Jun 2010, broj 1.

2

СИМБИОЗА

СИМБИОЗА Часопис студената Биолошког факултета, Универзитет у Београду

Издавач Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитет у Београду Уредник Тијана Милекић, екологија и заштита животне средине, 4. година

Реч уредника

Редакција Бојан Петровић молекуларна биологија, 2. година

Стефан Прековић, молекуларна биологија, 2. година

Никола Сматлик молекуларна биологија 2. година

Слађа Шимрак

општа биологија, 1. година

Марија Ненадић општа биологија, 2. година

Ана Вулетић екологија и заштита животне средине, 1. година

Николина Драгојевић, молекуларна биологија 2. година

Стефан Стошић

екологија и заштита животне средине, 4. година

Јована Пантовић

екологија и заштита животне средине, 4. година

Адреса редакције casopis.simbioza@gmail.com

САДРЖАЈ: Реч председника студентског парламента................................... Одбор за науку.............................

Homeblock гени............................ Историја микроскопије............... Интервју са професором............. БИД ,,Јосиф Панчић”................... Јевремовац - учионица под отвореним небом......................... ,,Чекајући ветар”......................... Мет Ридли - Геном....................... Спорт на Биолошком факултету................ Подводна путовања....................

3 5 6 7 8 10 11 12 13 14 15

Право је време за објављивање првог броја Симбиозе! Фантастичан свет информација биолошке заједнице Вам је пред очима. Мала разонода док правите паузу од учења! Идеја о покретању часописа се родила пре много година али је тек сада довољно сазрела и доживела своју реализацију. Неколицина нас се прихватила овог врло озбиљног задатка, решени да побољшамо комуникацију између студената различитих смерова са циљем размене искустава и знања. Жеља ми је да часопис убрзо постане део свакодневног студентског живота на Биолошком факултету и да вас информише о актуелностима на нашем факултету. Захваљујем се свима који су учествовали у креирању првог броја и надам се успешној сарадњи у будућности. Све ваше похвале, сугестије, примедбе и критике можете слати на casopis.simbioza@gmail.com . Уколико имате идеје или предлоге тема о којима бисте хтели да читате, уколико сте некада писали за новине или се бавите писањем, јавите се! Врата редакције су широм отворена (можда је разлог томе што немамо просторију за редакцију). Овај часопис посвећујем Вама, студенткињама и студентима Биолошког факултета! Уживајте!

СИМБИОЗА

3

РЕЧ ПРЕДСЕДНИКА СТУДЕНТСКОГ ПАРЛАМЕНТА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА Драге колегинице и колеге , Mожда по први пут свој текст у коме се обраћам вама, нећу започети са „Поштоване колегинице и колеге“. Признајем да то звучи веома формално и баш због тога овде ћу ту праксу избећи, зато што овим текстом желим да вас упознам са оним што је Студентски парламент урадио до сада за вас. Зато што овај текст пишем како бих разбио фаму о Студентском парламенту Биолошког факултета. Зато што не желим да мислите како смо ми група људи која се састаје тајно и нико не зна шта они раде на тим састанцима. Када је Закон о високом образовању 2005. године установио институцију Студентског парламента, вероватно по узору на ђачке парламенте који су тада већ постојали, био је то први корак у формирању једне институције која би пред управом факултета заступала интересе студената. До тада, интересе студената су заступала разна студентска удружења, али ово је прекретница. По први пут се оснива Студентски парламент, дају му се надлежности, а његовим члановима се омогућава да једним делом учествују у доношењу одлука које су од значаја за студенте. Дешава се да оно што стоји на папиру је лепо замишљено, а да остварење тога буде тешко и непримењиво. Са студентским парламентима је тако и данас, негде добро функционишу, негде не. Овде треба поменути да је Студентски парламент Биолошког факултета први основани студентски парламент на Београдском универзитету. Од свих људи који су били најзаслужнији за оснивање нашег Студентског парламента, издвојио бих Јелену Ђокић и Сергеја Томића. Било је ту и других људи без којих цела идеја не

би функционисала, а они се, надам се, неће љутити што их овог пута нисам поменуо. Сергеј, као тадашњи студент продекан и Јелена као изузетно ангажована студенткиња у заступању интереса студената, написали су први правилник о раду парламента и организовали прве изборе за парламент. Јелена и Сергеј, вама и свима осталима који су тај први сазив чинили, овом приликом изражавам најдубљу захвалност. Придруживши се у тој првој години рада Парламента, али као накнадно изабрани представник године, схватам да то јесте једна озбиљна ствар, да се заиста може нешто урадити на решавању бројних проблема студената и не сматрам да је Студентски парламент тело које служи само да би организовало журке. Претпостављам да мислите „Шта су урадили?“, „Ништа нису урадили!“, „Само нас терају да гласамо на некаквим изборима“. Ако сте ово помислили, грдно се варате. Прво и основно, Студентски парламент БФ-а је покренуо форум и сајт www.biolozi.net, који студената претпостављам, већина вас посети бар једном у току седмице. Да, сајт на коме налазимо највећу количину информација о студијама су основали студенти нашег факултета. Мислим да је ово јако важно за све нас, јер показује да добра идеја и активно ангажовање у побољшању свог положаја на факултету могу много тога доброг да донесу. Све полази од нас самих, од тога колико смо спремни да се покренемо, да урадимо нешто од значаја за друге и за себе. То су тадашњи чланови парламента урадили, направили су форум, одвојили су своје слободно време да смисле и реализују ову идеју од које ће користи имати сви. И ако погледате

4

СИМБИОЗА

данас, то је чињеница. Велики број предавача информације о предметима доставља баш преко нашег сајта и форума, а велики број нас те информације тамо најбрже и проналази. И што је можда још важније, то су најпоузданије информације. Студентски парламент има свој годишњи буџет, који нам омогућује да финансирамо и реализујемо бројне активности. Једна од најважнијих је финансирање одласка учесника научних програма Приматијаде и Заштитијаде. Они учествују са истраживачким радовима на наведеним манифестацијама, као и они који учествују у дебатном тиму научног дела Заштитијаде могу рачунати на то да ће бити ослобођени дела или целе партиципације. То смо радили и претходних година и на то смо јако поносни. Ове године финансирали смо изложбу фотографија БИД „Јосиф Панчић“ са теренских акција овог друштва, која је била одржана од 9. до 19. марта 2010. у Великој галерији СКЦ-а. Надам се да сте је посетили. Било је пуно прелепих и занимљивих фотографија. Кад смо код БИД-а, финансирали смо део трошкова овогодишње пролећне теренске акције на Грзи. Овим финансијским подршкама желимо да охрабримо и ојачамо истраживачки дух који наше колеге из БИД-а поседују и развијају. Прилика да се нешто додатно и практично научи, а коју БИД пружа, је сјајна. Пре две године, купили смо неколико добрих страних књига за Библиотеку ИЗОО међу којима су Biology of Cell, Imunology, iGenetics... Најављујем да ћемо наставити са тим, овога пута ћемо се фокусирати на добре књиге из екологије. Напокон смо учинили наш рад јавним и транспарентним, тиме што смо на сајту студената почели да објављујемо позиве за седнице и извештаје са тих седница. Ускоро ће на истом сајту осванути и наши годишњи извештаји о раду, чиме ћемо комплетирати захтев који

смо сами себи ове године јасно поставили, а то је јавност у раду. Да се разумемо, ни ранијих година нисмо имали потребе да скривамо свој рад, али изгледало је као да радимо тајно и због тога вам се извињавам. То што нико од вас није тражио да свој рад учинимо јавним не може да нам буде изговор што то нисмо чинили. Поставили смо информативне постере на ИЗОО и ИФБ који садрже све контакте представника година и других челних људи Парламента. Исте контакте можете наћи и на линку „Студентски парламент“ у оквиру нашег сајта www.biolozi.net. Дакле, ту смо. На клик од вас. Који год проблем да вас мучи, можете нам се обратити путем електронсе поште. И то није све. Радимо на још неколико ствари, ускоро ћете угледати плодове тог рада. Ове новине су једна од тих ствари. Овом приликом ћу се захвалити члановима Парламента који су допринели његовом бољем раду у овој години . Без вас , то би било немогуће . А то да готово свакодневно решавамо разне ваше и наше проблеме који се дешавају током студирања само ћу поменути. Предугачак би био овај текст када бисмо појединачно навели сваки проблем и његово решење. Признајем да нека од решења нису увек била најбоља, али морамо се суочити са чињеницом да транзиција српског високог образовања на тзв. „болоњски систем“ студирања није најбоља и најбезболнија. И да су студенти укључени институционално у то тек од скоро, од фамозног Закона о високом образовању из 2005. Ето, бар нешто добро је одатле произашло, а то је Студентски парламент Биолошког факултета. Надам се да после овог текста и ви тако мислите. Стефан Стошић, Председник Студентског парламента Биолошког факултета

СИМБИОЗА

5

ИЗ ПАРЛАМЕНТА

РЕЗИМЕ РАДА ОДБОРА ЗА НАУКУ У ТЕКУЋОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ Током 2009. успешно је организован „Сајам науке“, уз учешће 16 еминентних лабораторија из домаћих научно-образовних институција. У сарадњи са замеником председника Парламента, Бојаном Петровићем, поправљена је огласна табла на ИЗОО, која се поново користи у сврхе оглашавања Парламента и других студентских организација у оквиру и ван Факултета. Поред овога, организована су следећа стручна предавања: - предавање о летњим школама које су посетили наши студенти, - предавање проф. др Александре Кораћ – Ултраструктурна патологија митохондрија, - предавања студената Биолошког факултета: -Стефан Прековић – Цитолошке и биохемијске промене мрког адипозног ткива услед температурних промена, - Ђорђе Васиљевић – Социјална изолација и третман антидепресивима – промене на нивоу глукокортикоидног рецептора. Са продеканом за науку и докторске студије, др Жељком Томановићем, договорено је учествовање Одбора за науку у раду научног веб портала радио Београда. У 2010. ушло се са иницијативом да се за колеге са хендикепом организују стручна предавања. У сарадњи са замеником председника Парламента и посредством Удружења студената с хендикепом предавања су држали: -проф. др Марина СтаменковићРадак – Генетичка основа сложених особина, -Игор Голић (донкорант) – Биологија старења, -проф. др. Жељко Томановић – Инсекти паразитоиди, -Стефан Прековић (студент

истраживач) – Масно ткиво. У плану је продубљивање сарадње са Удружењем, уз наставак серије предавања, али и других дешавања. Надаље, на Факултету су организована још два стручна предавања: - Предавање Мsc Иване Медиговић, предавање Мsc Миодрага Гужвића – „Career info“ (предавање и дискусија). Одбор за науку активно је учествовао у покретању Вашег и нашег листа, а студенте је о својим активностима редовно обавештавао преко сајта студената Биолошког факултета (http://www.biolozi.net).

С. Прековић

6

СИМБИОЗА

HOMEBLOCK ГЕНИ (HOX ГЕНИ) Већина нас се често запита шта је то што контролише наше развиће да од једне једине ћелије настане сложен и високо диференциран организам са свим својим структурним особинама и специјализацијама, способан да самостално функционише и да нам обезбеди интегритет и опстанак на Земљи. Читаво наше развиће је под контролом великог броја гена, малих функционалних делова молекула ДНК који нам обезбеђују низ специјализација и телесних функција без којих наш опстанак не би био могућ. Међу тим многобројним фамилијама гена битну улогу у нашем развићу има фамилија Homeblock или HOX гена. Ова фамилија гена се још назива и хомеотични гени, а најпре су откривени код најпознатијег модел организма у генетичким истраживањима воћне мушице (Drosophyla melanogaster). HOX гени код овог организма одређују идентитет

и развића. Они кодирају домен од 60 аминокиселина које се везују за ДНК. Протеини са homeblock-ом значајни су транскрипциони фактори који активирају или смањују утицај низводно постављених гена. HOX гени делују на гене који утичу на повезивање међу ћелијама, на број деоба ћелије, кретање ћелије и ћелијску смрт. Они одређују судбину ћелија и помажу да се успостави ембрионски образац дуж примарне осе (ростро-кaудална) као и дуж секундарне осе (зачетак ганглија и екстремитета).

HOX гени играју главну улогу у развићу централног нервног система, осе скелета и екстремитета, гастроинтестиналног тракта и урогениталног тракта, као и спољашњих гениталија. Воћна мушица поседује осам HOX гена који се налазе у скупини која се назива кластер. Човек као и сви кичмењаци има четри скупине са укупно 39 HOX гена. Код кичмењака (из експеримената на мишу), установљено је да су HOX гени активни у сегментима задњег дела мозга – hindbrain и у укупном распореду сомита који се формирају из аксијалног пресомитског мезодерма. HOX гени имају изузетно значајну улогу у раној морфогенези. На развој пупољака екстремитета утичу HOX 9 и HOX 10 гени.

ПОРЕМЕЋАЈИ У HOX ГЕНИМА И КЛИНИЧКА СЛИКА телесних сегмената. Поремећаји код ових гена изазивају структурне абнормалности. На пример један ген из ове фамилије назван Antp који код воћне мушице нормално делује на други торакални сегмент, уколико има погрешну експресију трансформисаће антене одрасле воћне мушице у ноге.

HOX гени садрже конзервирану секвенцу од 180 базних парова познату као homeblock за коју се верује да је укључена у просторни образац контроле

Мутације у HOX 13 гену изазивају ретке поремећаје као што је синдром „рука-нога-гениталије“. Тај поремећај се наслеђује аутозмно доминатно и карактерише се скраћеним првим и петим прстом, хипоспадијом код мушкараца и дворогом материцом код жена. Мутација на овом гену изазива такође редак поремећај који се назива синполидактилија који се такође наслеђује аутозомно доминатно и карактерише се уметнутим прстом између трећег и

СИМБИОЗА

7

ИСТОРИЈА МИКРОСКОПИЈЕ Да бисмо боље разумели свет око нас морамо прво да га раставимо и проучимо најситније детаље, па затим да користимо те податке које смо добили и добијемо верну слику – такав поглед имају аналитичари. Дакле, потребно је познавати градивне блокове онога чиме се бавите. Посматрање најмањих биолошких јединица – ћелија (па и вируса) омогућено је оптичким справама – микроскопима. Пре упознавања са типовима микроскопа, важно је познавати и саму историју, како оптике, тако и микроскопије: четвртог прста на руци као и између четвртог и петог прста на нози који су спојени. Фенотип код хомозигота је много комплекснији са метакарпалним и метатарзалним костима које су прешле у кратке карпалне и тарзалне кости. До данас су позната само два HOX гена која изазивају малформације код човека. Ово су једини до сада откривени поремећаји на овим генима. Већина мутација на HOX генима је толико штетна да ембрион не може да преживи. HOX гени могу заменити друге гене који су имају оштећење у својој функцији. Неколико других гена који учествују у развићу такође садрже homeblock домене. То су MSX2 и EMX2. Мутације на ЕМX2 гену проузрокују тешку церебралну малформацију познату као шизенцефалија, код које постоји потпун расцеп у једној или обе хемисфере мозга. Модерна медицинска генетика све више уочава велики значај ове фамилије гена, тако да се све више лабораторија у развијеним западним земљама, а и код нас на „Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство“ бави овом проблематиком, пре свега порналажењем ефикасних маркера за ове гене. Н. Сматлик

1000 п.н.е – Прва верзија помоћи за вид је изумљена, названа читајући камен.

1284 год. – Прве наочаре, изум Салвина Д’Арматеа.

1590 год. – Закари и Ханс Јансен, Холандски оптичари, први су направили комплексни микроскоп, као и телескоп.

1665 год. – Роберт Хук, посматрао је под микроскопом плуту.

1674 год. – Антон ван Левенхук је направио микроскоп са једним сочивом. Помоћу ове справе он је могао да посматра крв, гљиве, инсекте или пак неке друге мање објекте. Он је био и прва особа која је описала бактерију, као и неко ко је осмислио више метода за прављење микроскопских сочива. Увеличање које је он постизао било је 270 пута.

18. век – Напретком оптике, напредовала је и микроскопија. Постали су популарни комплексни микроскопи са системом од више сочива (такве је користио и Хук). Сада пошто је оптика напредовала појавила су се ахроматска сочива која су вршила корекцију хроматског ефекта – немогућности фокусирања светла у једну тачку.

1830 год. – Џозф Џексон Листер је смањио замућивање на минимум тако што F је користио више слабих сочива.

8

СИМБИОЗА

1872 год. – Ернест Абе осмислио је математичку формулу која је омогућила да се достигне највећа могућа резолуција .

ИНТЕРВЈУ СА ДОЦ. ДР ГОРАНОМ БРАЈУШКОВИЋЕМ

1932 год. – Фритис Зернике направио је први фазно контрастни микроскоп који је омогућио посматрање безбојних и Доц. др Горан Брајушковић рођен је транспарентних биолошких материјала. За 30.11.1968. године у Крагујевцу, где је ово достигнуће награђен је Нобеловом завршио основну школу и Крагујевачку наградом 1953 год. гимназију. Студије молекуларне биологије на Биолошком факултету у Београду 1931 год. – Веома важна година, пошто је тада Ернест Руска са својим тимом уписао је 1988. године. По завршетку направио први електронски микроскоп за студија, био је запослен 14 година на за патологију Војно– који је 1986. добио и Нобелову награду за Институту медицинске академије у Београду. Од физику. Електронски микроскоп користи 2007. године доцент је на Катедри за снагу електрона за визуелизацију објеката. У вакууму електрони добијају брзину док биохемију и молекуларну биологију њихова таласна дужина не достигне веома Биолошког факултета у Београду. ниске вредности – сто хиљадити део од таласне дужине беле светлости. Електронски микроскоп даје могућност посматрања објеката чак величине дијаметра атома.

1935 год. – Прва слика добијена помоћу скенинг електрон микроскопа од стране Макса.

1955 год. – Марвин Мински развија технологије конфокалне микроскопије.

1981 год. – Скенинг тунелинг електрон микроскоп који даје тродимензионалну слику објеката све до атома.

1986 год. – Након открића скенинг тунелинг електон микроскопа, долази атомик форс микроскоп (АФМ).

1990 год. - Микроскопија је пак даље у развоју, нове технологије као што је скенинг коморна електрон микроскопија омогућују побољшање резултата у форензици, док је са друге стране веома позната метода флуоресцентне in situ хибридизације неизбежна за молекуларне биологе. Исто тако данас постоји ниско волтажни треансмисиони електон микроскоп који је величине светлосног микроскопа. Што се тиче микроскопа и њиховог функционисања – о томе ћете сазнати више у следећем броју.

-Шта вас је навело да упишете Биолошки факултет и то баш смер молекуларна биологија и физиологија?

-Можда ће звучити препотентно али то је у првој линији љубав према мистерији која се зове живот, као и узбуђење које имаш док откриваш мале С. Прековић тајне истог.

СИМБИОЗА

9

-Да ли су вам студије биле напорне и “Ноћни портир” који је режирала који је био Ваш омиљени предмет током италијанска новинарка Лилијана Кавали. студија, а који предмет сте најтеже -Коју врсту музике слушате? положили?

-Све изузев турбо фолка.

-Студије ми нису биле напорне зато -Која Вам је омиљена земља у којој што је овај факултет био мој први избор и зато што нисам био кампањац. Омиљени сте били?

-Грузија. предмети били су ми Основе молекуларне биологије и Молекуларна основа -Да ли имате неку познату личност малигних болести, а најтеже сам положио којој се дивите, која вам је можда узор? математику.

-Немам узоре, али због енергије и -Чиме се тренутно бавите и која Ваша погледа на живот омиљена позната тренутна сфера научног интересовања?

-Предмет мог научног интересовања личност ми је био и остао Зоран Ђинђић. је молекуларна основа малигних болести, -Да нисте молекуларни биолог шта са жељом да резултати научног рада могу бити од користи у савременој бисте били?

-Глумац. дијагностици и лечењу ових болести.

-Сазнао сам да се у Центру за хуману молекуларну генетику врше генетичке анализе утврђивања очинства, пренаталне дијагностике и форензичке анализе. Да ли бисте могли да нам то мало поближе објасните?

-То је резултат примене научних истраживања у савременој дијагностици хуманих болести као и примена анализе ДНК молекула у циљу хумане идентификације. То је резултат срећних околности да је један од пионира PCR технике у свету проф. Станка Ромац одлучила да се врати у земљу и оснује центар у коме су најновија достигнућа молекуларне биологије нашла своју примену у медицини и форензици.

-Да ли себе сматрате строгим и захтевним професором?

-У очима студента вероватно важим за захтевног професора. Истовремено, надам се да је моја енергија коју улажем у вашу едукацију препозната, те се та захтевност разуме на прави начин.

-Која је Ваша омиљена књига, а који Вам је омиљени филм?

-Омиљена књига ми је “Сутра у боју мисли на мене” шпанског писца Хавијера Маријаса. Велики сам филмофил и тешко ми је да одаберем омиљени филм али када ме већ питате одлучујем се за филм

-Ваша омиљена фраза или филозофска мисао?

-Немам омиљене фразе нити неке бомбастичне мисли али се често сетим две - “Није живот што и пољем прећи “ и “Ако ти је живот подарио лимун од њега не прави лимунаду”.

-Шта бисте поручили студентима молекуларне биологије везано за студије и колико је перспективно бавити се молекуларном биологијом?

-Мислим да је апсолутно перспективно, и да ће 21. век бити век молекуларне биологије, а нарочито нових научних дисциплина као што је геномика. Није мали број научника који сматрају да је са геномиком свет ушао у геномску еру. Геномика руши традиционалне концепте научно истраживачког рада а због масивности добијених резултата и напретка науке тешко је схватити све цивилизацијске домене те науке и због тога је молекуларна биологија изузетно перспективна како код нас тако и у свету. Студентима бих поручио да само вредно раде и да време студирања искористе за што је могуће квалитетнију едукацију што представља основу за будући квалитетан рад било у земљи или иностранству. Н. Сматлик

10

СИМБИОЗА

БИОЛОШКО ДРУШТВО ,, ЈОСИФ ПАНЧИЋ ”(БИД)

С

воје потенцијале и истраживачке способности, студенти при Биолошком факултету у Београду, могу применити у бројним секцијама које су обједињене у Биолошком истраживачком друштву ,,Јосиф Панчић”. Биолошко истраживачко друштво “Јосиф Панчић” (БИД) је најстарије студентско друштво на нашем факултету. Друштво је основано 26. 4. 1978. године од стране тадашњих студената Биолошког факултета. БИД данас има преко 100 чланова и функционише кроз девет секција: флористичка, миколошка, териолошка, ентомолошка, херпетолошка, орнитолошка, хидробиолшка, биоспелеолошка и лихенолошка. Чланови ових секција су укључени у бројне активности које подразумевају теренски рад, који је неизоставни део васпитно-образовног процеса у настави биологије за сваког студента и доприноси проучавању биодиверзитета наше земље и стручном оспособљавању и усавршавању будућих научних кадрова. Терени се организују сваке године и подразумевају како једнодневне, који се одрађују у току школске године, тако и вишедневне терене током лета, након јунског рока, који могу трајати и до две недеље. Дестинације на које су млади истраживачи упућени у последње време најчешће су Грза и Стара планина.

Како изгледају терени и како омладина са Биолошког факултета обавља свој посао у току рада на терену заинтересовани су имали прилику да виде на фотографијама које су биле изложене у Великој галерији СКЦ-а, од 10. до 19. марта, на изложби фотографија “Панчићев еден”. У питању су теренске акције Друштва, углавном организованих у последње две године, али и неких, организованих осамдесетих и деведесетих година. Поред фотографија са Кучаја, Старе планине, Мироча, Бељанице, Мучња, Копаоника, Дурмитора, Делиблатске пешчаре, Авале, на изложби је показан и део материјала прикупљеног на терену, а посетиоци су имали прилике и да се нешто више упознају са различитим областима биологије у зависности од интересовања, па су им током тих девет дана на располагању свакодневно били чланови БИД-а из различитих секција. Изложба је протекла успешно, што нам указује на чињеницу да упркос притиску свакодневнице, људи нису изгубили осећај за природу, али ни вољу да нешто више науче о њој.

М. Ненадић

СИМБИОЗА

11

ЈЕВРЕМОВАЦ – учионица под отвореним небом „Ботаничка башта има, према захтевима нашег времена, две задаће да изврши: с једне да на малом простору састави флоре оне земље чија се омладина има ту ботаници да учи, а с друге стране, да прибере све оне ексотне биљке које су потребне да у башти буде углавном представљена вегетација целог света“ Овим речима је Јосиф Панчић, професор ботанике и оснивач ботаничке баште у Србији дефинисао смисао и функцију ботаничке баште. Ботаничка башта Јевремовац је једна од најстаријих у Европи. Основана је 1874. године на Дорћолу. Петнаест година касније, у договору са ботаничаром аматером и дворским лекаром Савом Петровићем, иначе великим Панчићевим колегом, краљ Милан Обреновић је Великој школи у Београду поклонио имање које је наследио од свог деде Јеврема и тако је Башта премештена на садашњу локацију са новим именом – Јевремовац. Данас је саставни део Биолошког факултета Универзитета у Београду, а 2007. године је, због великог историјског

и културног наслеђа проглашена спомеником културе. Институт за ботанику Биолошког факултета је смештен у Ботаничкој башти, а научна и наставна делатност остварује ту радом катедри за: Екологију и географију биљака; алгологију, микологију и лихенологију; морфологију и систематику биљака, микробиологију и физиологију биљака. Управник Баште је проф. др Петар Марин, редовни професор Биолошког факултета. Ботаничка башта простире се на површини од око 5 хектара, од чега 500м² заузима стаклена башта у којој се гаје многе врсте тропских и суптропских биљака. Последњих неколико година, нажалост, стакленик је затворен из безбедоносних разлога. Упркос томе што једна од главних атракција Бoтаничке баште тренутно није у функцији, Јевремовац је, нарочито у пролеће, домаћин разним изложбама и радионицама из области примењене уметности и ботанике. С. Шимрак КОРИСНИ ЛИНКОВИ http://pancic.bio.bg.ac.rs - увид у хербарску заоставштину Јосифа Панчића

БОТАНИЧКА БАШТА

ЈЕВРЕМОВАЦ Таковска 43 РАДНО ВРЕМЕ 09-19 h април-новенбар 09-17 h новембар-април

12

СИМБИОЗА

ЕКОЛОШКИ МАГАЗИН „ЧЕКАЈУЋИ ВЕТАР“ Еколошки магазин „Чекајући ветар“

најстарија је радијска емисија посвећена проблематици заштите животне средине, која се емитује већ 27 година. Аутор и уредник емисије је Бранислав Маринков, а са редакцијом сарађује велики број стручњака различитих профила, међу којима су и професори Биолошког факултета. Редакцији помаже и студент Биолошког факултета Томица Мишљеновић. У оквиру емисије постоји и редовна рубрика „Да будете у току“ , у којој се говори о актуелним догађајима код нас и у свету из области заштите животне средине.

Са уручења овогодишњег признања „Маслинова грана“; Суботица, 23.4.2010

Поред информативног, емисија има и едукативни карактер. У протекле две деценије учврстили су сарадњу са бројним институцијама, друштвеним и невладиним организацијама. У договору са Министарством за заштиту животне средине и просторног планирања, уведена је стална рубрика „Питајте Министарство екологије“. Од посебног значаја је награда „Маслинова грана“ која се додељује за очување, заштиту и унапређење животне средине. Награда је установљена 1997. године и састоји се од плакете и бронзаног рељефа и уручује се једном годишње. Ове године награда је припала Покрету горана Србије, за педесетогодишњи рад на очувању, заштити и унапређивању животне средине. Уручење признања овогодишњем лауреату, уз обележавање „Дана планете Земље“, уприличено је у Суботици, 23. априла у амфитеатру Отвореног универзитета. Додели награде присуствовао је и Ивица Радовић, државни секретар Министарства за заштиту животне средине и просторног планирања. Емисија поред проблема везаних за животну средину, посвећује и велику пажњу друштвеној одговорности, те сваке године поводом 1. децембра, Светског дана борбе против АИДС-а, у некој од мањих и слабије развијених општина Србије организује изложбу и едукативни програм намењен адолесцентима. Емисију можете пратити на таласима Радио Београда – другог програма, на 97.6 MHz, недељом од 8 до 10 h. Т. Милекић

СИМБИОЗА

Мет Ридли – Геном (аутобиографија врсте у 23 поглавља), Плато, 2001. Ово није нова књига. Ово је књига за коју су неки од Вас чули, а неки су је и прочитали. Више пута. Вероватно сте се одмах запитали „Шта онда тражи овде?“ Она се налази овде зато што је то једна од јако добрих популарно-научних књига која је изашла код нас у последње време. Књига која ће вас, уколико волите биологију и природу, одушевити. Запрепастити. Запањити. Књига којој ћете се враћати и читати је више пута. О чему се овде ради? Кроз 23 поглавља Ридли нас води на путешествије проучавања и описивања људског генома, додирујући многе области савремене науке које откриће и дешифровање људског генома интересује и интригира. Генетика, молекуларна биологија, еволуција, екологија, еволуциона

психологија, лингвистика, биологија развића – све је ту. Ридлија није страх да већ познату „досадну науку“ својим приповедањем зачини анегдотама и учини ову књигу неколико пута

13

занимљивијом. Историја науке кипи на све стране, прелива се и оставља вас без даха. Начин на који он почиње поглавље, а потом вас одвлачи на 1001. дигресију и потом ефектно завршава оном темом којом је поглавље и почео, маестралан је. Књига је разумљива и пријемчива, чак и за људе који се не баве биологијом, те пошто је прочитате, можете је слободно проследити пријатељима. Мет Ридли о откривању структуре ДНК: „Вотсон је развио опсесивно убеђење да су гени сачињени од ДНК, а не од протеина. У потрази за доказом, отишао је у Данску, а онда, незадовољан колегама које је тамо нашао, октобра 1951. на Кембриџ. Случајност га је у Кевендишовој лабораторији спојила са, подједнако бриљантним, умом опседнутим истим убеђењем о значају ДНК, Френсисом Криком. Остало је историја. Крик је био супротност прераној Вотсоновој зрелости. Иако већ тридесетпетогодишњак, он још увек није имао докторат (немачка бомба је, на сву његову срећу, уништила апартман на колеџу Универзитета у Лондону, на коме је он требало да мери вискозитет топле воде под притиском), а његово споредно скретање у биологију са заустављене каријере у физици није се, до тада, показало успешним... Његов смех, сигурна интелигенција, и таленат да другима одговори на њихова сосптвена научна питања, ишли су на нерве људима код Кевендиша... Вотсон га је намамио, и он је почео да забушава на сопственим истраживањима да би се одао ДНК играма. Тако је рођена једна од великих, пријатељски конкурентских сарадњи у историји науке: млад, амбициозан Американац гипког ума, који је знао нешто биологије и опуштено бриљантан, али неусредсређен старији Британац, који је знао нешто физике. Била је то егзотермна реакција“. А да, заборавих ово, можда сте наслутили – наравно да је превод књиге радио биолог – у питању је проф. Матић са нашег факултета. С. Стошић

14

СИМБИОЗА

СПОРТ НА БИОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ Шта и колико озбиљно играју биолози?

• представљамо спортске екипе Биолошког факултета и њихове досадашње резултате • Иако није баш „спортски“ факултет, било да сте колегиница или колега, на Биолшком факултету могуће је како-тако бавити се спортом. Пошто немамо сјајне услове за то, наше екипе такмиче се са мање или више успеха у Универзитетским лигама. Да кренемо редом: мали фудбал (М), кошарка (М), одбојка (М, Ж), рукомет (М) – све су то спортови заступљени на нашем факултету. Фудбалери дуже време играју Другу лигу, а највећи успех ове екипе било је освајање 3. места на Купу Универзитета. Што се кошарке тиче, екипа се такмичи у Другој универзитетској лиги. Резултати су половични. Прошле сезоне пласирали су се из тешке групе у другу фазу, где су завршили такмичење, поразио их је Правни факултет, који је касније био шампион и пласирао се у Прву лигу. Одбојка је можда спорт са најзавиднијим резултатима. Женска екипа, која је основана 2008. била је прошле сезоне освајач Друге лиге, и пласирала се у Прву лигу, где је ове сезоне изборила опстанак. Управа факултета након прошлогодишњег успеха обезбедила је средства којим је помогнут рад и омогућено озбиљније припремање кроз тренинге за наше играчице. Мушкарци се такмиче у Другој лиги, без већих успеха. Рукометна екипа такмичи се под окриљем некадашњег ПМФ-а, пошто ниједан факултет природно-математичке групације нема довољно озбиљну екипу. Овај тим био је до сада прилично успешан.

За крај, ваља напоменути да се све екипе финансирају делимично из буџета Студентског парламента. Ове године плаћене су котизације за учешће у лигама у износу од скоро сто хиљада динара. За остале трошкове (тренинзи, опрема) екипе се, на жалост, довијају самостално... Уз наду да ће се ситуација мењати искључиво набоље, екипа „Симбиозе“ жели да испрати резултате наших тимова, трудећи се да популаризује бављење спортом међу нашим студентима. Спорт је једна од најфантастичнијих тековина постојања врсте Homo sapiens на планети. Зато, свима срдачан спортски поздрав! Б. Петровић Вође екипа Уколико сте заинтересовани да се укључите у рад неке од екипа, ево коме се можете јавити (мада је за ову сезону касно, следећа можда може бити баш Ваша): • мали фудбал Марко Грбовић grbovic_marko@yahoo.com; • кошарка Јулије Лазаревић jhaxli@gmail.com; • одбојка (Ж) Ана Туфегџић ana86@mail.com; • одбојка (М) Никола Догањић nikola.doganjic@gmail.com; • рукомет Ивица Димикић ivicadimkic@yahoo.com.

СИМБИОЗА

15

ПОДВОДНА ПУТОВАњА Према мишљењу неких људи, наш живот се завршава на граници воде и вазуха, док за неке, живот почиње оног тренутка када завире у дубоко плаветнило. Уколико ваша жеља да упознате фантастичан свет мора победи било какве недоумице, предрасуде и страхове, довољно је да једноставно постанете ронилац. Упркос томе што наша земља нема ту привилегију да излази на море, данас у Србији, конкретно у Београду, постоји велики број ронилачких клубова и људи, велике посвећености и упорности да се ова дисциплина развија, о чему сведочи све већи број интересената, било да је реч о онима који су такмичарског духа, па роњење сматрају спортом или онима којима то представља хоби и начин да се релаксирају. Међу заинтересованим су и љубитељи природе и подводних авантура. Једина препрека при бављењу овим спортом представљају услови, који за тренирање и обуку из ове дисциплине нису најидеалнији, с обзиром да Београд оскудева у броју опремљених базена чија је дубина до 5м. Многи ће се сложити да је роњење један од најтежих, како психичких, тако и физичких спортова. Један ронилац мора да поседује довољно капацитета, како би у истом тренутку водио рачуна о томе

куда се креће, како се креће, да поштује законе физике, докле сме далеко да оде у својим поступцима и да води рачуна о сапутницима кроз подводни свет. Врло је важно да све што ради, ради у миру, јер на неколико десетина метара под морем нема места за панику. Подједнако важна ствар је и да никада не заборави да ужива у сваком моменту проведеном у том мистичном свету као што је дно мора и да опажа бескрајно чудесане лепоте плавих дубина. Осим психичке спремности и снаге, неопходна је и телесна снага, како би тело поднело сав терет који чини ронилачка опрема. Када зароните, било каква потешкоћа која вас је на површини мучила, под водом једноставно нестаје и све изгледа као један плави сан Онда када заронимо постајемо нови члан животних заједница у мору. Уколико се стопимо у потпуности са становницима мора, што подразумева адекватно понашање и хумано третирање животиња, бићемо прихваћеним свим срцем мора. Бавити се роњењем у Србији подразумева поштовање три важна правила: 1. чланство у неком ронилачком клубу 2. психо-физичку и здравствену способност 3. поседовање неке од ронилачких категорија

16

СИМБИОЗА

2. подморница капетана Нема из Жил Верновог романа ,,20 000 миља под морем”; 3. ронилачки клуб; основан 1. маја 2001. године, у Београду. Ронилачки клуб Наутилус је смештен у Београду, на Врачару (спортски центар Врачар). Више података можете добити на адреси office@nautilus.rs .

,,Наутилус” поручује:

Под ставком 3. се подразумева да је ронилац завршио макар први степен, тј. основни курс у роњењу, о чему ће бити више речи у наредном броју.

Све што један човек може да замисли, други људи могу то да остваре Жил Верн

Фотографије које су објављене у овом броју Симбиозе су оригинални снимци које сам направила приликом првих зарона са екипом која чини ронилачки клуб:

У питању је група преданих људи, са пуно ентузијазма, да сваког човека поведу путем морских дубина, захваљујући којима сам и сама при свом првом зарону упознала нови свет на прави начин и касније стицала бројна искуства.

НАУТИЛУС је: 1. мекушац - Nautilus pompilius или ,,Индијанска лађица”, из класе главоножаца (Cephalopoda); припада једином рецентном роду Nautilus са 6 врста и надреду Nautiloidea; живи у Индијском и Тихом океану;

У наредним бројевима ћу писати о ронилачкој опреми, техници, ронилачким асоцијацијама, њиховим стандардима, о раду и приступу поменутог ронилачког клуба “Наутилус”, интересантним дестинацијама које сам имала прилике да посетим, о тренутним актуелностима из света роњења, као и о подводној фауни и флори, интересантним врстама и ронилачким специјализацијама. Надам се да ће те уживати. М. Ненадић

СИМБИОЗА

17