovako }e biti do kraja godine. Bi}e bolno“, dodao je Hamilton, rekorder po broju pobeda – 105 i pol pozicija – 104 u Formuli 1.

Hamilton je ove godine, posle 12 godina u Mercedesu, pre{ao u Ferari i mora da se privikne na novi bolid i druga~iju vo`wu. „Lekler vozi ovaj bolid dugo i definitivno ga poznaje veoma dobro. Ima mnogo podataka, sigurno. U podacima ne izgleda mnogo druga~ije, samo idem sporije u krivinama. Imamo malo druga~ije postavke. Moram da vidim da li je ta postavka onakva kakvu bolid voli. Lekler i wegova ekipa o~igledno rade boqe. U kvalifikacijama sam izvukao performanse, u trci sam poku{ao sve, a bolid jednostavno nije `eleo da ide br`e“, rekao je Hamilton.