Август, број 26

СИМБИОЗА

Часопис студената Биолошког факултета, Београд :: Број 26 :: август 2022.

ЕВОЛУЦИЈА И БИОДИВЕРЗИТЕТ

лето 2022.

ISSN 2334-8739 (Online)

Издавач Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитетa у Београду Главни и одговорни уредник Антонија Авдаловић Уредници Тодор Цветановић Лена Шаренац Маша Терзовић Лектура и коректура Милана Ранимировић Бојана Пејовић Анђела Томић Сара Божовић Сара Николић Редакција Анђела Павловиц Даница Поповић Лидија Живковић Лука Стојановић Маја Поповац Марија Лазић Марија Мијајловић Марта Јовановић Мина Беловуковић Момчило Адамовић Наталија Мишков Наташа Јовановић Теодора Влајковић Сарадници Бранка Лазић Јована Јовановић Андреа Новаковић Максим Шарчевић Милена Степић Наталија Крстић Адреса casopis.simbioza@bio.bg.ac.rs ISSN 2334-8739 (Online) = Симбиоза

2 / СИМБИОЗА

РЕЧ УРЕДНИКА

СИМБИОЗА Број 26, август 2022. Часопис студената Биолошког факултета, Универзитетa у Београду

Драги читаоци,

Ш

та би била биологија без еволуције? Да ли би она имала смисла? Еволуција је наука која обједињује све биолошке дисциплине и даје им смисао. Од самих почетака еволуционе теорије и њеног идејног творца, природњака Чарлса Дарвина, до Продужене модерне синтезе, еволуција је инспирисала многобројне научнике око целог света. Одувек сам гајила љубав према еволуцији, из дивљења како све има смисла и како и најмањи живот је сложен и комплексан. Инспирисана посетом Природњачком музеју и њиховој изложби о еволуцији одлучила сам да ће последњи број Симбиозе за ову академску годину, уједно и мој последњи број где сам главни и одговорни уредник, управо бити еволуција и биодиверзитет. Тренутно се налазимо у кризи биодиверзитета, где сваког дана стотинак врста заувек нестане. Биодиверзитет нам обезбеђује баланс на планети, правилан проток енергије и кружење биогеохемијских циклуса. Човек изазива дисбаланс природе и на нама је да вратимо тас. Водећи Симбиозу научила сам и ја доста о балансу. Како студирати, прегледати чланке, водити сајт и безброј других обавеза и ставки. Иако је некада било тешко и изазовно драго ми је што сам била укључена у рад нашег факултетског часописа. Гледала сам како се моје колеге развијају и примају критике да би постали што бољи у изражавању својих мисли. Видела сам осмех на лицу када би неко из писца прешао у уредника. Драго ми је што сам учествовала у развоју мојих колега и надам се да ће наставити да пишу, макар за себе. Увела сам новине. Поставила сам блог на коме редовно излазе текстови, основала сам сталну редакцију. Часопис може само да напредује надаље и надам се да ће наредни уредник да настави у мојим корацима. Срећно!

САДРЖАЈ ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА 4 Вести са факултета 5 Студентски парламент Биолошког факултета 6 Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета РАЗГОВАРАМО СА...

МОЗАИК 42 Пронађен савршено очуван ембрион диносауруса 44 Најзначајнији фосили и места њиховог проналаска 46 Еволуција и савремена реконструкција грађе мозга диносауруса 48 Еволуција под микроскопом

8 Разговарамо са проф. др Сашом Марићем

50 Феномен еволуционе конзервације у ћелијској биологији

12 Разговарамо са др Драганом Миличић

52 Пројекат ICARUS — праћење животиња путем свемира

16 Разговарамо са проф. др Пеђом Јанаћковићем БИОЛОГИЈА

54 Rewilding: Када се природи дозволи да поново ‚‚подивља” Текстови са блога

24 Антропоцен — епоха човека

60 Змије Србије — отровне и неотровне

26 Користи и цене биодиверзитета

61 Повратак отписаних?

28 Вруће тачке биодиверзитета 30 Масовна изумирања у прошлости, садашњости и будућности 32 Транзиција од воде ка копну

62 Вилински коњици на IUCN Црвеној листи угрожених врста 63 Uncanny valley — биолошка основа феномена

34 Еволуција човека 38 Да ли људи још увек еволуирају?

фото: Борис Иванчевић

40 Еволуција вируса

56 Изабране фотографије са конурса

64 Упознајте редакцију часописа ,,Симбиоза”

СИМБИОЗА / 3

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

Вести са факултета Редакција

У Влади Србије презентован БИО4 Кампус у оквиру кога ће се налазити Биолошки факултет

У

Београду ће 2023. године почети изградња БИО4 Кампуса који ће бити први овакав кампус у ширем региону. БИО4 кампус учиниће Србију препознатљивом тачком на глобалној мапи развоја иновација и науке, истичу представници науке и академске заједнице и очекују да ће нови универзитетски центар у Београду, чија ће градња почети почетком следеће године, донети бољу интеракцију приватног сектора, индустрије и научника.

EurBee9 конференција ове године у Београду

Д

евета конференција EurBee ће се одржати 20-22. септембра 2022. у Београду под слоганом: „Сачувајте пчеле за нашу будућност“. Конференција има за циљ да промовише размену знања и међународну сарадњу и да омогући даљу размену савремених научних информација о различитим аспектима гајених и дивљих пчела међу истраживачима, наставницима, студентима и стручњацима. ЕurBee је постао главни европски догађај за научнике који проучавају пчеле.

Наше колегинице објавиле научни рад у часопису Science

В

У Панчеву инсталиран инструмент за испитивање земљишта и водотокова

П

ројекат „Прекогранична мрежа за едукацију и истраживање природних ресурса” Учесници овог пројекта: др Ненад Зарић, проф. др Љубиша Станисављевић и проф. др Срећко Ћурчић.

4 / СИМБИОЗА

елико нам је задовољство да вас обавестимо и у име целог колектива честитамо нашим професоркама доц. др Ани Голубовић и проф. др Љиљани Томовић на учешћу у раду који је објављен у часопису Science, једном од најпрестижнијих часописа у свету. Број публикација са ауторима са Универзитета у Београду у ова два најпрестижнија часописа је годишње изузетно мали, а што утиче на позицију Универзитета у Београду на Шангајској листи. Искрене честитке професоркама од редакције Симбиозе! Прилажемо линк ка публикацији за све који желе да се ближе упознају са радом наших професорки https://www.science.org/doi/10.1126/science.abm0151

Студентски парламент Биолошког факултета Бранка Лазић, председник студентског парламента

С

тудентски парламент и Савез студената Биолошког факултета функционишу униформно и све активности су усклађене. Ове године, по други пут спроводимо пројекат Студент ментор, који је полако приводимо крају. Пројекат је препознат од стране већине бруцоша као савршена и јединствена прилика да се стекну нова пријатељства и размене неопходне факултетске информације, али и много више од тога. Новина на самом пројекту јесу такозвани Тематски онлајн разговори, где удружени ментори и њихови пријатељи разговарају и дискутују о одређеним темама које су важне како за школовање, тако и за студентски живот, а део су бруцошких интересовања уједно. Како је време текло, бруцоши су се изванредно уклопили у само функционисање студија, учествују у различитим волонтирањима, и развили су изузетну комуникацију међу сва три модула. Како се види, они настављају да се суочавају са бројним новим изазовима, али овај пут без икаквих проблема. Својим менторима, али и свима који су директно или индиректно укључени у пројекат, могу да захвале на великом ветру у леђа. Надамо се да ће у будуће пројекат бити дигнут на још виши ниво и с усхићењем се радујемо новој студијској години. Савез студената Биолошког факултета, редовно спроводи своје активности, путем друштвених мрежа, али и кроз своје пројекте. Пројекат Дебатни куп, успешно је завршен и сви учесници, али и гледаоци пријатно су одушевљени оваквим дешавањем и приликом да у њему

учествују. Како одјеци налажу, догодине спремамо и другу туру дебата. Вести из културе и уметности, подигнуте су такође на виши ниво. Студенти су редовно обавештени о културним догађајима и манифестацијама, и врло радо их посећују. Како је ситуација са коронавирусом полако одјекнула, успешно је реализована Приматијада, на којој су учестовали студенти нашег факултета. Они су се такмичили у различитим спортовима, као што су мушка и женска одбојка, рукомет и кошарка, стони тенис и шах. Такође, реализована је апсолвентска екскурзија и апсолвентско вече. Један биолог није биолог ако барем једном не оде на терен у току студија. Како нас је ситуација са вирусом и те како послужила, ову студијску годину, обележили су многи терени из различитих предмета, који су дуго чекали на своје светло. Међу њима су велики терен из ботанике, терен из кичмењака, теренски практикуми... Такође, похвалила бих и велики број студената, који свакодневно исказују интересовање за волонтирања при факултету. Најзначајнији број студената ангажован је у волонтирању у Ботаничкој башти ‚‚Јевремовац “, а и одређен број су водичи. У наредном периоду, чланови парламента и савеза студената Биолошког факултета, припремају нове пројекте, за наредну студијску годину, међу којима је и највећи пројекат Конгрес студената биологије „Симпласт“, кога сви радо ишчекујемо!

СИМБИОЗА / 5

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета Јована Јовановић, председница ЦНИРС БФ

К

рај летњег семестра сваке године представља период испуњен различитим активностима Центра за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета. Како је ово уједно и последњи семестар Управног одбора Центра у овом саставу, потрудили смо се да за све студенте припремимо богат репертоар научних и едукативних активности у нади да ће они и наредних година наставити са реализацијом. Пројекат „Journal Club“, који је упечатљива активност у току летњег семестра, успешно је реализован у периоду од седам недеља. Други по реду циклус овог пројекта испратио је изузетне презентације наших студената, који су својим радом и активном дискусијом са колегама имали прилику да науче пуно нових ствари из различитих области биологије, а са којима нису имали прилике да се сусретну у оквиру наставног плана и програма. Веома смо поносни на све учеснике што су храбро и вредно одрадили своје задатке, презентовали одабране публикације пред колегиницама и колегама, али и професорима, асистентима и истраживачима са факултета, уводећи нас на тај начин у тематику рада и његове закључке. Као наш „пилот пројекат“, надамо се да ће се „Journal Club“ даље развијати, а студенти у њему учествовати у што већем броју. Традиционалну сарадњу са Тимом медицинских биохемичара Фармацеутског факултета Универзитета у Београду ове године смо наставили кроз организацију шестог по реду заједничког пројекта под називом „Неонатални скрининг“. Кроз теоријски део пројекта и три стручна, веома занимљива предавања, студенти су имали прилику да се упознају са принципима неонаталног скрининга, програмима скрининга који се обављају у нашој земљи, основама болести на које се скрининг ради и начином на који се он изводи. Практични део пројекта се одржао у сарадњи са лабораторијама „Аqualab“ Током семестра имали смо прилику да угостимо и предаваче из компаније „GENIAL“ који су нам представили поље свог рада, будуће аспекте

6 / СИМБИОЗА

проширивања пословања и могућности за студенте са нашег факултета да се придруже и развијају у оваквој радној средини. Један од главних задатака током семестра био је и расписивање Конкурса за студентске летње стручне праксе. Као и сваке године, студенти основних и мастер академских студија имали су прилику да се пријаве за израду неке од понуђених пракси, а број пријављених ове године је надмашио све претходне. Студенти ће приликом одвијања летњих стручних пракси у периоду од неколико недеља имати могућност за стручно усавршавање, те се надамо да их чека лепо искуство као и успешна реализација праксе. Поред тога, овог семестра је организован и други Сајам науке за текућу школску годину,

одржан 21. јуна у дивном амбијенту Ботаничке баште „Јевремовац“. Бројне истраживачке групе са Биолошког факултета и многих института у Београду представили су заинтересованим студентима своје поље рада, као и опис тема за чију израду студенти могу да конкуришу. Након Сајма науке, расписан је и други Конкурс за израду студентских научноистраживачких радова за 2022. годину. Преко 40 истраживачких тема је у понуди за све студенте основних академских студија. Конкурс је био отворен од 27. јуна до 10. јула, а ускоро очекујемо и његове резултате. Коначно, једна од најупечатљивијих активности Центра јесте и организација научно-популарне манифестације — Дан науке. Традиционално, Дан науке је одржан 10. јула у Ботаничкој башти „Јевремовац“, где су посетиоци током читавог дана имали прилику да посете бројне занимљиве и едукативне поставке посвећене различитим областима биологије, прилагођене свим узрастима. Овогодишњој организацији придружили су се и Природњачки музеј, ‚‚Ecohub”, као и ученици одељења за надарене за биологију и хемију Пете београдске гимназије. Велику захвалност дугујемо свим нашим волонтерима који су несебично допринели организацији ове манифестације, као

и Биолошком факултету који из године у годину помаже ову и сличне активности Центра и омогућава успешну реализацију наших догађаја. Без свих вас ово не би било изводљиво. На самом крају, надамо се да вам се допало оно што смо до сада организовали и да ће рад Центра наставити пуном паром. Захваљујемо свим студентима који редовоно прате догађаје које Центар организује, у њима активно учествују и доприносе њиховом даљем развијању. Такође, велику захвалност дугујемо и свим професорима, асистентима и осталим члановима наставног и научног особља БФ који несебично помажу рад Центра и реализацију свих његових активности. Без такве помоћи наш рад не би био исти. Радујемо се будућим пројектима које ће Центар организовати и да ће се квалитет његовог рада само побољшавати.

СИМБИОЗА / 7

РАЗГОВАРАМО СА...

Разговарамо са проф. др Сашом Марићем Бранка Лазић Професор др Саша Марић је ванредни професор на Биолошком факултету Универзитета у Београду за ужу научну област: Морфологија, систематика и филогенија животиња. После доктората усавршавао се на Биотехничком факултету Универзитета у Љубљани као стипендиста Министарства науке и заштите животне средине. Од заљубљеника у природу и некадашњег студента Биолошког факултета, па све до данашњег звања ванредног професора, др Саша Марић истиче се као један од најквалитетнијих предавача на курсевима свих нивоа студија. Области истраживања којима се активно бави су ихтиологија, а у оквиру ње: морфологија, систематика, филогенија, филогеографија и конзервациона биологија риба. За почетак, реците нам нешто о себи.

З

апослен сам на Билошком факултету на Катедри за морфологију, систематику и филогенију животиња у звању ванредног професора. Моје подручје истраживања је ихтиологија, конкретније филогенија, филогеографија, популациона и конзервациона биологија риба. Учествујем у реализацији наставе на сва три нивоа студија. Аутор сам више универзитетских практикума као и више десетина међународно признатих научних радова. Сарађујем са великим бројем истраживача из земље и иностранства на научним и стручним пројектима.

У коју сте средњу школу ишли и шта је то утицало на Вас да заволите баш биологију? Зашто баш рибе?

З

авршио сам средњу пољопривредну школу у Пожеги. Биологију сам заволео уз оца који је био наставник биологије и који ми је пренео љубав према природи. Имао сам среће да сам одрастао у живописној, брдско-планинској средини западне Србије, што је, такође, утицало на моје поштовање и дивљење снази и лепоти природе. Заједно са оцем сам од малена ишао у риболов, а из љубави према риболову, развила се и љубав према рибама која се временом мењала и прилагођавала захтевима струке и науке.

Да ли су Вам студије биле напорне? Који предмет сте највише волели, а који најмање?

Д

а, студије ми јесу биле напорне, али ако желите да их завршите у року и са високим просеком, то је неминовно. Било је доста рада, одрицања, али све са јасним циљем. У току студирања, највише сам волео стручне, зоолошке

8 / СИМБИОЗА

предмете, а најмање општеобразовне предмете које сам похађао у згради ПМФ-а.

Да ли тренутно радите на неком истраживању или научном пројекту?

С

вакако. Рад на факултету подразумева континуирано учешће на различитим типовима стручних и научних пројеката, као и повезивање са колегама из земље и иностранства који се баве сличном научном тематиком. Тренутно сам ангажован у тимовима који се баве фундаменталном, али и апликативном ихтиологијом, са посебним освртом на популациону и конзервациону биологију риба.

Да ли више волите практичну или теоријску наставу? Да ли сматрате да је биологија сама теорија и да се учи напамет или кроз искуство и праксу?

К

ао и све друге природне науке и биологија подразумева стицање вештина и знања кроз практичну наставу, неопходних за разумевање теорије. Што се мене тиче, дража ми је практична настава, јер се на конкретним препаратима могу ефектније објаснити и показати бројне биолошке карактеристике, које би се кроз теоријску наставу теже објасниле, разумеле и приближиле студентима. Суштински, ова два вида наставе се међусобно допуњују и сваки је на свој начин битан, јер само заједно омогућавају целовито и квалитетно савладавање наставног програма.

Да нисте професор и да не радите овај посао, шта бисте били?

И

мао сам афинитета и према медицини, конкретно хирургији, али сматрам да бих могао да се бавим и другим пословима који подразумевају комуникационе вештине и директан контакт са људима, на пример адвокатура или трговина.

Три особине које Вас издвајају од осталих у окружењу.

Н

е мислим да имам неке особине које друге колеге немају. Сматрам да је за универзитетског наставника неоходно да буде посвећен, мотивисан, спреман за целоживотно усавршавање и свестан да је на факултету пре свега ради студената.

Студенти воле и радо посећују Ваша предавања. Како бисте себе описали као професора и предавача? Да ли уживате у свом послу?

П

ривилегија је да радим посао који волим и за који сам се школовао. На предавањима се трудим да студентима сажето и јасно пренесем знања неопходна за савладавање и усвајање наставног градива уз интерактивни приступ, рекапитулацију и повезивање наученог и новог градива. Претпостављам да овакав присуп студентима одговара и помаже у савладавању наставе те због тога долазе на предавања, што мене додатно инспирише и мотивише да будем још посвећенији и бољи предавач.

Шта највише цените код студената? Да ли имате неки савет за студенте који је у вези са факултетом или животом уопштено?

К

од студената највише ценим васпитање, заинтересованост, марљивост и посвећеност. Саветујем их да се не штеде ни у ком смислу, да уживају стичући нова знања и пријатељства, јер су то вредности које остају за цео живот. Пошто студентски живот подразумева обавезе, одрицања, али и уживања у најлепшим годинама, савет је да се потруде да успоставе одрживи баланс.

Која Вам је омиљена књига, а који филм? Да ли у слободно време уживате у хобијима или сте максимално фокусирни на професорску каријеру?

П

рофесори су као и сви остали људи. Да би били спремни за посао, морају имати и времена за опуштање, одмор и разоноду. У слободно време волим да пратим и да се бавим спортом, да путујем, погледам неки филм, прочитам књигу и да се дружим са пријатељима. Што се тиче омиљене књиге, волим руске класике попут Достојевског, Шолохова, а од домаћих писаца прија ми стил писања Добрице Ћосића, Вука Драшковића и Владимира Кецмановића. Постоји већи број филмова које могу да гледам више пута.

СИМБИОЗА / 9

РАЗГОВАРАМО СА... Омиљени су ми ‚‚Сибирски берберин”, ‚‚Форест Гамп”, ‚‚Гладијатор”, ‚‚Недодирљиви”, а од домаћих ‚‚Професионалац”.

Студирали сте (постдокторске студије) и у Љубљани (Словенији). Каква су Ваша искуства и мишљења о тој држави и могућностима студирања које нуди? Да ли бисте желели да живите и радите ван наше земље?

У Словенију одлазим од 2003. године. Тамо сам радио лабораторијски део своје докторске дисертације. Од тада, у Словенији проводим годишње око два месеца, тако да сам за то време могао да стекнем добар увид у организацију и квалитет њиховог образовног система на свим нивоима студија, који је, заиста, на високом нивоу и за сваку препоруку студентима који желе да се усавршавају у врхунски опремљеним лабораторијама код компететних метора. Имао сам понуде за живот и рад у иностранству, али сам се одлучио да останем у Србији. Нашао сам баланс да живим овде, а да повремено одлазим у иностранство где могу одрадити истраживања која су ми овде недоступна, тако да је то комбинација која ми сасвим одговара.

Професор сте на мастер и на докторским академским студијама. Каква је заинтересованост студената?

З

оологија не спада у ред најатрактивнијих модула на факултету. Међутим, сваке године имамо заинтересоване студенте за оба нивоа студија који су, најчешће, управо због интересовања за зоологију и уписали Биолошки факултет. Последњих година, приметно је повећање интересовања за наш мастер модул, што сугерише да расте његова атрактивност.

Ваша омиљена анегдота из света риба? Да можете

да будете риба, која бисте били?

Т

еренски рад носи са собом занимљиве догађаје. Доста се путује, упознају се различити људи и обичаји и свакако, дешавају се необичне ситуације. Сећам се једне анегдоте током прикупљања узорака црнке (Umbrа krameri) електрориболовом. Због важности узорака и већ уговорених анализа, са собом смо понели сву расположиву, најмодернију опрему која се на самој локацији није показала као ефикасна. Међутим, када су мештани схватили ко смо, шта радимо и коју рибу ловимо, а видевши наш јадан учинак, предложили су нам да одморимо, а да они употребе своју традиционалну методологију и апаратуру. После неког времена, мештанин је донео кошару од прућа којом је у приобаљу захватао воду заједно са муљем и вегетацијом. Ми смо се сумњичаво гледали мислећи да са нама терају шегу, али на наше огромно изненађење и срећу, сваки замах кошаром је доносио по пар примерака жељене врсте рибе. Пошто су видели учинак наше скупоцене опреме, кроз шеретски смех су нам предложили обуку за рад њиховом апаратуром. После овог искуства, прва ‚‚капитална’’ инвестиција је била куповина кошаре од прућа за рад у барским стаништима. Када бих могао да будем риба, бирао бих да буде хитра, елегантна, атрактивна, да живи у бистрој, хладној, брзој води са доста кисеоника и да се храни квалитетном свежом храном, а то је поточна пастрмка на којој сам докторирао и коју сам највише истраживао.

Да ли волите теренску наставу? Који Вам је омиљени терен до сада и каква су искуства са предмета Теренски и лабораторијски практикум из биологије кичмењака?

Т

еренска настава је саставни део едукације студената. Волим рад у природи, а сваки терен има своје лепоте и особености, тако да немам омиљену теренску локацију, мада се на неке локације чешће враћам због природе истраживања. Искуства са предмета Теренски и лабораторијски практикум

10 / СИМБИОЗА

Да ли сматрате да данас постоји мањак литературе за учење и да се она, углавном, своди на интернет? Колико се променило студирање и однос студената према факултету ако поредимо време када сте Ви били студент и данас? Да ли доступност мрежа, интернета и осталих неедукативних сајтова лоше утиче на образовање младих данас?

Н из биологије кичмењака су веома позитивна, а с обзиром на велики број заинтересованих студената за похађање овог курса, сматрам да је увођење теренске наставе из биологије кичмењака било неопходно и афирмативно за додатно приближавање кичмењака као групе студентима и подстицај за избор модула Зоологија на следећим нивоима студија. Зоологија је без теренског рада незамислива, а терени су, свакако, активност коју студенти воле, а која је недовољно заступљена током студија. Посматрање препарата у збиркама, ипак се не може мерити са посматрањем животиња у природи.

Да ли се угледате на некога, да ли имате идоле? Ко или шта је Ваша највећа подршка или мотивација?

И

доле немам, а угледао сам се на предаваче који су на мене оставили добар утисак, али сам допуњавао и унапређивао одређене сегменте у складу са захтевима наставе. Подршку, свакако, имам од колега који заједно са мном учествују у реализацији наставе, а највећа мотивација, верујем сваког наставника, јесте када спозна да његов труд и рад није узалудан, већ се рефлектује на заинтересованост и мотивацију студената да уче и успешно положе испит.

е сматрам да постоји мањак литературе, напротив, мислим да никада није било више доступне литературе за учење. Међутим, проблем је што се начин студирања изменио и што студенти очекују сажету скрипту која би се односила искључиво на испитна питања, јер је број испита велики, а они немају довољно времена да се баве ишчитавањем обимне литературе, што је суштинска поента студирања. То је, истовремено, и круцијална разлика између данашњег студирања и студирања у време када сам ја био студент. Ми смо имали обавезе, али се нисмо бавили својим правима. Данашњи студенти су боље организовани и обавештени о својим правима. Само постојање интернета је непходно за студирање у данашње доба. По питању мрежа, увек су постојале ствари које младом човеку одвлаче пажњу од учења, али се очекује да студенти као одрасли људи могу наћи меру и усредсредити се на испуњење свог постављеног циља.

Колико је перспективно бавити се биологијом, тачније ихтиологијом?

Б

иологија као наука о животу је, свакако, перспективна. Сведоци смо да биологија има једну од кључних улога у доба пандемије вирусом SARS-CoV-2. Што се тиче ихтиологије, имајући у виду комерцијални значај риба, њихов значај као биолошких индикатора стања водених екосистема, као и фундаментални научни значај риба као модела истраживања, сматрам да је бављење ихтиологијом перспективно. Ако се човек бави послом који воли и за који се школовао, ако му он обезбеђује егзистенцију и професионални напредак, онда се за сваки такав посао може рећи да је перспективан.

Каква је Ваша професорска филозофија? Ваш омиљени цитат?

Н

Umbra krameri

ајпростије речено, да би нешто узео, пре тога нешто мораш и дати. Студенти су, на неки начин, огледало успешности наставника. Они немају приговоре на наставнике који држе критеријум на испитима, ако препознају да су наставници максимално посвећени и одговорно раде свој посао. Стога ми је омиљени цитат ‚‚Није знање знање знати, већ је знање знање дати’’.

СИМБИОЗА / 11

РАЗГОВАРАМО СА...

Разговарамо са др Драганом Миличић Наталија Мишков

Др Драгана Миличић је запослена на Биолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за морфологију, систематику и филогенију животиња. Предаје на обавезним предметима Зоологија бескичмењака и Зоологија кичмењака смеру Молекуларна биологија и физиологија. Осим обавезног предаје и изборни курс Биологија ракова. Докторску дисертацију писала је на тему морфолошке варијабилности и таксономском статусу популације рода Branchipus (Branchiopoda, Crustacea) на територији Србије. Области истраживања којима се бави су морфологија и систематика ракова, екологија и биогеографија.

Како сте се одлучили да упишете Природноматематички факултет, Одсек за биолошке науке? Да ли се тада наставни прогам много разликовао од данашњег?

Ф

акултет сам уписала сада већ давне 1985. године. Тада је Одсек за биолошке науке, заједно са неколико других одсека који данас чине одвојене факултете, био део великог Природно-математичког факултета у Београду. Претходно сам завршила Пиротску гимназију, што се у то време звало „усмерено образовање“, где смо после две године такозваних заједничких основа имали могућност да се опредељујемо за један од неколико смерова. Мене је јако привукао смер који је представљао нешто апсолутно ново у односу на све што је постојало у дотадашњем школском систему – биохемија и молекуларна биологија. Ми смо били прва генерација и осим класичних школских часова, имали смо и много часова вежби, а такође и праксу на крају године у различитим установама. Не само што је програм био нов, већ се десило да нам је главне предмете држала једна тада веома млада професорка, која је дошла право с факултета, која је била прва или можда друга генерација студената молекуларне биологије на факултету у Београду. Њен приступ и њена предавања су се значајно разликовали од осталих професора, који су иначе махом били одлични наставници и педагози. Осетио се тај вихор нових сазнања која је она понела с овог факултета, и нама се отворила једна потпуно нова перспектива о томе шта је заправо биологија. Можда нисам у том тренутку била свесна тога, али ту се негде вероватно зачела та „клица“ љубави према биологији и онда није било дилеме када сам одлучивала да полажем пријемни испит и упишем овај факултет. На биологији су тада постојала само два смера – Општа биологија и Молекуларна биологија. Пријемни испит је био исти за оба смера, слично

12 / СИМБИОЗА

као и данас. На пријемни испит је долазило чак три до четити пута више кандидата него што је било места за упис, тако да је конкуренција била јака, а при селекцији су одлучивале десетинке бодова. Ту су долазили студенти не само из Србије, већ из тадашње читаве Југославије, јер није било много оваквих факултета, а Београд је био један од бољих природно-математичких центара у земљи. Иако по природи нисам особа која уме и воли да се хвали, ипак увек са поносом истичем да сам те 1985. године, као прва на ранг листи, уписала овај факултет. То су биле интегрисане академске студије у трајању од четири године, где се полагало четрдесетак испита, од којих је велики број био двосеместралан и са практичним радом у току наставе и на самом испиту. Дипломски рад је по правилу морао имати неку примењену тему и ја сам, с обзиром да сам имала прилике да често посећујем Стару Планину, већ током студија почела да сакупљам и хербаризујем биљке у кањону реке Височице, на чему сам на крају и дипломирала, на

Катедри за екологију и географију биљака. Велики број биљака из мог дипломског рада су били први егземплари који су донети на Биолошки факултет са тог подручја, и мислим да и данас представљају део хербара Ботаничке баште „Јевремовац“.

Запослени сте на Катедри за морфологију, систематику и филогенију животиња, како и зашто сте се определили за ову катедру након завршених основних студија?

Шта је то што највише волите код свог занимања? Који предмет Вам је најдраже да предајете?

И

скрено, не могу дати кратак и једнозначан одговор на ово питање. За мене је рад са студентима увек био више од посла, и заиста ме и дан-данас тај рад чини испуњеном. Важно је имати знање, али је важно и умети унети ентузијазам за рад и пренети га на младе људе. Оно што засигурно могу рећи је да је то двосмерни процес и да сам подучавајући студенте и ја од њих много научила и даље учим. Помогли су ми, на пример, да променим перспективу и изађем из

Triops sp.

С

лучајно сам видела мали, на писаћој машини откуцан оглас на огласној табли Института за зоологију, да се траже сарадници за рад у настави, „преко тржишта рада“, како се то тада звало. То је била нека врста волонтерског рада уз признавање радног стажа и уз минималну новчану надокнаду. Тако сам се, као „несуђени“ ботаничар, уз договор са својим професорима са екологије биљака, пријавила да привремено, на неко време, волонтирам на зоологији. И, као и многе друге „привремене“ ствари које се касније у животу испоставе као трајне, на овој Катедри сам остала све до данас.

неких стереотипа. То посебно долази до изражаја на предметима који су по природи такви да допуштају већу слободу за креативан рад, где могу доћи до изражаја и моје, и идеје студената којима предајем. И даље осећам велику страст према свом позиву и не бих га мењала ни за један други.

Предајете Зоологију бескичмењака као и Зоологију кичмењака, да ли сте приметили који испит студентима теже пада?

О

ба предмета су повезана један с другим и трудим се да и студенти на прави начин то увиде, похађајући их у два семестра током прве године. То су општи предмети који треба да их уведу у проблематику коју ће на каснијим годинама изучавати из других предмета, пре свега физиолошких, пошто се ради о студентима молекуларне биологије. Трудим се да ставим до знања да градиво не уче напамет, већ да чињенице и концепте ставе у одговарајући контекст, повезујући то са градивом из других предмета, чак и оних који на први поглед немају много заједничког за зоологијом. Мислим да им тај начин размишљања касније може помоћи да сагледају неки проблем са више аспеката и да тако дођу до нових идеја, па зашто не, и нових открића у биологији. А што се другог дела Вашег питања тиче, можда је градиво из зоологије кичмењака захтевније, па тиме неким студентима и теже. Али, ако се узме у обзир да огроман део тог знања могу да примене на каснијим годинама студија, мислим да им се тај труд на крају и те како исплати. За докторску дисертацију писали сте о морфолошкој варијабилности и таксономском статусу популације рода Branchipus (Branchiopoda, Crustacea) на територији Србије, да ли нам можете нешто рећи о томе? Какав је диверзитет Branchiopoda у нашој земљи?

СИМБИОЗА / 13

РАЗГОВАРАМО СА...

Б

ранхиоподни ракови представљају широј јавности мање познату групу ракова јер углавном живе у мањим, ефемерним воденим басенима (барама и барицама). Њихови преци су живели у камбријуму, током периода познатог као „камбријумска експлозија“. Као одговор на ефемерност станишта, све животне фазе, од излегања јаја, преко неколико ларвалних стадијума, до репродукције, могу завршити у року од две до три недеље. У периоду када на станишту нема воде, преживљавају у виду отпорних мирујућих ембриона (цисти), који у подлози могу опстати и по више деценија, па и стотина година. Србија се сматра подручјем са високим диверзитетом ових ракова, а око две трећине врста које су забележене у нашој земљи су врсте са ограниченим распрострањењем у другим деловима Европе и света. Посебно богатство ових ракова постоји у заслањеним и натронским воденим стаништима Војводине, која пружају најповољније услове за живот ових популација. Међутим, све је више показатеља да бранхиоподних ракова има и у другим деловима наше земље, која су раније била слабије истражена.

Да ли нам можете описати на које све начине Branchiopoda доприносе екосистему?

Б

ранхиоподни ракови су већином филтратори захваљујући финој мрежи густих длачица на екстремитетима, помоћу којих практично пречишћавају станиште у коме живе. Њихова главна храна су бактерије, фито- и зоопланктон, као и детритус. Само ретке врсте које живе у дубљим и нешто стабилнијим водама су предатори и хране се другим бескичмењацима, пуноглавцима, чак и мањим рибицама. Оне су добро прилагођене на ускоспецифичне услове и сезонско трајање ефемерних станишта, које упешно користе за заокруживање свог животног циклуса и дугорочно преживљавање. Генерално могу бити добри показатељи стања животне средине а њихова биологија и екологија се све више узима у обзир када се разматрају савремене стратегије заштите. Они су нека врста

„стражара“ водених екосистема, као значајни индикатори утицаја климатских промена.

Можете ли да издвојите једну занимљивост о раковима и поделите са нашим читаоцима ?

Р

акови су група огромног диверзитета, не само у таксономском, већ и у еколошком и сваком другом смислу, тако да има доста различитих, веома занимљивих, уникатних, па чак и помало бизарних примера који се могу сврстати под неки вид научних занимљивости. Издвојићу један пример који ће верујем препознати студенти који су похађали мој курс Биологија ракова. Ради се о једној маринској врсти, Spongiocaris japonica, чији мужјак и женка у току јувенилне фазе насељавају тело сунђера из рода Euplectella, познатијег као Венерина корпа. Како услед раста касније више не постоји могућност да напусте тело сунђера, живе тако „заробљени“ до краја живота. У неким културама, као што је јапанска, овај биолошки однос има много дубље значење, јер носи симболичну поруку која се везује за свадбени завет „док нас смрт не растави“, па се препарована Венерина корпа, заједно са раковима, поклања младенцима као најскупоценији поклон за венчање. Ова наизглед романтична прича с аспекта нас биолога представља драстичан пример непотребног и негативног утицаја на биодиверзитет, па одражава и добар пример за размишљање, формирање критичког става и подизање опште информисаности студената.

Постоји ли тренутно неко научно истраживање које окупира Вашу пажњу?

Daphnia sp.

С

обзиром да станишта ракова убрзано нестају, тренутно моју пажњу највише окупира прикупљање и документовање података и материјала како с територије наше земље, тако и из непосредног окружења. Последњих година

14 / СИМБИОЗА

услови су се знатно изменили у погледу квалитета површинских и подземних вода и већ, нажалост, бележимо драматични пад природних популација појединих врста ракова. Значајне деградације станишта се повезују с директним људским фактором, али и брзим климатским променама које су опет резултат људских активности. Ове промене изазивају опадање виталности малих водених станишта, што се огледа у поремећеној динамици или чак нестанку врста које их насељавају.

С

тудирање је захтеван и динамичан процес пун изазова и не говори истину онај који каже да је кроз факултет прошао лагано и без неког облика стреса. Студирање вас учи темељности и самодисциплини, и без тога нема успеха. Студентима бих саветовала да се труде да одрже фокус и задрже пажњу на важним детаљима. Да буду искрени према себи и да се не стиде да питају. Да сами себи поставе реалне циљеве, али и да не дозволе да им критеријуми падају када ситуација то дозволи. И наравно, да се што више забављају.

Прошле године помогли сте у реализацији програма поводом Дана науке у Ботаничкој башти. Да ли планирате и ове године да учествујете? Какво Вам је досадашње искуство?

У

Triops sp.

ствари, већ неколико година учествујем у реализацији ове манифестације, увек на позив студената. То видим пре свега као један друштвени догађај и одличан повод за промоцију биологије и нашег факултета. Тога дана имам више него икада утисак да смо сви на истом задатку. Тако ће бити и ове године, не видим разлог зашто бих одбила такав позив.

Шта волите да радите у слободно време када се не бавите биологијом?

Artemisia sp.

Д

оста читам, а кад год имам прилике, волим боравак у природи, нарочито где има шуме и доста зеленила.

Да ли имате неки савет за студенте који бисте волели да је Вама неко упутио у току Ваших студија?

Euplectella sp. СИМБИОЗА / 15

РАЗГОВАРАМО СА...

Разговарамо са проф. др Пеђом Јанаћковићем Маша Терзовић Проф. др Пеђа Јанаћковић редовни је професор на Биолошком факултету Универзитета у Београду. На истом факултету, дипломирао је 1993. године, а докторску дисертацију под насловом ‚‚Фитохемијска и хемотаксономска анализа врста рода Centaurea L. (Asteraceae) са подручја централног Балкана”, одбранио је 2004. године. Аутор је великог броја радова издатих у научним часописима од међународног значаја, а такође и уџбеника за основне, мастер академске студије, али и за средње школе. Члан је неколико домаћих и међународних научних скупова и организација. Научни рад др Пеђе Јанаћковића усмерен је ка областима: систематике, молекуларне систематике и анатомије биљака, фитохемије и примењене фитохемије, морфологије биљака, етноботанике итд. Више о његовом научном путу и изванредном искуству, као и о еволуционом развоју копнених биљака, можете сазнати у наставку текста.

Како сте се одлучили за свој позив и шта Вас је инспирисало да се бавите науком?

М

ало је чудновата та прича, али добро. Одувек сам био фасциниран биљкама, животињама, свемиром и медицином, па сам као мали често говорио да ћу бити космонаут, а у најгорем случају хирург. Ипак, како су године пролазиле, све више сам нагињао ка биологији. Ех, сада, пошто су ме инспирисали и суперјунаци онда је одлука да упишем Биолошки факултет заправо била инспирисана причом из Марвеловог стрипа о Питеру Паркеру – човеку пауку. Моменат када њега „угризе“ радиоактивни паук и он добија супермоћи био је одлучујући. Дакле, упишем Биолошки факултет, деси ми се слична ствар и онда постанем супернаучник. Заправо, ова дечачка сањарења временом су прерасла у озбиљну идеју. Некако ми се чинило да је бавити се науком привилегија, јер стално напредујете у истраживању и долазите до разних преко потребних открића, која вам поред личног задовољства, омогућавају да решавате и неке озбиљне проблеме од ширег значаја. Поред тога, можда много важнија ствар у мом професионалном опредељењу, јесте да будем професор на универзитету. Одувек сам волео да поделим своје знање са пријатељима па и да их нечему научим. Да се ово не би разумело као препотентно, желим да кажем да сам исто тако и ја био спреман и да њих слушам и да од њих научим. Данас, са позиције редовног професора, после великог искуства и сазревања могу да кажем да преношење знања сматрам једним од највећих изазова и великом одговорношћу, и тим пре нема већег задовољства од тренутка када студент заблиста на испиту и схватите да сте успели у томе.

Да ли бисте могли да издвојите неки од аспеката при реализацији једног истраживања који Вам је нарочито драг (нпр. терен, фитохемијски део, обрада резултата)? Зашто сте одабрали управо тај аспект?

16 / СИМБИОЗА

У

сферама истраживања којима се бавим, а то су, пре свега, систематика биљака, фитохемија и морфологија и анатомија биљака, посебну чар чини теренски рад када сте у непосредном контакту са природом и једноставно схватите да сте део те исте природе. Рад у лабораторијама, Хербаријуму такође је занимљив и важан, али све то је у служби онога што сте видели на терену и помаже вам да боље разумете значај биљака и њихову међусобну комуникацију, као и комуникацију са другим живим бићима и околином. Наравно да је фантастичан осећај када радећи у лабу пронађете неку интересантну структуру, на пример неке интересантне кристале на површини инволукрума цвасти неке биљне врсте или неки нови специјализовани метаболит који продукује неки таксон, који могу бити значајни у систематици, али исто тако и у фармацији и медицини. Међутим, много је веће задовољство када то повежете са биологијом те биљне врсте и разумете значај тога за њу и када кроз то сагледате њену еволуцију и филогенију. Свакако да и на терену и у лабу радите

са колегама и да је тимски рад још један посебно важан моменат у истраживању. Често сте на терену у ситуацијама које представљају велике изазове и за вас и за друге чланове тима и то терену даје посебну чар. Ту мислим на тренутке одлука које могу бити веома значајне за успех мисије. У мом досадашњем искуству бар два пута је требало донети одлуке које су биле круцијалне за успех теренског истраживања и нашу безбедност. Оба пута су планине Црне Горе биле у питању. Једном је то био терен на Комовима, када су се током пар сати променила сва годишња доба, а нас двојица, др Милан Гавриловић, у то доба мој докторанд, и ја се нашли пред озбиљним проблемом у потрази за врстама рода Amphoricarpos. И други пут, на Дурмитору, тачније Лојанику, где смо се обрели нас четворо – проф. др Данијела Стешевић, др Милан Гавриловић, др Јелица Новаковић, тада моји докторанди и мастер еколог Ивана Џаковић, када је Данијелино стрпљење и упорност, као и несебична упорност осталих чланова тима довела до испуњења мисије на тако захтевном терену – проналаска популације врсте Centaurea crnogorica. Дакле, тада смо сви функционисали као једно, вођени истом жељом и циљем. О каквом се подухвату ради довољно говори коментар, у неформалном разговору, припадника Горске службе: „Ђе сте били, свака вам част!“

Данашњи живот на планети је незамислив без биљака, да ли можете да нам укратко испричате причу настанка терестричних биљака? Који фосили су Вама најинтересантнији?

М

ожемо ли помоћу фосила сазнати када су биљке први пут населиле Земљу, како су изгледале и када су се први пут појавили први представници различитих група биљака? Да ли нам фосили биљака могу рећи нешто о разним биолошким активностима које су постојале милионима година пре, као што су интеракције између биљака и одређених група животиња које користе биљке за храну или заштиту? Које врсте доказа се могу користити и које информације то

пружа о међузависности организама кроз време? Можемо ли на основу фосила утврдити да ли су биљке поседовале одређене карактеристике које су служиле за привлачење опрашивача, или давале јестиво семе, или да ли су неке биљке производиле одређене хемикалије које су одвраћале биљоједе? Одговор на сва ова питања је потврдан! Тренутак када су биљке „одлучиле“ да населе копно десио се онда када је у воденој средини постало тесно, средином ордовицијума. Да би успеле да се одрже на копну, прве копнене биљке су прво морале развити кутикулу. Примарни надземни делови свих васкуларних копнених биљака су прекривени танким слојем воштаног материјала, кутикулом, која спречава губитак воде са површине биљке. Излазак на копно се везује за неке енигматске организме какви су нематофити или Nematophyta – неформална група силурско-девонских организама чија се величина креће од сићушних структура величине милиметра до неколико метара. Њихова биљна тела су у потпуности конструисана од цеви различитих величина и облика. Иако се нематофити интензивно проучавају више од 150 година, мало је познато о њиховим систематским афинитетима, биологији и екологији. Данас их неки сматрају неуспелим експериментом током терестријализације, а њихове карактеристике их смештају час међу гљиве, час међу алге и биљке. Фосилни остаци у облику кутикуларних листића, спора и цевчица и даље остају спекулативни, сви они сугеришу карактеристике које су аналогне онима код копнених биљака пронађених у нешто млађим стенама. Присуство кутикуле на надземним деловима биљака и споре обавијене зидом од спорополенина су примарне особине против исушивања које се налазе код васкуларних биљака и неколико бриофита данас. Дакле, то су били први важни кораци у освајању копна. А затим и низ других (за које постоје разне хипотезе како је до њих дошло): механичко ткиво, проводно ткиво (стела), стоме, диференцијација биљног тела на корен, стабло и лист, семе, цвет, плод, гранање, размножавање –

СИМБИОЗА / 17

РАЗГОВАРАМО СА... „тајни живот“ ембриофита – гаметофит и спорофит генерација итд. Иако ордовицијум – силурске цевчице не одговарају прецизно дефиницији трахеида или било којег другог познатог типа наводних ћелија које проводе воду, ипак показују структурне и функционалне еквиваленте у организмима који су се прилагођавали сушном окружењу, што је главна карактеристика у преласку на копно. Дакле, као што сам већ нагласио, прелазак из воденог станишта на копно био је главни еволуциони догађај у историји фотосинтетичких организама, који су укључивали низ важних физиолошких промена и структурних модификација биљног тела. Молекуларни подаци добијени од Mesostigma viride (Streptophyta) сугеришу да је дошло до неколико великих физиолошких промена, нпр. у регулацији фотосинтезе и фотореспирације, рано током еволуције стрептофита, тј. пре преласка на копно. Вероватно се прелазак на копнено станиште десио негде у ордовицијуму или најранијем силуру. Ко су били преци копнених биљака? Спорополенин у унутрашњем зиду зигота Coleochaete и лигнин у талусу, који можда функционише као антимикробни агенс, дају додатне карактере који су коришћени за сугерисање везе између ове харофицејске алге и раних копнених биљака. Данас већина аутора зелене алге и ембриофите заједно представља као монофилетску групу, Viridiplantae, која се састоји од две монофилетске еволутивне линије, Chlorophyta и Streptophyta. У Streptophyta су укључене све ембриофите, то су бриофите и васкуларне биљке и посебна група зелених алги, традиционално познате као Charophyceae, која укључује Charales, Coleochaete (Coleochaetales) и Zignematales, између осталих таксона. Раније представљен сценарио претпоставља да су копнене биљке еволуирале од предака зелених алги који су се прилагодили на исушивање животне средине на копну кроз различите физиолошке, структурне и функционалне модификације. Неке од прелазних фаза неопходних за успешну колонизацију копна тренутно је немогуће проценити из фосилних остатака. О другима се, међутим, може разговарати и процењивати на

основу доступних фосилних доказа. Данас копнене биљке, ембриофите обухватају: јетрењаче, рогљаче, маховине, пречице, монилофите (раставићи и папрати), голосеменице и цветнице. Чини ми се да су моји омиљенији фосили заправо они који припадају изумрлом реду Lepidodendrales – корасто дрвеће, са низом интересантних морфолошких и анатомских карактеристика. Такође и Sanmiguelia lewisii, али то је посебна прича и тиче се порекла цветница... о томе неки други пут.

Пре око 600.000 година нестало је Панонско море, које се простирало између Алпа на западу, Динарида на југу и Карпата и Родопа на истоку и југоистоку. Постоје ли данас специфичности биљног покривача у том делу Балкана и Европе у односу на остатак полуострва? Да ли би се те специфичности могле приписати овој необичној, релативно блиској геолошкој прошлости?

У

време Панонског мора осим биљака које данас срећемо широм наше земље попут храста и врбе, захваљујући температурама вишим од данашњих, цветале су и медитеранске биљке као што су фикус и ловор.

На подручју Панонске низије које обухвата Словачку, Чешку, Мађарску, континенталне делове Хрватске, Словеније, Србије, Босне и Херцеговине, почетком миоцена остаци Панонског мора били су повезани са Средоземним морем. Пре 18 милиона година долази до пада нивоа мора и Панонско море губи везу са Средоземним. До средине миоцена у топлој клими превладавају зимзелене врсте и термофили као и представници породице Arecaceae (палме). Најзаступљенија је изумрла врста Tetraclinis salicorniodes (Cupressaceae) затим род Pinus и породица Lauraceae, родови Calamus и Cyclocarya и Platanus neptuni. У мањој мери присутни су породица Fabaceae, род Smilax и врста Acer tricuspidatum. Ове врсте су градиле обалне ловоролисне шуме. У периоду пре 16 милиона, доминирале су врсте умерене климе (Ulmus, Zelkova, Acer, Salix и Rosa). Ипак, Juglandaceae и Ulmaceae чине још увек већи део флоре. Породице Fabaceae и Celastraceae, затим родови Zizyphus и Ailanthus образују ретку шумску вегетацију – шуме отвореног типа. Флору уз токове река чинили су родови Salix, Populus, Acer и Ulmus. На преласку у другу половину миоцена (пре 12 милиона година), преовладавала је флора умерене климе, родови Ulmus, Populus, Acer и Parrotia, затим Quercus, Pistacia, Alnus и Salix, и породица Cornaceae. Почетком друге половине миоцена, због захлађења и исушивања нестају и последњи остаци „егзотичне“ флоре - породица палми и неке врсте других термофилних породица. Platanus leucophylla замењује P. neptuni. Исушивањем Панонског језера, остају бројне мочваре и речни токови. Сада су доминантне врсте попут Glyptostrobus europaeus, Alnus cecropiifolia и

18 / СИМБИОЗА

Земље? Које су најзаступљеније методе које научници употребљавају у својим палеоботаничким истраживањима?

П

претходници породице Malvaceae, затим родови речних токова Salix, Populus, Liquidambar и врсте Smilax weberi, Juglans acuminata и Platanus leucophylla. У плиоцену, флора више личи на вегетацију средњег миоцена. Доминирају Quercus kubinyii, Q. pseudorobur, Zelkova zelkovifolia, Ulmus braunii, Populus populina, Celtis trachytica, Carya serrifolia, Pterocarya paradisiaca, Buxus pliocenica, затим родови Carpnus, Acer, Sassafras и Engelhardia. Наставља се смењивање термофилних врста умереним.

Suaeda maritima

Данас је у тим пределима присутна и слатинска вегетација која представља остатке тадашње флоре са карактеристичним халофитама, биљкама сланих станишта, које се могу данас срести и на обалама Јадранског мора. Ове екстремофите имају низ морфолошких, анатомских и физиолошких прилагођености, које им омогућавају да преживе у условима високог салинитета, панонска јурчица (Suaeda maritima) и цаклењача (Salicornia europaea), коју можете још једино видети на Шкоцијанској мочвари код Копра. Ту су и дивље крушке и лешник. Оно што је посебно карактеристично за флору Балканског полуострва јесте велики диверзитет биљака, као и велики број реликтних и ендемичних врста биљака. Дакле, велики број врста на релативно малом простору. Балканско полуострво представља биогеографски регион са изузетним флористичким богатством. Познато је да је од 8.000 васкуларних биљних врста забележених на Балкану, 2.600–2.700 ендемичних. Србија се налази у северноцентралном региону Балканског полуострва. Неки новији подаци указују на постојање 4.246 таксона у флори Србије од којих се 1.000 – 1.500 врста користи као храна, зачини, конзерванси, лековито биље, природне боје или адитиви. Све то, последица је бурне геолошке историје и климатских промена, укључујући и ледено доба.

оуздане информације о томе могу се добити палеоботаничким истраживањима која се пре свега односе на проучавање одређених фосилних остатака биљака у седиментима и стенама из различитих периода геолошке историје Земље. Некада се то ради циљано, а некада се до фосила долази случајно током експлоатације угља, на пример, или неке друге активности која подразумева ископавање. Биљни остаци су најчешће фрагментисани. Фосили биљака могу бити: делови листова, стабла, корена, остаци различитих ткива, споре, полен. Могу се наћи у ситнозрнастим седиментима, фитогеним карбонатима, угљу и ћилибару. Настанак фосила проучава тафономија. Начин фосилизације (петрификација, карбонизација) такође води до различитих типова фосила а то су: компресије, импресије, компакције, перминерализација одређених биљних ткива и ћелија, молекуларни фосили, итд. На основу остатака могу се реконструисати остали делови биљке, а на основу морфолошких (физиогномија листова, индекс стома итд.) и анатомских карактеристика могу се извести закључци о физиологији, али и средини, станишту, условима у којима је биљка живела, односно о палеоклимату који је тада владао. Методе у палеоботаничким истраживањима су у низу од теренског рада, преко израде препарата, до реконструкције појединог таксона и његовог положаја у биљној заједници у прошлости. Све то обухвата поред теренског рада (методе за ископавање, чишћење и идентификацију различито очуваних биљних остатака – изгорели остаци биљака се обично пречишћавају флотацијом) и стерео микроскопију, електронску микроскопију, конфокалну микроскопију, мацерацију и дегазацију (фосил у флуороводоничној киселини док се не ослободи), анализу X-зрацима, раман микроскопију итд. Све то је важно за добијање података о саставу флоре у одређеном геолошком раздобљу Земље.

На који начин је могуће да добијемо податке о саставу флоре у одређеном геолошком раздобљу

СИМБИОЗА / 19

РАЗГОВАРАМО СА... Да ли бисте укратко могли да нам представите кратку геолошку историју и историју састава биљног покривача Балкана или територије Србије?

Д

акле у палеогену почиње раздобље кенофитика, када су се Лауразија и Гондвана коначно раздвојиле на данашње континенте. Фосили флоре из овог периода пронађени су у Француској, Немачкој, Данској, Енглеској. Ови фосили говоре о постојању шуме мангрова што опет говори да је клима тада била топлија него данас. Пронађени су и фосили четинара, затим палми и биљке из породица: бреза, ораха, магнолија, ловора, локвања, дудова, платана и других породица карактеристичних за тропске крајеве, на пример Olacaceae. Такође су пронађени и остатци Podocarpaceae, чији представници данас живе на јужној хемисфери, као и водени таксони Potamogeton и Stratiotes. Ту су и папрати Acrostichum и Azolla, коприва, и траве – Poaceae. У палеогену се смењују глацијални и интерглацијални периоди који због климатских и рељефних промена веома утичу на разноликост и распрострањеност флоре. Долази до бројних рељефних промена. Издижу се Алпи, Динариди, Апенини, Карпати, као и Атлас, Кавказ и Хималаји. У Евроазији остаје одвојен део мора Тетиса – Панонско море, Тихи океан настаје на истоку, полако настаје и Средоземно море. На почетку периода, клима је топла, међутим, због глацијације и ширења леда на половима долази до захлађења. Снижавања температуре не погодују зимзеленим биљкама, тако да листопадне шуме постају доминантне. Уз обале је присутна осиромашена шума мангрова у којој превладава род Avicennia пропраћен халофитама, породица Chenopodiaceae и Plumbaginaceae. На надморским висинама до 700 метара карактеристичне су широколисне зимзелене шуме родова Taxodium или Glyptostrobus, Myrica, Rhus, Distylium, Castanopsis, Mussaenda, Ilex, Hedera, Ligustrum, Jasminum, Engelhardia, Rhoipotelea, као и породица Euphorbiaceae, Sapotaceae, Clethraceae, Rutaceae, Hamamelidaceae итд. Многи од ових родова данас су очувани на подручју Африке (нпр.

Avicennia) и Азије (нпр. Glyptostrobus и Cathaya) док у Европи више нису заступљене. Између 700 и 1.000 метара надморске висине превладавале су мешовите зимзелене и листопадне шуме (Quercus, Engelhardia, Platycarya, Carya, Pterocarya, Fagus, Liquidambar, Parrotia, Carpinus, Celtis, Acer и друге), док су ниже слојеве шума сачињавале Caprifoliaceae, Ericaceae и Aquifoliaceae. На овим висинама присутан је другачији вегетацијски састав него на речним обалама, где су преовладавали родови Salix, Alnus, Carya, Carpinus, Zelkova, Liquidambar и Ulmus. Изнад 1.000 метара присутне су мешовите листопадне шуме где преовладавају родови Betula и Fagus, такође и четинарске шуме где су доминантне Cathaya, Cedrus и Tsuga. На надморским висинама од 1.800 метара устаљени су четинари попут родова Abies и Picea. Од почетка до средине миоцена вегетација на вишим надморским висинама је ретка, док бујају приобалне шуме мангрова. Даље

20 / СИМБИОЗА

од приобаља развијају се широколисне зимзелене шуме са утицајем приморске вегетације. У њима превладавају родови Alchornea, Pandanus, Rhus, Bombax, Reevesia, Distylium, Castanopsis, Mussaenda, Hedera, Ilex, Itea, Alangium, Ligustrum, Jasminum, Engelhardia и Rhoiptelea, и фамилије Theaceae, Clethraceae, Rubiaceae, Chloranthaceae, Euphorbiaceae, Sapothaceae, Rutaceae, Hamamelidaceae, Schizaceaceae, Gleicheniaceae и друге. Такође, у овом периоду се развија мочварна вегетација састављена од родова Taxodium или Glyptostrobus, Nyssa, Myrica и Planera. Мала надморска висина и велика влага погодују ширењу родова иначе везаних уз речне токове – Platanus, Liquidambar, Zelkova, Carya, Pterocarya и Salix. Од средине до краја миоцена поступно нестају шуме мангрова. Бројне термофилне елементе широколисних зимзелених шума замењују листопадне врсте, па долази до веће заступљености родова Quercus, Fagus, Alnus, Eucommia, Betula, Alnus, Carpinus, Ulmus, Zelkova, Tilia и др. па се такве шуме шире на веће надморске висине. Упркос смањивању броја врста које не одолевају нижим температурама, мочварна подручја се и даље одржавају. Истовремено, развијају се четинарске шуме на надморским висинама изнад 1.000 метара. Уз снижење температуре, повећање аридности омогућује ширење трава и будућег ливадног покривача попут породица Lamiaceae, Asteraceae и Polygalaceae. У плиоцену се наставља изумирање термофилних врста, ширење листопадних врста на нижим и четинара на вишим надморским висинама, што највише наликује данашњем стању, али са много више врста у то време..

Које су то епохе у геолошкој историји у којима је дошло до највећих и најрадикалнијих промена у саставу биљних популација на овој територији?

У

колико постепено пратимо флору све више ка позном терцијару, утолико јасније запажамо да се она све јаче мења, од тропског и субтропског карактера ка умереном а затим

Gingko biloba ка субполарном и поларном. На основу овога можемо недвосмислено закључити да Европу кроз терцијар, идући ка његовом крају, прати све веће погоршање климе (захлађење). Међутим, и поред свега реченог (пре свега велика климатска сличност касног терцијара са савременим), каснотерцијарна (тј. плиоценска) флора у великој мери се разликује од савремене европске флоре. Пре свега, она је била далеко богатија врстама од садашње, и имала је, уз то, велику сличност са флором југоисточног дела САД и флором источне Азије (Кина, Јапан). Ово погоршање климе почетком квартара и настанак Великог леденог доба у Европи јасно се испољава, између осталог, и у карактеру фосилних флора: оне, идући од терцијара све више у квартар, добијају све изразитији северноарктички карактер. Интерглацијални периоди су били климатски врло сложени, дакле постоји сасвим одређена еволуција климе, а са тим у вези и еволуција флоре и вегетације. Важно је напоменути да се и постглацијални период, у коме се и ми данас налазимо, одликује сличним током климатских промена од последње (вирмске) глацијације па до данас, с тим што ми још увек не знамо да ли наш постглацијални период иде ка новој глацијацији или смо ипак коначно изашли из Великог леденог доба.

У светлу актуелних догађаја и у научном свету и мултидисциплинарности која је све заступљенија, јасно је да је спона између систематике и биохемијских и молекуларних маркера све чвршћа. Колико се израда филогенетских система разликује данас у поређењу са оним на самом почетку Ваше каријере?

К

ада говоримо о систематици и системима класификације, јасно је да се систематика биљака, као једна мултидисциплинарна и динамична област брзо развија, пре свега због нових научних технологија и метода. У време док сам студирао, а и до пре неколико година

у систематици биљака, пре свега цветница, преовладавала су два система класификације, Тахтаџанов (1987) и Кронквистов систем (1981, 1988), или њихова комбинација. Са развојем биохемијских и молекуларних метода ствари су се мењале, тако да је данас „на снази“ APG (Angiosperm Phylogeny Group) IV филогенетски систем из 2009. године, заснован на, пре свега, молекуларним маркерима. Међутим, овде треба нагласити да ни молекуларне и биохемијске методе нису свемогуће, те да су класичне методе и карактери, пре свега, морфологија и анатомија, заједно са молекуларним подацима и даље веома значајне у креирању филогенетских система класификације. Такође, данас, на класификацији не само цветница (APG-група), као најсавременијих и најразноврснијих биљака међу ембриофитама, већ и осталих група биљака, раде Група за филогенију птеридофита (Pteridophyte Phylogeny Group) или PPG, односно ликофита-пречица и монилофита (раставића и папрати), као и многи други аутори. Поред тога постоји и међународни пројекат Plant Phylogeny Posters (PPP), чији смо део и Колега Милан Гавриловић и ја смо превели и публиковали четири постера: Ембриофите – копнене биљке сроднички односи и карактеристике; Филогенија трахеофита, васкуларне биљке – систематика и карактеристике; Филогенија бриофита, систематика и карактеристике неваскуларних копнених биљака (маховина, јетрењача, рогљача); Филогенија скривеносеменица, систематика цветница. Дакле, много тога се променило.

Које су то најугроженије биљке у нашој земљи? Да ли је забележен случај поновног пораста популације неке угрожене врсте у Србији?

П

рема „Црвеној књизи флоре Србије 1” 171 таксон има IUCN статус EX (изумро) или CR (критично угрожен) категорије за територију Србије. Претпостављало се да су 4 таксона изумрла из глобалног генофонда, да је изумрло 46 таксона за територију Србије, док је 121 таксон смештен у категорију критично угрожених. Такође, процењује се да је око 1.000 врста васкуларне флоре угрожено, према Прелиминарној црвеној листи флоре Србије (2002). Већина угрожених биљних врста припада IUCN категорији „ретка врста“. Интересантно је напоменути да су неки таксони, за које се сматрало да су ишчезли, поново откривени, на пример Aldrovanda vesiculosa , Tulipa serbica. Интересантан је случај и венерине власи, врсте папрати Adiantum capillus-veneris, која се налази у „Црвеној књизи флоре Србије”, категорисана као крајње угрожена врста којој прети ишчезавање, и код нас је заштићена као природна реткост. Подручје на коме расте је заштићено, а спровођењем поступка реинтродукције (враћања једног броја примерака на станиште, произведеним у ex situ условима, тј. ван станишта), и применом других мера заштите, спречено је ишчезавање ове биљке из Србије. Међу најугроженијим се налазе и инсективорна биљка Drosera rotundifolia и лековита Gentiana lutea.

СИМБИОЗА / 21

РАЗГОВАРАМО СА... Да ли можете да издвојите по једну ендемску и реликтну врсту као омиљене, и зашто бисте баш њих изабрали? Да ли би једна од њих можда била и Centaurea zlatiborensis, нова врста за науку, у чијем сте описивању и сами учествовали?

Да, Centaurea zlatiborensis Златковић, Новаковић & Јанаћковић, ендемична за Србију, такође је омиљена и нећете веровати да смо је открили случајно, као што то иначе бива у науци. Уместо две испаде неколико, али заиста је тешко одлучити се између великог броја ендемичних и реликтних врста које насељавају наше поднебље.

С обзиром на тренутно стање у науци, када је већ дефинисано преко 374.000 врста васкуларних биљака, колико је често и тешко откривање нове врсте? Можете ли нам навести како тече цела процедура проналажења, карактеризације и на крају валидације да се заиста ради о новооткривеној врсти, а не о, на пример, хибриду две већ описане?

Drosera rotundifolia

Е

ндемична и реликтна врста у једном је Панчићева оморика (Picea omorica (Pančić) Purk.), фасцинантна не само по легенди о њеном открићу, већ и по трновитом путу од публикације до признања да се заиста ради о новој врсти за науку у Панчићево време. Она ни данас не престаје да заокупља пажњу истраживача, пре свега оних који се баве њеном филогенијом. Ту је такође и рунолист Leontopodium nivale (Ten.) Huet ex Hand-Mazz. реликтна и фасцинантна врста – остатак глацијалне флоре са интересантно организованим цвастима и низом других карактеристика. Тренутно проучавамо ову врсту са микроморфолошког и анатомског аспекта и имамо врло интересантне резултате. Ту је и род Amphoricarpos такође са реликтним и ендемичним врстама, за које смо описали две нове комбинације: Amphoricarpos neumayerianus subsp. autariatus (Блечић & Mayer) Niketić, Gavrilović & Janaćković comb. nov. и Amphoricarpos neumayerianus subsp. murbeckii (Бошњак) Niketić, Gavrilović & Janaćković, comb. nov.

Шта се ради када се молекуларне и систематске анализе не поклапају?

О

ткривање нових врста биљака данас свакако није толико често. Међутим, то зависи и од биома. Дакле много је већа вероватноћа да ћете нову врсту наћи у тропским кишним шумама, јер су још увек недовољно истражене, неприступачне и имају велики диверзитет. Али, са друге стране, и на приступачнијим и не тако егзотичним и можда екстремним стаништима настају нове врсте. Тако смо и ми открили C. zlatiborensis. Дакле, нашли смо се у право време, на правом месту и имали смо довољно знања да препознамо да се ради о новој врсти, а онда смо урадили и додатна истраживања и то и потврдили. Када вам се учини да пред вама стоји нова врста онда прво направите хербаријумски примерак (холотип), затим упоредите ваш примерак са свим познатим врстама из те групе, урадите морфолошка и кариолошка истраживања, затим дате име врсти и дијагнозу (опис), опишете њено распрострањење, а такође и направите кључ за одређивање (није обавезно) из кога се види како се та врста разликује од сличних, односно који су то морфолошки карактери који је издвајају. Некада су и молекуларни карактери значајни, али они се више односе на филогенију дате врсте, дакле ко су били њени „родитељи“, односно преци.

Centaurea zlatiborensis

Када се молекуларни подаци не поклапају са морфолошким или анатомским подацима или са статусом, односно положајем дате врсте, онда се, у првом случају, раде додатна истраживања, хоролошка, филогеографска и др. и на крају ауторитет на основу свог искуства донесе „пресуду“. У другом случају се положај те врсте у филогенетском систему мења.

Да ли је могуће одредити карактеристике и специфичности станишта којима се објашњава присуство одређених ендемских врста Балкана (Picea omorica, Pinus peuce, Pinus heldereichii, Wulfenia carinthiaca итд.) баш у овом делу света?

22 / СИМБИОЗА

П

рисуство ових врста је тековина некадашње флоре и услова у којим се она развијала. Свакако да су геоморфолошке и климатске карактеристике станишта, као и њихова еволуција, важне за настанак и опстанак ових ендемичних врста и оне се могу утврдити разним методама за утврђивање еколошких и климатских карактеристика. Нека станишта ових врста су се очувала у готово изворном стању на Балкану, те су ове врсте и даље присутне на њима.

Можете ли нам навести неке од актуелних пројеката на којима радите?

Т

ренутно сам са својим тимом и колегама из иностранства фокусиран на истраживања фитохемијским, молекуларним, анатомским и микроморфолошким методама пре свега, родова Artemisia, Ambrosia, Centaurea, Dipterocome, затим таксона из трибуса Gnaphalieae са Балкана и из суседних региона, али и из Јужне Африке. Као што видите сви ови таксони припадају фамилији Asteraceae, тако да цео ужи тим често воли да да себе назива — синантеролози (у ботаници, неко ко истражује Compositae — Asteraceae (Sinanthereae), или неко посебно вешт у њиховој систематици и детерминацији) и да истакне како се највише заправо бавимо синантерологијом. Свакако остављам читаоцима да мало загребу на интернету и открију порекло и значење ових појмова. Посебно бих желео да истакнем једну међународну сарадњу која се тиче морфо-анатомске карактеризације и класификације папуса у фамилији Asteraceae. Поред овога, ту је и етноботаника и биолошка активност специјализованих метаболита и њихова примена у медицини, фармацији и пољопривреди... Наравно да поред Asteraceae истражујемо и друге биљне таксоне.

Каква истраживања можемо да очекујемо у наредном периоду из Ваше истраживачке групе?

П

ре свега фундаментална истраживања везана за систематику биљака, фитохемију, морфологију, анатомију, етноботанику, али и апликативна у сфери специјализованих метаболита: нанодоставни системи, „зелени“ инхибитори корозије, примена у фармацији, медицини и пољопривреди и у сфери анатомије дрвета: проучавање и очување културне баштине, али и у форензици, и ... екстремофите и још по нешто...

И за крај, да ли имате пар савета за будуће ботаничаре и научнике?

Г

ледано из мог угла мислим да је адреналин, који вас држи све време када радите оно што волите, веома важан у постављању, некада можда превисоких, али не и недостижних циљева. Дакле, важно је да волите то чиме се бавите, у овом случају ботаничку науку. И наравно, нема одустајања! Некада ће бити: Per aspera ad astra! Али кад стигнете до звезда, не заваравајте се, тада сте постигли бар један циљ и то ће вас терати даље. И не заборавите, важан је тим!

Ambrosia artemisiifolia

Умало да заборавим, ако се то може назвати пројектом, а ја мислим да може, мада, можда је ипак боље рећи мисија, тренутно радим заједно са колегама и на уџбеницима из систематике биљака и форензичке ботанике.

СИМБИОЗА / 23

БИОЛОГИЈА

Антропоцен — епоха човека Даница Поповић

У

тицај човека на животну средину већ дуго је толико велики и значајан да се може поредити са силама природе. Ипак, његова деловања далеко су од природних. Траг који људска врста оставља на планети Земљи врло је дубок, што је био разлог да се предложи нови појам који означава време човечјег утицаја — антропоцен. Однос човека и природе Интеракције између живих бића и животне средине неопходан су предуслов за њихов опстанак. Једна од најважнијих компоненти ових интеракција је равнотежа узимања и давања. Уколико се она поремети, што се углавном дешава када се превагне на страну узимања, у екосистему настаје проблем недостатка ресурса, што даље ремети друге односе који постоје у том екосистему и последично доводи до његовог пропадања. Ово је само један од примера утицаја који човек данас има на природна станишта. Наравно, не може се рећи да он и раније није био негативан, али постоји градација у начинима на које су људи искоришћавали животну средину почевши од појаве првог човека, па све до данас. Пре више хиљада година, без посебних алата, човек је незнатно прилагођавао своју околину како би олакшао узгој биљака или био успешнији у лову. Међутим, такве

модификације никада нису могле да наруше сам екосистем. Са развојем способности и размишљања напредовала су и сазнања о свету око нас. Током преиндустријског доба, на пример, откривен је угаљ као фосилно гориво које је почело да се употребљава у Кини и Енглеској. Ипак, покретачем антропоцена сматра се низ догађаја који је потпуно променио начин живота човека, а који је познат као индустријска револуција. Нова епоха Антропоцен се (незванично) сматра епохом квартара коју карактеришу активности људске врсте које су довеле до промена у земљи, атмосфери, океанима и биогеохемијским циклусима. За почетак антропоцена узимају се различите године из XVIII, XIX и XX века, тако да његов званичан почетак и даље није недвосмислено утврђен. Иако још увек

24 / СИМБИОЗА

неприхваћен од стране научне јавности, овај појам је већ неко време у употреби у научним радовима и часописима, што указује на његову валидност као засебне епохе. Индустријска револуција несумњиво је била велика прекретница у развоју људске цивилизације. Прелазак са ручног на машински рад утицао је не само на напредак индустрије, технологије и економије, већ и на животну средину и то на различитим нивоима.

Измењивањем распрострањености, разноликости и богатства живог света на Земљи, дешавају се промене које ће оставити отисак на будућност наше планете. Није могуће да свет вратимо у стање равнотеже које је постојало пре антропоцена, али није касно макар за мале кораке који на великој скали могу довести до значајних промена и, можда, исправљања грешака наших предака.

У жељи да живе у бољим, модернијим условима, породице су се из села и руралних подручја досељавале у градове где их је чекао посао у фабрикама. Велики прилив људи узроковао је потребу за проширењем места становања, па је уследила изградња стамбених објеката која је, наравно, са собом повлачила уништавање и крчење шума, ливада и осталих природних станишта. Већи број становника значио је и већу потрошњу воде, хране и других ресурса, али и загађење. Пораст броја људи нагло је уследио након светских ратова, што је условило даље ширење градова, још већу потрошњу, загађење, и уништавање. Сваки нови корак у развоју технологије и производње, а са идејом да олакша и унапреди људски живот, допринео је (негативном) утицају човека на његову околину. Само неке од последица ових активности јесу: • • • • • • • •

повећање концентрације CO2, N2O и метана у атмосфери; нарушавање озонског омотача; климатске промене и повећање температуре океана; промене биогеохемијских циклуса азота, фосфора, сумпора; ремећење природних водених токова; загађење воде, ваздуха и земљишта; уништавање и нестајање природних станишта; изумирање врста.

Све наведено доводи до вероватно највећег проблема који је човек узроковао, а то је смањење биодиверзитета.

СИМБИОЗА / 25

БИОЛОГИЈА

Користи и цене биодиверзитета Момчило Адамовић

Б

иодиверзитет представља свеукупну разноликост живог света на Земљи и кључни је фактор опстанка живота. Жива бића морају непрестано да се прилагођавају променама услова средине. Нека ће се прилагодити, нека неће, а управо је разноврсност та која обезбеђује могућност за преживљавање. Живот је веома комплексан, сматра се најсложенијом слагалицом у универзуму, а из те комплексности произилазе небројене међусобне интеракције и животне навике у оквиру различитих екосистема широм света, а сваки екосистем има мањи или већи утицај на цео живи свет, на биосферу. Уколико је већа заједница живих бића, утолико су односи између њих сложенији и утицај на биосферу, а такође и неживи део природе, биће већи. Иако се његов значај можда не уочава одмах, људи директно или индиректно зависе од биодиверзитета, на пример у пољопривреди, медицини и заштити од катастрофа. Из тог разлога он има веома битну улогу у нашем друштву, политици и економији. Биодиверзитет је важан из перспективе екосистема и одржавања њихове стабилности, разноликости врста за експлоатацију и истраживања попут неких биљака и дивљих животиња, а посебно је значајан и као извор доброг генетичког материјала који може бити искоришћен (оплемењивање сорти у пољопривреди). С обзиром на то да постоји разлика међу екосистемима по питању сложености животне заједнице, постоји и разлика у сложености самих односа између организама. Нестанак врсте из екосистема не мора да доведе до великих промена, али то се дешава уколико постоје врсте које ће компензовати недостатак оне нестале. Тада се неће догодити значајније промене, на пример опрашивање биљака које имају више различитих опрашивача. Међутим, проблем настаје у сиромашнијим екосистемима у којима постоји мали број различитих врста или када је присуство одређене групе организама од велике важности. У овим случајевима, одсуство одређене врсте може да има несагледиве последице по стабилност екосистема и шире околине. Изумирање корала и нарушавање екосистема у оквиру коралних гребена велики су проблем данашњице, а уско су повезани са климатским променама и глобалним загревањем.

26 / СИМБИОЗА

Корали пружају место за живот огромном броју најразличитијих организама и као тавки су кључни за постојање специфичних екосистема коралних гребена. Коралне гребене у мору можемо сматрати аналозима прашума на копну, а то су такође и највеће структуре изграђене од живих организама на свету. Шта узрокује смањење биодиверзитета? Може се рећи да су неодговорни људски поступци главни кривац за уништавање разноврсности живог света. Начин на који се опходимо према природи је кључан за опстанак свих нас. Иако звучи антропоцентрично, науку је измислио човек како би себи олакшао и побољшао живот, с тога, брига о живом свету и животној средини није хир научника, већ је предуслов за наш опстанак. Питање које се поставља јесте: који су то конкретни фактори којима уништавамо биодиверзитет? Неки од њих су: сече шума ради прављења плантажа, израде папира или изградње насеља, неумерена, неодговорна и прекомерна експлоатација дивљих врста попут неконтролисаног сакупљања жаба и пужева у Војводини или сакупљања неких ретких врста биљака и животиња, затим криволов, пожари и сл. Ипак, оно што обично не примећујемо и о чему не размишљамо јесте оно што не видимо на први поглед. Инсекти, мекушци, рибе, корали, птице, па

смањујемо вероватноћу да врсте преживе, што за последицу има постепено, али сигурно урушавање природног система каквог познајемо и нестанак живота каквог живимо данас. Онда и у природи уводимо велики ресет који се неће добро завршити јер ћемо ресетовањем природе, вратити и сами себе на почетак. Шта урадити – могућа решења

чак и микроорганизми само су неки од организама чији нестанак није упечатљив обичном лаику. Следећи пут када одете у шетњу обратите пажњу на птице и видећете да није сваки „врабац” врабац, већ је то сеница, или је неки голуб, како их и код нас данас популарно називају летећи пацови, у ствари, планински голуб који се спустио у равницу у којој све чешће презимљава. Обратите пажњу на пчеле и видећете да је понека од њих у ствари оса, а да и међу њима има толико различитих врста. Ова разноврсност је неопходна! Пестициди и хербициди које користимо значајно нарушавају равнотежу у природи осиромашујући екосистеме.

Не може се довека загађивати земља – да, неке биљке ће преживети, али доћи ће време када ће и оне нестати. Не може се више испуштати отпад, хемијски или биолошки у воде из којих изловљавамо и једемо рибу. Не смеју се неодговорно сећи шуме, па макар и за огрев, зашто за свако посечено стабло не посадимо неколико нових? Није на одмет укључити се у локалне пројекте бриге о околини и поставити кућице за птице или хотеле за инсекте. Неки инсекти опрашују, а неки једу биљке, неки једу једни друге, а ако се пренамноже, ту су птице да се реше вишка, све је већ прецизно удешено. Није свака биљка кукољ, она је кукољ у житу или кукурузу, али није и у шуми, тамо је она веома значајна. Свако живо биће има своје место на овом свету. Излов рибе и осталих дивљих животиња мора бити законски регулисан и контролисан. Морамо, заиста бринути о природи и свим живим бићима колико год можемо, јер то је наша света дужност и обавеза коју не смемо да оставимо за „сутра”. На овом свету, људи може бити онолико колико су спремни да се жртвују зарад света у којем живе.

Неретко можемо видети да су домаће узгајани плодови воћа и поврћа деформисани на различите начине. На пример краставац који је са једне стране широк, а са друге узан или деформисана јагода. Ови деформитети настају услед лошег опрашивања, а да би опрашивање било успешно потребне су нам и дивље пчеле поред домаћих медоносних пчела. Како нас погађа уништавање биодиверзитета – цена која се мора платити Цена уништавања биодиверзитета мора се платити, новцем или животом. Уколико не обновимо разноврсност у екосистемима и уколико је не сачувамо, чека нас одлазак у суноврат и дисбаланс на политичком и економском пољу. Могу уследити појаве болести, глади, сиромаштва и ратова због недостатка хране и појаве нових патогена. Не одједном, али неће проћи много времена пре него што се то деси. Градови будућности какве замишљамо, велике загађене метрополе са ужурбаним животом и потребом за ресурсима неће моћи да опстану ако нема пољопривреног земљишта, очуваних мора и шума, а сорте које се узгајају морају да се оплемењују јер с временом губе своје особине. Материјал за оплемењивање налази се управо у природи, у дивљим врстама с обзиром на то да имају очуван генетички материјал који није осиромашен попут оног у доместификованих сорти. Једноставно је – смањимо ли биодиверзитет,

СИМБИОЗА / 27

БИОЛОГИЈА

Вруће тачке биодиверзитета Маја Поповац

К

онцепт вруће тачке биодиверзитета или жаришта биодиверзитета (енг. biodiversity hotspots), први пут је објаснио Норман Мајерс у свом чланку 1988. године, под називом „The Environmentalist“. Представио га је као један од начина решавања глобалне кризе биодиверзитета издвајањем посебних подручја која се карактеришу великим бројем врста. Међу њима су многе ендемичне и угрожене, односно, врсте које поседују незаменљиве и јединствене улоге унутар екосистема. У ери људских активности, на основу промена животне средине, масовног уништавања станишта и изумирања живог света, првенствено, идентификовано је осамнаест географских регија као приоритет очувања, а касније се тај број повећао. Идентификација угрожених подручја Кључну улогу при идентификацији врућих тачака биодиверзитета има конзервациона биологија. Научна дисциплина чији је предмет истраживања усмерен на препознавање и разумевање фактора и процеса који утичу на губитак разноврсности живог света. Главни фокус истраживања у домену конзервационе биологије јесте одређивање богатства врсти на одређеној територији што уједно предствља један од критеријума при дефинисању жаришта биодиверзитета. То је био кључни фактор и у Мајерсовој методологији поред одређивања броја ендемичних врста биљака и губитка станишта кичмењака. Из истраживања су изостављени бескичмењаци и рибе због недостајања података о њима. Временом, због разноликости живог света и еволуционе историје, фокус је, са пребројавања врста, прешао на интегративнији приступ заснован на филогенетским односима и еколошким особинама таксона које дају бољи увид у статус одређеног екосистема. Данас се све више користе филогенетске информације у еколошким студијама, а захваљујући већој доступности молекуларних података, стичу се нова сазнања о еволуционој историји многобројних група организама. Вруће тачке копненог биодиверзитета Велику улогу у заштити копненог диверзитета игра употреба даљинске детекције која даје увид у статус станишта, измене у разноврсности и дистрибуцији врста. Ограничавајући фактор при идентификацији врућих тачака јесте недостатак

28 / СИМБИОЗА

квалитетних и одговарајућих података од којих зависи ефикасност планирања конзервације. Један од примера јесте процена ендемизма у Амазонији која представља најмање истражено подручје са највећим биодиверзитетом на свету. Често су ендемична станишта изолована због географских и еколошких баријера. Ту спада и велики број острва: Нови Зеланд, Филипини, Кариби, Мадагаскар. Такође и планине: Кавказ, планине средње Азије, Хималаји, планине југозападне Кине и многе друге. Територија коју чине вруће тачке разноврсности живог света представља само 2,4% укупне светске континенталне површине. На њима живи 60% копнених кичмењака, од којих је 35% ендемичних таксона и 40% биљног света. Балканско полуострво представља једно од 34 светска жаришта биодиверзитета.

Закључак У случају губитка разноликости организама, прети нарушавање интегритета екосистема и самим тиме нестаје могућност очувања функција и еволуционих процеса који су неопходни за стварање новог живота. Изумирање врста представља неповратни губитак генетичког материјала. Побољшавање постојећих технологија, као и боља доступност података о врстама, њиховој распрострањености и екологији олакшавају начин управљања животном средином. Тако се омогућава боље разумевање биодиверзитета и његовог богатства.

Вруће тачке маринског биодиверзитета Биодиверзитет је подједнако важан у океанима као и на копну. Марински екосистем се састоји од две међусобно повезане, али различите целине — пелагијал (зона слободне воде) и бентос (живи свет са морског дна). Корални гребени су комплексни екосистеми на дну мора, важни како за маринске организме, тако и за човека. Због климатских промена, промене температуре мора и закишељавања воде бележи се њихов велики губитак деценијама уназад, али и многобројних врста морских организама који их насељавају. Поред тога, људске активности као што су употреба поморског саобраћаја и загађивања светских вода пластиком доприносе нестајању морских врста. Биодиверзитетска жаришта у епипелагичној зони (воде дубине до 200 метара кроз коју пролази сунчева светлост) описана су као подручја где је заступљена висока биолошка активност. Добар показатељ продуктивности океана јесте концентрација хлорофила фитопланктона која се може посматрати и путем сателита, јер заузима огромну површину слободне воде када је продуктивност велика. Највећа препрека када су у питању истраживања маринских екосистема огледа се у непознавању терена и недовољно напредној опреми за даљинску детекцију живог света на морском дну.

СИМБИОЗА / 29

БИОЛОГИЈА

Масовна изумирања у прошлости, садашњости и будућности Мина Беловуковић

И

зумирање или екстинкција је природна појава која подразумева нестанак неке врсте. Њено место у екосистему заузимају нове врсте које еволуирају и прилагођавају се условима средине. Како је изумирање нормална појава, потврђује и чињеница да је 99% врста које су икада постојале данас изумрло. Нама је познато да се неколико пута у историји догодило масовно изумирање или, другим именом, биотичка криза. Оно је последица екстремних и наглих промена средине при којима биодиверзитет нагло опада. Преко 75% врста, које у том периоду постоје на планети, не могу да се довољно брзо прилагоде и заувек нестају. Људи нису довољно свесни чињенице да је на планети у последњих 10.000 година још једно масовно изумирање у току. Шта је оно што разликује ово масовно изумирање од осталих досадашњих и какву ми улогу имамо у његовој динамици? За почетак упознајмо се са масовним изумирањима која су се дешавала током старијих периода и епоха. ОРДОВИЦИЈУМ-СИЛУРСКА екстинкција — прво познато масовно изумирање пре приближно 440 милиона година За време ордовицијума и силура копно још увек није било освојено, а живи свет се развијао и еволуирао у морској води. Промене животне средине и климе које су наступиле довеле су до изумирања 85% тада живећих врста. То су били организми попут корала, брахиопода, трилобитоморфа и конодонта. Првобитно се сматрало да је крајем ордовицијума дошло до промене климе услед формирања Апалачких планина. Ниска температура довела је затим до масовне глацијације Гондване — тадашњег суперконтинента. Замрзавање огромне количине воде драстично је смањило ниво мора и тиме уништило многе екосистеме, па је већина врста нагло остала без станишта. Осим тога, глацијација је изазвала додатно смањење концентрације угљендиоксида , једног од гасова стаклене баште, и тиме поспешила пад температуре. Ипак, од 2020. године претпоставља се да су вулканске ерупције и глобално загревање, који нису само једном имали улогу у масовном изумирању, били окидач биотичке кризе у ордовицијуму и силуру. Постоје и алтернативне

30 / СИМБИОЗА

хипотезе које укључују тровање морских организама токсичним металима раствореним у води и утицај смртоносног ултраљубичастог зрачења услед настанка велике рупе у озонском омотачу. ДЕВОНСКА екстинкција — пре око 365 милиона година, цветање као слика смрти Наведени геолошки период познат је и као ,,време риба” у ком је већина врста још увек живела у морима. Претпоставља се да је утицај васкуларних биљака био пресудан за формирање неповољних услова средине. Цветање копна и еволуција биљних коренова изменила је земљиште. Омекшана земља,доспевајући до воде, богатила ју је минералима, што је за последицу имало пренамножавање алги и цветање воде. Алге су постале највећи конзументи кисеоника, стварајући мртве зоне воде и гушећи друге организме. У периоду од око 20 милиона година, колико је ово масовно изумирање трајало, нестало је приближно 75% врста међу којима су били гониатите — преци данашањих главоножаца, као и џиновска, предаторска, оклопна риба — Dunkleosteus.

велики број вулканских ерупција довео до ланчаних реакција изазваних великом количином угљендиоксида у атмосфери и хидросфери. За време тријаса и јуре изгубљене су врсте као што су неки крокодили и птеросауруси. С обзиром на то да узрок није сигуран, постоје и другачије хипотезе. Једна од њих је да ослобођена количина угљен -диоксида није била фатална сама по себи, већ да се, са порастом температуре, и одлеђивањем вечито залеђеног слоја земљишта — пермафроста, ослободио метан, који је поспешио ефекат стаклене баште. К-Пг (КРЕДА-ПАЛЕОГЕН) или ,,ударац из свемира” пре око 66 милиона година

Недостатак кисеоника може бити објашњен и вулканском ерупцијом за коју се зна да се догодила у то време на данашњем подручју Сибира (Сибирске трапе). ПЕРМ-ТРИЈАСКА екстинкција пре око 253 милиона година — Вулканско пушење — масовно гушење Познато je и као највеће изумирање за време ког је нестало 96% свих маринских и 70% копнених врста. Земљу су у тим периодама насељавали инсекти, водоземци и гмизавци. На подручју вулканског комплекса Сибирске трапе, тадашњег дела суперконтинента Пангее, активни вулкани су еруптирали и испуштали огромне количине гасова стаклене баште у атмосферу. Као што се то данас догађа, глобално загревање довело је до пораста температуре ваздуха, мењања временских прилика, топљења леда, пораста нивоа мора и појаве киселих киша. Угљен-диоксид који је из ваздуха доспео у воду, растворио се, гушећи морски живот услед недостатка кисеоника. Корали су пример једне групе животиња која је, како овог тренутка тако и у перму и тријасу, била највише погођена климатским и хемијским променама средине. Толико су страдали да је након масовног изумирања било потребно 14 милиона година да се корални гребени опораве. ТРИЈАС-ЈУРА пре око 200 милиона година — историја се понавља У првој периоди мезозоика — тријасу, земљу почињу да насељавају диносауруси. Узрок овог изумирања мање је познат. Претпоставља се да је, као и за време осталих масовних изумирања,

Ово изумирање, познато и као ,,дан када су диносауруси умрли’’, десило се када је астероид величине око 13 km ударио у Земљу брзином од 72.000 km/h. На територији данашњег Мексика налази се кратер Чиксулуб, место на ком је астероид пао. Кратер је 180 km широк и 19 km дубок. Ударац је у ваздух подигао прашину, труње и комадиће земље и стена, због чега је атмосфера постала непробојна за светлост. Земља је, поред пожара и цунамија, била у тами. Без довољно светлости прве су почеле да изумиру биљке, које су на самом почетку ланца исхране. У недостатку сунчеве топлоте, температура се значајно спустила. Врсте које нису живеле на самој површини земље, већ оне које су могле да живе у дубинама океана, у земљи и стенама или да лете, имале су веће шансе да преживе. Изумирање свих врста диносауруса, сем неких летећих, касније је дало шансу за даљи развој птица и сисара. ХОЛОЦЕН — управо сада У последњих 10.000 година у току је шесто масовно изумирање. Наша улога у њему није занемарљива. Повећана количина гасова стаклене баште, која утиче на глобално загревање и климатске промене, последица је антропогених делатности. Осим тога, ту су и уништавање врста и њихових станишта у виду крчења шума, депонија, изловљавања и нелегалне трговине заштићеним врстама. Оно што несумљиво издваја тренутно масовно изумирање од претходних, јесте неколико стотина пута већа брзина нестајања врста која се доводи управо у везу са човеком. Врсте у оквиру екосистема су повезане, па изумирање једне доводи до промене у равнотежи и изумирања других врста. Због брзине којом се савремено масовно изумирање одвија, живи свет нема времена да еволуира и прилагоди се подједнако турбулентим променама средине. Важно је истаћи да ове промене директно утичу на људски живот. На пример, у данашње време, једна од угрожених врста јесте Bombus affinis, бумбар. Он има важну улогу у опрашивању биљака које управо људи користе у исхрани. Примера има много, а пропадање живог света све је брже. Што пре људи стану на пут активностима које имају негативан утицај на наше окружење, то ће будуће промене бити мање драстичне и подношљивије.

СИМБИОЗА / 31

БИОЛОГИЈА

Транзиција од воде ка копну Наталија Мишков

Т

оком најдужег дела своје историје, Земља није била место пуно добродошлице. Окружење без кисеоника и са високим садржајем метана представљало је огромну препреку за развој комплекснијих облика живота. Најранији облици живота појавили су се пре 3,7 милијарди годинa. Са цијанобактеријама, првим фотосинтетичким организмима, које су се појавиле пре 2,4 милијарде година, Земља је доживела огромну промену у корист настанка нових и све сложенијих становника. Полако, али сигурно, океани су постали пуни различитих форми организама. Освајање копна Палеозојска ера, иако је позната по чувеној експлозији морских животиња, обухватала је период у коме су први организми населили копно. Пре палеозоика је једини живот на копну био једноћелијски. Прве биљке почеле су да освајају копно средином ордовика, пре око 470 милиона година. Оне су пронађене у виду микрофосила названих криптоспоре. Копнене биљке су у почетку биле малих димензија и личиле су на аваскуларне маховине, налик данашњим јетрењачама. Око почетка девона и карбона успостављени су први шумски системи који су били дом за широк спектар животиња.

32 / СИМБИОЗА

Evolucija ekstremiteta

Развој копнених биљака био је испраћен транзицијом зглавкара из водене у копнену средину. Велика разноврсност зглавкара, која се одржала и дан данас, учинила је средину погодном за живот других организама. Живот на копну за зглавкаре представљао је прави изазов и као резултат тога уследио је велики број адаптација. Вероватно је највећи проблем било задржавање воде, једињења од виталног значаја за копнени живот. Прва линија одбране била је појава егзоскелета који је спречавао исушивање. Потом је било потребно формирати органе способне да излучују мокраћну киселину за коју је био потребан мањи утрошак воде услед њене слабије токсичности. Нефридије су органи који су се нашли на првим сегментима свих зглавкара. Поред њих, развила се и структура названа Малпигијевим цевчицама. Још један од великих проблема била је размена гасова. Код стонога и инсеката развиле су

се трахеје, а код пауколиких зглавкара дифузиона плућа пуна ламела. Питање репродукције зглавкари су решили сложеним техникама за преношење сперме, као што је формирање сперматофора. Порекло тетрапода Тетраподе су еволуирале од организама које бисмо данас сврстали у рибе — живели су у воденој средини и карактерисале су их крљушти и месната пераја. Од осталих становника водене површине издвојиo их је рибљи мехур који је могао да функционише као плућни орган. Пре око 390–360 милиона година потомци ових чудноватих риба почели су да живе у плитким водама, а потом су се преселили и на копно. Као и све организме, дочекала их је природна селекција и уследио је низ адаптација. Јужноафрички рибар је 1938. године упецао врло интересантну рибу која је убрзо изненадила бројне биологе. Реч је била о риби која припада реду Coelacanth, класе Sarcopterygii. За њу се до тада веровало да је изумрла пре 80 милиона година. Сматра се да данашње тетраподе и ова риба воде порекло од истог претка.

био да га прогутају. Како је у води густина плена и околне воде приближно једнака, кретање хране заједно са водом до једњака било је много лакше. На копну је ситуација била другачија због много мање густине ваздуха. Данас можемо видети да неколицина животиња бира да свој плен прогута управо у води. Масовно насељавање кичмењака на копно вероватно је било олакшано, па чак и убрзано, повољним атмосферским условима касног палеозоика. Еволуција и побољшавање механизама за размену гасова могли су постепено да се одвијају. Најјача веза са воденим окружењем за водоземце остала је репродукцијa кроз њихова деликатна анамниотска јаја. Међутим, велики број научника ипак сматра да је излегање јаја на копну, како то раде бројне рибе инфракласе Teleostei, било пресудоно јер је у то доба велика опасност владала у води због бројности организама, што није важило за копно.

Неопходне адаптације Проучавање водоземаца допринело је бољем разумевању тога како су рани тетраподи превазишли захтеве средине. Њихови аналогни захтеви и начин живота поклопили су се са чињеницом да су прве сарктоптеригијске животиње живеле на рубовима између воде и копна.

Tiktaalik

Једна од лимитирајућих особина била је локомоција на копну, због чега је промена пераја у удове била од високог значаја. Такође, научници су дошли до закључка да само хватање плена није представљало толики изазов, колики је изазов

Рибе и први тетраподи касног девона копно реке, језера и плићаци

милиона година

СИМБИОЗА / 33

БИОЛОГИЈА

Еволуција човека Анђела Павловић

А

ко би ме неко ставио пред незахвалан задатак проналажења најприкладније метафоре за комплексну, недовољно разјашњену и понекад противуречну причу о еволуцији човека, мој одговор био би да је у питању једно велико забавиште. Они „најпримитивнији“ још нису овладали двоножним ходом, неки то раде само повремено, неки одавно трче, други су пак врло спретни у својим подухватима, а васпитачи све ово гледају и покушавају да у овој гунгули пронађу смисао. Најбоље је да кратак преглед историје и настанка човека започнемо пре око 65 милиона година, на парчету земље које данас зовемо полуострво Јукатан (јужни Мексико). Наиме, недалеко од те тачке у води Мексичког залива ударио је метеор чија је апокалиптична снага довела до масовног изумирања (уништивши диносаурусе), промене климе, али и отворила врата до тада скрајнутим врстама ка новим стаништима и изазовима. Кроз велика врата на сцену ступају сисари! Међу сисарима нама најзначајнији су рани примати који се појављују пре око 55 милиона година. Неки њихови представници прелазе са земље у тада непрегледне шуме (арбореалне еколошке нише) где, лишени конкуренције глодара, лакше долазе до ресурса. Тада наступају и промене које их чине боље прилагођеним за живот на висинама (пентадактилија и опозиција палца, раздвајање улне и радијуса, усавршавање чула вида науштрб других, повећање запремине лобање, дуготрајна брига о младима...). Да би дошло до појаве човека морало је да дође до њиховог спуштања на земљу, што је било пропраћено великим морфолошким променама. Шта је натерало наше претке да се спусте на земљу, није довољно јасно. Теорија да су климатске промене до тога довеле (замена шума саванама) је бар донекле оборена открићем фосилних остатака (у време ширења савана, наши двоножни преци су двоножно табанали већ неколико милиона година). Можда је у питању била потрага за храном, лов, лакше миграције, социјалне интеракције... Како било, оно што се зна јесте да Hominidae (породица) следе Homininae (подпородица), да

34 / СИМБИОЗА

њима следе Hominini (трибус) од којих настају Australopitecinae (подтрибус), а од њих род Homo. Није вам јасно? Не бојте се, ни целокупна научна заједница није дошла до сагласности око номенклатуре, филогеније, а још мање хронологије у „причи о човеку“ . Поједностављено говорећи, еволуција наших предака одвијала се милионима година, током које су се од нашег предачког стабла одвојили човеколики мајмуни, прво орангутани, потом гориле и најзад шимпанзе. За прва створења за која се може искористити израз ‚‚човек” данас се сматрају Аустралопитецине. Њихов претходник је највероватније Ardipithecus ramidus (популарно назван „Арди“), за кога се може са сигурношћу рећи да је био становник шуме, са назнакама примитивног двоножног кретања. На основу фосилних остатака знамо за постојање више Аустралопитецина. Груба подела ових створења је према особинама њихових лобања. Једни су имали мању дебљину костију, слабије вилице и по нашим схватањима грацилнији, нежнији изглед, то су грацилне Аустралопитецине.

набројати и робусне Аустралопитицене, које нису оставиле потомке који би могли ући у такмичење са родом Хомо. То су: Paranthropus (A.) aethiopicus, Paranthropus (A.) robustus, Paranthropus (A.) boisei. Након грацилних Аустралопитецина, прича о еволуцији човека се додатно захуктава, и постепено долазимо до појмова који су бар донекле познати општој популацији, то су различите врсте рода Хомо. Као последња карика овог ланца јавља се савремени, мислећи човек Homo sapiens. И поред тога што савремени човек суверено влада својом средином и лишен је компетиције са другим врстама људи, њихов значај је изванредан, а обиље фосилних остатака ипак нам даје могућност да реконструкцију давнашњих бића и њихових односа вршимо прецизније него што је био случај са Аустралопитекама. Прва врста рода Homo која ступа на историјску позорницу је Homo habilis (спретни човек) који своје име дугује различитим примитивним алатима који су проналажени крај пронађених

Познати примерци ових бића су: • •

Paranthropus boisei

•

Australopithecus anamensis (4,2-3,9 милиона година) који је имао нешто грубље црте лица, али зато је несумњиво стално ходао на две ноге.

Australopithecus afarensis (3,9-3 милиона година) као и претходни представник пронађен на истоку Африке. Имао је мешавину морфолошких особина — ниско чело и изражене очне лукове као човеколики мајмун, док су вилица и зуби били сличнији савременом човеку. Најпознатији представник ове врсте је вероватно и најславнији фосил на свету — женка названа Луси.

Australopithecus africanus (3-2 милиона година) чије је откриће 1924. (када се није знало за фосиле старије од рода Homo) изазвало сензацију у свету палеонтолога и лавину потоњих истраживања. Сасвим је јасно да је општа популација ово пропратила са знатно мањим ентузијазмом.

Paranthropus boisei

Australopithecus afarensis

Са истим недостатком ентузијазма можемо

СИМБИОЗА / 35

Homo habilis

реконструкција Homo habilis

фосилних остатака. Иако су ови алати по данашњим поимањима неимпресивни и груби, они су огроман еволутивни искорак — омогућавају мањи утрошак енергије при свакодневним пословима и одраз су развоја централног нервног система ових бића. По морфологији лобање слични су Аустралопитекама, овај сваштојед живео је у периоду од 2,5 до 1,5 милиона година. Битно је напоменути да је ово хронолошки гледано последња предачка врста која је географски ограничена само на Африку. Други у низу наших предака, Homo erectus, усправан човек, живео је од 1,8 до 0,3 милиона година пре нашег доба. У тренутку открића то је био најстарији фосил човека који се кретао двоножно. Не треба посебно наглашавати да је и Homo habilis био усправно двоножно створење. Више примерака који се у неким круговима сматрају својим подврстама добили су називе по месту проналаска фосила (Пекиншки, Јавански и Грузијски човек). Јасно је стога да је усправни човек, који је настао у Африци из ње, нејасно је тачно када, и изашао и ово се назива „први излазак из Африке“. Осим што је правио савршеније алате од спретног човека, овладао је и ватром. Термичка обрада хране током стотина хиљада година довела је до смањивања вилица и појаве нежнијих зуба. Заједно са трендом „омекшавања“ структура лица долази и до повећања запремине лобање.

неандерталцу и савременом човеку Неандерталац и савремени човек имају доста сличности али и разлика, а често се неправедно неандерталац у популарној култури приказује као дивље примитивно и инфериорно створење. У борби за ресурсе са Homo sapiens-ом неандреталац је подлегао, и пре око 30.000 година нестао са лица земље, али на основу доступних фосила и налазишта у научној заједници се развила слика која је знатно ласкавија од оне из карикатуре и жаргона. Неандерталски човек (назван тако по првом фосилу пронађеном у долини реке Неандар у Немачкој) живео је у периоду од 400.000 до 30.000 година на великом географском пространству (од Средње и Јужне Европе, преко Блиског истока, све до Јужног Сибира). Био је нижи, могло би се рећи здепастији и физички јачи од савременог човека. Ове особине објашњавају се као адаптације на суровију климу северних географских ширина. Занимљива особина је и истурен средњи део лица и нос (што се значајно разликује од јаких надочних лукова и ниског чела које су дефинисале раније врсте људи).

Homo hedielbergensis (архаични Homo sapiens), чији је фосил пронађен у близини немачког универзитетског града Хајделберга, са јаким надочним луковима, ниским челом и мозгом за који се сматра да је био довољно развијен да подржи говор, живео је пре око 600.000 година. Име и статус ове врсте у питање су довеле нове методе испитивања древне ДНК, које показују већу сродност хајделбершког човека са неандерталцем (нуклеусна ДНК) или денисованцима (митохондријална ДНК) него са савременим човеком.

Неандерталац је био вешт ловац, редовно је користио ватру и имао обиље алата. Живео је у чврсто повезаним групама и постоје докази да је био нежно и саосећајно биће. Наиме, у Француској (Ла Шапел) пронађен је скелет женске јединке од 40 година. Ова старост сама по себи била би фасцинантна и указивала на висок ниво сигурности и квалитетну исхрану. Међутим, оно што додатно плени јесте да се на основу скелета може закључити да је ова женка била тешко болесна, слабо покретна и неспособна за самосталан живот. Преживела је јер се током дугог низа година заједница бринула о њој, можда ју је и лечила својом верзијом „народне медицине“ што свакако не одговара опису дивљег, грубог и бездушног створења.

МОЖЕ ПОСТОЈАТИ САМО ЈЕДАН — прича о

Притиснути способнијим и прилагодљивијим

36 / СИМБИОЗА

реконструкција Homo neanderthalensis

Homo sapiens

Homo sapiens-ом, број неандреталаца се постепено смањивао, не би ли на крају дошло до њиховог изумирања. Нема јасних доказа о истребљењу неандерталца од стране савременог човека, насупрот, између ове две популације неретко је долазило и до укрштања тако да савремени човек има приближно 1-3% неандерталске ДНК. Размислите о томе следећи пут када другог појединца људске врсте назовете неандерталцем. Савремени човек

Homo sapiens са својим кључним особинама (развијен језик, веште руке и сложени алати, велике заједнице) показао се најспретнијим чланом рода Homo. Кротећи природу, кувајући храну, припитомљавајући животиње, савремени човек постаје неспорни владар сваког екосистема у коме се појави. Благо мењајући свој фенотип током миграција, насељава скоро сваки део планете. Изумирањем неандерталаца неспорно започиње доба савременог човека. Од пећинске уметности Алтамире, мегалитних култура, првих градова Блиског истока па до удаљених обала острва Рапа Нуи, трагови савременог човека и споменици његовог постојања никога не остављају равнодушним.

Homo neanderthalensis

Homo sapiens

До данас у научној заједници не постоји усаглашеност око порекла савременог човека, али издвајају се две добро поткрепљене теорије. По првој тзв. „другом изласку из Африке“ Homo sapiens настаје негде у Африци (веровато источној) и одатле преко Суецког канала шири свој ареал на остале континенте. Друга теорија, као решење на загонетку настанка човека, даје могућност мултицентричног

развоја (у више географских региона приближно истовремено дошло је до развоја Homo sapiens-a). Било како било, доступни подаци указују да је људска врста стара приближно 190.000 година.

СИМБИОЗА / 37

БИОЛОГИЈА

Да ли људи још увек еволуирају? Наташа Јовановић

Е

волуција је континуиран процес, који има снажан утицај на сваку врсту у природи, независно од њених карактеристика, укључујући и човека. На основу доступних фосилних остатака јасно се уочава да су се најранији преци људи знатно разликовали од модерног човека. Међутим, поставља се питање: да ли људи још увек еволуирају или су као врста, досегли максимум своје еволуције? Еволуција представља промену наследних особина популације, у контакту са средином, кроз генерације. До еволуције долази при променама учесталости старих и нових особина. Најзначајнији фактори еволуционих промена су мутације, природна селекција, проток гена и генетички дрифт. Генетички дрифт представља промену учесталости генских алела у популацији у односу на већ постојећу, услед случајног узорковања јединки. Генетички дрифт може довести до потпуног нестанка неких варијанти гена и на тај начин смањити генетичке варијације, али такође може проузроковати да ретки алели постану учесталији, а некада чак и да остану фиксирани у популацији. Природна селекција подразумева издвајање одређених фенотипова, а тиме и генотипова, који се фаворизују, при чему се мења генетичка структура популације. Јединица селекције може бити ген, јединка или читава популација. Генске мутације доприносе варијабилности јединки у популацији и представљају промене редоследа нуклеотида у ДНК молекулу, које се трајно задржавају и преносе у наредну генерацију. Мутације могу захватити целе хромозоме или само појединачне гене. Проток гена подразумева појаву да гени, преносом из једне популације у другу, постану део њеног генског фонда. Промена учесталости алела је последица кретања јединки, које са собом носе и генске алеле. Имиграција је појам који означава долазак јединки у нову, циљну популацију, а емиграција одлазак јединки из популације. Еволуција људске врсте је дуготрајан процес, представљен различитим променама, које су довеле до постепеног преласка од мајмуноликих предака до данашњих људи, у периоду од приближно шест милиона година. Двоножност je карактеристика која се јавила се пре више од четири милиона година. Са друге стране, напредне особине попут сложеног

38 / СИМБИОЗА

симболичког изражавања, стварања уметности и културне разноликости, јавиле су се у току последњих сто хиљада година. Познато је да Homo sapiens изгледа другачије од врсте Australopithecus afarensis, међутим, он изгледа другачије и од припадника наше врсте који су живели пре око десет хиљада година, али такође изгледа и другачије од људи у будућности. У данашње време, савремена технологија нам пружа могућност праћења промена на молекулском нивоу. Овакве технике су брзе и ефикасне, а не захтевају ни велика материјална улагања, те дају невероватне увиде у еволутивну прошлост људске врсте, али и могућност за праћење њене садашњости, као и даљих промена у будућности. Еволуционе промене прате се преко промена у фреквенцијама генских алела, у кратком временском периоду. То се може радити праћењем и пребројавањем промена на само једној бази, под претпоставком да су оне настале недавно и да и нису имале времена да се прошире у популацији. Коришћењем оваквих технологија за праћење промена на генетичком материјалу, научници су пронашли доказе о природној селекцији која мења гене одоворне за смањење телесне температуре, толерантност на лактозу, тежину костију, а откривене су и промене на FADS2

гену, који има улогу у исхрани код људи. У медицинском приручнику из 1868. године као нормална температура човековог тела наводи се 37° и тај број се дуги низ година узимао као гранична вредност при одређивању општег здравственог стања пацијента. Међутим, према најновијим истраживањима, праћењем доступне медицинске документације у последња два века, дошло је до закључка да је телесна температура постепено опадала у току последњих деценија и да сада износи 36,6°. Објашњење ове појаве може лежати у чињеници да смо као врста постали отпорнији на различите инфекције, док се паралелно са тим животни стандард побољшавао. Многе заразне болести које су биле заступљене у девентаестом веку и изазивале различите инфекције и упалне процесе у организму, за чије је сузбијање била потребна виша телесна температура, више нису толико заступљене у популацији, те се то одразило и на просечну температуру човековог тела у новијем добу. Један од примера за новију позитивну селекцију су промене уочене на FADS2 гену, који има улогу у исхрани. Промене се јављају у односу на врсту исхране која је најзаступљенија у датој популацији. Промене на овом гену откривене су 2016. године, у Индији, где се кроз генерације практиковала вегетеријанска исхрана, те су се са већом учесталошћу јављале мутације које су омогућавале ефикасније прерађивање омега-3 и омега-6 масних киселина из извора хране неживотињског порекла и њихово претварање у важне изворе енергије. Још један пример природне селекције скоријег карактера код људи представља способност толерисања млечног шећера — лактозе. Код већине људи у одраслом добу престаје лучење ензима лактазе, која има улогу у разградњи лактозе. Као резултат контакта са лактозом код ових људи долази до негативних симптома попут надимања, грчева у стомаку, мучнине и дијареје. Са друге стране, код чак 70% становника Европе наставља се производња лактазе и у одраслом добу, као последица регулаторне промене у региону ДНК који

контролише експресију гена који кодира лактазу. Истраживања показују да се ова промена догодила у периоду од пре око пет и десет хиљада година, што се поклапа са временом када се сматра да су Европљани почели са припитомљавањем домаћих животиња које производе млеко. Оваква промена сугерише да је могућност конзумирања млека у одраслом добу омогућавала еволутивну предност носиоцима мутације. Претпоставља се да је могућност добијања витамина д од сунца у Европи била смањена, у односу на првобитно станиште, док је друго могуће објашњење било да је млеко представљало алтернативу загађеној води за пиће или храни, која је у тим тренуцима била оскудна. Без обзира на разлог ове мутације, снажан еволутивни притисак фаворизовао је особе са могућношћу производње лактазе у каснијем животном добу, у односу на оне код којих ово није био случај. У Европи се због честе заступљености мутације овог гена интолеранција на лактозу сматра неприродним стањем, док се нормалним стањем сматра могућност толеранције лактозе. За крај, још један вид промена на генетичком нивоу представља смањење тежине и густине костију код људи, у односу на друге хоминиде. Претпоставља се да је до ове промене дошло пре око дванаест хиљада година, са променом исхране и развојем пољопривреде, чиме је храна постала доступнија, а физичка активност смањена. Откривено је да се дебљина трабекуларног ткива у костима смањила, као одговор на смањење заступљености номадског лова и прелазак на седентарнији начин живота. Такође, сматра се да ће се овај тренд смањења масе и запремине костију наставити и у будућности, пратећи све веће промене у физичкој активности код људи. Закључак који се може извести из наведених примера промена на генетичком материјалу и утицаја природне селекције је да еволуција људи није престала, већ се одвијала у току еволутивне историје врсте, садашњем тренутку, а одвијаће се и у даљој будућности.

СИМБИОЗА / 39

БИОЛОГИЈА

Еволуција вируса Лидија Живковић

Ж

ивот на Земљи појавио се пре око 3,8 милијарди година, а одмах након уследио је развој који је резултирао појавом најразличитијих облика живота. Један од облика живота били су вируси. Вируси су означени као облигатни интрацелуларни паразити, што би значило да се могу реплицирати само у одговарајућој ћелији домаћину. Поседују сопствени геном, али у потпуности зависе од ћелије домаћина. То је довело до прве недоумице, да ли су вируси живи или не? Да ли вируси испуњавају критеријуме да бисмо их назвали живим организмима? Одговор је и да и не. Вируси немају ћелијску структуру, ацелуларни су и то је вероватно основни разлог због кога неки аутори сматрају да се налазе између живог и неживог. Са друге стране, вируси поседују наследну информацију у виду нуклеинске киселине (било ДНК, било РНК), као и својство репликације унутар ћелије домаћина, што их сврстава међу живе организме. Проучавањем вируса, уочено је да се појављују веома рано у еволуцији живота, међутим, услед велике разноврсности није лако дати прецизан одговор на питање када и како су се појавили. Током година настало је неколико теорија. Према једној од теорија, вируси су еволуирали из првих ћелија и представљају такозване „остатке ћелијских компоненти”, а њихови преци били би

40 / СИМБИОЗА

ћелијски организми који су живели паразитским животом. Регресивна еволуција била би резултат паразитског начина живота. Ову теорију подупирy сазнања о регресивном развоју неких бактерија као што су хламидија (Chlamydia) и рикеција (Rickettsia prowazekii). Наиме, истраживања генома бактерије рикеције показала су заједничко порекло са митохондријама еукариотске ћелије, те тако, према овој теорији, вируси су могли настати из сложенијих слободноживећих организама који су временом изгубили толико генетичке информације да су постали потпуно зависни од много сложенијих ћелијских домаћина. Новија теорија налаже да је пре настанка

првих ћелија постојао предачки свет вируса. Према овој теорији, вируси су појавом првих ћелија са њима успоставили симбиотске односе и донирали им нека својства, па су по овој теорији савремени вируси „остаци прећелијских компоненти”, док облигатни паразитски начин живота представља касније стечену адаптацију. Поред ових, постоји теорија која вирусе сматра такозваним „одбеглим мобилним генетичким елементима”. Према овој теорији, вируси су стицањем капсида добили могућност опстанка ван ћелије, а делови генетичког материјала стекли су способност кретања из ћелије у ћелију. Ова теорија је развијена на моделу репликације РНК ретровируса који, захваљујући поседовању ензима реверзне транскриптазе, имају способност уградње сопственог генома у ДНК геном домаћина.

до такозваног преласка из „РНК света” у „ДНК свет”. Еволутивни значај вируса је огроман и огледа се у чињеници да учествују у хоризонталном трансферу гена, а екстрацелуларна форма вируса (вирион) пружа заштиту геному што доводи до брзог преношења вируса са ћелије на ћелију. Међутим, еволуциона вирусологија је релативно млада дисциплина и још увек не може дати дефинитивне одговоре на многа питања, али оно што је врло вероватно јесте полифилетско порекло вируса, тако да све описане теорије, једна другу не искључују. Међутим, имајући у виду велику разноврсност вируса, конструкција универзалног филогенетског стабла још увек није могућа.

Да ли су старији ДНК или РНК вируси? За разлику од ћелијских организама код којих је наследна информација записана у дволанчаном молекулу ДНК, вирусни геном може бити ДНК или РНК молекул. Анализе протеома различитих група вируса указале су на већу еволутивну старост РНК вируса у поређењу са ДНК вирусима, а такође је утврђено да је форма дволанчаних РНК вируса најстарија. Захваљујући овим анализама данас је широко прихваћена теорија да су се из еволутивно старијих РНК вируса развили ДНК вируси. Наиме, вируси су, у настојању да се заштите од одбрамбених ћелијских механизама, развили способност да наследну информацију записују у облику ДНК записа, с обзиром на то да је ДНК молекул стабилнији. Генерално, сматра се да се ДНК као запис генетичке информације први пут појавио код вируса, а појава ДНК омогућила је опстанак вируса у инфицираним ћелијама. Са појавом ДНК вируса појавиле су се и ДНК полимеразе које су омогућиле даље реплицирање. Према томе, ова хипотеза говори о вирусном пореклу ДНК и представља пример коеволуције вируса и ћелија. Даљом еволуцијом, ћелије су преузеле вирусну стратегију и то је довело

СИМБИОЗА / 41

МОЗАИК

Пронађен савршено очуван ембрион диносауруса Марија Лазић

П

Ембрион је откривен у граду Ганџоу, у јужној Кини, у савршеном стању, захваљујући отпорној љусци фосилизованог јајета. Сматра се да је у питању копнена врста без зуба из групе Oviraptorosauria која спада у тероподе (група двоножних диносауруса у коју се сврставају сви велики копнени грабљивци који су живели у периоду од ране јуре, па све до краја креде).. У буквалном преводу, име ове групе диносауруса значи „гуштери крадљивци јаја“. Oviraptorosauria су биле пернате животиње које су живеле у периоду касне креде. Према до сада откривеним подацима, највероватније су баш тероподе преци данашњих птица.

42 / СИМБИОЗА

Oviraptorosauria

ре око 150 милиона година, залутали временски путник би на сваком кораку могао сусрести бронтосауруса који брсти лишће са џиновских стабала, огромног тираносауруса који креће у лов, или птеросауруса, „диносауруса птицу”, како лети небом. Наше знање о диносаурусима прилично се проширило откако су ова невероватна створења први пут представљена у научној литератури још у 19. веку. Захваљујући десетинама хиљада пронађених фосила, откривено је и описано преко 1.000 различитих врста диносауруса. Налазимо се у правом ‚‚златном” добу открића – сваке године открије се око 50 нових врста диносауруса. Међутим, проналазак добро очуваних примерака изузетно је ретка појава. Научници у Кини су недавно открили савршено очуван, готово нетакнут ембрион диносауруса који је, како процењују, пре најмање 66 милиона година требало да се излегне из јајета сваког тренутка.

(Поновно) откривање „бебе Јинглијанг“ Занимљиво је да је само јаје откривено још 2000. године, када га је пронашла компанија која се бави рударењем. Посумњали су да се унутра налази ембрион, али је јаје ипак одложено у складиште природњачког музеја Јинглијанг, где је провело наредних десет година. Када је почело реновирање музеја, научници су поново прегледали фосиле из складишта и тада им је управо ово јаје привукло пажњу. Испоставило се да је ово откриће несумњиво од великог значаја за боље разумевање еволуције. Једна од научница укључених у истраживање, др Ваисум Ма, рекла је да је ово „најбољи ембрион

икада пронађен“, јер су до сада углавном налажени само некомплетни ембриони и делови скелета. Новооткривени ембрион назван је, по називу самог музеја, „беба Јинглијанг“. Дугачак је 27 центиметара, мерен од главе до врха репа, а налази се склупчан унутар јајета које је дугачко око 17 центиметара. Заустављен је у фази непосредно пред излегање, што је научницима дало веома значајне и корисне информације. Наиме, постоје велике сличности у изгледу овог ембриона и ембриона данашњих птица на истом ступњу развића. Изглед главе посебно је упадљив по својој сличности са главом тек излегнуте птице; та сличност је додатно повећана присуством кљуна, једном од карактеристика Oviraptorosauria. За групу Oviraptorosauria је такође било карактеристично и присуство шупљих костију, екстремитети са по три прста на чијим крајевима су се налазиле оштре канџе, а било је присутно и перје на предњим екстремитетима. Предњи екстремитети им нису служили за летење као код птица, али постоје докази да су имали функцију у одржавању температуре јаја тако што су их ширили изнад својих гнезда да би јаја остала топла. „Увлачење“ — доказ сродности са птицама? Фосили ембриона диносауруса су изузетно ретки и постоји свега неколико налаза на овом ступњу онтолошког развоја. „Беба Јинглијанг“ је први пример ембриона нађеног у специфичном положају који се назива „увлачење“. Ембрион је савијен, са главом испод десног крила и стопалима са обе стране — положај који је до сада уочен искључиво код ембриона данашњих птица пред излегање. Појава „увлачења“ је веома важна за правилан процес излегања птица, јер им помаже да започну ломљење љуске јајета тако што се стабилизује и усмерава кљун и доприноси ограничавању непотребних покрета главе. Због оваквог интересантног открића, сматра се да ова специфична појава код птица потиче управо од њихових директних предака — тероподних диносауруса. Ипак, неки научници су

скептични када је реч о овој претпоставци због чињенице да је ово једини ембрион из групе Oviraptorosauria нађен у овом положају, те се можда ради о случајности. У сваком случају, потребно је спровести додатна испитивања, на већем броју добро очуваних примерака. Будући планови Цело ово истраживање научници су, почетком ове године, објавили у часопису Science и најавили да ће наставити да проучавају ову фасцинантну и врло ретку врсту диносауруса. Иако је један део ембриона прекривен каменом, планирају и да пробају различите напредне технике скенирања, како би видели детаљну анатомију унутрашњих органа и склопили слику читавог скелета, у нади да ће успети да прикупе подробније податке који би могли да допринесу бољем разумевању несумњиво присутне везе између данашњих птица и ових давно изумрлих гмизаваца.

фосил бебе Јинглијанг СИМБИОЗА / 43

МОЗАИК

Најзначајнији фосили и места њиховог проналаска Марија Мијајловић

Ф

Конодонт-елементи су веома чести фосили, први пут пронађени још у 19. веку у Источној Европи. Подсећају на ситне купасте зубе по чему су добили име. Изграђени су од хидроксиапатита и величине су од 0,3 mm до 5 mm. Након проналаска сличних елемената у Северној Америци, Шкотској и Јужној Африци, палеонтолози су дошли до закључка да су ови елементи изграђивали усни апарат водених кичмењака — конодоната, који су подсећали на рибе без вилица. Ове животиње живеле су 300 милиона година на нашој планети — од прекамбријума до тријаса у мезозоику. Значај ових микрофосила огледа се у томе што на основу њихове варијабилности и врсте конодонта, научници могу да одреде ком периоду припадају фосили нађени у околним стенама. Поред временског периода, елементи конодоната указују на услове у којима су се дати фосили и околно земљиште налазили. Наиме, ови елементи загревањем мењају боју и на основу тога да ли су фосилни остаци жуто-смеђе, браон, сиве, црне или беле боје, може се закључити којој температури су стене биле изложене (остаци беле боје били су изложени највећој температури). Поменуте особине највећу примену имају у палеонтологији, али се сазнања о елементима конодоната користе и у областима геологије које проучавају стварање гаса и нафте у седименту. Строматолити су најстарији фосили на свету. Представљају стене настале деловањем колонија цијанобактерија — најстаријих организама који су имали способност да врше фотосинтезу. Бактерије су синтетисале материје чијим таложењем су стене настале, а удубљења у стенама представљају места где су се колоније налазиле. Ови фосили су пронађени на Гренланду и стари су 3,7 милијарди година (постоје и строматолити стари 3,48 милијарди година пронађени у Аустралији).

44 / СИМБИОЗА

фосил Archaeopteryx

осили су остаци или отисци остатака живих организама сачуваних у стени, леду или ћилибару. Да би фосил настао неопходни су одговарајући услови попут адекватног пристиска, температуре и наслага стена, песка или пепела који ће остатке организма заштитити од разградње. Палеонтологија је мултидисциплинарна наука која уз помоћ фосилних остатака проучава старост, порекло врста и развој живота на Земљи, услове у којима су откривене врсте живеле, као и геолошку историју и састав земљишта у којима су фосили пронађени. Скелет диносауруса је најчешћа асоцијација на фосиле, међутим постоје многобројни мање познати фосилни остаци који су од великог значаја за науку.

Молекуларне анализе вршене на строматолитима са Гренланда указују да је живот на Земљи настао пре око 4 милијарде година и да су управо ове бактерије биле први становници наше планете. Фосил најстаријег вишећелијског организма пронађен је у седиментима Лох Торидона у подручју Каледонских висоравни у Шкотској. Како је објављено у научном раду из 2021. године, ради се о организму названом Bicellum brasieri (Bicellum — две врсте ћелија и brasieri­ — у част британског палеонтолога Мартина Брејжера). Као што му и име говори, овај организам има два типа ћелија које су распоређене сферично и величине је од 5 до 20 микрометара. Старост овог фосила процењује се на милијарду година и представља важан доказ за теорију еволуције и прелазак са једноћелијског на вишећелијски начин телесне организације. Пре овог открића, најстаријим вишећелијским организмом сматрао се сферични микрофосил стар око 600 милиона година, пронађен у Кини. Немогуће је говорити о палеонтолошким открићима, а не споменути фосиле диносауруса. Један од најпознатијих фосила ових животња јесте најочуванији и најкомплетнији фосил ти-рекса – Су. Овај предатор живео је на планети Земљи пре око 65 милиона година. Сам фосил је пронађен у Јужној Дакоти 1990. године, а име је добио по научници, палеонтологу, Сузан Хендриксон која га је открила. Још један доказ о томе колико су диносауруси заиста били огромни јесте и бутна кост (femur) пронађена у Патагонији у Аргентини, по којој је и врста диносауруса којој та кост припада добила име Patagotitan mayorum. Дужина ове кости указује да се ради о изузетно великом створењу чија би дужина

Поред животњских, биљни фосили су такође од великог значаја за разумевање развоја живота на Земљи. Дуго времена сматрало се да је најстарија цветница Archaefructus – фосил пронађен у Кини, међутим, након детаљне анализе научници су дошли до закључка да је за сада најстарија биљка из групе Angiospermae већ била пронађена. Наиме ради се о фосилу акватичне врсте Montsechia vidalii који је пронађен пре више од 100 година на Пиринејима у Шпанији. Ова биљка је живела пре око 130 милиона година и поред тога што није имала круничне, чашичне листиће и нектарије, имала је друге одлике цветница попут специфичног начина размножавања и образовања плода са семеном. Најтежи задатак палеонтолога је пронаћи еволутивни пут између ове две најстарије цветнице. Најпознатији фосил у историји палеонтологије јесте Луси — фосил женке аустралопитекуса врсте Australopithecus afarensis. Овај фосил пронађен је 1974. године у Етиопији, а име је добио по истоименој песми Битлса коју су научници слушали прослављајући своје невероватно откриће. Сачувано је 40% скелета који сведочи да је Луси могла да хода на две ноге, али је велики део времена проводила пењући се по дрвећу, о чему сведочи грађа горњег дела тела који је очигледно имао изузетну снагу. Имала је мозак величине шимпанзиног мозга. Претпоставља се да је била висока између 90 и 105 центиметара и тежила је мање од 30 килограма. Њена старост процењује се

фосил Archaefructus

тела од главе до репа могла да износи 40 метара и које би тежило 80 тона. Ова највећа копнена животња живела је пре 101 милион година. Један од еволутивно најзначајнијих фосила диносауруса јесте и фосил археоптерикса, најстарије познате птице. Први примерак ископан је у 19. веку у Немачкој, а до данас пронађено је још неколико. Ова праптица представља недостајућу еволутивну спону између диносауруса и птица које данас познајемо.

Archaeopteryx је био величине вране, имао је перје структурно веома слично данашњим птицама, ситне зубе, кошчат реп, могао је ограничено да лети и живео је пре 150 милиона година.

на нешто мање од 3,18 милиона година. Да је реч о женки, знало се на основу фосила сличне старости, пронађених у Источној Африци – мужјаци врсте Australopithecus afarensis били су значајно крупнији од женки, тако да се за Луси недвосмислено знало ког је пола. Дечак из Туркане је најкомплетнији фосил људског претка — овом скелету недостају само шаке и стопала. Фосил је пронађен 1984. године код језера Туркана у Кенији. Овај скелет припадао је дечаку врсте Homo erectus који је био висок 160 центиметра и тежак отприлике 45 килограма. Имао је око 11 година када је умро, а највероватније је узрок смрти била сепса изазвана повредом зуба. Живео је пре 1,5 милиона година, а његова грађа у поређењу са грађом Луси, указује да су људи од аустралопитекуса наставили да се усправљају, кости су им биле дуже, а руке слободне за деликатније радње попут држања оружја током лова. На основу ситнијих зуба и вилице, закључује се да су представници ове врсте поред плодова и бобица, јели месо и то обрађено ватром, што значи да су могли да искористе више нутријената, самим тим имали су и више енергије за развој. Величина мозга Дечака из Туркане износила је две трећине данашњег људског мозга (поређења ради, двогодишње дете има мозак величине 80% мозга одрасле особе). Поред морфолошких и анатомских особина, фосили попут овог сведоче и о начину на који су живели преци данашњег човека. Фосили имају непроцењив значај за науку и разумевање еволуције. Сваким даном палеонтолози откривају материјалне доказе прошлости који могу променити наш поглед на досадашњи живи свет. Без обзира да ли се ради о дивовским диносаурусима, микроскопски ситним бактеријама и алгама, биљкама, сисарима и другим животињама, било да су то живи фосили попут гинка или ракова из Засавице, или пак давно залеђени листови на Гренланду, сви представљају драгоцени део бескрајне слагалице коју називамо историја живота на Земљи.

СИМБИОЗА / 45

МОЗАИК

Еволуција и савремена реконструкција грађе мозга диносауруса Максим Шарчевић и Андреа Новаковић Студентска секција за неуронауке

Д

иносауруси су група гмизаваца која је живела на планети Земљи скоро 170 милиона година. Реч Dinosauria је грчког порекла, и састоји се из две простије речи: deinos - страшан, ужасан и sauros – гуштер. Доба диносауруса је мезозоик, а он се дели на три подраздобља: тријас, јуру и креду. Први диносаурус становник планете Земље појавио се у периоду тријаса (пре 250 до 200 милиона година), да би на крају креде сви потпуно изумрли. Постоји више различитих теорија о томе како и зашто су диносауруси изумрли. Према једној од њих, џиновски астероид је ударио у Земљу, што је изазвало велике климатске промене на које диносауруси нису могли да се адаптирају и то је довело до екстинкције, тј. изумирања читаве врсте. Данас је та теорија потврђена великом количином доказа. Друге теорије говоре о порасту нивоа океана и мора као узроку изумирања, а постоје и оне које предност дају вулканској ерупцији. Важно је нагласити да једна теорија не искључује другу, а могуће је и да је једна појава иницирала другу. Како уопште знамо да су диносауруси постојали? Све што се помера, расте, све што дише, оставља за собом неки траг — доказ свог постојања. Докази о свему што се дешавало пре више милиона година на планети Земљи, целокупна историја наше планете, записана је у њеним стенама. Исто тако, све што човек ради данас, како живи или како се храни, природа памти и пише у својој историји. Планета Земља је велики број доказа о постојању диносауруса, о томе колико су дуго живели, како су се понашали, записала у својим древним стенама у виду фосила. Шта прво помислите када кажете ,,фосил’’? Већини нас прво падне на памет кост неког диносауруса, а фосили су најчешће сачињени од минерала који су некада давно заменили оригинални коштани материјал. Дакле, фосили су докази о постојању диносауруса, али како су они настали? Процес настајања фосила назива се фосилизација. Након што се скелет укопа у земљу, он буде затрпан честицама седимента, слојеви талога се накупљају, а честице седимента се сабијају и формирају стену у којој је кост чврсто утиснута. Међутим, кроз седимент продире вода, а минерали из воде замењују кост остављајући за собом оригиналну реплику која замењује кост и која се назива фосил. Овај процес траје у просеку око 10.000 година.

46 / СИМБИОЗА

Постоји велики број музеја у којима можемо видети све те огромне скелете диносауруса који су заправо копија оригиналних фосила њихових костију, али где су њихови мозгови, крвни судови, кожа и остали ,,меки’’ органи? Где су мозгови диносауруса? Већина свих веома старих фосила које смо до сада пронашли су само кости диносауруса, зато што је током милиона година много лакше сачувати коштани материјал од меких ткива. Ипак, палеонтолози су успели да пронађу понека мека ткива органа диносауруса, као и других животиња, које су живеле пре више милиона година, укључујући и делове њиховог мозга. Тако је 2004. године, пронађен и фосил диносауруса који садржи и део његовог мозга, процењене старости 133 милиона година. Сматра се да је припадао врсти диносауруса сличној Игуанодону – биљоједу који је живео у раном периоду креде. Међутим, иако је број проналазака делова мозга диносауруса до данас остао веома ограничен,

Шта закључујемо о еколошким односима и понашању диносауруса на основу реконструкције грађе њиховог мозга? Сви до сада прикупљени докази о грађи мозга код диносауруса се упоређују са аналогним (подударним) структурама мозга гмизаваца, птица, али и човека. На основу тога, изводе се закључци о улози појединих делова мозга диносауруса у њиховом животу. На слици (Слика 1) видимо поређење вестибуларног апарата алигатора и птица, са оним фосилним код Allosaurus-a. На основу грађе закључујемо да је Allosaurus имао поприлично сличан вестибуларни апарат као алигатор, те можемо претпоставити да је и он, као алигатор, главу држао увек у истој висини, са погледом

слика 1

Алигатор

Птица

реконструкција Allosaurus-a

савремени научни метод проучавања грађе њиховог мозга успева да реконструише и већим делом опише основе грађе мозга диносаурса. Неки од уређаја који се у ту сврху користе су CT апрати — компјутеризована томографија и 3D штампачи. Кости лобање су у сталној интеракцији са мозгом и мозак оставља отиске са унутрашње стране костију лобање. Када једном пронађемо коштани скелет лобање диносауруса, помоћу ових уређаја могуће је реконструисати морфологију онога што је испуњавало њену унутрашњост. Стара добра научна парадигма каже да структура одређује функцију, па је основа проучавања мозга диносауруса управо реконструкција његове спољашње морфологије. усмереним испред себе, као и да је приликом хватања и комадања плена главу могао да помера врло брзо, са једне на другу страну у хоризонталном правцу. Карниворне, двоножне врсте диносауруса су имале мозак већих димензија у односу на хербиворне четвороножне, иако овде морамо истаћи да то што је мозак неких диносауруса већи, не значи да су они били ‚‚паметнији”. Ипак, можемо направити паралелу повећане величине појединих делова мозга са развијенијим чулом са којим је тај део мозга повезан. У случају чула мириса, то је регион мозга који се зове олфакторни булбус. Поређењем његове величине код хербиворне врсте Pachycephalosaurus и карниворне врсте Stenonychosaurus, закључено је да је код хербивора он веће димензије. Хербивори су се у складу са тим, у исхрани као доминантној животној активности, у већој мери ослањали на чуло мириса. Међу карниворима, упоређивањем величина поменуте структуре, врста Tyrannosaurus rex се издваја као изузетак, са значајно добро развијеним чулом мириса. Знамо да су данас на планети Земљи услови живота много другачији и да су разлике у понашању, као и грађи мозга и чула живих бића велике у односу на диносаурусе, али не смемо заборавити да су ови организми са својим карактеристикама ипак опстали преко 150 милиона година. Подстицање истраживања грађе њиховог мозга има велики допринос због његове улоге у обради и одговору на стимулусе из спољашње средине, и може решити многа питања опстанка, начина живота и судбине ових џиновских гмизаваца.

Allosaurus

СИМБИОЗА / 47

МОЗАИК

Еволуција под микроскопом Лука Стојановић

И

ако су најпре били сврстани у најниже форме живота, на граници са неживом материјом, прокариотски микроорганизми показали су се као незамењиви модел организми за проучавање биолошких процеса, доводећи некад у питање чак и фундаменталне концепте еволуционе биологије. Захваљујући марљивим и амбициозним истраживачима, као и брзини којом микроорганизми еволуирају, неке ефекте еволуције можемо посматрати у реалном времену.

релативно кратким временским периодима, што је предмет истраживања експерименталне еволуције.

Посебне одлике

Међутим, оно што је дуготрајни еволуциони експеримент на E. coli (E. coli long-term evolution experiment — LTEE) предвођен од стране Ричарда Ленског показао, јесте да чак и у одсуству промена животне средине, у стриктно контролисаним лабораторијским условима, еволуција никад не престаје. Од 1988.

Сви еволуциони механизми познати модерној синтези делују и на прокариотске микроорганизме. Треба, међутим, имати у виду и поједине особености прокариота и начине на које преносе генетички материјал из генерације у генерацију, а који су створили одређене потешкоће у њиховом проучавању. Као асексуални организми са хаплоидним геномом, њихове популације и врсте се не могу дефинисати историјски најприхваћенијом биолошком концепцијом врсте, која за главни критеријум узима репродуктивну изолацију између различитих популација. Неки аутори су ишли толико далеко да су тврдили да међу асексуалним организмима није могуће разликовати врсте, а сам аутор биолошке концепције врсте, Ернст Мајер, увео је појам „параврсте’’ или „псеудоврсте’’ како су то назвали други аутори. Како би превазишао овај проблем, Мајер је проширио своју концепцију додавањем еколошког критеријума: врста је репродуктивна заједница популација која заузима специфичну нишу у природи. У међувремену пронађене су адекватније концепције. Широко распрострањена појава у свету микроорганизама је хоризонтални трансфер гена. По својој природи, микробијални геноми су врло динамични, што су показали и први резултати секвенцирања неколико сојева бактерија Escherichia coli (E. coli), где је сличност генома између сојева исте врсте била у свега 39% гена. Услед ове појаве, углавном се говори о постојању основног, заједничког за све сојеве једне врсте (core-геном) и пан-генома, стеченог хоризонталним трансфером гена, углавном између сродних сојева. Видљива еволуција Популације микроорганизама су типично изузетно бројне, а њихова репродукција брза у поређењу са осталим организмима. Еволуционе промене могу се стога посматрати у лабораторији у

48 / СИМБИОЗА

Један од примера брзе еволуције јесте постепена елиминација ћелија са способношћу синтезе фотосинтетичких пигмената и фаворизација нефотосинтетичких мутаната пурпурне фотохетеротрофне бактерија рода Rhodobacter у условима константног мрака, што потврђује важност промене услова животне средине за еволуционе процесе.

године, свакодневно се расејава и размножава 12 паралелних линија E. coli са заједничким непатогеним предачким сојем. Све линије се гаје у истом, минималном медијуму са глукозом као јединим извором угљеника и енергије, без компетиције са другим врстама и без промена у животној средини. Сваких 500 генерација, односно на сваких 75 дана, узорци култура се замрзавају и чувају као својеврсна архива „фосилних остатака’’ сваке од 12 линија које настављају да се даље расејавају. Број генерација који можемо сагледати у овом експерименту (6-7 дневно) од 1988. до данас, а који тренутно премашује 75.000 генерација, еквивалентан је сагледавању преко 1,5 милиона година еволуције хоминида у лабораторији. Овакав приступ омогућио је јединствену прилику истраживачима да изврше директну експерименталну компетицију припадника исте линије из различитих генерација и квантификацију резултата адаптација. Дошло се до неколико битних запажања. На пример, све ћелије су током времена стекле веће димензије на рачун густине популације. У половини линија је запажен пораст хипермутабилности услед губитка функције механизама репарације ДНК, што је дало селективну предност хипермутаторима због веће брзине стицања адаптација. Такође, адаптивна вредност популација се, иако спорије него у почетним фазама експеримента, константно повећавала, без горње границе. Ипак, до најфасцинантнијег открића овог експеримента дошло се 2008. године, када је око 31.500. генерације популација Ara-3 стекла способност метаболисања цитрата, који је присутан у минималном медијуму као хелирајући агенс. Иако присутан у великим количинама, цитрат је до тада био неискоришћени ресурс за ове бактерије, које типично не користе цитрат као извор угљеника. До данас, ни једна од осталих 11 линија није стекла ову способност. Овај експеримент је од изузетног значаја за целокупну биологију јер представља једноставан и недвосмислен експериментални показатељ еволуције путем природне селекције.

СИМБИОЗА / 49

МОЗАИК

Феномен еволуционе конзервације у ћелијској биологији Милена Степић и Наталија Крстић Студентска секција МолБиоС

Т

еорија еволуције представља један од темеља на којима почива модерна биологија. Самим тиме, сагледавање важних научних питања из угла еволуције неизбежан је корак у савременим истраживањима. Градивни блокови живих бића на свим нивоима почевши од макромолекула, комплекса макромолекула, преко органела, ћелија, ткива, органа, и на крају самог организма, резултат су еволуције. У току еволуције обликоване су све тренутно познате биолошки активне органске структуре, те свака од њих носи са собом одређену еволутивну прошлост.

На који начин еволуциона конзервација испољава своје ефекте на најнижим нивоима организације? На пример, када бисмо поредили један тип људске ћелије са аналогним типом ћелије нижих кичмењака или ћелијом бескичмењака, уочила би се велика сличност у општој морфологији. Рецимо, бич флагелата или бич сперматозоида ћелија животиња, маховина, папрати, подсећају један на други. Такође, сва еукариотска једра слична су на морфолошком и физиолошком нивоу (са ретким одступањима код динофлагелатног динокариона). Мутације, као један од главних еволутивних механизама, у геному се појављују спонтано и у свакој генерацији, као последица њихове појаве долази до насумичне промене неких од амино-киселина у протеину. Мутације које доводе до губитка пређашње функције протеина (онемогућавајући му, на пример, да се савије у одговарајућу конформацију) често бивају уклоњене. С друге стране, амино-киселине које су кључне за функционисање протеина су високо очуване и свака мутација која доводи до њихове промене бива веома брзо уклоњена. На пример, одређене мутације у протеину MeCP2 (methyl CpG binding protein 2) чија функција још увек није сасвим разјашњена

50 / СИМБИОЗА

Примери еволуционе очуваности нарочито су уочљиви код глицина, пролина, лизина, аргинина, цистеина, који формира дисулфидне мостове, и као такви, кључни су за одржавање стабилности протеина. Такође, код метионина, кодираног старт кодоном ова појава је уочљива у великој мери. Занимљив пример представља и ензим енолаза

структура протеина MeCP2

Живи свет карактерише изузетна разноликост. Ипак, сведоци смо тога да се међу различитим живим бићима крију одређене карактеристике које их повезују, указујући на заједничко порекло. Типичне еволутивно очуване особине управо се налазе на најнижим нивоима организације живог света као што су генетички код, основни молекуларно-биолошки процеси, у које спадају репликација, транскрипција, као и транслација, али и основна архитектура ћелијских компартмената.

и који је високо експримиран, доводи до проблема са развојем мозга. Неке од поменутих мутација изазивају Ретов синдром који најчешће погађа женску популацију. Јединке у случају обољевања губе репродуктивну способност и на тај начин више не доприносе генском фонду.

структура полимеразе II

(2-фосфо-D-глицерат хидролаза) који своју примарну функцију остварује као ензим укључен у гликолизу, док му је једна од додатних функција изузетно значајна у патофизиолошким процесима који доводе до малигне трансформације ћелија, а самим тиме и малигних тумора, тако да представља један од потенцијалних терапеутских таргета. Скорашња истраживања, која су пратила већину улога које енолаза остварује у различитим организмима, као што су Homo sapiens, Drosophila melanogaster, Caenorhabditis elegans, Saccharomyces cerevisiae, показала су да је она део сложене мреже одређених функција високо поновљених међу испитиваним моделима. Молекуларни процес који је у највећој мери очуван међу организмима је транслација, што је у директној вези са униформношћу генетичког кода. Показано је да су рибозомални протеини, транспортне РНК, као и аминоацил-транспортне РНК синтетазе еволутивно нарочито очуване структуре. У групу еволутивно конзервисаних структура спадају још и ензими укључени у саме фазе иницијације, елонгације и терминације транслације. Занимљиво је да су поменути фундаментални процеси функционално слични у свим ћелијама, али се сами учесници у реакцијама на молекуларном нивоу разликују између археа, еукариота и прокариота. Порекло процеса репликације ДНК, са друге стране, представља поприличну научну енигму због чињенице да ДНК полимеразе нису међусобно хомологне између три основна домена живих организама. Међутим, примећена је хомологија између ДНК полимеразе археа и великих субјединица РНК полимеразе одговорних за процес транскрипције. Сматра се да су РНК и ДНК полимеразе еволуирале од заједничког претка који је функционисао као РНК-зависна РНК полимераза унутар РНК света присутног у давној прошлости. Поменути феномен конзервисаних особина веома је значајан за разумевање самих принципа на којима почива еволуција, али и за коришћење одговарајућих модел-организама у истраживањима

без којих већина данашњих научних открића не би била уопште могућа. Такође, може се рећи да су заједничке особине на нивоу прокариотске и еукариотске ћелије отвориле потпуно нови прозор у свет могућности генетичког инжењерства! Последично, намеће се питање зашто се еволуциона конзервација јавила баш на овом на нивоу. Када одређена еволутивна структура или особина постане високо специјализована, дешава се да њена еволутивна компетенција постаје прилично смањена јер свака нова промена може довести до ремећења фино организоване структуре, те самим тим није фаворизована. Генерално, што је структура која је подложна потенцијалној промени мање битна за преживљавање неког организма, или једном речју неесенцијална, она ће бити подложнија томе да се новонастале мутације задрже, у случају да пружају селективну предност организму. Са друге стране, што је структура есенцијалнија за преживљавање и оптимално физиолошко функционисање организма, то је и могућност за њену промену далеко ригиднија и лимитиранија. Разлог овоме је чињеница да и најмања промена у структури може довести до нефункционалности или измењене функционалности протеина или неке друге ћелијске компоненте, а која се онда одражава на смањено преживљавање организма. Поред овога, битно је напоменути да се мутације могу дешавати и у некодирајућем делу генома. Иако на први поглед ово не делује толико битно, јер се не мења структура самог протеина, мењање његове регулације потенцијално се може одразити на читав низ ћелијских процеса, почевши од његове ћелијске локализације па надаље. Из свега наведеног, може се закључити да је еволуција комплексна тема у којој се, захваљујући развоју молекуларне биологије, константно откривају нови подаци и да, иако на први поглед можда не делује тако, има изузетно важну улогу у разумевању порекла молекуларно-биолошких процеса, као и сличности и разлика између организама на молекуларном нивоу организације.

СИМБИОЗА / 51

МОЗАИК

Пројекат ICARUS — праћење животиња путем свемира Теодора Влајковић

П

ројекат ICARUS, International Cooperation for Animal Research Using Space, представља међународни пројекат која се бави праћењем образаца миграције животиња које лете, коришћењем радио предајника. Пројекат је започет 2002. године, а систем коришћен за праћење животиња је инсталиран на Међународној свемирској станици (ИСС) у августу 2018. године. Систем за праћење животиња је активиран у јулу 2019. године, а прикупљање података о кретању животиња почело је у септембру 2020. године. Директор Пројекта ICARUS је Мартин Викелски, уједно и директор Института за понашање животиња Макс Планк у Немачкој, ко-директор МПИЦ-а и зачетник Пројекта ICARUS. Пројекат се ослања на волонтере који би на животиње поставили сензоре (ICARUS тагове) масе мање од пет грама. Сензори не само да снимају ГПС податке, већ нам могу пружити и друге информације о условима које животиње доживљавају, као што је, на пример, температура. Подаци са сензора се прикупљају антенама постављеним у ИСС-у, а након тога се шаљу на пријем и обраду рачунарима на Земљи. „Први подаци ICARUS-а су доказ да је, уз већи напор, могуће формирање глобалне мреже уз помоћ које би људи сачували животиње“, изјавио је Мартин Викелски. Како су животиње праћене?

ICARUS тагови за праћење животиња прикупљају податке од марта 2021. За сада су нам дали увид у обрасце кретања 15 праћених врста.

Тагови су мале величине, а њихове батерије се напајају соларном енергијом, што би значило да је могуће посматрати чак и мале птице у току дужег временског периода; ово је важно, јер захваљујући малим таговима са дуготрајном батеријом можемо открити до сада непознате аспекте њихове миграције. На пример, Limosa haemastica лети непрестано са локација на којима се не размножава у јужном Чилеу до Мексика или преко Централне Америке како би слетела у Тексас, САД. Обичне кукавице прелазе преко Индијског океана како би стигле од Индије до Африке. Али ови подаци нам пружају више од податка који нам недостају о животима појединачних животиња — они нам нуде увид у то на који начин подаци о кретању животиња, када се прикупљају у великом обиму, могу створити слику о променама животне средине на нашој планети. Викелски је изјавио да је сама идеја иза сензора за праћење кретања животиња та што оне кроз безброј индивидуалних одлука о кретању, саме траже своје идеалне услове, осећају квалитет и здравље екосистема у датом тренутку, и на тај начин одлучују куда се крећу. Из тог разлога је одлучено да уместо сензора који би кружили око Земље и снимали њену површину за накнадну интерпретацију буду коришћени сензори који би пратили животиње. На пример, научници неће моћи само да идентификују подручја која су неопходна за опстанак животиња, већ ће такође моћи да идентификују подручја у којима би биодиверзитет могао бити угрожен људском активношћу или

52 / СИМБИОЗА

криволовом, када су предвиђени миграциони путеви животиње блокирани. Будућност ICARUS-a Првој антени пројекта, која се налази на Међународној свемирској станици (ИСС), ускоро ће се придружити и други пријемници у орбити. Чланови групе ICARUS пројекта раде на масовном проширењу својих уређаја за прикупљање података из свемира, са плановима који такође укључују постављање микросателита и већег система који би се састојао од два сателита, поред осталих свемирских уређаја који се за сада користе. У будућности, предајници ће моћи да пренесу научницима информације доста брже него што је могуће у датом тренутку. Док би предајници снимали податке и преносили их у реалном времену путем сателита, истраживачи би, у одређеним случајевима, могли седети хиљадама километара даље у својој лабораторији на Земљи и истовремено анализирати резултате мерења. Важност интернет мреже животиња ICARUS-ов циљ је да испитивање понашања животиња и екологију учини пријатнијим и лакшим за истраживаче. Напредак остварен у телеметрији (технологији која омогућава даљинско мерење и пренос информација са удаљене локације) такође омогућава потпуно нов увид у природу. По први пут биће могуће утврдити локацију и кретање животиња у реалном времену, и то више од хиљаду животиња истовремено.

колико младих има. Иако ово представља много више информација него што је тренутно познато за већину животињских врста, оно нам ипак открива само део њихове животне ситуације. Научници стога настоје да искомбинују прикупљене податке са мерењима услова животне средине животиња. Из тог разлога се и развијају телеметријски предајници, који би могли мерити температуру околине, ваздушни притисак, ветар или чак брзину протока ваздуха. Заједно са сателитским снимцима и подацима из метеоролошких и других мерних станица, ово би заокружило наше знање о животу праћених животиња.

Модерни телеметријски системи као што су ICARUS-ови сада могу пратити много више аспеката од откривања кретања и миграторних рута: поред прикупљања података о локацији и кретању, предајници такође прикупљају информације о физичком стању животиње. Ово укључује телесну температуру, крвни притисак, брзину пулса или чак ниво шећера и кисеоника у крви. Мини-камере такође могу пружити истраживачима додатне информације попут тога шта животиња једе или

СИМБИОЗА / 53

МОЗАИК

Rewilding: Када се природи дозволи да поново ‚‚подивља” Марта Јовановић

У

јеку летње сезоне, када туристи чине најбројнију популацију обалских екосистема, изглед просечне плаже се драстично мења: од тихе, чисте увале, где ретко шта надјачава звук таласа, претвара се у кошницу где деца непрестано зује око усијаних поспаних посетилаца. У оваквим срединама, где се симфонија плиме и осеке стапа са смехом и причом купача, музика прати један ритам: ритам живота. Док таласи ударају о камење, деца ногама лупају по песку, а срца нерођених морских корњача куцају испод њега. На крају дана ова мелодија се приводи крају и плажа поново пада у сан. Месеци пролазе, чини се као да је ова идилична слика без иједне мане. Међутим, ожиљци овако бурног лета неће лако избледети. За своје напоре да пружи све шкољке и песак узете као успомене на одмор, многи посетиоци су обали платили пластичним флашама, влажним марамицама, кесама, и многим другим формама ове прљаве валуте. Испрљати једну или две плаже није страшно, али ова бахатост се огледа и на светским размерама. Сваког минута, један камион пластике се изручи у море. После годину дана укупна количина бачене пластике може да тежи и до 13 тона. У земљама попут Србије, где је приступ мору онемогућен, реке су главне жртве воденог загађења због велике заблуде да ће “вода то све однети”. Па тако, поред више од 30.000 дивљих депонија на копну, наше воде краси око 100 директних канализационих испуста само на Сави и Дунаву. После оваквог дугогодишњег третмана, наша копнена и водена станишта су остављена у стању наизглед неповратног оштећења, али сваки Ванс-лер има свог Лоракса. Конзервациона биологија је област биологије која се бави проучавањем Земљине биосфере у циљу заштите врста, њихових станишта и екосистема од истребљења. Циљеви конзервационих биолога су да очувају екосистеме, да контролишу и зауставе све претње које могу да науде једном станишту, као и да опораве станишта претходно уништена загађењем. Како би остварили ове циљеве, конзервациони биолози на располагању имају многе методе: покретање иницијатива за коришћење обновљивих извора енергије, контролисано сађење, рестрикцију лова итд. Међутим, ниједна од ових метода не елиминише главног узрочника проблема из оштећеног екоситема, човека. Ако би се станиште оставило да се опорави само, врло брзо би сви напори

54 / СИМБИОЗА

да се оно сачува били узалудни, јер га је човек већ пореметио и наставиће да га ремети. Увидевши овај проблем, конзервациони биолози су развили методу којом ће одређени простор вратити у своје првобитно стање, пре него што се човек настанио, док је још увек све било дивље. По томе је и метода добила име Rewilding — Re означава поновно, а wilding је глагол изведен из речи wild што значи дивље или дивљина. У суштини, природи се помаже да ‚‚поново подивља”. Овај појам се први пут појавио у штампи 1990. године у Сједињеним Америчким Државама. Израз је створило радикално удружење за заштиту животне средине Earth first!, које је основано 1980. године. Данас Earth first! удружења постоје широм света, а њихов мото налаже да ‚‚Нема компромиса у одбрани Мајке Земље!”. Rewilding је прецизније дефинисан у раду Мајкла Сулеа и Рида Носа који је објављен 1998. године, а који је по први пут увео појмове ‚‚сржи, ходника и месождера” (cores, corridores and carnivores— the three C’s). Срж представља срце једног екосистема, онај део који је најудаљенији од човека. Ходници су места уз помоћ којих животиње могу да мигрирају, а

да не долазе у додир са човеком. То могу да буду, у зависности од врсте, најобичнији жбунови, бране, али и природни надвожњаци намењени за прелазак са једне стране аутопута на другу. А месождери…мислим да је то већ довољно познато. Почетак је увек најтежи, јер прво треба знати где се он налази. У овом случају, да би се једном станишту вратио стари сјај, први корак је потпуно уклањање човековог утицаја на околину. У моменту проглашења једне области заштићеном у сврхе Rewilding-а, све бране, мостови, путеви и остала инфраструктура постају ‚‚непријатељ број 1”. Успоставља се строга контрола боравка и забрањује се градња скоро свих типова објеката. Након уклањања утицаја човека, да би се једно станиште самостално опоравило потребно је да се уведу кључне врсте. Кључне врсте су оне које имају улогу непропорционално велику у поређењу са величином популације тј. оне које могу да потпуно промене изглед станишта са само пар јединки. На пример, јагуар у савани неће направити велику разлику, постоје многи други предатори, али јагуар у џунгли представља веома битну врсту за опстанак екосистема услед другачијег односа популација плена и предатора. Јако често се дешава да утицајем човека те врсте изумру због чега се цео екосистем распадне, стога је од велике важности да се прво успоставе најбитније карике у ланцу исхране. Ово се, наравно, не односи само на животиње већ и на биљке и њихове међусобне интеракције.

По Rewilding теорији, када се овакав систем остави на миру временом ће сам да се избалансира и станиште ће се вратити у уравнотежено, дивље, стање у којем је било. Данас се организације широм света баве Rewilding-ом, од мањих удружења до међународних конзервационих организација. Тренутно највећи пројекти су у Америци (од Јелоустоуна до Јукона) и у Европи (Зелени појас Европе, који се простире дуж области бивше Гвоздене завесе). Пројекат овако великих размера најближи Србији изводи организација ‚‚Rewilding Europe” у Румунији, где је циљ био да се од 2012. до 2020. опорави 100.000 хектара земље тако што ће се у предвиђене области поново донети европски бизон, који је био истребљен у Румунији пре више од 200 година. Данас на тој површини живи преко 100 слободних јединки. Пројекат и даље траје, а популација је у стабилном расту. Сличан пројекат реинтродукције европског бизона је покренут и у Србији, па нам је из Пољске ове године на Фрушку Гору стигло 5 јединки, 1 мужјак и 4 женке. Уз пажљиву бригу очекује се да и наш пројекат доживи велики успех. С обзиром на то да ниједан човеков систем није без мане, тако није ни овај. Rewilding наилази на многе критике услед свог врло одсечног приступа. Пошто се захтева да велике површине земље буду строго заштићене, људима у тим областима се онемогућава да раде и зарађују за живот. Противаргумент је да ће екотуризам заменити постојеће приходе. Међу критичарима су такође и многи пољопривредници, јер им примена оваквог метода опорављања средине одузима обрадиву површину, као и активисти за права животиња, јер се животињама које би требало да буду дивље не дозвољава аутономија, као и други конзервациони биолози јер се плаше да ће Rewilding заменити садашње методе очувања врста у малим природним резерватима. Последњи проблем је од посебне важности, јер би могао потенцијално да доведе до даљег оштећења станишта, па и до губитка ретких врста. Давид Ногес-Браво и Карстен Рабек тврде да Rewilding још увек нема довољно утемељене научне доказе и да би могао да има супротан ефекат, јер би довео до истребљења не само локалних, већ и глобалних врста у датом станишту. Утицај човека на његову околину је оставио трајне последице које ниједан пројекат не може да избрише, али то не значи да не треба и даље покушавати да очувамо екосистеме наше планете. Испробавањем нових метода, биолози, инжењери и многи други научници ће доћи до свих могућих решења, међутим свако од њих ће неминовно захтевати да људи жртвују неки аспект свог досадашњег начина живота. Да ли ће се та жртва исплатити? Хоће ли нам шкољке са плаже постати сјајније, море мирније? То ће једино знати корњаче под песком.

СИМБИОЗА / 55

МОЗАИК

Изабране фотографије са конурса Редакција

У

име редакције Часописа Симбиозе захваљујем свима који су послали своје фотографије и учествовали на нашем конкурсу. Овог пута изабране фотографије су се изгласале путем наших друштвених мрежа. Захваљујемо се свима који су учесвтовали у одабиру и надамо се да вам је било занимљиво. Фотографије су биле предивне и верујем да је било тешко одлучити се за коју гласати. Убудуће, организоваћемо још конкурса овог типа да сви заједно уживамо у лепоти природе!

Ружни пачићи Павле Лукић, Обедска бара

Стеница у заседи

Никола Тодоровић, Петница

56 / СИМБИОЗА

Птица пчеларица

Бранка Лазић, Вашариште (СРП ‚‚Језеро Краљевац”)

Смукуља

Михаило Милићевић, Градац код Ваљева

СИМБИОЗА / 57

МОЗАИК

Пчеларица

Бранка Лазић, Вашариште (СРП ‚‚Језеро Краљевац”)

Стооки плавац

Катарина Калиновић, Делиблатска пешчара 58 / СИМБИОЗА

Сунчање

Павле Лукић, Рајачке пимнице

Изненађена сова

Антонија Авдаловић, СРП ‚‚Језеро Краљевац” СИМБИОЗА / 59

T

ТЕКСТОВИ СА БЛОГА

Змије Србије — отровне и неотровне Антонија Авдаловић

З

мије су веома специјализована група гмизаваца, издуженог тела и редукованих екстремитета. Космополитског су распрострањења, што значи да могу да се пронађу од тропских предела до поларног круга. У Европи живе 34 врсте, док у Србији живи 10 врста од којих су само 3 отровнице.

се среће близу река.

Није необична појава ирационалног страха од змија међу људима и због тога је често мишљење да је свака змија отровна или опасна. Због страха људи без разлога убијају змије, иако су заштићене законом. У даљем тексту упознаћете се са змијама Србије и како да их разликујете.

Обичан или ескулапов смук (Zamenis longissimus) Горња (дорзална) страна тела је сива, смеђа или маслинаста. Доња (вентрална) страна је беличаста или жућкаста. Код нас је једна од најчешћих змија, среће на различитим надморским висинама и стаништима.

Напомена: због варијабилности у обојености и величини, најбоље је не приближавати се змији, иако мислите да није отровна. Отровне Поскок (Vipera ammodytes) Углавном када неко наиђе на змију тврди да је поскок. Поскока можете лако препознати по рогу на врху њушке. Рог је сачињен од рожне плочице и везивног ткива. Имају изражену троугласту главу. Мужјаци су сиво или сиво-зеленкасто обојени са цик-цак шаром, док су женке смеђе са мање израженом шаром. Мужјаци су обично већи од женки. Код нас насељава топла каменита станишта, попут клисура и кањона у централном и јужном делу земље. Угриз може бити и смртоносан. Шарка (Vipera berus) Обојеност тела је најчешће смеђа са карактеристичном тамнијом цик-цак линијом. Глава је издужена и троугласта. Честа је појава меланизма, што значи да јединке могу бити тамније, чак и црне. Широко је распрострањена у Европи, код нас насељава више делове планина и неколико места у Војводини. Отров није толико јак као код поскока, али још увек може бити смртоносан. Шарган (Vipera ursinii) Основна обојеност је смеђа са светлијом зоном на средини тела и цик-цак шари. Од отровних врста које живе код нас, ова врста је најмање отровна. Угриз се завршава смртним исходом само за плен, који је најчешће скакавац или зрикавац. Код нас насељава мали број високопланинских станишта. Неотровне Белоушка (Natrix natrix) Назива се још и барска змија. Насељава водена и влажна станишта. Храни се жабама, мрмољцима и рибом. Препознатљива је по белој ‚‚крагни” иза главе. Има троугласту главу и заобљену њушку. Обојеност тела је маслинасто-зелена, смеђа или сивкаста. У градовима

60 / СИМБИОЗА

Рибарица (Natrix tessellata) Најчешће је сиве обојености, мада може да буде и смеђа и зеленкаста, са тамним квадратастим шарама. Више је везана за воду него белоушка, па је у народу позната под називима коцкаста водењача и поточара.

Степски смук (Dolichophis caspius) Укупна дужина може прећи и два метра. Обојеност је светло-смеђа са горње стране, док је са доње жућкаста. Има малу главу и округле зенице. Активна у току дана. Код нас насељава степске и шумостепске пределе отворених низијских терена. Смукуља (Coronella austriaca) Основна боја тела је светло-смеђа до црвенкасте. На задњем делу главе има шару у облику потковице и два низа мрља на телу. Насељава отворена, сува и осунчана станишта до 1.800 м н.в. Шилац (Platyceps najadum) Препознатљива по изузетно издуженом и танком телу. Обојеност тела је светло-смеђа, вратни регион и глава су зеленкасте обојености. По боковима јављају се тамне мрље. Креће се брзо и гризе агресивно. Насељава јужне делове Србије. Шта радити ако наиђете на змију? Ако боравите у природи не заборавите да и друга жива бића настањују та станишта. Пазите где корачате, пошто змије знају да се умире када осете да им неко прилази. Због обојености која може да их камуфлира на станишту, нећете их увек лако уочити. Ако уочите змију, не прилазите јој! Никако је немојте узимати у руке ако нисте обучени за то. Сликајте је из далека и оставите је на миру. Заобиђите је у широком кругу и наставите са уживањем у природи. Змије се више боје нас него ми њих. Шта радити ако вас змија уједе? Иако сте у филмовима видели да се отров треба исисати из ране, немојте то да радите. У устима готово увек имамо неку малу раницу и тим путем отров може да уђе и у ваш систем. Истраживачи обично носе са собом противотров када раде са отровним јединкама, који користе на своју одговорност. Ми не можемо да знамо како ћемо реаговати на противотров, неки људи су алергични на њега и могу ући у анафилактички шок. У том случају опасна ситуација постаје још гора. Најбоље је смањити кретање и звати најближу медицинску установу за даље кораке.

Повратак отписаних? Даница Поповић

О

д диносауруса до птице додо, огроман број различитих врста организама постао је део прошлости. Остављајући своје трагове у стенама, под ледом и у ћилибару, изумрла жива бића отворила су нови пут науци — настала је идеја о њиховом повратку. Нестанак врста Изумирање (екстинкција) представља престанак постојања одређене групе организама, најчешће врсте. Врста се сматра изумрлом оног тренутка када дође до смрти последње живе јединке која јој припада. С обзиром на то да је тачан моменат таквог догађаја тешко установити, он се често одређује ретроспективно, тј. посматрањем уназад. Када су у питању изумирања која су се догодила у далекој прошлости, велики значај имају фосилни остаци јер омогућавају утврђивање саме врсте, њених карактеристика, периода у којем је живела и нестала итд. Претпоставља се да је до данас изумрло чак 99% врста које су икада живеле на Земљи. Да би врста могла да нестане она, наравно, прво мора да настане. Када успеју да пронађу повољне услове средине у којој живе, групе истих организама могу да заузму одређену еколошку нишу — део станишта, део ресурса и функционални положај у односу на друге групе организама. То им омогућава напредак, развој и последично, кроз дуже временске периоде, издвајање у посебну, нову врсту, што се означава као специјација. Промена срединских услова током времена је неизбежна и захтева прилагођавање тј. адаптацију јединки датим променама. Када врста више не може да прати измене фактора средине, она изумире. Поред овог „природног“ и изолованог изумирања, могу се догодити и масовне екстинкције (попут оне у којој су нестали диносауруси), као и екстинкције узроковане утицајем човека. Сматра се да се у историји Земље догодило пет масовних изумирања — шесто се дешава сада и изазива га човек. Деекстинкција Замисао о повратку изумрлих врста појавила се деведесетих година двадесетог века. Један од филмова који је популаризовао овај концепт несумњиво је „Парк из доба јуре“, када је оживљавање диносауруса деловало као опасан подухват који људи желе да остваре. На листи потенцијалне деекстинкције, овим гмизавцима ускоро су се прикључили и мамути, каспијски тигар, птица додо итд. Са развојем науке и технологије чинило се да би овакав подухват био могућ. Међутим, показало се да није све тако једноставно као што се на почетку мислило. Деекстинкција подразумева процес у којем, вештачким путем, настаје организам сличан или идентичан припаднику неке претходно изумрле врсте. До сада се развило неколико техника за деекстинкцију, а оне најчешће користе принципе геномског инжењеринга.

У недавној студији, тим палеогенетичара радио је на повратку пацова са Ускршњег острва, Rattus macleari, врсте која је изумрла пре око 120 година. Иако можда није толико интересантна животиња, R. macleari је одабран као почетни модел за овакав тип истраживања због блиског сродства са браон пацовом (Rattus norvegicus) који се показао добрим избором из неколико разлога — има кратак период гестације, добро окарактерисан геном, већ познату физиологију, а пацови се одавно користе у лабораторијама и нису скупи системи за истраживање. Поред тога, овако мали модел погодан је и због откривања потенцијалних грешака и недостатака у самом експерименталном поступку. Како изгледа процес деекстинкције? Први корак је изоловање ДНК из фосила или остатка дела тела испитиване изумрле јединке, што је у наведеном истраживању била кожа пацова са Ускршњег острва. Затим следи секвенцирање, тј. одређивање редоследа нуклеотида у геному изабраног организма. Потом се прочитана секвенца упоређује са референтним геномом живе сродне врсте — у овом случају то је R. norvegicus. Након тога се идентификују делови укупне генетичке информације који се не подударају између две испитиване врсте. Они би се, у теорији, могли изменити применом геномског инжењеринга у геному живе врсте тако да одговарају геному изумрле врсте. На крају би се измењена генетичка информација на одређени начин унела у сурогат мајку, која би, теоријски, требало да роди живу јединку изумрле врсте која по достизању полне зрелости може да даје потомке. Међутим, проблем се појавио већ при секвенцирању, јер око 5% генома R. macleari није било могуће повратити. Неки од гена у оквиру тих 5% били су непотпуни, док су други потпуно одсуствовали. Такође, уочено је да региони у којима се (не) налазе такви гени нису насумично распоређени, већ се налазе у деловима генома који кодирају протеине укључене у функционисање имунског система и чула мириса. То значи да би деекстинковани R. macleari имао другачији имунски систем и процесуирао мирисе другачије од правог пацова са Ускршњег острва. Тако је закључено да се „оживљавањем“ ове животиње, а вероватно и било које друге изумрле врсте, никада не би могла добити „оригинална“ јединка. Са даљим напретком технологије и знања, деекстинкција би у будућности могла да постане реалност. Ипак, повратак изумрлих врста са собом повлачи много питања и проблема. Како ће ти организми опстати у условима који су другачији од оних у којима су некада живели? На који начин ће се њихово поновно појављивање одразити на тренутно живе врсте и какав ће утицај имати на животну средину? И можда најважније — да ли је етички у реду овако се играти са природом?

СИМБИОЗА / 61

Одабрани текстови са блога

Вилински коњици на IUCN Црвеној листи угрожених врста Маја Поповац

В

илин коњиц је општи назив за летеће инсекте који припадају реду Odonata. Име су добили по грчкој речи „odontos” — зуб, јер су им обе вилице назубљене. Животни циклус им је битно везан за воду, јер ларве живе у води. Међутим, људске активности доводе до масовног уништавања екосистема копнених стајаћих вода. Као последица тога значајан број врста вилиних коњица је веома угрожен, а у последње време, код преосталих врста се уочава стални пад бројности. Животни циклус Животни циклус ових инсеката је непотпуна метаморфоза (преображај), а састоји се из три стадијума: јаје, ларва (нимфа) и одрасла јединка. Након излегања из јаја, ларве брзо напредују у току летњег годишњег доба, пролазе кроз серију преображаја и добијају коначан изглед. Током јесени следеће године улазе у период обуставе раста — дијапаузу да би се следеће године појавили у касно пролеће или рано лето као одрасле јединке. У првим стадијумима, ларве живе у води. После дијапаузе, ларве излазе из воде и смештају се на биљку где се пресвлаче у одрасле јединке. Након пресвлачења одбацују своју кошуљицу. Младе одрасле јединке пролазе кроз период раста и полног сазревања, пре него што почну да се паре. Уништавање водених екосистема и угроженост вилиних коњица Вилин коњиц је угрожен због широко распрострањеног губитка мочвара, бара, река и осталих вода у којима се размножава. Откривајућ́и глобално ишчезавање ових инсеката, данашња IUCN Црвена листа угрожених врста наглашава хитну потребу за заштитом светских мочвара и представника флоре и фауне који их насељавају. „Глобално, ови екосистеми нестају три пута брже од шума“, рекао је др Бруно Оберле, генерални директор IUCN-а (The International Union for Conservation of Nature — Међународна унија за заштиту природе). „Мочваре људима могу изгледати непродуктивно и безначајно, али у ствари нам пружају основне услуге. Оне складиште угљеник, штите нас од поплава, а уједно представљају станишта за огроман број таксона биљног и животинског света.” Данас се сматра да на планети постоји око 6.000 врста вилиних коњица, распоређених у три подреда. Светски истраживачи процењују да је 16% од укупног броја врста у опасности од изумирања, јер немају услове да спроведу целокупан животни циклус. У јужној и југоисточној Азији, више од четвртине свих врста

62 / СИМБИОЗА

је угрожено, углавном због привреде, у већинском случају да би се направио простор за гајење палми и производњу палминог уља. Пестициди, хербициди, други загађивачи и климатске промене су све већа претња врстама у свим деловима света, а нарочито у Европи. Такође, непостојање законске заштите и нестручно уношење алохтоних (незавичајних, углавном егзотичних) врста организама. Мочваре покривају само 6% светске површине, али складиште огромне количине гасова стаклене баште и око 10-20% светског угљеника. Пружају огроман значај, а са њима и микроорганизми, бројни представници флоре и фауне који их насељавају. С обзиром на то да се штетне материје акумулирају у њиховим телима, један од значаја вилиних коњица јесте да су природни индикатори загађености слатководних екосистема. Такође, као изразити предатори, они учествују у регулисању бројности инвазивних инсеката (комараца, обада, мушица итд.). Сматрају се ненадмашивим ловцима у природи. Спадају међу најстарије познате инсекте чији су пронађени фосилни налази стари око 300 милиона година. Решења Поремећај речног тока и смањен ниво воде, исушивање, крчење, коришћење инсектицида, хербицида, климатске промене и загађење воде додатно угрожавају сва жива бића која насељавају тај тип екосистема. Да би се очувале врсте вилиних коњица, кључно је да све државе у свету, њихове владе, пољопривреда и индустрија узму у обзир заштиту водених екосистема у развојним пројектима. Неопходно је да се дефинише закон и да се адекватно контролише и примењује.

Uncanny valley — биолошка основа феномена Наташа Јовановић

Д

а ли вам се икада десило да осетите нелагодност када гледате филмове у којима су роботи толико реално представљени, да готово изгледају као прави људи, али им опет нешто недостаје? Овај феномен назива се uncanny valley (јап. bukimi no tani), што би се могло превести као област нелагодности. Ову појаву први пут је описао јапански роботичар Масахиро Мори. Мори је приметио да са порастом сличности анимираног лика у филму или робота људској појави, расте допадљивост коју према њему осећамо. Међутим, са све већим постизањем сличности, доспевамо у ситуацију, где тај лик готово да подсећа на човека, али ми примећујемо ситне несавршености у његовом имитирању наше појаве и то ствара извесни осећај нелагодности и непријатности. На пример, када посматрамо индустријског робота, не осећамо нелагодност, али ни допадљивост. Допадљивост расте када је у питању робот у цртаћима са људским очима и устима или када посматрамо плишану играчку. Међутим, када је у питању зомби или ликови из анимираног филма ,,Polar express”, код неких људи јавља се осећај одбојности. Ликови изразито личе на људе, али подсвесно осећамо да им нешто недостаје и да нешто није природно, било да је то њихово кретање или сам изглед и мимика. У последње време, са интензивним развојем технологије, постоје изгледи да је могуће потпуно отклонити овај феномен, стварањем вештачке интелигенције или компјутерске графике толико сличне човеку, да наше очи и мозак не могу пронаћи разлике и стварати осећај одбојности. Биолошка основа феномена Да би добили увид у биолошке процесе који леже у основи овог феномена, неуролози и психолози из Немачке и Велике Британије обавили су низ експеримената. Акценат истраживања је стављен на идентификовање процеса у мозгу који доводе до настанка овог феномена. При сусрету са сензорним дражима из средине, попут слике робота, прво се оцењује његова сличност човеку и врши се процена да ли је то људски лик или не. Након тога се уз помоћ претходне информације одвојеним механизмом оцењује његова допадљивост. У спроведеном истраживању, праћена је мождана активност двадесет и једне здраве, одрасле индивидуе, уз помоћ магнетне резонанце. Као мера мождане активности узима се промена у брзини и

начину протока крви кроз одређени регион мозга. Као први задатак у истраживању, учесницима је показан велики број слика које су приказивале људе, компјутерски програмиране ликове, роботе прављене по лику човека, андроиде и механичке роботе и од њих је тражено да оцене њихову сличност са човеком, као и њихову допадљивост. Други задатак је подразумевао селекцију оних слика на којима се налазе идентитети, којима би учесници веровали да им изаберу поклон. У већини случајева, учесници су бирали роботе који су више подсећали на човека. То, међутим, није био случај са оним роботима чији је изглед био на граници са људским ликом. Све ово било је потпуно у складу са горенаведеним феноменом. Мерећи активност одређених региона у мозгу приликом обављања ових задатака, идентификована су могућа места одговорна за настанак овог феномена. У питању су мождана кола, која су важна при обради и процени социјалних сигнала који се изражавају кроз поглед, тон гласа, мимику и говор тела. Делови мозга близу визуелног кортекса, који имају улогу у дешифровању визуелних сензација, прате степен сличности понуђених слика са човеком и мењају своју активност у складу са тим. Дуж средње линије чеоног режња, на месту спајања леве и десне мождане хемисфере, налази се маса нервног ткива, која се назива медијални префронтални кортекс. Он има улогу у процени различитих врста дражи које доспевају из спољашње средине, а установљено је да учествује у стварању описаног феномена. Један његов део претвара сигнал о сличности са човеком у сигнал за препознавање човека, реагујући снажније на оне стимулусе који су више налик човеку. Још један сегмент мозга игра важну улогу у стварању овог осећаја, а то је вентромедијални префронтални кортекс. Његова активност тачно прати кривуљу са графика, показујући пораст допадљивости са порастом сличности са људским ликом. При превеликој сличности, међутим, активност вентромедијалног префронталног кортекса нагло опада. Слично овом кортексу, амигдала, која је задужена за емоционални одговор на дражи, показивала је исту динамику мењања активности. Ова новија истраживања откривају биолошку основу овог феномена и дају му већи кредибилитет, као и могућност да се он, са развојем науке и технологије, у потпуности отклони у будућности.

СИМБИОЗА / 63

Редакција 2021 - 2022.

Упознајте редакцију Симбиозе 2021-2022. године

Антонија Авдаловић главни одговорни уредник

Лена Шаренац уредник

Тодор Цветановић уредник

Маша Терзовић уредник

Милана Ранимировић лектор

Сара Бoжовић лектор

Бојана Пејовић лектор

Сара Николић лектор

64 / СИМБИОЗА

Анђела Томић лектор

Даница Поповић аутор

Маја Поповац аутор

Марија Лазић аутор

Лука Стојановић аутор

Момчило Адамовић аутор

Наталија Мишков аутор

Наташа Јовановић аутор

Теодора Влајковић аутор

Марија Мијајловић аутор

Марта Јовановић аутор

Мина Беловуковић аутор

Лидија Живковић аутор

Анђела Павловић аутор

З

ахваљујем првенствено уредницима и лекторима, који су увек били ту да прегледају текст и ускоче када је потребно. Захваљујем се ауторима који су пожртвовано радили на својим текстовима и напредовали са сваким. Такође, захваљујем се техничким сарадницима који су одржавали блог и паковали текстове који се налазе на њему. Желим свима срећу на испитима и у наставку студија!

СИМБИОЗА / 65