Page 1


СИМБИОЗА

РЕЧ УРЕДНИКА

Издавач

Број 16, децембар 2015. Часопис студената Биолошког факултета, Универзитет у Београду Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитет у Београду

Главни и одговорни уредник Лена Илић

Уредници

Душан Радојевић Бојан Петровић Ана Вулетић

Лектура и коректура Бојан Петровић

Редакција

Марија Гајић Милица Потребић Филип Бошковић Стефан Аврамовић Топлица Марковић Ана Станчић

Сарадници

Валентина Караџић Невена Ковинић Стефан Пурјаков Ивана Никић Немања Стаменковић Милош Мрваљевић Олга Јовановић

Адреса

casopis.simbioza@bio.bg.ac.rs ISSN 2334-8739 (Online) = Симбиоза

1 / СИМБИОЗА

Драге колегинице и колеге,

П

осле нешто дуже паузе имате прилике да видите нови, децембарски (али технички ипак јесењи а не зимски) број “Симбиозе“. Искористићу у име Редакције прилику да упутим честитке новоизабраној Управи Факултета, на челу са проф. др Жељком Томановићем. Желимо Вам сваку срећу у Вашем раду, и надамо се плодоносној сарадњи. Прилика је такође да се упути најискренија захвалност бившим члановима Управе, на челу са проф. др Јеленом Кнежевић-Вукчевић, с којима смо имали најбољу могућу комуникацију. У овом броју читаћете актуелности са Факултета, а кроз тему овог броја опсежно смо известили са Конгреса студената биологије “Симпласт“ који је одржан на смени октобра и новембра. У овом броју у нашем биолошком сегменту читаћете доминантно чланке о животињама, а моћи ћете кроз “Мозаик“ да сазнате понешто и о вештачким језицима, мултимедији, те пригодним актиностима на унапређењу животне средине, путописним авантурама наших колега у најширем могућем смислу... Хвала свим ауторима који су у овом издању допринели разноврсности нашега садржаја, као и осталим сарадницима. Нови број нам је донео и нека нова лица у саставу редакције, те ћу ја искористити ову прилику да их поздравим и захвалим јер су нам се придлужили у овом подухвату. Надамо се да ће уследити даљи таласи подмлађивања нашег уређивачког и сарадничког тима. Свим колегама, а посебно бруцошима који су у међувремену пристигли, “Симбиоза“ жели ефикасно студирање, срећне празнике, као и много успеха у испитним роковима који ће релативно скоро уследити. У новој години будите радознали, насмејани и уживајте!


садржај

9 ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

3

Активности Студентског парламента

5

Вести са Факултета

6 7

Сарадња са Универзитетом у Сарајеву; Црвена књига фауне Србије водоземци и гмизавци

Facebook страница

Рептили као кућни љубимци Бапске приче о животињама Стратегије удварања мужјака птица

МОЗАИК

Теренска разгледница

25 28 29 31 35 37 39

Летње теренске акције БИД “Јосиф Панчић”

ТЕМА БРОЈА

9

19 21 23

БИД ,,Јосиф Панчић”

Интернет презентација Профил на issuu.com

БИОЛОГИЈА

Конгрес студената биологије ,,Симпласт” ‘15 Кратак извештај са Конгреса; Фото-репортажа;

Twitter профил

Шта је есперанто? Хуманитарна акција

“Утакмица није готова” - срце за Милошев осмех

Упознајмо природу Ковина Прича од хиљаду миља Марине Вики приче Неверовали или да Редакција препоручује

фотографија са насловне стране Бојан Петровић

19

7

35 СИМБИОЗА / 2


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

АКТИВНОСТИ СТУДЕНТСКОГ ПАРЛАМЕНТА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА Валентина Караџић, Председница СПБФ

С

тудентски парламент Биолошког факултета је и током школске 2015/16. године наставио да ради на побољшању општих услова студирања као и на побољшању квалитета наставе на курсевима Биолошког факултета. Рад Студентског парламента је наишао на подршку и разумевање од стране Деканског колегијума што је допринело бољој сарадњи и заједничком сагледавању актуелних проблема који се тичу свих делатности Биолошког факултета. Чланови Студентског парламента су и на почетку ове школске године учествовали у организацији и реализацији уписа студената на више године студија и на тај начин помогли решавању проблема при бирању изборних предмета због непоштовања ранг листе. Одржани су и допунски избори за упражњена места представника модула прве године, као и виших година студија. У сарадњи са Савезом студената Биолошког факултета, након вишемесечних припрема, реализован је први Конгрес студента биологије – Симпласт на Златибору у периоду од 29.10. до 2.11.2015. Одржавањем овог конгреса остварена је првобитна идеја која је довела до осмишљавања оваквог једног догађаја а то је побољшање кому-

3 / СИМБИОЗА

никације између студената и професора на научном и друштвеном плану, размена искустава и могућност даљег усавршавања и сарадње. Након прикупљања података о оптерећености студената на предметима у летњем семестру, у склопу пројекта реевалуације вредности ЕСПБ бодова извршиће се анализа оптерећености студената и на предметима у зимском семестру. У склопу ових анкета студенти ће моћи да се изјасне колико им је времена потребно за савладавање градива са предавања и вежби, као и за припрему колоквијума сваког курса у зимском семестру. На основу резултата ових анкета моћи ћемо да упоредимо реално оптерећење студената са оним које је предвиђено додељеним ЕСПБ бодовима сваког предмета. Студентски парламент ће и ове године у сарадњи са Савезом студената Биолошког факултета организовати, сада већ традиционални, Сајам науке. Студенти ће имати прилику да чују презентације рада лабораторија са више института, као и могућност да се пријаве за волонтирање у овим лабораторијама. Након прошлогодишње одржане манифестације „Дан генетичких варијанти“ у сарадњи са ССБиФом, Студентским парламентом Фармацеутског факултета и Сту-

дентском организацијом Фармацеутског факултета, СПБФ ће радити на организацији научно популарних предавања и са другим студентским организацијама Универзитета у Београду (Медицински факултет, Стоматолошки факултет, Географски факултет и Технолошкометалуршки факултет). Један од пројеката Студентског парламента који ће се реализовати ове школске године јесте пројекат промоције Биолошког факултета. Општи циљ овог пројекта је повећање заинтересованости ученика средњих школа за изучавање биолошких наука. Израда информатора, формирање одељка „За будуће студенте“ у оквиру сајта студената Биолошког факултета, излагање на сајмовима образовања и дизајнирање и штампа промотивног материјала су такође саставни делови пројекта који су већином реализовани у току претходне школске године, док је у овој школској години планирано презентовање факултета као и биолошких наука по средњим школама. Идеја самог пројекта је да студенти Биолошког факултета који желе да узму учешће у реализацији презентују Биолошки факултет ученицима четврте године средњих школа у градовима Србије. У ту сврху на сајту студената Биолошког факултета је објављен јавни позив за волонтирање на овом пројекту.


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

Сви волонтери ће проћи едукацију у вези са начином презентовања и садржајем који се презентује. Реализација презентација у београдским школама је планирана за месец децембар, а у осталим градовима Србије за летњи семестар.

Још једна новина у овој школској години је увођење термина које студенти могу користити за учење и припремање испита, као и за позајмицу књига у библиотеци Института за зоологију. Ови термини су уторком од 12:30 до 14:30, четвртком од 15:00 до 17:00. петком од 12:00 до 14:00.

У овој школској години студенти на основним и мастер студијама Биолошког факултета су добили нове званичне електронске адресе на академском домену које ће моћи да користе како за комуникацију са професорима тако и за комуникацију са студентским представницима.

СИМБИОЗА / 4


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ПОТПИСИВАЊЕ АНЕКСА СПОРАЗУМА СА УНИВЕРЗИТЕТОМ У САРАЈЕВУ Вест преузета са сајта Универзитета у Београду

У

циљу развијања даље сарадње између Универзитета у Београду и Универзитета у Сарајеву, 23. новембра потписан је Анекс Споразума о сарадњи између Биолошког факултета Универзитета у Београду и Природно-математичког факултета Универзитета у Сарајеву. Овим Анексом, чији су потписници проф. др Влади-мир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду, проф. др Жељко Томановић, декан Биолошког факултета Универзитета у Београду, проф. др Мухарем Авдиспахић, ректор Универзитета у Сарајеву, и проф. др Рифат Шкријељ, декан Природно-математичког факултета Универзитета у Сарајеву, дефинисана је даља сарадња два факултета у области теоријског и

практичног дела наставе, укључујући и размену студената, организације заједничких образовних програма у

ЦРВЕНА КЊИГА ФАУНЕ СРБИЈЕ - ВОДОЗЕМЦИ И ГМИЗАВЦИ

У

оквиру шездесетог Међународног београдског сајма књига промовисана је „Црвена књига фауне Србије I водоземци“ и „Црвена књига фауне II гмизавци“, на штанду Центра за промоцију науке, и заједничком издању са Биолошким факултетом. Црвене књиге флоре и фауне представљају незаобилазна дела

5 / СИМБИОЗА

чији је основни циљ да прикупе и прикажу комплексну проблематику стања и заштите угрожених врста и да то представе не само научној, већ и широј јавности. Ова издања представљају издавачки подухват од најширег националног значаја, као основа за очување и заштиту ових нарочито глобално угрожених животињских врста и њихових станишта.

функцији перманентног унапређења знања као и заједничких истраживачких пројеката.


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

БИОЛОШКО ИСТРАЖИВАЧКО ДРУШТВО ,,ЈОСИФ ПАНЧИЋ”

О

ву школску годину Биолошко истраживачко друштво „Јосиф Панчић” почело je изложбом фотографија „Природа вас посматра” на првом Конгресу студената биологије ,,Симпласт”. Искористили смо прилику да заинтересованим студентима дочарамо шта је БИД и чиме се бавимо, дискутовали смо о фотографијама, теренима, опреми, дружењу уз логорску ватру и заједно уживали на одличним предавањима и журкама за које су се побринули организатори Конгреса. По повратку у Београд организована је сада већ традиционална презентација друштва и секција. Затим је уследио уводни терен одржан на Великом ратном острву на коме је било присутно девет секција и укупно 41 члан. Превезли смо се чамцем на острво и подељени у две групе кренули у обилазак који је трајао око четири сата. И поред хладнијег новембарског времена неке од секција имале су доста успеха, па су тако миколози и ботаничари постигли добре резултате, а орнитолози су одлично прошли са чак 27 идентификованих врста. Потом смо се окренули предавањима која се одржавају сваког четвртка у 20 часова у Вели-

Стефан Пурјаков, Председник Друштва фото: Лазар Мрчарица кој сали ИЗОО. Професор др Драган Миловановић са Рударско - геолошког факултета је поново отворио зимски циклус предавања причом о геонаслеђу Србије и живописним искуствима са терена. Са предавања смо изашли богатији знањем о стенама наше земље и упалом трбушних мишића јер професор Миловановић има невероватан смисао за хумор. Следећег четвртка смо кренули низ Дунав са мр Горчином Цвијановићем који нам је причао о јесетарским врстама Дунава, ђердапској акумулацији и специфичном односу међу рибарима и ихтиолозима. Недељу дана касније смо са др Александром Урошевићем, који је за нас издвојио време иако му је тог четвртка био рођендан, причали о главеном скелету лацертидних гуштера посматраним кроз призму геометријске морфометрије. Улаз на сва предавања која четвртком организујемо је слободан и информације о будућим предавањима можете наћи на Фејсбук страници Друштва, као и на плакатима истакнутим на Институту за зоологију и Институту за физиологију и биохемију. У периоду од 3. до 6. децембра Друштво је излагало на

београдском сајму у оквиру Фестивала науке са педобиолошком поставком ,,Шта је испод” и изложбом фотографија са терена „Природа вас посматра”. А ако сте пропустили да видите ову изложбу фотографија за то ћете имати прилике почетком 2016. године у галерији СКЦ. Током испитних рокова ћемо направити мању паузу у нашим активностима, а са новим циклусом предавања крећемо по завршетку фебруарског испитног рока. У априлу планирамо учешће на фестивалу „Супернатурал” и на фестивалу науке „Чука Наука” који организује Канцеларија за младе Чукарице. Са доласком топлијег вемена ћемо кренути на терене који су нама омиљени део годишњег циклуса Друштва. У плану су многобројни једнодневни терени секција, једнодневни терен у кањон реке Градац и Петницу, пролећни терен у трајању од 4 дана и “велики” терен на лето. Ако желите да сазнате нешто више о друштву, нашим акцијама, теренима, изложбама посетите нашу Фејсбук страницу, сајт, контактирајте нас путем мејла или нам се придружите четвртком у 20 часова у Великој сали Института за зоологију.

СИМБИОЗА / 6


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ТЕРЕНСКА РАЗГЛЕДНИЦА Милош Мрваљевић, Потпредседник Друштва

Л

ето је већ увелико почело, дуге недеље испитних рокова се ближе крају, дани су све топлији, а узбуђење расте. Дошло је време да се поново чује топот теренских ципела, како одзвања гором, да се распламса логорска ватра, а са њом и истраживачки дух. Дошло је време за велики БИД-ов терен. Како то сваке године бива, сезона се крунише са вишедневном теренском акцијом, а ове године је БИД, у великом стилу, заокружио причу са ни мање ни више него две теренске акције. Дуго сам чекао тај тренутак када ћу се увалити у аутобуско седиште, чекајући да неко потапше шофера по рамену и каже му да смо се сви сместили и да нова истраживачка авантура може да почне. Тај тренутак сам дочекао 21. јула, када смо се запутили ка Тометином пољу. Тометино поље је живописан крајолик, онакав какве

7 / СИМБИОЗА

обично стављају на разгледнице. Непрегледна пространства отворених ливада и пашњака, испресецана понегде са боровим и храстовим шумарцима и бистрим планинским речицама. Призор који унапред обећава. Овај терен смо организовали у сарадњи са удружењем ,,Чувари природе“ из Пожеге, а у истраживању су нам се придружили и средњошколци из Пожеге. Све је било спремно и акција је могла да почне. Инспиративан крај, какав је Тометино поље, пружио је свакој секцији кутак од интереса, па су сви имали пуне руке посла. Прегажене су толике реке, ливаде, брежуљци и шуме и свако је имао своју циљну групу организама. Акватичне живуљке, гмизавци, птице, сисари, инсекти, биљке и гљиве, све су то овог лета тражили знатижељни теренски истраживачи БИД-а. Напорни врели дани нису умањили креати-

вност ни када се радило, ни када се опуштало. Летње вечери су тако проведене уз дружење, ноћни биоскоп на лаптопу и звездано небо. Нажалост свака прича има свој крај, па тако и ова наша на Тометином пољу. Било је лепо, али је брзо прошло. Дошао је тај 28. јул, када се требало враћати назад, али и наставити на нови терен. Вратили смо се у Београд, где смо покупили нове људе који иду на други терен, али смо се и поздравили са онима, који са нама неће наставити даље. Реорганизовани и попаковани, поново смо били спремни за покрет. Нова дестинација, планина Столови код Краљева. Ова напорна целодневна вожња окончана је доласком у село Брезна, на Столовима. Камп је био смештен у планинарском дому ,,Зорица Гиздавић“, а планинари су нас домаћински дочекали. Након пријатног упознавања и разговора са њима, сви смо се ра-


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

штркали по кампу и полако почели са припремама за сутрашњи дан, а имало се и за шта спремати. Кренуло се тако кроз засеоке и шљиваке, густе шуме и планинске ливаде, преко голети и стрмина и све тако до врха. Усовица, највиши врх Столова са 1.375 мнв, указао нам се коначно након дугог пешачења. Поглед се величанствено пружао на околне планинске венце, а Краљево се видело као на длану. На врху нас је тријумфално дочекало крдо полудивљих коња. Уследило је фотографисање, а коњи су били неочекивано дружељубиви и знатижељни да се упознају са нама. Током овог несвакидашњег сусрета замало нису страдали ботанички узорци, јер су се једном коњу учинили прикладним као фин залогај. Није му на крају замерено, јер је ово ипак био сусрет за памћење, а осећај толико интензиван да га је тешко описати

речима. Настављено је тако у наредним данима кроз клисуру Брезанске реке, преко Студене планине и Гоча. Сусрети са занимљивим људима, али и занимљивим животињама, интересантни терени и интересантна дежурства у кухињи и весело друштво, све је то испуњавало дане које смо проводили на Столовима. На крају, стигао је и тај час када је требало ставити тачку и на ово поглавље. Тог пријатног летњег јутра, 8. августа, полако смо кренули назад. Док се аутобус спуштао серпентинама низ планину, дао сам се у размишљање о томе куда ћемо ићи следеће године. Обузела су ме измешана осећања велике радости, али и туге. Ослушкивао сам разговоре осталих људи у аутобусу. Сви су били задовољни, пуни утисака и срећни због налаза, које смо направили, али и нових познанстава, које смо склопили. Био сам и ја презадовољан, а како

и не бих био, било је ово веома узбудљиво и садржајно лето за БИД. Ипак не могу одагнати осећај туге што се ипак све завршило. Више се не чује топот чизама, ни пуцкетање логорске ватре под звезданим небом, али се истраживачки дух није угасио. На јесен долазе нови изазови и нови планови и поново ћемо сви са нестрпљењем чекати тај дан, када ћемо се изјутра скупљати испред Ботаничке баште чекајући да дође аутобус који ће нас одвести у нове истраживачке подухвате.

СИМБИОЗА / 8


ТЕМА БРОЈА

О ОДРЖАНОМ ПРВОМ КОНГРЕСУ СТУДЕНАТА БИОЛОГИЈЕ „СИМПЛАСТ“

П

рви Конгрес студената биологије „Симпласт“ одржан је на Златибору у Студентском одмаралишту „Ратко Митровић“ у периоду 29.10–02.11.2015. год. Организатор Конгреса је Савез студената Биолошког факултета уз подршку Биолошког факултета Универзитета у Београду. Симпласт је окупио младе биологе и омогућио им да стекну нова знања из научно-популарних области кроз неформално образовање које је обухватало активно учешће у предавањима, радионицама, дискусијама и сесијама. Теме којима смо се бавили су: „Класична ботаника. Да ли нам је и колико потребна“ проф. др Пеђа Јанаћковић, „3-D штампа ткива и органа“ доц. др Ивана Гађански, „Утицај физичке активности на физиолошки одговор специфичних органских система“ доц. др Небојша Јаснић, „Значај и сврха интегрисаног Националног оквира квалификација“ проф. др Синиша Ђурашевић,

9 / СИМБИОЗА

„Случај језера Врутци“ проф. др Гордана Субаков Симић, „Одговорност науке у савременом друштву“ проф. др Биљана Стојиљковић. Осим предавања, одржане су и радионице „Research & Remake“ доц. др Катарина Зељић и доц. др Предраг Вујовић, „Студија случаја“ проф. др Гордана Субаков Симић, доц. др Имре Кризманић, доц. др Гордана Томовић, „Јавни наступ“ Давид Бакић, „Мотивационо писмо и си-ви“ Ђурђија Паучковић, „Природа не гласа“ проф. др Гордана Субаков Симић, „Симпласт Квиз“, затим панел дискусија „Клима и друштво“ Дамјан Богуновић и Ива Марковић, „Одрастање једног научног рада од инспирације до презентације“ др Александра Николић, изложба: „БИД Јосиф Панчић, збирке и препарати“, „Биолози у невладином сектору“ Милош Поповић, Ана Вулетић, Дино Мартинић, Лазар Новаковић и Милица Новаковић, „Студенти о стручним праксама“ Филип Бошковић, Мина Петровић, Невена Вукојичић, Сања Копања,

Јелисавета Ђорђевић, Милица Адамовић. Наш програм је заинтересовао студенте свих модула и година Биолошког факултета. Сва предавања, радионице, сесије, дискусије су биле изузетно посећене, а наши учесници активни у решавању задатих проблема, анализирању резултата, али и слободни у постављању питања. Кроз овакав вид неформалног образовања, успели смо да умањимо дистанцу између професора и студената, да пружимо увид у нове токове наука, као и да омогућимо међугенерацијско упознавање, дружење и размену искустава. Конгрес студената биологије је једини конгрес оваквог типа у Србији и одржаваће се сваке године, а Организациони тим ће се потрудити да постане традиција Биолошког факултета Универзитета у Београду, али и да се из године у годину усавршава и напредује заједно са нашим учесницима.


ТЕМА БРОЈА

ФОТО-РЕПОРТАЖА СА КОНГРЕСА Текст: Организациони тим Симпласта Фото: Драгослава Сибиновић, Филип Бошковић, Марија Перић Свечано отварање

У

четвртак, 29.11.2015. год. учесници Конгреса студената биологије „Симпласт“ стигли су у Студентско одмаралиште „Ратко Митровић“ на Златибору где их је дочекао Организациони тим. Уз дивно време и расположење спремали смо дочек. Након поделе конгресног материјала, мало времена за предах од пута, усле-

дило је и Свечано отварање. Декан Биолошког факултета Универзитета у Београду, проф. др Жељко Томановић као и председник Савеза студената Биолошког факултета, Дино Мартинић, у пријатној атмосфери у Конгресном центру Романија, пожелели су добродошлицу 256 учесника и представили читаву идеју Симпласта, као и циљеве за будућност. Свечаном отварању су такође присуствовали и проф. др

Пеђа Јанаћковић и проф. др Синиша Ђурашевић. Остатак дана је био слободан, па су учесници могли да уживају у шетњи по златиборским стазама, кафи и топлој чоколади уз само језеро, али и да се припреме за учествовање на предавањима, радионицама, дискусијама и панелима наредних дана.

СИМБИОЗА / 10


ТЕМА БРОЈА

ПЕТАК, 30.10.2015.

E

дукативни део програма Конгреса је званично отпочео предавањем проф. др Пеђе Јанаћковића на тему ‘’Класична ботаника. Да ли нам је и колико потребна?’’. Сала је врвела од студената који су били инспирисани самим предавачем, као и питањем у којој мери су то савремене методе и нове дисциплине замениле класичну науку или и једним и другим. Следеће предавање је пробудило највећу заинтересованост међу учесницима, па је стога и нестрпљиво дочекано. Наиме, за тему ‘’3-D штампа ткива и органа’’ за коју се др Ивана Гађански одлучила да презентује нашим студентима, тражена су

11 / СИМБИОЗА

додатна места у публици. Ивана се изненадила одзивом учесника, а њихова очекивања су била испуњена. Један од коментара који је уследио након предавања био је: ‘’Хвала што сте донели 21. век на наш мали Конгрес’’, и он савршено дочарава осећање које је проузроковала ова тема међу слушаоцима. Панел дискусија ‘’Клима и друштво’’ коју су држали Дамјан Богуновић и Ива Марковић је превасходно била упућена еколошки оријентисаним студентима. Међутим, ова тема је успела да заинтересује и освести и учеснике са другачијим интересовањима, јер се централна тема дискусије - утицај глобалних климатских промена на друштво, односи на сваког појединца. На дискусији су постављена популарна питања

попут изградње ветропаркова у Србији, мајских поплава 2014. године и многа друга. Поменута је и Конференција Уједињених нација о климатским променама и очекиваним резултатима њеног одржавања у Паризу ове године. Након вечере је уследило усавршавање наших учесника кроз две едукације: ‘’Јавни наступ’’, коју је држао Давид Бакић и ‘’Мотивационо писмо’’ Ђурђије Паучковић. Давид је своју тему изнео енергично, јасно и шаљиво – својим примером дочаравајући како јавни наступ треба да изгледа, док се Ђурђија темељно посветила теми свог предавања, те је и њена презентација била професорски изложена и садржала је пуно корисних информација из личног искуства.


ТЕМА БРОЈА

СИМБИОЗА / 12


ТЕМА БРОЈА

СУБОТА, 31.10.2015.

Н

ајсадржајнији дан по питању програма отворило је предавање доц. др Небојше Јаснића ‘’Утицај физичке активности на физиолошки одговор специфичних органских система’’. Предавач је својом елоквентношћу, добрим приступом и великим знањем из ове области успео да заинтересује студенте, натера их да се запитају да ли се довољно баве физичком активношћу и ако је упражњавају – да ли то раде на прави начин. Успут је предложено учесницима да се укључе у фитнес програм ‘’Hour of power’’ vibe fitness and dance center на који студенти могу да остваре бенефицирану цену. ‘’Одрастање једног научног рада’’ је било следеће предавање које је одржала др Александра Николић научница са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство. Како је и сама то описала: ‘’Ово је прича о томе како научни рад (а и његовог аутора) треба гајити, васпитати и усмеравати да би успели у свету науке’’. И, стварно је и било тако. Учесници овог предавања су добили корисне савете о томе како научну идеју спровести у дело, а затим и у форму доступну заинтересованој публици, као и то који проблеми се сусрећу на том стрмом путу. Предавање је учинила још занимљивијим саопштавањем да је од тог тренутка отворен мини конкурс ‘’Друг у лабу’’, којим победник остварује право на њену визит карту и могућност да јој се у будућности обрати. Захтев је био да се у 5 речи опише њено предавање, а победница је то урадила следећим речима: ГЛОБУС; КОМПАС; САПУТНИЦИ; БУРА; ДЕСТИНАЦИЈА. Студија случаја Студија случаја (eng. case study) је анализа особа, догађаја, одлука, пројеката, институција или

13 / СИМБИОЗА

других система које се проучавају целовито једном или са више метода. Анализа подразумева детаљно и исцрпно упознавање и испитивање ситуације која је наметнута као проблем у случају, као и нуђење реалистичних и применљивих решења за иста. Тема наше студије односила се на заштиту, развој и одрживо коришћење Старе планине а задала ју је комисија у саставу: доц. др Имре Кризманић, доц. др Гордана Томовић и проф. др Биљана Стојковић. Учесници су били подељени у три групе од по пет чланова и свака група представљала је једну интересну групу... Сви учесници су толико добро бранили своје интересе да комисија није могла да утврди победнике, већ је ту одлуку донела публика јавним гласањем. Значај и сврха интегрисаног националног оквира квалификација (НОК) Проф. Др Синиша Ђурашевић истакао је чињеницу да би Србија била успешна у смањењу дугорочне незапослености младих људи најважније да се у што скоријем временском року успостави Национални оквир квалификација који ће омогућити бољу комуникацију између образовања и тржишта рада. Квалификација одређене особе би (убудуће) требало да покаже шта та особа уме и може да уради а не само коју школску спрему има и коју школу је завршила. То значи да ће квалификације бити описног карактера. Европски ниво квалификација, тако, садржи осам нивоа квалификација дефинисаних према вештинама и компетенцијама које је одређена особа стекла а не искључиво на основу дужине трајања и садржаја образовног програма, на чему ће се базирати и Национални оквир квалификација Србије.

“Research & Remake“ На радионици “Research & Remake“ учесници Симпласта су се опробали у тимском раду и у креативном проналажењу решења. Предавачи у овој радионици су доц. др Катарина Зељић и доц. др Предраг Вујовић који су тимове упознали са изабраним радовима са почетка 20. века и са њиховим резултатима, а од тимова су очекивали да теоријским путем до истих или сличних резултата дођу на лакши, ефикаснији и економичнији начин уз помоћ модерних метода. Током излагања решења, учесници су започели и дискусију, те су на неформалан начин разменили своје ставове о науци, открићима и њиховим утицајима на друштво и свет. Природа нема глас Радионица коју је водила проф. Др Гордана Субаков – Симић, ванредни професор Биолошког факултета, била је иновативна и занимљива, а носила је назив ‘’Природа нема глас’’. Сваки од десет учесника радионице је добио јединствену прилику да уђе у улогу и заступи ставове једног од државних званичника, попут министра или градоначелника, затим представника Српске православне цркве или експерта из неке научнe области. Тема дебате је била изградња хидроакумулације Стубо - Ровни код Ваљева, а циљ је био да се покаже како је природа једина та која нема права и није у могућности да изрази своје мишљење о томе шта се са њом треба десити. Након својих излагања студенти су имали право реплике и прилику да сами дођу до закључака.


ТЕМА БРОЈА

СИМБИОЗА / 14


ТЕМА БРОЈА

НЕДЕЉА, 01.11.2015.

Н

едеља је била резервисана за предавања проф. др Биљане Стојковић и проф. др Гордане Субаков Симић, као и презентацију студентских пракси и панел “Биолози у невладином сектору”. Одговорност науке меном друштву

у

савре-

Проф. др Биљана Стојковић одржала је предавање на тему од изузетног значаја од за све истраживаче и научнике. Наука је, као и свака област људског деловања, уроњена у културу и владајуће идеолошке концепције. Судар биологије са проблемима разумевања „људске природе“ и социјалне организације изродио је најконтроверзније и најжешће расправе које су се икада одвијале у оквирима природних и хуманистичких наука. Иако резултати биолошких истраживања људске врсте јесу објективни, њихова интерпретација и разумевање у контексту друштвених питања то врло често нису. Биологија је, током историје, често била злоупотребљавана као (квази) научна потврда расистичких и националистичких конструката који су се заснивали на премиси биолошког детерминизма. Овај редукционистички приступ у научном разумевању људске врсте заснива се на идеји да биологија и гени предодређују сваког појединца у његовим способностима и друштвеним улогама, при чему се полови, етничке групе, народи и „расе“ есенцијално разликују према својим биолошким атрибутима. Упркос бројним знањима савремене биологије, која у потпуности негирају такве перцепције људске разноврсности и наглашавају утицај животне средине у формирању сваког фенотипског својства, идеолошка матрица генетичког детерминизма је и данас

15 / СИМБИОЗА

веома снажна у разумевању друштвених трендова. Покушај да се динамика људског друштва сведе на механизме природе данас је упечатљив и кроз тенденцију употребе концепта природне селекције у конструкцији неолибералних принципа политичке економије. Примена савремених технологија молекуларне биологије и све снажнији притисци модерних држава за прикупљањем генетичких података грађана рађају нова етичка питања заштите приватности и елементарних људских права. Разумевање проблематике која лежи у основи двосмерних утицаја биологије и друштвене идеологије неопходно је да бисмо заштитили науку од многобројних злоупотреба. Случај језера Врутци Проф. др Гордана Субаков Симић одговорила је на питање шта се догодило са језером Врутци када је због лошег хемијског састава воде водовод за снабдевање града Ужица затворен и 55.000 становника остало без здравствено исправне воде за пиће. Држава је брзо одговорила формирајући стручни тим чији је задатак био да пронађе одговор на узроке, последице и решења новонасталог проблема. У овом предавању учесници су чули до каквих резултата се до сада дошло и на који начин. Као члан стручног тима проф. др Гордана Субаков Симић пренела нам је своја искуства и дочарала лепоту истраживања једног биолога/ еколога. Биолози у невладином сектору У панелу „Биолози у невладином сектору“ су нам колеге са нашег факултета говориле о невладиним организацијама чији су део. Упознали су нас са начином рада, циљевима својих организација, као и са својим будућим пројектима. Милош Поповић је говорио о удружењу ХабиПрот, Ана Вулетић о

удружењу Green Link, Дино Мартинић о Зеленој омладини Србије, Лазар Новаковић о неформалној групи Биолошко истраживачко друштво Јосиф Панчић, као и Милица Новаковић о Савезу студената Биолошког факултета као и о Центру за научно-истраживачки рад студената у оквиру Биолошког факултета. Сви учесници били су позвани да се прикључе раду ових удружења. Студенти о стручним праксама Колеге са Биолошког факултета које су учествовале у летњим праксама током протеклих година учесницима Симпласта говорили су о начину пријављивања на најпрестижније праксе, али и како су сами пронашли начин да похађају ове праксе. Овај панел је био изузетно користан за све студенте, јер их је упутио у најважније ствари на које да обрате пажњу приликом конкурисања. Говорили су Филип Бошковић, Мина Петровић, Невена Вукојичић, Сања Копања, Јелисавета Ђорђевић и Милица Адамовић. У оквиру конгреса студената биологије “Симпласт” био је одржан и квиз знања под именом “Симпласт квиз”. Учешће у квизу узело је укупно 64 учесника који су били распоређени у 16 тимова. Такмичење је организовано у три фазе (квалификације, полуфинале и финале) а игре су биле засноване на тематици из опште културе и биологије. Сви учесници показали су завидно знање и поред тога што је квиз био релативно исцрпљујући. Поредак је на крају био следећи: Бронзана медаља: екипа Карфиоли у саставу А. Бакић, М. Зељковић, Ј. Ђорђевић, Л. Илић; Сребрна медаља: екипа Лугдунам у саставу М. Михаиловић, В. Шенк, М. Дуњић, С. Матијашевић; Златна медаља: екипа Master minds у саставу Ј. Шћепановић, Л. Влајнић, Н. Ђукановић, Ј. Сремчев.


ТЕМА БРОЈА

СИМБИОЗА / 16


ТЕМА БРОЈА

Свечано затварање

П

оследњи дан Конгреса студената биологије „Симпласт“ обележили смо сађењем Дрвета Пријатељства на Краљевом тргу на Златибору. Организациони тим Симпласта је добио донацију Источног платана (Platanus orientalis L.) од Расадника “Србија шума” у Пожеги, а уз помоћ Комуналног предузећа јавних услуга Златибор посадили смо Дрво Пријатељства на најлепшој, централној позицији на Краљевом тргу. На овај начин смо оставили подсетник на наш први Конгрес и сигурни смо да ће сви учесници у својим наредним посетама Златибору радо говорити да су били присутни када је тај платан посађен. Овим гестом смо желели и да покажемо да ми, као биолози, подржавамо све акције очувања и заштите природе и животне средине. Након сађења Дрвета Пријатељства, запутили смо се на Свечано затварање Конгреса. Том приликом су се председник Савеза студената Биолошког факултета, Дино Мартинић, као и ПР Савеза студената Биолошког факултета, Олга Јовановић захвалили Биолошком факултету Универзите-

17 / СИМБИОЗА

та у Београду, свим предавачима и професорима који су нас подржали у организацији програма, затим Заводу за заштиту природе Србије, World Wildlife Foundation, спонзорима, свим члановима Организационог тима на преданом раду, мањем броју сати сна и визији коју делимо. Наравно, посебна захвалност је упућена и свим учесницима првог Конгреса студената биологије „Симпласт“ на указаном поверењу као и активном учешћу у свим предавањима, радионицама, дискусијама и панелима. Затим смо поделили сертификате, дипломе и награде за освојена места на радионицама „Research & Remake“, „Студији случаја“ и квизу, захвалнице за све учеснике који су присуствовали на 60% програма, као и захвалнице за чланове Организационог тима. Громогласан аплауз и осмеси учесника на самом крају Свечаног затварања показали су нам да су учесници понели лепа искуства, познанства, успомене као и нова знања и подстакли нас да се потрудимо да Конгрес студената биологије „Симпласт“ следеће, као и сваке наредне године, буде још интересантнији и садржајнији темама од интереса нашим студентима.


ТЕМА БРОЈА

СИМБИОЗА / 18


БИОЛОГИЈА

РЕПТИЛИ КАО КУЋНИ ЉУБИМЦИ Стефан Аврамовић Топлица Марковић

Ј

ош је од праисторије човек припитомљавао и гајио различите врсте животиња као љубимце, како из потребе тако и из љубави и интересовања према њима. Данас, су у ове сврхе доместификовани припадници свих класа кичмењака и бескичмењака, а свакако су неке животиње популарније од других. У целој тој причи, рептили су они које би мало ко назвао идеалним љубимцима, па чак би их назвали гадним и опасним, а реалност је и те како различита од предрасуда. Можда из незнања, можда из урођеног страха, већина људи има аверзију према рептилима. Истина је, не можете очекивати од гуштера да дотрчи до вас када га позовете и да маше репом када га помилујете по глави. Лепота у гајењу рептила лежи у другим стварима. Рептили се најчешће држе у тераријумима (отуд назив хобија „тераристика“), стакленим

19 / СИМБИОЗА

посудама одговарајућих димензија у којима обезбеђујемо одговарајуће услове за живот. Практично, трудимо се да у тераријум унесемо део природе, односно природног станишта одакле наш гмизавац потиче. То подразумева убацивање у тераријум камења, пањева, биља-ка, супстрата и осталих ствари које ће љубимцу омогућити да се сакрива, пење, сунча и обавља остале животне функције. Такође је потребно обезбедити одговарајуће услове као што су светлост, температура и влажност. Фино сређен тераријум право је уметничко дело које ће украсити било коју просторију, а вашем љубимцу обезбедити срећан живот. Предрасуде и дезинформације везане за тераристику су бројне. Многи сматрају да рептилима није место у тераријуму, већ у природи. Наравно, никад не треба животињу из природе ставити

у тераријум. Животиње које се могу набавити потичу из дугих линија рептила гајених у заточеништву, тако да су практично прилагођене на то. Селективним одабриом данас постоје различите врсте „морфова“, односно боја и особина каквих у природи нема. Поред тога, многи мисле да је врло тешко и скупо рептилима обезбедити одговарајуће услове, а истина је да уз мало импровизовања већ са буџетом од неколико хиљада динара можете набавити љубимца и обезбедити му врхунске услове. О томе да су рептили опасни нема ни говора јер је већина врста потпуно безопасна, док на пример обична мачка може гадно да вас повреди ако се наљути. Наравно, ако се одлучите за неког егзотичнијег рептила, обавезно проверите да ли га набављате од лиценцираног одгајивача, јер је кријумчарење ових животиња врло распрострањено.


БИОЛОГИЈА

Леопард гекон (Eublepharis macularis)

Ево неких примера:

Црвеноуха корњача (Chrysemys scripta elegans) Некако најприхваћенији и најшире распрострањен рептил љубимац код нас, иако јако мало људи заправо зна шта је овим животињама потребно за живот. Црвеноухе корњаче се обично продају као мале, од неколико центиметара, а могу нарасти и до тридесетак. Пластичне посуде и храна коју већина продаваца дистрибуира су врло неадекватне и нехумано је држати корњачу у таквим условима. Ако се деси да их и корњача преживи и порасте, често се деси да је људи пусте у природу када више не могу да се брину о њој, што прави додатне проблеме. Ове корњаче пореклом су из Америке, а људском непажњом већ је успостављено неколико популација код нас, због чега се бројност домаћих барских корњача смањује јер губе битку за ресурсе. Ако желите да набавите црвеноуху, потрудите се прво да имате довољно велики тераријум са водом и сувим делом (препоручује се око 200 литара за једну одраслу корњачу), и храните је разноврсним месом и свежим биљкама, а избегавајте куповну храну.

Ако планирате да набавите првог рептила, ово је животиња за вас. Изузетно захвалан љубимац који захтева тераријум од неких 70x40x40 центиметара. Поред тога потребно им је обезбедити грејање, а најбоље је направити температурни градијент, односно грејати само једну страну тераријума, како би се гекон могао расхладити ако је потребно. Ово су ноћне животиње, а већину дана проводиће сакривени у кућицама које им такође треба направити. Једна од кућица треба да буде увек влажна, односно напуњена навлаженим тресетом или папиром, јер ће гекону влага помоћи у правилном пресвлачењу. Врло су благе нарави и могу се држати у рукама, а немају способност оглашавања као неки други гекони, тако да су потпуно тихи. Инсективори су и треба их хранити живим инсектима и наравно морају увек имати доступну посудицу са водом. Могу живети јако дуго, и до 20 година, па то такође треба имати у виду, иако неће нарасти преко 25 центиметара.

Кукурузни смук (Pantherophis guttatus) Најзаступљенија и најмање захтевна змија код нас. Потребан јој је тераријум од 70x40x40 центиметара, са местима за сакривање и камењем или пањевима за пењање и наравно посудом за воду. Расту до 1.5 m и безопасне су, врло се лако навикну на руке. Као и код гекона, најбоље је обезбедити температурни градијент, а када приметимо да ће се змија пресвући (боје постану блеђе и очи постају мутне) треба навлажити цео тераријум. Ове змије се хране мишевима, који се могу набавити замрзнути и давати змији по потреби, од прилике једном у пет дана.

СИМБИОЗА / 20


БИОЛОГИЈА

БАПСКЕ ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА Стефан Аврамовић

Ж

ивотиње су предмет многих заблуда, које за последицу могу имати не само ширење дезинформисаности, већ и ирационалне страхове и негативне последице по саме животиње, нарочито ако их гајимо као кућне љубимце. Нама је као биолозима задатак да те заблуде оповргнемо! Слепи мишеви уплети у косу

вам

Н

се

могу

е. Слепи мишеви, шишмиши, или како је правилније рећи – љиљци, за оријентацију у простору користе ехолокацију. Дакле, љиљак производи звук високе фреквенције, а његове осетљиве уши региструју одјек, односно звук одбијен од неког предмета. Овај систем толико је ефикасан да омогућава љиљку да улови сићушне инсекте у ваздуху, по неким подацима и више од 5.000 комараца за ноћ! Дакле, практично је немогуће да шишмиш случајно удари у вашу главу и заплете се у косу. Једини разлог због кога би се љиљак мотао око ваше главе је управо лов, јер људи могу привући инсекте којима се он храни. Поред свега тога, слепи мишеви нити су слепи, нити су мишеви. Постоје врсте које су активне дању и немају способност ехолокације, а хране се воћем. А приче да сисају крв? Домаће врсте не, мада у тропима постоји врста која се храни крвљу животиња, најчешће стоке.

21 / СИМБИОЗА

Бикове нервира црвена боја

С

вима нам је позанта слика матадора како маше црвеним плаштом и дозива разјареног бика. Али да ли је црвена боја плашта оно што провоцира животињу? Не. Бикови имају дихроматски вид, што значи да су њихови фоторецептори за боју (познатији као чепићи) осетљиви на светлост две таласне дужине, у овом случају зелену и плаву. Бик дакле не разликује црвену боју од зелене, као и људи оболели од далтонизма. Оно што изазива бика је покрет. Ако узмемо у обзир да су ове животиње посебно одгајане да буду агресивне, а поред тога су у арени уплашене и под великим стресом, разумљиво је да ће се залетети на плашт којим матадор маше испред њих. Чему онда црвена боја? Само из естетских разлога. Ухолажа ће ући у ухо и појести бубну опну

У

холажа (керешица, буба кица, коњштрп, ушара, буба ракљача... у сваком случају Forficula auricularia) дефинитивно изгледа опаснo, мада је најгоре што може да вам се деси ако провоцирате овог инсекта је да вас уштине. Нису отровне, нити сматрају ваше ушне канале погодним местом за живот. Одакле онда ово веровање?

Истина је да ухолаже живе на скровитим, мрачним и влажним местима. Некада када су се кревети правили од сламе, могло се десити да ухолажа залута у људско ухо. Ушна маст спречила би је да се храни било којим делом уха, а цело искуство само је врло непријатно, вероватно подједнако за инсекта колико и за човека. Птице ће напустити своје младе ако их дирате

П

ознат сценарио: мала птица на земљи и дете које жели да је врати у гнездо, али му објашњавају да ће птичицу родитељи напустити ако осете људски мирис. Птице имају слабо чуло мириса и врло јаке родитељске инстинкте. Вероватно не би ни осетиле људски мирис. Оно због чега птице могу напустити гнездо је стрес и узнемиравање. Ако баш налетите на птиче на земљи, које је мало и још нема ни перје, можете га вратити у гнездо ако је то могуће и то му повећава шансу за преживљавање. Наравно, потрудите се да се око гнезда задржавате што мање. А ако налетите на мало старије птиче које не може самостално да лети али има перје, најбоље је оставити га на миру. Родитељи ће наставити да се брину о њему и за неколико дана ће се довољно развити да може да се брине о себи.


БИОЛОГИЈА

Једна псећа година еквивалент је седам људских

Н

е баш, мало је компликованије од тога. Пси сазревају доста брже од људи, а након тога и спорије старе, тако да је метода множења са седам тачна једино око четврте и пете године живота. Раса пса овде такође игра битну улогу, јер мањи пси углавном живе доста дуже од великих. Ако баш имате потребу да искажете старост вашег љубимца у људским годинама, ево прецизније формуле: одузмите два од броја псећих година, помножите са четири и додајте 21. За још прецизније одређивање на интернету се могу наћи програми који ће урадити посао за вас.

Зечеви и шаргарепе, мишеви и сир...

С

вако дете ће вам рећи да зец воли шаргарепу. Што је и тачно, понудите зецу шаргарепу и појешће је без оклевања. А колико је то добро за њега, то је друга прича. Зечеви у природи се не хране корењем и свакако не шаргарепама. У заточеништву, најбоље их је хранити сеном и свежом зеленом травом, а воће и поврће им давати повремено као посластицу. А што се мишева тиче, истраживања су показала да ће миш појести мање – више било шта, па тако и сир, али свакако преферирају храну богатију шећерима, као воће и семење. Јасно је да ове заблуде потичу из филмске индустрије.

СИМБИОЗА / 22


БИОЛОГИЈА

СТРАТЕГИЈЕ УДВАРАЊА МУЖЈАКА ПТИЦА Милица Потребић

Т

оком еволуције птице су, ради што успешније репродукције и остављања што вијабилнијег потомства, развиле веома уникатне особине почевши од најразличитијих морфолошких караткеристика па све до најнеобичнијих облика понашања. Један од занимљивих начина комуникације птица јесте путем сонација, где долази до стварања звука помоћу различитих делова тела јединки уместо коришћењем сиринге, главног вокалног органа. Звук се може стварати крилима, кљуном или стопалима. Иако се сонација код птица може користити приликом свакодневне комуникације међу јединкама, код неких врста, управо стварање звукова на овакав начин, може имати јако важну улогу приликом удварања мужјака. Код неких врста колибрија (као например врсте Trochilus polytmus са Јамајке) мужјаци поседују јако дуга репна пера помоћу којих стварају species-

Trochilus polytmus

23 / СИМБИОЗА

специфичан звук приликом удварања, док је код женки примећено одсуство оваквих структура. Овакав вид коришћења репних пера током удварања примећен је и код неких птица са наших простора, као на пример код барских шљука (Gallinago gallinago). У време сумрака мужјаци кружно лете на великим висинама, а репним перима стварају јако занимљиве звукове који неке људе подсећају на оглашавање коза, због чега се у различитим страним језицима ове птице називају и летећим или небеским „козама“. У тропским и суптропским шумама Јужне Америке живе веома ситне птице познате под именом манакин птице које такође користе сонацију приликом удварања. Оне стварају звукове вибрацијом снажних летних пера крила (remiges) што многи поистовећују са стридулацијом, присутном код многих инсеката. Посебно интересантна врста манакина јесте црвеноглави манакин

(Ceratopipra mentalis) чији мужјаци, поред вибрације крила, имају и јако занимљив свадбени плес која подсећа на популарни „moonwalk“ Мајл Џексона. Са друге стране, неки мужјаци попут врста фамилије вртларица (Ptilonorhynchidae) изграђују веома неспецифична гнезда не би ли привукли женке. Прилаз оваквим гнездима мужјаци украшавају разноликим упадљивим материјалом попут пера других врста, различито обојеног цвећа, каменчића и плодова, али и материјала људског порекла попут пластичних флаша, док су једном приликом, испред гнезда једне јединке пронађени и кључеви од кола са шареним привеском као и новац. Поред веома сложених облика понашања, код многих мужјака птица настале су и најразличитије морфолошке структуре које играју веома важну улогу у репродукцији. Ту се свакако могу издвојити рајске птице, са веома израженим полним

Изглед гнезда вртларица


БИОЛОГИЈА

диморфизмом код највећег броја врста. Ове птице живе углавном у влажним шумама Нове Гвинеје, Аустралије и Молучких острва, а показују неке од најуникатнијих свадбених игара у животињском царству. Једна од најпознатијих врста јесте свакако Lophorina superba чији полигамни мужјаци имају зеленоплав штит око грудног дела и дуге црне репове. Женке обично одбију од 15 до 20 мужјака пре него што одаберу њима правог партнера за копулацију. Током удварања мужјаци показују своје јарко обојено перје а успут раде различите покрете који су у склопу свадбеног плеса. На основу

Lophorina superba

ових плесова женке добијају информације о здрављу мужјака и њиховој способности да обезбеде здраво потомство. Млади мужјаци наслеђују ове покрете игре од очева, а потом их до полне зрелости увежбавају посматрајући полно зреле мужјаке. Многе овакве морфолошке и етолошке особине, које могу чак смањити вијабилност ових јединки, успеле су да се одрже током дугог периода еволуције управо захваљујући снажном дејству сексуалне селекције, а све са циљем што успешније репродукције и обезбеђивањем потомства зарад продужетка и опстанка сопствене врсте.

СИМБИОЗА / 24


МОЗАИК

ШТА ЈЕ ЕСПЕРАНТО - KIO ESTAS ESPERANTO Бојан Петровић

Е

сперанто је, укратко, вештачки (помоћни) језик. Плански је креиран и предложен као међународни други језик. Творац есперанта је Лудвиг Лазар Заменхоф, који је као пољски лекар јеврејског порекла живео крајем XIX и почетком XX века. Назив језика потиче од псеудомнима под којим је Заменхоф објавио прву књигу на есперанту - Doktoro Esperanto (Доктор Есперанто, где есперанто уствари значи „онај који се нада“). Та прва књига, под називом „Међународни језик Др Есперанта“, и са колоквијалним именом Unua Libro („прва књига“) објављена је 27. јула 1887. год. Идеја која стоји иза пројекта есперанта као међународног, универзалног језика није да замени постојеће, националне језике, већ да их допуни. Сам Заменхоф био је полиглота. Рођен је у пољском граду Бјалисток, где су живеле заједнице Пољака, Руса, Јевреја, Литванаца и Немаца. Студирао је медицину у Москви (1879-1881) и Варшави (1881-1885). Специјализовао је очну медицину у Бечу (1886). Његов матерњи језик био је руски, а до идеје о есперанту говорио је још и немачки, пољски и јидиш, читао литературу на француском, грчком, латинском, италијанском, енглеском, хебрејском, арамејском, волапик, док су му у основи били познати шпански и литвански.

25 / СИМБИОЗА

Према казивањима савременика, био је педантно уредан у свакодневном животу, наиван у пословима, бојажљив пред публиком, ненаклоњен свим јавним церемонијама, природно скроман и стрпљив, трудио се да ублажи сваки конфликт, и имао је дубоко осећање за правичност. Одрастајући у мултиетничкој средини, постао је склон веровању да је узрок свих неспоразума и неповерења међу различитим етничким заједницама заправо језичка баријера. То га је учинило одлучним да креира међународни језик, који би могао да се користи као “истински неутрално средство комуникације”.

Лудвиг Лазар Заменхоф

Рудиментални облик есперанта био је довршен до почетка зиме 1878. и млади Заменхоф са својим гимназијским колегама организује славље које назива „даном рођења међународног језика“. Међутим он није престајао да свој језички пројект дотерује тако да нпр. 1881. постоје три у много чему различита језичка пројекта, а већ 1885. даје пројекту коначни изглед. Затим је следеће две године настојао да нађе издавача. Мада се есперанто показао сасвим подесним за међународну употребу, током његове историје није мањкало предлога за реформу неких детаља. До данас, то је постао изузетно стандардизован језик, који подржава природни ток људског размишљања и логичнији је од спонтаних (националних) језика. Постојали су и предлози, пре свих од стране Француске Академије Наука да се есперанто користи за међународну коресподенцију у науци. Данас је то жив језик, који говори око два милиона људи у свету, од којих је за пар хиљада чак и матерњи језик. Веома продуктиван начин творења речи омогућује да још у почетном стадијуму развоја језика корисници имају изнијансиране могућности употребе (изражавања), што још у раним стадијумима учења мотивише ученике да напредују, тако да сама заинтересованост даље омогућава стицање знања –


МОЗАИК

Застава есперанта - зелена петокрака симболизује наду на свих пет континената неупоредиво пре но код учења националних језика. Есперанто поседује оригиналну, преведену литературу и друге облике културног израза, и потпуно је прилагођен коришћењу на Интернету, однсно Интернет се још одавно прилагодио и учинио доступним кориснички интерфејс на есперанту. Мада се Заменхоф трудио да интернационализује есперанто, он је ипак европоцентричан, због свог речничког фонда. Та особина није типична само за есперанто: већина каснијих пројеката су такође вукли лексику из европских широко употребљваних речи. Главна разлика између есперанта и других језичких пројеката потиче од неевропоцентричности његове граматике, и то је Заменхоф објаснио као свој свесни труд. Делови речи са граматичком функцијом појављују се самостално из речника тако да је сваки текст разумљив без посебног граматичког објашњења. Фонологија je преузета из словенских језика. Писање је вео-ма једноставно и доста је слично српском латиничном писму: такође важи правило “један глас (фонема) за једно слово” и обрнуто. Та чињеница посебно олакшава учење, јер као и са нашим језиком - научивши абецеду есперанта корисник је истовремено научио и да чита и пише. Есперанто употребљава латински алфабет, али пошто језик има више од 26 гла-

сова, Заменхоф је морао да смисли нова слова, са капицом на врху. Слова c, g, h, j, s и u имају капичасту верзију ĉ, ĝ, ĥ, ĵ, ŝ, ŭ и тада се читају као ч / t͡ʃ /, џ / d͡ʒ /, меко х / x /, ж / ʒ /, ш / ʃ /, меко у (полуглас) / u̯ /. Постоји и тзв. “икс систем писања” где се ови специјални карактери означавају као двоструке графеме cx, gx, hx, jx, sx, ux, као и тзв. “ха систем писања” где се означавају као ch, gh, hh, jh, sh, u. Вокабулар је адатиран по романским језицима и немачком језику, мада речи у есперанту потичу из најразличитијих језика; неке нове речи долазе из неевропских језика (као нпр. јапански), јер су те речи ушле и у друге језике и постале интернационалне, али у највећем делу потичу из најпознатијих европских језика – углавном из латинског, француског, немачког и енглеског. Због интернационалног карактера, многе речи de facto припадају разним језицима, чак и ако је конкретна форма у есперанту слична оној у латинском. Речи се у есперанту граде апсолутно регуларним путем (нема изузетака и неправилних глагола или слично) од префиска, коренских речи и суфикса. Регуларност творбе речи чини да говорници могу у току самог коришћења креирати нове речи, тако да је значење одмах разумљиво. Сложенице се граде редоследом модификаторноминатор.

Ред речи у реченици је прилично слободан. Типично је то субјекат-глагол-објекат, али есперантске реченице су начелно подложне инверзијама. Прилози и придеви могу претходити или следити именице, мада је за придеве чешће да иду испред. Међутим, одређени члан la, затим демонстративи, нпр. tiu (“то”) и предлози, нпр. ĉe (“код”) морају претходити именицама на које се односе. Слично томе негација ne и везници, нпр. kaj (“и”) морају претходити фрази на коју се односе. Такође, у односним реченицама, ред речи је битан не толико због саме граматике, колико због контекста, тј. суштинског, логичког односа двају именица, слично као и у нашем или рецимо енглеском језику (“људи су стока” није исто што и “стока су људи”). Именице у једнини одређене су увек суфиксом -o, а у множини суфиксом -oj. Уколико се ради о директном објекту, облик именице завршава се са -on, односно у множини -ojn. Дакле, -o- је индикатор именице, -j- је индикатор множине, а -n индикује “акузатив” (осим два стања именице, не постоје падежи; “акузатив” се односи на контекст употербе именице као директног објекта у фрази или реченици). Придеви се слажу са именицама на које се односе; суфикси су -a у субјекту једнине, -aj у субјекту множине, -an у објекту једнине и -ajn у објекту множине.

СИМБИОЗА / 26


МОЗАИК

Српски

Есперанто

Изговарање и наглашавање

Здраво

Saluton

[sa.ˈlu.ton]

Да

Jes

[ˈjes]

Не

Ne

[ˈne]

Добро јутро

Bonan matenon

[ˈbo.nan ma.ˈte.non]

Добро вече

Bonan vesperon

[ˈbo.nan ves.ˈpe.ron]

Лаку ноћ

Bonan nokton

[ˈbo.nan ˈnok.ton]

Довиђења

Ĝis (la) revido

[ˈdʒis (la) re.ˈvi.do]

Како се зовете?

Kio estas via nomo?

[ˈki.o ˌes.tas ˌvi.a ˈno.mo]

Зовем се Марко.

Mia nomo estas Marko

[ˌmi.a ˈno.mo ˌes.tas ˈmar.ko]

Како сте?

Kiel vi fartas?

[ˈki.el vi ˈfar.tas]

Добро сам.

Mi fartas bone

[mi ˈfar.tas ˈbo.ne]

Говорите ли есперанто?

Ĉu vi parolas Esperante?

[ˈtʃu vi pa.ˈro.las ˌes.pe.ˈran.te]

У реду

Bone

[ˈbo.ne]

"Океј"

Ĝuste

[ˈdʒus.te]

Хвала

Dankon

[ˈdan.kon]

Нема на чему

Ne dankinde

[ˌne.dan.ˈkin.de]

Молим Вас

Bonvolu

[bon.ˈvo.lu]

Опростите

Pardonu min

[par.ˈdo.nu ˈmin]

Наздравље

Sanon!

[ˈsa.non]

Честитам

Gratulon

[ɡra.ˈtu.lon]

Волим те

Mi amas vin

[mi ˈa.mas ˌvin]

Једно пиво, молим Вас

Unu bieron, mi petas

[ˈu.nu bi.ˈe.ron, mi ˈpe.tas]

Шта је то?

Kio estas tio?

[ˈki.o ˌes.tas ˈti.o]

То је пас

Tio estas hundo

[ˈti.o ˌes.tas ˈhun.do]

Тата, види, па то је гос'н Рајковић!

Paĉjo, rigardu, tio estas Mr. Rajkoviĉ! ['pa.tʃjo ˌri.'ga.rdu ˌti.o 'es.tas ˌmo.ro Raj.ko.vitʃ]

Шта му је?

Kio ĝi estas?

[ˈki.o ˌdʒi ˈes.tas]

Сад му није ништа, убио си га к'о зеца...

Nun li estas nenio, vi mortigis lin kiel kuniklo...

['Nu.n ˌli es.tas ˌne.'nio ˌ'vi ˌmor.'ti.gis lin ˌki.el 'ku.'ni.klo]

Постоји шест глаголских облика, од којих су три врмемена намењена описивању садашњих, прошлих и будућих радњи: презент (одређен суфиксом -as), перфекат (одређен суфиксом -is), футур (одређен суфиксом -os), инфинитив (одређен суфиксом -i), кондиционал (одређен суфиксом -us) и императив (одређен суфиксом -u). Са оваквим језичким системом, учење је изузетно лако, а данас постоје многобројни “онлајн” сервиси за учење есперанта, попут lernu!, чији кориснички интерфејс обухвата 40-ак светских језика, укључујући и српски. Постојале су и постоје бројне критике есперанта, од којих најбитније инсистирају на томе да његова универзалност није баш пот-

27 / СИМБИОЗА

пуна - тачније да има претерану европску (индоевропску) основу и да је за Азијате претарано захтеван и подједнако неразумљив као и европски језици, међутим, искуства казују да је чак и Азијатима потребно мање времена да науче есперанто него ли неки други сродан (азијски) језик, а да не говоримо о томе да за скоро све друге нове говорнике месеци учења есперанта одговарају годинама учења неког типичног западноевропског језика, као што је енглески или француски... Иако неки тврде да је енглески услед своје распрострањености већ постао међународни језик, и да је сам по себи већ довољно једноставан - есперанто је уистину још једноставнији, а корисницима нуди

разнолике предности, пошто представља сјајан увод за учење било којег страног језика, тако да уколико вам језици не иду претерано од руке, савладати макар у основи есперанто је изузетан први корак у савладавању баријере било којег језика, пошто је довољно близак вашем матерњем, као и било којем циљаном језику, а симплистички приступ у језичком систему чини га најједноставнијим могућим решењем. На крају крајева, међу два милиона људи широм света и преко 300 хиљада на друштвеним мрежама који га говоре - није немогуће да у стварном животу дођете у ситацију да користите есперанто у комуникацији...


МОЗАИК/СРЦЕ ЗА МИЛОШЕВ ОСМЕХ

,,УТАКМИЦА НИЈЕ ГОТОВА” - СРЦЕ ЗА МИЛОШЕВ ОСМЕХ Невена Ковинић

Д

р Милош Николић рођен је 13. септембра 1985. године у Лесковцу. Основне академске студије завршио је на Природно-математичком факултету у Нишу, смер Биологија као један од најбољих студената. Докторске студије уписао је на Биолошком факултету у Београду. Од септембра 2009. године ангажован је у Одељењу за физиологију биљака, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић “, Универзитета у Београду. Докторску дисертацију одбранио је 29. септембра 2015. године. У току је

процедура за избор у звање научног сарадника. Милош је амбициозан и перспективан истраживач, чију целокупну каријеру одликује висок критеријум када је у питању научни рад. Његову библиографију обухвата 50 библиографских јединица, са укупно 150,9 поена. Омиљен је у друштву и љубитељ кошарке. Изненада, почетком 2013. године дијагностикована му је срчана инсуфицијенција, која је држана под контролом све до скоро. Његово стање се нагло погоршало у последња два месеца, због чега је крајем новембра 2015. године хоспитализован.

Услед одрађених анализа, његово срце ради са свега 15% снаге и хитно је потребна трансплантација срца. Одељење за физиологију биљака, пријатељи и колеге се свим снагама боре да средства за трансплантацију срца у Бечу буду скупљена. “Ово је Милошева најбитнија утакмица, противник је тешка болест, судија је живот, а ми смо публика, која ће здушно да га бодри, подржи да истраје у тој борби и ако треба мало да утиче на тог судију званог живот који је мало чудан, да превагне на његову страну“ речи су једног Милошевог другара.

СИМБИОЗА / 28


МОЗАИК

ПРОЈЕКАТ ,,УПОЗНАЈМО ПРИРОДУ КОВИНА“ Ана Вулетић Председник Green Link-а

П

ројекат „Упознајмо природу Ковина“ удружења Green Link има за циљ едукацију и упознавање ученика виших разреда основних школа са природним вредностима Делиблатске пешчаре. Многи ђаци, па и студенти са Биолошког факултета из општине Ковин нису упознати, или не у довољној мери, са богатством које се налази у њиховом „дворишту“, стога се родила идеја за овај пројекат. Основни циљ пројекта је подизање свести младих људи о значају биодиверзитета, екологије и заштите животне средине. У току једнодневног излета у СРП „Делиблатска пешчара“, ученици ОШ „Сава Максимовић“ из Мраморка и ОШ „Бора Радић“ из Баваништа упознали се се са специфичном флором, фауном и екосистемима Делиблатске пешчаре како на самом терену, тако и у току интерактивне радионице.

29 / СИМБИОЗА

Програм је обухватао посету ШРЦ „Чардак“, где су учесници имали терен уз пратњу стручног водича, господина Мариуса Оaлђе из ЈП „Војводинашуме“, затим ручак и интерактивну радионицу, након чега смо се упутили ка СРП „Лабудово окно“, где су учесници имали прилику да се сусретну са воденим екосистемима и специфичним растињем. На само десетак метара висинске разлике, примећује се огромна разлика између структуре и састава биоценоза – доле, где тече Дунав – водена и мочварна, и горе на лесном платоу – степска и шумо-степска. Програму су поред ђака, укупно њих 64, присуствовали и наставници биологије, географије и других предмета из обе школе. Пројекат су помогли: Ветроелектране Балкана Д.О.О. и Општина Ковин.


МОЗАИК

Информације о Делиблатској пешчари:

У

југоисточном делу Панонске низије, у јужном Банату, између Тамишке, Вршачке и равни Дунава у правцу ЈИ-СЗ пружа се плато дужине 60 и ширине 25 км. Надвисује околни терен и одликује га лесни и песковити геолошки састав. У његовом југоисточном делу се налази највећа европска континентална Пешчара, елипсастог облика димензија 35 са 20 км. Већи део овог подручја захвата СРП „Делиблатска пешчара“. Делиблатска пешчара је настала од силикатно-карбонатног песка, плавина банатских река и наноса Дунава, које су ветрови леденог доба, са њихових обала разнели у правцу СЗ и засули претходно формирани лесни плато. На површини од 350 км2 благо заталасани рељеф је преобликован у изразито дински. Хипотезе о плеистоценској или холоценској старости Делиблатске пешчаре могуће је потврдити на основу будућих геолошких истраживања. Специфичност Делиблатске пешчаре је њена шумо-степска вегетација, мозаично распоређена на израженом динском рељефу, која је јединствена у Панонској низији. Биљни свет Делиблатске пешчаре карактеришу: пешчарске, степске, шумске, мочварне и водене заједнице. Од близу 1000 биљних врста које их граде, најкаректеристичније су биљке степских станишта: банатски божур, степски божур, шерпет, бадемић и др. Клека је једини самоникли четинар, док у малобројним аутохтоним шумама доминирају виргилијски хра-

ст, лужњак и бела липа. Више од половине површине Делиблатске пешчаре данас обрастају сађене шуме багрема, црног и белог бора. Локалитети Делиблатске пешчаре у близини Дунава: пашњаци приобаља: Адвокатске ливаде и Стеванова равница, плићаци: Ђурица, Лабудово окно и Дубовачки рит и аде Чибуклија и Жилова, представљају остатке очуваних заједница степа, шума врба и топола, мочвара и вода јужне Паноније. Изузетно флористичко богатство одликују природне реткости: Nymphaea alba – бели и Nuphar luteum – жути локвањ, Trapa natans – водени орашак, уз карактеристичне врсте заједница Molinietum caeruleae – бескољенке и Salicetum rosmarinifoliae – рузмаринолисне врбе. Животињски свет Делиблатске пешчаре одликују пешчарски инсекти и врсте степских станишта: орао крсташ, степски соко, текуница, слепо куче и степски скочимиш. У шумским стаништима значајно је стално присуство вукова, јелена, срна и дивљих свиња. Водени екосистеми обале и ада Дунава представљају гнездилишта птица мочварица и привремена обитавалишта птица селица, док је површина незалеђеног Дунава масовно зимовалиште дивљих патака и гусака. Животне заједнице Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара“ су издвојене у посебну биљно-географску област – Делиблатикум. У међународним оквирима Резерват представља центар биодиверзитета: једно од најзначајнијих станишта птица и биљака у Европи, док је влажно подручје припадајућег дела Дунава заштићено Рамсарском конвенцијом.

конвенцијом. Резерват се налази у европском Зеленом појасу, будуће је подручје Натура 2000 и предложено је за Резерват биосфере по UNESСO MaB пројекту.

СИМБИОЗА / 30


МОЗАИК/ПУТОПИС

ПРИЧА ОД ХИЉАДУ МИЉА Немања Стаменковић

К

ренули смо. Воз је муњевито достизао непојмљиве брзине, и док је постигао фасцинантних (за наше пруге) 50 km/h, ја сам успео да се упознам са свих 50 сапутника, и плус да пребацим пола сата сна. Мучних 20-ак сати путовања прошло је брзо, јер сендвича и кифлица је било довољно за пет дана путовања... Тако наједени брзо бисмо се развртали по купеу тражећи најбољи положај да нам се врат не укочи, а ноге пребацивали где смо стигли. И најзад, стигосмо у Берлин. Слободно време у Берлину искористио сам да се тркам са берлинским маратонцима (који су више били Кенијци него Немци, судећи по њиховој брзини), затим, присуствовао сам и венчању у њиховој ботаничкој башти, изигравао коалу једући еукалиптус (мало егзибиције за моје колеге са факултета). У сваком случају леп

31 / СИМБИОЗА

провод са пуно нових познаника, у граду који ми се веома допао, што због лепих грађевина, што због веома пријатних људи који су се увек радо трудили да нам помогну да се лакше снађемо у Берлину. Али, већ наредног јутра, бачени смо у ватру, и остављени сами себи... Падали су договори око наставка путовања, правиле су се мање групе, и планови су кренули да пропадају одмах у старту. Савршен план, са комплетно испланираним поласцима возова, преноћиштима и свим осталим неопходностима, пропао је већ трећег дана путовања, када су нам рекли да нема слободних возова за Стокхолм и Копенхаген у наредна четири дана (уствари, било је, али са резервацијом од 147 €, тачно још само то да видим па да се вратим кући). Са групом од десетак људи кренуо сам ка следећој одредници, Ротердаму. Леп, нов, градић у чијем

смо одличном кампу нашли смештај, чекајући крај параде поноса у Амстердаму, који смо првобитно желели да посетимо. Амстердам као у песми: бицикала колико хоћеш, „пушу марихуану“ (коју овде можете наћи у разним облицима: саднице, мафини, напитци, лизалице), где год станеш, пар добрих (али папрено скупих) музеја у које смо радо примљени, и то бесплатно као “ВИП гости”, захваљујући нашим новинарским легитимацијама, популарна улица црвених фењера (са “продавачицама љубави” по излозима), али све у свему – не, хвала. Међутим, открили смо једно савршено место, које нам је дочарало Холандију у правом светлу.... Зансе-Шанс. Ходамо градићем испресецаним каналима, около нема аутомобила, већ трчкарају патке, кокошке, козице, мирис чоколаде из оближње фабрике нас опија, са једне стране праве сир, са друге дрвене кломпе,


МОЗАИК/ПУТОПИС

у даљини пред нама виоре се ветрењаче... Савршенство, и сигурно једно од најлепших места које смо посетили на овом путовању. Одатле, правац Брисел – пешачење од железничке станице до Атомијума са свим стварима на леђима нам је оставило трајне деформитете на кичми. Наше муке око несналажења са метроом који ће нас одвести до центра града решили су наши нови другари из Македоније, који су препознавши наше псовке, са осмехом прискочили у помоћ... И где ћемо друго, но са њима у најпознатију пивницу у Белгији. Након растанка са њима кренули смо пут Брижа, и ту тек почиње право путовање, јер нам након доласка у ситне сате ујутру, ништа није преостало до, испоставиће се, првог од бројних ми спавања на железничкој станици. Бриж – мали градић у коме сам највише времена провео у фабрици чоколаде, јер двораца и лепих грађевина има свуда, а оваквих „дечијих радости“ као што је белгијска чоколада, не баш. Из Брижа правац Париз. Излазимо на станици у једном од најопаснијих квартова Париза, а већ сви желимо да што пре одемо из њега. Торбице са парама и документима смо буквално обмотали по пет пута око себе, и збијени као јато сардина кренули ка нашем хостелу. Наше мишљење се изменило у наредним данима, када смо обилазили познате, велелепне грађевине престонице Европе. Крстарење Сеном, селфији са Мона Лизом, пролазак рампи у подземљу метроа по систему „два у један“, неуспели покушаји фотографија са хватањем врха Ајфеловог торња, чинили су наш боравак у Паризу још

још занимљивијим. Ипак, превише сивила је у „граду светлости“ , и све те грађевине које се могу описати хиљадама епитета, не могу сакрити хладноћу која се шири његовим улицама. Следећа станица била је Барселона, али замало да то буде буквално станица, с обзиром да смо због гомиле преседања обишли целу Француску, на крајњу дестинацију стигли у вечерњим сатима. Имали смо и једну нову сапутницу, веселу Црногорку, коју смо врбовали да покрене опет бивше нам сународнике на поновно уједињење. Брат брату, ми бисмо имали море, они би имали шампионе у свим спортовима и супер свма. То вече, муке са налажењем хостела, и споразумевањем са Шпанцима. Како сам целу претходну ноћ провео по возовима, а рано ујутру првим возом хтео да пођем сам за Мадрид, купање је било крајње неопходно. У једином хостелу у којем су моји сапутници нашли смештај, морао сам некако да се увучем и да избегавам обезбеђење целу ноћ (јер је плаћање папрено скупог преноћишта за тих пет сати било бесмислено дати). Испоставивши се да су другари били смештени у собу у којој није било струје, исфолирао сам прво носача торбе који се попео горе са њима да им помогне око пртљага, а затим у електричара, који је са особљем хостела попра-вио квар, и заменио осигурач. По-сле тога, отишао сам у собу са компјутерима, и тамо буквално у полусну седео испред монитора правећи се да читам нешто (мада је испред мене стајала почетна страница „Гугла“). Некако дочеках јутро, и одох за Мадрид, оставивши моје другаре-сапутнике да се три дана одморе од мене на плажама Барсе.

СИМБИОЗА / 32


МОЗАИК/ПУТОПИС

Експресна вожња брзином од 300 km/h у мегалуксузном возу већ је обећавала много, као и сам долазак на прелепу станицу Мадрида. Апсолутно најсветлија тачка овог путовања, а град који у почетку нисам ни желео да обиђем (али јесам, хвала Богу, захваљујући оном ремећењу планова са резервацијама возова за Скандинавију), био је управо Мадрид. С обзиром да сам толико заслепљен овим градом, а да овај састав треба неко да прочита, ево најкраћег могућег описа ова два и по прелепа дана проведених тамо, који сам поставио на друштвеним мрежама: „Прошао сам гомилу европских градова... Мислио сам да је Лондон непревазиђен. И онда дошао сам овде, у Мадрид. Нисам ни планирао да га посетим на овом Еуропутешествију, а сада само желим да изгубим пасош и документа и останем овде дуго, веома дуго. Јуче Сантијаго Бернабеу, храм фудбала, мислио сам не може ништа боље од тога. Данас само идем градом и говорим себи “Ау, је л’ могуће?”. Ко ме зна, зна и колико је тешко фасцинирати ме. Можете ли замислити да ми се вилица вуче по бетону од јучерашњег дана, и 12 сати шетње данас по овом граду?! Људи овде углавном знају максимум 50 речи на енглеском, али ће се свако помучити максимално, махати и рукама и ногама само да вам помогне. Овде постоји музеј у којем сам застао код сваке слике, а ја и уметност смо као црно и тегет. Знате ли да овде један парк заузима скоро петину целог града и да у њему има тркача колико сам укупно видео у свим градовима до сада? Овај град нема ниједну препозна-

33 / СИМБИОЗА

тљиву грађевину као што има нпр. Париз, а “живљи” је и има душу већу од сваког тог града. И ресторани у којима шунке висе са плафона као у Серановима, заиста постоје. Сутра окрећем кормило ка кући, али сам сигуран да ћу се овде вратити...надам се ускоро. И да, много су лепе жене овде. Hasta luego Madrid, gracias por todos!”. И онда… Долазим назад у Барсу, и након експресног индивидуалног обиласка овог града у неких три и по сата, налазим дружину, додуше већ помало проређену, јер су неки раније пошли назад својим кућама. Ипак, весео дух и добро расположење одржали су се на високом нивоу, и иако је 17. дан већ одмицао, атмосфера је била максимално позитивна – певали смо до дубоко у ноћ крај кеја, што би се рекло „од Силване до Нирване“. И онда док су се другари склупчали и заспали на клупама крај плаже, штиклирао сам још једну ставку у мом блокчету - да се окупам у мору бар једном током путовања. После тога леден туш на плажи још ме је више разбудио, и кренуо сам да будим снену дружину, и да их малтретирам како бисмо натенане стигли на воз који је водио пут Милана (па отуда и мој нови надимак “Крпељ”). Ово је на крају ће се испоставити била фатална грешка, јер сам у возу, нашавши на први поглед идеално дупло место на прелазу између два вагона, заспао. На месту изнад моје главе када сам се пробудио, уредно је стајао пуњач, али само пуњач од телефона. Жал остаје за кришом усликаним светским ремек-делима из Лувра, Ван-Гоговог, Прадо музеја и других, али Боже мој, макар је било занимљиво вијати се

са обезбеђењем и бежати од њих са колекцијом усликаних “забрањених дела”. Пут до Милана не би био толико занимљив, да нам један писак локомотиве није растурио дружину, оставивши нас троје испред закључаних врата воза, који је био последњи тог дана који је ишао за Милано. И ми шта ћемо, правац у Ђенову, јер то нам беше једини познати град до ког смо имали воз… Ђенова. Пустиња. Помпеја. Ноћ мукла, железничка станица ради само до поноћи. Безнадежан покушај три слепа путника да нађу неки клуб, кафану, шта год где бисмо могли дочекати јутро и први воз ка Милану. “Ма ‘ајде, шта је још једна ноћ неспавања за нас, људи су и горе преживели!”, рекох. И лепо легосмо на бетонске степенице испред станице, а касније када су откључали, пробали смо и мало удобнији смештај на плочицама унутар железничке станице у Ђенови. И не би то ни било толико лоше да је иза те ноћи следила бар једна мање бурна ноћ, него две претходне, али није… По доласку у “град моде”, опет је пало заваравање особља хостела у ком је срећна половина која се укрцала на одбегли нам воз преноћила, и опет сам иако већ трећи дан без смештаја, успео да као носач кофера дођем до купатила, средим се и будем чист и миришљав (што је у том тренутку већ било ирелевантно, јер смо се навикли и да будемо штрокави, и гладни, и ненаспавани). Само је требало да преживимо још та три дана. Повраћен у живот након купања, заједно одлазимо у обилазак града, последњи пут у тако великој групи, као и на самом почетку путовања, опет смо се развлачили максимално опуштено,


МОЗАИК/ПУТОПИС

нисмо ниједан семафор ухватили сви заједно да прођемо, али опет добра атмосфера није мањкала. И онда је дошао финиш. За „лудо храбру“ завршницу са мном, одлучио се само један момак (за разлику од осталих који су били паметнији) и након обиласка Милана, кренули смо за Швајцарску, у Цирих. Узбуђењима никад краја, па тако остадосмо затечени када нас је гранична полиција у возу на уласку у Швајцарску, након што су извели две младе азиланткиње, преконтролисала као да смо одбегли затвореници из Алкатраза. Сваки датум су нам из пасоша ишчитали, испитали нас све малтене до мајчиног девојачког презимена, и као шлаг на торту, узимали нам отиске прстију. И све би било сјајно да смо могли да спавамо као људи на веома лепој и богатој железничкој станици у Цириху, у којој се услуге тоалета наплачују више од 2,5 €, али не... Док сам ја стражарио, покушавајући да игноришем скандалозно понашање видно пијане или дрогиране локалне омладине чекајући јутро, мој сапутник је чврсто спавао. И када сам напокон дочекао смену страже, и после три ноћи се надао бар једном сату доброг сна на каменој клупи железничке станице, јутарња полицијска патрола је рекла да лежање није дозвољено на станици. Стисни зубе и чекај јутро климајући главом у седећем положају. Нисмо се покајали, Цирих нас је одушевио, прегазили смо у њему 15 и више километара, освојили врх Алпа (додуше са критичним успонима где смо били на ивици падања у несвест, што је аутоматски значило и падање у провалију) са фантастичним погледом на град… Да тај успон буде још занимљивији, учинила је прво срна која нам је претрчала пут,

а затим и пуцњеви из пушака ловаца, који су били све гласнији како смо залазили дубље у шуму. И ту нисмо стали, већ смо се запутили и до швајцарске престонице, Берна, који нас је такође одушевио. Уживали смо у бескрајно плавом језеру, на чије нам је дно падао већ тежак поглед. На тренутке, полусвестан сам корачао улицама, и замало слетао са уских тротоара, потпуно исцрпљен и изморен, ходајући затворених очију. Али “светски путници” не стају. Исте те вечери наставили смо наш пут ка Минхену, и наш сан овога пута је “отео” Норвежанин који је такође путовао Европом, видно расположен за дружење и поприлично одморан за разлику од нас. После једног преседања на поприлично небезбедној станици, ушли смо у воз који нас је водио до Минхена. И као по обичају, стигавши тамо, само смо одложили пртљаг и кренули у ко зна колико дуго пешачење ка дворцу који смо као мали гледали на уводним шпицама Дизнијевих цртаћа. Киша нам није била савезник, поштено нас је окупала и богато натопила нашу обућу. И после тога дошао је препород – после пет дана без стајања и ваљаног сна докопали смо се кревета. Да, коначно смо преноћили у хостелу. И када је последњи дан освануо, а ми окупани, наспавани и пуни снаге поскакали из кревета, ја и даље нисам желео да станем, јер према плану остала је још једна престоница за обићи пре поласка кући. Сам сам се запутио ка Бечу, у жељи да стигнем да видим најбоље и од овг града. И, успео сам. Прво, пратила ме је изванредна срећа у путу, јер сам у крцатом возу, за који нисам имао резервацију, ушао и сме-

и сместио се на, чини ми се једино нерезервисано место, и удобно се возио до Беча, гледајући друге који су се ломили по пролазима међу вагонима. На време сам стигао и до палате Шенбрун, чије су ме одаје, као и зоолошки врт и паркови веома одушевили. И напокон, јато је опет почело да се свија. Лагано, али сигурно, сакупљали смо се на главној железничкој станици, покушавајући да похватамо једни друге на пет спратова колико их је ова зграда бројала… Неки су преноћили код родбине, а ми неки наравно, по већ доброј навици на поду, у холу станице (јер, схватили смо да је кревет прецењен). И коначно ујутру, 22. дана, кренули смо назад… Махнули смо Европи, и ушли у воз који је ишао директно за Београд. Након мало спавања на смену, иако полуживи, кренули смо да сабирамо утиске, играли асоцијације, имитирали једни друге. И као и обично, опет неки заплет: воз закачио жену, или по другој верзији, азилант се бацио под воз покушавши да се убије… Како год, стајали смо, и знали да ћемо каснити бар два сата. Али искрено, кога је то од нас много па интересовало и ко би могао очекивати да ће у Србији нешто бити тачно на време?! Полако смо се расипали на станицама по Србији, и осмехом, са подигнутим рукама пратили једног по једног члана посаде, до последњег стајалишта, Београда.

СИМБИОЗА / 34


МОЗАИК

МАРИНЕ ВИКИ ПРИЧЕ Марија Гајић

„Imagine all the people Sharing all the world...“

Х

м...нисам сигурна да познајем особу која активно користи интернет а да некада нешто није потражила на Википедији. Са друге стране, од средње школе (Петнице) па и на факултету су ме упозоравали да не користим Википедију зато што тамо информације нису проверене, тачне... Признајем, поштовала сам ова правила у неким ситуацијама али са друге стране, морам признати да сам често лутајући по интернету прво одлазила на Википедију ако сам желела нешто одмах, instant , да сазнам. Увек сам била поносна на себе због тога што имам тај радознали дух и што сам увек пуна питања али сам тек ове године схватила да сам Википедију доживљавала као нешто што, ето, тако постоји и што је у исто време тачно и нетачно. У Истраживачкој станици Петница се ове године, у мају, одржала школа фотографије „Вики фото-школа“. Позвана сам као сара-

сарадница. Искрено, нисам била сигурна како ће то тачно изгледати, знала сам само да могу помоћи у фотографском смислу. На том семинару сам доживела прави обрт у свом поимању доступности знања, информација, едукацији људи различитих узраста... Сазнала сам да у Србији постоји нешто што се зове Викимедија. Викимедија Србије представља невладино, нестраначко и непрофитно удружење чији су циљеви промоција и подржавање стварања али и сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању...а шта је онда Википедија? Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају волонтери широм света. Разлика? Википедија је пројекат а Викимедија је удружење. Поред тих општих дефиниција, полазници али и ми, сарадници, смо научили како се уређују и сређују галерије на Викимедијиној остави, зашто је то би-

Фотке: #1 - Фотографија која је добила похвалу, зове се “Пауза” и настала је у Горњем Подунављу. #2 - Залазак сунца на експедицији у Бугарској. #3 - Salix chrysocoma, кадар из Јевремовца.

35 / СИМБИОЗА

2

тно, какве све лиценце постоје, која су наша права када је о фотографијама реч... На овој фотошколи фотографисали смо хемијске експеримтенте и тек када смо продукте нашег рада, фотке, убацили у Википедијине чланке на различитим језицима света, схватила сам колико је Викпедија „жива“ и колико је то битно. Гуглајте „Works-hop photos from Petnica 2015“ и видећете резултате нашег рада! После пар недеља и даље сам размишљала о Викимедији и Википедији и на крају сам скупила храброст и одлучила да учествујем у такмичењу „Вики воли Земљу“. Није толико било тешко учествовати колико и чињеница да сам прихватила правила игре: фотке које пошаљем ће бити свима доступне и људи ће то моћи да користе, уз поштовање одређених правила. Ово је за мене био битан моменат али се показало као добра идеја што сам одлучила мало да се опустим. Од преко 800 послатих фотографија, једна моја је добила специјалну похвалу жирија. Морам признати да ме је заправо одушевило то такмичење пошто фо-


МОЗАИК

тографије нису биле само прелепе већ су биле и информативне: свака фотографија је морала да има тачан локалитет где је настала. Један клик је довољан и већ вас Википедија води на чланак о том месту. Можете да сазнате нешто ново о природним добрима Србије...о пећинама, језерима, планинама, рекама... Убрзо сам схватила да се то „Вики размишљање“ превише врзма у мојој глави. У августу сам видела конкурс за велике грантове које Викимедија додељује једном годи-шње. Проучила сам какви су пројекти ранијих година добијали грантове. Одушевила сам се. Највећу пажњу ми је привукао пројекат који за циљ има сакупљање што већег фотографског материјала о записима, битном дрвећу у нашим обичајима, историји. Одлучила сам да се пријавим. Са другарима ентомолозима из ХабиПрот-а, написала сам предлог пројекта који је прошао! Следеће године ће се реализовати пројекат Wiki Loves Dragonflies, који ће имати за циљ писање текстова али и сакупљање фотографија вилинских коњица...и

1

не само вилинских коњица већ и других инсеката. Уз помоћ тог гранта ћемо организовати и BOOM (Balkan Odonatological Meeting) у августу! Схватила сам да сам се мало заразила целом причом о Викимедији/Википедији. Уследио је и Вики камп који се одржао у Пироту, Дмитровграду и Драгоману. Упознала сам невероватно занимљиве људе из Србије и Бугарске. Буквално сам упознала људе који пишу оне занимљиве текстове на Википедији или фоткају предивно дрвеће - записе. Таман када сам помислила да ситуација не може бити боља и да не могу још више да гњавим људе својим Вики причама добила сам позив да у новембру ове године будем стажиста у Викимедији Србије. Добила сам један мало тежи али занимљив задатак: фотографисање биљака у Ботаничкој башти „Јевремовац“...и писање текстова о појединим биљкама. Пројекат се и даље реализује и није једноставно али ме мотивише крајњи резултат: велика галерија препуна систематизованих

фотографија биљака из драге нам Баште! Поред фотографисања и писања добила сам и задатак да организујем радионице за нове Вики младе наде и мислилм да сам успела. Уз помоћ дивних људи из Викимедије и волонтера одржали смо две радионице које су прошле сјајно! Ове године, у децембру, Викимедија Србије је напунила 10 година. Од групе младих ентузијаста који су желели да шире идеју о широј доступности информација и знања настало је једно предивно удружење које окупља веома различите и занимљиве људе који чине да нам наша планета Земља у исто време делује тако мајушно, доступно, блиско али и показује колико је велика та разновсрност због које је свет лепши. Видим осе у ботаничкој галерији на Викимедијиној остави. позМрав!

3

СИМБИОЗА / 36


МОЗАИК

НЕВЕРОВАЛИ ИЛИ ДА Ивана Никић

А

ко бисмо носили слушалице само један сат повећали бисмо број бактерија у свом уху чак 700 пута.

З Ж М на исток.

бог ротације Земље, можете даље бацити лопту на запад него ирафе немају гласне жице.

озак Алберта Ајнштајна био је сличне величине као и код већине других људи. Међутим, подручја одговорна за математику и просторну перцепцију била су 35% шира од просека.

Л

Н

ајотровније дрво на свету је Hippomane mancinella. Једно такво дрво расте на Флориди, Карибима и Бахамима. Води порекло из западне хемисфере и тренутно држи Гинисов рекорд за најопасније и најотровније дрво на свету. Има сјајно зелене овалне листове и може нарасти до 15 метара висине. Листови и плодови подсећају на зелну јабуку и отровни су. Било какав контакт са отровним деловима и соком дрвета изазива пликове. Колико је отровно говори и чињеница, да чак и када падају капи кише са њега могу изазвати код људи озбиљне опекотине.

еонардо да Винчи је имао дислексију и често је писао уназад.

Ј

една врста млечике која живи у тропским пределима (Hura Crepitans) у сваком свом делу садржи отровне компоненте. Семе овог дрвета експлодира толико јако да може да повреди животиње и људе који му се нађу у близини. Иако је ово позитивно, уколико имамо на уму размножавање, сам чин експлозије може бити фаталан по живот. Због свог необичног својства још се назива и „дрво динамит“.

37 / СИМБИОЗА

У

Ираку, северно од главног града Багдада, у близини града Киркука, у пустињи већ 3.500 година природно гори ватра. У кругу пречника око 50 метара хиљадама година непрестано гори ватра захваљујући природном земном гасу којим је тај део пустиње, поред нафте, веома богат. Сматра се да је ватру некада давно запалио гром, а она наставила да гори све до данас, сагоревајући природна подземна налазишта гаса.

М

ужјак свилене бубе може осетити сексуални феромон кога испушта женка свилене бубе у невероватно ниским концентрацијама, односно може да пронађе женку на удаљености од чак 10 km.

У

Њујорку живи више Италијана него у Риму, више Ираца него у Даблину и више Јевреја него у Тел Авиву. “Велика јабука” је најпривлачнији град људима из целог света, а судећи по овом податку он има и више од девет милиона становника који су Италијани, Ирци или Јевреји.


МОЗАИК

К Ј

ада бисте узели око 450 грама паукове мреже, развукли је, окружили бисте цео свет

„Н

ајлепша река на свету“, „река пет боја“ и „река која води у рај“ називи су колумбијске реке Кањо Кристалес (Cano Cristales), која представља право чудо природе. Река је препуна разних врста алги и маховина које процветају између влажног и сувог периода током године, када су услови у реци идеални, што ствара невероватан колорит и даје реци посебан изглед.

А

мерички композитор Џон Кејџ написао је 1952. песму која се звала 4’33”, а која се састојала од четири минуте и тридесет и три секунде апсолутне тишине.

П

росечна дужина ушију афричког слона је 120-125 cm, док им пречник може доћи и до двс метра. Слонови немају знојне жлезде и не зноје се, па им уши служе за расхлађивање.

У

градићу Хоп, у Норвешкој, 1793. године саграђена је црква јединствена у свету по свом грађевинском материјалу. Наиме, ова црква је у потпуности саграђена од мешавине неколико тона отпадног папира, течног витриола, вафла, згрушаног млека и беланцета. Била је висока седам метара и потрајала је 37 година.

И

едино језеро на свету које у једном делу има слану, а у другом слатку воду је језеро Јасхан које се налази у пределу Каракума. Облика је потковице и један њен део има слану, а други слатку воду. Ово језеро никада не пресушује нити му опада ниво воде, чак ни у најсушнијим периодима године када сва околна језера пресуше. Тајна овог необичног језера је велико подземно језеро које се налази испод језера Јасхан и садржи преко осам милијарди кубних метара слатке воде.

Н

ајвећи псеуданцијум има Puya raimondii, боливијска бромелија чија цваст може бити широка 2,5 метра и висока 10 метара и садржи 8.000 издвојених цветова. Може проћи 150 година пре него што Puya raimondii процвета. Биљка потом умире.

гуана дише помоћ у плућа, а може провести 28 минута под водом без повратка на површину да удахне ваздух.

Ј

етра поларног медведа отровна је зато што садржи превише аскорбинске киселине.

СИМБИОЗА / 38


МОЗАИК

РЕДАКЦИЈА ПРЕПОРУЧУЈЕ „Матичне ћелије: алхемија 21. века“ Ана Станчић

Л

абораторија за експерименталну хематологију и матичне ћелије Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду представља изложбу „Матичне ћелије: алхемија 21. века“ посвећену најновијим научним сазнањима о матичним ћелијама, њиховом коришћењу у лечењу одређених обољења, као и здравственим ризицима који прате комерцијално доступне терапије. Изложба „Матичне ћелије: алхемија 21. века“ на атрактиван начин приказује да матичне ћелије заиста јесу посебне и драгоцене, али да нису „супер ћелије“ које лече све, како се често мисли. Посетиоци ће сазнати шта су матичне ћелије, у лечењу којих обољења се могу применити и у којим све смеровима иду истраживања из ове области. Биће представљен пут који једна терапија матичним ћелијама мора да прође, од лабораторије до клинике, као и да комерцијално доступне терапије могу бити опасне за здравље пацијената.

39 / СИМБИОЗА

На изложби ће, у моделу лабораторије за ћелијску културу, посетиоци моћи да виде матичне ћелије под микроскопом. Млађи посетиоци имаће прилику да уче кроз игру у којој ће састављати породице ћелија, као и да се едукују кроз игру „Замршено одрастање матичне ћелије“. Истраживачи из Института за медицинска истраживања одговараће на питања посетилаца. У оквиру изложбе 17. децембра у 18 ч. биће одржана предавања др Јелене Крстић, научног сарадника и др Дренке Тривановић, истраживача сарадника из Лабораторије за експерименталну хематологију и матичне ћелије Института за медицинска истраживања у Београду и проф. др Драгане Вујић, начелника Одељења за трансплантацију костне сржи са лабораторијом за криобиологију Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије “Др Вукан Чупић” са Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Свечано отварање изложбе је у понедељак 14. децембра са почетком у 18 ч. Изложбу ће отворити Бранимир Ацковић, координатор програмских активности Центра за промоцију науке.

Аутор изложбе: Лабораторија за експерименталну хематологију и матичне ћелије, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду Организатор: Музеј науке и технике – Београд Изложба је реализована захваљујући финансијској подршци пројектима промоције науке за 2015. годину Центра за промоцију науке.


МОЗАИК/

Истраживач крапинског прачовека

BIMLS 2016.

Милица Потребић

Организациони одбор BIMLS 2016

У

П

Галерији Природњачког музеја на Малом Калемегдану постављена је изложба посвећена Драгутину Горјановићу-Крамбергеру, једном од најпознатијих хрватских геолога, који је истражио налазиште крапинског прачовеканеандерталца у Крапини. Крапинско налазиште представља први палеонтолошки споменик природе у Хрватској и један је од најзначајнијих у Европи. На изложби је приказана реконструкција налазишта крапинског прачовека, људске кости и камено оруђе из палеолита, фосилни налази костију животиња из плеистоцена, геолошке карте, као и монографије и фотографије Драгутина Горјановића-Крамбергера. Изложба траје до 14. децембра, а улаз за студенте је бесплатан!

Хуманитарни концерт “Срце за Милошев осмех“ Невена Ковинић

У

оквиру хуманитарне акције “Срце за Милошев осмех“ у уторак, 15. децембра у СД „Карабурма“ одржаће се концерт. За Милоша певају: Партибрејкерси, Самостални Референти, Six Pack, Дејан Цукић, Никола Чутурило. Цена улазнице је 500 динара, a продајна места су СД “Карабурма”, Клуб студената технике и кaфе „Шикарица“. Број улазница је ограничен, набавите их на време. Дођите да заједно помогнемо Милошу!

озивамо вас на другу по реду Међународну београдску конференцију из области molecular life sciences за студенте свих нивоа студија. Повезивање младих и директна интеракција са врхунским и еминентним стручњацима из области науке и технологије, контакта са привредом и могућностима запослења у истој, презентовање научно-истраживачких пројеката на усменим и постер презентацијама, уз добро дружење, главни су циљеви ове конференције. Позивамо све студенте биологије, хемије, технолошких, медицинских, фармацеутских и других сродних наука да узму учешће на нашој конференцији и тиме унапреде своје стручно знање. Жељно вас очекујемо и позивамо да се пријавите! :)

Европско првенство у ватерполу

Пријем апстраката траје до 15. децембра 2015. године.

Бојан Петровић

Пријава учесника који се пријављују без рада је 25. јануар 2016. године.

Б

еоград ће од 10. до 23. јануара наредне године бити домаћин 32. по реду Европског шампионата у ватерполу. Србија у овај шампионат који се организује и у мушкој и у женској конкуренцији улази јако амбициозно као домаћин - биће одиграно укупно око сто мечева у “Комбанк Арени”, која ће за ову прилику бити прилагођена за ватерполо. Прилика је за све љубитеље овог спорта да уживају у спектаклу, а посебно ако се зна да је наш национални тим бранилац златне медаље из Будимпеште 2014.

СИМБИОЗА / 40


Decembar 2015, broj 16  

Studentski časopis, Simbioza, Biološki fakultet UB