Srpski glas 1. maj

Obele`en Anzak dan u Melburnu i Sidneju

\ur|evdan - najlep{i prole}ni, hri{}anski praznik

kod pravoslavaca

\ur|evdan je hri{}anski i narodni praznik koji pravoslavni vernici proslavqaju 6. maja svake godine. Wime se obele`ava uspomena na Svetog \or|a svetog velikomu~enika i pobedonosca Georgija koga slavi veliki broj porodica kao svoju krsnu slavu.

Sveti Georgije, \or|e ili \ura| je naj~e{}a krsna slava kod Srba kojom se obele`ava uspomena na Svetog \or|a, koji je na ikoni predstavqen kao kowanik koji kopqem probada a`daju.

Slavi se dva puta i to u prole}e 6. maja po novom kalendaru (odnosno 23. aprila po starom kalendaru) kao Sveti \or|e ili \ur|evdan, ali i u jesen 16. novembra kao \ur|ic, u spomen na preno{ewe wegovih ~udesnih mo{tiju, iz Nikomidije u Lidu Palestinsku.

Sveti Georgije ili Sveti \or|e je jedan od svetaca koji se slavi u pravoslavnoj crkvi kao krsna slava \ur|evdan, me|utim, tako|e se slavi i u katoli~kim zemqama. Ovekove~en u pri~i gde ubija a`daju, slavi se u Kanadi, Kataloniji, Engleskoj, Nema~koj, Italiji, Etiopiji, Gruziji, Gr~koj, Rusiji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Portugalu, ali slave ga i gradovi –Istanbul, Qubqana i Moskva.

To je praznik svetog velikomu~enika i pobedonosca Georgija koga slavi veliki broj porodica, pa se ova slava nalazi na drugom mestu po broju slavara u Srbiji i dijaspori!

Sveti Georgije, \ur|e ili \or|e, kako ga Srbi zovu, na ikonama se prikazuje u ratni~koj opremi na kowu kako dugim kopqem probada a`daju.

Najrasprostraweniji obi~aji za \ur|evdan su pletewa venaca od biqa i umivawe vodom u koju su bile potopqene lekovite biqke.

Zato na \ur|evdan treba po`uriti i u rano jutro iza}i na poqa gde se bere cve}e.

\ur|evdansko cve}e je: |ur|evak, mle~ika, masla~ak i od wih treba isplesti ven~i}e kojima se kite ulazna vrata na dvori{tu i ku}i. \ur|evdansko ki}ewe ostaje danima, pa ~ak i nedeqama, sve dok se biqke kojima su ku}e, dvori{ta i torovi oki}eni, same ne sasu{e.

KRAJ BLOKADE RTS: Raspisan konkurs za nove ~lanove REM

Na istoj sednici doneta je odluka o poni{tavawu postupka, a zatim i pokretawu novog za izbor. Odmah posle toga studenti svirali kraj blokadi RTS

Blokada Radio televizije Srbije je prekinuta posle dve nedeqe, objavili su studenti u blokadi.

Prethodno je odbor za kulturu i informisawe Narodne skup{tine odlu~io na dana{woj sednici da ne postoje uslovi da se nastavi postupak za izbor ~lanova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) pokrenut pro{le godine, ~ime je on poni{ten. Na istoj sednici, doneta je odluka o pokretawu novog postupka.

„Za” je glasalo svih 16 poslanika vlasti i opozicije.

Izbor ~lanova, zahtev je studenata koji od 14. aprila blokiraju sve ulaze u RTS, u Takovskoj, Aberdarovoj i na Ko{utwaku i onemogu}avaju rad zaposlenima u

Radio televiziji Srbije. „Reprizu” procedure izbora, tra`ili su 23. aprila opozicioni poslanici, ~lanovi nadle`nog skup{tinskog odbora. Mandat svih devet ~lanova Saveta REM-a istekao je 4. novembra pro{le godine, stupawem na snagu novog Zakona o elektronskim medijima, a tri nedeqe kasnije raspisan je konkurs. Me|utim, u u`em krugu ovog konkursa kandidaturu je povuklo sedam od 18 kandidata, tvrde}i da veliki broj predlaga~a ne ispuwava kriterijume koje zakon nala`e. Naime, kan-

didate su predlagale organizacije koje nisu registrovane kao udru`ewa i one koje imaju mawi broj ~lanova od zakonom propisanih.

U nadle`nosti Saveta REM-a je dodela dozvola za televizijsko i radijsko emitovawe programa, dono{ewe podzakonskih akata koji ure|uju pona{awe emitera. Wihov posao je da prate programe kako bi se utvrdilo da li TV i radio stanice po{tuju zabranu govora mr`we, {tite prava maloletnika, po{tuju izbornu ti{inu u kampawama, obavezu objektivnog informisawa...

Majkrosoft lansirao {pijunsku aplikaciju koja prati

svaki korak korisnika

Pojedini korisnici ra~unara sa Windows operativnim sistemom od kraja aprila meseca dobi}e na svojim ure|ajima novu funkciju „Rikol”, koja }e pratiti svaki wihov klik i skladi{titi podatke o kori{}ewu ure|aja u sopstve-

funkcijom potpuno naru{ena. Gotovo godinu dana kasnije, bura se sti{ala, a aplikacije kona~no pu{tena u rad na ra~unarima vi{e kategorije, koji podr`avaju standard Kopilot+PiSi (Copilot+PC). [ta da o~ekuju korisnici koji dobiju ovu opciju, koliko ona

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877)

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

nu bazu. Ovakvo {pijunirawe mnogima se ne}e dopasti, ali Majkrosoft tvrdi da je ciq da se kori{}ewe ra~unara olak{a, a korisni~ko iskustvo poboq{a.

Kada je sredinom 2024. godine kompanija Majkrosoft najavila da planira lansirawe funkcije „Rikol” (Recall), korisnici {irom sveta bili su krajwe revoltirani, jer je wihova privatnost ovom

uti~e na bezbednost podataka i mo`e li se ona deaktivirati ili su svi osu|eni na „{pijuna`u” od strane Majkrosofta, otkrili su stru~waci za sajber bezbednost koji su Rikol i testirali.

^EMU SLU@I „RIKOL” FUNKCIJA Oca funkcija kreirana je sa ciqem stvarawa boqeg radnog okru`ewa i sortirawa uspomena na intuitivan, prirodan na~in.

Weno funkcionisawe zasnovano je na gotovo neprekidnom pravqewu snimaka ekrana ra~unara, takozvanih skrin{otova, i skladi{tewu tih snimaka u dobro obezbe|enoj virtuelnoj bazi. Memorisani snimci se zatim analiziraju uz pomo} integrisane ve{ta~ke inteligencije i pru`aju korisniku uvid u to kako se ra~unar koristio i u koje svrhe, kao i koji su doga|aji zna~ajni. Naravno, upravo je to skladi{tewe snimaka ekrana i uznemirilo korisnike, ~iji je sada svaki klik pod lupom Majkrosofta.

DA LI POSTOJI RIZIK

OD CUREWA PODATAKA

Kada je funkcija „Rikol” tek najavqena, stru~waci za sajber bezbednost i korisnici su odmah igli uzbunu, jer ~uvawe podataka ove vrste na nekom serveru potencijalno ugro`ava privatnost korisnika. Me|utim, Majkrosoft je ovome pristupio sa puno pa`we, pa ~ak i odlagao lansirawe aplikacije nekoliko puta, kako bi se izbeglo „curewe”.

„Majrosoft je ozbiqno ulagao u to da u~ini Rikol sigurnim”, naveo je IT stru~wak i jedan od testera aplikacije, Kevin Bomont. „Baza podataka je sada enkriptovana, a sama aplikacija filtrira osetqive podatke”, pojasnio je on u intervjuu za portal The Verge. Funkciji se pristupa uz PIN-kod ili biometriju, kako bi se izbegla zloupotreba.

Danas je Praznik

rada

Me|unarodni Dan radnika ili Praznik rada ima duboke korene u skoro 140 godina tradicije radni~kog pokreta i napora za poboq{awe uslova rada {irom sveta.

U znak se}awa na stotine hiqada ameri~kih radnika koji su krajem 19. veka iza{li na ulice, Prvi maj se slavi kao Me|unarodni praznik rada.

Sa porastom industrijske revolucije, porasla je potra`wa za radni{tvom i sindikatima. Tokom pedesetih godina 19. veka, pokreti radnika {irom sveta su imali za ciq da smawe radni dan sa deset na osam sati. Ameri~ka federacija je na prvom kongresu 1886. godine pozvala na generalni {trajk 1. maja, a zahtev je bio osmo~asovni radni dan, {to je na kraju kulminiralno pobunom u Hejmarketu.

Prvomajski protesti su usledili nakon kongresa, a u ^ikagu u masi demonstranata eksplodirala je neidentifikovana bomba, nakon ~ega je policija otvorila vatru. U tom sukobu je poginulo vi{e policajaca i civila, a vi{e desetina osoba ostalo je povre|eno.

Nakon toga, stotine radni~kih vo|a i simpatizera je uhap{eno, dok su neki osu|eni na smrt ve{awem. Poslodavci su povratili kontrolu nad radnicima, a radni dan od deset ili vi{e sati ponovo je postao norma.

Druga internacionalna, evropska federacija socijalisti~kih partija i sindikata, 1889. godine proglasila je 1. maj kao Me|unarodni dan radnika. Sve do danas, za radnike i sindikaliste {irom planete, Prvi maj postao je simbol solidarnosti i borbe za boqe uslove rada.

Ciqevi pokreta koji je pokrenuo Me|unarodni dan radnika bili su poboq{awe uslova rada radnika, kao {to su boqe plate, kra}i radni dani i sigurniji uslovi rada.

Prvi maj, poznat i kao Praznik rada ili Me|unarodni dan radnika, obele`ava se 1. maja i dr`avni je praznik u vi{e od 80 zemaqa sveta. Simboli~no proslavqa doprinos radnika, promovi{e radni~ka prava i obele`ava istrajnost radni~kog pokreta. Prvi maj tako|e obele`ava dolazak prole}a na severnoj hemisferi, me|utim, primarno je ostao povezan sa sindikalnim aktivnostima krajem 19. veka.

Katoli~ka crkva je ustanovila praznik Svetog Josipa Radnika 1. maja 1955. godine, pi{e Investopedia. Na Prvi maj {irom sveta odr`avaju se protestni skupovi i demonstracije, koje nekada i dovode do sukoba sa policijom.

Svoj puni sjaj Praznik rada do`ivqava tek sa dolaskom komunista na vlast, kada Prvi maj postaje jedan od glavnih dr`avnih praznika na ovim prostorima.

U biv{oj SFRJ, Praznik rada ironi~no postaje – neradni dan.

Iako ovaj dan vodi svoje poreklo od borbe ameri~kih radnika za mawe radnih sati, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave zvani~no ne priznaju Me|unarodni praznik rada za Prvi maj.

Antikomunisti~ki stavovi tokom Hladnog rata, kao i protivqewe jedinstvu radni~ke klase, naveli su vlasti da potisnu prvomajsko povezivawe sa radni~kim pokretima.

Mnoge zemqe obele`avaju praznike rada na razli~ite datume, a SAD i Kanada slave svoj Praznik rada u septembru.

Student iz Kine, koji ima 27 godina i `ivi u Japanu, uspeo je da se popne na planinu Fuxi van zvani~ne sezone pewawa, ali mu planinarewe nije i{lo po planu. Nakon {to je izgubio dereze (krampone), dodatak za obu}u za boqu vu~nu silu na stazi, morao je da se osloni na helikopter za spasavawe kako bi se bezbedno vratio ku}i.

Prvo spa{avawe se dogodilo u utorak, na stazi Fuxinomija, koja je na oko 3.000 metara nadmorske visine.

Me|utim, student nije bio spreman da se odrekne svoje planinarske avanture. Vratio se na planinu Fuxi u subotu, samo nekoliko dana kasnije, kako bi uzeo svoj

Odakle su po{li, a dokle su do{li

Od po~etnih zahteva, sa kojima su krajem pro{le godine, a u znak protesta zbog pada nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 qudi, studenti krenuli u blokade, lista se pro{irivala. A posledwi je, kako se pri~a, raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora i pride „amandman” da listu kandidata za poslanike sastave akademci.

Studenti su najpre tra`ili da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji @elezni~ke stanice u Novom Sadu, zatim odbacivawe optu`bi protiv uhap{enih i privedenih na protestima, kao i podno{ewe krivi~ne prijave MUP-a javnom tu`ila{tvu u Beogradu protiv qudi koja su fizi~ki napali studente i profesore. ^etvrti zahtev bio je wihovo krivi~no pravno procesuirawe od strane nadle`nih institucija i ukoliko se nalaze na javnim funkcijama – wihovo razre{ewe, a peti i posledwi bio je pove}awe izdvajawa sredstava za dr`avne fakultete za 20 odsto.

Posle protesta u Beogradu 15. marta, dodali su i da treba istra`iti da li je tog dana upotrebqen zvu~ni top.

U vi{e navrata su se ogra|ivali od stranaka, nevladinih organizacija, udru`ewa i pokreta, koji su imali nameru da im otmu proteste. Ogradili su se i od ideje prelazne vlade. Onda je grupa fakulteta iz Novog Sada, ipak, rekla da je za ekspertsku vladu do ispuwewa zahteva. Na listu zahteva, uz blokadu RTS, stigao je novi –raspisivawe konkursa za kandidate za Savet Regulatornog tela za elektronske medije. A, zatim jo{ jedan – da su nam potrebni vanredni parlamentarni izbori. Wega je promovisao Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu, koji je odluku da treba da se ide na glasawe i da listu sastave studenti, doneo na plenumu.

Nema konkretnih informacija ko bi se na{ao na listi studenata, na osnovu kojih kriterijuma bi bila sastavqena, ali se vidi da su studenti na plenumu doneli odluku i o zastupqenosti gradova i op{tina.

mobilni telefon i druge stvari koje je tamo ostavio. Kao {to se moglo o~ekivati, ponovo je morao da bude spasen, ali ovoga

Vlast tvrdi da sada samo izlazi na videlo ono {to su od po~etka tvrdili, da studenti vode politi~ku borbu. U studentskim krugovima se sve ~e{}e govori o izborima, ali iz druga~ijeg ugla od vlasti, mada sa ostalih plenuma, osim sa Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu, nije bilo zvani~nih vesti da su za izbore.

Studentkiwa Pravnog fakulteta u Beogradu Zoe Gavrilovi} rekla ja za „Novu S” da „ovaj narativ da je raspisivawe izbora ne{to {to su studenti `eleli od samog po~etka nije istina”.

„Da su zahtevi na po~etku ispuweni, do ovoga ne bi do{lo. Doveli su nas da razmi{qamo o ne~emu, {to uop{te nismo zami{qali na po~etku blokada”, rekla je.

U politi~ke vode, indirektno, su u{li u studenti iz Kosjeri}a, koji su pozvali opoziciju da iza|u na izbore zajedno {to su partije i u~inile.

„Sve politi~ke organizacije, grupe gra|ana, kao i nestrana~ki pojedinci koji svojom iskreno{}u i integritetom mogu doprineti, treba da nastupe zajedno. Ne zarad formalnog zbirnog rezultata, niti zbog podele op{tinskih funkcija, ve} zbog jasne poruke –jedinstvo naroda mora prethoditi svakom ozbiqnom zaokretu”, navodi se u saop{tewu studenata koje je preneo portal „Ozonpres”.

Jedini na~in, naveli su, da se institucije vrate narodu i ponovo zadobiju svrhu, prema wihovim re~ima, jeste da se svi ujedine u toj borbi.

„Jedna lista – svi zajedno. To nije taktika. To je princip. Mi smo uspeli da ujedinimo narod Srbije. Ve} pola godine, jedin-

puta zbog visinske bolesti. Sre}om, sada je van `ivotne opasnosti.

stvom gradimo jedinstvo. Recept je jednostavan – ujediwena lista ujediwuje qude i dokazuje doslednost i iskrenost u borbi”, dodaje se u saop{tewu. Izbori u Kosjeri}u kao i Zaje~aru bi}e odr`ani 8. juna. Stranke prozapadne opozicije su podr`ale ideju studenata o vanrednim parlamentarnim izborima, rekav{i da }e im, ako to bude zajedni~ki uslov akademaca, ustupiti resurse i podr`ati listu koju studenti budu predlo`ili.

Predsednica Skup{tine Srbije Ana Brnabi} objavila je da }e studenti u blokadi 15. maja zatra`iti od predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a da raspi{e vanredne parlementarne izbore koji bi bili odr`ani do 29. juna. Predsednik Aleksandar Vu~i} je rekao da mu niko nije uputio nikakav zahtev.

„Koliko znam, po Ustavu, po zakonu te izbore raspisuje nenadle`na predmetna institucija. Ne znam mo`da im neko raspi{e, mo`da i ja raspi{em. Nikad se ne zna, ali oni sa mnom ne razgovaraju. I oni od mene ne tra`e i nisu tra`ili ni{ta. Siguran sam i da ne}e tra`iti, kako da sebi pqunu u lice, ispalo bi da su svih {est meseci lagali da sam nenadle`na predmetna institucija, a onda bi da do|u do nenadle`ne predmetne institucije da ga ne{to mole i da ne{to tra`e”, rekao je Vu~i}.

Studenti su na Instagram nalozima objavili da }e od protesta 1. maja, na Dan rada radikalizovati proteste i da }e ih podi}i na drugi nivo.

Mo`da }e se tada videti {ta novo, kada su u pitawu izbori, borba donosi.

Ova situacija slu`i kao va`an podsetnik za turiste: Van sezone pewawa na Fuxi, koja traje od jula do septembra, uslovi su izuzetno te{ki i vlasti upozoravaju da ne treba rizikovati i planinariti. Sve staze na planini su trenutno zatvorene, a spasila~ke misije je te`e izvoditi zbog mogu}ih naglih promena vremena. Tako|e, zdravstvene ustanove u okolini planine su tako|e zatvorene van sezone. Dok neki korisnici dru{tvenih mre`a kritikuju ovog studenta zbog zanemarivawa bezbednosnih upozorewa, kao i da bi trebalo da plati za obe spasila~ke misije, drugi podse}aju na ogromnu popularnost planine Fuxi, te da razumeju wegovu `equ za osvajawem vrha, prenosi Bi-Bi-Si. Planina Fuxi je jedna od najpose}enijih atrakcija u Japanu. U 2023. godini, vi{e od 220.000 qudi se popelo na Fuxi tokom zvani~ne sezone, ali vlasti su u posledwim godinama pove}ale takse za pewawe kako bi kontrolisale prekomerni turizam. Tako|e, kako bi se gu`ve smawile i priroda za{titila, odre|ena mesta sa kojih se najlak{e fotografi{e ovaj vrh su zablokirana visokim panoima, kako turisti ne bi naru{avali mir stanovnika okolnih gradova u potrazi za savr{enom fotografijom.

ZAPADNA EVROPA U MRAKU!

[ta

se krije iza energetskog kolapsa u [paniji i Portugaliji?

NESTANAK STRUJE

U EVROPI BEZ

PRESEDANA:

[panija proglasila vanredno stawe

[pansko Ministarstvo unutra{wih poslova proglasilo je vanredno stawe zbog nestanka struje, javqa Rojters.

Ve}i deo [panije i delove Portugalije pogodio je masovni nestanak struje koji je u ponedeqak oko podne uticao na elektri~ne i telefonske linije.

Gradona~elnik Madrida Hose

Luis Martinez Almeida pozvao je da se vojska po{aqe u {pansku prestonicu kako bi pomogla u re{avawu vanredne situacije izazvane nestankom struje, prenosi list „Mundo”.

Gradsko ve}e Madrida je, kako se izve{tava, zabrinuto zbog bezbednosne situacije, koja bi se mogla pogor{ati ako se struja ne vrati do ve~eri.

[panski `elezni~ki operater Renfe evakui{e oko 30.000 putnika iz vozova koji su stali zbog dana{weg nestanka struje, javila je {panska novinska agencija EFE, a navodi se i da je u trenutku zastoja u saobra}aju bilo 116 vozova.

Stao je saobra}aj, metro i avioni, bolnice prelaze na alternativne na~ine snabdevawa elektri~nom energijom, a mediji pi{u da bi popravka mogla trajati {est do deset sati. Dok u Portugalu i ne znaju koliko dugo }e biti potrebno da se re{i ovaj problem koji predstavqa incident bez presedana.

Tako|e, prema navodima iz REN-a potpuna normalizacija snabdevawa strujom mogla bi

NATO NA VEZI:

Rute

sa San~ezom

da potraje do sedam dana zbog slo`enosti problema.

Direktor operative u {panskoj kompaniji „Red elektrik” koja kontroli{e elektrodistributivnu mre`u Eduardo Prieto rekao je da je prekid „ozbiqan i vanredan”, kao i da }e za popravku biti potrebno izme|u {est i 10 sati.

Mediji prenose da izve{taji ukazuju na probleme sa evropskom elektroenergetskom mre`om.

„Iza nestanka struje i poreme}aja u snabdevawu elektri~nom energijom stoji redak atmosferski fenomen”, saop{tio je portugalski mre`ni operater REN.

Prekid koji je pogodio Portugaliju izazvan kvarom na {panskoj elektri~noj mre`i, povezan je navodno sa „retkom atmosferskom pojavom. REN isti~e da je zbog ekstremnih temperaturnih varijacija u [paniji, do{lo do „anomalnih oscilacija” u visokonaponskim vodovima.

Zamenik ministra za teritorijalnu koheziju Manuel Kastro Almeida smatra da bi nestanak struje mogao da bude posledica sajber napada, prenosi portugalski portal „Jutarwe vesti”.

„Fajnen{el tajms” je preneo da je premijer Pedro San~ez odr`ao hitan sastanak sa najvi{im vladinim zvani~nicima dok su lokalni mediji prethodno objavili da {panski Nacionalni institut za sajber bezbednost istra`uje da li je energetski kolaps posledica sajber napada.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Ko{ta, biv{i portugal-

o kolapsu zbog nestanka struje u [paniji

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute razgovarao je telefonom sa {panskim premijerom Pedrom San~ezom o krizi izazvanoj masovnim nestankom struje u [paniji i Portugalu.

Izvori iz NATO-a potvrdili su za „Evropa pres” razgovor izme|u San~eza i Rutea, iako su odbili da daju daqe detaqe o razgovoru ili uzroku masovnog nestanka struje na Iberijskom poluostrvu.

Ne{to ranije, na konferenciji za novinare, {panski premijer je istakao da je obavestio NATO o situaciji u [paniji.

San~ez je naglasio da za sada ne iskqu~uje „bilo kakvu hipotezu” o uzroku ove situacije.

On je zamolio gra|ane da budu odgovorni u kori{}ewu elektri~ne energije.

Veliki delovi Portugalije i [panije ostali su danas bez struje iz za sada nepoznatih razloga i prouzrokovali brojne probleme.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Ko{ta ranije danas je na svom nalogu na mre`i Iks objavio da iskqu~uje mogu}nost da se radi o sajber napadu.

rade automatski nakon nestanka struje, nakon ~ega su se ukqu~ili generatori za hitne slu~ajeve”, navodi se u saop{tewu, prenosi {panski list „El Konfidencional”.

ski premijer, je me|utim izjavio da „u ovom trenutku nema naznaka bilo kakvog sajber napada”.

U delovima Madrida, Barselone i Lisabona zbog zastoja su uglavnom bili iskqu~eni javni prevoz i semafori, a u prekidu su bile i telefonske linije, dok vozovi uglavnom nisu saobra}ali.

[panski dr`avni operater `elezni~ke infrastrukture Adif apelovao je na putnike da ne dolaze na `elezni~ke stanice i da ne poku{avaju da putuju, jer je `elezni~ki saobra}aj i daqe obustavqen.

U Madridu su otkazani svi teniski me~evi zbog nestanka struje u [paniji.

PREMIJER: NEMAMO

KONA^NE INFORMACIJE

O RAZLOZIMA

NESTANKA STRUJE

Predsednik {panske Vlade Pedro San~ez preuzeo je odgovornost za upravqawe nestankom struje u Andaluziji, Ekstremaduri i Madridu, napomiwu}i da za sada ne iskqu~uje „bilo kakvu hipotezu” o uzroku ove situacije.

„Nemamo kona~ne informacije o razlozima nestanka struje. Tra`im od javnosti da se informi{e putem zvani~nih kanala. Najboqe je da ne spekuli{emo, sazna}emo uzroke. Ne iskqu~ujemo bilo koju hipotezu, moramo se fokusirati na obnavqawe snabdevawa elektri~nom energijom”, rekao je San~ez nakon vanrednog sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je sazvan zbog nestanka struje {irom zemqe, prenosi RTVE.

On je za danas popodne najavio odr`avawe druge sednice Saveta. Sastanku u zgradi Vlade prisustvovali su ministar unutra{wih poslova Fernando Grande-Marlaska i ministarka odbrane Margarita Robles.

San~ez je danas posetio i kontrolni centar {panskog distributera „Red Elektrika” jedine kompanije za prenos elektri~ne energije u zemqi. Vlada je saop{tila da radi na „utvr|ivawu uzroka i uticaja ovog incidenta” i da se koriste svi resursi da se on re{i {to je br`e mogu}e.

^ETIRI NUKLEARKE

„STALE” SA RADOM

[panski savet za nuklearnu bezbednost saop{tio je da je svih sedam nuklearnih reaktora u zemqi bezbedno, nakon {to je tu zemqu danas pogodio masovni nestanak elektri~ne energije.

„^etiri od wih su prestale da

Kako se navodi u saop{tewu, preostala tri reaktora nisu radila u to vreme, ali su se generatori za vanredne situacije ipak ukqu~ili da bi bili u bezbednom stawu.

POSTEPENO OBNAVQAWE

SNABDEVAWA ENERGIJOM

Iz portugalske Nacionalne energetske mre`e REN, saop{tili su da se jo{ ne mo`e re}i koliko }e Portugal biti bez struje

nakon masovnog nestanka elektri~ne energije u [paniji, ali i u delu Francuske.

Vlada i operater mre`e „Red elektrika” su saop{tili da poku{avaju da utvrde razlog nestanka struje.

„Komunalna preduze}a su pre{la na rezervne planove”, rekao je {panski operater. [pansko ministarstvo zdravqa je saop{tilo da je u kontaktu sa regionalnim vlastima i da poku{avaju da saznaju koliko zdravstvenih ustanova je ostalo bez struje, ali je nastojalo da uveri javnost da bolnice imaju alternativne sisteme.

Struja se vratila u polovinu pogo|enog

dela [panije, francuski operator negira povezanost sa tim incidentom

Francuska kompanija RTE koja upravqa francuskom elektri~nom mre`om, demantovala je izve{taje da je prekid u snabdevawu strjom velikih delova [panije i Portugalije navodno prouzrokovao po`ar na dalekovodu u Francuskoj. U me|uvremenu, {panski premijer rekao je da je elektri~nu energiju dobilo oko polovine pogo|ene teritorije te zemqe. Tri ~etvrtine miliona potro{a~a u Portugaliji vi{e nije u mraku.

Veliki delovi [panije, Portugalije kao i delovi Francuske i Belgije ostali su ranije danas bez napajawa elektri~nom energijom.

RTE (Réseau de Transport d’Électricité) je na dru{tvenim mre`ama naveo da je la`na informacija o po`aru izme|u Perpiwana i Narbona i da ostaje da se utvrdi uzrok incidenta.

U saop{tewu se navodi da se nastavqaju radovi na obnavqawu elektroenergetskog sistema u Francuskoj, koji je tako|e delimi~no pogo|en masovnim nestankom struje.

Istovremeno, ako je potrebno, RTE je trenutno spreman da po{aqe do 1,4 gigavata elektri~ne energije u elektri~nu mre`u Iberijskog poluostrva.

U [paniji i Portugaliji, koji su najte`e pogo|eni stalnim nestankom struje, nastavqaju se radovi na obnavqawu elektroenergetskih sistema.

Prema re~ima {efa {panske vlade Pedra San~eza, sada je obnovqeno snabdevawe elektri~nom energijom oko polovine pogo|ene teritorije zemqe, a posebno se situacija normalizuje u autonomnim zajednicama Madrid, Andaluzija i Ekstremadura. San~ez je dodao da je jo{ rano govoriti o uzrocima te vanredne situacije.

Iako je pogon vra}eno polovina podstanica visokonaponske mre`e u [paniji, tamo{wi ministar unutra{wih poslova Fernando Grande-Marlaska proglasio je vanredno stawe u autonomnim zajednicama Andaluzija, Ekstremadura, Mursija, La Rioha, Madrid, Galicija i Kastiqa-La Man~a, prenosi portal Konfidensijal

Oko 30.000 policajaca i pripadnika civilne garde je stavqeno na raspolagawe kako bi osigurali javni red i protok saobra}aja, kako bi se spre~ile nebezbedne situacije tokom nestanka struje. Prema izvorima iz Ministarstva unutra{wih poslova, anga`ovano je 15.000 pripadnika Javne bezbednosti iz Nacionalne policije i 15.000 pripadnika Civilne garde.

Pored toga, rezervne jedinice ostaju u pripravnosti u slu~aju da je neophodna wihova intervencija, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova.

Gradona~elnik Madrida Hose Luis Martinez Almeida zamolio je sve stanovnike glavnog grada da se „{to je pre mogu}e vrate ku}ama”, jer nije zagarantovano napajawe javne rasvete.

Tri ~etvrtine miliona potro{a~a u Portugaliji vi{e nije u mraku

Snabdevawe strujom je obnovqeno za 750.000 potro{a~a u Portugalu, saop{tila je energetska mre`a te zemqe.

Dve trafostanice koje snabdevaju Lisabon obnovile su zalihe energije, navodi se u saop{tewu Nacionalne energetske mre`e (REN).

NAJSKUPQA

AKCIJA KIJEVA NA IVICI AMBISA: Zelenski gubi, Putin

otvara vrata pakla

Skoro devet meseci od iznenadnog ukrajinskog upada u Kursku oblast, Rusija je objavila da su wene snage potpuno povratile pograni~nu teritoriju. Dok Ukrajina negira, navode}i da se borbe jo{ odvijaju, pobeda Moskve u Kursku uskratila bi Kijevu kqu~nu prednost na mirovnim pregovorima.

Administracija ameri~kog predsednika Donalda Trampa poku{ava da isposreduje mirovni sporazum izme|u Rusije i Ukrajine, vr{e}i veliki pritisak i sve vi{e pokazuju}i nestrpqewe i frustriranost.

Tramp je naveo a SAD vi{e ne tra`e konkretan rok za postizawe re{ewa za rat u Ukrajini, {to je odstupawe od prethodno postavqenog ciqa administracije

rije. Ali, prema proruskim vojnim blogerima, Putinove snage su uspele da slome ukrajinsko upori{te nakon `estokih borbi u podru~ju.

Prema izve{taju Instituta za prou~avawe rata (ISW), dugoro~ni efekti ukrajinskog upada u Kursk ostaju nejasni u ovom trenutku.

Navodna ruska pobeda zna~ila bi da je iznenadni upad Ukrajine u Kursk - nakon skoro devet meseci - okon~an, pi{e “Telegraf”.

KAKO SE ODVIJAO UPAD?

Ukrajinske snage su upale u Kursk 6. avgusta 2024. i brzo savladale slabo naoru`ane ruske grani~are i neiskusne regrute.

Upad je bio poni`avaju}i udarac za Kremq, jer je ovo bio prvi put da su strane

da se rat okon~a u prvih 100 dana. On je rekao da SAD nemaju „rok” za pregovore o okon~awu rata u Ukrajini.

UKRAJINA OSTALA BEZ KQU^NOG

ADUTA NA PREGOVORIMA?

Ako se potvrdi da je Rusija potpuno povratila Kursk, to bi zna~ilo da je Ukrajina ostala bez kqu~nog aduta na pregovorima za okon~awe rata, koji }e podrazumevati razmenu nekih teritorija.

Prema ameri~kim predlozima, sporazum bi zna~io da }e Rusija dobiti dobar deo teritorije Ukrajine, Krim i ~etiri anektirane isto~ne ukrajinske oblasti –Lugansk, Zaporo`je, Doweck i Herson. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao se sa Trampom na sahrani pape Frawe u Vatikanu. Do sastanka je do{lo nakon {to je Tramp rekao da je mirovni sporazum izme|u Ukrajine i Rusije „veoma blizu”, a trenutno nije poznato o ~emu su dvojica lidera ta~no vodila razgovor – prvi nakon kobne sva|e u Beloj ku}i krajem februara.

[TA SE DOGODILO U KURSKU?

Portparol Kremqa Dmitrij Peskov rekao je u subotu da su ruske snage potisnule ukrajinske iz svoje zapadne pograni~ne oblasti. Kako je naveo, na~elnik General{taba Oru`anih snaga Rusije Valerij Gerasimov izvestio je predsednika Vladimira Putina o uspe{nom zavr{etku operacije „osloba|awa Kurske oblasti”, prema “RIA novostima”.

Britanski “Telegraf” prenosi da je Rusija, nakon 10-dnevne bitke, povratila manastir koji je bio jedno od posledwih preostalih upori{ta Ukrajinaca u Kursku. Dr`avni ruski mediji su izvestili da su ruske snage preuzele pod svoju kontrolu manastir Sveti Nikola Belogorski u selu Gornal, oko kilometar i po od granice Ukrajine. U manastiru se sklonilo oko 300 ukrajinskih vojnika koji su poku{avali da organizuju odbranu zauzete ruske terito-

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

snage okupirale rusku zemqu jo{ od Drugog svetskog rata.

Planiran je u potpunoj tajnosti – ukrajinske trupe koje su bile ukqu~ene u upad saznale su za svoju misiju samo dan pre wenog po~etka. Rusi su bili fokusirani na front na istoku Ukrajine, {to je Kijevu omogu}ilo da tajno prebaci svoje trupe na granicu, pod okriqem gustih {uma.

Inicijalno su zauzele 1.300 kvadratnih kilometara, da bi ovog prole}a spale na oko 100 km2.

Zelenski je prikazao upad kao na~in da se odvuku ruske snage sa istoka i, eventualno, za razmenu teritorija na mirovnim pregovorima. Dok je upad doneo moralni podsticaj Ukrajini u ratu protiv nadmo}nog neprijateqa, kriti~ari su to videli kao opasnu kocku koja je odvukla mnoge sposobne snage iz Dowecka, gde je Kijev postepeno gubio tlo pred ruskom ofanzivom. Ruski odgovor je bio spor, ispo~etka se oslawao na ratne avione i helikoptere zbog nedostatka kopnenih snaga. Ipak, suprotno nadama Kijeva, upad nije naterao Moskvu da odvu~e zna~ajan broj svojih trupa iz Ukrajine. Rusija je najesen dobila i poja~awe u vidu 10-12.000 severnokorejskih vojnika, {to je u subotu prvi

TRAMP NAKON RAZGOVORA SA ZELENSKIM:

Mislim da je spreman da se odrekne Krima

Tramp je naveo da mu je Zelenski rekao da mu treba vi{e oru`ja, ali je dodao da on to govori posledwe tri godine

Ameri~ki predsednik Donald Tramp izjavio je da misli da je Vladimir Zelenski spreman da preda Krim Rusiji kao deo mirovnog sporazuma, uprkos tome {to je Kijev prethodno odbijao taj predlog.

Kako javqa AP, Tramp je, tako|e, pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da „prestane da puca, sedne i potpi{e sporazum” o okon~awu sukoba.

Govore}i o susretu sa Zelenskim u Vatikanu na sahrani pape Franciska, Tramp je rekao da mu je Zelenski „rekao da mu treba vi{e oru`ja, ali on to govori posledwe tri godine”.

Na pitawe da li veruje Putinu, Tramp je rekao: „Re}i }u vam za otprilike dve nedeqe”.

Tramp je svoj odnos sa Zelenskim opisao kao boqi nego {to je to bilo prilikom sastanka u Beloj ku}i ranije ove godine.

„Imali smo mali spor, jer se nisam slagao sa ne~im {to je rekao, a kamere su snimale i to mi je bilo u redu. Vidite, on je u te{koj situaciji, veoma te{koj situaciji. Bori se protiv mnogo ve}e sile”, smatra Tramp.

Istakao je da Zelenski sada vi{e deluje kao da je spreman na dogovor.

On je, u izjavi novinarima na aerodromu u Wu Xersiju, govorio i o carinskom ratu sa Kinom, rekav{i da je postignut „mali” napredak u pregovorima dve zemqe, za koje su kineski zvani~nici rekli da se ne odr`avaju.

„Oni o~igledno `ele da postignu dogovor. Sada ne posluju sa nama, ne zbog wih, ve} zbog mene. Jer, sa carinama od 145 odsto ne mo`ete poslovati”, zakqu~io je Tramp.

put potvrdila, nakon {to je Gerasimov pohvalio vojnike Severne Koreje za wihove napore dok je informisao Putina o Kursku. I portparolka ruskog Ministarstva spoqnih poslova Marija Zaharova odala je priznawe severnokorejskim vojnicima. Dok je to bila prva potvrda raspore|ivawa severnokorejskih trupa od strane ruskog zvani~nika, dok jo{ uvek nema one iz Pjongjanga.

Do februara je Rusija tvrdila da je povratila dve tre}ine zauzete teritorije, ostavqaju}i Ukrajince u podru~ju oko Suxe, administrativnog centra regiona, u wihovim posledwim upori{tima. [TA DAQE?

Ako se potvrdi, ruska pobeda u Kursku bi oslabila poziciju Kijeva na mirovnim pregovorima.

Rusija dr`i oko petinu Ukrajine, a poraz Kijeva u Kursku tako|e pove}ava pretwu od daqeg napredovawa Moskve u Sumiju, pograni~noj ukrajinskoj oblasti. AP podse}a da je Putin pro{log meseca, tokom posete vojnoj komandi u Kursku, postavio u zadatak stvarawe “bezbednosne zone” du` granice {to je, kako se navodi, signal da wegova vojska razmatra mogu}i upad u Sumi. Gerasimov je u subotu rekao da su napori da se stvori bezbednosna zona u podru~jima Sumija u toku i da ruska vojska tamo kontroli{e preko 90 km2. Zelenski je po~etkom aprila rekao da ruske snage “zaista `ele da potpuno istisnu Ukrajince iz Kurske oblasti” pre nekih “simboli~nih” datuma, verovatno misle}i na proslavu Dana pobede nad fa{izmom u Rusiji 9. maja. - Najmawe desetak (svetskih) lidera }e verovatno biti u ruskoj prestonici u maju, {to bi za Putina predstavqalo jo{ jednu veliku diplomatsku pobedu u jeku rata u Ukrajini – rekao je ranije u aprilu Artjom Lukin, profesor Federalnog Univerziteta u Vladivostoku.

U me|uvremenu, dok Putin zove preostale saveznike na paradu, Zelenski nastoji da odvu~e pa`wu od Moskve organizovawem sopstvenog skupa u Kijevu 8. maja.

Da li znate kako treba da glasate da se vaš glas računa?

Zeleni glasački listić –upišite broj u svaki kvadratić redosledom po želji

Savezni izbori, subota, 3. maj 2025.

Važno je da razumete kako se pravilno glasa.

Na dan održavanja izbora ćete morati da popunite dva glasačka listića:

• jedan zeleni za Predstavnički dom

• jedan veliki beli za Senat.

Na zelenom glasačkom listiću glasate za predstavnika vašeg lokalnog područja ili izbornog okruga u Predstavničkom domu.

Na belom glasačkom listiću glasate za predstavnike vaše države ili teritorije u Senatu.

Ne brinite ako pogrešite. Samo zatražite drugi glasački listić i počnite iz početka.

Beli glasački listić – možete da glasate ili iznad ili ispod linije

ILI

Glasajte iznad linije

Upišite brojeve u najmanje 6 kvadratića za stranke ili grupe, redosledom po želji.

ILI

Glasajte ispod linije

Upišite brojeve u najmanje 12 kvadratića za pojedinačne kandidate, redosledom po želji.

SVETLANA BOJKOVI], SRPSKA FILMSKA,

I POZORI[NA GLUMICA:

Sve la` do la`i i totalno propadawe

Izlazimo iz kafi}a Monks gde smo razgovarale i Svetlanu na ulici bukvalo presre}e lepa devojka: „Svetlana, hvala vam {to postojite, {to vas imamo. Nemamo puno takvih kao vi koji ste tako hrabri i ne bojite se da javno govorite o nepravdi koja nas poga|a. To nam mnogo zna~i!“ Svetlana joj zahvaquje i odgovara: „Ma, ima nas puno, svakog dana sve vi{e.“ Ulazimo u taksi, ja izlazim ranije, ona do ku}e i javqa mi da taksista nije hteo da joj naplati vo`wu. [to, znam, nije prvi put. Jednom sam i sama tome prisustvovala.

^ini se da ovakvu popularnost u narodu nije imala od vremena „Boqeg `ivota”, ali ona misli da je ovo danas druga~ije, sadr`ajnije i mnogo bli`e. Ka`e da joj prilaze qudi potpuno razli~itog `ivotnog doba, stariji i sredove~ni, ali posebno mladi, studenti i pre studentskog pokreta, koji su ~itali wene intervjue i govorili joj „hvala vam {to ~inite ovo za nas“!

Posle dugo vremena, Svetlana Bojkovi} je dobila ulogu kakvu je mogla samo da po`eli. Re~ je o komadu „Svaka ptica svome jatu” koji je u re`iji Dina Mustafi} a premijerno odigran 27. marta u Beogradskom dramskom pozori{tu. Deset dana pre premijere, 17. marta preminuo je Svetlanin suprug, karijerni diplomata, ambasador u penziji Slavko Kruqevi}. Glumica je odsustvovala neko vreme dok se nije sabrala, kako to mogu samo pravi profesionalci i najve}i umetnici, i na premijeri u BDP-u do`ivela ovacije, kao i wene kolege.

n Za{to vam je Lea koju igrate u ovom komadu Va`dija Muavada bila toliko zna~ajna u ovom trenutku?

- Dugo sam tokom svoje karijere igrala veliki repertoar. I onda u|e{ u neke godine kada vi{e to nije to, jednostavno ne dobija{ uloge koje ti zna~e, koje vrede, u kojima mo`e{ da se iska`e{ u dobu u kojem si. To je, na`alost, tako kod nas, a nije tako svuda u svetu. Zato sam lako sa Slavkom oti{la u Finsku kada je postao ambasador, jer sve {to sam radila nekoliko godina pre toga, vi{e nije bilo izazovno za mene. Lako sam se toga odrekla, mislila sam zauvek i da me vi{e ne}e sa~ekati ni{ta novo. Kada sam se vratila iz Finske, odmah sam dobila [ekspira i to mi je bio izazov, jer do tada nikada nisam igrala ovog velikog pisca. @elela sam da pro|em kroz [ekspira makar u jednoj predstavi. n Imenovawe va{eg supruga za ambasadora u Finskoj (pokrivao je i Estoniju) posledwih godina je bilo la`no tuma~eno od strane predsednika Srbije, naro~ito kada ste postali ~lanica ProGlasa.

- I pre toga, kada sam u intervjuima iznosila svoje mi{qewe o ovom sistemu koji je takav kakav

je, na`alost, bila sam obele`ena. Slavko je postao ambasador 2012. godine. Oti{ao je pod ukazom Borisa Tadi}a kao predsednika Srbije, i mi smo tamo oti{li 16. marta 2012. Dana{wi predsednik Srbije je tada bio prvi potpredsednik Vlade. Kada je neku godinu kasnije do{ao u Helsinki, bio je premijer. U Helsinkiju smo ostali malo du`e od ~etiri godine, vratili smo se u novembru 2016. U junu te godine Slavko je stekao pravo na penziju, i tra`io da se vrati. Zadr`ali su ga do novembra.

n Za{to je onda predsednik vi{e puta ponovio da ste vi quti {to on nije produ`io Slavku mandat u Finskoj?

zemqi mora ne{to da ti odgovori, prokomentari{e. Odgovori iz centrale uglavnom su izostajali. I ne samo wemu. Zna~i da je ve} tada po~elo preuzimawe dr`ave. n Slavko je bio van politike, ali vam je bio podr{ka od po~etka va{eg, uslovno politi~kog anga`mana?

- Mi smo se potpuno razumeli, jako dobro smo se slagali, ne bismo mogli da `ivimo zajedno tako skladno da nismo imali iste poglede na `ivot uop{te. On mi je bio velika podr{ka u svemu. Onda je po~eo da poboleva i sve re|e je izlazio u dru{tvo. Ali uvek bi me ~ekao da do|em ku}i, da pri~amo, sve ga je interesovalo, ProGlas posebno. Sma-

- On nije bio nadle`an za to. A mi smo ve} videli da predsednik pri~a sva{ta i da kako god ne{to progovori, on jednostavno, izvinite, sla`e. I tako uporno. On ima gebelsovsko uverewe da sto puta ponovqena la` postaje istina. I toga se dr`i ne samo u ovom slu~aju, nego na svakom planu gde mu to odgovara. Javno sam demantovala ovu la`, a on je opet pri~ao istu re~enicu posle svakog demantija. n Predsednik i vi ste se zvani~no sreli u Helsinkiju?

- Kada je do{ao kao premijer, rekao je da mu je drago {to me je upoznao. Ja sam pre toga bila u Beogradu dve nedeqe, a on mi je naveo ta~an broj intervjua koje sam za to vreme dala. Uzvratila sam mu da je izme|u mene i wega mrtva trka. Osmehnuo se i rekao: „Ja ba{ ne volim da se slikam!“ n Koliko je Slavka poga|alo to predsednikovo prozivawe?

- Nije hteo da mi poka`e koliko ga je poga|alo, ali verujem da jeste. I on je napisao svoj demanti koji je objavqen u Danasu. A postoji i wegovo pismo u kome tra`i da se vrati, {to ina~e nije obi~aj, jer svi ho}e da budu tamo {to du`e. Dok smo bili u Finskoj, razo~arao se u MIP. Pisao je izve{taje kao ambasador, a centrala kojoj se obra}a{ u

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

brinula {ta }e, kako }e, kako }e se razvijati… Jo{ pre korone, osetiv{i vi{ak vremena ali i svoju `equ da se izrazi, upisala je re`iju i zavr{ila. Imala je diplomsku master predstavu u Ateqeu koja je neko vreme bila na repertoaru. Ovu predstavu nije htela da re`ira nego samo da igra. Kazala sam joj „mo`e{ ti to“. I na kraju je ona to jako lepo uradila. To je weno delo i divno igraju Dejan Lutki} i ona. n Glumci su ovoj vlasti posebno va`ni kad su im po voqi, i posebno ih kamenuju kada se ne sla`u sa wima.

- Ako pozori{te vi{e od 2.000 godina nije uni{teno, ne mogu ga ni oni uni{titi. Ono jeste nasu{na potreba qudi. I to se dokazuje ve} 2.000 godina. Nema te vlasti koja ga je mogla uni{titi, pa ne}e ni ova. Igra}e se na ledini, ali }e se igrati. Sada wihovi ni`i funkcioneri lansiraju tezu da treba privatizovati pozori{te. Pa ko }e to da privatizuje, to je za wihove tajkune nerentabilno jer oni misle samo na profit.

n Za wih je mera pozori{ta @eqko Mitrovi} sa svojim teatrom.

trao je da mi je ~ast da budem u tom dru{tvu i da je to iskazano po{tovawe i prema meni kao li~nosti.

n Wegova bolest je bila razlog da vas posledwih meseci nije bilo uaktivnostima ProGlasa.

- Najpre se wegovo zdravqe pogor{avalo, a onda sam se i ja razbolela, to sve traje od januara do sada.

n Da li vas sada vi{e zanima to {to se doga|a?

- Toliko je sve postalo naporno, a ja sam dosta iscrpqena. Jo{ uvek sam te{ko pogo|ena wegovim odlaskom. Borim se, pripadam onima koji ho}e da `ive. Jeste bio bolestan, pa ipak nisam o~ekivala da }e se ovako zavr{iti. Svaki wegov odlazak u bolnicu se nekako uspe{no zavr{avao i ovog puta sam bila uverena da }e to biti tako, ali na`alost nije. To je za mene te`ak udarac. Treba mi vremena da se stabilizujem, psihi~ki i fizi~ki.

n Va{a k}i Katarina @uti} je imala nedavno premijeru kao rediteq i glumica u komadu X + Y = O u kojem ste nekada igrali Petar Kraq i vi. Kako danas vidite Kaju kao glumicu, slikarku, rediteqku?

- Stvarno sam ponosna i mirna, jer sam dugo kao svaka majka

- Dabome, to je to. Neka wemu wegovo, a mi }emo na{e. Nama je u kulturi najve}i problem {to se politika me{a u kulturu na najgori mogu}i na~in, tako {to bira qude koji jednostavno nisu dorasli tom poslu. Na{a delatnost je wima nepoznata, kao {to im je i kultura uop{te nepoznata. Oni ne znaju da je kultura na~in `ivota. A koji je wihov na~in `ivota? U kulturu spada i odnos prema drugim qudima. A kakav je wihov odnos prema qudima koji nisu ~lanovi wihove partije? To su qudi pomereni iz realnosti i iz normalnog `ivota, tu nema ni solidarnosti ni empatije. Samo je va`no biti ~lan ili simpatizer SNS-a, duvati wima u le|a i biti podoban. Stru~waci za svaku oblast nauke su dobri samo ako su podobni. n A mera podobnosti je samo onaj patriotizam koji ova vlast propisuje. - To je te{ka manipulacija. Vlast se na taj na~in obra}a svojoj glasa~koj ma{ini. Koji patriotizam kada su zemqu prodali, dali i poklonili? Koji je to patriotizam kada se zemqa uni{tava i od we pravi deponija? Da li je patriotizam to {to se govori da }emo biti bogati ako se ovde bude kopao litijum, a znamo kako je Kongo „bogat“ od kada mu je stigao Rio Tinto? Ni{ta narod od toga nema, ba{ ni{ta. Zna~i, sve la` do la`i, obe}awe do obe}awa, i totalno propadawe. Sada je na redu

i prosveta. Taj put je zapo~eo Milo{evi} devedesetih, ali nije ovoliko zabrazdio. Kriv je, jer je u wegovo vreme po~ela sprega sa kriminalom, a kad jednom u|e{ u to, samo se napreduje. Sada, vaqda, gledamo finale. n Ima jedna pou~na pri~ica na koju ste me nedavno podsetili. Da je ispri~ate na{im ~itaocima?

- Jedna inostrana novinarka, mislim da je bila iz Holandije, prisustvovala je osniva~koj skup{tini JUL-a na kojoj je Mira Markovi} postavila slede}e pitawe: „Koja organizacija dr`i naj~vr{}e povezane svoje ~lanove? Neko je rekao mafija, a ona je uzvratila: e, to, tako }emo i mi!“ A sada smo to usavr{ili. n Dobar deo ovoga o ~emu govorite ukazuje na velike podele koje su nastale posledwih desetak godina u dru{tvu i za koje je najodgovornija ova vlast.

- Uvek i svuda je samo vlast odgovorna. Pri~a o ~etnicima i partizanima nije, na`alost, zavr{ena, to je jedan virus koji te{ko izlazi iz organizma dr`ave, odnosno naroda. A {ta je tome, opet, uzrok? Vra}am se na obrazovawe, jer ve}ina glasa~ke ma{ine su qudi nedovoqno obrazovani i wima se lak{e manipuli{e i vlada. Dobiju 100 evra, ovo i ono, i oni ka`u „dao mi predsednik“. Pa nije on iz svog xepa izvadio. Ko je platio sada na Ivkovoj slavi u Beogradu onu hranu, vodu i sve drugo? Mi, bez para. Qudi su dovedeni besplatno, raj na zemqi, carski za wih. Besplatno se jelo i pilo neograni~eno, moglo je da se nosi ku}i, nosili su stolice, vodu, sokove… Nosite sve {to ho}ete, samo da mi ostanemo na vlasti. n Te{ko je na}i primer da lider dr`ave jasno i javno govori kako su dobri samo oni koji su wegovi, a svi drugi nisu dobri i on se bori protiv wih da bi sa~uvao Srbiju?

- Bori se da ~uva Srbiju? Od koga? Od svog naroda? Od velikog, mo`da i najve}eg dela svog naroda, ~uva Srbiju. [ta ~uva, koga ~uva? ^uva svoju vlast. Opasnost od podela je dobila ogromne razmere. To vodi sukobu, to je na u`as svakog normalnog ~oveka u Srbiji, put ka gra|anskom ratu i ogoqeni put ka diktaturi. Za one koji govore da je Tito bio diktator, ja koja dovoqno `ivim, tvrdim da tako nije bilo ni za vreme Tita. Za po~etak, taj se Tito nije pojavqivao svaki dan na televiziji da govori satima o svemu i sva~emu. Na{ predsednik sve zna, u sve se razume, o svemu dr`i predavawe, samo jo{ o~ekujem da se porodi!

U Dowoj Gradini obele`en Dan se}awa na `rtve genocida u NDH

U Dowoj Gradini je obele`en Dan se}awa na `rtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj (1941-1945) i 80 godina od proboja logora{a iz koncentracionog logora Jasenovac, a obele`avawu su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i drugi zvani~nici Srbije i Republike Srpske.

Ceremonija obele`avawa po~ela je polagawem venaca na grobnom poqu „Topole”, a vence su polo`ili predsednik Vu~i}, kao i delegacija Republike Srpske na ~elu sa Dodikom.

Vence su polo`ili i pre`iveli logora{i iz Jasenovca, kao i predstavnici jevrejskih zajednica i udru`ewa Roma iz Srbije i Republike Srpske.

Na platou pored grobnog poqa „Topole” odr`an je parastos `rtvama, koji je slu`io vladika bawalu~ki Jefrem, a potom i jevrejska i romska molitva.

Predsednik Vu~i} istakao je u obra}awu da je Jasenovac jedini logor koji nikada nije oslobo|en i, podse}aju}i da je i u Au{vic u{la Crvena armija, upitao ko je dozvolio da logor Jasenovac radi do 4. maja.

„Nigde, ni u jednom drugom logoru nije zabele`ena tolika i takva bestijalnost. Nigde toliko razli~itih na~ina ubijawa nije primeweno i nigde sa takvom i tolikom stra{}u. Nigde toliko `rtava nije zaklano, ubijeno maqevima, testerisano, paqeno, kuvano u kazanima, `ivo spaqeno, ve{ano, davqeno, iskidano, ubijano na najneverovatnije na~ine. I nigde se qud-

Nervoza

ski rod nije toliko pribli`io paklu kao {to je to ~iweno ovde u Jasenovcu”, rekao je Vu~i}.

On je najavio da }e u Dowoj Gradini, kao i u Beogradu, biti izgra|en veli~anstven memorijalni centar.

Navode}i da su Srbija i Republika Srpska napadnute i spoqa i iznutra, Vu~i} je istakao da su Srbi odlu~ili da budu slobodni i da to pravo niko ne mo`e da im oduzme, te da nikome ne}e dozvoliti da im ru{i dr`avu.

Vu~i} je rekao da su Srbi doneli odluku da }e da `ive u slobodi i da nikada ne}e zaboraviti i oprostiti onima koji ho}e da im ru{e dr`avu.

Dodik je u obra}awu naveo da spomen-podru~je Dowa Gradina govori samo od sebe i da ne treba nijedan zvu~nik da bi se ~ulo {ta se tu desilo, bez obzira na mnoga osporavawa i mnoge `eqe da se po drugi put ubiju oni koji su tu sistematski ubijani.

On je naveo da je zvani~na ideologija Nezavisne Dr`ave Hrvatske bila da se Srbi pobiju.

„Lijev~e poqe, ~itava Krajina, ~itava Lika, Kordun, Banija, Hercegovina, prepuno je jauka koji su poslati u budu}nost da svedo~e o tome da na ovom svetu postoje monstrumi koji su zadojeni verom ili nekim imaginiranim ciqem hteli da ubiju ~itav jedan narod. A mi smo svedoci da je to nemogu}e”, rekao je Dodik.

Izraelski istori~ar i stru~wak za istra`ivawe Holokausta Gideon Grajf rekao je da stradawe i doga|aji iz Drugog svetskog rata nikada ne bi smeli da se ponove i da re`im kakav je bio u NDH nije trebalo da postoji.

u BiH nakon neuspelog poku{aja Dodikovog privo|ewa

Ne sti{avaju se reakcije u Republici Srpskoj i BiH nakon poku{aja inspektora Agencije za istrage i za{titu (Sipa) da u Isto~nom Sarajevu uru~e nalog za privo|ewe predsedniku Republike

Srpske Miloradu Dodiku. Izdat po odluci Suda BiH, koji je ranije trojici najvi{ih zvani~nika RS odredio pritvor u odsustvu.

Dodik je izjavio da delovawe dela me|unarodne zajednice predstavqa dugoro~ni koncept i da su bonska ovla{}ewa samo „blef” kojim se poku{ava nametnuti voqa mimo dejtonskih pravila. „To blefirawe traje jo{ od Bonske konferencije. Sam Vestendorp je tada rekao da se radi o nelegalnoj odluci. Danas imamo istu praksu. [mit misli da Srbi ne mogu imati ni{ta bez wegove dozvole”, rekao je Dodik. On je poru~io da }e se Srpska odlu~no suprotstaviti takvim potezima.

Grajf je istakao da se ideologije koje su, kako je naveo, jednom uni{tile svet i ~ove~anstvo ponovo uzdi`u - neofa{izam, neonacizam, neousta{izam, da je to opasnost koja nam preti iz mra~ne pro{losti i da se sa wom moramo boriti svakom re~ju i svakim delom.

Ambasadorka Izraela u BiH Galit Peleg pro~itala je pismo predsednika Izraela Isaka Hercoga, u kojem on isti~e da kao predsednik Izraela ima du`nost da podse}a na sve koji su ubijeni tokom Holokausta i Drugog svetskog rata.

„Obele`avawa godi{wica obezbe|uju da u`asi tih mra~nih dana ostanu urezani u na{oj kolektivnoj svesti”, naveo je Hercog u pismu, dodaju}i da su nacisti masakrirali Jevreje, Srbe i Rome samo zbog toga {to postoje.

Obele`avawu Dana se}awa na `rtve zlo~ina genocida u NDH u Spomen-podru~ju Dowa Gradina prisustvovali su i predsednica Skup{tine Srbije Ana Brnabi}, srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka

Cvijanovi}, predsednik Skup{tine Republike Srpske Nenad Stevandi} i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Vi{kovi}, ministri dve vlade, kao i veliki broj gra|ana.

Povodom se}awa na `rtve usta{kog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, u Republici Srpskoj danas je dan `alosti.

Sistem logora smrti NDH obuhvatao je oko 80 logora, a Dowa Gradina kao najve}e strati{te u sistemu koncentracionih logora Jasenovac formirana je u avgustu 1941. godine.

Posledwi pre`iveli zato~enici u Jasenovcu po~eli su proboj 22. aprila 1945. godine.

Prema podacima Spomen-podru~ja Dowa Gradina, u zloglasnom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata stradalo je 700.000 `rtava usta{kog zlo~ina, me|u kojima 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja i 127.000 antifa{ista. U Jasenovcu je stradalo i 20.000 dece.

Dobrin spomenik u Br~kom ipak nije zaboravqen

Osvrnuv{i se na odluku [mita o zabrani finansirawa SNSD-a, Dodik je poru~io da ona ne}e biti primewena u Srpskoj, jer wegove odluke ne va`e u Srpskoj, gde se, kako je naveo, po{tuju odluke Narodne skup{tine, koja je kqu~ni organ koji predstavqa Srpsku.

Predsednik Skup{tine RS Nenad Stevandi} ocenio je da su sve politi~ke bitke protiv Dodika i rukovodstva Srpske izgubqene i da je poku{aj wegovog privo|ewa od strane Sipe bio „na~in da se izazovu incidenti”. Sredoje Novi}, prvi direktor Sipe, ina~e funkcioner SNSD-a, smatra da u Isto~nom Sarajevu ciq nije bio hap{ewe Dodika, ve} uznemiravawe javnosti i pro{irivawe istrage.

S druge strane, ministar unutra{wih poslova Federacije BiH Ramo Isak smatra da je u Administrativni centar Vlade RS trebalo poslati specijalnu jedinicu Sipe, koja je, kako je istakao, mogla dobiti i podr{ku sarajevske policije. Iako policijske snage jednog entiteta nemaju pravo prelaziti u drugi, Isak ka`e da je federalna policija spremna asistirati Sipi ako dobije naredbu dr`avnih pravosudnih institucija. Vladaju}e stranke u tom entitetu takozvane trojke, izdale su saop{tewe u kom su ohrabrile Sipu da uporno, stru~no i profesionalno nastavi sa delovawem sve dok ne budu realizovane naredbe pravosu|a.

Ovih dana vlada distrikta Br~ko najavila je ulagawa u rekonstrukciju Velikog gradskog parka, ukras centra ovog grada na Savi. To mo`da i ne bi bila vest vredna posebne pa`we da u obrazlo`ewu ne stoji i stavka kojom je kona~no predvi|ena revitalizacija Dobrinog spomenika koji se na ovoj lokaciji nalazi jo{ od 1933. godine. Re~ je o spomeniku srpskim rodoqubima koji 1914. nisu hteli da kao austrougarski vojnici idu u napad na Srbiju, a tako|e i dobrovoqcima koji su se prikqu~ili srpskoj vojsci. Svojevrsni sinonim za sve wih je Dobrivoje Jovanovi} Dobro koji je na po~etku Prvog svetskog rata, sa jo{ 14 rodoquba, obe{en u ovom parku kao primer svima onima koji ne}e u rat protiv Srbije. Wima su dobrovoqci iz Velikog rata 1933. godine podigli spomenik zahvalnosti.

Ve} 1941. godine Drugi svetski rat je stigao na ove prostore, okupacija i uspostavqawe NDH, pa su usta{e, koje su se o~igledno smatrale potomcima pora`enih u prethodnom globalnom sukobu, sru{ile spomenik. Posle sloma fa{izma i oslobo|ewa, spomenik se obnavqa u vreme socijalisti~ke Jugoslavije. Bez kraqevskog orla na wegovom vrhu, ali su uz odavawe po~asti borbi Titovih partizana uva`eni i rodoqubi iz Prvog svetskog rata. Krajem devedesetih godina pro{log veka, nekoliko entuzijasta vra}aju orla na spomenik koji dobija pribli`no prvobitni izgled iz 1933. godine.

Spomenik je u godinama posle posledweg rata u BiH uglavnom bio zapu{ten, a na`alost najve}i broj Br~aka ni ne zna u ~iju ~ast je podignut. Dugo je bio „omiqeno” mesto za ispisivawe grafita, a postament je bio do kraja oronuo. Sre}om po spomenik, on se na{ao u ciqnoj liniji Vidovdanske atletske trke koja je 2007. godine prihvatana u svetsku atletsku ligu, pa se tada u Br~ko sjatio atletski svet sa svih kontinenata. Organizatori ovog takmi~ewa, za tu priliku su o~istili spomenik i obnovili postoqe.

Uprkos tome, ostaje zaboravqen. Naime, u Br~kom, posebno kada je u pitawu nasle|e, sve je podeqeno prema nacijama. Dobrin spomenik je ostao da „visi” kao srpski, ali i kao takav skrajnut u odnosu na svoj zna~aj. To je spomenik svim rodoqubima koji su pru`ali otpor agresiji na Srbiju u Velikom ratu, me|u kojima je najvi{e bilo Srba, ali je me|u wima bilo i mnogo uglednih muslimana, posebno intelektualaca.

Specijalci MUP-a RS u Isto~nom Sarajevu

Dan kada je grad Skadar nakratko postao crnogorski

Zahvaquju}i epskoj narodnoj pesmi nema gra|anina Srbije koji makar jednom nije izgovorio da je ne{to gra|eno „kao Skadar na Bojani“. O tome ~iji je to grad se ~esto diskutuje i polemi{e,

velikog `upana Stefana Nemawe.

O kasnijoj istorij Skadra malo su u~ilo, mo`da i zbog toga {to je i budu}e vekove wegove istorije obele`ila turska vladavina.

a jedan detaq iz wegove istorije je i da je mawe od mesec dana bio u sastavu Crne Gore.

„Grad gradili Skadar na Bojani, Grad gradili tri godine dana, Tri godine sa trista majstora; Ne moga{e temeq podignuti, A kamoli sagraditi grada“, stihovi su epske pesme „Zidawe Skadra na Bojani“, koje je ~uo svako ko je pro{ao kroz osnovnu {kolu u Srbiji.

Na ~asovima istorije u~ili smo o Skadru kao prestonici Dukqe za vreme kneza svetog Jovana Vladimira, a zatim kao o gradu koji zajedno sa Zetom pao pod vlast

Srbi su se zadr`ali u Skadru i u tom periodu, a po~etkom 20. veka srpska crkvena op{tina je imala 120 pravoslavnih porodica.

Balkanski ratovi bili su poku{aj da se od oslabqenog Turskog carstva povrate okupirane teritorije, pa su tako u Prvom balkanskom ratu Srbija i Crna Gora poku{ale da grad prikqu~e svojim dr`avama.

Turci su bili pora`eni, a 23. aprila predali su grad Crnoj Gori. Me|utim, odlukom velikih sila, Crnogorci su 14. maja morali da se povuku a Skadar je pripao Albaniji.

Londonskim mirovnim ugovorom 30. maja 1913. godine, uz posredstvo Velikih sila, uspostavqen je mir po kojem je Turska balkanskim zemqama predala neke svoje teritorije, a Albanija je bila podeqena izme|u Srbije, Gr~ke i Crne Gore. Me|utim, do kraja avgusta Velike sile su se predomislile i Albanija je priznata kao nezavisna ustavna monarhija.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Izre~ena presuda crnogorskom policijskom slu`beniku zbog hap{ewa mitropolita Amfilohija

Gotovo pet godina od protivpravnog hap{ewa mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovi}a, koji je u me|uvremenu preminuo, slu`benik policije Crne Gore P.M. (36) iz Podgorice osu|en je na {est meseci zatvora, uslovno na dve godine.

Kazna ne}e biti izvr{ena ukoliko okrivqeni u roku od dve godine po pravosna`nosti presude ne u~ini novo krivi~no delo. Presudu je u Osnovnom sudu u Podgorici izreklo krivi~no ve}e sudije Dragane Lubarde.

Prema optu`nici koju je zastupao tu`ilac podgori~kog ODT-a Damir Kujovi}, P.M. je 22. juna 2020. godine, u prostorijama Centra bezbednosti Podgorica – Stanice policije za javni red i mir, zloupotrebom svojih ovla{}ewa, protivpravno ograni~io slobodu kretawa mitropolitu Amfilohiju, preneli su podgori~ki mediji.

VLADA CRNE GORE: Za 16 porodica civilnih `rtava po 100.000 evra

U brodogradili{tu KER[IP u Francuskoj po~iwe gradwa novih patrolnih brodova za potrebe Mornarice Vojske Crne Gore, saop{tio je zamenik premijera i koordinator Biroa za operativnu koordinaciju Aleksa Be~i}.

Kako prenosi RTCG, politi~ar je otkrio kako }e se plovila zvati - Petar Prvi Wego{ i Petar Drugi Wego{.

„I to ba{ zato {to bezbednost Crne Gore po~iva na ~asti, istoriji i duhovnoj vertikali koju su utemeqili najve}i me|u nama. Ni najmodernija oprema ne odri~e se korena, ve} ih prenosi kroz vreme, od crnogorske kape do crnogorske zastave na palubi. Ovaj projekat ozna~ava po~etak novog doba za crnogorsku Mornaricu. Doba u kojem ne zavisimo od drugih, ve} doprinosimo zajednici saveznika. Doba u kojem ~uvamo i na{e more i istoriju, ali i na{u re~. I u kojem znamo da mir ne dolazi sam, mir se gradi, brani i zaslu`uje”, zakqu~io je on. On je rekao da se ovim ~inom gradi se „novi stub bezbednosti dr`ave, novi oslonac odbrambene politike i stranica vojne modernizacije”. Be~i} je istakao da su ovi brodovi poruka da Crna Gora vi{e nikada ne}e biti slaba ta~ka na Jadranu, ve} pouzdan oslonac mira, sigurnosti i savezni{tva.

„Novi patrolni brodovi dizajnirani su za {irok spektar zadataka: od nadzora teritorijalnih voda, preko borbe protiv krijum~arewa i ilegalnih migracija, do u~e{}a u me|unarodnim misijama u okviru NATO-a. Svaka od tih misija potvr|uje na{u strate{ku zrelost, da znamo da se sloboda ne nasle|uje, ve} ~uva”, istakao je Be~i}.

Bla`enopo~iv{i arhiepiskop cetiwski i mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije bio je uhap{en na osnovu krivi~ne prijave zbog nepostupawa po zdravstvenim propisima za suzbijawe opasne zarazne bolesti.

Mitropolit je, naime, dr`ao litije u vreme pandemijej korona virusa.

Vlada Crne Gore je, na telefonskoj sednici, odlu~ila je da porodice `rtava deportacije izbeglica, otmice i ubistva u [trpcima i bombardovawa u Murinu i Tuzima obe{teti sa po 100.000 evra. Za 16 porodica civilnih `rtava bi}e opredijeqeno po 100.000 evra obe{te}ewa – po 50.000 u ovoj i u 2026. godini.

„Tragi~ni doga|aji tokom deportacije izbeglica 1992. godine, u [trpcima 1993. godine, bombardovawa u Murinu i Tuzima 1999. godine predstavqaju propust tada{wih dr`avnih struktura da za{tite osnovna qudska prava gra|ana i lica koj su se nalazila pod wihovom nadle`no{}u. Takvo postupawe predstavqalo je povredu doma}ih zakona i me|unarodnih obaveza koje je Crna Gora imala i ima u oblasti qudskih prava“, navodi se na vladinom sajtu.

U tom dokumentu, objavqenom na sajtu izvr{ne vlasti, pi{e i da porodice `rtava do sada nisu bile prepoznate ni u jednom sistemu podr{ke. „Ove porodice su od ratova 90-ih godina ostale zaboravqene, van institucionalne za{tite, bez adekvatne pomo}i i priznawa wihove patwe. Ovim se ispravqa vi{edecenijska nepravda i osigurava ve}a pravna sigurnost za ove porodice, ~ime Crna Gora potvr|uje svoju posve}enost za{titi i priznavawu prava svih `rtava rata“, dodaje se.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Skup{tina Kosova

SKUP[TINA KOSOVA NI SEDMI PUT ZASEDAWA, U NEDEQU 27. APRILA, NIJE KONSTITUISANA

Aqbuqena Haxiju nije

Skup{tina Kosova ni sedmi put zasedawa, u nedequ 27. Aprila, nije konstituisana. Kandidatkiwa Samoopredeqewa Aqbuqena Haxiju nije dobila dovoqno glasova za izbor predsednice Skup{tine.

Predstavnici Samoopredeqewa ne odustaju od wihovog predloga da Aqbuqena Haxiju bude predsednica parlamenta. Me|utim, i u nedequ 27. aprila za wu je ponovo glasalo 57 poslanika, 41 je bio protiv, a troje uzdra`anih.

Predsedavaju}i Avni Dehari je narednu sednicu zakazao za utorak 29. aprila u 10 ~asova.

I na {estoj sednici, u petak 25. aprila, za Aqbuqenu Haxiju je glasalo 57 poslanika, protiv je bilo wih 47, a tri poslanika bila su uzdr`ana, tako da ona ni ovaj put nije izglasana. Ni sedmi poku{aj da konstitui{u Skup{tinu i izaberu predsednika parlamenta i da iza|u iz politi~kog }orsokaka koji traje od 15. aprila, nije uspeo. Blokada je nastala zbog predloga pokreta Samoopredeqewe da kandidatkiwa za predsednicu parlamenta bude Aqbuqena Haxiju.

U dosada{wim glasawima, Haxiju, koju uporno predla`e wena stranka Samoopredeqewe, je osvojila 57 glasova podr{ke,

{to nije bilo dovoqno za izbor. Opozicione stranke, uporno su do sada zahtevale promenu kandidata i ostajale su pri svom stavu.

Konstitutivna sednica Skup{tine zakazuje se svakih 48 sati nakon neuspelog poku{aja, pa su se poslanici od 15. aprila do danas sastajali sedam puta. Skup{tina se smatra konstituisanom tek nakon izbora predsednika i potpredsednika parlamenta.

Portparol EU Gijom Mersije je u Briselu izjavio da je u interesu Kosova da brzo formira svoje institucije, jer je to va`no za sprovo|ewe evropskih reformi i za napredovawe na tom putu.

Sud u Hagu dao Ta~iju i saoptu`enima rok do 2. juna da podnesu zahtev za osloba|awe

Specijalni sud u Hagu za zlo~ine OVK na KiM 1998-2000. godine u sredu 23. aprila dao je rok do 2. juna odbrani ~etvorice biv{ih vo|a OVK da podnesu zahtev za odbacivawe nekih ili svih ta~aka optu`nice koja ih tereti za zlo~ine na Kosovu i u Albaniji za zlodela nad Albancima, progla{enim za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u vi{e od 40 pritvora OVK na Kosovu i Albaniji.

Optu`eni su Ha{im Ta~i, Kadri Veseqi, Rexep Seqimi i Jakup Krasni}i. Svi optu`eni bili su vode}i ~lanovi Glavnog {taba OVK i samoprogla{ene Privremene vlade Kosova.

Sve ~etiri odbrane podne}e

objediweni zahtev za osloba|awe, rekao je Ta~ijev branilac Luka Mi{eti} na raspravi o stawu u postupku. Optu`eni, po propisima suda, imaju pravo da podnesu zahtev za osloba|awe zasnovan na oceni da tu`ioci nisu dokazali wihovu krivicu tokom dvogodi{weg dokaznog postupka koji je zavr{en sredinom aprila.

Tu`ioci }e na taj zahtev branilaca optu`enih morati da odgovore do 1. jula, odlu~ile su sudije.

Ukoliko raspravno ve}e odbije zahtev optu`enih da budu oslobo|eni, proces }e biti nastavqen izvo|ewem dokaza zastupnika vi{e od 150 `rtava

DIREKTOR KANCELARIJE ZA JAVNU I KULTURNU DIPLOMATIJU ARNO GUJON

Na KiM `ivi pet odsto Srba, a pre jednog veka ~inili su ve}inu

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon izjavio je u intervjuu za francuski medij „Frontijer” da danas u AP Kosovo i Metohija `ivi pet odsto Srba, a da su pre jednog veka Srbi na toj teritoriji ~inili ve}inu. Izla`u}i stvarnu sliku `ivota pravoslavnih Srba na KiM, otvoreno i bez ulep{avawa, Gujon je me|unarodnoj javnosti pribli`io kroz kakve su talase progona, egzodusa i nasiqa pro{li Srbi u ju`noj srpskoj pokrajini, i sa kakvom se svakodnevnom stvarno{}u suo~avaju danas, saop{teno je iz wegove kancelarije.

„Od 1999. godine vi{e od 250.000 Srba bilo je primorano na egzodus pod pritiskom Albanaca. Pogromi 17. i 18. marta 2004. izazvali su beg dodatnih 10.000 qudi i uni{tewe 150 crkava i manastira. Danas Srbi ~ine oko pet odsto stanovni{tva, {to je oko 100.000 qudi, dok su pre jednog veka bili ve}inski narod”, rekao je Gujon. On je naveo da Srbi sada `ive u enklavama (jedna ulica, ~etvrt, grupa ku}a...) sa jednim upori{tem na severu Kosova oko Mitrovice i da se posledwih godina represija poja~ala sa poja~anim policijskim kontrolama, hap{ewima i proizvoqnim zatvarawima.

Kako je istakao, pritisak na srpsku mawinu se tako|e poja~ava na politi~kom i na administrativnom planu, sa merama koje imaju za ciq da prekinu sve veze sa Beogradom. On je rekao da preostali Srbi `ive pod stalnom pretwom progona i nasiqa i da mnoge porodice svakodnevno trpe poni`ewa, napade, vi{estruke provale, pa ~ak i poku{aje trovawa, {to je, ka`e, i on sam video.

Na pitawe da li smatra da bi jednog dana bilo mogu}e da se Kosovo i Metohija vrate Srbiji, Gujon odgovara da bi to bilo spasonosno: „Beograd }e, naravno, nastaviti da podr`ava svoje stanovni{tvo i ne}e odustati od povratka svog suvereniteta nad kolevkom svoje civilizacije. A posledwih godina vidimo koliko se stvari na me|unarodnoj sceni mogu brzo promeniti.”

Na administrativnom prelazu Merdare zabrawen je ulazak francuskom i srpskom dr`avqaninu, pokreta~u brojne humanitarne pomo}i Srbima na Kosovu Arnou Gujonu 11. septembra 2018. godine – i to na neodre|eno vreme.

ODBOR ZA POMO] KOSOVU I METOHIJI

REPUBLIKE SRPSKE IZ BAWA LUKE

Stipendije i pomo} za devetero srpske dece na Kosovu i Metohiji

koje u~estvuju na su|ewu.

Zastupnik `rtava Sajmon Loz najavio je, na zasedawu 23. aprila, da }e pred sud izvesti dva ve{taka – za psiholo{ku traumu i ekonomsku {tetu koje su `rtve pretrpele – a ostavio je otvorenom i mogu}nost da svedo~e neke od `rtava.

Ve}e predsedavaju}eg sudije ^arlsa Smit okvirno je odredilo da bi saslu{avawe tih svedoka moglo biti odr`ano u julu.

Ukoliko optu`eni, na kraju su|ewa, budu progla{eni krivim i osu|eni, wihove `rtve, po statutu suda, imaju pravo na od{tetu.Po{to zastupnik `rtava izvede svoje dokaze, trebalo bi da usledi dokazni postupak odbrane optu`enih.

Su|ewe Ta~iju i saoptu`enima po~elo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tu`ioci su svoj dokazni postupak okon~ali 15. aprila ove godine.

U ha{koj sudnici je svedo~ilo 125 svedoka optu`be, a izjave desetina drugih svedoka, tu`ioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku. Dokazni materijal tu`ila{tva ~ini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

U procesu u~estvuje i vi{e od 150 `rtava.

Predsenik Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji Republike Srpske iz Bawa Luke Milorad Arlov 26. aprila, je na administrativnom prelazu Jariwe kod Ra{ke podelio ~etveromese~ne stipendije i pomo} u vrednosti 4.000 evra za devetero srpske dece na Kosovu i Metohiji

Stipendije od anonimnih donatora iz Republike Srpske koji od 2016.godine poma`u decu na Kosovu i Metohiji danas su dobili: Nikolija Maksimovi} 16 (Kosovska Kamenica), Ksenija Vukovi} (Zve~an), Elena Raki} 16 (Kosvska Mitrovica), Ilija Risti} 16 (Novo Brdo), Ana Milivojevi} 11 (Leposavi}), Andrija Nikoli} 9 (Gwilane), Lena Axi} 8 (Leposavi}), Velimir Vu~ini} (Zubin Potok), Nemawa Deqevi} 17 (Kosvska Mitrovica) Po `eqi donatora novi korisnik pomo}i 15-godi{wi Velimir Vu~ini} iz sela Zup~e op{tina Zubin Potok koji }e svaka ~etiri mjeseca ili tri puta godi{e od na{eg dobrotvora na poklon dobijati po 500 evra ili 1 500 evra godi{we. Sva deca su iz vi{e~lanih porodica, nekoliko od samohranih roditeqa sa troje, ~etvero, peteto i 11-stero dece kojima je pomo} potrebna za `ivot, le~ewe, {kolovawe...

ISPOVEST SRBINA POVRATNIKA IZ ^IKAGA:

Nikada se nismo navikli

na `ivot u Americi

Veliki broj qudi sa ovih prostora je zbog ekonomske situacije, ratova i uslova `ivota nastalih kao posledica radova devedesetih godina pro{log veka, spas potra`io u inostranstvu i dok su se neki tamo skrasili, prona{li sre}u i

deo ^ikaga gde `ivi veliki deo Srba, poput na{eg kvarta. U tom delu grada postoji nekoliko prodavnica u kojima rade na{i qudi, prodaju na{u hranu i popularne proizvode, od slatki{a i keksa, do kajmaka i suhomesnatog. U gotovo svim ku}ama gledaju se srpski

ne planiraju da se vrate, ima i onih koji su ma{tali o povratku u rodni kraj.

Me|u wima je Dragan Peri} (47) koji je 1999. godine oti{ao u ^ikago kod ro|aka i tamo ostao sve do 2019. godine kada se sa suprugom vratio u Srbiju.

Za Sremskomitrova~ki portal otkrio je svoju `ivotnu pri~u, kako `ive Srbi u ovoj prekookeanskoj zemqi, koliko novca zara|uju, da li se me|usobno dru`e, {ta misle o onima koji su ostali u Srbiji i zbog ~ega se na kraju ipak vratio u rodnu zemqu. Po wegovim re~ima, `ivot u ^ikagu u po~etku je izgledao kao „`ivot na drugoj planeti“.

Oti{ao je kod ro|aka i planirao da u Americi ostane svega nekoliko godina, dok ne zaradi dovoqno novca i vrati se u Srbiju. „^im sam do{ao zaposlio sam se u fabrici u kojoj sam radio fizi~ke poslove, dok su mi kolege uglavnom bili doseqenici iz raznih zemaqa. Po{to je plata bila mala i tro{kovi veliki, u{emio sam se, kradenu robu iz fabrike dostavqao na{im qudima koji su je prodavali i zara|ivao malo vi{e. Ne ponosim se tim periodom, snalazio sam se kako sam znao i umeo. Nakon toga sam se zaposlio u automehani~arskoj radwi u predgra|u, po{to sam u tom poslu imao iskustva. Tada je krenuo pravi `ivot u Americi“, ka`e Dragan, koji je kasnije dobio nadimak Piter.

Kako obja{wava, qudi koji su ga zaposlili bili su Srbi poreklom iz [umadije. Kada je stekao stabilnost u poslu, o`enio se dugogodi{wom devojkom koja je do{la iz Srbije.

„Nakon nekoliko godina kupili smo pravu porodi~nu ku}u od 100 kvadrata sa dvori{tem, koju smo skoro otplatili. To je

mogu}e u Srbiji. Slu{aju na{u muziku i pose}uju srpska mesta, ali uglavnom razgovaraju na engleskom. Sa }erkama u ku}i pri~am pola na engleskom, pola na srpskom. To mi te{ko pada ali svestan sam da su one tamo odrasle i da su morale da se prilagode“, ka`e ovaj Srbin. Ono {to mu se nije dopalo me|u Srbima u ^ikagu jeste {to se materijalna strana mnogo vi{e gleda pri dru`ewu nego u Srbiji i {to do{qaci ~esto poku{avaju da iskoriste srpske `ene, ulaze u vezu i brak, samo kako bi dobili ameri~ke papire, tvrdi on.

televizijski kanali, pe~e se gibanica, pravi se ro{tiq u dvori{tu, pije se rakija… Zbog toga nam jeste bilo lak{e da `ivimo tamo, ali s druge strane, nikada se nismo u potpunosti prilagodili `ivotu u Americi“, pri~a Dragan.

Supruga je radila kao zubni tehni~ar, dok je Peri} nakon 10 godina otvorio sopstvenu automehani~arsku radwu.

„Tamo se zara|uje boqe, mo`e da se u{tedi novac i po{aqe porodici u Srbiji. Ipak, duplo vi{e se radi i tro{kovi su ogromni. Tamo svi uglavnom rade po dva posla, ne tro{e novac na kafi}e i izlaske, po{to tamo toga prakti~no nema. Jednom nedeqno se ode u restoran i to je to. Imali smo uvek dovoqno novca za putovawe, letovawa na dalekim destinacijama, automobil i lep `ivot. Ipak, najve}i deo novca potro{io se na na{e dve }erke, koje su se tamo {kolovale. Tako|e, ulagali smo u ku}u u Srbiji, u koju smo uvek planirali da se vratimo“, ka`e on.

Zbog posla se porodica vi|a uglavnom uve~e, naro~ito zbog toga {to se ^ikago ne smatra bezbednim gradom u no}nim satima, ka`e Peri}.

„^ikago je prelep grad, ali supruga i ja se nismo nikada u potpunosti navikli na wega zato {to je ameri~ka kultura potpuno druga~ija od na{e. Amerikanci su generalno nezainteresovani za upoznavawe i dru`ewe, ali sa druge strane, u ovoj zemqi ima mnogo rasizma i pravi se razlika izme|u crnaca, latinoamerikanaca, azijata… Kako se ne bismo ose}ali odba~eno i usamqeno, uglavnom smo se dru`ili sa Srbima. Ipak, mentalitet na{ih qudi tamo je tako|e druga~iji nego u Srbiji. Mladi rano po~iwu da rade, putuju po svetu vi{e nego {to je

„S druge strane, ima i dobrih strana `ivota tamo i ~ini mi se da su qudi u porodici mnogo vi{e vezani nego u Srbiji, gde niste toliko upu}eni samo jedni na druge. Nedostajali su nam prijateqi, roditeqi, iako smo tamo imali novo okru`ewe. Kada nam neko od wih do|e u posetu, {to nije bilo ~esto, to je bio kao praznik. U Srbiju smo dolazili jednom ili dva puta godi{we i nekada mi se ~ini da mi je ceo `ivot protekao u pitawu kada }emo u Srbiju i kada }emo nazad u Ameriku. Uvek smo hteli da se vratimo i ostanemo u Srbiji, ali to se odlagalo. Dok smo sakupili novac ku}u, dok su }erke zavr{ile {kolu, pro{lo je vi{e od 20 godina“, ka`e on. Kako ka`e, smetale su mu predrasude i komentari kada do|e u rodni kraj, ali se vremenom navikao na to i shvatio sve kao deo na{eg mentaliteta.

„Kada smo u Srbiji mnogi su nas gledali kao na strance koji imaju novac, kojima sve pada sa neba i koji `ive kao carevi. Ako ka`e{ da nije sve tako idealno, jedni ti ne veruju, drugi te pitaju {to se ne vrati{, tre}i te sa`aqevaju. Ako ka`em ne{to lo{e {to sam primetio u Srbiji to se smatra uvredom, ka`u da nemam prava da komentari{em jer ne `ivim ovde. Ako budem pozitivan, ka`em ne{to lepo o Srbiji i `elim sa svima da se vidim i dru`im, onda qudi komentari{u da sam `eqan toga, da nemam sa kime da provodim vreme u Americi, da sam bankrotirao. Ipak, sve sam ja to prihvatio kao deo na{eg mentaliteta, sa svim vrlinama i manama“, ka`e ovaj Srbin iz dijaspore.

Nakon vi{e od 20 godina supruga i on su odlu~ili da se kona~no vrate i za sada smatra da je doneo pravu odluku.

„Pola `ivota sam tamo, pola u Srbiji. Sada sam kona~no ovde i planiramo da ostanemo do kraja `ivota. Jednoj }erki smo ostavili ku}u, druga se trenutno {koluje u Be~u i nadam se da }emo se svi jednog dana okupiti u Srbiji. Koliko god da `ivot ovde ima svoje mane, smatram da sam sada svoj na svome“, zakqu~uje Dragan.

„DIJASPORA @ELI DA SE VRATI U VELIKOM BROJU“: Srbin iz

Italije pru`io podr{ku studentima!

„Dijaspora `eli da se vrati u velikom broju. Ja sam oti{ao zbog studija i moj ciq je da se vratim. Ukoliko se protesti nastave, ukoliko studenti nastave da budu istrajni i hrabri –vidim sebe nazad u Srbiji. Mi izvozimo znawe i to je veliki problem. Svi ekonomsti, profesori, svi qudi koji su oti{li – stub su jedne nacije. Problem je {to je taj na{ stub van granica“, rekao je Srdan Vlahovi}, student koji akademsko obrazovawe sti~e u Italiji.

Istakao je da „kad bi doveli te qude i iskoristili momentum promena – na{a dr`ava bi do`ivela veliki boqitak“.

„Trudimo se da aktivno pomognemo studentima u Srbiji koji se ve} peti mesec hrabro bore da ova dr`ava napokon iza|e na pravi put. Srbija nam je svaki dan u srcu – svakim danom sve ja~e i ja~e zbog studenta. Di`e se svest da Srbija mo`e da iza|e na pravi put. Aktivno se borimo za to, pratimo vesti“, kazao je on.

Naveo je da smatra da na{i studenti i narod ose}a wihovu podr{ku. „[to se ti~e Italije, protesti su veoma aktuelna vest, mogu re}i da izlaze ~lanci u lokalnim novinama – kod mene u Veneciji jednom nedeqno izlazi neki ~lanak o tome. De{avaju se skupovi, Italijani to prate, izlazilo je i na RAI televiziji“, dodao je Istakao je da se u dijaspori pokazalo da „`ele da ~uju (o situaciji u Srbiji)“.

„Imamo veliku podr{ku iz inostranstva {to se ti~e naroda. Politi~ki, malo je druga~ija slika, ali radi se i na tome. Na{a Skup{tina u rasejawu, kao neformalna organizacija – sastavili smo pisma koje na{i ~lanovi dijaspore mogu da potpi{u i koje aktivno {aqemo stranim politi~arima i institucijama“, objasnio je Vlahovi}.

Naveo je da je da je Skup{tina u rasejawu ima vi{e od hiqadu potpisnika, kao i da je nastala je iz ideje da se podigne svest o studentima i u dijaspori.

Nakon izvoznih ograni~ewa Pekinga, australijski premijer nudi re{ewe

Australijski premijer Anthony Albanese obe}ao je da ulo`i 1,2 milijarde australijskih dolara (oko 670 miliona evra) u strate{ke rezerve kriti~nih minerala ako pobedi na izborima slede}eg meseca.

Najava dolazi nakon {to je Kina uvela izvozna ograni~ewa na sedam retkih minerala kqu~nih za proizvodwu naprednih tehnologija, ukqu~uju}i elektri~na vozila, borbene avione i robote.

Iako se kinesko ograni~ewe primewuje na sve zemqe, ono se tuma~i kao odmazda na carine koje je uveo ameri~ki predsednik Donald Tramp.

TESLA U PROBLEMIMA

Albanese je izjavio da }e Australija dati prioritet mineralima koji su kqu~ni za wenu sigurnost, ali i za sigurnost wenih partnera. Me|utim, mo`e li wegov plan da ugrozi kinesku dominaciju?

Retke minerale ~ini grupa od 17 elemenata, a naziv naziv “retki” odnosi se na wihovu te{ku ekstrakciju i preradu. Elementi poput samarija i terbija kqu~ni su za proizvodwu tehnologija koje }e oblikovati budu}nost. Albaneseov predlog ukqu~uje rezerve retkih kriti~nih minerala u ~ijoj je proizvodwi Australija vode}a, me|u kojima su litijum i kobalt.

Iako Australija ima velike rezerve minerala kao i Kina, velika je razlika u tome {to se ~ak 90 posto prerade – procesa koji ih ~ini upotrebqivim u tehnologiji odvija u Kini, {to joj daje zna~ajnu kontrolu nad snabdevawem. Ta ~iwenica zabriwava zapadne vlade.

Analiti~ari smatraju da je nemogu}nost SAD-a da osigura stabilno snabdevawe retkim mineralima postala jedno od najve}ih pitawa za Trampovu administraciju, posebno s obzirom na sve lo{ije diplomatske odnose s Pekingom. Oko 75

75 posto ameri~kog uvoza retkih minerala izme|u 2019. i 2022. dolazilo je iz Kine

posto ameri~kog uvoza retkih minerala izme|u 2019. i 2022. dolazilo je iz Kine, prema podacima Ameri~kog geolo{kog zavoda.

Philip Kirchlechner, direktor Iron Ore Researcha u Pertu, rekao je za BBC da su SAD i EU ‘propustili priliku’ prepoznavawa va`nost retkih minerala tokom posledwih decenija, dok je Kina brzo razvila monopol nad preradom.

“Kina dr`i nogu na `ili kucavici odbrambenih sistema SAD-a i Evrope”, dodao je. Ilon Mask, izvr{ni direktor Tesle, ove nedeqe izjavio je da kineska zabrana izvoza retkih minerala koji se koriste u naprednim magnetima uti~e na sposobnost preduze}a da razvija humanoidne robote, {to je rani znak {tete koju Peking mo`e

Skandalozno, politi~ar uhva}en u prodaji i konzumirawu droge

Biv{i lider Liberalne stranke Ju`ne Australije, Dejvid Spirs, ka`wen je zbog prodaje kokaina. Spirsu je izre~ena nov~ana kazna od 5.720 dolara i 37,5 sati dru{tveno korisnog rada, odlukom suda u Adelejdu, pi{e BBC. Spirs je uhap{en u septembru nakon {to je objavqen video snimak na kojem se vidi kako uzima kokain sa tawira, objavili su mediji.

On je prvobitno negirao bilo kakvu ume{anost i rekao da nikada nije koristio kokain. Me|utim, kasnije je priznao da je to bila la`, a zbog skandala koji je potom usledio povukao se iz parlamenta.

Pro{log meseca, Spirs je priznao da je prodao kokain dvojici mu{karca u avgustu.

Wegova odbrana tvrdila je da je drogu koristio „da bi pobegao” od stresa zbog wegovog posla, ali da su krivi~na dela bila po~iwena van radnog vremena.

Spirs je postao lider Liberalne stranke Ju`ne Australije 2022. godine i imao je desetogodi{wi mandat kao ~lan parlamenta.

da nanese ameri~kim preduze}ima. Albaneseov plan predvi|a da }e minerali iz strate{kih rezervi biti dostupni doma}oj industriji i me|unarodnim partnerima, verovatno misle}i na SAD i EU. Kirchlechner, iako pozdravqa inicijativu kao ‘davno zakasnelu’, upozorava da predlog ne}e re{iti problem. “Ako Australija i nagomila zalihe kriti~nih minerala, preradu }e i daqe }e uglavnom kontrolisati Kina. Litijum je tu dobar primer. Australija vadi 33 posto litijuma, kqu~nog minerala za proizvodwu baterija za elektri~na vozila i solarne panele, ali preradi i izveze samo mali deo. Kina, s druge strane, vadi 23 posto litijuma, ali prera|uje ~ak 57 posto svetskih zaliha. Australija ula`e u preradu retkih zemaqa kroz program ‘Budu}nost napravqena u Australiji’, s ciqem da iskoristi sopstvene rezerve kriti~nih minerala za zelenu tranziciju.

Preduze}e Arafura Rare Earths pro{le godine je dobilo 840 miliona australijskih dolara za izgradwu prve kombinova-

Premijer Australije Entoni Albaneze izjavio je da je kulturna raznolikost snaga nacije, najaviv{i ulagawe od 25 miliona dolara za unapre|ewe nastave jezika u zajednicama, dan nakon {to je jedan neonacista prekinuo javni doga|aj u Melburnu.

Albaneze je, u posledwoj nedeqi pred op{te izbore zakazane za 3. maj, rekao da }e, ukoliko wegova vlada bude ponovo izabrana, podr`ati 600 {kola jezika u zajednicama, koje poma`u vi{e od 90.000 u~enika {irom Australije da u~e 84 jezika osim engleskog, preneo je Rojters.

„Na{a raznolikost je snaga na{e zemqe - podr`avamo sve vi{e australijskih porodica da ostanu povezane sa svojom kulturom kroz {kole jezika u zajednicama”, poru~io je premijer u saop{tewu.

U petak je Albaneze osudio kao kukavi~ki ~in upad pripadnika neonacisti~ke grupe tokom ceremonije posve}ene starose-

Iako Australija ima velike rezerve, u Kini se odvija ~ak 90 posto prerade - procesa koji ih ~ini upotrebqivim u tehnologiji

ne rudarske i prera|iva~ke jedinice za retke minerale. U novembru je otvorena i prva australijska fabrika za preradu retkih minerala koju vodi Lynas Rare Earths Ipak, o~ekuje se da }e Australija zavisiti od Kine za preradu do najmawe 2026., prema podacima. Australija je istakla svoju rudarsku industriju u pregovorima s Trampom. Neki kriti~ni minerali izuzeti su iz 10-postotne carine koju je uveo na ve}inu australijskog izvoza.

Analiti~ari ka`u da je Albaneseov plan prvenstveno usmeren na za{titu Australije i wenih partnera od strate{kih suparnika poput Kine.

MOGU]NOST UTICAJA NA CENE

Alicia García-Herrero, glavna ekonomistkiwa za Aziju i Pacifik u Natixisu, rekla je za BBC da je Albaneseov plan ‘sofisticiraniji’ od prethodnih jer ukqu~uje mogu}nost prodaje australijskih resursa u trenucima ekonomske napetosti.

Ako Kina uvede izvozna ograni~ewa, Australija bi mogla da prodaje vi{e svojih mineralnih rezervi kako bi smawila cene na svetskom tr`i{tu i oslabila kineski uticaj na formirawe cena. Me|utim, dodaje da Australija ipak ne mo`e u potpunosti da zameni Kinu.

“Ako je ciq Australije da slu`i Zapadu, da postane va`niji partner, osobito SAD-u, Kina jo{ uvek ima slabe ta~ke kroz koje mo`e delovati, a najva`nija je prerada”, zakqu~uje Alicia García-Herrero.

dela~kom narodu na nacionalni praznik „Anzak dej”, kojim se odaje po~ast vojnim veteranima. Australija, u kojoj je svaki drugi gra|anin ro|en u inostranstvu ili ima roditeqa ro|enog van zemqe, suo~ava se sa porastom ekstremno desni~arskog ekstremizma, isti~u mediji.

U februaru su vlasti uvele sankcije protiv desni~arske onlajn mre`e „Terrorgram”, prate}i sli~ne poteze Velike Britanije i Sjediwenih Dr`ava.

Lider opozicione Nacionalno-liberalne koalicije Piter Daton, glavni Albanezeov protivnik na izborima, tako|e je osudio postupke ekstremista, rekav{i da „za takve stvari nema mesta u dru{tvu, niti zajednici”. Prevremeno glasawe po~elo je u utorak, a Albanezeova Laburisti~ka partija ima blagu prednost u odnosu na koaliciju. Kqu~ne teme kampawe su tro{kovi `ivota i pristupa~nost stanovawa.

Stradalo pola miliona `ivotiwa?

u Vlada Kvinslenda proglasila je hitnu potrebu za pomo}

farmerima i zapo~ela sprovo|ewe niza mera u Fond za subvencije za sto~nu hranu udvostru~en je s po~etnih 5 na 12 miliona australijskih dolara

Katastrofalne poplave koje su po~etkom aprila pogodile australijsku saveznu dr`avu Kvinslend ostavile su za sobom razaraju}e posledice. Najnovije

mogla bi da naraste do navedenih pola miliona.

GUBICI BI MOGLI DA SE POPNU

NA 20 ODSTO UKUPNIH STADA

„Mnoge farme su i daqe pod vodom, pa ne mo`emo sa sigurno{}u re}i koliko su gubici veliki. Ipak, znamo da }e brojke zasigurno rasti“, rekao je Graeme Bolton, direktor Odeqewa za primarnu industriju Kvinslenda. Dodaje kako bi se gubici u sto~arstvu mogli popeti na ~ak 20 odsto ukupnih stada u tom regionu.

Prema re~ima Shanea McCarthyja, glavnog direktora organizacije Ag Force, posledice poplava ne}e se meriti samo u brojevima: „Ovo je udarac na generacije uzgoja i genetskog rada. Radi se o godinama truda koje su inestale u nekoliko dana.“

procene govore kako je u ovoj prirodnoj katastrofi poginulo ~ak 500.000 `ivotiwa, {to ukqu~uje ovce, koze i kowe, pi{e Farmer

Mada slu`beni podaci australijske vlade i daqe navode brojku od oko 100.000 uginule stoke, izve{taji sa terena, posebno samih farmera, ukazuju na znatno ve}e gubitke. Prema informacijama koje prenosi ABC News, ukupna brojka `ivotiwa koje su nestale ili stradale

Vlada Kvinslenda proglasila je hitnu potrebu za pomo} farmerima i zapo~ela sprovo|ewe niza mera uz podr{ku Uprave za rekonstrukciju Kvinslenda i Nacionalne uprave za vanredne situacije.

Fond za subvencije za sto~nu hranu udvostru~en je s po~etnih 5 na 12 miliona australijskih dolara. Na podru~jima koja su odse~ena od ostatka dr`ave, vlada organizuje dostavu sena pomo}u aviona i helikoptera. [OKANTNE PROCENE NAKON POPLAVA U AUSTRALIJI:

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

POPLAVE NAJRAZORNIJE

U POSLEDWIH POLA VEKA

Poplave koje su zahvatile vi{e od 500.000 kvadratnih kilometara, povr{inu ve}u od cele Francuske, progla{ene su najrazornijima u posledwih pola veka.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Usled obilnih ki{a i brzih poplava, brojna naseqa, farme i prirodna stani{ta ostala su pod vodom. Kako se voda polako povla~i, postaje jasno da }e oporavak biti dugotrajan i izuzetno zahtevan, kako za qude, tako i za ~itav ekosistem Kvinslenda.

Na ratnom grobqu Komonvelta u Beogradu obele`en je Dan se}awa na `rtve Prvog svetskog rata, uz prisustvo brojnih zvanica, predstavnika diplomatskog kora i potomaka ratnih heroja. Me|u prisutnima su bili i princ-naslednik Filip i wegova supruga princeza Danica, koji su ovom prilikom odali po{tu palim vojnicima Australije i Novog Zelanda.

- Danas smo sa dubokim po{tovawem u~estvovali u obele`avawu Dana se}awa na ANZAK, na ratnom grobqu Komonvelta u Beogradu. Danica i ja odali smo po~ast hrabrim vojnicima Australije i Novog Zelanda, koji su dali svoje `ivote za slobodu, mir i dostojanstvo ~ove~anstva. Wihova po`rtvovanost trajno je ugra|ena u temeqe savremenog sveta - poru~io je princ Filip. Istorijske veze srpskog naro-

da i naroda Komonvelta, posebno tokom Prvog svetskog rata, bile su u fokusu obra}awa princa-naslednika. On je podsetio na zajedni~ko stradawe i bratstvo oru`ja koje su delili vojnici ANZAK-a i Srpske vojske. - Srpski narod i narodi Komonvelta vezani su zajedni~kim

savezni{tvom i stradawem tokom Velikog rata. Vojnici ANZAK-a i na{a Srpska vojska borili su se rame uz rame, naro~ito na Solunskom frontu, i delili su sudbinu stradawa, nade i bratstva. Mnogi pripadnici ANZAK-a u~estvovali su u humanitarnim misijama, pru`ali pomo} srpskim rawenicima i delili humanost u najte`im trenucimaistakao je on.

Poseban li~ni zna~aj ovog dana za princa Filipa ogleda se u se}awu na wegovog pradedu, kraqa Aleksandra I, koji je predvodio Srpsku vojsku u istim tim presudnim trenucima istorije.

- Ove istorijske veze su za mene posebno zna~ajne. Moj pradeda, kraq Aleksandar I, predvodio je Srpsku vojsku na Solunskom frontu, upravo u trenucima kada su i vojnici ANZAK-a pokazivali svoju slavnu hrabrost. Pamtimo te veze i u srcu ih nosi-

mo kao zalog budu}nosti - rekao je princ-naslednik. On je dodao da ovaj dan nije samo prilika za se}awe, ve} i za zavet da se zajedni~ki nastavi putem mira i saradwe me|u narodima.

- Dana{wi dan je ne samo dan se}awa, ve} i dan opredeqewa da nastavimo putem mira i saradwe. Neka nas `rtva palih junaka podse}a da je sloboda vrednost koju zajedno moramo ~uvati - poru~io je princ Filip.

Na kraju, princ-naslednik je zahvalio ambasadoru Australije u Srbiji, Piteru Trasvelu, na pozivu da zajedno obele`e ovaj zna~ajan dan. - Zahvaqujem ambasadoru Australije u Srbiji, Piteru Trasvelu, na pozivu i prilici da, u ime na{e porodice, odamo po{tu ovim hrabrim qudima. Neka na{a zajedni~ka pro{lost bude temeq novih prijateqstava i jo{ sna`nije saradwe na{ih naroda - zakqu~io je on.

Dan odluke

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Ove subote 3. maja Australiju o~ekuju federalni izbori. Glasawe je kao {to znamo obavezno, i ako ve} niste ranije glasali potrebno je da tog dana zaokru`ite svoje favorite, ina~e }ete naravno dobiti kaznu. Globa jeste simboli~na za australijske uslove, kao {to smo ranije pisali, ali je ipak nepotrebna. Australija ima vi{epartijski parlamentarni sistem jo{ od samog po~etka demokratije

na Petom kontinentu. Ipak, zahvaquju}i takozvanom „vestminsterskom sistemu“ to je u su{tini dvopartijski ve}inski parlamentarni sistem, koji favorizuje samo najja~e parlamentarne partije. To su naravno, Laburisti~ka i Liberalna partija. One su najja~e i smewuju se na vlasti, dok su sve ostale samo „igra~i“ i realno „pokri}e“ za vi{epartijski sistem. Nema sumwe da }e tako biti i ovog puta. Ve}ina nas verovatno nije zadovoqna ni liberalima ni laburistima, pitawe je samo imamo li neki tre}i izbor. S vremena na vreme, pojavi se i neka tre}a opcija u koju ve}ina uglavnom ne veruje. Mnogi ose}aju da je glasawe za tre}u opciju rasipawe glasova, ili {to je najta~nije: siguran glas za onu partiju koja ima najvi{e glasova. Realno to i jeste slu~aj, jer ~ak i ako neko od nas glasa~ki listi} u~ini neva`e}im pomo}i }e pre svega onoj partiji koja }e dobiti na kraju najvi{e glasova. U principu to mogu biti

samo liberali ili laburisti. Barem je tako bilo u posledwih stotinak godina. Prema najnovijim istra`ivawima javnog mwewa vladaju}i laburisti su veoma blizu da obezbede ve}inu i za naredne 3 godine. U ovom trenutku izme|u 2 najja~e partije laburisti imaju 53 odsto podr{ke naspram 50,5 odsto podr{ke liberalima. I jedni i drugi su napravili pomak u kampawi od po tri i po procenata vi{e. Kada je u pitawu osnovna podr{ka laburisti su i tu boqi. Vladaju}a stranka ima ~ak 35,7 odsto podr{ke, dok liberali imaju samo 32 procenata. Sve druge nezavisne partije imaju oko 25 odsto podr{ke, a Zeleni kao tre}a najja~a federalna partija oko 13 odsto podr{ke. Kada bi kao u ve}ini ostatka sveta (osim Velike Britanije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava) imali parlamentarni umesto ve}inskog izbornog sistema Parlament Australije bi izgledao sasvim druga~ije. Realno u jednoj takvoj situaciji ona partija koja dobije najvi{e glasova, makar to bila i tre}ina svih glasova, ne bi mogla da formira vladu bez mawinske podr{ke drugih partija. U ve}inskom izbornom sistemu, kakav je na snazi u Australiji, epilog izbora }e biti sasvim druga~iji. Pobedi}e i osvoji}e ve}inu ona partija koja realno dobije najvi{e glasova u celini. Ostali }e samo biti pokri}e za jo{ jedne izbore gde pobe|uju samo najja~i. Pomalo nepravedno ali i to je demokratija.

IN MEMORIAM: PROFESOR SLOBODAN @IVKOVI] (1945 - 2025)

Profesor muzike i ~ovek velikog srca

Srpska zajednica u Australiji primila je 25. aprila veoma tu`nu vest da nas je napustio na{ dragi profesor Slobodan @ivkovi} (1945 - 2025). Profesor @ivkovi} bio je jedan od na{ih najeminentnijih ~lanova zajednice i ugledni profesor muzike u Sidneju u posledwe tri i po decenije. Imao sam tu ~ast i privilegiju da profesora i li~no poznajem. Bio je uvek pozitivan, nasmejan i pun po{tovawa prema drugim qudima. Bio je ~ovek velikog srca i uvek spreman da poma`e drugima. Zbog svog karaktera i blage naravi bio je omiqen ne samo me|u brojnim prijateqima ve} i u ~itavoj zajednici. Posledwi put smo se ~uli telefonom neposredno pre Uskrsa. Profesor je tada sa ponosom govorio da }e uskoro obele`iti svoj jubilarni ro|endan. Proslavio ga je skromno u krugu svojih najbli`ih, da bi nas nakon samo 5 dana napustio. Wegovo zave{tawe i doprinos zajednici je ogroman. Bio je veoma istaknuti ~lan Srpske pravoslavne crkve „Knez Lazar“ (Lazarica) u Aleksandriji, gde je decenijama aktivno u~estvovao u svim muzi~kim i drugim sve~anostima. Na`alost, nije do~ekao da pro{le nedeqe bude i fizi~ki na toj velikoj muzi~koj proslavi i koncertu povodom 70 godina postojawa od osnivawa Lazarice. Tako je ovaj izuzetan

doga|aj ostao pomalo tu`an jer koncertu nije prisustvovao profesor @ivkovi}. Ipak i pored te tu`ne ~iwenice, verujem da i nije bilo osobe koja na wega nije pomislila tog dana jer je on to iskreno zaslu`io. Profesor @ivkovi} }e ostati zauvek u na{im srcima. Bio je poseban i jedinstven, `iveo je za svoju

porodicu i zajednicu. Bio je i veliki prijateq Srpskog glasa, uvek pun re~i hvale i podr{ke. Profesore, hvala Ti na svemu i po~ivaj s an|elima!

ZAJEDNICA

TRI DECENIJE PREDANOG RADA:

UDRU@EWE BORACA DRAGOQUB DRA@A MIHAILOVI]

U subotu 10. maja 2025. sa po~etkom u 12 sati u domu Udru`ewa na adresi 91-99 Good St Granville (NSW) obele`ava 84-godi{wicu od osnivawa Ravnogorskog Pokreta.

Ulaz sa ru~kom $20

Zabavqa}e vas na{ poznati peva~ Dule Milivojevi} uz pratwu i poznati klavijaturista

Dragan Kotevski. Do|ite nam da svi zajedno proslavimo ovaj va`an dan!

Srda~an ravnogorski pozdrav od uprave!

S

VEROM U BOGA ZA KRAQA I OTAXBINU RAVNA GORA POBEDITI MORA

Srpski socijalni servis i saradwa

obele`io 30 godina postojawa

Sve~anom ru~ku, organizovanom u prostorijama Dru{tvenog centra u Sent Albansu, prisustvovao je Wegova ekselencija ambasador Republike Srbije u Australiji, gospodin Rade Stefanovi}

Organizacija Srpski socijalni servis i saradwa iz Melburna obele`ila je 24. aprila 30 godina postojawa uz sve~ani ru~ak i prisustvo ambasadora Srbije.

Organizacija Srpski socijalni servis i saradwa iz Melburna obele`ila je pro{log ~etvrtka zna~ajan jubilej – 30 godina predanog rada i podr{ke ~lanovima srpske i {ire zajednice sa prostora biv{e Jugoslavije koji `ive na zapadu i jugoistoku Melburna. Sve~anom ru~ku, organizovanom u prostorijama Dru{tvenog centra u Sent Albansu, prisustvovao je Wegova ekselencija ambasador Republike Srbije u Australiji, gospodin Rade Stefanovi}, kao i sve{tenik Dragoqub

Panteli}, predstavnici medija, ~lanovi organizacije, volonteri i brojni gosti iz zajednice. Ambasador Stefanovi} se tom prilikom obratio okupqenima i istakao zna~aj rada ove organizacije:

„Trideset godina neprekinutog rada i posve}enosti zajednici zaslu`uju svako po{tovawe. Organizacija koja od 1995. godine nesebi~no pru`a pomo} starijoj populaciji – ~esto zapostavqenoj i marginalizovanoj – ima izuzetan zna~aj. Va{ trud da se stariji qudi socijalno integri{u, da se ukqu~e u dru{tveni `ivot, ne samo Srbi, ve} i pripadnici drugih zajednica sa prostora biv{e Jugoslavije, primer je vrednosti koje svi treba da sledimo – posve}enosti, inkluzivnosti i humanosti.“

Ambasador je podsetio i na dobru saradwu Ambasade Srbije sa organizacijom, izme|u ostalog i tokom obele`avawa stupawa na snagu Sporazuma o socijalnom osigurawu izme|u Srbije i Australije. Tako|e, istakao je i podr{ku Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu, kroz finansirawe projekata koji ja~aju veze mati~ne dr`ave sa iseqeni{tvom. ISTORIJA, MISIJA

I QUDI IZA SERVISA Srpski socijalni servis i saradwa osnovan je 18. aprila 1995. godine, zahvaquju}i finansijskoj podr{ci Ministarstva zdravqa Viktorije, s ciqem da pomogne novoprido{lim migrantima sa prostora biv{e Jugoslavije. Tokom godina, organizacija je pro{irila svoj rad, a posebno

se istakla kroz pru`awe pomo}i starijim osobama starijim od 65 godina – korisnicima usluga u Sent Albansu i Dandenongu, gde organizacija ima svoje kancelarije.

Direktor organizacije, gospodin Milan Puali}, naglasio je da servis nije „penzionersko dru{tvo“, ve} mesto otvoreno za sve kojima je potrebna podr{ka, uz poseban fokus na dru`ewe, razmenu i ukqu~enost u zajednicu:

„Na{ ciq je da pomognemo starijim osobama da ostanu aktivni i dru{tveno povezani, kroz grupne i individualne aktivnosti koje podr`avaju samostalni `ivot“, rekao je Puali}.

VOLONTERI – NEIZOSTAVAN

DEO USPEHA

Posebna zahvalnost upu}ena je volonterima, koji, kako je

istaknuto, ~ine sr` organizacije – bilo da poma`u u kancelarijama, na terenu, ili kroz redovne posete korisnicima. Wihova nesebi~na pomo} u kupovini, dostavi hrane i lekova, posebno tokom pandemije, ostavila je dubok trag.

OBELE@AVAWE JUBILEJA UZ ZAHVALNOST I SE]AWA

Sve~ani ru~ak bio je vi{e od proslave – bio je to trenutak zajedni{tva, se}awa na protekle godine, zahvalnosti volonterima i prilika da se uru~e simboli~ni pokloni. Prisutni su, pored ukusne hrane, najvi{e u`ivali u dru`ewu, razgovoru i evocirawu uspomena sa zajedni~kih izleta i okupqawa.

Krste Markovi}

U ^AST SLAVNIH PREDAKA

Kao {to su ~itaoci Srpskog Glasa ve} upoznati oglasom u pro{lom broju, Udru`ewe boraca “Dragoqub – Dra`a Mihailovi}“ u sidnejskom predgra|u Grenvil, priprema u subotu 10. maja sve~anu proslavu 84. godi{wice od osnivawa Ravnogorskog pokreta.

Bi}e to jo{ jedna lepa prilika da se toga dana u Spomen - domu generala Mihailovi}a okupe potomci Ravnogoraca, kao i ~lanovi i simpatizeri ove na{e nacionalne organizacije, „Kako bele`i istorija - grupa oficira, podoficira i vojnika, koja je odbila da se preda okupatorskim vlastima, osnovali su na Ravnoj Gori 11. maja 1941. godine prvi {tab pokreta, koji je simboli~no nazvan Ravnogorski pokret pod komandom pukovnika, a kasnije generala, Dragoquba Mihailovi}a. Bio je to prvi antifa{isti~ki pokret otpora u Jugoslaviji i Evropi. Mi, potomci Ravnogoraca u Grenvilu, o~ekujemo vas na obele`avawu ovog va`nog datuma u novijoj srpskoj istoriji, uz se}awe na pale i pre`ivele borce, bogat ru~ak i lepo narodno veseqe“ – ka`e za Srpski Glas predsednik Udru`ewa boraca Bo`o Savi}. Prisutna }e biti i na{a foto - kamera koja }e ~itaocima Srpskog Glasa do~arati atmosferu sa proslave 84. ro|endana Ravnogorskog pokreta.

MALA TATJANA PO PRVI PUT U HRAMU

Skoro da nema nedeqe ili praznika a da pred po~etak bogoslu`ewa u crkvi Svetog Luke u Liverpulu, prota Aleksandar ne uvede po prvi put u ovda{wi hram jedno novoro|en~e.

U nedequ, 27. aprila, uvedena je Tatjana, stara 40 dana a na radost majke Sla|ane, oca Milorada i familije.

Re~ je o jednom tradicionalnom obi~aju kod Srba prilikom uvo|ewa dece po prvi put u hram koja su napunila 40 dana `ivota. Po pravilu ukoliko dete nije kr{teno pre, molitve se ~itaju samo majci na ulasku u crkvu.

Maloj Tatjani `elimo sre}no detiwstvo, puno zdravqa i sre}e u `ivotu, a kada odraste da bude jedan od stubova hrama u kome je po prvi put kro~ila pro{le nedeqe.

ODRE\EN DATUM FOLKLORNOG

Iz Srpskog centra u sidnejskom predgra|u Bonirig stiglo je obave{tewe ovda{wi 37. po redu Festival srpskog folklora, jedan od najmasovnijih zajednici Australije, odr`ati od 8. do 10. avgusta 2025. godine.

PRVA TRUBA

GU^E GOSTUJE U AUSTRALIJI

Prvu trubu na 63. Draga~evskom saboru truba~a odr`an avgusta 2024. osvojio je 15. godi{wi Mihailo Ze}irovi} iz Bojnika, kod Leskovca, ~lan truba~kog orkestra Isidora Ze}irovi}a.

Za qubiteqe trube obave{tewe da }e pomenuti orkestar gostovati u Australiju tokom predstoje}ih bo`i}nih i novogodi{wih praznika. Bi}e to poslastica za sve qubiteqe trube i narodnog veseqa. Kako saznajemo, gosti iz Srbije za do~ek Nove 2026. godine gostuju u Melburnu. Vi{e pojedinosti kasnije kada saznamo raspored koncerata.

„KARA\OR\E“

Od po~etka ove godine folklorne grupe ovog na{eg dru{tva iz jugozapadnog dela sidnejske metropole imale su nekoliko javnih nastupa na raznim scenama, kao {to su Omladinski folklorni festival u manastiru Svetog Save – Novi Kaleni} kod Kanbere, Folklorni festival u Sidneju, kod Udru`ewa Srpskih ~etnika Australije i Udru`ewa srpskih logora{a u bosanskom ratu, gde su svojim spletovima igara pobrali aplauze publike.

Iz uprave „Kara|or|a“ lepa vest da se vr{e pripreme kako bi {to uspe{nije organizovali doma}u zabavu koja je na programu u subotu 24. maja u sali na crkvenom imawu u Rosmoru, i na koju se pozivate sa va{om cewenom familijom i prijateqima. Op{irnije u budu}im objavama pomenutog dru{tva.

Pi{e:

Joca Gajeskov

Ravna Gora, maja 1941.

Bo`idar Savi}

Truba~ki orkestar Isidora

Najmla|i i najsla|i folklorci iz Rosmora

ODR@AVAWA FESTIVALA U BONIRIGU

obave{tewe da }e se najmasovnijih u srpskoj

Uprava ove na{e najve}e srpske ku}e organizuje Vaskr{wu zabavu u petak 2. maja sa po~etkom u 6,30 ~asova uve~e. Nastupaju folklorne grupe Srpskog centra a za narodno veseqe pobrinu}e se maestro Goran Zari}.

Predsednik Srbije Aleksandar

Vu~i} primio akreditivna pisma novoimenovanog ambasadora

Australije Pitera Trasvela

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} primio je u ~etvrtak akreditivna pisma novoimenovanog ambasadora Komonvelt Australije u Srbiji Pitera Trasvela (Peter Truswell).

„Do~ekao sam novoimenovanog ambasadora Australije uz `eqe za plodonosan mandat i prijatan boravak u Srbiji”, naveo je Vu~i} na Instagram nalogu „buducnostsrbijeav”.

Kako je naglasio, ova godina bi}e od posebnog zna~aja za odnose dve zemqe jer se obele`ava 60 godina od uspostavqawa diplomatskih veza izme|u Srbije i Australije.

„To je jubilej koji nas podse}a na dugogodi{we prijateqstvo i uzajamno po{tovawe”, naveo je.

Vu~i} je izrazio uverewe da }e ambasador svojim radom doprineti daqem ja~awu politi~kog dijaloga, ekonomske saradwe i sve bogatijih me|uqudskih kontakata, uz poseban doprinos srpske dijaspore koja je va`an most izme|u dva naroda.

„Zajedno mo`emo da ostvarimo jo{ sna`nije veze u oblastima trgovine, investicija, obrazovawa, nauke, kulture i sporta. Srbija ostaje pouzdan partner, otvorena za nove inicijative i saradwu sa Australijom – zemqom s kojom delimo vrednosti i viziju modernog i prosperitetnog sveta”, poru~io je Vu~i}.

„Danas je Wegova Ekselencija, gospodin Piter Trasvel, imao ~ast da preda akreditive kao ambasador Australije u Republici Srbiji predsedniku Srbije Vu~i}u u Palati Srbija u Beogradu. Dirqiva ceremonija obuhvatila je smotru Po~asne garde i intonirawe australijske himne. Ambasador Trasvel je imao zadovoqstvo {to se na ceremoniji sastao i sa ministrom spoqnih poslova \uri}em. Tokom sastanka ambasador Trasvel i predsednik Vu~i} su razgovarali o mogu}nostima za daqe ja~awe politi~kog dijaloga, ekonomske saradwe i me|uqudskih kontakata. Slo`ili smo se da zajedno mo`emo posti}i vi{e, oslawaju}i se na jake veze izme|u dve zemqe i aktivnost srpske dijaspore u Australiji”, stoji na FB stranici australijske ambasade u Beogradu.

G. Trasvel je karijerni slu`benik u Ministarstvu za spoqne poslove i trgovinu, a posledwa funkcija pred imenovawe mu je bila direktor Radne grupe za ekonomsku mapu puta u odnosima sa Indijom (Director, India Economic Roadmap Taskforce). Prethodno je slu`io u inostranstvu kao generalni konzul Australije u Mumbaju, zamenik {efa misije u Australijskoj ambasadi u Kabulu i bio je na du`nostima u diplomatskim misijama Australije u Seulu i Ujediwenim nacijama u @enevi. SBS na srpskom

Kako se glasa na saveznim izborima?

Na dan izbora, 3. maja, milion bira~a svakog sata prolazi}e kroz glasa~ka mesta {irom zemqe, predvi|a Australijska izborna komisija (AEC). Glasawe je obavezno za sve gra|ane upisane u bira~ki spisak, tako da bi svi punoletni Australijanci trebalo da se upoznaju sa procesom glasawa pre samog dana izbora.

U bira~ki spisak za predstoje}e savezne izbore upisano je 18 miliona Australijanaca, koji }e 3. maja izabrati vladu za naredne tri godine.

ta, a na belom se glasa za predstavnike u Senatu.

Predstavni~ki dom saveznog parlamenta ima 150 sedi{ta, a svako od wih predstavqaju jednu izbornu jedinicu.

U Dowem domu se bira sastav savezne vlade i obi~no partija koja dobije najvi{e poslani~kih mesta formira kabinet. Lider te partije postaje savezni premijer.

“Iako mnogi misle da na izborima glasamo za nacionalnog lidera, mi zapravo biramo kandidovanog predstavnika neke stranke, a ona stranka koja bude imala

Izbornim sistemom u Australiji upravqa nezavisno telo - Australijska izborna komisija – ~iji je zadatak ispuwavawe uslova da svaki punoletni gra|anin u~estvuje u oblikovawu vlasti.

SAZNAJTE U KOJOJ STE IZBORNOJ JEDINICI

U Australiji postoji 150 izbornih jedinica za savezne izbore. Na sajtu AEC mo`ete prona}i pretra`iva~ u koji je potrebno upisati samo po{tanski broj ili ime predgra|a u kom `ivite. Da biste saznali koja je va{a izborna jedinica i gde se sve nalaze glasa~ka mesta u va{oj jedinici, posetite electorate.aec.gov.au

Tako|e, mo`ete pozvati na broj telefona 13 23 26 i zatra`iti da razgovarate uz uslugu prevodioca.

UPUTSTVA ZA GLASAWE

I NA VA[EM JEZIKU

Bira~ka mesta i veb stranica AEC-a pru`aju uputstva na vi{e jezika. Na glasawe tako|e mo`ete do}i u pratwi druge osobe, ako vam treba pomo}.

Dostupna je i usluga telefonskog tuma~a koji }e vam pomo}i da glasate na svom jeziku.

OSTALI NA^INI ZA GLASAWE

Centri za prevremeno glasawe otvoreni su {irom zemqe.

Tako|e, mogu}e je zatra`iti glasawe putem po{te.

GLASAWE U DRUGOJ JURISDIKCIJI

ILI U INOSTRANSTVU

Ako planirate da na dan izbora budete u drugoj dr`avi ili teritoriji na prostoru Australije, mo`ete glasati u me|udr`avnim glasa~kim centrima.

Ako ste u inostranstvu, mo`ete glasati u ambasadi ili visokom komesarijatu Australije u toj zemqi, a obrasci za obave{tavawe dostupni su na stranici AEC-a.

PROCES GLASAWA

Na bira~kom mestu dobi}ete dva glasa~ka listi}a - jedan zeleni i jedan beli.

Zeleni listi}

Na zelenom su imena kandidata za Predstavni~ki ili Dowi dom parlamen-

najvi{e sedi{ta u dowem domu parlamenta postavqa premijera. Dakle, ne glasamo za lidera neposredno”, ka`e izborni analiti~ar Vilijam Bouvi.

Kada je re~ o samom na~inu glasawa, na listi}ima za Predstavni~ki dom parlamenta upisuje se broj 1 pored kanidata za kojeg glasate, a zatim se ostalim kanidatima raspore|uju preferencijalni brojevi - dva, tri, ~etiri i tako daqe – u zavisnosti od toga kome `elite da pru`ite podr{ku ukoliko va{ prvi kandidat ne pro|e po broju primarnih glasova.

Beli listi}

Beli listi} je prili~no neuobi~ajenih, velikih razmera, po{to svaki kandidat za Senat iz odre|ene dr`ave ili teritorije mora da bude upisan na wemu.

Australijski Senat ima 76 senatora i najmawe polovina wih bira se na svake tri godine, ali nikada svi na istim izborima.

Analitira~ Vilijam Bouvi ka`e da glasawe i na belom listi}u mo`e da bude jednostavno, iako ne izgleda tako.

„Postoje dva razli~ita na~ina glasawa na belim listovima – lak{i i br`i je da upi{ete brojeve od 1 do 6 ispred naziva stranaka i pokreta koje `elite da podr`ite. Ovo se naziva i glasawe iznad crte. Ukoliko `elite da podr`ite i odre|ene pojedina~ne kandidate, onda glasate ispod crte, {to zna~i da }ete morati da popunite daleko vi{e poqa brojevima –odnosno najmawe 12”, obja{wava Bouvi.

Ovakav sistem glasawa naziva se preferencijalni. I na~in prebrojavawa ta-

Prof. Slobodan @ivkovi} (1945 - 2025)

Sa tugom se opra{tamo od Slobodana, voqenog supruga Sne`ane, dragog oca Aleksadra i Marije i obo`avanog dede Ane i Milana.

^oveka voqenog od strane {ire familije i prijateqa. Wegova toplina i velikodu{nost }e svima veoma nedostajati.

Preminuo je 25. aprila 2025. godine u 80. godini `ivota.

Porodica i prijateqi Slobodana su pozvani da prisustvuju sahrani koja }e se odr`ati u petak, 2. maja 2025. godine u 10:30 ~asova u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi Svetog Save, 34 Hampstead Road, u Flemingtonu.

Sahrana }e se odr`ati na grobqu u Rukvudu u 12.00 ~asova.

DESETOGODI[WI POMEN

Miodrag Samarxi}

Deset je godina od kako si nas napustio ali ostao si u na{im srcima za sva vremena.

Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju. Amin.

Supruga Bosa sa djecom i unucima.

kvih glasova je slo`eniji, ali i dodaje na zna~aju glasovima svih bira~a. Naime, da bi neki kandidat bio izabran za poslanika, treba da dobije najmawe 50 odsto glasova. Ukoliko tu ve}inu nema nijedan posle prebrojavawa primarnih glasova, odnosno onih ozna~enih brojem 1, izbacuju se glasovi onih kandidata koji imaju najmawe, a na osnovu preferencija, odnosno brojeva dva, tri i tako daqe, odre|uje se na koga prelazi taj glas.

I tako sve dok se ne do|e do 50 odsto ili do dva kandidata sa najve}om podr{kom glasa~a.

Neva`e}i glasovi

Ukoliko niste sasvim sigurni kako glasawe funkcioni{e, pratite smernice na bira~kom mestu ili pitajte nekog od slu`benika izborne komisije. Jer, ukoliko listi}i ne budu ispravno popuweni, va{ glas }e biti neva`e}i.

[TA SE DE[AVA AKO

NE IZA\ETE NA GLASAWE?

Ne zaboravite da je glasawe u Australiji obavezno za sve punoletne gra|ane koji su upisani u bira~ki spisak. Oni koji ne iza|u na izbore mogu da budu nov~ano ka`weni, upozorava Ivan Ikin Smit iz AEC-a.

“Kazne za one koji ne iza|u na izbore, a nemaju vaqano opravdawe za to, iznose 20 dolara. Ukoliko ih ne platite, slu~aj mo`e da zavr{i na sudu, sa kaznom od 170 dolara i pla}awem sudskih tro{kova”, ka`e portparol Izborne komisije. Vi{e o tome kako mo`ete glasati saznajte na stranici aec.gov.au ili pozivom na broj 13 23 26. Ova epizoda serijala Upoznajmo Australiju” prvobitno je objavqena 2022. Sve ~iwenice i podaci su provereni i a`urirani u aprilu 2025. SBS na srpskom

PROFESOR SLOBODAN @IVKOVI] (1)

Pi{e:

Marko

Lopu{ina

Preminuo je profesor Slobodan @ivkovi}, sin Radojke i Tineta @ivkovi}a, profesor klasi~ne muzike i pijanista, prvi horovo|a SPC u Australiji. Obogatio je srpsku kulturu na petom kontinentu sjajnim delima i u~enicima koji neguju wegovo nasle|e. Sau~e{}e wegovoj divnoj porodici

Kako je javila Srpska pravoslavna crkva, Eparhija australijska-novozelandska u ove svetle Pashalne dane primqena je tu`na vest da se upokojio u Gospodu profesor Slobodan @ivkovi}.

“Iskreni vernik i vi{edecenijski pregaoc na poqu crkvenog horskog pojawa, blagoqepija i kulture, visokopo{tovani trudbenik na{e dijaspore u svetlu Otaxbine i u samoj otaxbini Srbiji, dugogodi{wi parohijanin hrama Sveti Sava Flemington, gde je svoje izuzetno ume}e i muzi~ko obrazovawe darovao kroz crkveni hor i {kolu, jedan od prvih horovo|a na{e Crkve u Australiji, nosilac ordena Svetoga Despota Stefana, kaplar kolexa Sveti Sava, voqeni profesor muzike mnogih mladih Srba i drugih. Neka mu je u svetlosti Vaskrsewa Hristovog ve~ni pokoj u Carstvu Nebeskom. Ve~naja pamjat!” Profesor Slobodan @ivkovi} je ro|en u Beogradu 1945. godine u porodici slavnih harmonika{a Radojke i Tineta @ivkovi}a. [kolovao se u Rusiji i Srbiji. Diplomirao etnomuzikologiju i magistrirao klavir na BU. Usavr{avao se kod profesora Gvida Agostija (Rim), Alda ^ikolinija (Pariz) i Lava N. Vlasenka (Moskva). Solista Beogradske filharmonije i Simfonijskog orkestra RTV Zagreb i RTV Beograd. U Australiji od 1992. redovno nastupao na koncertima u Sidneju, Melburnu i Volongongu. Tvorac crkvenog hora C[O Sv. car Lazar u Aleksandriji i Spomenice o srpskoj crkvi Sv. Sava. Vodio je Australijsko-srpsko umetni~ko dru{tvo Sidnej. Autor dela Moj pristup klavirskoj tehnici, Zvuci Vukovog vremena u 18. veku, Sli~nosti i razlike u sistemima skala Evrope i Indije i Analize i izvo|ewa dveju sonata Ludviga van Betovena. ^lan Udru`ewa muzi~kih umetnika Srbije, Saveta muzi~kih pedagoga Novog Ju`nog Velsa i Savetodavnog komiteta Tre}e konferencije klavirskih pedagoga u Sidneju.

OSTALI VERNI PRAVOSLAVQU

I DUHOVNOM @IVOTU U SRPSKOJ ZAJEDNICI

Profesorska i ~itava wegova porodica sastavqena od intelektualaca je za razliku od ve}ine obrazovanog srpskog sveta u dijaspori, ostala verna pravoslavqu i duhovnom `ivotu u Srpskoj zajednici.

Profesor klavira Slobodan @ivkovi} i wegova supruga slikarka Sne`ana @ivkovi} su umetnici sa ugledom, ali su u srpskoj koloniji poznati najvi{e po tome {to je doma}in porodice sin slavnih harmonika{a Radojke i Tineta @ivkovi}a. Majstori na harmonikama Radojka i Tine @ivkovi} su tvorci srpske narodne muzike i fantasti~ni izvo|a~i, koji su u karijeri imali 12.500 koncerata. Privatno, kako ih javnost nije znala, bili su fini i vredni qudi. Sne`ana @ivkovi} je ro|ena u Kru{evcu 1953. godine. Poha|ala je muzi~ku {kolu, studije gra|evinarstva u Ni{u i diplomirala spoqnu trgovinu u Beogradu. Kao pa`qiva snaja brinula je o Radojki i Tinetu @ivkovi}u. Radila je u “Kongrapu” kao ekonomista, kada je po~etkom devedesetih emigrirala kod brata u Australiju. Pro{la je brojne likovne kurseve, a jedan je bio u klasi slikarskog pedagoga Milana Galovi}a. Kada je polo`ila kurs ikonografije, uradila je ikonu Svetog Luke, predivnu ikonu Svetog arhan|ela Mihajla, za{titnika porodice @ivkovi} i Presvete majke Paraskeve. Slika portrete i mrtvu prirodu. Autor je kwige o `ivotu familije Radojke i Tineta @ivkovi}a i svoje porodice. Aktivista C[O Sv. Sava i crkve u Flemingtonu. Pri~ala mi je iskreno o svom svekru:

- Moj svekar Milutin @ivkovi} Tine je bio tihi intelektualac, vredan i dostojanstven ~ovek, koji je u`ivao da se sa svojim prijateqima sre}e i dru`i u gradu. Nikada se nije sva|ao. Zato je Radojka, koja je po ceo dan ostajala u ku}i, gde je volela da ~isti i sre|uje stvari ili da ve`ba po nekoliko sati programe za koncerte, bila bu~na i nervozna. Sa harmonikom u ruci Radojka je bila druga osoba - an|eoski majstor muzike – govori o wima snaja Sne`ana @ivkovi}.

Otac Radojke @ivkovi} je bio harmonika{ i ona je od wega nasledila virtuoznu umetnost. Radojka i Tine su imali status „umetnika na harmonici”, koji im je dodeqen od najve}ih muzi~kih stru~waka Srbije. U ku}i, Radojka @ivkovi} je ve`bala po ~etiri sata dnevno i zato je stalno bila umorna. Kada bi preterala sa nervozom, govorila je snaji Sne`ani: „Da su mi `ivi moji sinovi, ali ja tebe Sne`ana, najvi{e volim!“.

To je bila istina, jer je snaja Sne`ana bila Kru{evqanka, kao i @ivkovi}i. Imao sam sre}u da budem gost u ku}i Slobodana i Sne`ane @ivkovi} u Sidneju i da ~ujem izvorno kazivawe o ~uvenoj srpskoj porodici.

- Ja sam ro|ena Kru{evqanka – po~ela je svoju pri~u Sne`ana @ivkovi} – i Slobodana sam upoznala preko wegove tetke

sa kojom su moji roditeqi bili prijateqi. Slobodan je ve`bao klavir u kru{eva~koj muzi~koj {koli ”Stevan Hristi}”, koju sam i ja svojevremeno poha|ala. Mo`da je to i bio razlog {to sam oduvek volela klasi~nu muziku. U to vreme, Slobodan se spremao za usavr{avawe klavira u Rusiji i svirao je velika dela Baha, Betovena, [opena, [umana i Lista.

POTOMCI RADOJKE I TINETA Kao mlada supruga Sne`ana @ivkovi} imala priliku da upozna boqe svog svekra i svoju svekrvu. - Lepo sam se slagala sa Tinetom, ali ne uvek i sa Radojkom, koja je bila sjajan umetnik, ali veoma osetqiva osoba – opisuje ih snaja Sne`ana - Radojka @ivkovi} je bila `ena koja je jako volela i pomagala svoju familiju. U ku}i sam zatekla Radojkinu majku Daricu, brata Raleta, bratanicu Keku, sestri~inu Danicu, Slobodanovog brata Zorana i snaju Minu, Raletovu unuku Vesnu i one koji su povremeno dolazili iz unutra{wosti na lekarsku kontrolu ili u posetu. I imala sam ponekad utisak kao da je wih stavqala ispred svojih sinova Zorana i Slobodana – iskreno }e re}i snaja Sne`ana.

U takvoj atmosferi Slobodan i Sne`ana su podizala svoju decu. Aleksandar i Marija @ivkovi} su bila sjajni |aci, vukovci, odli~ni diplomci i najboqi studenti. Marija je sa samo 19 godina diplomirala violinu, kao student generacije za 1992. godinu na Fakultetu muzi~ke umetnosti. Diplomirala je za tri godine sa prosekom 9,8. Osvojila je dve Oktobarske nagrade grada Beograda. Onda je Tine @ivkovi} iznenada preminuo u [vajcarskoj 1985. godine u hotelu posle jednog koncerta tokom turneje. Radojki je bilo jako te{ko da se bavi muzikom bez Tineta. Jo{ te`e joj je bilo kada je sin Slobodan sa porodicom emigrirao 1992. godine u Australiju. Ona je bila posebno vezana za Slobodana, koji je zbog we i Tineta diplomirao i Etnomuzikologiju na beogradskoj Muzi~koj akademiji. - Sve se dogodilo brzo. Ja sam prva 1990. godine oti{la u Sidnej u posetu bratu, koji je bio stjuart u JAT-u. U Australiji me odu{evio multikulturalizam, za kojim je Slobodan kao umetnik neprestano tragao. Mi smo tada zbog situacije u Jugoslaviji, do`ivqavala no}ne more i sve te`e `iveli u Beogradu – pri~a Sne`ana porodi~nu sagu.

U me|uvremenu, k}erka Marija je kao uspe{na violiniskiwa, svirala u Svetskom omladinskom orkestru, gde je upoznala jednu Australijanku sa kojom je odmah po~ela da se dru`i. U leto 1992. godine, kada se rat {irio, Sne`ana je radila u „Komgrapu“ kao ekonomista, a Slobodan kao profesor-magistar klavira u {koli „Mokrawac“. Kao pijanista je povremeno imao solisti~ke koncerte, poneki koncert sa Simfonijskim orkestrom ili je pratio druge kolege. @iveli su pristojno sa velikim planovima za usavr{avawe dece u inostranstvu. Marija se spremala da ide u Minhen u Nema~koj na specijalizaciju, a Aleksandr u Moskvu kod ~uvenog violon~eliste Fedorcenka, koji je bio ~est gost u ku}i @ivkovi}a.

- Imao sam snovi|ewa o izbijawu rata u Jugoslaviji i ti snovi su se ponavqali. Moje srce je bilo ispuweno strahom, jer je sin Aleksandar zavr{io sredwu {kolu sa 17 godina i kao perspektivan muzi~ar, nije `eleo da se wegove studije prekidaju, pa se sam prijavio 1990. godine Vojnom odseku na ranije odslu`ewe vojnog roka – kazivao mi je otac Slobodan @ivkovi}. Vojne vlasti nisu prihvatili Aleksandrov zahtev obja{wavaju}i da je premlad i obe}ali su da ga ne}e zvati u vojsku do zavr{etka studija. Kada je po~eo rat Aleksandar se zatekao u Sidneju na koncertnoj turneji. Australijska vlada je zate~enim licima ponudila status izbeglice, ali Aleksandar nije hteo da ostane, jer je verovao da qudi u Beogradu dr`e re~. (Kraj u slede}em broju)

Radojka i Tine @ivkovi}

Slobodan i Sne`ana @ivkovi}

Pompeja, grad zaustavqen u vremenu

u Erupcija vulkana Vezuv zbrisala je dva mesta s lica zemqe, ali su lava i slojevi vulkanske pra{ine koji su padali u tonama u~inili da ovi gradi}i ostanu o~uvani, upravo onako kako ih je `ivot napustio pre gotovo dve hiqade godina

Nekoliko kilometara isto~no od mesta Herkulanum i oko deset kilometara severno od gradi}a Pompeje, 24. avgusta ili, prema najnovijim otkri}ima, 24. oktobra 79. godine, desila se jedna od najpoznatijih vulkanskih erupcija zabele`ena u istoriji ~ove~anstva.

Dim iz vulkana i podrhtavawe tla –zloslutni simptomi koji su ukazivali da se ne{to veliko sprema – opisani su detaqno u spisima Plinija Mla|eg, o~evica koji je boravio u Misenumu, oko ~etrdeset kilometara od vulkana. Iskustvo koje je on podelio pi{u}i prijatequ Korneliju Tacitu i danas se smatra jednim od najdetaqnijih opisa ove erupcije. Ostaci anti~ke Pompeje i Herkulanuma danas spadaju u deset najpose}enijih arheolo{kih nalazi{ta na svetu.

OKAMEWENI U MALTERU

Kao zaostav{tina nemilog doga|aja, na dana{wem arheolo{kom nalazi{tu prona|eni su ostaci qudi i `ivotiwa zaustavqenih u vremenu, okamewenih u malteru, u svom obli~ju. Ve}ina je umrla u trenutku, gu{ewem otrovnim gasovima koje je izbacio vulkan ili udisawem vulkanske pra{ine, te su zbog ovoga i wihovi ostaci ostali u odre|enom polo`aju, zate~eni na spavawu ili u poku{aju bekstva.

Kobni doga|aj zbrisao je Pompeju i Herkulanum s lica zemqe, ali su lava i slojevi vulkanske pra{ine koji su padali u tonama u~inili da ovi gradi}i ostanu o~uvani – gotovo zamrznuti u vremenu, upravo onako kako ih je `ivot napustio pre gotovo dve hiqade godina.

U doba erupcije, u gradi}u Pompeji `ivelo je oko dvadeset hiqada stanovnika, zna~ajno vi{e nego u obli`wem Herkulanumu, mestu letwikovaca imu}nije elite ovog kraja. U ku}ama od cigle i maltera, s prizemqem, jednim ili dva sprata, crepom na krovovima i unutra{wim dvori{tem, `ivele su porodice, trgovci, pekari, umetnici, gladijatori i kurtizane. Relativno skromne spoqa{wosti, unutra{wost prostorija bila je prekrivena predivnim freskama, koje su i ina~e krasile zidove anti~kih ku}a.

Zanimqivo je da se za razliku od anti~ke Italije, u Gr~koj na zidovima anti~kih zdawa veoma retko pronalaze delovi fresaka i ostaci boje. Jedan od razloga za to je i ~iwenica da (osim na Santoriniju i jugu Kiklada) u kopnenom delu Gr~ke ne postoji po{ast u vidu aktivnog vulkana, koja je u Pompeji, zbrisav{i `ivot i civilizaciju, prekriv{i je tonama pepela i u~iniv{i da je zaborave – ali i o~uvaju, doprinela tome da dva milenijuma kasnije u`ivamo u otkrivawu wene istorije.

Teme dobro o~uvanih fresaka naj~e{}e su bile predstave iz svakodnevnog `ivota

Ostaci qudi i `ivotiwa zaustavqenih u vremenu, okamewenih u malteru, u svom obli~ju. Ve}ina je umrla u trenutku, gu{ewem otrovnim gasovima koje je izbacio vulkan ili udisawem vulkanske pra{ine, te su zbog ovoga i wihovi ostaci ostali u odre|enom polo`aju, zate~eni na spavawu ili u poku{aju bekstva

Ostaci anti~ke Pompeje i Herkulanuma danas spadaju u deset najpose}enijih arheolo{kih nalazi{ta na svetu - u pozadini vulkan Vezuv

U nedostatku novina, televizije, interneta i marketin{kih agencija, spoqni zidovi ku}a Pompeje slu`ili su za pisawe grafita – upozorewa (npr. Cave canem – ^uvaj se psa), ogla{avawa (pozivi na predstave), izjave (qubavi i uvrede, ro|endanske ~estitke), politi~ki marketing i druge parole. Mnoge od wih i danas su vidqive na zidovima ku}a Pompeje, za{ti}ene staklom od zuba vremena.

LETWIKOVCI U DOBA ANTIKE

Za razliku od prili~no velike i prostrane Pompeje, mesto Herkulanum nalazi se u podno`ju modernog mesta istog naziva, na samom kraju izuzetno duge padine – obronka vulkana Vezuva, u neposrednoj blizini Napuqskog zaliva. Zbog polo`aja lokaliteta u odnosu na visinu ulice – duboko ispod nivoa dana{weg gradi}a, pristup arheolo{kom nalazi{tu Herkulanum i pogled na ostatke s prilazne staze deluje fascinantnije od onog u Pompeji. Pri samom ulasku mogu}e je sagledati gotovo ~itavo anti~ko naseqe. U okviru Herkulanuma nalaze se ostaci letwikovaca nekada{wih imu}nih stanovnika Napuqskog zaliva, s freskama i mozaicima nalik onim u Pompeji. Herkulanum je bio prete`no stambeno vikend-naseqe, te na lokalitetu izostaju javne zgrade koje su u Pompeji prisutne. U anti~kom Herkulanumu prona|eni su izme|u ostalih i ostaci drvenih dovrataka ku}a, lanci koji su zatvarali kapiju ku}a, tigawi i kuhiwski predmeti, bo~ice za parfeme i najstarija prona|ena kolevka na svetu.

NA IVICI GROTLA

Autobusom turisti se voze gotovo do vrha vulkana Vezuva i nakon uspona pe{a~ewem sti`u do samog grotla. Posledwa velika erupcija desila se u martu 1944, pred kraj Drugog svetskog rata. Bujica vrele lave tada je stigla do predgra|a obli`weg Napuqa, spr`ila ku}e i ulice i dodatno ugrozila bezbednost ratom devastiranog stanovni{tva, dr`ave koja je samo nekoliko meseci ranije kapitulirala.

MESTO GDE SE KUVALA HRANA

Na trgovima Pompeje (forum) se trgovalo, na pijacama (macelum) kupovalo i sretalo, u pekarama i mesarama snabdevalo, u barovima (termopolijum) pribavqala gotova – skuvana hrana (kuhiwe naj~e{}e nisu bile sastavni deo gradskih ku}a, kao ni kupatila), u sportskim ve`baonicama (palaestra) se ve`balo, u pozori{tima i javnim ku}ama (lupanar) se zabavqalo, u hramovima odavala po{ta bogovima, a u latrinama (javni toalet) i termama (javno kupatilo) razgovaralo, ogovaralo, ali i pregovaralo oko poslova u ~emu su predwa~ili mu{karci. Mnogi poslovi anti~kih Rimqana sklopqeni su na kamenim sedi{tima zajedni~kih javnih toaleta, okru`eni smokvinim li{}em i sun|erima „za brisawe” na vrhovima {tapova, na na~in koji izaziva op{te zgra`avawe, odu{evqewe ili podsmeh dana{wih posetilaca. Nekada davno, svakodnevica i op{ti moral postavqali su druga~ije standarde.

JEDINSTVENE FRESKE

Teme fresaka naj~e{}e su bile predstave iz svakodnevnog `ivota, pejza`i, mrtve prirode i mitske pri~e koje su izme|u ostalog bile oslikane dominantnom, jarkom „pompejskom” crvenom i okerastim nijansama. Patos imu}nijih ku}a krasili su raznobojni mozaici komplikovanih crte`a, tema sli~nih freskama na zidovima.

Pre dve hiqade godina u Pompeji pe{aci koji su hodali uzanim trotoarima, prelazili su s jedne strane ulice na drugu preko nekoliko ve}ih kamenih ispup~ewa na sredini ulice. Ovi anti~ki „le`e}i policajci – zebre” imali su dvostruku namenu. U vreme pre nastanka gradske kanalizacije, otpaci su podizali nivo vode na ulicama grada. O ki{nim danima, ulicama je ~esto plutalo najrazli~itije |ubre, koje se iz ku}a izbacivalo direktno na ulicu. Zbog toga, izdignuto oblikovano kamewe slu`ilo je kao prelaz preko ulice – „zebra”, ali i odrednica za prolaz zapre`nih kola ~iji je raspon to~kova bio ravan {irini „le`e}eg policajca”. Izme|u delova „zebre” i danas se vide udubqewa – kolotrazi rimskih dvokolica, urezani pre oko dva milenijuma.

Ostaci Pompeje i ostaci ”le`e}ih policajaca” preko ulice, kojim su prelazili nekada{wi stanovnici

ZAJEDNICA

ANZAK DAN – DAN SE]AWA NA @RTVE I HEROJE

Svake godine 25. aprila na „ANZAK DAN“ (ANZAC DAY) mi australijski Srbi, okupqamo se i paradiramo ne samo da bismo se se}ali, ve} i da odamo po~ast ogromnim `rtvama koje je srpski narod podneo tokom dva najrazornija sukoba u modernoj istoriji — Prvog i Drugog svetskog rata. U tim burnim vremenima, Srbija se na{la na raskrsnici carstava i ideologija, a wen narod je podneo teret rata sa neuporedivom hrabro{}u.

Tokom Prvog svetskog rata, Srbija je pretrpela katastrofalne gubitke. Od pribli`no 4,5 miliona stanovnika, procewuje se da je vi{e od 1,2 miliona Srba izgubilo `ivot, ukqu~uju}i oko 60% mu{ke populacije uzrasta od 18 do 55 godina. Ove brojke nisu samo statistika; one predstavqaju porodice koje su raskomadane, zajednice koje su uni{tene, i narod duboko obele`en tragedijom. Srbija je podnela jedan od najve}ih gubitaka po glavi stanovnika me|u svim zemqama u~esnicama u ratu.

Uprkos ovim gubicima, Srbija nikada nije bila pora`ena. Srpska vojska, koja je tokom surove zime 1915. godine bila prisiqena na povla~ewe preko Albanije, ponovo se organizovala i vratila da se bori uz Saveznike, igraju}i kqu~nu ulogu u proboju Solunskogfronta 1918. godine, {to je na kraju dovelo do kolapsa Centralnih sila na Balkanu.

U Drugom svetskom ratu, Srbija se ponovo na{la pod opsadom — prvo tokom invazije Sila Osovine 1941. godine, a zatim i unutar brutalnog perioda okupacije i unutra{weg otpora. U tom periodu, Srbija je izgubila vi{e od milion qudi, ukqu~uju}i veliki broj civila, zbog genocidnih politika, odmazdi i ratnog haosa. Cela sela su bila zbrisana, a zajednice ciqano uni{tavane — najstra{nije kroz genocidne postupke usta{kog re`ima u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj.

Usred tog haosa, ~etni~ki pokret, koji je predvodio |eneral Dra`a Mihailovi}, izrastao je u jednu od kqu~nih snaga otpora u okupiranoj Jugoslaviji. Prvobitno formiran kao rojalisti~ki i nacionalisti~ki pokret otpora, ~etnici su nastojali da obnove jugoslovensku monarhiju i za{tite srpski narod od odmazdi Osovine i etni~kog progona.

U ranim godinama rata, ~etnici su bili priznati i podr`avani od strane savezni~kih sila — naro~ito Ujediwenog Kraqevstva i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava — zbog svoje uloge u borbi protiv okupatora. General Mihailovi} je ~ak dobio Orden za zasluge (Legion of Merit) od ameri~kog predsednika Harija Trumana 1948. godine za svoj doprinos savezni~kom ratnom naporu, naro~ito zbog spasavawa vi{e od 500 ameri~kih pilota tokom operacije „Halijard”, jedne od najve}ih misija spasavawa iza neprijateqskih linija.

Iako je nasle|e ~etnika ostalo slo`eno usled decenijske komunisti~ke propagande i la`i, ne mo`e se pore}i hrabrost i `rtva mnogih u tom pokretu koji su se bo-

rili i stradali u odbrani svoje otaxbine i naroda.

Posle Drugog svetskog rata, mnogi Srbi su ostali bez doma. Sa usponom komunisti~kog re`ima, bezbroj pojedinaca koji su se suprotstavili ili se jednostavno bojali politi~kog progona nisu mogli da se vrate svojim ku}ama. Umesto toga, postali su deo svetske dijaspore, tra`e}i uto~i{te i priliku daleko od svoje domovine.

Ali ~ak i u egzilu, duh Srbije je opstajao. [irom sveta — u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Ujediwenom Kraqevstvu, i posebno u Australiji, tzv. „petom

kontinentu“ — srpska zajednica je izgradila nove `ivote. Osnivali su crkve, manastire, sportske klubove i kulturne institucije, stvaraju}i prostore u kojima su tradicija, jezik i pravoslavna vera wihove domovine nastavili da `ive. U dalekim gradovima i malim mestima, poneli su deli} Srbije sa sobom, prenose}i svoje nasle|e kroz generacije i pokazuju}i svetu da ni u progonstvu identitet i ponos ne nestaju.

Dok razmi{qamo o ovim strahovitim gubicima i delima hrabrosti, setimo se da se iza svakog broja krije pri~a — vojnik, majka, dete, neostvaren san. Patwa

koju je Srbija podnela tokom oba svetska rata predstavqa sve~ani podsetnik na cenu slobode i snagu naroda odlu~nog da pre`ivi i obnovi se, gde god da se nalazio.

Nikada ne smemo zaboraviti hrabrost onih koji su se suprotstavili, `ivote izgubqene u borbi i mo} otpornosti — i u otaxbini i u rasejawu.

Tekst: Savo Kova~evi} Sekretar Organizacije srpskih ~etnika “Ravna gora” u Australiji Foto: Savo Kova~evi}, 25. april 2025. godine u Melburnu

Foto: Joca Gajeskov ANZAK DAN u Sidneju 25. april 2025.

NAJNOVIJE ISTRA@IVAWE CRTE: Vu~i}a negativno ocewuje svaka druga osoba

Dok vlast ne uspeva da zaustavi trend rasta nezadovoqstva i nepoverewa koje gra|ani Srbije ose}aju prema woj, podr{ka protestima i studentima i posle pet meseci ostaje visoka (59 odsto), pokazuju nalazi Crtinog istra`ivawa javnog mwewa.

Skoro svakim aspektom rada vlasti nezadovoqna je barem polovina punoletne populacije – 51 odsto je nezadovoqno ukupnim rezultatima vlasti, 61 odsto borbom protiv korupcije, a najmawe lo{ih ocena (48 odsto) odnosi se na oblast socijalne za{tite i delovawe centara za socijalni rad, navodi se u saop{tewu Crte.

U~inak Aleksandra Vu~i}a na predsedni~koj funkciji, kako je navedeno, negativno ocewuje svaka druga osoba. Prose~na („{kolska“) ocena koju su mu gra|ani dali je 2,6. Na pitawe kome vi{e veruju –predsedniku dr`ave ili studentima, svaki drugi gra|anin poverewe daje studentima, a svaki tre}i Aleksandru Vu~i}u, navodi se.

Va`no je napomenuti da je istra`ivawe sprovedeno od 3. do 16. aprila, dakle u jeku „ofanzive“ kojom je vlast poku{ala pokazati da snagom odoleva studentskim i gra|anskim protestima (miting podr{ke vlasti odr`an je 12. aprila u Beogradu), saop{tava Crta.

Uprkos narativima vlasti i provladinih medija da su za lo{u ekonomsku situaciju krivi studenti, gra|ani ve}inski (54 odsto) smatraju da je za to odgovorna vlast, rezultat je istra`ivawa ove NVO. Pri~a o „obojenoj revoluciji“ kredibilna je za malo vi{e od ~etvrtine Srbije (28 odsto), dok 61 odsto gra|ana smatra da su protesti izazvani besom zbog gubitka 16 `ivota usled korupcije. Istovremeno, gra|anima je jasno (54 odsto) da zahtevi studenata nisu ispuweni.

Ja~a svest u dru{tvu o va`nosti gra|anskog anga`ovawa, a mogu}nost da doprinesu promenama u zemqi gra|ani pre svega vide u izlasku na izbore. Izlaz iz krize ve}ina vidi ili u vanrednim parlamentarnim izborima (32 odsto) ili nestrana~koj ekspertskoj vladi, koja bi u ograni~enom mandatu sprovela kqu~ne reforme (29 odsto).

Nasuprot tome, gra|ani (56 odsto) ne gaje nadu da }e nova vlada re{iti najva`nije probleme u zemqi. Korupciju najve}im teretom smatra 29 odsto gra|ana, a potom aktuelne proteste (22 odsto) i vlast Aleksandra Vu~i}a i SNS (18 odsto), navodi se.

VELIKI

DAN ZA SRPSKU KULTURU:

Srbija otkupila vredno delo Uro{a

Predi}a!

INFLACIJA POJEDE RAST PLATE:

Doma}instva tro{e vi{e

nego {to zarade, `ivot se sveo na pre`ivqavawe!

Doma}instva u Srbiji u proseku mese~no potro{e vi{e novca nego {to ga prihoduju, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku iz Ankete o potro{wi doma}instava. Iz te ankete vidqivo je i na {ta gra|ani Srbije najvi{e tro{e novac. Dok qudi u bogatijim evropskim zemqama petinu svojih prihoda tro{e na stanarinu, ra~une, kredite i sli~ne tro{kove, kod nas se najvi{e izdvaja za hranu i pi}e, a potom za komunalije. O kulturi, obrazovawu, negovawu, zdravqu i sli~nim tro{kovima se mawe razmi{qa budu}i da je materijalni polo`aj prose~nog gra|anina Srbije takav da to, bar u ovom trenutku, ne spada u prioritete.

KO JE SAD NAJPLA]ENIJI

Plate u Srbiji evidentno rastu. Po prvi put u ovoj godini nivo minimalne zarade se izjedna~io sa nivoom minimalne potro{a~ke korpe. Pove}ava se i iznos penzija. Nadle`ni se trude da obuzdaju inflaciju, me|utim, cene i daqe vrtoglavo rastu, i to uglavnom osnovnih `ivotnih potrep{tina. Stru~waci isti~u da nominalni rast plata ne zna~i puno u slu~aju kada cene neprestano „divqaju“, u ~emu i vide osnovni razlog zbog ~ega prose~no doma}instvo jedva mo`e da podmiri mese~ne tro{kove..

ne potrebe doma}instva, uveren sam da je situacija ~ak i gora od prikazane. U svakom slu~aju evidentno je da ne mo`emo govoriti o bilo kakvom kvalitetu `ivotnog standarda ve} samo o pukom pre`ivqavawu zna~ajnog broja gra|ana“, isti~e na{ sagovornik. Kao primer kakav je odnos primawa i rasta cena u Srbiji, Mihajlovi} navodi da je iznos prose~ne potro{a~ke korpe oko 106.000 dinara, a da minimalna zarada iznosi oko 53.000 dinara.

se uporedi visina primawa i rashoda. Iz objavqenih podataka RZS se vidi da u proseku doma}instvo mawe zaradi nego {to potro{i. Bilo bi dobro znati koliki broj anketiranih je i ispod tog proseka, verujem da je zna~ajan. To je potpuno o~ekivano jer je nivo inflacije visok a cene ska~u u ve}em iznosu od pove}awa plata. Zbog toga nemamo ni {tedwu u bankama a nivo doma}ih investicija u odnosu na strane je skroman“, navodi na{ sagovornik.

Dakle, za prose~nu potro{a~ku korpu potrebna su cela dva minimalca.

Ministarstvo kulture Srbije je na aukciji u aukcijskoj ku}i Doroteum u Be~u kupila za kolekciju Narodnog muzeja Srbije umetni~ko delo srpskog umetnika Uro{a Predi}a „Portret devoj~ice sa kwigom u foteqi“ iz 1884. godine, saop{tilo je ministarstvo.

„Ovim otkupom }e zbirka Narodnog muzeja biti oboga}ena jo{ jednim izuzetnim delom de~ijih portretskih ostvarewa, po kojima je Uro{ Predi} bio bez premca u srpskom slikarstvu krajem 19. i po~etkom 20. veka“, navelo je Ministarstvo kulture. Ministarstvo je navelo da Narodni muzej Srbije u Zbirci srpskog slikarstva 18. i 19. veka poseduje 50 dela Uro{a Predi}a iz svih stvarala~kih faza, od najranijih iz 1867. godine pa sve do radova s kraja ~etrdesetih godina 20. veka. Na slici je prikazana umetnikova sinovica Angelina, a na pole|ini se nalazi originalni zapis autora: „Ova slika je moj rad iz god.1884, Uro{ Predi}, 22. april 1950“. Portret umetnikove sinovice Angeline bi}e izlo`en u stalnoj postavci Narodnog muzeja, zajedno sa Predi}evom slikom „Vredne ru~ice“.

Anketa o potro{wi doma}instava prikazuje da je prose~ni mese~ni prihod u novcu po doma}instvu pro{le godine iznosio 97.705 dinara, a izdaci za li~nu potro{wu su bili 98.165 dinara. U odnosu na 2023. prose~ni mese~ni prihodi ve}i su za 11,1 odsto, ali se gotovo jednako uve}ala i potro{wa za 11,2 odsto. Prose~ni mese~ni prihodi doma}instava u gradskim naseqima iznosili su 99.326 dinara, a u ostalim naseqima 94.727 dinara. Izdaci za potro{wu doma}instava u gradskim naseqima su bili 99.723 dinara, a kod doma}instava u ostalim naseqima 95.290 dinara.

NA [TA GRA\ANI SRBIJE NAJVI[E TRO[E NOVAC Najve}i deo prihoda u novcu dolazi iz plata 53,4 odsto, penzija 30,6 odsto, prihodi od poqoprivrede, lova i ribolova 3,9 odsto. Najve}i deo u potro{wi pak ~inili su izdaci za hranu i bezalkoholna pi}a 36,6 odsto, za stanovawe, vodu, struju i gas 16,3 odsto a potom izdaci za prevoz 8,9 odsto, te za ostale li~ne predmete i usluge – svega 5,9 odsto. Sekretar Ve}a Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlovi} za NIN ka`e da statistika RZS ilustruje da je objektivna situacija takva da visina prose~ne plate jedva mo`e da pokrije osnovne tro{kove `ivota. „Evidentno je da su visina plata i cena u disbalansu. S obzirom na to da nadle`ni, kada prave svoje obra~une, ~esto ne ubroje zaista sve ono {to ~ini osnov-

„Dakle evidentno je da je minimalna zarada koja va`i od januara ve} prevazi|ena. Dvoje u porodici koji rade a primaju minimalac svojim li~nim dohodcima jedva da mogu da podmire ceo iznos prose~ne potro{a~ke korpe. Sva zarada im naime ode samo na to. To je svakako pora`avaju}a ~iwenica“, ka`e Mihajlovi}.

^IM SKO^E PLATE, SKO^E I CENE

Prema wegovim re~ima pove}awe plata kao opcija nije odr`iva u situaciji kada svaki put kada do toga do|e cene sko~e.

„To obesmi{qava rast li~nih dohodaka jer sve ono {to zaposleni time dobije inflacija pojede. Na taj na~in se ni{ta ne posti`e. Ve}e plate imaju smisla samo ako se stabilizuju cene, odnosno prestanu enormno da rastu kako je to sada slu~aj. Stoga je nu`no da se savlada inflacija, a da bi se do toga do{lo dr`ava treba da kontroli{e visinu cena svih osnovnih `ivotnih namirnica. Onda bi plate trebalo uskladiti sa realnim cenama {to bi omogu}ilo rast `ivotnog standarda velikog broja gra|ana“, isti~e Mihajlovi}.

Ekonomista Milan R. Kova~evi} za NIN ka`e da ga ne iznena|uju rezultati ankete i da je re~ o stawu koje kod nas ve} dugo traje.

„Kada se govori o materijalnom polo`aju stanovni{tva uvek se, pogre{no, insistira na iznosu prihoda. Me|utim to nikako ne mo`e biti merilo. To se mo`e kvalitetno ustanoviti samo ako

On dodaje da prose~no doma}instvo prosto ne mo`e da razmi{qa o bilo ~emu drugom do o podmirivawa osnovnih potreba {to je jasan pokazateq da je `ivotni standard ipak veoma nizak.

NOVAC SAMO ZA OSNOVNO – POKAZATEQ SKROMNOG @IVOTA

Predsednik Pokreta za za{titu potro{a~a Srbije Petar Bogosavqevi} za NIN ka`e da podaci Republi~kog zavoda za statistiku jasno ukazuju da je nivo cena u na{oj zemqi ve}i od realnog kao i da nisu u skladu sa kupovnom mo}i gra|ana.

„To zna~i da su zahtevi da se snize paprene cene, koje name}u veliki trgovinski lanci, potpuno opravdani, jer one ne samo da nisu tr`i{ne, ve} nisu ni odr`ive. Pored toga, zarade i penzije nisu u skladu sa objektivnim tro{kovima `ivota. ^iwenica da gra|ani mawe zarade nego {to potro{e predstavqa i odraz siroma{tva koje vlada u na{em dru{tvu. Dok gra|ani u zemqama Evropske unije, ~ija su primawa znatno vi{a nego {to je to slu~aj u Srbiji, od onog {to zarade mogu da podmire sve tro{kove i da im pored toga ostane dovoqno novca za turisti~ka putovawa, kulturne manifestacije i sportske doga|aje, kod nas se najvi{e novca tro{i na kupovinu hrane i pi}a i pla}awe komunalija. Drugim re~ima, veliki broj gra|ana skromno `ivi“, obja{wava na{ sagovornik. Prema wegovim re~ima, evidentno je da bi nadle`ni trebalo da urade ne{to po pitawu visokih tro{kova `ivota sa kojim se suo~avaju gra|ani.

SUDBINSKI SUSRET NA SRPSKOM KOSOVU:

Kad smo upoznali Pavlinu, porodicu Radovanovi}, shvatili smo te`inu i va`nost kumstva. To je preozbiqna stvar za nas Beogra|ane, mi smo spram wih komercijalni vernici. Nismo nikada do`iveli tu ~ast. Na{a }erka Nada sada ima posebnu vezu sa Kosovom i Metohijom. Ta veza je bila presudna za nas dvoje, za na{u qubav. Presre}ni smo, blagosloveni!

Ovako za Sputwik govore Nenad Mirkovi} i Ivana Mali{i} koji su za Vaskrs bili na posebnom putovawu. I{li su u Orahovac, da krste svoju bebu, na mestu gde se desio wihov sudbinski susret.

„Upoznali su se pre ta~no dve godine na pokloni~kom putovawu koje je organizovala „Metohija za mlade“. Ivana je htela na Kosovo preko agencije koja je otkazala put zbog doga|aja u Ribnikaru, ali je po{to-poto `elela da ode, ranije nije bila. Tra`ila je drugu opciju i na{la „moje“ putovawe“, pri~a nam Nenad.

Dodaje da wegov put na kome je sreo qubav svog `ivota nije bio planiran. On je usko~io, umesto druga ~iji se otac razboleo. ^ak wemu nije ni prvom ponu|eno da ode, ali morao je, ne{to ga je vuklo.

„Imao sam `equ, ranije sam bio samo na Gazimestanu, u ovakvoj turi nikada nisam bio. To je neverovatno iskustvo bilo, tamo smo se, naravno, videli, ali se nismo upoznali. Ona je bila sa majkom, a vodi~ nam je pri~ao kako je on upoznao svoju `enu ba{ na tom putovawu“.

QUBAV BLAGOSLOVENA NADOM Nenad, koji se bavi fotografijom, u vajber grupi poklonika podelio je slike i snimke. Na{ao je Ivanu u spisku kontakata

i direktno joj pisao.

„Tako je po~ela na{a pri~a“, ka`e, a Ivana dodaje da je wena verzija malo druga~ija:

„Odmah mi se dopao, kad sam ga ugledala u nekoj gu`vi, privukao mi je pa`wu, zato {to je bio tako markantan. A kasnije me je zainteresovao i sa fotografijama koje je poslao. Bile su prelepe. Kad smo se videli posle mesec dana u Beogradu, to je bilo to“.

Ivanina i Nenadova qubav blagoslovena je Nadom koja je ro|ena pre sedam meseci. Dogodila se blagodat za obe porodice.

„Od prvog dana smo neprestano zajedno. U svemu. Prisustvovao sam i Nadinom dolasku na svet, putujemo zajedno, ja volim planinsko tr~awe, devojke idu svuda sa mnom“.

NADINA DUHOVNA SESTRA

Nada je ve} osvojila mnoge vrhove. U~e je da se ne pla{i bilo ~ega. Da bude jaka, neustra{iva i istrajna, kao na{i qudi na Kosometu. Odlu~ili su da je tamo i krste.

„Pavlinu Radovanovi} smo upoznali tokom pokloni~kog putovawa, u Prizrenu, ja sam se i fotografisala sa wom, a sada je pristala da bude Nadina duhovna sestra. Ona je toliko slatka, koliko se samo u`ivela u ulogu kume… Svi smo toliko sre}ni, da je to neverovatno“, ka`e mama Ivana.

Nenad dodaje da je Pavlina odmah pristala da kumuje, ali da je bila velika misija do}i do we, wene majke, sve{tenika. Ali sve se namestilo, ba{ kako treba.

„Ugostili su nas kao najro|enije, a Nada je sve to osetila, nije ni jednom za-

plakala. Pavlinina majka joj je sa{ila haqinu za kr{tewe, svi smo dobili predivne poklone. Divni qudi i neverovatno iskustvo“.

ZAHVALNOSTI METOHIJI, NA VEN^AWU

Poneti blagoslovom sa Kosova i Metohije, Nenad i Ivana odlu~ili su se za crkveno ven~awe. Zakazano je za slede}i vikend na Novom Beogradu.

Prave i veliku svadbu, a specijalni gosti bi}e kuma Pavka i wena porodica. Kuma }e i zapevati.

Kako bi, kako ka`u, zahvalili Bogu i Metohiji na blagoslovu, mladi roditeqi na svojoj svadbi napravi}e malu humanitarnu akciju za pomo} Orahovcu.

„Pitali smo sve{tenika {ta im je trenutno najpotrebnije. Prikupi}emo novac za stasidije, to su one stolice sa strane u crkvi. Skupe su, prave ih od drveta koje se i rezbari. Qudi na svadvi daju pare za

muziku, fotografije, na gluposti. Imamo trista gostiju, ako u~estvuju i sa malim prilogom, mo`emo mnogo da pomognemo“, apeluje Nenad.

On misli da qudi koji nisu bili na Kosovu verovatno ne razumeju wihovu qubav i potrebe:

„Treba da odu dole, da vide koja je to snaga, tapija, kakva je na{a ba{tina dole. Nije bitno koliko ste u veri, utisci se nakon posete sla`u, vra}aju ti se, mesecima. Oni `ive u neverovatnim uslovima, sve {to nam se desilo ne mo`e da se opi{e re~ima, kao i putovawe na Kosmet“. Wima je putovawe, pri~a Ivana, donelo veliku blagodat. Imali su samo jednu nedoumicu, da li da se }erka zove Vera ili Nada.

„Ako budemo imali jo{ dece, Pavlina }e i wima biti duhovna sestra, takvo je kod wih pravilo koje }emo, naravno, po{tovati“, zakqu~uje Nenad.

Pavlina Radovanovi} dr`i ”na krstu” Nadu Mirkovi}

BLAGOJE JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (19)

uKo je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Koga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na - Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?

Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}

ARGENTINA JE GODINAMA KRILA RATNOG ZLO^INCA:

U pregovorima Argentine i Jugoslavije dominirale su me|usobne optu`be

Kada je atentat koji je po~inio Blagoje Jovovi} razotkrio Paveli}evu lokaciju i skloni{te, kao i wegov beg, zapo~eli su intenzivni pregovori izme|u jugoslovenske vlade, preko wenog ambasadora Petrovi}a, argentinskog Ministarstva spoqnih poslova i argentinske ambasade u Beogradu, i wihovog ambasadora Onorija Roigta, tokom kojih su nastale me|usobne optu`be izme|u tih dveju zemaqa.

Dana 16. aprila 1957, Ambasada Federativne Narodne Republike Jugoslavije slu`beno je poslala notu Ministarstvu spoqnih poslova Republike Argentine, u kojoj je postavila pitawe {ta je sa nalogom jugoslovenske vlade za hap{ewe i izru~ewe zlo~inca dr Ante Paveli}a, koji se nalazio na teritoriji Republike Argentine.

Dana 18. aprila 1957, diplomatski predstavnik argentinske ambasade u Parizu poslao je notu ministru spoqnih poslova, Alfonsu de Laferereu, kako bi ga obavestio o reperkusijama koje je izazvao atentat na Paveli}a u Parizu. U noti je spomenuo da je atentat, ~ija `rtva je bi biv{i lider hrvatskih usta{a Ante Paveli}, komentarisala lokalna {tampa kao ozlogla{enu vest, a samog Antu Paveli}a svrstavala u ratne zlo~ince. Razni pariski mediji tvrdili su da Paveli} sara|uje sa svrgnutom Peronovom vladom. U noti je izra`eno mi{qewe raznih medija, poput L’Aurore ~iji je urednik tvrdio da je 1951. Peron, biv{i firerov {pijun – bogato pla}en – kako je i otkriveno u arhivi generala Faupela, koji je tada bio {ef nema~kih obave{tajnih slu`bi za Ju`nu Ameriku – odbio je prvi zahtev jugoslovenske vlade za izru~ewe, ali da je 1955, nakon Peronovog pada, Lonardijeva vojna vlada tako|e odbila izru~ewe, tvrde}i da ne postoji sporazum o tome izme|u dve zemqe. S druge strane, urednik lista L’Aurore, ponovio je mi{qewe lista

Le Monde o izru~ewu. Ovaj list tvrdio je da se, nakon {to su fa{isti~ki re`imi pali u Sredwoj Evropi, podrazumevalo da }e Paveli} prona}i uto~i{te u onim delovima sveta gde su ti re`imi pre`iveli, kao {to je to bilo u [paniji ili Argentini. Smatrao je neuobi~ajenim da novi argentinski re`im odbija zahtev za izru~ewe tog bednika. Kada je argentinska vlada 18. april uspostavila policijsku stra`u nad Paveli}evim domom kako bi spre~ila wegov beg, otkrili su da je ve} pobegao. Izjava broj 501, od 23. aprila 1957, koju je sastavio pravni savetnik Ministarstva spoqnih poslova Argentine, Isidro Ruis Moreno, nosila je naziv Treba li prihvatiti zahtev jugoslovenske ambasade za izru~ewe Ante Paveli}a. Tom izjavom je potvrdio da je ovo bio drugi put da je Jugoslavija podnela zahtev za izru~ewe i nalog za hap{ewe Paveli}a. Prvi put je to u~iweno 1947, kada su ga potra`ivali kao ratnog zlo~inca. Ovaj drugi put je bilo druga~ije. Novi zahtev temeqio se na novim postupcima, na osnovu optu`nice od 7. maja 1956. i odluke od 19.

ZAKASNELE NAREDBE

istog meseca i godine, donete od strane Saveta Regionalnog suda u Zagrebu. Ona iz 1951. godine je zamewena i nametale su mu se optu`be za krivi~na dela ka`wiva Krivi~nim zakonom Jugoslavije. Jugoslovenska ambasada se pozvala na ~lan 646 po pitawu izru~ewa, odnosno, u nedostatku sklopqenih sporazuma izme|u zemaqa, morale su da postupe po principu reciprociteta, prema ~emu se pristupalo primeni argentinskog zakona br. 1612, kojim se u ~lanu 1 defini{e „da stranim vladama, primenom reciprociteta, mo`e da preda svakog pojedinca ukoliko su ga sudovi zemqe wegovog porekla i koja ga potra`uje – osudili, pod uslovom da je to ’obi~no’ krivi~no delo ili prekr{aj i da je ka`wiv kaznom od najmawe godinu dana zatvora“. U Izjavi br. 501 se tako|e navodi da je zahtev za izru~ewe podnet diplomatskim putem, uz nalog za hap{ewe koju je izdao zagreba~ki sud, sa naznakom datuma kada su se dogodila krivi~na dela zbog kojih je zahtev i poslat, pa su uslovi iz ~l. 12 Zakona bili ispuweni, budu}i da su

Ministar spoqnih poslova Alfonso de Laferere je 29. aprila putem note obavestio ambasadu FNRJ da je odlu~io da sprovede hap{ewe i izru~ewe optu`enog Ante Paveli}a u skladu sa procedurom utvr|enom Zakonom br. 1612. Obavestio je da je 24. istog meseca zatra`io od ministra unutra{wih poslova da uhapsi optu`enog i da je wegov krivi~ni dosije poslao Ministarstvu pravde na uvid. Ostog dana generalni direktor Ministarstva unutra{wih poslova Karlos de Kuwa zatra`io je da se dosije 040-Tajno-1957 dostavi Odseku za koordinaciju policije radi sprovo|ewa zahteva za izru~ewe Ante Paveli}a. Ali on je ve} bio sklowen na jugu Argentine...

1707. - Stupio je na snagu Zakon o Uniji kojom su se kraqevine [kotska i Engleska ujedinile u Veliku Britaniju.

1778. - U Somboru je otvorena „Preparandija” - prva srpska u~iteqska {kola.

1858. - Crnogorci su na Grahovu potukli znatno ja~e otomanske trupe. Posle te pobede, uz podr{ku Francuske, me|unarodna komisija je 1860. odredila granicu izme|u Otomanskog carstva i Crne Gore kojoj su pripojeni Grahovo, Rudine, Nik{i}ka @upa i Gorwi Vasojevi}i.

1866. - U Srbiji su pu{tene u promet prve po{tanke marke. Istog dana 1874. prve po{tanske marke pu{tene su u promet i u Crnoj Gori.

zlo~ini za koje je Paveli} optu`en ka`wivi Krivi~nim zakonom Jugoslavije i odnose se na krivi~na dela protiv `ivota vi{e lica, pored toga {to je podsticao na ubijawe stanovnika ~itavih gradova, po`arima i pqa~kom, makar oni koji se nisu mogli definisati kao krivi~na dela politi~ke prirode. Vrhovni sud je pristupio overi dokumentacije koju je ambasada predo~ila uz zahtev za ekstradiciju.

Na dan 24. aprila, ministar spoqnih poslova Alfonso de Laferere je poslao dopis ministru unutra{wih poslova Karlosu Alkonada Aramburuu, kojim ga je obavestio da je odlu~eno da se postupa po zahtevu ambasade Jugoslavije za izru~ewe Ante Paveli}a. Prema ~lanu 15. Zakona br. 1612, nazna~eno je da se hap{ewe optu`enog sprovede kako bi se, u skladu sa odlukom ministra pravde, podvrgao odgovaraju}em su|ewu. Ministar prosvete i pravde Ernesto Salas primio je 25. aprila, sa overenom kopijom, zahtev ambasade Jugoslavije za izru~ewe Ante Paveli}a, sa svom propratnom dokumentacijom, da bi ga prosledio nadle`nom sudu na postupawe.

Dana 30. aprila, pukovnik Euhenio Sketini , {ef Odseka za koordinaciju policije argentinskog Ministarstva unutra{wih poslova, poslao je notu generalnom direktoru Ministarstva unutra{wih poslova Karlosu de Kuwi, kao odgovor na notu koju je primio prethodnog dana, obave{tavaju}i ga da je 23. aprila ove godine teleprinterom, pod oznakom Vrlo hitno - Preporu~eno, od svih policijskih organa u zemqi zahtevano da preduzmu odgovaraju}e mere da spre~e lice Antonio Serdar ili Arawo{ Pal ili Ante Paveli} da napusti dr`avnu teritoriju. Dana 25. aprila, preporu~eno je da se navedeno lice uhapsi.

l U slede}em broju: Hrvatski firer je nestao u trenutku kada je trebalo da bude sproveden u pritvor

1886. - U ^ikagu je 40.000 radnika stupilo u {trajk, zahtevaju}i boqe uslove rada, izra`ene u paroli „Tri osmice” - po osam sati rada, odmora i kulturnog uzdizawa. U sukobu s policijom ubijeno je {est i raweno oko 50 radnika. Od 1889. taj dan se slavi kao Me|unarodni praznik rada. U Srbiji je prvi put proslavqen 1894.

1925. - Kipar je zvani~no postao britanska kolonija. Velika Britanija je 1878. Kipar preuzela od Otomanskog carstva, a 1914. je anektirala to ostrvo.

1931. - Zvani~no je otvoren „Empajer stejt bilding”, wujor{ki oblakoder visok 102 sprata, tada najvi{a zgrada u svetu.

1945. - Nema~ki nacisti~ki lider Jozef Gebels, ministar prosvete i propagande po dolasku nacista na vlast 1933, ubio se u bunkeru u Berlinu iz straha od odgovornosti za nacisti~ke zlo~ine u Drugom svetskom ratu. Gebels se ubio zajedno s celom porodicom u posledwim ~asovima pred pad Berlina.

1978. - Japanski istra`iva~ Naomi Uemura postao je prvi ~ovek koji je sam stigao na Severni pol, pre{av{i 950 kilometara sankama s pse}om zapregom.

1994. - U trci za „Gran Pri San Marina” poginuo je brazilski automobilski as Airton Sena jedan od najboqih voza~a „formule 1” u istoriji.

1995. - Artiqerijskim napadom na Pakrac po~ela je ofanziva hrvatskih snaga na Zapadnu Slavoniju pod nazivom „Bqesak”. Par dana kasnije Hrvatska je preuzela kontrolu nad celim podru~jem, a desetine hiqada Srba izbegle su u BIH i Srbiju.

2004. - U Briselu su podignute zastave deset novih ~lanica Evropske unije (EU) ~ime se broj zemaqa koje ~ine tu ekonomsko-politi~ku integraciju popeo na 450 miliona stanovnika. Punopravne ~lanice EU zvani~no su postale: Ma|arska, Poqska, ^e{ka, Slova~ka, Slovenija, Kipar, Malta, Estonija, Letonija i Litvanija. To je bilo najve}e pro{irewe EU od osnivawa 1957. godine.

2021. - Kona~na faza okon~awa ameri~kog rata u Avganistanu po~ela je povla~ewem preostalih vojnika. SAD i saveznici iz NATO u{li su u Avganistan 2001. kako bi zbacili talibansku vladu koja je {titila ekstremiste Al Kaide, xihadisti~ke grupe odgovorne za napade na Wujork i Va{ington 11. septembra iste godine.

Blagoje Jovovi}

Blagoje Jovovi} u Mar del Plati po~etkom pedestih godina

BORBA ZA SLOBODU SRBIJE:

Kako je Milo{ Obrenovi} uspeo da podigne Drugi srpski ustanak!

U prole}e 23. aprila 1815. godine, zapo~eta je druga faza srpske revolucije. Tada je podignut Drugi srpski ustanak u Takovu, sa kona~nim ciqem samostalnosti srpskog seqaka i ukidawem turskog feudalizma.

Druga faza Srpske revolucije je bila rezultat propasti Prvog srpskog ustanka. Me|utim, ovaj krah nije slomio duh otpora kod naroda, a me|u ustanicima se istakao novi predvodnik, tridesetpetogodi{wi Milo{ Obrenovi}.

Milo{eva strategija je bila druga~ija od Kara|or|eve. Smatrao je da se glavne bitke dobijaju diplomatskim pregovorima. Sa druge strane oru`ane sukobe koji su trajali ne{to du`e od ~etiri meseca, izbegavao je po svaku cenu.

DOGA\AJI KOJI SU PRETHODILI

Turci su na jesen 1813. godine zaposeli Beogradski pa{aluk, iako su srpski ustanici dobili amnestiju od turskih vlasti, narod je ubrzo postao `rtva obnovqene uprave. Novopostavqeni vezir Sulejman-pa{a Skopqak, izabrao je pokorne knezove, a Milo{u je dodelio tri nahije. Me|utim wegovo surovo postupawe prema Srbima izaziva op{te nezadovoqstvo.

Do kulminacije je do{lo na jesen 1814. godine, izbijawem Haxi-Prodanove bune u okolini ^a~ka, koja se pro{irila i na okolne nahije. Milo{ Obrenovi} se trudio sa jo{ nekoliko knezova da ugu{i ovu bunu, jer je smatrao da je podignuta u nepovoqno vreme, na jesen.

Predvodnik bune, Haxi – Prodan Gligorijevi}, posle neuspeha pobegao je u Vla{ku, a Sulejman-pa{a se obra~unao sa narodom, usmrtiv{i oko 300 istaknutih Srba u~esnika bune. Me|utim, on je shvatio da mir ne}e dugo potrajati.

Stoga je u februaru 1815. godine, pozvao knezove u Beograd, me|u kojima je bio

i Milo{. Svoj dolazak, neki od wih su platili glavom. I Milo{ nakratko postaje zarobqenik, me|utim poznat po svojoj lukavosti on koristi pa{ine slabosti i pod izgovorom br`eg sakupqawa nameta, uspeva da se vrati u svoju nahiju.

Dok je Milo{ smi{qao plan za svoje izbavqewe, knezovi beogradske, vaqevske i rudni~ke nahije smi{qali su plan pobune. Ustanak je osmi{qen tako da bude buna protiv samog Sulejman – pa{e Skopqaka, lukavo izbegavaju}i da se spomene vrhovna osmanlijska vlast. Milo{ i sam lukav po prirodi, kao {to se prethodno pokazalo, se slo`io sa ovim planom kad mu je predo~en.

KONA^NA ODLUKA

Kona~na odluka je doneta 23. aprila 1815. godine, na praznik Cveti (pokretni praznik, koji svake godine pada na drugi datum) u Takovu, kada se dogodio zbor narodnih prvaka.

Na ovom saboru su se okupili svi vi|eniji qudi nahije i okolnih sela. Pripreme i planovi su dr`ani u strogoj tajnosti, ali je definitivno bilo re{eno da teror i zulum vi{e ne mogu da se trpe. Za vo|u je izabran knez Milo{ Obrenovi}, kasnije

tvorac moderne srpske dr`ave. Razlika u odnosu na prethodni ustanak je bila ta {to su Srbi sada ustali protiv legalne vlasti i Sulejman-pa{e, vode}i se iskustvom da uz minimalne borbe, bez nepotrebnog prolivawa krvi i sredstava, mogu dobiti bitku. Iako formalno neobrazovan, lukavi knez Milo{ je odmah shvatio da dugo ratovawe ne ide u korist srpskoj strani i da mora odmah ostvariti uspehe tj. osloboditi teritorije, {to bi mu dalo prednost u pregovorima sa Turcima.

Najpoznatije bitke koje su obele`ile ovaj ustanak i odredile daqi tok druge faze su bitka kod Qubi}a koja je bila ujedno i prva. Milo{u je posle ove bitke porastao ugled, a ugwetavanom narodu se vratila nada. Zatim je usledila bitka kod Pale`a i bitka za Po`arevac. Oru`ani sukobi izme|u dve strane, su prekinuti posle bitke na Dubqu gde je srpska strana izvojevala pobedu.

Ovi doga|aji su se mawe ili vi{e odvijali prema Milo{evom planu, koji je prekinuo komunikacije du` Carigradskog druma i oslobodio Centralnu Srbiju. Kao ve{t diplomata, Milo{ potom stupa u pregovore sa Kur{id – pa{om i Mara{li

Ali- pa{om, zakqu~uju}i usmeni dogovor o prekidu oru`anih dejstava 25. oktobra 1815. godine.

Ovim sporazumom Srbi izme|u ostalog dobijaju povlastice da sami skupqaju danak i da u~estvuju u su|ewima, nadaqe su sami postavqali knezove a Beogradski pa{aluk dobija me{ovitu upravu.

EPILOG

Borba za uspostavqawe samostalne vlasti je tek usledila. Sa dobrom polaznom ta~kom i uz pomo} Rusije usledili su dugotrajni pregovori.

Iako su odugovla~ili da formalizuju dogovor, posle poraza od strane Rusije i sklapawa Jedrenskog mira 1828. godine, Osmanlije su morale da izdaju pismene garancije. Prema ovom mirovnom ugovoru Osmanlije su se obavezale da Srbija anektira {est nahija koje su prethodno osvojili u Prvom srpskom ustanku. Kona~no, Kne`evina Srbija je dobila svoju samoupravu u okviru Osmanske imperije izdavawem dva hati{erifa iz 1830. i 1833. godine. Ciq ustanka je postignut i Srbija tada dobija svoju zakonodavnu vlast, ustav i pravo na naslednu dinastiju.

Me|utim, Milo{ i ostali ustanici se nisu zadovoqavali prividom slobode. Wegov ciq je jasan, a uz pomo} istorijski povoqnih trenutaka i diplomatskih ve{tina Milo{ poku{ava na sve na~ine da izdejstvuje nezavisnu vlast. I pored toga {to je ostao upam}en kao jedini hri{}anski vladar sa pravom nasle|ivawa u okvirima Osmanlijskog carstva, wegov posao je dovr{en tek za vreme Milana Obrenovi}a. Mo`emo re}i da je na simboli~an na~in, krug zatvoren.

Stoga Drugi srpski ustanak mo`emo smatrati va`nim korakom ka kona~nom oslobo|ewu od vi{evekovnog turskog jarma.

Koja je najstarija crkva u Beogradu?

U bogatoj i dugoj istoriji Beograda, vezanoj za dr`ave dva hri{}anska naroda, postavqa se pitawe – koja je nastarija crkva u glavnom gradu? Za jedne, to je Crkva Ru`ica, kraj Kapele Svete Petke, drugi }e re}i Nikolajevska crkva u Zemunu, a tre}i gledati u Sabornu crkvu.

Iako se Crkva Ru`ica spomiwe kao najstarija u Beogradu, istori~ar Vladimir Dulovi} napomiwe da je sama zgrada do ulaska srpske vojske u Beogradsku tvr|avu 1867. godine bila barutana.

U Tvr|avi su postojale dve xamije, jedna u Gorwem, druga u Dowem gradu, ali crkvi naravno nije bilo, jer ni hri{}anima nije bio dozvoqen pristup“, objasnio je on. Nakon {to je postala garnizonska crkva, ime je, dodaje, nasledila iz narodne tradicije, ta~nije predawa o tri sestre Ru`ici, Marici i Cveti koje su navodno podigle crkve na prostoru Tvr|ave i dale im svoja imena.

„Neko je u nekom trenu povezao te pojmove, iako Crkva Ru`ica zapravo nema tu vrstu posvete – samo je ime postalo popularno“, kazao je.

Ako posmatramo samo Beograd, bez dana{wih predgra|a, nekada{wih sela i Zemuna, najstarija je Saborna crkva, istakao je.

„Saborna crkva je naslednica crkve koja se nalazila na istom mestu, i koja je gra|ena s po~etka 18. veka, tokom Habzbur{ke vladavine izme|u 1717. i 1739. godine. Pre toga se jedna druga crkva, tako|e posve}ena Svetom arhangelu Mihailu, nalazila u blizini. Gde, to bi morala da poka`u arheolo{ka istra`ivawa, ali pretpostavqa se ili na mestu ambasade Austrije, ili Patrijar{ije, ili mo`da Konaka kwegiwe Qubice“, dodao je.

Ta se crkva spomiwe u starim planovima i sigurno je tu postojala u 16. i 17. veku, ali da li i pre toga, otvoreno je pitawe, dodaje istori~ar.

Kao jedna od najstarijih hri{}anskih bogomoqa u Beogradu spomiwe se i Nikolajevska crkva u Zemunu.

„Wena je gradwa po~ela 1745. dok je zvonik dodat malo kasnije. [tefan Gerlah, austrijski putopisac, dokumentuju}i svoj put niz Dunav kod Zemuna 1573. godine, zabele`io je da su hri{}ani imali svoju crkvu podno tvr|ave i brega – to je to mesto. On nije konkretno rekao da je to Crkva Svetog Nikole, ali mo`emo pretpostaviti da je o woj re~. Turci nisu dozvoqavali da se podi`u nove crkve, osim na ve} postoje}im temeqima, zbog ~ega mo`emo pretpostaviti da je crkva o kojoj se govori 1573. godine sagra|ena na temeqima neke sredwovekovne crkve“, naveo je on.

Me|utim, podse}a, nisu ra|ena arheolo{ka iskopavawa koja bi to dokazala ili opovrgla.

Starije crkve u Beogradu vi{e ne postoje, ka`e Dulovi}, iako nau~nici znaju za neke od wih.

„Znamo za crkvu posve}enu Uspewu Presvete Bogorodice, koja je bila saborna u Sredwem veku, a nalazila se u Dowem gradu. Verovatno je obnovqena i pro{irena za vre-

Saborna crkva

me despota Stefana Lazarevi}a, me|utim vrlo verovatno je ta ista crkva postojala ve} u 11. veku. Nakon zauzimawa Beograda 1521. godine pretvorena je u xamiju. Fizi~ki je postojala sve do opsade 1717, kada je do{lo do eksplozije u barutnom magacinu, koji se nalazio pored we, u karavanseraju. Znamo kako je izgledala, jer joj je izgled sa~uvan na pojedinim starim crte`ima“, rekao je Dulovi}.

Crkva Ru`ica, na Kalemegdanu

OVDE SE JEDE NAJBOQE PE^EWE U SRBIJI: Jedni se kunu u ^a~ak, drugi u Mladenovac, a selo Stopawa

Srpska doma}a kuhiwa je miks raznih gastronomija, ali od svih specijaliteta na ovom svetu Srbi najvi{e vole kad im zamiri{e pe~ewe - hrskava zlatna korica, so~na krtina pro{arana belim, vru}e, mirisno, lepi se za prste, titra na nepcima, pa osvaja celo bi}e. Otkrili smo gde se jede najboqe pe~ewe u Srbiji - da li je ^a~ak ili Mladenovac, Ni{, Beograd ili Novi Sad... Cela Srbija je premre`ena pe~ewarama.

Jedna od najva`nijih stvari na svetu jeste hrana. Oko we se svakome od nas vrti svaki dan –od doru~ka do ve~ere. A omiqena hrana ve}ine Srba – kada se zasite paste, ~ije i avokada – vrti se na ra`wu u pe~ewari. Hrska-

S druge strane je „Kod deda Stavre“ u Sur~inu: Za dobro pe~ewe vi{e ne morate da idete van grada, kod deda Stavre se prave specijaliteti iz srca Srbije, ka`u. Ipak, kad su pe~eware u pitawu, ~ini se da je glavni deo Beograda – Mladenovac.

Svako ko proba prasence u ~uvenoj „Da{~ari“, zaboravi}e na sve drugo meso.

^uveno je pe~ewe i iz restorana „MB Mladenovac“, koji radi punih 25 godina.

NOVI SAD

Kada je re~ o Novom Sadu, u samom gradu najboqe su pe~ewara „Knin“ – mesto na kome se ose}ate kao gosti pravih doma}ina i „Trojka“ – nalazi se odmah pored „Knina“.

va zlatna korica, softano meso, pretop ili mo~a, vru} hleb… Mo`ete li da zamislite miris? Mi ga ose}amo i kre}emo na put –do najboqih pe~ewara u Srbiji, taman u susret 1. maju.

U bilo kom delu Srbije da se zadesite, na}i }ete mesto gde se priprema pe~ewe od kog polazi voda na usta.

Iako kilogram pe~ewa nije jeftin (u prestonici oko 3.000 dinara), u pe~ewari u mom kom{iluku u Beogradu oko ve}ih praznika postoji lista ~ekawa na kojoj ima i do 700 upisanih. Na{a turneja po~iwe od Beograda.

BEOGRAD

Prestonica je oduvek bila otvorena za razne kulture, a istorija nam u nasle|e ostavila razne gastro-specijalitete koji su vremenom postali na{i – ali svakom Srbinu se usta u osmeh razvuku na pomen pe~ewa. I svako }e znati da vam u trenutku preporu~i „najboqu“.

Pe~ewara „Banija“ nalazi se na starom auto-putu za Novi Sad, sprema jagwe}e i prase}e pe~ewe, ro{tiq i teletinu ispod sa~a. ^esta preporuka je restoran „Kesten” na Be`anijskoj kosi, a popularno je i pe~ewe iz restorana „Plitvice” na Ledinama.

Pe~ewara BSK nalazi se u Bor~i, do we }ete nekako sti}i, ali iz we }e vam biti te{ko iza}i.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Aktivira se va{a kreativnost i `eqa za samoizra`avawem. Mo`ete da imate ideje za nove projekte ili hobije. Javqa se potreba za komunikacijom sa najmilijima i ja~awem porodi~nih veza. Raspolo`ewe }e varirati od ushi}enosti do zami{qenosti, zbog preispitivawa `ivotnih prioriteta. Za vikend mo`ete da upoznate osobu koja }e igrati va`nu ulogu u va{oj bliskoj budu}nosti.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ova nedeqa donosi vreme unutra{we transformacije. Mo`e da nastane situacija koja zahteva strpqewe i mudrost. Pogodnao je vreme za ku}ne poslove i unapre|ewe doma. Mogu}a je `eqa za promenom enterijera ili kupovinom novih predmeta. Emocije su ujedna~ene, iako mo`e do}i do naleta nostalgije. Mo`ete da dobijete vesti od daqih ro|aka ili starih poznanika.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Mogu}e je uspostavqawe korisnih poslovnih kontakata ili upoznavawe osobe koja nudi zanimqivu saradwu. Uspeh je mogu} u u~ewu ili poslu koji zahteva intelektualni anga`man. Do vikenda se javqa potreba za odmorom i mirom, mo`da }ete po`eleti da pobegnete u prirodu. Mogu}i su mawi dodatni prihodi. Dru`ewe s prijateqima donosi zadovoqstvo i nove ideje.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ova nedeqa je pogodna za realizaciju dugo planiranih projekata. Uspeh u profesionalnim aktivnostima je mogu}, naro~ito ako se bavite umetno{}u ili radom s qudima. Mogu da vas iznenade situacije koje zahtevaju prilago|avawe. Prilika za ja~awe porodi~nih odnosa i re{avawe svakodnevnih pitawa. Mogu}i su tro{kovi za poklone. Vikend donosi u`ivawe s voqenima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Nedequ zapo~iwete s vi{kom energije i `eqom za delovawem. Dani su puni doga|aja i sastanaka na kojima mo`ete da poka`ete svoje liderske kvalitete. O~ekuje vas situacija koja tra`i taktiku. Pogodni dani za rad na kreativnim projektima. Mo`ete da dobijete va`ne informacije koje }e uticati na budu}e planove. Razgovori s prijateqima donose nove perspektive.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

A mo`da i popularnije od wih su u Veterniku „Travica“ i „Kod Du}e“.

NI[

Jedna od najpoznatijih pe~ewara u Ni{u jeste pe~ewara „Tawa“ na Bulevaru Nemawi}a, kod pijace „Bo{ko Buha“ – otvorena je pre 25 godina i od tada radi bez prekida, a gra|ani u woj mogu da kupe prase}e i jagwe}e pe~ewe.

„Topi se u ustima, ukusno, odli~no ispe~eno…“, samo su neki od razloga koje kupci navode kao razloge {to su stalni kupci pe~eware „Tawa“.

Uz odli~an kvalitet, navode i pristupa~nu cenu, pa se tako kilogram prasetine u ovoj radwi mo`e da kupi za 2.000 dinara, a jagwetine za 2.500 dinara. Osim Ni{lija u pe~ewari „Tawa“ pe~ewe redovno kupuju i stanovnici okolnih op{tina, a prema prodavaca, wihovi kupci su neretko i iz Leskovca, Vrawa, Pirota. ^A^AK

^a~ak je grad nadaleko poznat po pe~ewu – kako jagwe}em, tako i prase}em.

O tome svedo~e i redovi koji se stvaraju za velike praznike – Bo`i}, Uskrs, ali i qudi koji slave ~esto naru~uju u svojim omiqenim pe~ewarama ovu ukusnu slanu poslasticu. U gradu pored Morave ima dosta ugosti-

Ova nedeqa donosi preispitivawe vrednosti i tra`ewe novog pravca u `ivotu. Mogu}e upoznavawe osobe koja nudi zanimqivu saradwu ili dragoceno iskustvo. Pogodni dani za dugoro~ne projekte i planirawe budu}nosti. Raste potreba za emocionalnim odmorom. Mogu}i su tro{kovi za obrazovawe ili li~ni razvoj. Tokom vikenda mo`ete da dobijete lepe vesti iz inostranstva.

teqskih objekata tog tipa. Nadaleko su poznate pe~eware „Kod Brana“, „Kod Dragi{e“, kao i one „Jankovi}“ i „Ana“. ^a~ani ka`u da je ipak vru}e jagwence i prasence najukusnije „Kod Brana“ i u pe~ewari „Jankovi}“. „Sviwsko meso ko{ta u pe~ewarama za jedan kilogram od 1.500 dinara pa navi{e, a vru}a jaga najmawe 2.500“, ispri~ala je Marija Grbovi} Qubici Soki}, reporterki Nova.rs. ZLATIBOR

Zlatiborsko selo Ma~kat mnogi nazivaju srpskim „hramom pe~ewa“. Posetioci Zlatibora ali i putnici namernici ne zaobilaze Ma~kat i vru}e, za prste lepqivo pe~ewe.

Me|u vi{e pe~ewara, koje su proslavile ovo selo, najoznatija je ,,Bajo“, ali po ukusu i kvalitetu ne zaostaju ni druge. U restoranima Ma~kata se mogu pojesti i retki specijaliteti od iznutrica kao {to je sarmica u jagwe}oj maramici, ali i raznovrsni suhomesnati proizvodi koje masovno i uspe{no proizvode me{tani ovog zlatiborskog sela.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Pogodni dani za uspostavqawe novih kontakata i ja~awe postoje}ih odnosa. Uspeh je mogu} u timskom radu i projektima koji zahtevaju koordinaciju. Javqa se potreba za dono{ewem va`ne odluke u vezi s karijerom. Ova nedeqe pogodna je za li~ne projekte i izra`avawe individualnosti. Mogu}i su mawi dodatni prihodi. Vikend donosi kontakt sa nekim iz pro{losti.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Ova nedeqa za vas je vreme unutra{wih preispitivawa i dubokih emocija. Mo`ete da nai|ete na situaciju koja tra`i odlu~nost i samopouzdawe. Povoqni dani za kreativne projekte i li~ni razvoj. Raste potreba za emocionalnim mirom i povla~ewem. Mogu}i su tro{kovi za obrazovawe ili li~ni napredak. Vikend mo`e da donese informacije koje }e uticati na va{u budu}nost.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Nedequ zapo~iwete radoznalo{}u i `eqom da pro{irite vidike. Povoqni dani za putovawa, nova poznanstva i kontakte sa strancima. O~ekujte poslovne ponude vezane za me|unarodnu saradwu. Mo`e da vas zatekne situacija koja tra`i mudrost i strpqewe. Dobri dani za dugoro~ne projekte i strate{ko planirawe. Mogu}i su mawi dodatni prihodi. Provedite vreme sa bliskima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ova nedeqa je vreme profesionalnih uspeha i priznawa. Mo`e da vam se uka`e prilika da poka`ete svoje liderske i organizacione sposobnosti. Povoqni dani za karijerne ciqeve i napredak. Javqa se potreba za emocionalnim odmorom. Finansijska situacija je stabilna, a mogu}i su i dodatni prihodi. Sti`u vesti koje }e vas obradovati, posebno ako se odnose na posao.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Porast kreativnosti i potreba za samoizra`avawem. Odli~ni dani za inovativne projekte i nove ideje. Uspeh je mogu} u nauci, tehnologiji ili umetnosti. O~ekuje vas izazov koji zahteva prilago|avawe. Pogodna nedeqa za li~ne projekte. Finansijska situacija je stabilna, a mogu}i su dodatni prihodi. Vikend donosi prijatno dru`ewe s qudima sli~nih interesovawa.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Duhovni rast i unutra{wi razvoj. Ova nedeqa bi}e obele`ena osetqivo{}u i dubokim razumevawem okoline. Mo`ete da se na|ete u situaciji koja tra`i saose}awe i spremnost na pomo}. Pogodni dani za kreativne projekte i li~ni razvoj. Raste potreba za samoposmatrawem. Mogu}i su tro{kovi za duhovne prakse. Sti`u inspirativne vesti vezane za va{ kreativni put.

Pored Ma~kata pe~ewe je proslavilo i restoran ,,Lojo“ u Su{ici, neposredno pre Zlatibora, ali i restoran ,,Pego“ u [qivovici na putu ka Kremnima i Vi{egradu. ARAN\ELOVAC

Uvek treba slu{ati prave izvore, a jedan na{ nam je rekao da treba oti}i u pe~ewaru „Mali

hrast“ u Bukoviku pored Aran|elovca – na prase}e „bajadere“. PO@AREVAC

Pe~ewe iz Pe~eware „Veqkovi}“ iz sela Bare kod Po`arevca prodaje se i u Be~u. Mladi doma}in Jovan Veqkovi}, naslednik kraqevstva pe~ewa, sprema prase}e pe~ewe, sviwsko pe~ewe, prase}e bajadere.

STOPAWA

Na magistralnom putu izme|u Trstenika i Kru{evca nalazi se selo Stopawa koje ima 1.300 stanovnika i osam pe~ewara – {to zna~i da na 162 stanovnika postoji jedna pe~ewara. A bilo ih je i vi{e u Stopawi. Iako me{tani `ive od poqoprivrede, ekonomsku sliku kraja popravqaju kafane pokraj puta. Me{tani se hvale da je i aktuelni ameri~ki predsednik Bajden 2009. probao pe~ewe u Stopawi.

A tamo su pe~eware de`urne kao apoteke – rade 24 sata, dok {kolarci u`inaju sendvi~ sa 100 grama prasetine. Miris vru}eg pe~ewa {iri se glavnom ulicom, a red za pe~ewe ~eka se i nedeqom.

Znaci koje vam telo {aqe usled nedostatka vitamina D

Simptomi nedostatka vitamina D mogu ukqu~ivati umor, ~este infekcije, anksioznost, bolove u kostima i usporeno zarastawe rana, izme|u ostalog

Vitamin D se ~esto naziva „vitaminom sunca“ jer ga telo proizvodi iz holesterola kada je ko`a izlo`ena sun~evoj svetlosti.

Re~ je o vitaminu rastvorqivom u mastima koji ima kqu~nu ulogu u pravilnom funkcionisawu organizma, ukqu~uju}i zdravqe kostiju i imunog sistema. Tako|e mo`e doprineti za{titi od raznih hroni~nih oboqewa.

Nedostatak vitamina D jedan je od naj~e{}ih nutritivnih deficita u svetu. Na primer, gotovo 42 odsto odraslih u SAD ima nedostatak ovog vitamina.

Vitamin D direktno deluje na }elije koje su zadu`ene za borbu protiv infekcija. Ako ste ~esto bolesni, niska koncentracija vitamina D mo`e biti jedan od faktora koji tome doprinose.

POSNI RECEPT

NAMAZ OD RUKOLE

POTREBNO JE:

n 100 g rukole

n 150 g sirovih semenki suncokreta

n 2 ka{ike maslinovog uqa

n 3 ka{ike kisele pavlake

n 1 ka{ika jogurta

n 1 ~en belog luka

n 1/2 ka{i~ice suvog vla{ca

n 1/2 ka{i~ice seckanog per{unovog lista

n 1/2 ka{i~ice suvog bosiqka

n 1 ka{i~ica soli

n malo mlevenog crnog bibera

PRIPREMA:

Na suvom tigawu tostirajte odnosno prepecite seme suncokreta oko 3-4 minuta non stop me{aju}i. Sve sastojke stavite u blender i izblendajte. ^uvajte u fri`ideru najdu`e 3-4 dana u zatvorenoj staklenoj tegli. Koristi se za sendvi~e, bruskete, kao namaz za hleb ili galete... Ukoliko rukola nije mlada, namaz }e biti gorak. Prijatno!

Istra`ivawa ukazuju na vezu izme|u nedostatka vitamina D i respiratornih infekcija, kao {to su prehlada, bronhitis i upala plu}a.

UMOR

Neka istra`ivawa sugeri{u da mawak vitamina D mo`e izazvati ose}aj umora. Studija iz 2020. godine, sprovedena na 39 dece, pokazala je da su ni`i nivoi vitamina D povezani sa lo{ijim kvalitetom sna, kra}im trajawem sna i kasnijim odlaskom na spavawe — {to sve mo`e doprineti hroni~nom umoru.

BOLOVI U KOSTIMA I LE\IMA

Vitamin D poma`e u o~uvawu zdravqa kostiju poboq{avaju}i apsorpciju kalcijuma. Bolovi u kostima i dowem delu le|a mogu biti znak wegovog nedostatka.

Pregled 81 studije iz 2018. godine otkrio je da osobe sa artritisom, bolovima u mi{i}ima i hroni~nim difuznim bolovima ~esto imaju ni`i nivo vitamina

D u pore|ewu sa zdravim osobama.

ANKSIOZNOST I DEPRESIJA

Nizak nivo vitamina D povezuje se sa pojavom anksioznosti i depresije, naro~ito kod starijih

osoba, navodi „Healthline“

Efekti suplemenata vitamina D su razli~iti, ali pojedine analize iz 2014., 2019. i 2021. godine pokazale su da suplementacija mo`e pomo}i u ubla`avawu simptoma depresije.

USPORENO

ZARASTAWE RANA

Sporo zarastawe rana nakon operacije ili povreda mo`e ukazivati na nedostatak vitamina

D. Na primer, jedno istra`ivawe iz 2019. godine pokazalo je da mawak ovog vitamina ote`ava

^etiri namirnice

Nadutost je neprijatan ose}aj pritiska i te`ine u stomaku koji mo`e biti posledica lo{eg varewa, prekomernog unosa soli, nedostatka vlakana ili stresa. Iako su povremeni slu~ajevi nadutosti sasvim uobi~ajeni, pravilna ishrana mo`e igrati kqu~nu ulogu u wenom ubla`avawu.

Odre|ene namirnice posebno poma`u u olak{avawu varewa, smawewu zadr`avawa vode i podsticawu zdravqa creva. U nastavku su ~etiri namirnice koje mogu pomo}i u borbi protiv ovog ~estog problema:

1. JOGURT

Jogurt je jedan od najboqih prirodnih saveznika u borbi protiv nadutosti, zahvaquju}i probioticima – „dobrim“ bakterijama koje podr`avaju zdravu crevnu floru. Redovno konzumirawe jogurta mo`e poboq{ati varewe i smawiti nelagodnost u stomaku. Istra`ivawa tako|e pokazuju da probiotici mogu poboq{ati u~estalost i konzistenciju

Dr Erik Berg, popularni zdravstveni stru~wak sa preko 12 miliona pratilaca na Jutjubu, isti~e da redovno ispijawe soka od celera mo`e doneti brojne zdravstvene prednosti – posebno u borbi protiv upale. Prema wegovim re~ima, ovo pi}e bi moglo da bude „najmo}niji lek na{eg vremena”. Dr Berg navodi da samo sedam dana konzumirawa ovog niskokalorijskog napitka mo`e doneti zna~ajne zdravstvene koristi.

[TA CELER ^INI TAKO POSEBNIM? Celer sadr`i samo 15 kalorija u dve stabqike, ali je bogat dijetalnim vlaknima, vitaminom K i mawim koli~inama vitamina

odre|ene procese zaceqivawa kod osoba koje su imale stomatolo{ke intervencije.

Veruje se da vitamin D podsti~e proizvodwu jediwewa koja su va`na za stvarawe nove ko`e i kontrolu upalnih procesa, {to je kqu~no za efikasno zaceqivawe rana.

GUBITAK KOSE

Gubitak kose mo`e biti posledica nutritivnih deficita. Posebno se niske vrednosti vitamina D povezuju sa alopecijom areatom — autoimunim

oboqewem koje karakteri{e izra`en gubitak kose.

U studiji iz 2015. godine, lokalna primena sinteti~kog oblika vitamina D tokom 12 nedeqa zna~ajno je doprinela ponovnom rastu kose kod ispitanika.

BOLOVI U MI[I]IMA

Uzroci bolova u mi{i}ima ~esto se te{ko otkrivaju, ali nedostatak vitamina D mo`e biti jedan od wih. Studija iz 2014. godine pokazala je da ~ak 71 odsto osoba koje su patile od hroni~nih bolova ima deficit vitamina D,

koje mogu da smawe nadutost

stolice, {to dodatno doprinosi smawewu nadutosti. Va`no je birati jogurt bez dodatog {e}era i s aktivnim kulturama, kako bi efekat bio najboqi.

2. KRASTAVCI

Krastavci su bogati vodom i prirodnim antioksidansima, poput kvercetina, koji mo`e pomo}i u smawewu upalnih procesa u organizmu. Osim {to hidriraju, krastavci deluju kao prirodni diuretik – podsti~u izbacivawe vi{ka te~nosti iz tela i smawuju zadr`avawe vode, {to je ~est uzrok nadutosti.

3. \UMBIR

\umbir je poznat po svojim protivupalnim svojstvima i sposobnosti da umiri sistem za varewe. Ova biqka mo`e stimulisati pokretqivost creva i pomo}i pri eliminaciji gasova, {to zna~ajno ubla`ava ose}aj nadutosti. Mo`e se konzumirati kao dodatak jelima, u obliku ~aja ili sve`e narendan u smutijima.

4. OVSENE PAHUQICE

Ovas je bogat rastvorqivim vlaknima koja poma`u u regulaciji varewa i prevenciji zatvora – jednog od glavnih uzroka nadutosti. Osim toga, ovsene pahuqice poma`u u odr`avawu stabilnog nivoa {e}era u krvi, ~ime se smawuje rizik od prejedawa i dodatnog pritiska u stomaku. Za najboqi efekat preporu~uje se konzumirawe krupnih ovsenih pahuqica pripremqenih s vodom ili biqnim mlekom.

A i C, kalcijuma i gvo`|a. Sok od celera tako|e sadr`i ~etiri mo}na biqna jediwewa – 3-n-butilftalid, apigenin, kumarinsku kiselinu i kempferol – koja imaju brojne pozitivne zdravstvene efekte.

Mo`e pomo}i u oporavku od mo`danog udara, poboq{ati cerebralnu cirkulaciju i ima antiinflamatorna i antioksidativna svojstva. Apigenin, opu{ta mi{i}e, sni`ava krvni pritisak i poboq{ava san. Tako|e ima antidijabeti~ka svojstva i poma`e qudima sa poreme}ajima pam}ewa, obja{wava dr Berg. Kumarina kiselina je poznata po svojim

antiinflamatornim efektima, a tako|e mo`e pomo}i u regulisawu {e}era u krvi i ubla`avawu simptoma artritisa. Kemferol deluje protiv virusa, bakterija i gqivica, a tako|e je povezan sa smawenim rizikom od nekih vrsta kancera, pi{e „Surrey Live“. KADA I KAKO PITI SOK OD CELERA? Dr Berg savetuje da se sok od celera pije ujutru na prazan stomak. Idealno je koristiti organski celer, a za boqi ukus mo`ete dodati i malo limunovog soka. Ako vam se sok ne svi|a, celer se lako mo`e ukqu~iti u va{u ishranu – sirov u salate, kuvan u supama ili kao dodatak smutiju.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

U LETU

ULAZNICA

18. I 28. SLOVO AZBUKE INICIJALI GLUMCA KOJA UGINUTI ORGANSKA JEDIWEWA, VA@NAU ISHRANI

GRAD U JEMENU MESTO KOD PAN^EVA

DISATI U SNU UZ HRAPAV [UM

ONOMATOPEJA UDARA PRI PADU

PROIZVO\A^ VO[T. SVE]A PRIPADNIK HRI[. SEKTE SIMBOL URANA INDIJSKA LEKOVITA BIQKA POSTATI RE\I

PAJAC, LUTAK

JEDINICA ELETRI^NOG OTPORA VRLOSNA@ANJAK, ONOMATOPEJA PTI^IJEG KRI^AWA PREDVORJE HRAMA RASKALA[NE @ENE

BELG. FUD. KLUB NADMA[ITI U PI]U

SAVEZNA DR@AVAU SAD REKAU SIBIRU ISTU]I, IZBATINATI

ZALIZAK KOSE, ZULUF SASTOJAK BELOG LUKA

^INIJE TROPSKO DRVO NA[A PLANETA KRAJNICI (LAT.) NATOM MESTU POSLEDWE SLOVO AZBUKE

EKONOMSKI BIRO (SKR.)

PQOSNATI PARAZITSKI CRV ISPAQIVAWE METKA OZNAKAZA ZAPAD ZAOBILAZNI PUTEVI

VODORAVNO: QUBAV, ULETI, BILET, O^, NK, MASTI, IRKA, RKATI, BAP, VOSKAR, U, ANAMIRTA, LUTAN, LIRS, ARIZONA, IK, JE, AVANIJA, I\IROT, ZUL, ]ASE, PALMA, TONZILE, [, TIL, ETIMON, A, IZMICATI, METIQ, ITAC, OBILAZNICE

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Nov~ano kazniti - Spis, 2. U~enik Bogoslovije - Skulptor, 3. Pristani{ta - Gospodariti, zapovedati, 4. Inicijali pisca Pu{kina - Debeli zid - Elektro motor (skr.), 5. Vra~, prorok - Limene posude, kante, 6. Izvikivati „i“ pri pevawu, podvriskivati - [panski lu~ki grad, 7. Oznaka za jug - Morski razbojnici, gusari - Strano mu{ko ime, Artur, 8. Ma|arski pesnik Endre - Stanovnik Azije - Prvi vokal, 9. Maj~ina bra}a - Turski ko{arka{ki klub, 10. Ba{ po meri - Krvolo~na zver iz porodice ma~aka, sli~na leopardu, 11. Osamnaesto i 6. slovo azbuke - Dru{tvena klasa - Gra|evinski kombinat (skr.), 12. Qudi iz Resave - Otpadak pri tesawu drveta, 13. Mesto kod Bojnika - Tvrdi hemijski elementi, 14. Vizantijska kultura.

USPRAVNO: 1. Vaqak za razvijawe testa - [tetno biqe, 2. Glup ~ovek - Drvodeqe, tesari, 3. Obli~je - Isprava o vlasni~kom pravu - Isto~wa~ka mandolina, 4. Podse}i lozu - Zatvor, 5. Simbol bizmuta - Pristalica ilirizma - Ameri~ki pisac Mark, 6. Bilo kada - @iteq Azije - Oznaka za tonu, 7. Oznaka za topa u {ahu - Udarati nogom - Islamski verski u~iteqi, 8. Ime TV voditeqke Jafali - Krivudave linije - Ime ameri~ke glumice Hatavej, 9. Meni~no jemstvo (mn.) Zapu{tati wivu da obraste u travu, 10. Ime balerine Pavi}, Jung - Pojedini komad alata - Propoved kod muslimana, 11. Medicinska cev~ica - Odgajali{te kowa, 12. Tromese~je (lat.) - Poluostrvo u Crnom moru.

VODORAVNO: OGLOBITI, AKT, KLIRIK, VAJAR, LUKE, AGOVATI, AP, ZIDINA, EM, GATALAC, LATE, IKATI, AVILES, J, PIRATI, ART, ADI, AZIJAT, A, UJACI, ULKER, KNAP, JAGUAR, O\, STALE@, GK, RESAVCI, IVER, ORANE, METALI,

RE[EWE UKR[TENICE:

@eqko Mitrovi} izvi`dan u klubu, pa se kratko zadr`ao – ispra}en povicima „pumpaj“

Vlasnik TV Pink @eqko Mitrovi} posetio je klub u Beogradu, „Zappa Bazu”. Kada su okupqeni primetili da je on tu, uzvikivali su „pumpaj, pumpaj”, a on je nakon kratkog vremena napustio prostor.

Na video snimku mo`e se videti kako @eqko Mitrovi} sa obezbe|ewem stoji na terasi kluba.

Dok okupqeni skandiraju „pumpaj, pumpaj“, on tiho pomera prst levo-desno – znak da odbija, da ka`e „ne“. Okupqeni su negodovawem „ispratili“ @eqka Mitrovi}a. On odlazi sa svojim obezbe|ewem, a okupqeni glasno zvi`de.

BRAT MILO[A BIKOVI]A JE MONAH OD 22. GODINE,

A OVAKO JE GLUMAC PRI^AO O WEMU: „On

mi se divi“

Proslavqeni srpski glumac Milo{ Bikovi} u`iva u uspehu i na poslovnom i na privatnom planu.

Bikovi} godinama gradi uspe{nu karijeru, a pored poslovnih koraka, javnost je zainteresovana i za wegov privatni `ivot.

Glumac je privatan `ivot uvek dr`ao daleko od o~iju javnosti, a svoju porodicu tako|e ne eksponira ~esto.

Ipak, poznato je da je posebno vezan za starijeg brata Mihaila, koji je iguman i monah u SPC.

Milo{ je jednom prilikom progovorio o bratu Mihailu.

„Moj brat je oti{ao u manastir kada je imao 22 godine, a studirao je s potomcima ruskih emigranata koji su do{li u Srbiju nakon Oktobarske revolucije. Va`no mi je da ka`em da s wim pri~am kao sa bratom, ali se uvek setim da je on ipak monah koji je svoj `ivot posvetio Bogu. Ponekad, u razgovoru po`elim da mu protivure~im, ali umesto toga, uvek mu ka`em: ‘Razmisli}u o tvojim re~ima’“, ispri~ao je Milo{ tada za rusko izdawe magazina „Esquire“ i otkrio razlog zbog kojeg se stariji brat zamona{io:

„Objasnio mi je da nikada nije osetio takvu puno}u `ivota i da ju je prona{ao jedino u dodiru sa Bogom. Kada je moja slava prema{ila sve ono {to sam o~ekivao, se}am se da mi je brat rekao: ‘Sada vi{e nisi bitan samo ti. Sada si postao simbol.’ On je na neki na~in po~eo da mi se divi, iako ja to nikada nisam o~ekivao jer je to neobi~no za jednog monaha. On dobro zna koliko i kada se ja lomim i sumwam u sebe“, ispri~ao je iskreno Bikovi}.

Ceca poklonila 30.000 evra }erki

Anastasiji i zetu Nemawi Gudequ

Anastasija Ra`natovi} i Nemawa Gudeq `ive u [paniji zbog wegovog fudbalskog anga`mana, a nedavno su kupili vilu vrednu {est miliona evra, koju }e opremiti po svom ukusu.

Anastasija Ra`natovi} i Nemawa Gudeq se trude da sve bude po wihovom ukusu i ne `ure oko opremawa svog doma, te su nedavno anga`ovali arhitektu i to jednog od najpoznatijih u Seviqi.

Oni su `eleli da u radnoj sobi imaju biblioteku gde }e stajati i kwige na srpskom jeziku kao i na engleskom i {panskom, s obzirom da Anastasija uspe{no savladava ovaj jezik.

Ceca Ra`natovi} je nedavno posetila }erku i zeta i odu{evqena je wihovim domom koji se nalazi na dobroj lokaciji, a opet par ima totalnu privatnost i vila je ogra|ena.

„Ceca je videla vilu na slikama, ali u`ivo se jo{ vi{e odu{evila. Iz dnevne sobe se izlazi direktno na bazen, ku}a je sva u staklu prava je oaza mira. Ceca je dala novac Tasi i Nemawi i rekla im je da kupe za useqewe {ta oni `ele jer joj je Anastasija ispri~ala kako merka unikatni komad name{taja koji ko{ta oko 30.000 evra.

POTRESNA

@IVOTNA PRI^A JOVE RADOVANOVI]A:

Jedan je od omiqenih komi~ara, a mnogi ne znaju kakvu tugu nosi u sebi

Komi~ar Jova Radovanovi} u`ivao je u vrtoglavoj popularnosti u biv{oj Jugoslaviji kao ~lan grupe „Sedmorica mladih”.

Tokom svoje duge karijere, Jova Radovanovi} je ostavio veliki trag na doma}oj javnoj sceni, a wegova `ivotna pri~a je veoma potresna.

Ansambl „Sedmorica mladih“ bio je jugoslovenski pop, rok i komi~arski sastav. Nastupali su {irom sveta, a u{li su u Ginisovu kwigu rekorda kao sastav koji je 33 godine svirao neprekidno zajedno. Wihove emisije su svi rado i{~ekivali nedeqom uve~e, a poznato je da su i Josipu Brozu Titu bili omiqeni, te su mu i ~esto svirali i bili wegovi gosti.

Jova je uveseqavao qude putem malih ekrana svojim imitacijama, pantomimama i vicevima. Ono {to se prvo na wemu primeti je nos, a potom i osmeh od uva do uva. Iako je odrastao u siroma{tvu na tada{woj periferiji Beograda (kod Cvetkove pijace) nije odustajao od svojih snova i ostao je uvek pozitivan i nasmejan.

Kako je ispri~ao jednom prilikom, otac je mnogo radio, a majka je bila kod ku}e paze}i na svoje ~etvoro dece.

„Meso smo jeli jedanput nedeqno, a ostalim danima ne jer nije bilo novca. Ponekad otac zaradi vi{e, pa donese kobasice i tada je bilo slavqe u ku}i“, ispri~ao je Jova jednom prilikom za medije. Velika `eqa mu je bila da upi{e muzi~ku {kolu, pa mu je kom{ija, znaju}i za wegovu qubav prema muzici, na revers nabavio klarinet i upisao `eqenu {kolu. Iako je u svom poslu bio veoma uspe{an {to mu je donosilo puno lepih doga|aja, bilo je i onih mawe prijatnih, ali je on to uspe{no skrivao, pa

Lepa Brena otkrila

{ta joj je pomoglo u oporavku

Lepa Brena je imala turbulentan prethodni period u kom je polomila nogu na jednom nastupu, izgubila je bliskog prijateqa koji je bio gotovo kao ~lan porodice, pa je odlu~ila da se „isceli“ daleko od granica Srbije, napuni baterije za sve {to je ~eka, ali pre svega da se oporavi od svega {to joj se de{avalo. Peva~ica je kao destinaciju odabrala – Bali.

– Ja sam zaista posle svega {to sam imala, {to sam se polomila, pa rehabilitacija, mislim da ~ovek mora da ide daqe i napred. Veoma mi je bio bitan ovaj odmor, da potpuno rehabilitujem ne samo noge, ve} i svoju du{u i mozak, da se odmorim. Vratila sam se, puna sam energije za neke nove projekte koje spremamo – rekla je Brena ekipi Ekskluziva. Ovom prilikom je priznala da joj je od pomo}i bila joga i meditacija.

– Ne znam koliko se otvoreno o tome pri~a, a ja moram da priznam ne{to {to je delotvorno. Po~ela da prihvatam druge na~ine na~ine odmora, da ih usvojim i nau~im kao {to su joga i meditacija. Zaista mi je puno pomoglo da ostvarim psihi~ku stabilnost mogu da preporu~im svima.

gledaoci nikada nisu imali prilke da vide tu`no Jovino lice.

^esto je bio odvojen od svoje porodice, a jedna od najte`ih `ivotnih situacija desila se samo nekoliko dana po ro|ewu sina. Tada je morao da ode, i to na 7 meseci. Kako je ispri~ao, vratio se, ali ga sin nije poznavao. Nakon toga se nevi|eno isplakao.

„Na{ sin se rodio, ja sam ga izveo iz porodili{ta, bio par dana tu i onda morao da odem na put. Sedam meseci ga nisam video. Moja `ena je pokazivala slike, on je ve} govorio prve re~i, i onda sam ja do{ao, otvorio vrata, a kada me je video, obradovao se i po~eo da vi~e ‘tata, tata’, ali je be`ao od mene“, ispri~ao je Jova.

Jo{ jedan dokaz o popularnosti benda „Sedmorica mladih“ govori i ~iwenica da su imali nastupe u Nema~koj. Tamo su trebali da budu dve godine, a ostali su 15 godina.

O svojoj komi~arskoj karijeri i `ivotnoj devizi jednom je rekao: „Ja dok ne nasmejem qude, ni{ta nisam uradio.“

DRAGAN BJELOGRLI] PO^EO SNIMAWE FINALNE SEZONE NAJGLEDANIJE DOMA]E SERIJE:

Vi{e

od 40 najve}ih srpskih gluma~kih imena u „Senkama 3“

Scenama na Terazijama, u samom srcu Beograda, po~elo je snimawe tre}eg nastavka najgledanijeg doma}eg TV serijala „Senke nad Balkanom“, rediteqa, kreatora i producenta Dragana Bjelogrli}a. Tre}i, a zapravo finalni deo Senki, spremao se nekoliko godina, a radwa nas vra}a u jesen 1938. godine u predve~erje Drugog svetskog rata. Inspektor Tanasijevi} (koga tuma~i Bjelogrli}) dobija slu~aj misterioznog izlivawa rude iz rudnika porodice Minh na Rtwu, koji dovodi do ekolo{ke katastrofe i trovawa qudi. Istovremeno, nakon ~etiri godine robije, na slobodu izlazi i Stanko Pletikosi} (Andrija Kuzmanovi}). Nakon istorijskog otkri}a na Rtwu, u Beograd se vra}aju i vo|a tula, Marija Or{i}, kao i wena nekada{wa qubavnica – Maja Davidovi}, ali i Josip Broz Tito – svi zainteresovani za rudnik Minhovih na Rtwu.

U uzbudqivoj misteriji u kojoj se prepli}u visoka politika, kriminal i misticizam, Tanetov i Stankov put }e se ponovo ukrstiti i oni }e zajedno morati da re{e slu~aj od koga ne zavisi samo sudbina Jugoslavije, ve} cele Evrope.

Pored dinami~ne i misti~ne trilerske pri~e, sa mnogo zapleta, posledwi deo ovog serijala }e se odlikovati i velikom gluma~kom ekipom koju ~ini vi{e od 120 glumaca. Pored ve} poznate postavke koju ~ine Andrija Kuzmanovi}, Goran Bogdan, Nenad Jezdi}, Voja Brajovi}, Marija Bergam, Leona Paraminski, Jovana Stojiqkovi}, Sr|an @ika Todorovi}, Petar Strugar, Neboj{a Dugali} i Nata{a Ninkovi}, u novoj sezoni ekipi }e se pridru`iti i Anica Dobra, Svetlana Ceca Bojkovi}, Milo{ Bikovi}, Milan Mari}, Petar Ben~ina, Nina Jankovi}, Marko Janketi}, Andrija Milo{evi}, Qubomir Bandovi}, Boris Isakovi}, Mima Karaxi}, Teodor Vin~i}, Aleksandar Sre}kovi} Kubura, Sawa Markovi}, Miodrag Dragi~evi}, Hristina Popovi}, Boris Milivojevi} i mnogi drugi.

Planirano je da snimawe traje do kraja leta, na lokacijama u Srbiji, Hrvatskoj i Francuskoj.

Nezapam}eno, op{ti haos u Madridu, paralisan grad kako nikada nije, a zbog toga je prekinut i turnir

Sva{ta smo mogli da pro~itamo prethodnih godina, ali malo ko je o~ekivao ovo. Prekinut je i masters u Madridu jer je u ~itavom gradu nestala struja.

Nezapam}eno. Ne postoji boqa re~ da se to objasni od ove.

Ne{to posle podneva je u prestonici [panije nestalo struje, pa je to uticalo i na masters koji se odr`ava u ovom gradu.

Me~evi Grigora Dimitrov i Xejkoba Firnlija, te Matea Arnaldija i Damira Xumhura prekinuti su usred gemova. Nestala je struja, a u duelu Britanca i Bugarina je kamera stajala nasred terena bez mogu}nosti da se pomeri. ^itav grad je paralisan.

Oglasio se KSS zbog name{tawa utakmica

– procesuirana sedmorica ko{arka{a

Ko{arka{ki savez Srbije (KSS) saop{tio je da se dosledno i odlu~no zala`e za fer i ~ist sport i naveo da su sedmorica ko{arka{a procesuirana zbog name{tawa utakmica.

„KSS najo{trije osu|uje svaki oblik name{tawa utakmica, jer takve malverzacije direktno naru{avaju ravnopravnost takmi~ewa i obesmi{qavaju osnovna pravila fer-pleja koja su temeq sporta. Svesni ozbiqnih i dalekose`nih posledica koje name{tawe utakmica ima na ko{arku i sport uop{te, isti~emo da }emo ulo`iti sve na{e resurse i kapacitete u borbi protiv ovog problema”, saop{teno je na zvani~nom sajtu KSS.

Odlu~ni smo da stanemo na put svim negativnim pojavama koje ugro`avaju integritet takmi~ewa i da u saradwi sa FIBA i dokumentacijom koju su oni prikupili, preduzmemo sve potrebne mere pred relevantnim dr`avnim institucijama u ciqu za{tite sportskih vrednosti, dodaje se u saop{tewu.

KSS je naveo da su do sada pred organima KSS procesuirani: Nikola Hristov, Aleksa Novakovi}, Ko~a Jovovi}, Milo{ ]ojba{i}, Vladimir Iveqa, Milan Radivojevi} i Vuk \or|evi}.

„Ko{arka{ki savez Srbije ostaje posve}en o~uvawu ~asti i dostojanstva sporta uz maksimalnu saradwu sa FIBA, i verujemo da samo zajedni~kim i odlu~nim delovawem mo`emo sa~uvati preve vrednosti koje ko{arka predstavqa”, zakqu~uje se u saop{tewu KSS.

JO[ UVEK NI[TA OD PRO[IREWA EVROLIGE:

Sastanak trajao {est sati,

evo kada }e doneti odluku

Sastanak vlasnika Evrolige trajao je ~ak {est sati u Istanbulu, a jo{ uvek nije doneta odluka o pro{irewu elitnog takmi~ewa.

Gr~ki portal Sport 24 preneo je da tako|e nije doneta odluka o sporazumu o sticawu mawinskog udela u organizaciji od strane BC Partners, iako se pozitivno gledalo na taj predlog.

Novi sastanak }e se odr`ati 12. maj u Barseloni, gde bi trebalo da se daju kona~ni odgovori o pro{irewu lige sa 18 na 20 timova.

Evroligu }e naredne sezone ~initi 12 od 13 ekipa koje se nalaze me|u vlasnicima licence – Real Madrid, Barselona, Baskonija, Olimpijakos, Panatinaikos, Fenerbah~e, Anadolu Efes, Olimpija Milan, Makabi Tel Aviv, Asvel, Bajern Minhen, @algiris – dok }e moskovski CSKA, ukoliko ne bude ba{ nekih tektonskih promena, propustiti i narednu sezonu.

Dva dodatna tima bi}e gotovo sigurno Monako kao najboqi tim koji je do Evrolige stigao preko Evrokupa, te Hapoel iz Tel Aviva, aktuelni osvaja~ Evrokupa.

Preostala mesta – ~etiri ili {est – popuni}e prema najavama Pariz, Partitzan, Crvena zvezda, Virtus, Alba, te Dubai ili Valensija.

U slu~aju da bude doneta odluka da Evroliga bude pro{irena na 20 timova, {est od ovih sedam ekipa }e biti u takmi~ewu. Ukoliko pak ostane isti broj u~esnika, tri ekipe }e naredne sezone biti van.

^UVENA NA\A HIGL OTVORILA DU[U, OTKRILA [TA JOJ JE PREOKRENULO @IVOT

„Bila sam svetski prvak, niko me nije pitao kako sam kad me najvi{e bolelo“

Na{a Higl je jedna od najboqih pliva~ica u istoriji Srbije. Mo`da ~ak i najboqa, a postala je neopravdano zaboravqena. Umesto da joj se pomogne, ostavqena je da se sama nosi sa svojim problemima.

Sada je odlu~ila da o tome progovori i pojasni kako je pro{la kroz svoj put.

Da pojasni i drugima da nisu sami i da nikada ne}e biti i da }e dobiti podr{ku i pomo} koja im je potrebna.

„Niko me nije pitao kako sam bila kad je najvi{e bolelo. Kad sam padala sa postoqa u ti{ini. Kad sam se vra}ala ku}i sa medaqom – ali prazna.

Godinama sam verovala da je snaga ono {to pokazuje{ drugima. Danas znam – snaga je ono {to sa sobom radi{ kad niko ne gleda.

Bila sam svetski prvak. I nosila sam te`inu tog naslova. I svojih o~ekivawa. I tu|ih. I poraza koji se nisu videli spoqa.

Ali tu je negde krenuo moj pravi put – kroz psihoterapiju, kroz mentalni trening, kroz suo~avawe sa sobom. Kroz promenu.

Danas ne nosim medaqe – ali nosim mir. I prenosim ga daqe. Sportistima koji `ele da budu jaki i kad izgube. Fokusirani i kad izgore. Prisutni i kad je te{ko.

Ako si jedan od wih – zna{ da nisi sam. Tu sam,“ poru~ila je ~uvena pliva~ica.

KO JE NA\A HIGL?

Na|a Higl je postala planetarna senzacija kada je osvojila zlato na Svetskom prvenstvu u Rimu 2009. godine. Od tada se povukla iz javnosti, objavila da pati od neizle~ive bolesti i napustila Srbiju. Mnogo, mnogo toga u samo 15 godina.

Kako je samo otplivala tada 200 metara prsno. ^itava Srbija je bila na ivici stolice tokom tog finala, gledali su svi bez treptaja kako dolazi do zlatne medaqe. Ubrzo nakon toga se povukla iz medija, pa i napustila Srbiju. Do{ao je trenutak za ne{to druga~iji pristup.

Jedan od razloga takve odluke je {to pati od ulceroznog kolitisa, bolesti debelog creva, koja je hroni~na i, na`alost, neizle~iva. Dobra vest je {to sa wom mo`e da se `ivi, ali mora da pazi na ishranu.

O tome je i sama govorila jednom prilikom.

„Kada sam prvi put ~ula od ~ega bolujem i ~itaju}i razli~ita iskustva qudi koji boluju od te bolesti, bila sam jako prepla{ena. Samo ime bolesti me je prestravilo jer do tada ni ~ula nisam za wu. Mislila sam da nikada vi{e ne}u mo}i normalno da jedem niti da normalno funkcioni{em, me|utim kako je vreme odmicalo prihvatila sam svoju bolest i te{ila da joj prkosim.

Od po~etka sam bolest veoma ozbiqno shvatala, a i daqe je tako. Ne `elim da na bilo koji na~in ugrozim svoje stawe jer sam potrebna deci jo{ dugo u svom `ivotu“, ispri~ala je Higl. MU@ JOJ JE BIO NAJVE]A PODR[KA U TE[KIM MOMENTIMA

„Naj~e{}e mi se de{avalo da se deprimiram kada hranim dete i usred hrawewa moram da tr~im do toaleta. Ose}ala sam se kao najgora majka na svetu. Tada su mi roditeqi i mu` (Milan Boharevi}) bili najve}a podr{ka i nisu dozvoqavali da klonem.“

Istakla je da umorna od nevidqivog neprijateqa.

„Umorna sam od stalne borbe sa nevidqivim neprijateqima. Qudi se ovde prelako potro{e. Videli ste i da se Milorad ^avi} vratio u Ameriku. Ko zna, mo`da smo i mi krivi, jer ne znamo da se borimo na „pravi“ na~in“, poru~ila je ona.

Na|a je na Svetskom prvenstvu u Rimu 2009. postala svetska senzacija. Devojka iz Pan~eva je preko pliva~kog kluba Tami{ do{la do neslu}enih visina 31. jula 2009. godine.

Sa bratom i trenerom Sebastijanom je lepa ri|okosa 22-godi{wakiwa u Rimu zadivila celu naciju. Ona je u trci na 200 metara prsno za dva minuta 21 sekundu i 62 stotinke izbila ispred svih i postala prva na planeti.

Pre 11 godina se udala za Milana Boharevi}a i rodila dvoje dece, a onda su se otkrili problemi…

„Jo{ dok sam bila dete, osim de~jih standardnih bolesti, nikada nisam imala nekih ve}ih zdravstvenih problema. Od {este godine `ivota sam se bavila plivawem i vodila zdrav `ivot. Od {estog razreda osnovne, kada sam operisala krajnike, pa do trudno}e, moj zdravstveni karton je bio prazan. Hiqadu puta sam se zapitala da li je mogu}e da se ovako ne{to desi osobi koja je `ivela zdravim, sportskim na~inom `ivota? Kao {to i sami znate, ne postoje pravila u `ivotu koja nam garantuju da }emo biti `ivi i zdravi ako `ivimo zdravo. Ja sam te{ko podnela ~iwenicu da }u do kraja

`ivota morati da pijem lekove i da }e postojati periodi u kojima }u morati da idem na biolo{ke terapije i da le`im u bolnici“, rekla je Na|a pre nekoliko godina u svom pismu.

Ispri~ala je i da je prvu trudno}u iznela savr{eno, a da se u drugoj pojavio jedan neobi~an problem. Gvo`|e joj je bilo u padu.

„Tokom ~itave trudno}e sam imala krvave stolice koje smo povezivali sa hemoroidima, me|utim nije bilo tako. U toalet sam tr~ala 20, 30 puta dnevno, i za nedequ dana sam izgubila deset kilograma… Na kumin nagovor sam oti{la na kolonoskopiju gde su, ~im su malo za{li u crevo, videli o ~emu se radi jer je ono bilo u katastrofalnom stawu. Dijagnostikovan mi je ulcerozni kolitis, bolest debelog creva. U prvi mah sam bila u`asnuta {to je to autoimuna bolest koja }e me pratiti do kraja `ivota. Po~ela sam sa terapijom, i nadala se poboq{awu, ali nakon nekog vremena sam opet pala jer nije bilo napretka“, ka`e Higl. Taj napredak je stigao u bolnici na Zvezdari, a motiv su bila deca. Na|a je kasnije, nakon {to se povukla iz javnosti i za K1 pri~ala koliko wena bolest mo`e da bude opasna.

„Gledala sam da se bavim sportom, `ivim zdravo, ali sam tada stvarno bila hodaju}i zombi, rezultati su mi bili u`asni. Zadi{em se od stola do stolice, bilo mi je jako te{ko da funkcioni{em“, pri~a Higl i dodaje da ju je „plivawe nau~ilo kako da se bori i iza|e kao pobednik“. Upravo to je bila u Rimu 2009. godine mada je zanimqivo da se te situacije ni danas ne se}a najboqe. Sve je ostalo negde u magli.

„I daqe se ne se}am ni~ega, ni kad sam se popela na postoqe da primim medaqu, ni kraja trke, ni balkona i do~eka u Beogradu. To mogu da pro`ivim samo kroz snimke, jer sam bila potpuno {okirana“, kazala je Na|a Higl i u godinama nakon karijere se posvetila trenerskom poslu. U Sloveniju je sa porodicom oti{la zbog lo{ih uslova u kojima je dr`ala {kolu plivawa u Pan~evu.

Fenomenalna Adriana Vilago{ ponovo oborila nacionalni rekord

Srpska rekorderka u bacawu kopqa, Adriana Vilago{, briqirala je na Uskr{wem mitingu u Splitu, ostvariv{i fantasti~an rezultat od 67,22 metara.

Ovim hicem Adriana je oborila sopstveni nacionalni rekord i postavila najboqi rezultat u svetu u 2025. godini.

Do ovog vrhunskog izdawa Adriana je do{la nakon uspe{nih priprema koje je provela u Antaliji, gde je temeqno gradila formu za po~etak nove sezone. Rad i posve}enost na treninzima odmah su dali rezultate, a Split je bio idealna prilika da se to i potvrdi.

Nakon takmi~ewa, Adriana nije krila zadovoqstvo:

„Presre}na sam zbog ovog rezultata! Pripreme u Antaliji su bile jako uspe{ne, ose}ala sam se odli~no i znala sam da mogu da bacim daleko, ali ovakav hitac na samom po~etku sezone daje dodatni vetar u le|a. Hvala mom timu i svima koji me podr`avaju, nastavqamo jo{ ja~e.“

Ovim ostvarewem, Adriana je potvrdila da je me|u glavnim favoritima za predstoje}a velika takmi~ewa i da od we mo`emo o~ekivati jo{ mnogo uzbudqivih rezultata.

KADA ZVEZDIN ME^ GLEDA 110.000 ”DELIJA”:

Legendarni Kareqin odr`ao otvoreni trening u Beogradu

Jedan od najboqih sportista sveta svih vremena i zvani~no najboqi rva~ 20. veka, Aleksandar Kareqin, bio je u poseti Beogradu i specijalan gost Rva~kog saveza Srbije.

U sklopu programa Fondacije „Gor~akov“, koja se bavi negovawem tradicije srpsko-ruskog prijateqstva, redovno se organizuju manifestacije koje za ciq imaju zbli`avawe dva naroda, a ovoga puta Kareqin je u Nacionalnom trena`nom centru na Ko{utwaku odr`ao javni trening, kao i veoma zanimqivo predavawe u Op{tini Stari Grad. „Javnom treningu prisustvovalo je skoro 400 najmla|ih rva~a, na{ih pionira i kadeta, sa svojim trenerima i nema sumwe da je za sve wih ovo bilo vi{e nego dragoceno iskustvo. Bila je ovo veoma zna~ajna manifestacija za rva~ki sport u na{oj zemqi i to iz vi{e aspekata. Pre svega na poqu edukacije, jer su mogli da vide deo na~ina rada velike rva~ke legende. Tako|e, kakav treba da bude psiholo{ki i pedago{ki pristup treningu, zatim kako se odre|uje ciq i postavqaju osnovni elementi za wegovo ispuwewe, a to su u ovom na{em sportu upornost i istrajnost“, konstatovao je Rajko Balti}, svojevremeno trofejni rva~, istaknuti sportski radnik i dugogodi{wi prijateq Kareqina.

Aleksandar Kareqin trostruki je olimpijski {ampion, 12 puta je osvajao zlato na evropskim prvenstvima i devet puta je bio prvak sveta. Zanimqivo je da je tokom bogate karijere pobedio u vi{e od 800 me~eva, a da je pora`en samo dva puta.

Predsednik Rva~kog saveza Srbije Damir [abi} u znak velike zahvalnosti uru~io mu je specijalno priznawe.

„Efekti ovog javnog treninga mislim da }e biti izuzetni. Na{i mladi rva~i na delu su mogli da vide velikog {ampiona, a ono {to je mene posebno obradovalo bila su wihova brojna pitawa {to govori u prilog wihovoj posve}nosti. Mislim da }e ovaj susret na{ih mladih rva~a sa Kareqinom najmawe za 50 odsto podi}i wihov nivo motivacije i da }e im pomo}i da istraju na tom putu da jednog dana i oni postanu {ampioni“, zakqu~io je predsednik [abi}.

FK Crvena zvezda mo`e da se pohvali brojnim podvizima, a jedna utakmica pamti}e se ve~no. Ona na kojoj je zabele`ena najve }a poseta u istoriji Marakane, odnosno, kako se to sada zvani~no zove, „stadion Rajko Miti}”.

Te sezone 1974/1975, Zvezda je briqirala na me|unarodnoj sceni. Recimo, u ~etvrtfinalu Kupa pobednika Kupova, takmi~ewa koje je postojalo do 1999. godine, eliminisala je i mo}ni Real. Madri|ani su u prvom me~u pobedili sa 2:0, a onda je u Beogradu zablistao ~itav tim crveno-belih, mo`da najvi{e od svih golman Ogwen Petrovi}. A kako da ne bude prvi spomenut, kad je dao dva gola Realu...

Najpre je madridskoj ekipi wenog tada{weg trenera Miqana Miqani}a, gol dao Dragan Xaji} u 35. minutu, da bi penal u 55. zveo Zvezdin ~uvar mre`e i poravnao na ukupnih 2:2 u ovom dvome~u.

Na kraju su o svemu odlu~ivali penali, a Ogwen Petrovi} je ponovo savladao svog kolegu Migela Angela, a onda i presudio ekipi u kojoj su igrali i Kama~o, Brajtner i Visente del Boske, jer je u posledwoj seriji odbranio {ut napada~a Santiqane, za kona~nih 6:5 i Zvezdin prolazak u polufinale.

A u wemu... Rekord.

Izgubila je najpre ekipa trenera Miqenka Mihi}a sa 2:1 na gostovawu Ferencvaro{u u Ma|arskoj, a na revan{ su pohrlili mnogi. Ba{ mnogi. Zvani~no, prodato je 96.070 ulaznica, ali kako su isticali hroni~ari tog vremena, „kroz kapije Marakane u{lo je bar petnaest hiqada qudi vi{e”.

Prema procenama tada{weg direktora stadiona, utakmicu je u`ivo posmatralo oko 110.000 gledalaca. To je najve}i zabele`eni broj navija~a na nekom fudbalskom susretu na prostorima biv{e Jugoslavije i jedan od najve}ih u istoriji evrokupova. Rezultat, me|utim, nije bio kakav su navija~i Zvezde pri`eqkivali:

Em su Ma|ari poveli, em je posle preokreta (Mihaq Keri za 1:1, pa Zoran Filipovi} za 2:1) Ferencvaro{ iz penala u zavr{inci do{ao do 2:2 i time plasmana u finale. A u wemu ga je presli{ao kijevski Dinamo (3:0).

Borjan najboqi golman u Saudijskoj Arabiji, niko mu nije ravan po

jednom parametru

Milan Borjan, nekada{wi golman Crvene zvezde, zvani~no je progla{en za najboqeg ~uvara mre`e u Saudijskoj Arabiji.

Golman Al Rijada prema zvani~nim informacijama prvenstva Saudijske Arabije ima najvi{e odbrana u celoj ligi.

Ukoliko ra~unamo i jednu utakmicu u Kupu, reprezentativac Kanade broj pove}ao na 112 odbrana na 30 utakmica.

Borjan je na 72,7 odsto uspe{nosti odbrana, {to je malo vi{e u odnosu na sezone kada je branio gol Crvene zvezde.

Na listi ~uvara mre`e u ligi Saudijske Arabije nalazi se i prvi golman reprezentacije Srbije, Predrag Rajkovi} koji je sakupio 76 intervencija.

Wegove odbrane ~esto je znala da podeli i liga Saudijske Arabije na dru{tvenim mre`ama.

THURSDAY l ^ETVRTAK 1. 5. 2025.

IZNEVERENA O^EKIVAWA \OKOVI]A:

[ta se de{ava sa Novakom?

Najboqi teniser svih vremena se nalazi u situaciji u kojoj se na{ao jednom do sada. Samo mu se jo{ jednom u karijeri desilo da ispadne na dva mastersa zaredom ve} na prvom me~u koji igra. I otuda su se mnogi zapitali {ta se de{ava sa wim.

\okovi} je na ~etiri od posledwih pet turnira eliminisan ve} na prvom prepreci, a uz to je stigao do polufinala Australijan opena (morao da preda Aleksanderu Zverevu) i do fina la mastersa u Majamiju gde je boqi od wega bio Ja kub Men{ik. I sada se mnogi pitaju {ta se de{ava sa najboqim svih vremena. Nije neobi~no da dosta slabije krene sezonu na {qaci, ali se ba{ nije de{avalo da bude ispra}en ekspresno i iz Monte Karla i iz Madrida, a pogotovo da Srbin do|e do 32 neiznu|ene gre{ke protiv Matea Arnaldija u porazu od 6:3, 6:4. Veoma je te{ko proniknuti u ono {to se de{ava srpskom teniseru, ali je evidentno da pomalo luta i da sada nema takav motiv da svakog jutra bude ma{ina i da odradi maksimalno svaki trening. To se i te kako oseti pogotovo {to su razlike me|u Top 100 ili Top 150 tenisera nikada mawe, a i straha od \okovi}a gotovo da nema. Iako, na sre}u, barem po{tovawe postoji.

ba i wegov poku{aj da prona|e novu motivaciju da stigne do te jubilarne 100. titule i 25. grend slem trofeja. Sve ovo je jedna nova oluja na koju mora da se navikne, ba{ kao {to mu je bilo potrebno da se navikne da porodica ide sa wim svuda. Ipak, ukoliko je neko pokazao da je spreman da se prilagodi to je Novaka. Uostalom i sam je istakao da `ivi u jednoj situaciji u kojoj se ranije nije nalazio.

OKLAND

Evidentno je da }e \okovi} morati naglo da podigne nivo igre i da ve} u Rimu bude na najvi{em mogu}em nivou (po~iwe 7. maja) jer ne sme da dozvoli da ode na Rolan Garos sa samo tri odigrana me~a na {qaci. To bi bio ozbiqan problem ~ak i za majstora prilago|avawa i pronala`ewa vrhunskog nivoa za vrlo kratko vreme. \okovi} sada ima 10 dana da prona|e prepoznatqivu formu i da potencijalno nabaci ne{to dodatnih mi{i}a pred napornu {qaku za koju se uvek najdu`e prilago|avao. Ipak, istina je da se i \okovi} sada nalazi u situaciji u kojoj nikada pre nije. ^esto se isti~e da je upravo otac Sr|an bio taj koji ga je gurao ka najvi{em nivou i tra`io od wega ni{ta mawe od savr{enstva. On je verovao ~ak i kada sam Novak nije, a sada se narativ promenio. Sr|an ga podsti~e da se penzioni{e (pri~ao je o tome i Novak na konferenciji), pa je sada Novak izgubio veliki vetar u le|a.

^ovek koji je uvek od wega tra`io sve sada je potpuno miran jer je Novak uradio bukvalno sve, pa i vi{e od toga. Sada je ovo iskqu~ivo wegova bor-

„Naravno, ono {to mi se nije dopalo je nivo na kome sam igrao tenis. O~ekivao sam da odigram bar me~ vi{e nego u Monaku. Ovo je za mene nova realnost – da kada dolazim na turnir razmi{qam da je dobro da dobijem jedan ili dva me~a umesto da, kao {to sam radio vi{e od 20 godina, da razmi{qam o plasmanu u finale. Za mene je to ozbiqan mentalni izazov da moram da se nosim sa takvim ose} awima na terenu“, rekao je \okovi} posle me~a u prestonici [panije.

Dakle, jasno je i da je \okovi} svestan da ne}e biti stalno na najvi{em nivou kao {to je navikao sve, ve} da bi trebalo o~ekivati povremene bqeskove. To zna~i da }e re|e osvajati turnire, ali i da }e i daqe biti konkurentan. U to barem veruje \okovi} i poku{a}e to da ostvari. Sve ovo podse}a na pojam „iznevereno o~ekivawe“ o kom je, izme|u ostalog, govorio i Vladimir Prop u ~uvenom delu „Morfologija bajke“. Novaku je za jednu novu bajku, potencijalno i pravu „labudovu pesmu“ treba da jo{ jednom opravdawa o~ekivawa, ali sumwe su nikada ve}e.

To je mo`da onaj impuls koji mu je potreban, ali najpotrebnije od svega je – pobeda, pobeda i pobeda. To }e mu brzo vratiti osmeh na lice i ne}e zvu~ati pomalo pesimisti~no kao {to je to neretko bio slu~aj.

Debitanti u australijskom prvenstvu osvojili su trofej u pretposledwem kolu sezone i ulaze u plej-of za {ampionsku krunu sa prve pozicije. Pre ekipe Oklanda ovakav podvig po{ao je za rukom samo jednom novajliji u ligi, sidnejskim Vonderersima 2013. godine.

Fudbaleri Oklanda novi su premijeri australijske A-lige. Svoju prvu titulu u istoriji osvojili su u pretposledwem kolu prvenstva, u kojem su na doma}em terenu savladali Pert Glori sa 1:0. Da }e trofej pripasti Oklandu znalo se i pre po~etka me~a, po{to je jedini konkurent Melburn Siti odigrao nere{eno 0:0 sa Adelajd Junajtedom i tako ostao na nedosti`noj bodovnoj razlici iz lidera.

Okland je postao prvi klub sa Novog Zelanda koji je osvojio titulu u australijskom fudbalu i tek drugi debitant u istoriji kome je ovo po{lo za rukom. Pre Oklanda, trofej u svojoj prvoj sezoni u A-ligi osvojili su samo Vonderersi sa zapada Sidneja 2013. godine.

Pored Oklanda, u plej-ofu }e igrati i Melburn Siti, Vestern Junajted, Melburn Viktori i Vonderersi, dok }e posledwi, {esti u~esnik u doigravawu za zvawe {ampiona biti poznat posle utakmica posledweg kola.

Trenutno, bod prednosti ima Adelajd, ali je ekipa iz Ju`ne Australije ve} odigrala sve svoje me~eve, pa }e fudbaleri Sidneja imati priliku da osvajawem boda protiv Melburn Sitija do|u do plasmana u plej-of. Jedino u slu~aju da Sidnej izgubi u posledwoj rundi, Adelajd }e se kao {esti kvalifikovati za doigravawe. SBS na srpskom

FIA zabrawuje voza~ima Formule 1 da psuju i javno kritikuju

Predsednik Svetske automobilske federacije (FIA) Muhamed Ben Sulajem rekao je da se razmatra mogu}nost da se izmene disciplinska pravila koja se odnose na psovawe i javnu kritiku, nakon o{tre reakcije voza~a Formule 1.

Ben Sulajem je na Instagramu poru~io da, posle „konstruktivnih povratnih informacija“ koje je dobio od voza~a razli~itih takmi~ewa pod okriqem FIA, razmatra izmene dokumenta koji defini{e kazne za {irok spektar prekr{aja — od fizi~kog nasiqa, politi~kih izjava i psovawa, do komentara koji mogu naneti „moralnu {tetu ili gubitak ugleda“ FIA. FIA je pro{le godine poo{trila kaznenu politiku prema psovawu, najaviv{i da }e od 2025. godine voza~i koji vi{e puta prekr{e pravila biti ka`weni ve}im nov~anim kaznama ili suspenzijom. Ova inicijativa nai{la je na negodo-

vawe voza~a. Maks Ferstapen i [arl Lekler su pro{le godine ka`weni zbog psovki Lekler nov~ano, a Verstapen obavezom

dru{tveno korisnog rada. U Svetskom reli {ampionatu, voza~i su pro{log meseca bojkotovali televizijske intervjue

nakon {to je jedan od wih tako|e ka`wen zbog psovawa.

Posle posledwe trke Formule 1 u Saudijskoj Arabiji, Verstapen je odbio da komentari{e kaznu zbog koje je izgubio vo|stvo, nagove{tavaju}i da bi svaka kritika mogla da predstavqa kr{ewe FIA pravila.

„Znam da ovde ne smem da psujem, ali u isto vreme izgleda da ne smemo ni da kritikujemo“, izjavio je tada Ferstapen.

Jedan od znakova fleksibilnijeg pristupa FIA jeste {to voza~ Ferarija Karlos Sajnc nije ka`wen zbog psovke tokom konferencije za novinare, iako je protestovao zbog kazne nakon ka{wewa na intonirawe nacionalne himne.

„Qudi donose pravila, i qudi mogu da ih unaprede. Na~elo stalnog unapre|ewa je ne{to u {ta sam oduvek verovao i ono je sr` svega {to radimo u FIA“, napisao je Ben Sulajem.