Page 1


2

СИМБИОЗА

СИМБИОЗА Часопис студената Биолошког факултета, Универзитет у Београду

Издавач Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитет у Београду Уредник Aна Вулетић, екологија и заштита животне средине, 3. годинаr

Редакција Александра Николајевић молекуларна биологија, 3. година

Никола Сматлик молекуларна биологија 4. година

Николина Драгојевић, молекуларна биологија 4. година

Ивана Влаховић екологија и заштита животне средине, апсолвент

Ивана Јанковић екологија и заштита животне средине,апсловент

Ђорђе Васиљевић молекуларна биологија, 2.година мастер студија

Владана Петковић молекуларна биологија, 4. година

Адреса редакције casopis.simbioza@gmail.com

САДРЖАЈ: Студентски парламент Биолошког факутета - актуелно............. 3 Реч председника студентског парламента.......................... 5 А, где ћемо на лето?................................ 7 Ишла сам у Африку да садим паприку... 9 Клонирање сисара................................... 15 Пропадосмо у Пропас!............................. 19 Интервју са професором......................... 22 Спирограф................................................ 24 Лепоте студирања.................................... 26 Анкета........................................................ 28

Драги моји, приближава се крај године, време је да подвучемо црту и сумирамо утиске! Од прошлог броја Симбиозе до сада, доста тога се издешавало, како на факсу, тако и око њега. Уписасмо се некако на „нови систем студирања“, а неке ваше прве утиске смо уобличили анкетом, коју ћете видети на наредним страницама. Правили смо ДНК за Гиниса и оборили светски рекорд, одржан је 5. по реду Фестивал науке, Rihanna је издала нови албум, откривено је 140 нових врста (http://www.sciencedaily.com/releases/2 011/12/111215095613.htm), основан је Савез студената Биолошког факултета, ишли смо на терене, истраживали, радили, учили, рођене су нове љубави, створена нова пријатељства. Што се тиче рада Парламента, може се рећи да је ово била једна прилично бурна сезона. Ипак, успели смо да реализујемо доста тога. Желимо вам да у Новој 2012. будете још успешнији, да остварите своје циљеве, да зацртате нове, и да спремни кренете у нове победе. Волите, дарујте, насмејте неког, пробајте нешто ново. На крају, живот је један, а испитних рокова шест... ;) Све похвале и критике шаљите на: casopis.simbioza@gmail.com


СИМБИОЗА

3

Студентски парламент Биолошког факултета - актуелно •Заједно са Филолошких факултетом, Универзитета у Београду, и ЈАЗАС/Dance for Life извршена промоција дана борбе против АИДС-а у холу Филолошког факултета; •У сарадњи са Удружењем студената са хендикепом и Градским удружењем глувих Београда прослављена Недеља људских права на Платоу. Назива акције „Изједначи“. Акција је највећим делом и изведена захваљујући волентерима Биолошког факултета који су својим идејама и залагањем допринели квалитету догађаја. Акцију су пропратили часописи као што су Блиц и 24 сата; •Послата делегација Студенског парламента и Савеза студената на сусрет студената на Златибору. На ову радионицу која се тиче писања пројеката послато је 15 студената који су чланови Студентског парламента или Савеза студента Биолошког Факултета; •Издат нов број студентског часописа „Симбиоза“; •Студенти Биолошког факултета који су

учествовали на Фестивалу Науке су добили новчану помоћ од Студентског паралмента Биолошког Факултета; •Организован пети Сајам науке. Овог пута у просторијама Задужбине Илије М. Коларца. Сајам науке красиле су 22 презентације. Сајму науке приступиле су поред Биолошког факултета и друге институције. Сајам Науке је рекламиран и на телевизији и на радију – Радио телевизија Србије као и Радио Београд су испратили догађај; •Организован “Дан Студената Истраживача” – на којем су поред студената који су радили у оквиру пројеката прошлогодишњег Сајма Науке своје научне резултате приказивали студенти Биолошког факултета који се већ баве науком или су се науком бавили током боравка у иностранству; •Купљене мајце за администраторе сајта biolozi.net; •Договорено оснивање и подршка Студентске секције за фотографију.


4

СИМБИОЗА

•Вођени преговори са Ректоратом око форме диплома услед инсистирања великог броја студената Биолошког Факултета; •Заједно са Филолошким факултетом организована акција добровољног давања крви у просторијама Филолошког факултета; •Обезбедили смо локацију одржавања седница студентског парламента, потписан Уговор о коришћењу просторија Канцеларије за Младе града Београда. Просторије су опремљене и веома погодне за одржавање седница Студентског парламента. Овим је решен дугогодишњи проблем простора за одржавање седница. Обезбеђивање локације помогао је Студент продекан Биолошког факултета.


СИМБИОЗА

5

Реч председника парламента Поштовани студенти, обраћам вам се у име Студентског Парламента Биолошког факултета као председник тог тела. Функцију председника парламента сам узео веома свесно, знајући колику одговорност преузимам на себе. Моја визија, заправо мој план за ову школску годину јесте да се активности Студентског парламента преусмере више ка науци и промоцији нашег факултета и студената нашег факултета. Како досадашњих година Биолошли факултет карактерише лоша промоција, као и лоша промоција студентске делатности факултета, сматрамо како треба покренути пројекат опште популаризације Биолошког факултета, студената Биолошког факултета и научно-организационе делатности факултета. Све ово Парламент планира извести кроз организацију различитих догађаја где ће наши студенти поред својих стручних способности морати да покажу и висок ниво организациних способности. Како би оптимизовали резултате пројекта стална комуникација са медијима, као добра организација ће бити неопходни. Поред тога што извођењем пројекта студенти Биолошког факултета стварају нову слику о свом факултету, пројекат помаже и општој популаризацији науке и научне мисли, поред тога акцијама којима ћемо повећавати свест о борби против одређених фактора који загађују средину, или против неких болести. Као прва и најважнија активност биће организовање Сајма Науке који ће овог пута имати још више лабораторија пошто је продекан за науку и доктроске студије, Жељко Томановић, успео да у уговор са институтима постави да су институти дужни дати места за ову манифестацију. Прошлогодишњи Сајам Науке се може описати као успех пошто је у октобру ове

године организован Дан Студената истраживача на којем су студенти са Сајма Науке презентовали, својим колегама и професорима, резултате њиховог рада. Поред Сајма Науке наш парламент ће се бавити организовањем различитих предавања, трибина и радионица, као и догађаја на неке дане које треба обележити – као што су Дан Дијабетеса (14. Новембар), Дан АИДС-а (1. Децембар) итд. Наравно, у плану је организовање дана рециклаже папира на факултету, где скупљамо стари папир, канцеларијски материјал, скрипте итд. и у договору са надлежнима који се баве рециклажом продати то, а новац искористити у корисне сврхе. Парламент, у сарадњи са неким студентима има у виду и организовање Фотографске Секције студената Биолошког факултета. Укратко, као што се може видети, наши планови ове године укључују доста студентских активности, али и прикључак медија целој причи. Парламент је већ успоставио сарадњу са b92.net, а очекује се сарадња са још пар медијских кућа. Председник Парламента, Прековић Стефан


6

СИМБИОЗА

ОбнОва парка у великОм Гају 1416.10.2011. Место нашег интересовања је природни споменик културе – Велики парк, смештен у центру места Велики Гај. Парк је подигнут крајем 18. века око дворца Јосифа Маленице. Нажалост, дворац је срушен после Другог светског рата али је парк сачуван. Простире се на 4,85 хектара и заштићено је природно добро треће категорије од 2003. године, а пре тога 1973. године као споменик вртне архитектуре. За нас је важна дендрофлора која је веома разнолика: око 20 врста дрвећа, претежно листопадних, уз изузетак Cedrus sp. Издвајају се: Acer sp, Celtis sp, Tilia sp, Aesculus hippocastanum, Juglans sp, Robinia pseudoacacia, Sophora japonica али и аутохтона врста – Quercus robur. Веома је необична појава бршљена Hedera helix, којим је читав парк обрастао. То му даје неку вилинску димензију. :) Тим чине еколози: Давид Бакић, Тијана Милекић, Гордана, Светлана Васић, Ана Вулетић, Никола Паскаш, затим биолог Тамара Лазић и молекуларни биолог Александра Николајевић. Наш задатак је био да свако дрво: обележимо, мапирамо положај, измеримо обим и фотографишемо (стабло и крошњу). Оно што ме је јако обрадовало је дрво Gingko biloba које смо такође пронашли у парку. Моје омиљено дрво! Захваљујући одличној организацији Давида Бакића и Тијане Милекић, све је било испланирано до најситнијег детаља. Добили смо план рада и поделили се у групе. Овако је то у најкраћим цртама изгледало: 8h - Буђење 9h - Излазак на терен 10 -11h - Доручак 15h - Ручак 16h - Терен 19h - Вечера 20h - Сређивање фотодневника

У овом нашем подухвату нам је веома помогао наш професор ботанике др Милан Вељић својим великим знањем и искуством, коме се овом приликом захваљујемo . Истакла бих и велико гостопримство наших домаћина и спонзора – Општина Пландиште и Црвени крст, који су нам омогућили угодан боравак и успешан терен. Хвала и Предрагу и Бојану Пантићу на указаној подршци као и сликару Милекићу који нам је приредио пасуљ за памћење! Памтићу свој први одлазак на овај пројекат пре свега по изузетној

љубазности наших домаћина. Већ првог дана у скромним условима локалног вртића у којем смо били смештени, показало се да није битан простор већ људи. И једва чекамо да се са пролећем и ми вратимо у Велики Гај ;) Александра Николајевић


СИМБИОЗА

7

а, где ћемо на лето? Биолошко Истраживачко Друштво „Јосиф Панчић“ има дугу традицију организовања вишедневних летњих теренских акција. После три године на Грзи, извесно је било да се мора наћи други локалитет. Поред тога, сви су били задовољни пролећном акцијом на Борањи, па је било извесно да ће то бити дестинација и за летњи терен. Међутим, средином маја на састанцима вођа БИД-а постаје јако занимљиво. Појавиле су се две струје. Једна је заговарала одлазак на Борању, што је и разумљиво јер је терен већ био познат и пролећни резултати су за неке секције били веома обећавајући. Друга пак група вођа предлагала је нови локалитет - Село Милошев До, на самом почетку кањона реке Милешевке, у удолини између планина Јадовника и Златара. Предео идеалан за орнитологе и ботаничаре. Пошто нисмо успели да се договоримо коју од две могућности да изаберемо, урадили смо најбољу могућу ствар. Организовали смо две летње акције, једну за другом! За први од два летња терена избор је пао на кањон Милешевке. Такав избор није направљен случајно. Надморска висина у распону од 1200 до преко 1500м чини да је крај јула идеалан за истраживање тог подручја, поготово вегетације. Преко 30 чланова друштва у село Милошев До стигло је 19. јула касно поподне. Били смо смештени у просторијама Основне школе „Свети Сава“, чије смо две учионице користили као спаваонице. У дворишту школе поставили смо и неколико шатора, али је само неколицина храбријих заиста и спавала у њима јер ноћу је у Милошевом Долу изузетно хладно. То прво поподне протекло је у распакивању, припремању хране, сређивању кампа, дружењу, а права акција наступа сутрадан. Очекивали смо да ће планина Јадовник бити лепа и занимљива, али оно што смо затекли нисмо могли ни да сањамо. Предивне и изузетно богате планинске ливаде, прастаре шуме јела, изузетни камењари... Све шаролико и богато врстама, све

неистражено! А тек кањон. Довољно дубок да ни ГПС не може да ухвати сигнал. Река Милешевка ледена и пуна пастрмки. Трагови медведа и шакала које смо виђали у блату поред воде. И константно присуство белоглавих супова који нам круже високо изнад глава. Већ првог дана смо се заљубили у Јадовник и Милешевку. Чак ни врло чудне временске прилике, смењивање кише и ветра са сунцем на мање-више сваких пола сата, нису могле да покваре утисак. Наредних седам дана трудили смо се да обиђемо што већи део подручја и пронађемо што различитије локалитете и екосистеме који ће бити предмет даљих детаљнијих истраживања. Тих седам дана пролетело нам је као пљесак дланом о длан. Рано ујутро 27. јула прошло је у паковању ствари и опраштању од становника села којима смо прирасли за срце. Већ пре 9 сати аутобус је кренуо ка Београду, где је један број учесника прве акције остао, и већи број се прикључио за другу акцију. Касно увече, око 40 учесника стигло је до планинарског дома „Шарена буква“ на Борањи. За све учеснике акције на Милешевки, Борања је дошла као летовање, како због неупоредиво бољих услова смештаја и огромне помоћи домара Макија, тако и због далеко приступачнијег и мање напорног терена. Потпуни заокрет после Јадовника и кањона. Ништа преко 1000м, доминација букових шума, другачије ливаде, друге птице, другачија клима. Једноставно, Борања је прелепа, али на потпуно другачији начин. Терен нам је већ био познат од пролећне акције, па смо се одмах бацили на посао јер смо већ унапред знали шта и где желимо да тражимо. 4. август је дошао јако брзо, и било је време да се растајемо и враћамо у цивилизацију. Имао сам утисак да нико због тога није био нарочито срећан. Не могу да пишем о акцијама Друштва на којима нам је било тако лепо и на којима смо научили и видели много и прикупили тако много резултата, а да не споменем и оне без којих свега тога не би било. Иако је много људи помогло да се


8

СИМБИОЗА

ове акције десе, посебно бих истакао УГ „Јадовник“ које нам је обезбедило смештај у школи у Милошевом Долу и Студентски парламент Биолошког факултета, који су нам крајње великодушно обезбедили храну за обе теренске акције. На крају ми остаје само да позовем и све читаоце да нам се придруже и осете све чари једне теренске истраживачке акције. Свако од нас ко је до сада учествовао на таквим акцијама носи са њих незаборавна искуства. Зашто и ви не бисте осетили тако нешто? Ђорђе Васиљевић


СИМБИОЗА

9

ишла сам у африку да садим паприку! Све је почело јако просто. Из досаде. Досада је попут мача са две оштрице. Једна оштрица може подстаћи човекову машту и дух. Друга пак представља главног подстрекивача монотоније. На мене досада делује својом добром страном. Подстиче ме на нова размишљања, ствара нове идеје и пре свега гура моје биће ка нечему новом. Ни овај пут није било изузетка. Приближавало се лето а са летом и доста могућности. Овог лета моје жеље су биле другачије. Нисам желела остати у нашој земљи. Желела сам да пробам и да видим нешто ново. Да отпутујем али да притом спојим лепо и корисно. Како то обично бива када нешто тражиш и желиш, пут се некако сам наметне. Тако сам ја, у часовима доколице и предаха од напорних факултетских обавеза, „копала“ по интернету и ни мање ни више на сајту biolozi.net пронашла пост „АIESEC летње праксе“. Реч „летње“ и реч „праксе“ су биле довољне да ме тај пост заинтересује и да одем на АIESEC-ов сајт и да ту добијем све потребне информације. АIESEC је највећа студентска организација на свету која, поред организације разних пројеката на националном и интернационалном нивоу, пружа могућност студентима да оду на

праксу било где у свету. Ова организација је присутна на преко 2000 универзитета, у више од 110 земаља. У нашој земљи постоје неколико седишта или ти LC-јева (local commetie), два у Београду, на Економском факултету и на Факултету организационих наука. Добра ствар у свему томе је што није потребно да будеш студент ни једна од ова два факултета да би отишао на праксу. Битно је само да си студент. У зависности од личног интересовања може се ићи на праксу везану за било које поље природних или друштвених наука. Постоји неколико подтипова пракси које се прво бирају пре самог одабира земље у коју би практикант ишао. Па тако постоје development internship, на којој сам ја била, educational internship, итд. На development праксу се мора ићи на најмање шест недеља то је један од услова које практиканти морају да испуне, а док на остале, од три до шест месеци. Development пракса је, као што сама реч каже, пракса на којој развијаш своје способности - способност рада у тиму, рада на компјутеру, рада са непознатим људима и способност организације свога времена, док је educational пракса везана за све то и још додатно развијање способности учења других људи, најчешће деце и најчешће неког другог језика у


10

СИМБИОЗА

школама. Сходно томе educational пракса захтева постојање радног времена и примање одговарајуће плате, па самим тим представља много озбиљнији подтип праксе. Када си одлучио на коју би праксу ишао, оно што такође треба имати у виду је да морате знати енглески језик, да га причате, разумете и пишете, јер пре „уласка у систем“ мора се проћи интервју у LC-у. У току интервјуа се утвђује да ли сте ви способни да одете у непознато и да ћете се тамо снаћи, јер свако одустајање од праксе пре истека минимуна од шест недеља носи са собом забрану одласка на праксу икада више преко AISEC-а. Након што сте прошли интервју следи улазак у систем. Улазак у систем значи прављење свог account-а у њиховој мрежи преко које се траже праксе и преко које се врши тзв. matching, и плаћање партиципације која је у случају development праксе била 120 евра, на две рате. Оне земље и градови који нуде праксе, у опису своје праксе наводе све податке који су релевантни а то су - место одржавања праске, кратак опис праксе, време одржавања праксе, плата (уколико је дају, а обично не дају уколико се ради о development пракси), да ли је обезбеђен смештај и храна и где се тај смештај налази, итд. Када пронађете праксу која вас занима онда следи matching, односно контактирање оних који организују дату праксу преко mail-а а затим интервју преко SKYPE-а и на крају потврда да вас примају на ту праксу. Када вас приме, следи тражење превоза до дотичног места, који ви плаћате. Оно што не плаћате је храна и

смештај. Може се десити да једно од та два или ни једно није обезбеђено, што је назначено у том опису праксе. Када сте све предходно наведено обавили, можете кренути са паковањем. Падала је јака киша тог јулског дана када сам се упутила ка аеродрому „Никола Тесла“. Улазак у авион и путовање од 12h са великом паузом у Истанбулу, и слетање на Борг Ел Араб у пола 3h ујутру. Почело је. Искуство које ће се памтити цео живот. Те ноћи било је мало људи на улицама Александрије, што се касније показало као изузетак од правила. Вожња у овом граду представља једну велику пробу за све возаче из наше земље а схватићете о чему је реч када прочитате следеће редове. Прва ствар коју сам приметила је да страшно брзо возе и да су им путеви са рупама на скоро сваком кораку. Можете ли да замислите да на аутопуту постоји рупа, метар у пречнику, поред које стоји слаба сигнализација која се тек уочава када сте на 5 метара од ње? Мислим да не можете. Уколико возите 120km/h, немогуће је укочити на време како бисте је избегли. Даље, ограничење брзине не постоји. Не постоје саобраћајни полицајци који уз помоћ радара проверавају брзину моторних возила као учесника у саобраћају. Једино средство које може да успори саобраћај су лежећи полицајци којих има јако много. Саобраћајни знакови на путевима не постоје. Једини знакови који постоје су путокази и знак за једносмерну улицу. Успела сам да уочим 2 семафора у целом граду. Најпрометније раскрснице регулишу саобраћајни полицајци који не поседују


СИМБИОЗА

оружје па чак ни палицу са „стоп“ знаком. Цео саобраћај функционише по принципу - ко је бржи и безобразнији, он иде први. Све то би било у реду да постоје пешачки прелази! Али они, веровали или не, не постоје! Улица се прелази траку по траку, илити траку коју ти сам замислиш с обзиром да на неким улица нема исцртаних трака на коловозу. Прелазак улице је један од ствари које се уче искључиво и само путем искуства. Једино на најпрометнијој улици у граду постоје подземни пролази. Такође, у Александрији се траке не поштују јер постоје превозна средства која су на три точка и која су ужа од регуларних кола па се тако, посебно изражено код таксиста као озлоглашени возачи, сваки део коловоза максимално искоришћава. На вожњу и возаче сам се врло брзо навикла као особа која воли кола и брзу вожњу, док другим практикантима није било лако. Друга ствар коју сам приметила већ сутрадан је да се све дешава на улици и да на улицама не постоје мале канте за ђубре. Дуго сам се опирала да не бацам смеће по улици али у неким тренутцима сам имала пуне руке смећа које сам скупљала у нади да ћу налетети на неку канту. Али то се није десило. Постоје само велики контејнери, и то само понегде. Пешаци ходају по улици а не по тротоару јер је тротоар резервисан за продавце различитих добара, почев од воћа, одеће, технике, итд. Још један од куртуролошких шокова које сам доживела је свеопшта прљавштина. Поред ђубрета на улици је доста прашине и песка, што је и логично ако узмемо у обзир да сам уствари у

11

пустињи. Цео град је имао тај неки жућкасти сјај. У стану сам живела са још четири девојке: из Холандије, Пољске, Бразила и Србије. Мушкарцима није био дозвољен улаз у стан односно јесте само онима који су радили у АISEC-у. Оно што је посебно било шокантно и јако тешко на навикавање, је то константно одмеравање и гледање нас од стране свих људи на улици. У то укључујем и малу децу. Било је јако нелагодо првих седам дана свима али касније смо се навикли. Имајући у обзир да је у Египту 95% становништва муслиманске вероисповести, морали смо да се прилагодимо на одређени dress code. Саветовали су нас да не излазимо на улицу у мајицама на бретеле и да не носимо панталоне или сукње које су изнад колена. Често сам се питала како Египћанкама није вруће да на 33 степена Целзијуса иду са марамом на глави и у дугим рукавима и фармеркама, али изгледа да су у овој земљи навика и вера много јаче од физичких потреба. Наравно, било је оних девојака које нису носиле мараме, а ни бурке, и из њихових причи чула сам да су често вређане од стране својих сугрђана јер представљају увреду њиховој вери. Према њиховој вери, коса се сматра као нешто еротско а жена не сме да изазива мушкарце ни једним делом свога тела. Једине две мушке особе које смеју да им виде косу су њихови очеви и супруг, као и остатак њиховог тела. Многи су ме питали зашто више нисам поцрнела а одговор на то је мало сложенији. Александрија се налази на обали Медитеранског мора и око 50 км обале


12

СИМБИОЗА

Медитерана је у оквиру града. На локалним плажама се купају сви становници овог 5-милионског града и обично су обучени у купаће костиме који прекривају цело тело сем стопала и шака. АIESEC-овци су нам препоручили да не идемо на те плаже јер бисмо доживели разне непријатности с обзиром да се купамо у бикинију. Тако да смо могли само да идемо на приватне плаже за које нисмо имали пропуснице, већ смо морали да идемо са неким ко их има и само данима када та особа има слободног времена. Тог слободног времена је било јако мало. Али за месец и по дана сам упознала много Египћана који су постали моји много добри пријатељи који су мене и моје цимерке водили на плажу сваки слободни дан који су имали. По повратку из Египта, када су ме питали какви су Египћани, ја сам имала само речи хвале и захвалности. Поред изузетно велике гостопримљивости, Египћани су изузетно добронамерни! Учинили су мој боравак у њиховој земљи незаборавним. Што се тиче саме праксе, мој пројекат се звао „Think Green“. Смисао програма је да се подигне свест о екологији, заштити животне средине и рециклажи, код деце између седам и дванаест година. Деца су знала енглески јер су ишла у приватне школе у којима се поред матерњег уче и два страна језика, најчешће енглески и француски. Само да напоменем да је проценат образованих становника Египта нешто већи од 50. Радила сам у групи са још седам практиканата и наш задатак је био да осмислимо сваку радионицу коју смо имали са групом деце. Радионице са децом смо имали једном седмично, а у току недеље смо имали састанке на којима смо разматрали садржај исте. Наравно, имали смо кординатора нашег пројекта који је био ту како би нам помогао уколико имамо било какав проблем и који би нам постављао задатке које треба реализовати у току тих радионица. Те радионице су морале бити занимљиве и поучне, па смо с тога морали на доста тога да обратимо пажњу. На почетку сваке радионице одржали бисмо им презентацију зашто је битно чувати животну средину и какве су последице по људску врсту уколико је

животна средина загађена, а самим тим и на остале врсте. Свакако да је то одрађено на један занимљив и прост начин, како би их деца тог узраста схватила и запамтила. Након презентације уследила би нека врста игре са децом. Ту смо имали мало више проблема у смишљању различитих игара која су требала бити поучна а у исто време прилагођена њиховом узрасту. Па смо тако једном организовали такмичење у изградњи различитих играчака од пластичних флаша, конзерви, папира и картона. Најкреативнија играчка би добила чоколаду, тј. њен творац, а остали утешне награда. На тај начин бисмо им показали зашто је рециклажа корисна. Крај сваке радионице је подразумевао евалуацију, односно десет минута времена у којем бисмо их питали да нам кажу шта су тај дан научили. Претходни текст представља само десети дао мог искуства на пракси „Think Green“ у Александрији. Било је ту још доста занимљивих и поучних ствари које нису написане овде, а и оних које не би ни могле бити написане, јер је неке ствари тешко препричати. Те ствари треба доживети. Ова пракса представља једно велико животно искуство. Иако сам на ову праксу кренула са намером да применим и усавршим своје знање екологије, искуство које сам добила живећи са четири непознате девојке у стану, у земљи где је вера изнад закона, где је начин размишљања и живота у потпуној супротности од било чега што сам до сада видела, је непроцењиво. Зато бих овим чланком желела да подстакнем младе људе отвореног духа и схватања да искористе прилику док су студенти да виде неки други свет и да упознају људе које ће им постати пријатељи за цео живот. На крају крајева, студенти смо само једном а свет је велики и чека на нас, so let’s go!

Даница Петровић


СИМБИОЗА

13

Антигенотоксични потенцијал еукалиптола и камфора Катедра за микробиологију Биолошког факултета Универзитета у Београду се већ готово једну деценију бави проучавањем процеса мутагенезе као и проучавањем супстанци које показују антигенотоксични ефекат. У оквиру пројекта изучавања антигенетоксичних супстанци урађен је и овај рад чији је циљ био да покаже антигенотоксични ефекат еукалиптола и камфора против УВ индуковане мутагенезе код бактерија. У овом чланку покушаћу да на што једноставнији начин објасним смисао рада као и дејство еукалиптола и камфора. Генотоксични агенси имају различите негативне ефекте. Они могу проузроковати различите врсте лезија на молекулу ДНК и ако се не репарирају (поправе), могу довести до појаве мутација које се одражавају на фенотип. Живи организми су развили низ механизама којима могу да смање количину мутација и да је доведу на ниво који не нарушава интегритет генома, чиме је омогућена правилна репородукција. Механизми за отклањање мутација на молекулу ДНК, су настали и најранијим фазама развоја живота на Земљи, и протеини који учествују у репарацији су еволутивно високо конзервирани и готово су идентични код прокариота и код еукариота. Са циљем да се заштити људско здравље све се више развија нова област истраживања, која проучава антигенотоксичне супстанце и њихове ефекте. Антимутагени се могу класификовати у две главне групе: 1) Биоантимутагени 2) Дезмутагени Биоантимутагени су главни модулатори репликације и репарације молекула ДНК који спречавају претварање премутагених лезија у мутације. Дезмутагени су агенси који спречавају конверзију премутагена у мутагене, врше

инактивацију мутагена или спречавају њихову интеракцију са ДНК. Терпени су највећа група природних супстанци. Обично се налазе у воћу, поврћу и ароматичним биљкама као и у биљкама које се користе у медицини, где имају важну улогу у одбрани на различите стресоре којима је биљка изложена. Показано је да различити терпени и њихови деривати имају хемопротективну улогу код канцера и након хемотерапије. Монотерпени који су проучавани у овој студији камфор и еукалиптол су присутни у биљним уљима медицинских и ароматичних биљака као што је нпр. еукалиптус. Антимутагени потенцијал еукалиптола и камфора већ је показан у неким нашим ранијим истраживањима. Циљ овог рада је био да потврди антимутагену улогу еукалиптола и камфора против УВ-индуковане мутагенезе код бактерија. Студија је спроведена на репаративно способном соју E.Coli K12 SY 252. Овај сој бактерија поседује argE3 мутацију која доводи до ауксотрофије, али може прећи у прототрофију заменом база. Бактерије су најпре третиране растућим концентрацијама тест супстанци, након чега су изложене дози УВ зрачења која изазива висок мутагени ефекат, са око 50% леталности. Обе тестиране супстанце и камфор и еукалиптол показују антимутагени ефекат према УВ - индукованој мутагенези. Камфор показује највећи степен инхибиције при концентрацији од 0.167 мг/мл. (41%) и инхибиторни ефекат опада при већим концентрацијама тестиране супстанце. Највећи антимутагени ефекат (31%) еукалиптол показују при концентрацији од 0.167-0.33мг/мл. али он опада при већим концентрацијама. УВ - зрачење доводи до настанка лезија у молекулу ДНК као што су циклобутан пиримидин димери, и пиримидин - пиримидин фотопро-дукти


14

СИМБИОЗА

(Sinha еt al.,2002). Ове лезије углавном истраживања би требао да буду урађена бивају репариране уз помоћ нуклеотидне на хуманим ћелијским линијама. ексцизионе репарације (НЕР), уз помоћ фотореактвације или путем пост репликационе рекомбинационе репарације. Антигенотоксични агенси смањују број лезија на молекулу ДНК и поспешују репарационе механизме. Међутим повећана концентрација ових агенаса може довести до сатурације ензима укључених у репарацију што такође има штетан ефекат по ћелију. Зато да бисмо неку супстанцу сврстали као анимутагену веома је битно да се одреде концентрације при којима она има антимутагени ефекат и концентрације при којима није штетна. Када све узмемо у обзир можемо закључити да резултати које смо добили препоручују монотерпене еукалиптол и камфор за даља истраживања њихове улоге у антимутагнези и као антигенотоксичних агенаса на различитим Никола Сматлик тест системима. Наравно да би се употпуности доказао њихов ефекат даља Табела 1:Резултати антимутагенезе


СИМБИОЗА

15

Клонирање сисара - историја и перспективе Појам клонирање се јако често може чути како у научној тако и у лаичкој јавности. При том се могу чути опречне изјаве, од научника и експерата из те области који колонирање сматрају једним од највећих достигнућа савремене молекуларне биологије, па све до оних лаичких изјава које процес клонирања сматрају страшним, јер одмах помисле на армију идентичних људи који шетају улицама, а при том су створени у лабораторијама страних обавештајних служби да служе неком „мрачном циљу“. Овај текст има за циљ да на што једноставнији начин објасни процес клонирања, историју његовог настанка, перспективу његовог коришћења и

евентуалне штетне последице. Реч клон први пут је употребио Вебер 1903. године, да опише колонију организама насталу асексуалном деобом једне прогениторне ћелије. Клонирање се може дефинисати као репродукција фрагмента ДНК, ћелија или индивидуа идентичних сами себи.То је нормалан процес код неких биљака и нижих животиња. Клонирање људи до данас није остварено. Оно подразумева хуману остварену репродукцију асексуалну уношењем нуклеуса из хуманих соматских ћелија у оплођену или неполођену овоциту чији је нуклеусни материјал одстрањен, у циљу стварања живог изузев је који организма генетски ДНК митохондријске идентичан донору нуклеуса. Ако се непосредно након клонирања клон узгаја у одређеним лабораторијским условима, неколико дана, он ће се развити у рани ембрион који се може употребити у две сврхе: 1) за репродуктивно клонирање 2) за терапијско клонирање

Ако се рани ембрион (бластоциста) имплантира у утерус животиње исте врсте, ради постизања трудноће и нормалног развића плода, говори се о репродуктивном клонирању. Пример овог типа клонирања је клонирање чувене овце Доли, које су извршили Вилмут и сарадници 1997. године. Доли је створена јединственим овоците енуклеисане спајањем донорског и шестогодишње овце нуклеуса из култивисаних епителних ћелија млечне жлезде. Метода трансфера нуклеуса у енуклеисану овоциту први пут је успешно примењена 1952. године, када су Слика 1. Шема процеса репродуктивног клони- Брингс и Кинг успели да клонирају рања епителних употребом жабу,


16

СИМБИОЗА

бластомера као донора нуклеуса. Гордон је 1962. године је клонирањем одраслог Xenopusa, трансфером нуклеуса добијеног из епителне ћелије црева пуноглавца показао да и диферентоване ћелије имају потенцијал за репрограмирање. Репрoдуктивно клонирање је неефикасно јер погрешно укључени ћелијски процеси доводе до губитка већине ембриона у току развића. Да би се одржало развиће ембриона у току репродуктивног клонирања, потребно је адекватно активирање гена непоходних за рано ембрионално развиће, и истовремена супресија гена чија се транскрипција нормално дешава у донорској ћелији, а који су повезани са диференцијацијом. У просеку 1-5% бластоциста се развије у живорођену клонирану јединку. Успех у клонирању се знатно повећава (10-40%), уколико се као донори нуклеуса употребе ембрионалне стем ћелије, бластомере или зигот. Клонирана животиња након рођења има предугачко тело и плаценту, респираторни дистрес синдром као и аномалије бубрега јетре срца и мозга. Данас се сматра да је основни проблем репродуктивног клонирања погрешно епигенетско репорограмирање трансплантираног (донорског) нуклеуса. Сматра се да ембриони у стадијуму бластоцисте, клонирани од соматских ћелија, имају инсуфицијентни систем за реактивацију кључних ембрионалних гена сепцифичних за донорску ћелију. За разлику од њих, ембриони клонирани од

ембрионалних стем ћелија веродостојно експримирају ране ембрионалне гене. Најчешћи молекуларни механизми епигенетичких процеса током клонирања су: метилација ДНК, експресија импринтованих гена, као и механизми који управљају експерсијом гена преко хроматина. Инактивација X-хромозома и регулација дужине теломере примери су постзиготног репрограмирања, и они се код клонираних животиња углавном нормално одвијају. Терапијско клонирање: је стварање аутологне линије ембрионалних стем ћелија која настаје из клонираног ембриона и даље се користе за замену оштећеног ткива. У овом тренутку терапијско клонирање нажалост још увек недовољно се користи у лечењу неуродегенеративних болести, обољења крви и дијабетес мелитуса. Охрабрују истраживања на животињама која указују да је нуклеусно клонирање у комбинацији са генском и ћелијском терапијом. Један такав пример је лечење дефицита имунолошког система миша са мутацијом на Rag 2 гену. Данас се размишља о могућности примене те терапије у лечењу српасте анемије и бета таласемије.

Никола Сматлик

Слика 2.Процес уноса нуклеуса у реципијентну ћелију


СИМБИОЗА

17

Протеин топлотног стреса 70 и његова имуноекспресија у мрком масном ткиву код пацова изложених високим температурама Stefan Prekovic, Ksenija Velickovic, Milica Markelic, Vesna Petrovic, Ana Vasilijevic, Aleksandra Jankovic, Biljana Buzadzic,Bato Korac, Aleksandra Korac; (2009) Heat shock protein 70 immuno-expression in the brown adipose tissue of heat-exposed rats. Graz MC2009, Proceedings Vol. 2: Life sciences Термичко стање организма и оджавање тог стања (термичка хомеостаза) су веома битни за функционисање организма у целини. Термичка хомеостаза се одржава захваљујући балансу између производње топлоте (и примања топлоте) и топлотног губитка. Оптимална амбијентална температура при којој нема утрошка енергије ни за загревање, ни за одавање топлоте није иста код свих организама већ варира у широком опсегу – различите физиолошке и биохемијске модификације су од великог значаја за овај феномен. Свакако, у погледу на амбијенталну температуру – сви организми се могу наћи ван оптималне температуре – и сваки организам ће уз помоћ неких адаптација – физиолошких, биохемијских или бихевиоралних тежити да одрже своју телесну температуру константном насупрот променама у спољашњој средини. Као један од најбитнијих одговора за ћелије, али и за цео организам јесте ћелијски одговор на стрес (cellular stress responce енг.) чији су главни актери протеини из групе протеина топлотног стреса (Hsp - heat shock proteins). Ови протеини су откривени још 1962. године код Дрозофиле меланогастер (Drosophila melanogaster) при излагању високој температури. Како биомолекули наших ћелија мењају структуру, а тиме и функцију током излагања повишеним температурама, веома је битно, за ћелије, да постоји неки механизам који ће стабилизовати протеине као главне актере у ћелијама, али и липиде који сачињавају

биолошке мембране. Протеини топлотног стреса имају управо ту функцију, услед њихових физико-хемијских особина. Како протеини осим што мењају конформацију (просторни облик) теже да формирају протеинске агрегате, протеини топлотног стреса спречавају оба – и мењање конформације и формирање агрегата. У мрком масном ткиву, које је код пацова од великог значаја за метаболизам, праћена је релокализација ових протеина након излагања повишеној амбијенталној температури и то коришћењем нормалних биолошких интеракција – антигенантитело интеракција, односно методом имунохистохемије на парафинским пресецима за светлосни микроскоп. Наши резултати приказују како протеини топлотног стреса који су присутни на термонеутрланој температури имају функцију у одржавању функција ткива под нормалним условима – тј. функцију контроле квалитета протеина. Са друге стране код животиња које су излагане повишеној температури дошло је до каскаде физиолошких промена која се групно назива одговор на топлотни стрес. У мрком масном ткиву долази до пада имуно-експресије протеина топлотно стреса, али још битније и релокализације у субмембрански регион. Ово је веома интересантно пошто се очекује да имуноекспресија буде већег нивоа. Такође велика количина протеина топлотног стреса присутна је екстрацелуларно. Како се много зна о унутаћелијском протеину топлотног стреса 70, веома је било занимљиво уочити ванћелијску форму овог протеина која се не среће толико често, заправо фокус на ову форму протеина топлотног стреса се тек јавио последњих година. Екстраћелијски протеин топлотног стреса 70 може бити један од неокарактерисаних делова акутног одговора на стрес и врло вероватно може бити сигнал за друге ћелије и ткива.


18

СИМБИОЗА

Могуће је још, да пошто мотонеурони имају нефункционалан протеин који контролише синтезу протеина топлотног стреса (транскрипциони фактор Hsf-1) највероватније постоји механизам којим мотонеурони врше преузимање овог протеина из крвотока. Остаје испитати механизам избацивања протеина топлотног стреса, као и њихове интеракције са мембранама.

Слика 1. Имуно-ексресија Hsp70 интерскапуларном мрком масном ткиву. A, B – Hsp70, контрола група; C, D – Hsp 90, експериментлана група. Увеличањa x40 и x100, orig.)

Стефан Прековић


СИМБИОЗА

19

Пропадосмо у Пропас! “Људи, да ли можете да замислите да је овде пре 20,000 година живео лав?“ пита Стефан док се возимо кроз село Чиниглавци. Разговор прекида звоњење телефона. Зове нас остатак екипе која је већ стигла у школу у којој би требало да ноћимо. Село Чиниглавци се налази источно од Пирота. Јама коју би требало да посетимо, у народу позната као Пропас, се налази на јужним падинама Тепоша, на локалитету Венац. Позната је код локалног становништва, а први су је организовано посетили спелеолози Академског спелолошко - алпинистичког клуба из Београда. Истраживана је у више наврата током 2010. и 2011. године. Велики значај у откривању и прочавању јаме имају мештани. Наиме, обострано фини односи, поштовање локалних обичаја и норми понашања стварају специфичну врсту поверења и пријатну атмосферу за рад. Мештани знају за локацију многих објеката које спелеолози не би могли сами да нађу. Такође, потребно је објаснити им да спелеолози не иду у јаме да би тражили и узимали злато као и да је обавезно користити одговарајућу тестирану опрему како они не би покушавали сами да улазе у објекте. После преспаване ноћи у школи, уз звуке староградске музике са радија, пакујемо опрему и спремамо се за одлазак у јаму. До јаме је потребно, лаганим ходом, око 1h и 30мин. Пошто смо били подељени у две екипе (једну која иде прва и опрема објекат и другу која стиже касније), како смо се приближавали месту где је јама, могли смо да чујемо људе који су дошли раније. Јаму нисмо видели. Тек када смо се приближили густом шумарку, видели смо је. Пред нама, налазио се тунел дубине 56 м. Зашто кажем лаички „тунел“? Када бисте, са безбедне удаљености, погледали на доле, видели бисте готово правилно „сужавање тунела“ све док до зидова допире дневна светлост а после све поста-

је црно. Стојимо поред, сви насмејани и пуни енергије а заправо сви блаже уплашени због уласка што је и нормално. Вођа акције, Војкан, нам саопштава да је уже ново а самим тим и невероватно чисто што је, без обзира што то и није логично јако лоша вест за нас. Зашто? Ново уже врло брзо пролази кроз десендер (справу за спуштање) што и није баш пријатан осећај као што приказују на рекламама и филмовима. Наравно, битно је да само будемо пажљиви као и иначе. Када смо одредили редослед уласка људи, спуштање је почело. Једна од чари уласка у јаму јесте тренутак када имате два супротна и дивна призора. Први, када при спуштању погледате на горе и видите небо, облаке и дрвеће оивичене корењем, земљом, стенама, и други, када погледате испод себе и видите тачкицу светла чеоне лампе и замишљате шта вас све доле чека. Напокон смо се спустили и почиње обилазак објекта. Мерења, која су рађена, показала су да је објекат величине Београдске арене (димензија 150m по дужој оси и 100m по краћој оси – пројектоване дужине), која са прорачунатом запремином од око милион кубних метара тренутно представља највећу пећинску дворану у Србији. Објекат је такође прилично занимљив пошто обилује разноврсним облицима микро - рељефа.“Поље кактуса“ (мноштво сталагмита), је само једно од многих занимљивих места у јами. Посебно је занимљиво разгледати све ове облике и закључивати како је овај објекат изгледао у прошлости и како би могао да изгледа у будућности. Долазимо до једног дела, који је раскопан и Војкан каже: „Ово је место злочина.“ „Место злочина“ је шаљив назив за налазиште пећинског лава. Ископавање је било у мају 2011. године од стране чланова клуба АСАК на челу са Стефаном Властићем, студентом палеонтологије. Фосилни остаци сисара у пећинским седиментима нису реткост. Код нас се


20

СИМБИОЗА

издвајају одређене групе животиња које су доминирале леденим добом (горњи плеистоцен), а насељавале су управо пећинске системе. Подземни облици у карсту су им служили као станиште и за привремени боравак. За разлику од пећинског медведа који је најчешћи представник фосилних сисара и који је био стални становник пећина, његов највећи сустанар (мада не у истом временском периоду) - пећински лав је пећине користио само привремено ради прехрањивања (типично за све мачке да воле да се осаме на безбедно место са својом ловином). Зато су и остаци пећинског лава сразмерно ређи и представљају интересантну врсту за проучавање. На нашим просторима, сматра се, није био редак, иако су његови фосилни остаци релативно оскудни. Познато је више локалитета из источне и централне Србије, а најпознатији је пећина Рисовача код Аранђеловца са најмногобројнијим остацима који се могу употребити за компарацију са другим збиркама, мада није постојао ниједан кранијални део скелета осим мандибула. Зато је и важност проналаска прве и и једине лобање на локалитету у јами Пропас код Пирота већа. Примерак је представљен једном целом лобањом, са скоро комплетним зубником. Добро стање

остатака омогућиће квалитетно истраживање и бројне важне закључке о биологији те давно изумрле врсте мачке. Panthera spelaea (Goldfuss, 1810.) се не разликује морфолошки од рецентних афричких лавова, осим својом величином. Представља највећег фелида који је икада ходао Земљом, чак је и северноамерички веома познати Смилодон био мањих димензија. Живео је у плеистоцену, а изумро крајем леденог доба пре неких 10000 година, мада постоје индиције да се управо на Балкану задржао много дуже,


СИМБИОЗА

чак до појаве модерног човека. Био је представник изразито хладнодобне фауне, па се предпоставља да је имао дуго и густо крзно које га је штитило од хладноће. Битно је нагласити да је потребно да ископавање врше особе које су обучене за то како се не би оштетио материјал приликом вађења. Од других али не и мање занимљивих организама нађени су различити бескичмењаци од којиh је прилично занимљив налаз Bythinus acutangulus lunifer Караман, 1948, што представља други налаз ове врсте у Србији. Биоспелеолошка истраживања објекта је вршила Ива Њуњић, спелеолог из клуба АС. Ивана Будински (АСАК) нам је причала о слепим мишевима који су тада били у хибернацији. У питању су две врсте Rhinolophus ferrumequinum и Rhinolophus hipposideros. После обиласка објекта, успешног опремања до тада неистраженог канала и оброка, почиње излазак из јаме. Особа која прва изађе пали ватру како се не би смрзли људи који први изађу и чекају остатак екипе (напољу је било -5° C. ) По повратку у школу, откривамо да нам је мештанин Раде оставио лонац топлог компота. Грејемо се, уживамо у компоту, размењујемо утиске. Сутрадан, мештани нас воде по терену како бисмо

21

можда нашли још неку јаму. Нисмо нашли нов објекат што не значи да нећемо у будућности. Ко зна шта је све ходало овим просторима за време леденог доба?

Марија Гајић


22

СИМБИОЗА

ИНТЕРВЈУ: доц. др Марко Сабовљевић Доц. др Марко Сабовљевић рођен је 1974. у Београду, где је завршио основну школу „Филип Вишњић“ и Пету београдску гимназију. Биолошки факултет у Београду, студијска група биологија, уписује 1993. и исте године одлази на одслужење војног рока. Студије започиње школске 1994/1995. На истом факултету магистрирао је 2003. године, а 2006. одбранио је докторат под називом „Филогеографија и генетичке дистанце популација одабраних маховина Европе“ на Универзитету у Бону, Немачка. Последокторске студије реализовао је у Бону, Бремену и Валенсији. Члан је Светске Академије Наука Младих научника са седиштем у Берлину. Студијски је боравио и сарађује и са колегама на другим Универзитетима, Институтима и истраживачким центрима - Мурсија, Валенсија и Мадрид (Шпанија), Камерино и Торино (Италија), Будимпешта (Мађарска), Солун (Грчка), Јорк и Манчестер (Енглеска) и другим. Говори течно више страних језика. Члан је управног одбора Европског комитета за конзервацију бриофита, и уређивачких одбора више еминентних међународних научних часописа. Публиковао је преко 120 научних радова. Шта Вас је навело да упишете Биолошки факултет?

Готово случајно. У петничким данима, као и већини деце, најинтересантније су ми биле животиње, па је и мој први писани истраживачки рад за тему имао поскоке. У току средње школе моје интересовање за биљке је расло, и у првој - другој години факултета потпуно преовладало. Бавећи се вегетацијским истраживањима као гимназијалац, приметио сам да се по литератури игноришу бриофите, готово занемарују. Тако, маховине мени постају посебно интересантне, јер су готово у потпуности неистражене у Србији. Како се њима нико у Србији није бавио, али и због политичке ситуације у земљи деведесетих година (санкција и затворености), изучавање маховина, било је прави изазов. Није било ни интернета ни литературе, ни утабаних стаза од стране старијих колега. Бриологију сам усвајао, а она мене освајала, корак по корак. Данас могу да кажем да се дефинишем као Bryophyte Bryologist. Шта Вас као предавача највише инспирише? Студенти. Сматрате ли нови систем студирања на Биолошком факултету бољим, у односу на онај по којем сте Ви студирали?

Одувек сам волео биологију. Као основношколац, похађао сам програме у Истраживачкој станици Петница и рано ушао у науку, и касније као гимназијалац, а био сам и члан Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“ и ишао на истраживачке акције. Уписивање биологије био је логичан след.

Не. Већа је пролазност, али је стручност, знање, нових дипломаца, чини ми се, мање. С друге стране реформа се никад не завршава. То је континуиран процес. Али и реформа треба да буде темељна, а не шминкање, и да прати модерне друштвене императиве.

Која је тренутна сфера Вашег научног интересовања?

Постоји ли нешто што бисте мењали на Биолошком факултету?

Биологија бриофита. Зашто сте се одлучили за изучавање баш бриофита?

Да, пуно ствари. Локација на првом месту. Затим организација студија. Смета ми јасна усмереност од почетка, јер јако мали број студената заиста зна шта им се нуди,


СИМБИОЗА

23

а још мање да ли је то оно што желе. На пре свега због организације, професионакрају крајева биолог треба да буде биолог. лизма. А финесе и специјализација су добродошле, али то мора да се надгради Постоји ли универзитет у некој од на солидну, широку и добру основу. развијенијих земаља Европе, који бисте препоручили студентима за Да нисте биолог, шта бисте били? наставак студија? Да се не бавим маховинама, област мојих истраживања вероватно би били паукови, а да нисам биолог можда бих кренуо ка фармацији (опет нека примењена биологија). Срцем бих био опет биолог. А ако бих се водио разумом, а не срцем, бирао бих професију која доноси растерећен и миранији живот од живота у и са науком. Привлачи ме преводилаштво стручне литературе, дипломатија, па и саобраћај, путовања... Можда нешто у вези са тим. Често путујете. Која Вам је од посећених земаља најинтересантнија? Ако ме питате где бих најрадије провео одмор, то је дефинитивно Шпанија, због људи, опуштене атмосфере. А професионално Немачка, Швајцарска,

Постоји много. Али бих препоручио студентима да не бирају универзитете за наставак студија према звучности имена, већ према постојању јаких истраживачких група за ону сферу истраживања која их највише интересује. Шта бисте поручили студентима Биолошког факултета везано за студије? Никако не смеју да буду просек, ако желе успех, као биолози било ког профила. Ако јако воле и ако су посвећени томе, успех је загарантован, без обзира где су. Ако нисте просек неко ће вас већ приметити. Ако нисте просек, истичете се, и без обзира на ненаметљивост, упадљиви сте.

Ивана Влаховић


24

СИМБИОЗА

С П И Р О Г Р АФ

Дуго сам се питала како се зове та играчка за цртање, тих пар рупичастих комада пластике назубљених ивица који се оловком врте унутар обруча да би се на папиру добиле разноврсне шаре. Многи су се сусрели са тим као мали и вероватно брзо одустали од цртања, јер ипак треба мало вежбе и стрпљења да би се добиле симетрични и лепи геометријски облици. Та играчка се зове спирограф. Ево шта наша свима знана и увек од помоћи другарица Википедија каже о спирографу. Спирограф је играчка за геометријско цртање математичких криви које се стручно називају хипотрохоиди и епитрохоиди. Замислите један велики круг унутар кога се ротира мањи круг на коме је фиксирана једна тачка. Путања коју опише та тачка је уствари крива хипотрохоид. Сад опет замислите велики круг и мали круг са фиксираном тачком, али тако да се мали круг ротира по спољашњој ивици великог круга. Тако настаје епитрохоид. Ако баш ваша машта не може то да дочара како ваља обратите се Википедији, која је то добро представила. Тај велики круг је уствари обруч чија је унутрашња ивица назубљена. Он током цртања мора да мирује и означава се као статор. Мали кругови су представљени зупчаницима различите величине или неким другим облицима као што су прстенови, троуглови итд. Рупице које се налазе на зупчаницима су уствари

те фиксиране тачке малог круга, а путању ми исцртавамо док оловком, која је забодена у неку од рупица, ротирамо зупчаник (ротор) унутар обруча (статора). Сад мало историје. Можда вам једног дана ове информације буду потребне за неки квиз. Још од 1908. године су постојале играчке за цртање које су базиране на зупцима. Једва од таквих је машина за цртање вондерграф који је јако сличан спирографу. Инструмент који је назван спирограф је измислио математичар Бруно Абаканович (Bruno Abakanowicz), који је израчунао површину која је одвојена кривама. Спирограф какав данас јесте осмишљен је од стране британског инжењера Денис Фишера (Danys Fisher) који је први пут представио спирограф 1965. године на Нирнбершком интернационалном сајму играчака. „Kenner products“ је била фабрика играчака из Охаја која је 1966. године тржишту САД-а представила спирограф као кративну дечију играчку. Без обзира што је спирограф „дечија“ играчка ипак треба доста вежбе и мени је поприлично занимљив. Сад када сте научили шта је спирограф предлажем вам да се опробате са цртањем и желим вам успех. Сигурно ћете током тражења спирографа налетети на неке драге и заборављене играчке.

Ивана Јанковић


СИМБИОЗА

25


26

СИМБИОЗА

Л Е П О Т Е С Т У Д И РА Њ А Могу само да замислим колико вас ће бледо прочитати овај наслов и помислити “Ма дај, лепота чега…?” Разумем вас у потпуности, па чак и ако одлучите да прескочите овај текст и да га прочитате кад вам овај наслов не буде звучао тако апсурдно. Зато се сад обраћам свима вама који сте своје студентске проблеме оставили иза себе и питам вас: шта је за вас лепота студирања? Наравно већина нас ће одмах одговорити: журке, провод, изласци… Било који дан у току недеље никада, није било ни рано ни касно за неки спонтани провод са колегама. И опет како пропустити неку добру свирку, повратак у ране јутарње сате, а наравно успут сваратити негде на “доручак” и уз све то буђење у 7h, велика шоља кафе и распоред који каже да предавање почиње у 8h. Кад се после вишечасовних вежби и предавања, послеподне нађете са колегама на још једној кафи уз сећање на прошлу ноћ – то је оно што улива позитивну енергију. Увече када дођете кући, јесте да се не сећате неких делова предавања, али још увек одговорност коју носимо нам то дозвољава… А тек осећај после положеног

испита то је тешко упоредити са било којим другим. Осећај да смо урадили нешто велико, да се сав онај труд исплатио! Повод да без гриже савести тражимо од уже и шире родбине неки поклончић и наравно ново оправдање да се лудује до зоре. Уз све наше забављање ваљало би зарадити и нешто џепарца, уз новчану помоћ од стране родитеља. Сада нам разне студентске задруге нуде многе послове који су веома примамљиви, јер када завршимо факултет титула ће нас кочити у обављању истих тих послова и стално ће нам над главом пловити мисао “Зар смо се толике године школовали да сад радимо све те квази послове”. Уосталом, лако је сад цео дан бити ван куће, понекад чак заборавити ручати, тежити остварењу својих снова, јер нас још нико не чека код куће да му направимо ручак и помогнемо око домаћег задатка. Уз све те ситне послове ту су и незаборавна волонтирања и хуманитарни послови, ко је пробао зна о чему причам. Онај диван осећај да си неком улепшао барем део живота. И на крају, али никако најмање важни - пријатељи. Јесте да смо већину њих упознали тек за време студирања, у неким зрелијим


СИМБИОЗА

27

годинама које носе озбиљније проблеме. Већ могу да видим како се склапају кумства, прослављају свадбе, рођења деце, годишњице. А негде у далекој будућности пребираћемо по успоменама и присећати се летовања и свих протеклих заједничких тренутака… Николина Драгојевић


28

СИМБИОЗА

«««««АНКЕТА««««« У току месеца децембра, екипа часописа „Симбиоза“ одрадила је мини-анкету, везану за систем 4+1. Мини, јер је у њој је учествовало 17 испитаника, што није ни 10% свих студената на Биолошком факултету, зато овог пута без pie-charta, због релевантности података. Ипак, ево шта студенти Биолошког факултета мисле о свему томе, а дали су и своје примедбе и сугестије:

3. Да ли је и у којој мери нови систем допринео бољем савладавању практичног знања, у односу на 3+2 систем?

I година, узорак 5: / II година, узорак 1: 4+1 систем нема значајно већи допринос у савладавању практичног знања III година, узорак 1: нема доприноса у стицању већег практичног знања у односу на 3+2 1. Да ли сматрате да је број IV година, узорак 10: 50%сматра да предмета по семестру је 4+1 није много допринео бољем оптималан? савладавању практичног знања, у поређењу са 3+2 системом. Осталих I година, узорак 5: 100% сматра да 50% сматра да нема промене. је бр. испита по семестру оптималан II година, узорак 1: 100% сматра да је бр. испита по семестру оптималан 4. Да ли сматрате да је III година, узорак 1: 100% сматра да увођењем 4+1 система је бр. испита по семестру оптималан омогућено боље усмерење IV година, узорак 10: 50% студената студената током студија? сматра да је број испита по семестру оптималан, осталих 50% сматрају да I година, узорак 5: 100% сматра да би њихов број могао да се смањи. систем омогућава боље усмерење током студија II година, узорак 1: омогућава боље 2. Да ли је и у којој мери нови усмерење током студија систем допринео бољем III година, узорак 1: омогућава боље савладавању теоријског знања, усмерење током студија. у односу на 3+2 систем? IV година, узорак 10: 50% сматра да 4+1 систем омогућава боље I година, узорак 5: / усмерење студената током студија, II година, узорак 1: 4+1 систем 20% сматра да је довољно добро, а нема значајно већи допринос у 30% сматра да нема промене. савладавању теоријског знања III година, узорак 1: већи је допринос савладавању теоријског 5. Да ли је садржај курсева, које знања у 4+1 систему, у односу на студенти похађају током 3+2 семестра међусобно усклађен у IV година, узорак 10: 40% сматра систему 4+1? да је нови систем 4+1 допринео бољем савладавању теоријског знања , у односу на 3+2 систем, I година, узорак 5: 20% сматра док 30% испитаника сматра да је да је садржај курсева међусобно тај допринос мањи, а осталих 30% усклађен, док остали сматрају да и сматра да нема промене није у толикој мери. II година, узорак 1: садржај курсева није довољно добро


СИМБИОЗА

29

усклађен III година, узорак 1: садржај курсева је међусобно добро усклађен IV година, узорак 10: 60% сматра да је садржај курсева које студенти похађају током семестра међусобно добро усклађен у 4+1 систему, 20% мисли супротно, док 20% сматра да нису усклађени. 6. Оцените избор смерова мастер студија новог програма 4+1. I година, узорак 5: / II година, узорак 1: избор смерова на мастер студијама оцењен са високом оценом III година, узорак 1: избор смерова на мастер студијама оцењен са највишом оценом IV година, узорак 10: Избор смерова мастер студија је 30% оценило највишом оценом, док су других 30% остали уздржани. Осталих 40% је средње задовољно. 7. Промене које би студенти увели, везане за наставу на факултету: - Смањење градива у циљу стицања квалитетнијег знања. - Бољи распоред колоквијума у односу на испитни рок. - Подела градива на део који се учи и полаже за колоквијум и на део који се полаже на испиту. - Веће ангажовање професора током предавања. - Више ефективне практичне наставе. - Да се омогући већа мобилност судената на самом факултету (рад у лабораторији, писање научних радова). - Коришћење електронског индекса за обавештавање студената о терминима колоквијума, испита, литератури... Владана Петковић


30

СИМБИОЗА

S P O R T •ОДБОЈКА: -женска -Капитен је Ивана Јаковљевић -Освојено прво место на Универзитетској лиги -Тренинзи се одржавају заједно са мушком екипом, у сали студентског дома „4. април“, понедељком од 1112, и петком од 9-10 -мушка -Капитен је Младен Аврамовић -Са Математичким факултетом имају заосталу утакмицу, која ће се играти почетком марта; •КОШАРКА: -Капитен је Борис Баришић -Тренинзи се одржавају недељом на Звездари, Олимп •ФУДБАЛ: -Капитен је Никола Паскаш -Тренинзи се одржавају једном недељно на Ади

Редакција


СИМБИОЗА

А К Т У Е Л Н О Редакција „Симбиозе“ вам топло препоручује да посетите неке од ових догађаја: - Последња младост у Југославији 1977 – 1984 Омладинска алтернативна поп култура у Југославији од 1977. до 1984. године 17.12.2011. – 15.1.2012. Музеј историје Југославије (25.мај) - Vanessa Mae у Арени - Џими Хендрикс на виолини Џими Хендрикс на виолини, Олуја на светској турнеји, Сирена жица, Рок суперстар на виолини, само су неки од наслова који прате појављивање Ванесе Меј која ће наступити у Београдској арени 27. фебруара! Шта све можеш да радиш првих дана јануара 1. јануар у 12.00 Улица отвореног срца Светогорска улица 1. јануар Град отвореног срца Општине: Чукарица, Звездара, Нови Београд, Младеновац и Обреновац 7. јануар Божићна литургија (Храм Светог Саве) Ломљење божићне чеснице (Трг Теразије) Божићни сајам књига (Дом синдиката) 13. јануар Прослава Српске нове године

Ресторани у Скадарлији

31


Decembar 2011, broj 4.