Informator

БИОЛОШКИ

ФАКУЛТЕТ

ИНФОРМАТОР

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ Београд, Студентски трг 16 Е-пошта: dekanat@bio.bg.ac.rs Сајт факултета: http://www.bio.bg.ac.rs/ Сајт студената: http://biolozi.bio.bg.ac.rs/ Издавач Универзитет у Београду, Биолошки факултет За издавача Проф. др Јелена Кнежевић-Вукчевић, декан Главни и одговорни уредник Проф. др Славиша Станковић Информатор припремили Студентски парламент и Савез студената Биолошког факултета (шк. 2013/2014) Дизајн и прелом Душан Радојевић Тираж 1000 Фотографија са насловне стране: Ксенија Богдановић M74/2013 Прво место на фотоконкурсу "Природа у фокусу!"

Штампа Службени гласник, Лазаревачки друм 13-15, Београд

Деканат:

Седиште: Студентски трг 3/II Телефон: (+381 11) 2186-635 Факс: (+381 11) 2638-500 Е-пошта: dekanat@bio.bg.ac.rs Проф. др Јелена Кнежевић – Вукчевић, декан Е- пошта: jelenakv@bio.bg.ac.rs Проф. др Синиша Ђурашевић, продекан за наставу Е-пошта: sine@bio.bg.ac.rs Проф. др Жељко Томановић, продекан за науку и докторске студије Е-пошта: ztoman@bio.bg.ac.rs Проф. др Славиша Станковић, продекан за финансије Е-пошта: slavisas@bio.bg.ac.rs Весна Доловић, дипл. правник, секретар Факултета Е-пошта: vdolovic@bio.bg.ac.rs Милица Новаковић, студент продекан Е-пошта: milicanovakovic14@gmail.com Дино Мартинић, председник Студентског парламента Е-пошта: martinic.dino@gmail.com

Фотографије факултета: Марија Коњикушић

Студентска служба

Седиште: Студентски трг 16, у згради Хемијског факултета у приземљу Адреса: Студентски трг 16, 11000 Београд Марица Даниловић, шеф службе Е-пошта: marica@bio.bg.ac.rs Телефон: (+381 11) 2635-627

Институт за зоологију

Седиште: Студентски трг 3/II (степениште лево) Адреса: Студентски трг 16, 11000 Београд Проф. др Љубиша Станисављевић, управник Е-пошта: ljstanis@bio.bg.ac.rs

Институт за физиологију и биохемију

Седиште: Студентски трг 3/ II (степениште десно) Адреса: Студентски трг 16, 11000 Београд Проф. др Горан Брајушковић, управник Е-пошта: brajuskovic@bio.bg.ac.rs

Институт за ботанику и Ботаничка башта “Јевремовац” Седиште: Таковска 43, у Ботаничкој башти Адреса: Таковска 43, 11000 Београд Проф. др Петар Марин, управник Е-пошта: p.d.marin@bio.bg.ac.rs

400 НАЈБОЉИХ СВЕТСКИХ УНИВЕРЗИТЕТА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МЕЂУ

Универзитет је институција која се, са пуним правом, сматра једним од највећих доприноса народа Европе светском културном наслеђу.

Универзитет у Београду је државни универзитет. Уједно је најстарија и највећа високошколска установа у Србији. Обухвата тридесет један факултет, десет научних института и Универзитетску библиотеку. Делатности којима се бави, високо образовање и научно-истраживачки рад, су делатности од јавног интереса и одвијају се у оквирима утврђеним одговарајућим законским прописима.

Универзитет у Београду је спреман да задржи и унапреди своју позицију водеће високошколске установе у региону, адаптирајући се изазовима новог времена али истовремено и чувајући оно вредно у својој традицији, због чега је и препознатљив као прави национални бренд. На Шангајској листи, која од 2003. године рангира врхунске академске институције, Универзитет у Београду је заузео позицију од 301. до 400. места у извештају за 2013. годину.

Први пут, најстарији српски Универзитет рангиран је и у једном од научних поља - математици и то између 101. и 150. места на свету.

Управа Универзитета (Ректорат) смештена је у задужбини капетана Мише Анастасијевића, на Студентском тргу у Београду.

За више информација посетите званичан сајт Универзитета: http://www.bg.ac.rs/

БФ Информатор 2

ПОЗДРАВНА РЕЧ ДЕКАНА

БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

ЗАШТО СТУДИРАТИ БИОЛОГИЈУ НА БИОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ?

Проф. др Јелена КнежевићВукчевић, декан "Дипломе Биолошког факултета признате су свуда у свету, а многи наши студенти су афирмисани научници на најпознатијим универзитетима и научним центрима широм света. Тиме се Биолошки факултет посебно поноси. И зато, драги будући студенти Биолошког факултета, честитам вам што сте за свој животни позив изабрали биологију, најлепшу и најперспективнију природну науку. Позивам вас да своје време са нама искористите на најбољи начин: будите активни, будите радознали, размишљајте, питајте..."

ЈОСИФ ПАНЧИЋ, први Управник Ботаничког и Зоолошког кабинета 3

БФ Информатор

Биологија је наука XXI века и представља базичну науку за развој медицине, фармације, ветерине, пољопривреде, биотехнологије. Биолошки факултет Универзитета у Београду, са преко 160 наставника, сарадника и истраживача и преко 1600 студената, је највећа и најстарија високошколска установа биолошких наука у Србији и најзначајнији носилац биолошких истраживања у земљи. Образује стручњаке који раде у основним и средњим школама, на факултетима, научним институтима, медицинским установама, националним парковима, државној администрацији, као и у фармацеутској и прехрамбеној индустрији, пољопривреди, шумарству, водопривреди, заштити животне средине, итд.

Ако сте динамични и радознали, ако желите да будете најбољи наставник биологије, ако маштате да се бавите науком и изучавате огромну разноврсност живог света, задивљујуће облике адаптација и њихову еволутивну и еколошку повезаност, ако желите да заштитите нашу планету и обликујете њену будућност, ако цените традицију, искуство и знање, онда је Биолошки факултет Универзитета у Београду право место за вас.

ИСТОРИЈА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

Биолошки факултет Универзитета у Београду је најстарија и највећа високообразовна и научна институција биолошких наука у нашој земљи. Његова историја почиње 28. септембра 1853. године, када је Књаз Србије Александар Карађорђевић донео указ о оснивању Књажевско-Србског лицеја у Београду, где су у оквиру Јестествословнотехническог оделенија наука, поред осталих основани и Ботанички и Зоолошки кабинет. За њиховог управника постављен је Јосиф Панчић, потоњи ректор Велике школе и први председник Краљевско Српске академије у Београду, данашње Српске академије наука и уметности.

Прерастањем Лицеја у Велику школу 1863. године, универзитетска настава из биологије се најпре одвија у оквиру Техничког факултета, а од 1873. године у оквиру Ботаничког, Зоолошког и Физиолошког завода Природноматематичког одсека Филозофског факултета. У том периоду оснива се Ботаничка башта, најпре на обали Дунава, а 1889. године на данашњој локацији, на имању које Краљ Милан Обреновић поклања Великој школи, како би се по његовим речима „омладина ботаници учила“. 1898. године Ботанички завод, данас Институт за ботанику Биолошког факултета, сели се у Ботаничку башту где се и сада налази.

Нову етапу у процесу развоја биолошких наука препредставља прерастање Природно-математичког одсека Филозофског факултета у самостални Природно-математи-

чки факултет 1947. године, када Ботанички завод са Ботаничком баштом, Зоолошки завод и Физиолошки завод постају организационе јединице Одсека за биолошке науке. Даљим реорганизацијама долазимо до 1995. године, када Биолошки факултет постаје самостални факултет у оквиру Универзитета у Београду.

Током дуге историје, великани биологије, попут Јосифа Панчића, Ивана Ђаје, Синише Станковића, Душана Каназира, Радослава Анђуса и многих других, били су оснивачи београдских школа препознатљивих код нас и у свету: зоолошке, ботаничке, физиолошке, еколошке, молекуларно-биолошке и других, а њихови непосредни или посредни ученици, наставници Биолошког факултета, допринели су и даље доприносе развоју биологије у нашој земљи и њеној трансформацији у перспективну мултидисциплинарну науку каква је она данас.

БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ ДАНАС

Биолошки факултет чине три института (Институт за физиологију и биохемију, Институт за зоологију и Институт за ботанику и ботаничка башта „Јевремовац“) са 14 катедри, 10 центара, виваријумом и хербаријумском научном збирком, у којима се одвија настава и научноистраживачки рад. На факултету постоје и три библиотеке са бројним књигама и часописима, од којих су нека издања од непроцењиве вредности.

Наставници и сарадници факултета активно се баве научноистраживачким радом, кроз националне, међународне (FP, SCOPES, COST и др) и билатералне научне пројекте. Факултет сарађује са бројним научним институтима и сродним факултетима у земљи, као и са Националним парковима, Истраживачком станицом Петница, Српским биолошким друштвом, Центром за промоцију науке и низом здравствених институција и привредних организација. Факултет стимулише своје студенте да се што раније укључују у научно-истраживачки рад, кроз организацију Сајма науке, издвајање средстава за учешће студената на такмичењима из биологије и на пројектима Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“. Поред осталих активности, већ низ година организујемо и припремну наставу за полагање пријемног испита за упис на Факултет.

И поред скученог простора, Биолошки факултет нуди савремене услове за студирање, а компетентни наставници и добро опремељене вежбаонице, лабораторије и истраживачки центри, пружају студентима не само најновија биолошка знања, већ и широко поље научноистраживачког усмеравања од самог почетка студија. Кроз Центар за издавачку делатност и маркетинг, Факултет је штампао велики број уџбеника и практикума, тако да скоро сви предмети на основним студијама имају

одговарајући уџбеник. На Факултету постоје и студентске организације које се баве разним сферама студентских интересовања: од активности за побољшање студентског стандарда и услова студирања, преко научних и спортских такмичења, до учешћа у евалуацији и реформи студијских програма.

Сви студијски програми на Биолошком факултету реформисани су у складу са Болоњским принципима и конципирани су тако да поред најсавременијих општих знања из биологије, пружају и специфична знања из појединих ужих области, развијајући код студената истински академски интерес и компетенције. Поред четворогодишњих основних студија Биологија и једногодишњих мастер студија Биологија, Професор биологије, Молекуларна биологија и физиологија, Екологија и Професор екологије и заштите животне средине, на Факултету постоје и докторске студије Биологија, Молекуларна биологија и Екологија, као и једногодишње специјалистичке студије Микробиологија, Генетика и Имунобиологија са микробиологијом. Обимна теренска настава и истраживачки радови, који се одвијају широм земље, саставни су део прoграма великог броја курсева и пружају могућност студентима да се на најбољи начин и најнепосредније упознају са методама биолошких истраживања на терену, а захваљујући сарадњи са многим научним институцијама студенти могу да стекну истраживачко искуство и ураде завршне радове и докторате из практично свих области биологије.

Дипломе Биолошког факултета признате су свуда у свету, а многи наши студенти су афирмисани научници на најпознатијим универзитетима и научним центрима широм света. Тиме се Биолошки факултет посебно поноси.

И зато, драги будући студенти Биолошког факултета, честитам вам што сте за свој животни позив изабрали биологију, најлепшу и најперспективнију природну науку. Позивам вас да своје време са нама искористите на најбољи начин: будите активни, будите радознали, размишљајте, питајте. Не дозволите да са наставе одете а да вам нешто остане нејасно – нејасне ствари се тешко уче и брзо заборављају. Креирајте сами своје образовање: бирајте предмете, семинаре и пројекте који вас највише интересују. Учите вредно и са разумевањем. Научите прво оно главно, најважније, да то буде оквир у који ћете лако додавати детаље. Детаљи се временом заборављају, или их нова сазнања мењају, али најважније остаје за цео живот. Повезујте ново градиво са оним што сте већ научили, како из биологије, тако и из осталих природних наука. Тако ћете систематизовати своје знање и усвојити биолошки начин размишљања. Ја сам сигурна да успех неће изостати и да ћете са факултета изаћи пуни идеја и знања, са изграђеним академским вредностима и мноштвом нових пријатеља и колега. Срећно!

БФ Информатор 4

“

РЕКЛИ СУ О БЕОГРАДУ

"Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја када се цело претвори у један једини тмурни облак који, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану с прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од јесењих звезда у ројевима. Увек лепо и богато, као накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега што не би требало да буде. Али највећи раскош тога неба над Београдом, то су сунчеви заласци. У јесен и у лето они су пространи и јарки као пустињске визије, а зими пригушени тмастим облацима и рујним маглама. А у свако доба године врло су чести дани кад се огањ тога сунца које залази у равници, међу рекама под Београдом, одбије чак горе у високој куполи неба, и ту се преломи и проспе као црвен сјај по разасутој вароши. Тада сунчано руменило обоји за тренутак и најзабаченије углове Београда и одблесне у прозорима и оних кућа које иначе слабо обасјава.''

''Још понегде у Београду постоје тарабе, а уз

ИВО АНДРИЋ, писац и нобеловац

ИВО АНДРИЋ, писац и нобеловац

5

БФ Информатор

тарабе расте коров јаког, опорог мириса... Гугутка гугуче на грани дивље крушке, а залутали пољски миш бежи од страха или глади... Све то још постоји негде, у некој улици без имена и кући без броја...

Закачило се као чичак за ногавицу велеграда и путује временима и просторима којима не припада.''

ДУШАН РАДОВИЋ, песник и писац "Овај велики град био је, изгледа, одувек овакав: истрган, просут, управо као да никад не постоји, него вечно настаје, дограђује се и опоравља. С једног краја ниче и расте, а са другог вене и пропада. Увек се креће и таласа, никад не мирује и не зна шта је спокој и тишина. Град на две реке, на великом простору сапет ветровима."

САДРЖАЈ ОРГАНИЗАЦИОНА ШЕМА БФ 7 УВЕРЕЊЕ О АКРЕДИТАЦИЈИ 8 ИНСТИТУТ ЗА ЗООЛОГИЈУ 9 ИНСТИТУТ ЗА БОТАНИКУ И БОТАНИЧКА БАШТА "ЈЕВРЕМОВАЦ" 11 ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ И БИОХЕМИЈУ 14

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ 15

Студијски програм биологија 15

Студијски програм молекуларна

биологија и физиологија 18

Студијски програм екологија 21

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ 24

Студијски програм биологија 25

Студијски програм екологија 28

Студијски програм молекуларна

биологија и физиологија

30

Студијски програм професор биологије 33

Студијски програм професор

екологије и заштите животне средине 35

УСЛОВИ УПИСА НА СТУДИЈЕ 37 БОЛОЊСКА ДЕКЛАРАЦИЈА 39 СТУДИЈЕ ИЗВОДИ ИЗ СТАТУТА ФАКУЛТЕТА 41 СТУДЕНТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ 43 BRUCOSH VULGARIS 45

ТЕКСТОВИ ИЗ "СИМБИОЗЕ"

БИОЛОГИЈА – НАУКА О ЖИВОТУ

већ и заштити наше планете и обликовању њене будућности.

Од када постоји, човек покушава да одгонетне и разуме природу, посматра, испитује, објашњава, али што више открива тај загонетни мозаик, он постаје већи и тражи нова објашњења.

Биологија је једна о најдинамичнијих наука, која се стално и брзо развија. Биолошка знања која стичемо студирајући биологију нису значајна само за наше личне животе, већ и за укупно човечанство и живот на земљи.

Од како биолози проучавају живот људи су постали свесни задивљујуће разноврсности природе и међусобне повезаности човека са њом. Постало је свима јасно да имамо само једну планету коју деле сви организми, који на њој живе.

Захваљујући биолошким открићима живот људи постао је здравији, сигурнији, удобнији, али и изазовнији.

Биолошка сазнања нам омогућавају да објаснимо и разумемо биолошку разноврсност, задивљујуће облике адаптација на најразличитије услове средине и њихову еволутивну и еколошку повезаност. Истраживања у биологији су динамична. Свакодневно се у свету открива нешто ново, што не само да доприноси обогаћивању знања,

47

ЗАТО ЈЕ БИОЛОГИЈА БИЛА НАУКА XIX, XX И ОСТАЛА НАУКА XXI ВЕКА! МОЖЕМО ДА ИЗАБЕРЕМО ДА КОРАЧАМО КРОЗ ИЗАЗОВЕ И НЕПОЗНАТО И ЧЕКАМО ДА НАМ ДРУГИ ПРУЖЕ ОБЈАШЊЕЊА ИЛИ МОЖЕМО ДА ОДАБЕРЕМО ДА САМИ РАЗВИЈАМО РАЗУМЕВАЊЕ МОЗАИКА СТУДИРАЈУЋИ БИОЛОГИЈУ!

БФ Информатор 6

7

БФ Информатор Центар за ласерску микроскопију

Катедра за екологију и географију биљака Катедра за алгологију, микологију и лихенологију Ботаничка башта „Јевремовац“ Центар за генотоксикологију и екогенотоксикологију Центар за информације о биодиверзитету

Катедра за екологију и географију животиња

Катедра за биологију ћелија и ткива

Катедра за зоологију бескичмењака и ентомологију

Центар за биоспелеологију

Центар за биологију пчела

Центар за електронску микроскопију

Центар за генотипизацију риболовних ресурса

Центар за хуману молекуларну генетику

Катедра за микробиологију

Катедра за генетику и еволуцију

Финансијска служба

Центар за издавачку делатност и маркетинг

Катедра за биохемију и молекуларну биологију

Катедра за упоредну физиологију и екофизиологију

Катедра за физиологију биљака

Катедра за динамику развића животиња

Студентска служба

Катедра за општу физиологију и биофизику

Институт за физиологију и биохемију

Катедра за морфологију и систематику биљака

Институт за ботанику и Ботаничка башта "Јевремовац"

Катедра за морфологију, систематику и филогенију животиња

Институт за зоологију

Правна служба

Стручне службе

ДЕКАНАТ

ПРИПРЕМНА НАСТАВА ЗА УПИС НА ФАКУЛТЕТ

Биолошки факултет Универзитета у Београду, у периоду од фебруара до јуна месеца, организује припремну наставу из БИОЛОГИЈЕ за све заинтересоване ученике IV разреда средњих школа и гимназија, који планирају да конкуришу за упис на Биолошки факултет (првенствено) или полажу предмет БИОЛОГИЈА на класификационом испиту, ради уписа на неки други факултет.

Припремна настава се изводи суботом у просторијама Факултета. Сви заинтересовани могу да се пријаве Студентској служби Биолошког факултета (Студентски трг 16) након објављеног званичног обавештења о оджавању припремне наставе на званичном сајту Биолошког факултета.

Уплата у износу прописаном у званичном обавештењу о одржавању припремне наставе се врши на рачун Биолошког факултета број: 840-1814666-61 (доказ о уплати се предаје приликом пријављивања).

За све остале информације, позовите нас или дођите или посетите наш сајт bio.bg.ac.rs или сајт студената biolozi.bio.bg.ac.rs. Београд, Студентски трг 16. тел: 011 2635-627 ел.пошта: dekanat@bio.bg.ac.rs

БФ Информатор 8

ИНСТИТУТ ЗА ЗООЛОГИЈУ Текст: Проф. др Љубиша Станисављевић

Године 1853. у оквиру Лицеја је формиран Минералогически, ботанически и зоологически кабинет, у оквиру кога су курсеве из зоологије похађали студенти два факултета: Филозофског (Филозофијског) и Техничког. Катедру јестаствене историје и агрономије водио је др Јосиф Панчић. Предавао је Зоологију и још неколико „јестаствених“ предмета. То су биле прве институције које се могу сматрати основом из које је настао данашњи Институт за зоологију.

Касније, у оквиру новооснованог Природноматематичког одсека Филозофијског факултета, др Лазар Докић формира Зоолошки кабинет, који добија своје просторије у згради данашњег Капетан Мишиног здања на Студентском тргу. Од 1889. године Зоолошки кабинет налази се у оквиру Јестаствено-хемијског одсека Филозофског факултета, а функцију управника врши др Ђорђе Јовановић, лекар, који поред предавања, по први пут у наставу уводи и студентску праксу (заједно са др Војиславом Суботићем и др Миланом Јовановићем Батутом, др Ђорђе Јовановић ће касније дати нацрт организације будућих студија медицине на тек формираном Универзитету). Нови, осавремењени начин рада започиње са доласком првих биолога-зоолога школованих на Високој школи у Београду, који су се усавршавали на универзитетима ван Србије. Један од њих је био др Живојин Ђорђевић, који је наставу и науку организовао по угледу на најпознатије европске унивезитете тога времена. Поред опште зоологије, цитологије, хистологије и ембриологије, он по први пут уводи изучавање примењених наука (паразитологија, епидемиологија, рибарство, зоотехника). Уводи се и предмет из „Практичних вежбања и познавања микроскопских метода, техника и поступака”, који се изводио у оквиру прве биолошке истраживачко-научне лабораторије.

Почетком XX века формиран је Зоолошкофизиолошки (касније само Зоолошки) завод који улази у састав тек формираног Београдског Универзитета 1905. године. На жалост, Први светски рат је убрзо прекинуо све активности, велики број тадашњих студената и професора је мобилисан, а књижни фонд Зоолошког завода, као и стручне збирке, делимично су уништени. Захваљујући огромном залагању др Живојина Ђорђевића, али и нових наставника (међу којима је био и др Синиша Станковић), Завод је између два рата модернизован и уведене су нове области истраживања (хидробиологија, лимнологија), нове дисциплине (генетика, екологија), као и нови облици наставе. Наставне и научне активности су организоване у оквиру Катедре за зоологију. Осим за студенте, у згради на Студентском тргу 3, организују се и курсеви за млађе ученике, па чак и посебни семинари за старије слушаоце. Уводи се и пракса држања предавања из екологије не само студентима и стручној јавности, већ и обичном грађанству, што представља почетке првог организованог рада на популаризацији науке у Србији. Први управник, готово потпуно уништеног Зоолошког завода, након Другог светског рата био је др Синиша Станковић. Од 1947. године Зоолошки завод функционише у оквиру Биолошког одсека Природно-математичког факултета Универзитета у Београду.

9

БФ Информатор

Наредне, 1948. године се након вишеструких селидби поново враћа у реконструисану зграду на Студентском тргу 3 у Београду, где се и данас налази. Профил Зоолошког завода се битно мења и проширује, а његови чланови учествују у организовању других факултета и научних институција широм бивше Југославије, укључујући и формирање познате хидробиолошке станице на Охридском језеру. Организују се курсеви из предмета Упоредна морфологија и систематика инвертебрата, Упоредна морфологија и систематика хордата, Органска еволуција, Екологија и зоогеографија, који су се, уз осавремењавање садржаја и извесне измене у организацији градива, одржали све до данас. Постдипломске студије, у трајању од две године, ведене су 1956. године. Дипломирани биолози су се даље усавршавали из области екологије, зоопсихологије, ентомологије, пчеларства и динамике развића животиња.

На темељима првих фаунистичких, касније протозоолошких и ентомолошких истраживања Јосифа Панчића и Живојина Ђорђевића и њихових сарадника, озбиљнији научно-истраживачки рад у Зоолошком заводу започиње у првим деценијама након Другог светског рата. Под руководством др Синише Станковића, у тадашњем Заводу се одвија жива научна активност. Изучавање реликтне и ендемичне фауне, проблеми специјације, популационо-генетичка истраживања, зоосоциолошке студије, ембрионални ензиматски механизми, само су део научних активности којима су се бавили наставници и асистенти у овом периоду. Осим интензивног научноистраживачког рада, у Заводу се организују и дискусије у оквиру научних састанака, а остварују се и значајни контакти и везе са иностраним научним институцијама. Од 1960. године, одмах након оснивања Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, већина чланова Завода се укључују у истраживачке програме и пројекте Српске академије наука и уметности и других институција. Почетком 70-тих година XX века, започиње нова ера некадашњег Зоолошког завода, који мења назив у данашњи: Институт за зоологију. Институт представља једну од три функционалне јединице Одсека за биолошке науке у оквиру ПМФ-а. Долази до диференцијације научних дисциплина и њихове интеграције према сродности, па у том периоду у Институту функционишу четири катедре: Катедра за упоредну морфологију и систематику животиња (први шеф катедре је била проф. др Милика Пљакић), касније Катедра за морфологију и систематику и филогенију животиња (први шеф катедре је био проф. др Милоје Брајковић); Катедра за екологију и географију животиња, (први шеф катедре је био проф. др Максим Тодоровић); Катедра за динамику развића животиња (први шеф катедре је била проф. др Фредерика Микулић); Катедра за еволуцију, касније Катедра за еволуцију и генетику, а данас Катедра за генетику и еволуцију (први шеф катедре је био проф. др Павле Радоман).

Осим постојећих, на Институту су оформљене још две нове катедре: Катедра за биологију ћелија и ткива, од 2008. године (први шеф катедре је била проф. др Весна Коко) и Катедра за зоологију бескичмењака и ентомологију,

од 2010. године (први шеф катедре је проф. др Љубиша Станисављевић). Научни рад на Институту се одвија у оквирима следећих научних области: 1) Морфологија, систематика и филогенија животиња; 2) Биологија ћелије и ткива, 3) Биологија развића животиња; 4) Генетика и еволуција; 5) Екологија, биогеографија и заштита животне средине.

Наставници и сарадници Института за зоологију су укључени у текућем циклусу научноистраживачких пројеката (2011-2014), које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Они су ангажовани на 13 пројеката основних истраживања, 3 пројекта интегралних интердисциплинарних истраживања и 2 пројекта технолошког развоја. Руководиоци 4 пројекта основних истраживања и једног пројекта интегралних интердисциплинарних истраживања су наставници са Института за зоологију. Само у периоду 20062012, наставници и сарадници Института за зоологију су публиковали преко 400 радова са Science Citation Index (SCI) листе, од чега преко 150 радова у водећим међународним часописима (категорије М21 и М22, према категоризацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије).

У оквиру Института за зоологију налазе се научни центри: Центар за биологију пчела (руководилац проф. др Љубиша Станисављевић), Центар за биоспелеологију (руководилац проф. др Божидар Ћурчић), Центар за електронску микроскопију (руководилац проф. др Александра Кораћ), Центар за генотипизацију риболовних ресурса (руководилац проф. др Предраг Симоновић) и Центар за информације о биодиверзитету (ко-руководилац др Александар Ћетковић, доцент).

Чланови Института за зоологију проф. др Драгослав Маринковић, проф. др Марко Анђелковић су редовни чланови Српске академије наука и уметности, проф. др Никола Туцић је дописни члан Српске академије наука и уметности, док је проф. др Божидар Ћурчић инострани члан Бугарске академије наука. Институт за зоологију је од 2002. године седиште Српског Биолошког друштва, а у периоду 2002-2012. године чланови Института (проф. др Милоје Брајковић, проф. др Божидар Ћурчић и проф. др Жељко Томановић) су били председници Ентомолошког друштва Србије.

Након 2001. године комплетно је реновиран и опремљен део тзв. „таванског простора“, који је раније био коришћен за гајење и чување експерименталних животиња, при чему су Катедре добиле опремљене лабораторије за научно-истраживачки рад. На посебном простору на тераси у продужетку просторија деканата, измештене су расхладна комора и инкубатор за чување и гајење инсеката. У Институту је 2012. године, замењена стара и инсталирана савремена интернет мрежа, а такође функционише и интерна и eduroam „бежична“ интернет конекција.

Током 2002. године Катедре Института су добиле рачунарску опрему од Министарства науке и технологије. Школски микроскопи су комплетно замењени новим и савременијим у Великој (2003. године) и Малој сали (2005. године). У слушаоницама и библиотеци Института су инста-

лирани рачунари и видео-пројектори, добијени преко TEMPUS H.Е.R.B.S. пројекта (2006-2009) којим је руководила проф. др Гордана Цвијић, тадашњи декан Биолошког факултета. У периоду 2010-2012, адаптацијом дела ходника Института изграђене су две нове лабораторије: PCR лабораторија Института за зоологију, са комплетном опремом намењена за студенте мастер и докторских студија и лабораторија Центра за електронску микроскопију). Део простора некадашње „фотолабораторије“ је преуређен у лабораторију Центра за генотипизацију рибљих ресурса. Библиотека Института за зоологију поседује велики број вредних и веома ретких дела. Најстарија књига потиче из 1790. године (“Betrahtung uber die Natur”), а најстарија књига на српском језику је “Аналитички и систематски преглед животиња у Краљевини Србији, II део – Бескичмењаци” из 1883. године. Од формирања до данас, постоји стални тренд увећања броја библиографских јединица. Фонд се обнавља из средстава Факултета намењених унапређивању наставе, од научних пројеката, донацијама и сталној размени са другим институцијама. Библиотека Института за зоологију поседује 7814 књига, 12203 сепарата, 9709 научних часописа и 1165 дипломских радова. Библиотека је део КОБИСС система и тренутно у електронској бази поседује 2982 записа.

Управници и секретари Института за зоологију: др Синиша Станковић (1945 - 1955), др Симеун Грозданић (1956-1960), др Милика Пљакић (1961-1964), др Павле Радоман (1965-1973), др Максим Тодоровић (1973-1978), др Драгослав Маринковић (1978-1981), др Милоје Крунић (1981-1983), др Војислав Јовановић (1983-1985), др Максим Тодоровић (1985-1988), др Драгослав Маринковић (19881993), др Божидар Ћурчић (1993-2002), др Бригита Петров (2002-2009), др Предраг Симоновић (2009-2010), др Вера Николић (2011-2012), др Жељко Томановић (в. д.) (20122013), др Љубиша Станисављевић (2013- ).

БФ Информатор 10

ИНСТИТУТ ЗА БОТАНИКУ И БОТАНИЧКА БАШТА "ЈЕВРЕМОВАЦ" Текст: Проф. др Петар Марин

Институт за ботанику и Ботаничка башта „Јевремовац“, као центар развоја ботанике у Србији и региону, развија се интензивно, упркос релативно тешким материјалним условима у земљи. Од прославе претходног јубилеја (1998.), до данас, направљени су веома крупни помаци у решавању инфраструктурних питања, као и у развоју Института са научног и наставног аспекта.

Наставна и научна делатност у Институту за ботанику и Ботаничкој башти „Јевремовац“ стварује се кроз рад пет Катедара: Катедре за екологију и географију биљака, Катедре за морфологију и систематику биљака, Катедре за физиологију биљака, Катедре за алгологију, микологију и лихенологију и Катедре за микробиологију.

У оквиру студијских програма Биолошког факултета и великог броја основних, усмеравајућих и изборних предмета на основним, мастер и докторским студијама, ангажовано је више од 40 наставника и сарадника, од укупно 77 запослених чланова Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац”. Поред наставе за око 2.000 студената Биолошког факултета, чланови катедара обављају и научни рад из различитих научних области. Пре око две године успостављена је нова заједничка Лабораторија за молекуларну биологију (на око 75м2), чиме су се стекли солидни услови да се многи научници и млади истраживачи упуте у најсавременија истраживања биљака и са молекуларног аспекта. Формиран је и већи број катедарских лабораторија које се баве специфичним научним областима. Поред тога, катедре су у значајној мери свој кабинетски и лабораторијски простор опремиле најсавременијом опремом.

Научници Института учествују на реализацији већег броја националних и међународних пројеката. Научна активност је резултирала високом продуктивношћу, публиковањем великог броја радова у еминентним међународним часописима. Научници Института за ботанику су веома цитирани и препознатљиви у међународним научним круговима. Може се слободно рећи да постигнути резултати вишеструко премашују уложена средства, што се може тумачити великим ентузијазмом и жељом да се успостави и прошири међународна сарадња, као и да се одржи висок ниво квалитета науке.

У протеклих петнаест година, такође, веома много је рађено на побољшању услова рада у Институту за ботанику и Ботаничкој башти „Јевремовац“, што се може документовати реализацијом низа крупних пројеката. Неки пројекти су у току, а неки у завршној фази реализације.

У оквиру инфраструктурних пројеката, 2008. године је санирана и адаптирана Управна зграда. Извршена је адаптација поткровља које до тада није било у функцији и санација и реорганизација простора у приземљу зграде, чиме су добијени нови простори за наставу и за особље Института. Као један од приоритета у реорганизацији приземља било је смештање библиотеке у нови простор Управне зграде (након 100 година!). Библиотечки фонд је смештен у преуређени простор са централним грејањем. Иако просторно недовољни, због иначе хроничног недостатка простора за потребе Института, па и Биолошког факултета у целини, створени су, ипак, најбољи услови за

11 БФ Информатор

библиотеку од када је основана.

У поткровљу управне зграде највећи део простора опредељен је за Хербаријум, чиме је, по први пут у историји Института, обезбеђен адекватан простор за ову збирку од непроцењивог значаја. Не треба занемарити чињеницу да је Хербаријум био сведок бурних времена за 150 година постојања. Веома дуго је био смештен у неусловном простору. Започети су радови по Пројекту реконструкције парковског уређења, одводњавања кишних вода, хидрантске и противпожарне хидрантске мреже Ботаничке баште „Јевремовац“. Радови су започети 2012., а планира се наставак и завршетак у 2013. години. У оквиру пројекта треба да се реконструишу старе и изграде нове стазе кроз целу Ботаничку башту.

Након деценија ишчекивања, 2012. године започети су и послови на реализацији комплетне реконструкције старог стакленика и множаре. Средства за овај пројекат су обезбеђена од стране Европске Уније (из предприступних фондова). Не треба посебно подсећати колики је значај реконструкције ових објеката, не само за Институт него и за Биолошки факултет и Србију уопште. Познато је да множара није у функцији још од 2. Светског рата, пошто је тада делимично срушена, а сем мањих радова на њеној реконструкцији, осамдесетих година 20. века., касније није било било каквих улагања у њену реконструкцију. Ради се о објекту од око 220 м2, па ће након завршетка реконструкције, добијени простор у знатној мери олакшати рад на гајењу биљака, као и смештај особља и опреме. Велики стакленик, као најинтересантнији културни споменик у Ботаничкој башти, требало би да буде реконструисан до краја 2013. године. Тако ће поново у функцији бити стакленик чија ће укупна корисна површина бити око 650 м2 (од чега је око 90 м2 новоизграђеног простора).

Завршетак инфраструктурних пројеката у Ботаничкој башти „Јевремовац“ пружиће све неопходне предуслове да се интензивира рад на уређењу Ботаничке баште према највишим светским стандардима, и то не само у циљу визуелног улепшавања простора већ и да се интензивније и несметано ради на заштити и обогаћивању биљног фонда на радост љубитеља природе и ботанике и научника који су овој области посветили своју научну каријеру. Изградњом, реконструкцијом, санацијом и адаптацијом појединих објеката добијено је око 600 м2 новог пословног простора, што омогућује запосленима знатно повољније услове за рад, а чиме се, између осталог, добија и знатно већи број квадрата пословног простора Биолошког факултета, што је од значаја приликом акредитације факултета. Поред тога, омогућиће се реализација научних пројеката (националних и међународних), чиме ће се још боље повезати наши истраживачи са колегама из сродних иностраних институција. Такве активности ће позитивно утицати и на унапређење наставних процеса и програма, што је трајни циљ свих наставника и сарадника Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац“.

Збирка је била веома слабо одржавана и у извесној мери занемарена. У новије време, збирци се посвећује изузетно велика пажња, не само кроз обезбеђивање врху-

нских услова за њено смештање, већ и преко запошљавања сарадника који се искључиво баве Хербаријумом. То се показало као веома вредна инвестиција, која је допринела да се Хербаријум посећује не само од стране наших, већ и од великог броја иностраних научника, а с друге стране, да Хербаријум добије ниво и статус који одавно заслижује. Формирана је база података о општим и специфичним хербарским узорцима (Генерални, Панчићев и Катедарски хербар), што омогућује лаку доступност информација о хербарском материјалу за научне потребе.

Остатак простора у поткровљу (око 60 м2) додељен је пропорционално Катедрама Института. Новоформирани Хербаријумски и катедарски простор у поткровљу (око 160 м2), опремљен је средствима донатора, Института као и Катедара.

Треба напоменути да је први пут у историји Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац“ уведено даљинско грејање у скоро свим зградама (изузев зграда које користе Катедра за физиологију биљака и Катедра за морфологију и систематику биљака), као и у великом стакленику. На тај начин, наставници и сарадници су добили знатно условнији кабинетски и лабораторијски простор. Квалитетно грејање стакленика је од пресудног значаја за очување ретких и егзотичних биљака.

Након низа година кризе око публиковања часописа „Гласник Института за ботанику и Ботаничке баште Универзитета у Београду”, покренута је иницијатива за обнављање часописа. Часопис је преименован и данас излази под насловом Botanica Serbica. До сада се публиковано 7 бројева. У новоименованом часопису је публикован велики број радова, чији су аутори из Србије и иностранства.

Један од највећих приоритета управа факултета и Института, већ дужи низ година, је изградња зграде Биолошког факултета у Ботаничкој башти „Јевремовац“. Наиме, на габаритима зграда које су изграђене пре Другог светског рата, (а неке након рата, као што је монтажни објекат, колоквијално назван „барака“), још 1995. године започета је изградња такозване прве фазе Биолошког факултета, да би радови били заустављени већ 1997. године због низа проблема, пре свега, неадекватне пројектне документације. Од тада па до 2013. нису настављени радови на том изузетно важном пројекту. Ваља подсетити да је пројектом било предвиђено да се у тој згради обезбеди простор за слушаонице, вежбаонице и амфитеатар за потребе наставе, као и за кабинетски и лабораторијски рад за наставнике и сараднике три од укупно пет катедара Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац“.

Руководство Биолошког факултета и Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац“ чине велике напоре да се настави рад на препројектовању постојећег објекта и да се препројектовање зграде изврши у складу са новим потребама и захтевима, а то је обезбеђивање адекватног простора за зграду Биолошког факултета са свим неопходним ресурсима за одржавање наставе и науке. Поред тога, велики напори се улажу у прикупљање неопходне документације која претходи изради Главног пројекта и даљим неопходним корацима.

Ботаничка башта „Јевремовац“ је, као наставна јединица Биолошког факултета Универзитета у Београду, и научна и културна баштина у којој се налази научни центар ботаничких дисциплина у Србији. Због богатства и разноврсности биљака које у њој живе, као и због културноисторијског наслеђа, Ботаничка башта „Јевремовац“ је

1995. године проглашена као Споменик природе, а 2007. као културни споменик.

План управљања природног добра Ботаничка башта „Јевремовац“ доноси се периодично (на 5 или 10 година). Најновији План управљања за период 2011-2020. године, доноси се на основу Закона о заштити природе и Уредбе Владе Републике Србије о проглашењу Ботаничке баште “Јевремовац” за Споменик природе друге категорије 56 (од великог значаја) са посебним режимом (Службени гласник. бр. 23, стр. 777-778, год. ЛИ, 29.06.1995), и у складу са Условима заштите природе и израде Програма заштите и развоја Споменика природе Ботаничка башта “Јевремовац” (Завод за заштиту природе Србије, бр. 032247/4 од 14.12.1995. године).

У Ботаничкој башти се континуирано изводи неколико посебних програма заштите угрожених биљака. Њима је обухваћено око 20% од 330 међународно значајних, односно крајње угрожених биљних врста Србије. Интензивно се ради и на формирању банке семена тих врста, што ће омогућити њихово враћање на природна станишта са којих су ишчезле или је њихова бројност драстично смањена. Многе од ових врста се успешно гаје у самој Ботаничкој башти.

Ботаничку башту посећује велики број грађана из Београда, Србије као и из иностранства. Посебно треба истаћи многобројне организоване посете ученика основних и средњих школа из свих крајева Србије. Поред тога, У Ботаничкој башти се веома често организују различите културне и научне манифестације.

Што се тиче инфраструктуре, у новије време је реализован читав низ важних пројеката, који су предуслов за даљи развој Ботаничке баште и Института у целини. Тако су, после веома дугог времена након изградње, реконструисане ограда и капије Ботаничке баште, које су због дугогодишње употребе и неадекватне и нередовне заштите биле у веома лошем стању. Наведени пројекат је у потпуности финансиран средствима Секретаријата за комуналне и стамбене послове Града Београда.

Други, веома важан инфраструктурни пројекат је декоративно осветљење Ботаничке баште „Јевремовац“, који је, такође, реализован и финансиран од стране Града Београда.

Јапански врт је један од најатрактивнијих садржаја Ботаничке баште. Изграђен је 2004. године, и финансиран је од стране једне јапанске фондације. Крајем 2012. и почетком 2013. извршена је велика реконструкција простора Јапанског врта, посебно моста и језера. Један од веома важних реализованих пројеката је изградња аутоматског заливног система, који је финансиран од стране Министарства заштите животне средине. Тим системом је обезбеђено благовремено контролисано заливање Јапанског врта, Систематских парцела, платоа испред стакленика, као и неких парцела са претежно дрвенастим врстама. Овај систем се показао изузетно корисним, посебно у летњим месецима, чиме је обезбеђено да биљке буду увек довољно заливене.

Пројекат Систематске парцеле – Dicotyledones финансиран је од стране ЕФГ банке. Наиме, на простору од око 900 м2 формиране су парцеле за преко 400 врста, углавном зељастих, дикотиледоних биљака. Овај едукативни простор се стално допуњује новим биљним врстама и права је мала оаза зељастих дикотила са наших простора, која је веома посећена од стране посетилаца, посебно ученика из целе Србије и региона.

БФ Информатор 12

13 БФ Информатор

ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ И БИОХЕМИЈУ Текст: Проф. др Горан Брајушковић

Физиолошки завод (претеча нашег Института) основан је 1910. године а највећу заслугу за његово оснивање припада академику Ивану Ђаји (1884-1957). Научним открићима из области терморегулације и биоенергетике допринео је угледу Србије у свету а Катедра за физиологију и Физиолошки завод, под његовим руководством, постају препознатљиви у светској научној јавности као „Београдска физиолошка школа“. Успешан рад у Физиолошком заводу био је прекинут током Другог светског рата када је целокупна опрема, заједно за богатом библиотеком, страдала у пожару. По пензионисању проф. Ивана Ђаје, 1955. године, дугогодишњи управник Физиолошког завода и шеф Катедре за физиологију постаје проф. Радослав Анђус (1926-2003). Проф. Радослав Анђус сматра се утемељивачем модерне физиологије у Србији јер је његов научни рад обележио развој физиолошке науке у Србији у другој половини 20. века. Међу најзначајнијим открићима проф. Радослава Анђуса сматрају се они добијени током проучавања дубоке и екстремне хипотермије.

Године 1972., Физиолошки завод мења назив у Институт за физиологију и биохемију и од јединствене Катедре за физиологију формирају се три: Катедра за општу физиологију и биофизику, Катедра за упоредну физиологију и екофизиологију и Катедра за биохемију и молекуларну биологију. Први шеф новоформиране Катедре за упоредну физиологију и екофизиологију био је академик проф. Војислав Петровић један од оснивача екофизиолошке ендокринологије са посебним научним доприносом у области антиоксидативне заштите.

Исте године оснива се и нова студијска група Молекуларна биологија и физиологија, прва те врсте у бившој Југославији. Тако студије молекуларне биологије и физиологије у Београду постају треће самосталне студије ове врсте у Европи после оних у Енгелеској и Француској. Највећи допринос у оснивању нове студијске групе имао

је проф. Душан Каназир (1921-2009) који је био и први шеф новоформиране Катедре за биохемију и молекуларну биологију. Оснивач је и познате „Винчанске групе“ која се сматра пиониром истраживања из области молекуларних механизама експресије гена и генетичког инжињерства. Проф. Душан Каназир био је и дугогодишњи председник Српске академије наука и уметности.

Наставници нашег Института били су и оснивачи физиолошких и молекуларно-биолошких лабораторија у свим научним институтима Београда и Србије. Током сто година дуге историје, Институт за физиологију и биохемију изнедрио је бројне научнике који су своју научну каријеру наставили да граде широм света. Тај процес траје и данас. Од 1979. године до данас, Институтом су руководили: проф. Ана Савић (1979. - 1981.), проф. Мира Пашић (1981.-1987.), проф. Војислав Петровић (1987.-1989.), проф. Вукосава Давидовић (1989.-2002.), проф. Павле Анђус (2002.-2006.), проф. Надежда Недељковић (2006.-2009.) и проф. Гордана Цвијић (2009.-2012.).

Данас, у оквиру Института за физиологију и биохемији, функционишу и два центра: Центар за хуману молекуларну генетику и Центар за ласерску микроскопију. Центар за хуману молекуларну генетику (претходни назив Центар за примену и развој ПЦР-а) је прва лабораторија за хуману идентификацију на основу анализа молекула ДНК у Србији. Центар је 1997. године основала проф. Станка Ромац. Центар за ласерску микроскопију основан је 2004. године уз помоћ првог великог Европског пројекта Института чији је руководилац био проф. др Павле Анђус који од оснивања и руководи Центром.

У писању овог кратког историјата Института за физиологију и биохемију од велике помоћи био је текст „Развој физиолошких и биохемијских наука у Србији“ проф. Вукосаве Давидовић који је написан за симпозијум „145 година биологије и 25 година молекуларне биологије у Србији (1853.-1972.-1998.)“ који је одржан 1998. године.

БФ Информатор 14

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ - БИОЛОГИЈА

Студијски програм основних академских студија Биологија је четворогодишњи академски програм у обиму од 240 ЕСПБ, намењен образовању и оспособљавању студената за стручни и научни рад у области биологије. По завршетку студијског програма Биологија студенти стичу академски назив Дипломирани биолог и имају знања и вештине неопходне за рад у свим делатностима у којима се примењују знања из биологије.

Студије су организоване у складу са препорукама Универзитета у Београду које се ослањају на следеће Болоњске принципе: растерећене програме, једносеместралне предмете, и оптерећење студената у оквиру 40-то часовне радне недеље изражено кроз ЕСПБ.

Студијски програм има модуле Биологија, Молекуларна биологија и физиологија и Екологија, а састоји се од заједничких општеобразовних, теоријскометодолошких, научно-стручних и стручно-апликативних предмета који обезбеђују потребно знање из биологије као целине, предмета специфичних за поједине модуле и

изборних предмета заједничких за све студенте. Међу изборним предметима понуђени су и посебни стручноапликативни предмети за специјализовано тржиште рада.

Студијски програм дозвољава студентима мобилност између модула, чиме је обезбеђена проходност ка жељеном програму мастер академских студија. Постоји висок степен подударности програма основних студија биологије између факултета у Србији који је постигнут међусобном сарадњом у оквиру ТЕМПУС пројекта (JEP 40094-2005 — Higher Education Reform of Biological Sciences), што омогућава и мобилност на националном нивоу.

Студијски програм се изводи кроз различите облике теоријске и практичне наставе (предавања, вежбе, лабораторијске вежбе) теренски рад, семинаре, стручноистраживачке пројекте, колоквијуме, испите. Програмом није предвиђена израда завршног рада. Полагањем последњег испита студент стиче права која Закон предвиђа за завршене основне академске студије.

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ БИОЛОГИЈА Модул Врста студија Трајање студија Минимални број ЕСПБ поена

Сврха модула основних академских студија Биологија је да целовито образује кадар биолошког профила компетентан за рад у примарно биолошким лабораторијама различитих индустријских грана, као и у научно-истраживачким лабораторијама. Структура студијског програма обезбеђује да се кроз наставне садржаје опште-образовних и теоријско-методолошких предмета стекну основа знања из области природним наука која се у даљем току студија унапређују кроз групу научних и стручно-апликативних предмета. Стечене компетенције и вештине на овом нивоу студија представљају базу фундаменталних знања за наставак образовања на мастер академским студијама биолошког и сродних профила. Студент са завршеним основним академским студијама овог модула носи академски назив Дипломирани биолог.

Циљеви модула: По завршетку студија биологије формирају се стручњаци способни да раде у области индустрије, пољопривреде, медицине и сличним областима где су применљива знања из биологије, у развојним лабораторијама, у научно-истраживачким лабораторијама и заводима за заштиту природе.

15 БФ Информатор

БИОЛОГИЈА ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ (ОСАМ СЕМЕСТАРА) 240 ЕСПБ

Исходи модула: Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности: Способност анализе и синтезе; Способност примене стечених знања у пракси; Вештине за прикупљање и обраду информација; Способност размене информација, идеја, проблема и решења; Способност успешног тимског рада; Основне вештине употребе рачунара;

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности: Изграђена основна знања из области биологије; Практична примена стечених знања и потреба за даљим усавршавањем; Сакупљање, процењивање и интерпретација релевантних информација из различитих биолошких области; Формирање научно-заснованих и аргументованих судова; Разумевање задатака у оквиру посла; Способност ефикасне стручне комуникације у области биологије и сродних дисциплина.

ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ РЕД. БР.

СЕМЕСТАР

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21

1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 5

Општа хемија Основи биологије ћелија и ткива Алгологија Анатомија и морфологија бескичмењака Физика Биостатистика Органска хемија Анатомија и морфологија биљака Систематика и филогенија бескичмењака Изборни блок 1 Општа физиологија Анатомија и морфологија хордата Динамичка биохемија Изборни блок 2 Микологија Развиће животиња Физиологија животиња Систематика и филогенија биљака Основи молекуларне биологије Изборни блок 3 Генетика

6 7 5 7 5 5 6 7 7 5 6 7 7 5 5 7 6 7 6 4 7

22 23 24

5 5 5

Физиологија биљака Упоредна ембриологија животиња Систематика и филогенија хордата

7 5 7

25 26 27

5 6 6

Изборни блок 4 Микробиологија Биохемијска и молекуларна систематика биљака

5 7 5

28 29 30 31 32

6 6 6 7 7

Понашање животиња Човек и животна средина Изборни блок 5 Основи еволуционе биологије Екологија биљака

5 6 6 7 7

33 34 35 36 37 38 39 40

7 7 7 8 8 8 8 8

Екологија животиња Ендокринологија Изборни блок 6 Физиологија растења и развића биљака Биогеографија Педобиологија Принципи молекуларне и фенотипске еволуције Изборни блок 7

7 6 5 5 7 5 6 5

РЕД. БР.

ИЗБ. БЛОК

1 2

1 1

НАЗИВ ПРЕДМЕТА

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ НАЗИВ ПРЕДМЕТА Биоматематика Историја ботанике

ЕСПБ

ЕСПБ 5 5 БФ Информатор 16

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ РЕД. БР.

ИЗБ. БЛОК

3 4 5 1 2

1 1 1 2 2

Протозоологија Физичка хемија Философија природних наука Биологија ракова Биофизичке основе опште физиологије

5 5 5 5 6

3 4 5

2 2 2

Виши курс биологије ћелија Енглески језик 1 Животне заједнице слатководних бескичмењака

5 5 5

6 7 8 9 1 2

2 2 2 2 3 3

Зоологија водених бескичмењака са практикумом Стручно-истраживачки пројекат Хистологија органских система Цитологија и хистологија биљака Алголошки практикум Биологија пчела са пчеларством

5 3 6 5 4 4

3 4 5 6

3 3 3 3

Експерименталне методе у микологији Енглески језик 2 Ентомолошки практикум Јестиве и лековите гљиве

4 4 4 4

7 8 9 10

3 3 3 3

Основи геологије Стручно-истраживачки пројекат Ентомологија Улога гљива у биодеградацији

4 3 5 4

1 2 3 4 5 6 7

4 4 4 4 4 4 4

Ембриологија човека Ензимологија Основи хемоекологије животиња Педологија Секундарни метаболити биљака Стручно-истраживачки пројекат Упоредна ембриологија животиња

5 5 5 4 5 3 5

8 1

4 5

Форензичка ентомологија Биологија старења

5 6

2

5

Генетика развића

6

3

5

Екологија гљива

6

4

5

Експерименталне методе у физиологији биљака

6

5

5

Етноботаника и фитохемија

6

6

5

Молекуларна биологија прокариота

6

7

5

Основе генотоксикологије

6

8

5

Стручно-истраживачки пројекат

3

9

5

Увод у ихтиологију

6

10

5

Виши курс хистологије

5

11 1 2 3

5 6 6 6

Фотосинтеза Екологија човека са урбаном екологијом Имунобиологија Микробиолошки практикум

6 4 6 5

17 БФ Информатор

НАЗИВ ПРЕДМЕТА

ЕСПБ

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ РЕД. БР.

ИЗБ. БЛОК

НАЗИВ ПРЕДМЕТА

ЕСПБ

4 5 6 7 1 2

6 6 6 6 7 7

Молекуларни механизми преноса сигнала кроз ћелију Неуробиологија Основи екологије микроорганизама Стручно-истраживачки пројекат Генетика и екологија еволуционих процеса Еволуциона генетика човека

5 6 5 3 5 5

3 4

7 7

Ембриологија цветница Ендемична и реликтна педофауна Балканског полуострва

5 5

5 6 7 8 9 10

7 7 7 7 7 7

Микробиологија вода Микробиологија земљишта Мониторинг систем и биоиндикатори Основи медицинске генетике Основи системске биофизике Примењена ентомологија

5 5 4 5 6 5

11 12 13 14

7 7 7 7

Симбиоза биљака и гљива Стручно-истраживачки пројекат Теренски практикум 1 Хидроекологија

5 3 4 6

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ БИОЛОГИЈА Модул Врста студија Трајање студија Минимални број ЕСПБ поена

Модул основних академских студија Молекуларна биологија и физиологија је четворогодишњи академски програм, у обиму од 240 ЕСПБ, намењен образовању и оспособљавању студената за научно-истаживачки и стручни рад у области молекуларне биологије и физиологије. По завршетку основних академских студија модула Молекуларна биологија и физиологија студенти стичу академски назив Дипломирани биолог и имају интегрисано знање неопходно за научно-истраживачки и стручни рад у биолошким наукама, у медицини, фармацији, биотехнологији и другим областима. Студијски програм се изводи кроз различите облике теоријске и практичне наставе (предавања, вежбе, лабораторијске вежбе) студијски истраживачки рад, семинаре, стручноистраживачке пројекте, колоквијуме и испите.

Циљеви модула: Циљ модула Молекуларна биологија и физиологија је образовање високо стручног кадра који има целовито академско образовање и интегрисано познавањe и разумевањe молекуларнобиолошких и физиолошких аспеката биологије, као и специфичне компетенције неопходне за рад у појединим

МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ (ОСАМ СЕМЕСТАРА) 240 ЕСПБ ужим областима.

Исходи модула: Савладавањем модула Молекуларна биологија и физиологија студент стиче следеће опште способности: Анализе и синтезе знања о структури, организацији и функцији биолошких система на нивоима молекула, ћелије, јединке, популације; Овладавања сложеним и специфичним методама и процесима истраживања у молекуларној биологији и физиологији; Развоја критичког мишљења о биолошким појмова и молекуларно-биолошком и физиолошком приступу проблематици биолошких феномена; Примењује и проверава стечено знање кроз молекуларнобиолошки и физиолошки приступ решавању актуелних проблема савремене цивилизације; Развоја стручних вештина, комуникационих способности и одговорности, самосталног и тимског рада у мултидисциплинарном окружењу; Изграђене ставове биоетике.

БФ Информатор 18

ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ НАЗИВ ПРЕДМЕТА

РЕД. БР.

СЕМЕСТАР

ЕСПБ

1 2 3 4 5 6

1 1 1 1 1 2

Општа хемија Основи биологије ћелија и ткива Основи алгологије и микологије Зоологија бескичмењака Физичка хемија Биостатистика

6 7 5 7 5 5

7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21

2 2 2 2 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 5

Органска хемија Зоологија кичмењака Упоредна морфологија и систематика биљака Изборни блок 1 Општа физиологија Биофизичке основе опште физиологије Динамичка биохемија Хистологија органских система Изборни блок 2 Развиће животиња Физиологија животиња Експериментална биохемија Основи молекуларне биологије Изборни блок 3 Генетика

6 6 8 5 6 6 7 6 5 7 6 7 6 4 7

22 23 24

5 5 5

Физиологија биљака Принципи екологије Молекуларна генетика

7 6 8

25 26 27 28 29 30 31

5 6 6 6 6 7 7

Изборни блок 4 Микробиологија Молекуларна биологија еукариота Основи манипулисања генима Изборни блок 5 Основи еволуционе биологије Имунобиологија

5 7 8 6 6 7 6

32

7

Неуробиологија

6

33 34 35 36 37 38 39

7 7 8 8 8 8 8

Ендокринологија Изборни блок 6 Молекуларна биологија ћелије Молекуларна физиологија органских система Основи системске биофизике Принципи молекуларне и фенотипске еволуције Изборни блок 7

6 5 6 7 6 6 5

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ РЕД. БР.

ИЗБ. БЛОК

1 2 3

1 1 1

19 БФ Информатор

НАЗИВ ПРЕДМЕТА Биоматематика Историја ботанике Протозоологија

ЕСПБ 5 5 5

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ РЕД. БР.

ИЗБ. БЛОК

НАЗИВ ПРЕДМЕТА

ЕСПБ

4 5 1 2 3 4

1 1 2 2 2 2

Физика Философија природних наука Биологија ракова Виши курс биологије ћелија Енглески језик 1 Животне заједнице слатководних бескичмењака

5 5 5 5 5 5

5 6 7 1 2

2 2 2 3 3

Зоологија водених бескичмењака са практикумом Стручно-истраживачки пројекат Цитологија и хистологија биљака Алголошки практикум Биологија пчела са пчеларством

5 3 5 4 4

3 4 5 6

3 3 3 3

Експерименталне методе у микологији Енглески језик 2 Ентомолошки практикум Јестиве и лековите гљиве

4 4 4 4

7 8 9 10

3 3 3 3

Основи геологије Стручно-истраживачки пројекат Ентомологија Улога гљива у биодеградацији

4 3 5 4

1 2 3 4 5 6

4 4 4 4 4 4

Ембриологија човека Ензимологија Основи хемоекологије животиња Секундарни метаболити биљака Стручно-истраживачки пројекат Упоредна ембриологија животиња

5 5 5 5 3 5

7 1

4 5

Форензичка ентомологија Биологија старења

5 6

2

5

Генетика развића

6

3

5

Екологија гљива

6

4

5

Експерименталне методе у физиологији биљака

6

5

5

Етноботаника и фитохемија

6

6

5

Молекуларна биологија прокариота

6

7

5

Основе генотоксикологије

6

8

5

Стручно-истраживачки пројекат

3

9 10 11 1

5 5 5 6

Увод у ихтиологију Виши курс хистологије Фотосинтеза Микробиолошки практикум

6 5 6 5

2

6

Молекуларни механизми преноса сигнала кроз ћелију

5

3

6

Основи екологије микроорганизама

5

4

6

Стручно-истраживачки пројекат

3

1

7

Генетика и екологија еволуционих процеса

5

2 3

7 7

Еволуциона генетика човека Ембриологија цветница

5 5 БФ Информатор 20

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ РЕД. БР.

ИЗБ. БЛОК

НАЗИВ ПРЕДМЕТА

ЕСПБ

4

7

Ендемична и реликтна педофауна Балканског полуострва

5

5 6 7 8 9

7 7 7 7 7

Микробиологија вода Микробиологија земљишта Физиологија растења и развића биљака Основи медицинске генетике Примењена ентомологија

5 5 5 5 5

10 11

7 7

Симбиоза биљака и гљива Стручно-истраживачки пројекат

5 3

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ БИОЛОГИЈА Модул Врста студија Трајање студија Минимални број ЕСПБ поена

ЕКОЛОГИЈА ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ (ОСАМ СЕМЕСТАРА) 240 ЕСПБ

Moдул основних академских студија Екологија је студијски програм који траје четири године у обиму од 240 ЕСПБ. Сврха студијског програма је оспособљавање студената за научно-истраживачки и теренски рад.

По завршетку основних академских студија модула Екологија студенти добијају академски назив Дипломирани биолог и знање које служи као добра основа за рад и напредак у гранама конзервационе биологије, заштите животне средине, одрживог развоја, популационе екологије, бихеворалне екологије и другим областима. Студијски програм се изводи кроз облике теоријске и практичне наставе као што су предавања, вежба, лабораторијске вежбе, терени, потом кроз израду семинарских радова, писању стручно-истраживачких пројеката и кроз полагање колоквијума и испита.

Циљеви модула: Циљ модула Екологија је стварање високообразованог и стручног кадра који има комплетно академско знање и разумевање основних процеса у природним екосистемима и оспособљавање студената за проучавање угрожености, мерама заштите и очувања животне средине и природних екосистема, заснивајући се на синтези физичких, хемијских, биолошких

и геолошких димензија животне средине.

Исходи модула: Савладавањем модула Екологија студент стиче следеће способности: Способност успешног тимског као и индивидуалног рада; Способност анализе и синтезе знања о процесима који се одигравају како на нивоу јединке, тако и на нивоу популација и екосистема; Способност примене стечених знања у виду разних теренских истраживања, микроскопских испитивања и рада са различитим врстама организама; Способност повезивања чињеница из различитих дисциплина; Способност сакупљања и процењивања информација; Основне вештине рада и вршења анализа на компјутеру; Способност стручне комуникације у области екологије; Овладавање основним мерама проценивања стања и заштите животне средине; Способност проучавања и заштите биодиверзитета.

ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ НАЗИВ ПРЕДМЕТА

РЕД. БР.

СЕМЕСТАР

1 2 3 4 5 6

1 1 1 1 1 2

Општа хемија Основи биологије ћелија и ткива Алгологија Анатомија и морфологија бескичмењака Физика Биостатистика

6 7 5 7 5 5

7

2

Органска хемија

6

8

2

Анатомија и морфологија биљака

7

9

2

Систематика и филогенија бескичмењака

7

21 БФ Информатор

ЕСПБ

ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ РЕД. БР.

СЕМЕСТАР

НАЗИВ ПРЕДМЕТА

ЕСПБ

10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21

2 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 5

Изборни блок 1 Општа физиологија Анатомија и морфологија хордата Основи биохемије и молекуларне биологије Изборни блок 2 Микологија Развиће животиња Физиологија животиња Систематика и филогенија биљака Физичка географија Изборни блок 3 Генетика

5 6 7 7 5 5 7 6 7 6 4 7

22 23 24

5 5 5

Физиологија биљака Основи екологије Систематика и филогенија хордата

7 5 7

25 26 27 28 29 30 31 32

5 6 6 6 6 6 7 7

Изборни блок 4 Микробиологија Екологија биљака са екофизиологијом Загађивање и заштита животне средине Општа екологија животиња Изборни блок 5 Основи еволуционе биологије Популациона екологија животиња

5 7 6 4 6 6 7 4

33 34 35 36 37 38 39 40 41 42

7 7 7 7 8 8 8 8 8 8

Екологија вегетације Екологија човека са урбаном екологијом Педологија Изборни блок 6 Мониторинг систем и биоиндикатори Биогеографија Педобиологија Теренски практикум 1 Хидроекологија Изборни блок 7

5 4 4 5 4 7 5 4 6 5

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ РЕД. БР.

ИЗБ. БЛОК

1 2 3 4 1 2 3 4

1 1 1 1 2 2 2 2

НАЗИВ ПРЕДМЕТА Биоматематика Историја ботанике Протозоологија Философија природних наука Биологија ракова Виши курс биологије ћелија Енглески језик 1 Животне заједнице слатководних бескичмењака

ЕСПБ 5 5 5 5 5 5 5 5 БФ Информатор 22

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ РЕД. БР.

ИЗБ. БЛОК

5 6 7 1 2

2 2 2 3 3

Зоологија водених бескичмењака са практикумом Стручно-истраживачки пројекат Цитологија и хистологија биљака Алголошки практикум Биологија пчела са пчеларством

5 3 5 4 4

3 4 5 6

3 3 3 3

Експерименталне методе у микологији Енглески језик 2 Ентомолошки практикум Јестиве и лековите гљиве

4 4 4 4

7 8 9 10

3 3 3 3

Основи геологије Стручно-истраживачки пројекат Ентомологија Улога гљива у биодеградацији

4 3 5 4

1 2 3 4 5 6 1

4 4 4 4 4 4 5

Ембриологија човека Ензимологија Основи хемоекологије животиња Секундарни метаболити биљака Стручно-истраживачки пројекат Форензичка ентомологија Биологија старења

5 5 5 5 3 5 6

2

5

Генетика развића

6

3

5

Екологија гљива

6

4

5

Експерименталне методе у физиологији биљака

6

5

5

Етноботаника и фитохемија

6

6

5

Молекуларна биологија прокариота

6

7

5

Основе генотоксикологије

6

8

5

Стручно-истраживачки пројекат

3

9

5

Увод у ихтиологију

6

10

5

Виши курс хистологије

5

11 1 2 3 4 1

5 6 6 6 6 7

Фотосинтеза Микробиолошки практикум Молекуларни механизми преноса сигнала кроз ћелију Основи екологије микроорганизама Стручно-истраживачки пројекат Генетика и екологија еволуционих процеса

6 5 5 5 3 5

2 3 4

7 7 7

Еволуциона генетика човека Ембриологија цветница Ендемична и реликтна педофауна Балканског полуострва

5 5 5

5 6 7 8

7 7 7 7

Микробиологија вода Микробиологија земљишта Основи медицинске генетике Примењена ентомологија

5 5 5 5

9

7

Симбиоза биљака и гљива

5

10

7

Стручно-истраживачки пројекат

3

23 БФ Информатор

НАЗИВ ПРЕДМЕТА

ЕСПБ

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Мастер програм на Биолошком факултету, Универзитетау Београду по Болоњској конвенцији траје годину дана. Студент је обавезан да приликом уписа мастер године упише све предмете које жели да слуша и/или полаже у текућој школској години. Предмет који студент не упише приликом уписа мастер године, не постоји у електронском индексу и студент га не може реализовати ни на једном нивоу (предиспитне обавезе и завршни испит) текуће школске године.

Право на буџет остварују студенти који први пут уписују једногодишњи мастер, а на основу ранг листе која се прави према општем успеху и броју година студија на претходном школовању. Број укупних буџетских места на мастеру зависи од одлуке Министарства за текућу школску годину, а посебном одлуком Факултета се расподељује на студијске програме.

Буџетски студент је у обавези да у школској години упише најмање 60 ЕСПБ. Самофинансирајући студент је у обавези да у школској години упише најмање 37 ЕСПБ. Школарина за предмете који се уписују по први пут је 1333,33 динара за 1 ЕСПБ, што за 60 ЕСПБ износи 80.000 динара. Школарина за пренете предмете је 500 динара за 1 ЕСПБ. Изузетак од овог правила је Мастер рад који се плаћа само једанпут и његово евентуално преношење у наредну школску годину се не наплаћује. Студент је у обавези да уписане мастер студије заврши најкасније у року од две године.

Студент који заврши мастер академске студије стиче академски назив мастер, са назнаком звања другог степена мастер академских студија из одговарајуће области.

Мастер студије на Биолошком факултету могуће је уписати на пет основних студијских програма:

МАСТЕР БИОЛОГИЈА МАСТЕР ЕКОЛОГИЈА МАСТЕР МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА МАСТЕР ПРОФЕСОР БИОЛОГИЈЕ МАСТЕР ПРОФЕСОР ЕКОЛОГИЈЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Мастер рад

Мастер рад представља завршни рад студента у коме се он упознаје са специфичном научно-истраживачком методологијом у одређеној области биологије. Уз помоћ наставника студент формулише проблем, поставља хипотезу, конципира истраживачки приступ и бира одговарајуће методе истраживања. Самостално студент прикупља и обрађује релевантну литературу. Након обављеног истраживања, студент припрема завршни рад у форми која садржи следећа поглавља: Увод (теоријски

део), Материјал и методе, Резултати, Дискусија, Закључак, Списак литературе.

Након прегледа и оцене мастер рада од стране комисије коју именује Наставно-научно веће факултета, студент приступа јавној одбрани пред истом или проширеном комисијом.

Пријава мастер рада на упису године износи 30 ЕСПБ поена, а услов за његову одбрану су положени сви испити на мастер академским студијама.

Циљеви мастер рада су:

Оспособљавање студената за самосталану израду научно-истраживачког рада у одабраној области биологије;

Савладавање методологије истраживања;

Оспособљавање за решавање проблема, анализу и интерпретацију резултата;

Самостална презентација добијених резултата у форми мастер рада.

Исходи који се на крају одбране очекују код студента су:

Способност израде тематски конципираног истраживачког задатка у биологији применом адекватних метода;

Способност анализе и решавања проблема;

Способност научне интерпретације резултата;

Умеће самосталне презентације добијених резултата.

Методе извођења су:

Сакупљање и анализа литературе применом информационих технологија;

Теренско и/или лабораторијско истраживање;

Статистичка обрада резултата;

Консултације и дискусија резултата са наставником (менторска настава);

Писање и презентација (усмена одбрана) рада. Оцена мастер рада (максимални број поена 100) се врши на основу следећег:

ИЗРАДА РАДА ПИСАЊЕ РАДА ОДБРАНА РАДА

50 поена 20 поена 30 поена БФ Информатор 24

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ БИОЛОГИЈА

Студијски програм мастер академских студија Биологија је једногодишњи академски програм у обиму од 60 ЕСПБ, намењен образовању и оспособљавању студената за научно-истраживачки и стручни рад у области биологије. По завршетку студијског програма Биологија студенти стичу академски назив Мастер биолог и имају интегрисано знање неопходно за рад у области науке, индустрије, пољопривреде, медицине, итд.

Студијски програм има 16 изборних модула усмерених ка стицању додатних знања и вештина из појединих ужих области биологије, односно ка стицању проширених знања у односу на знање стечено на основним студијама. Модули се састоје од обавезних предмета који обезбеђују темељно знање из одређене биолошке области и изборних предмета заједничких за све студенте. Осим то-

Мастер модул АКВАТИЧНА ЗООЛОГИЈА БИОЛОГИЈА АЛГИ

га, студенти могу узети као изборне предмете обавезне предмете другог модула.

Студијски програм се изводи кроз различите облике теоријске и практичне наставе (предавања, вежбе, лабораторијске вежбе) теренски рад, студијски истраживачки рад, семинаре, стручно-истраживачке пројекте, колоквијуме, испите. Укупан број часова активне наставе на студијском програму износи 600.

Програмом је предвиђена израда завршног — Мастер рада, чијом одбраном студент стиче права која Закон предвиђа за завршене мастер академске студије.

На студијском програму „Биологија“, мастер академске студије могуће је уписати на шеснаест различитих модула (У табели су приказани и предмети који су условљавајићи за одређени модул):

Предмет 1 Биологија ракова

Предмет 2

Предмет 3

Увод у ихтиологију

Основи алгологије и микологије (МБФ) или Алгологија (БИО, ЕКО)

БИОЛОГИЈА ГЉИВА

Основи алгологије и микологије (МБФ) или Микологија (БИО, ЕКО)

БИОЛОГИЈА ЗЕМЉИШТА БИОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗАМА

Педобиологија

Развиће животиња

Микробиологија

Микробиолошки практикум

БИОЛОГИЈА РАЗВИЋА

Развиће животиња

Упоредна ембриологија животиња

БИОЛОГИЈА ЋЕЛИЈА СА ХИСТОЛОГИЈОМ Основи биологије ћелија и ткива

БИОФИЗИКА

Општа физиологија

Динамичка биохемија

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ФИЗИОЛОГИЈА

Физиологија животиња

Ендокринологија

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА И ПРИМЕЊЕНА БОТАНИКА

Анатомија и морфологија биљака

Систематика и Биохемијска и филогенија биљака молекуларна систематика биљака

ЗООЛОГИЈА БЕСКИЧМЕЊАКА И ЕНТОМОЛОГИЈА

Анатомија и морфологија бескичмењака

Систематика и филогенија бескичмењака

ИМУНОБИОЛОГИЈА

Имунобиологија

Биохемија

Основи молекуларне биологије

МОРФОЛОГИЈА, СИСТЕМАТИКА И ФИЛОГЕНИЈА ЗООЛОШКИХ ТАКСОНА

Систематика и филогенија хордата

Зоологија водених бескичмењака са практикумом

Анатомија и морфологија хордата

НЕУРОБИОЛОГИЈА ПРИМЕЊЕНА ГЕНЕТИКА

Општа физиологија

Неуробиологија

Генетика

Еволуциона биологија

ФИЗИОЛОГИЈА БИЉАКА

Физиологија биљака

Физиологија растења и развића биљака

25 БФ Информатор

Основи молекуларне биологије

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ БИОЛОГИЈА - обавезни и изборни предмети

Мастер модул

АКВАТИЧНА ЗООЛОГИЈА

Обавезни предмети

Изборни предмети

Гајење ракова у аквакултури

Протозоологија – виши курс

Зоологија малих водених екосистема

Хидробиолошки практикум

Рибарствена биологија Израда мастер рада

БИОЛОГИЈА АЛГИ

Алге стајаћих вода и текућица

Хидробиолошки практикум

Екологија алги

Алге као биоиндикатори у мониторингу површинских вода

Експерименталне методе у алгологији

Алге у биотехнологији

Израда мастер рада

БИОЛОГИЈА ГЉИВА

Екологија и диверзитет гљива

Лишајеви

Основи биохемије и генетике гљива

Примена гљива у биотехнологији

Физиологија гљива

Биологија јестивих и лековитих

Израда мастер рада

БИОЛОГИЈА ЗЕМЉИШТА

Биоспелеологија

Земљишна фауна Мириапода

Екологија земљишних микроорганизама Земљишна фауна Хелицерата Микробиолошка динамика земљишних процеса

Принципи екологије земљишта

Израда мастер рада

БИОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗАМА

Генетика бактерија и бактериофага

Биолошка активност секундарних метаболита биљака

Диверзитет и еволуција микроорганизама Експериментална имунобиологија Методе у микробиологији

Генотоксикологија

Израда мастер рада

БИОЛОГИЈА РАЗВИЋА

Развиће одабраног таксона

Поремећаји регулације развојних процеса животиња

Савремени експерименти у биологији развића животиња

Развојни механизми растења и регенерације

Срединска контрола развића животиња Израда мастер рада

БИОЛОГИЈА ЋЕЛИЈА СА ХИСТОЛОГИЈОМ

Методи у биологији ћелија и ткива

Основи патофизиологије

Одабрана поглавља из биологије ћелија Експериментална физиологија и ткива животиња и човека Одабрана поглавља упоредне хистологије

Биологија одабраног таксона 1 (ракови, рибе, водоземци, гмизавци)

Израда мастер рада

Биомедицинска екофизиологија Виши курс имунобиологије Молекуларна неуробиологија Биологија одабраног таксона 2 (ракови, рибе, водоземци, гмизавци)

БИОФИЗИКА

Биоенергетика

Биоинформатика

Биофизичка инструментација

Експериментална физиологија надражљивих ћелија

Мембранска биофизика

Молекуларна неуробиологија

Израда мастер рада

БФ Информатор 26

Мастер модул

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ФИЗИОЛОГИЈА

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА И ПРИМЕЊЕНА БОТАНИКА

Обавезни предмет

Изборни предмет

Експериментална физиологија животиња и човека

Биомедицинска екофизиологија

Експериментална физиологија надражљивих ћелија

Хематологија

Основи патофизиологије

Фармакодинамија

Израда мастер рада

Експериментална имунобиологија

Биологија маховина

Биолошка активност секундарних метаболита биљака

Експерименталне методе у ботаници

Примењена ботаника

Лековите биљке

Фитохемијски практикум

Израда мастер рада

ЗООЛОГИЈА БЕСКИЧМЕЊАКА Методе истраживања одабраног таксона И ЕНТОМОЛОГИЈА

Еволуциона историја бескичмењака

Морфологија и анатомија одабраног таксона

Земљишна фауна бескичмењака

Систематика и филогенија одабраног таксона

Мониторинг површинских вода на основу макрозообентоса

Израда мастер рада

ИМУНОБИОЛОГИЈА

Виши курс имунобиологије

Имунобиологија ткива и органа

Експериментална имунобиологија

Биоинформатика

Патолошки аспекти имунског одговора

Лабораторијски практикум

Израда мастер рада

МОРФОЛОГИЈА, СИСТЕМАТИКА И ФИЛОГЕНИЈА ЗООЛОШКИХ ТАКСОНА

Еволуција хордата

Биологија одабраног таксона 1 (ракови, рибе, водоземци, гмизавци)

Принципи зоолошке систематике и номенклатуре

Биологија одабраног таксона 2 (ракови, рибе, водоземци, гмизавци)

Еволуциона морфологија Израда мастер рада

НЕУРОБИОЛОГИЈА

Биологија понашања

Методе у неуронаукама

Виши курс неуробиологије

Молекуларна неуробиологија

Експериментална физиологија надражљивих ћелија

Биоинформатика

Израда мастер рада

ПРИМЕЊЕНА ГЕНЕТИКА

Адаптације на антропогене промене

Основи биотехнологије биљака

Виши курс медицинске генетике

Екологија микроорганизама

Принципи генетичких истраживања сложених особина

Генетичка основа оплемењивања организама

Израда мастер рада

Молекуларно-генетичке основе развића биљака Генотоксикологија Увод у форензичку генетику

ФИЗИОЛОГИЈА БИЉАКА

In vitro култура виших биљака

Екологија земљишних микроорганизама

Основи биотехнологије биљака

Методи у биологији ћелија и ткива

Физиологија стреса код биљака

Биоенергетика

Израда мастер рада

Биолошка активност секундарних метаболита биљака Молекуларно-генетичке основе развића биљака Фитохемијски практикум Фотоморфогенеза

27 БФ Информатор

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ЕКОЛОГИЈА

Студијски програм мастер академских студија Екологија је једногодишњи академски програм у обиму од 60 ЕСПБ, намењен образовању и оспособљавању студената за научно-истраживачки и стручни рад у области екологије и заштите животне средине. По завршетку студијског програма Екологија студенти стичу академски назив Мастер еколог и имају интегрисано знање неопходно за научно-истраживачки и стручни рад у науци, привреди, индустрији, пољопривреди, шумарству, заштити природе и другим областима.

Студијски програм има заједничку основу где студенти стичу проширена знања из екологије у односу на знање стечено на основним студијама и 4 изборна модула усмерена ка стицању додатних знања и вештина из појединих ужих области екологије. Модули се састоје од једног обавезног предмета који обезбеђује шире знање из одређене области екологије и изборних блокова заједничких за све студенте. Осим тога, студенти могу узети као изборне предмете обавезне предмете другог модула.

Особеност овог студијског програма је постојање Теренског практикума 2, односно терена из области екологије, биогеографије и заштите животне средине. Циљ овог предмета је да се студенти, кроз практичан рад, ближе упознају са низом теоријски обрађених садржаја, а посебно са основним елементима екосистемског и предео оног диверзитета централног Балкана, као једног од нај-

Мастер модул

значајнијих центара биодиверзитета у Европи, са неким правилностима дистрибуције и специфичностима флоре и фауне овог подручја, као и са општим принципима организације и реализације теренског рада. Теренска настава се одвија крајем другог семестра, у трајању од 10 дана, и студенти се тиме оспособљавају за свеобухватно сагледавање еколошких и биогеографских феномена у реалном природном окружењу, а посебно оних везаних за проблеме, потребе и могућности заштите природе и биодиверзитета Србије, као једног од најзначајних задатака будућих стручњака у овој области.

Студијски програм се изводи кроз различите облике теоријске и практичне наставе (предавања, вежбе, лабораторијске вежбе) теренски рад, студијски истраживачки рад, семинаре, стручно-истраживачке пројекте, колоквијуме, испите. Укупан број часова активне наставе на студијском програму износи 690.

Програмом је предвиђена израда завршног — Мастер рада, чијом одбраном студент стиче права која Закон предвиђа за завршене мастер академске студије.

На мастер студијама Екологије студенти могу да се определе за неки од четири модула: Екологија, Заштита животне средине, Екологија земљишта и Акватична зоологија. (У табели су приказани и предмети који су условљавајићи за одређени модул):

Предмет 1

Предмет 2

Предмет 3 Хидроекологија (ЕКО) или Систематика и филогенија бескичмењака (БИО)

АКВАТИЧНА ЗООЛОГИЈА

Eкологија биљака са екофизиологијом (ЕКО) или Екологија биљака (БИО)

Општа екологија животиња (ЕКО) или Екологија животиња (БИО)

ЕКОЛОГИЈА

Eкологија биљака са екофизиологијом (ЕКО) или Екологија биљака (БИО)

Општа екологија Биогеографија (ЕКО животиња (ЕКО) или или БИО) Екологија животиња (БИО)

ЕКОЛОГИЈА ЗЕМЉИШТА

Eкологија биљака са екофизиологијом (ЕКО) или Екологија биљака (БИО)

Општа екологија Педобиологија (ЕКО животиња (ЕКО) или или БИО) Екологија животиња (БИО)

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Eкологија биљака са екофизиологијом (ЕКО) или Екологија биљака (БИО)

Општа екологија животиња (ЕКО) или Екологија животиња (БИО)

Загађивање и заштита животне средине (ЕКО) или Човек и животна средина (БИО)

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ЕКОЛОГИЈА - обавезни и изборни предмети Мастер модул

ЗАЈЕДНИЧКА ОСНОВА

Обавезни предмети

Изборни предмети

Екосистеми Србије и Балканског полуострва Заштита биодиверзитета Теренски практикум 2

БФ Информатор 28

Мастер модул

Обавезни предмети

Изборни предмети

Основе географског информационог система Израда мастер рада

АКВАТИЧНА ЗООЛОГИЈА

Зоологија малих водених екосистема

Протозоологија – виши курс Хидробиолошки практикум Гајење ракова у аквакултури Рибарствена биологија Екологија микроорганизама Мониторинг површинских вода на основу макрозообентоса Екологија риба Стручно-истраживачка пракса

ЕКОЛОГИЈА ЗЕМЉИШТА

Принципи екологије земљишта

Екологија земљишних микроорганизама Земљишна фауна Хелицерата Микробиолошка динамика земљишних процеса Биоспелеологија Земљишна фауна Мириапода Субтерестрични екосистеми Стручно-истраживачка пракса

ЕКОЛОГИЈА

Глобална екологија и енергетика екосистема

Биолошка активност секундарних метаболита биљака Екологија алги Екологија и диверзитет гљива Екологија микроорганизама Екологија одабране адаптивне групе биљака Експерименталне методе у ботаници Примењена екологија Принципи екологије земљишта Физиолошка екологија биљака у условима стреса Фитохемијски практикум Флора Балканског полуострва Акватична ботаника Екологија и диверзитет бриофита Екологија риба Молекуларна екологија биљака Молекуларна екофизиологија биљака са биотехнологијом Стручно-истраживачка пракса

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Примењена екологија

Глобална екологија и енергетика екосистема Екологија алги Екологија и диверзитет гљива Екологија микроорганизама Еколошки аспекти просторног планирања Медицински аспекти заштите животне средине Правни аспекти заштите животне средине Примењена ботаника

29 БФ Информатор

Принципи екологије земљишта Технологија заштите животне средине Акватична ботаника Биоспелеологија Екологија и диверзитет бриофита Екологија риба Молекуларна екофизиологија биљака са биотехнологијом Мониторинг површинских вода на основу алги Стручно-истраживачка пракса

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА

Студијски програм мастер академских студија Молекуларна биологија и физиологија је једногодишњи академски програм у обиму од 60 ЕСПБ, намењен образовању и оспособљавању студената за научноистраживачки и стручни рад у области молекуларне биологије и физиологије. По завршетку студијског програма Молекуларна биологија и физиологија студенти стичу академски назив Мастер биолог – молекуларни биолог и физиолог и имају интегрисано знање неопходно за научно-истраживачки и стручни рад у биолошким наукама, у медицини, фармацији, биотехнологији и другим областима.

Студијски програм има 10 изборних модула усмерених ка стицању додатних знања и вештина из појединих ужих области молекуларне биологије и физиологије, односно ка стицању проширених знања у односу на

Мастер модул БИОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗАМА

знање стечено на дипломским студијама. Модули се састоје од обавезних предмета који обезбеђују темељно знање из одређене области молекуларне биологије и физиологије и изборних предмета заједничких за све студенте. Осим тога, студенти могу узети као изборне предмете обавезне предмете другог модула. Студијски програм се изводи кроз различите облике теоријске и практичне наставе (предавања, вежбе, лабораторијске вежбе) студијски истраживачки рад, семинаре, стручно-истраживачке пројекте, колоквијуме, испите. Укупан број часова активне наставе на студијском програму износи 600.

Програмом је предвиђена израда завршног Мастер рада, чијом одбраном студент стиче права која Закон предвиђа за завршене мастер академске студије.

Предмет 1 Микробиологија

Предмет 2

Предмет 3

Микробиолошки практикум

БИОЛОГИЈА ЋЕЛИЈА СА ХИСТОЛОГИЈОМ Основи биологије

Хистологија органских система

БИОФИЗИКА

Општа физиологија

Биофизичке основе Основи системске опште физиологије биофизике

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА БИОМЕДИЦИНА

Физиологија животиња

Ендокринологија

ГЕНЕТИЧКО ИНЖИЊЕРСТВО И БИОТЕХНОЛОГИЈА ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА БОТАНИКА

Динамичка биохемија

Основи молекулар- Молекуларна не биологије генетика

ИМУНОБИОЛОГИЈА

Имунобиологија

Биохемија

Основи молекуларне биологије

НЕУРОБИОЛОГИЈА

Општа физиологија

Неуробиологија

Биофизичке основе опште физиологије

ХУМАНА МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА

Основи молекуларне биологије

Молекуларна генетика

Молекуларна биологија еукариота

ФИЗИОЛОГИЈА И МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА БИЉАКА

Физиологија биљака

Физиологија растења Динамичка и развића биљака биохемија

ћелија и ткива

Молекуларна физиологија органских система

Упоредна морфологија и систематика биљака

БФ Информатор 30

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА - обавезни и изборни предмети Мастер модул

БИОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗАМА

Обавезни предмети

Изборни предмети

Генетика бактерија и бактериофага

Диверзитет и еволуција микроорганизама

Методе у микробиологији

Екологија микроорганизама

Екогенотоксикологија

Молекуларна биотехнологија

Израда мастер рада

Експериментална имунобиологија Молекуларна биологија малигне ћелије Биолошка активност секундарних метаболита биљака Молекуларни механизми резистенције на антибиотике

ИМУНОБИОЛОГИЈА

Виши курс имунобиологије

Имунобиологија ткива и органа

Експериментална имунобиологија

Биоинформатика

Патолошки аспекти имунског одговора

Методи у биологији ћелије

Израда мастер рада

БИОФИЗИКА

Биоенергетика

Биоинформатика

Биофизичка инструментација

Експериментална физиологија надражљивих ћелија

Мембранска биофизика

Молекуларна неуробиологија

Израда мастер рада

НЕУРОБИОЛОГИЈА

Биологија понашања

Методе у неуронаукама

Виши курс неуробиологије

Молекуларна неуробиологија

Експериментална физиологија надражљивих ћелија

Биоинформатика

Израда мастер рада

БИОЛОГИЈА ЋЕЛИЈА И ТКИВА Молекуларна хистологија

Молекуларна биотехнологија

Одабрана поглавља биологије ћелије

Основи патофизиологије

Одабрана поглавља хистологије

Виши курс имунобиологије

Израда мастер рада

Патолошки аспекти имунског одговора Молекуларна неуробиологија Молекуларна основа хуманих болести

ГЕНЕТИЧКО ИНЖИЊЕРСТВО И БИОТЕХНОЛОГИЈА

Молекуларна биологија биљака

Генетика бактерија и бактериофага

Молекуларна биотехнологија

Методе у микробиологији

Молекуларни механизми резистенције на антибиотике

Експериментална физиологија животиња и човека

Израда мастер рада

Молекуларна хистологија Одабрана поглавља биологије ћелије Одабрана поглавља хистологије Биоенергетика Биофизичка инструментација Мембранска биофизика Биоинформатика Експериментална физиологија надражљивих ћелија Молекуларна неуробиологија Екогенотоксикологија Основи патофизиологије Хематологија

31 БФ Информатор

Биомедицинска екофизиологија Фармакодинамија Експерименталне методе у ботаници Молекуларна биологија малигне ћелије Молекуларна основа хуманих болести Лековите биљке Фитохемијски практикум Примењена ботаника Биологија маховина Виши курс имунобиологије Биолошка активност секундарних метаболита биљака Експериментална имунобиологија Патолошки аспекти имунског одговора Имунобиологија ткива и органа Методи у биологији ћелије Биологија понашања Виши курс неуробиологије Методе у неуронаукама Метаболизам биљака Молекуларна биологија биљака Трансдукција светлосних сигнала код биљака Увод у молекуларну дијагностику хуманих болести In vitro култура виших биљака Физиологија стреса код биљака

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА БИОМЕДИЦИНА

Експериментална физиологија животиња и човека

Молекуларна биологија малигне ћелије

Основи патофизиологије

Молекуларна биотехнологија

Хематологија

Фармакодинамија

Израда мастер рада

Молекуларни механизми резистенције на антибиотике Биомедицинска екофизиологија Молекуларна основа хуманих болести

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА БОТАНИКА Експерименталне методе у ботаници

Биолошка активност секундарних метаболита биљака

Лековите биљке

Примењена ботаника

Фитохемијски практикум

Биологија маховина

Израда мастер рада

ФИЗИОЛОГИЈА И МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА БИЉАКА

Метаболизам биљака

Методе у микробиологији

Молекуларна биологија биљака

Биоенергетика

Трансдукција светлосних сигнала код биљака

Биолошка активност секундарних метаболита биљака

Израда мастер рад

Фитохемијски практикум Молекуларна биотехнологија In vitro култура виших биљака Физиологија стреса код биљака

БФ Информатор 32

ХУМАНА МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА

Молекуларна биологија малигне ћелије

Молекуларна биологија биљака

Молекуларна основа хуманих болести

Молекуларна биотехнологија

Увод у молекуларну дијагностику хуманих болести

Молекуларни механизми резистенције на антибиотике

Израда мастер рад

Биологија понашања Виши курс неуробиологије Експериментална физиологија надражљивих ћелија Методе у неуронаукама Молекуларна неуробиологија Биоинформатика Виши курс имунобиологије Експериментална имунобиологија Патолошки аспекти имунског одговора Имунобиологија ткива и органа Методи у биологији ћелије Експериментална физиологија животиња и човека Основи патофизиологије Хематологија Биомедицинска екофизиологија Фармакодинамија

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРОФЕСОР БИОЛОГИЈЕ

На мастер академским студијама Професор биологије, студенти се на професионално квалитетан начин обучавају за наставнички позив. У реалним условима (основна и средња школа) врши се континуирана вишемесечна обука која их оспособљава за реализацију свих фаза наставног процеса биологије (препаративна, оперативна и верификативна фаза). Школска пракса се реализује у ОШ "20 Октобар" (Нови Београд) и Осмој Београдској гимназији.

У реализацији овог мастер програма учествују: одговорни наставник: проф. др Јелена Станисављевић; сарадник у реализацији истраживања у настави (методички оквир наставних предмета): Драган Ђурић; сарадници у реализацији школске праксе: Маринела Ивановић и Љиљана Орландић.

Методичари наставе биологије који реализују овај програм су лиценцирани професори биологије. Поседују вишегодишње радно искуство у школи (што их превасходно квалификује да буду методичари), али и бројне научне радове у домаћим и озбиљним страним научним часописима. Ово гарантује да ће студенти будући професори биологије имати праву подршку и одговоран систем поучавања у циљу развијања њихових компетенција за наставнички позив.

Опис структуре и садржаја студијског програма са методама извођења наставе: Студијски програм мастер академских студија Професор биологије је једногодишњи академски програм, у обиму од 60 ЕСПБ, на-

33 БФ Информатор

мењен образовању и оспособљавањудипломираних студената биологије за стручни рад у области наставе биологије. По завршетку студијског програма Професор биологије студенти стичу академски назив Мастер професор биологије и имају знања и вештине неопходне за рад у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама.

За упис на студије могу конкурисати лица са завршеним академским студијама првог степена у обиму од најмање 240 ЕСПБ и лица са завршеним академским студијама првог степена у обиму од најмање 180 ЕСПБ и завршеном првом годином двогодишњих академских студија другог степена (мастер) у обиму од најмање 60 ЕСПБ, односно лица којa су у претходном школовању стекла академски назив дипломирани биолог. Редослед кандидата на коначној ранг листи утврђује се на основу правила утврђених на нивоу Универзитета у Београду.

Студије су организоване у складу са препорукама Универзитета у Београду, које се ослањају на Болоњске принципе, са једносеместралним предметима, реорганизованим програмима, узимањем у обзир укупног оптерећења студената у току школске године и 40-то часовне радне недеље, израженим кроз ЕСПБ. 1 ЕСПБ је једнак 30 сати укупних активности студента.

Студијски програм се састоји од обавезних и изборних предмета који обрађују психолошко-педагошкометодичке садржаје (30 ЕСПБ) и поједине уже области биологије које се обрађују у школама.

Програм се изводи кроз различите облике теоријске и практичне наставе (предавања, лабораторијске вежбе), студијски истраживачки рад, менторски рад, семинаре, колоквијуме, испите. Укупан број часова активне наставе на студијском програму износи 600.

Студијским програмом је предвиђена школска пракса у вредности 6 ЕСПБ и израда завршног мастер рада. Одбраном завршног рада студент стиче права која Закон предвиђа за завршене мастер академске студије.

Сврха студијског програма мастер академских студија Професор биологије је формирање стручњака биолошког профила са специфичним знањима неопходним за рад са ученицима у основним и средњим школама. Реализује се кроз једногодишњи програм чија структура обезбеђује да се кроз садржаје обавезних и изборних предмета стекну одговарајућа психолошкопедагошко-методичке компетенције и знања из појединих ужих области биологије које се обрађују у школама. Студијски програм је усмерен ка пружању специфичних знања и вештина и развијању интегрисане компетенције у области наставе биологије. Кроз студијски програм студенти уче да на одговарајући начин користе претходно стечена и нова знања из биологије и пренесу их ученицима на начин примерен њиховом узрасту и претходном знању, као и да стекну и искористе психолошко-педагошко-методичке компетенције за развијање позитивног става ученика према учењу, интересовања за биолошке феномене и способности да их примене у свакодневном животу. Савлађивањем студијског програма студенти развијају креативан став према теорији и пракси наставе биологије, сагледавају значај и место научних података у настави биологије и постају способни да их користе и преносе на ученике.

Циљ студијског програма мастер академских студија Професор биологије је да пружи целовито академско психолошко-педагошко-методичко образовање

за наставу биологије, као и специфично познавање и разумевање ужих области биологије које се обрађују у школама.

На студијском програму студент развија способности за анализу и синтезу знања из биологије, овладава савременим психолошко-педагошким и методичким знањима и вештинама неопходним за активну и интерактивну наставу биологије, развија разумевање процеса учења и постаје способан да самостално конципира и изведе теоријску наставу и практичне огледе и вежбе. Осим обавезних курсева, а на основу сопствених потреба у струци и стечених знања, студент бира и савлађује изборне курсеве на којима стиче продубљена знања из ужих области биологије које су предвиђене наставним програмима у школама. Поред тога, студент стиче способности за примену нових информационих технологија и нових методичких приступа у настави биологије и овладава вештинама њиховог прилагођавања способностима и потребама ученика.

Савладавањем студијског програма студент развија академске вредности и етичке ставове у односу на себе, колеге, ученике, средину и друштво.

Исход процеса учења на студијском програму мастер академских студија Професор биологије је стручњак који поседује интегрисано биолошко знање и проширена и продубљена специфична биолошка знања у односу на знање стечено на дипломским академским студијама, као и психолошко-педагошко-методичко знање и вештине неопходно за успешну наставу биологије.

Мастер професор биологије је високо компетентан и стручан за наставу биологије у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама, као и у институцијама које се баве планирањем, организацијом и контролом образовног процеса на нивоу основних и средњих школа. Поред тога, он је компетентан за рад у институцијама за развој и извођење неконвенцијалних и огледних образовних програма у својој области.

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРОФЕСОР БИОЛОГИЈЕ - обавезни и изборни предмети

Мастер модул

ПРОФЕСОР БИОЛОГИЈЕ

Обавезни предмети

Изборни предмети

Еколошки, здравствени и социјални аспекти биолошког образовања и васпитања

Лековите биљке и самоникло шумско воће

Методика наставе биологије

Гљиварство

Педагогија

Ембриологија човека

Психологија учења и наставе

Примењена ентомологија

Савремена наставна технологија у настави биологије

Рибарствена биологија

Школска пракса

Анатомија и физиологија човека

Школски огледи и вежбе у настави биологије

Биологија пужева

Израда мастер рада

Биологија пчела са пчеларством Украсне биљке Хидроекологија Изборни блок 1 Изборни блок 2

БФ Информатор 34

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРОФЕСОР ЕКОЛОГИЈЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

На мастер академским студијама - професор екологије и заштите животне средине студенти се на професионално квалитетан начин обучавају за реализацију наставе еколошког оквира наставних предмета, односно за реализацију дидактичких модела на еколошким програмским садржајима. У реалним условима (основна и средња школа) врши се континуирана вишемесечна обука која их оспособљава за реализацију свих фаза наставног процеса (препаративна, оперативна и верификативна фаза). Школска пракса се реализује у ОШ "20 Октобар" (Нови Београд) и Осмој Београдској гимназији.

У реализацији овог мастер програма учествују: одговорни наставник: проф. др Јелена Станисављевић; сарадник у реализацији истраживања у настави (методички оквир наставних предмета): Драган Ђурић сарадници у реализацији школске праксе: Маринела Ивановић и Љиљана Орландић.

Методичари наставе који реализују овај програм су лиценцирани професори биологије. Поседују вишегодишње радно искуство у школи (што их превасходно квалификује да буду методичари), али и бројне научне радове у домаћим и озбиљним страним научним часописима. Ово гарантује да ће студенти будући професори екологије и еколошког оквира наставних предмета имати праву подршку и одговоран систем поучавања у циљу развијања њихових компетенција за наставнички позив.

Студијски програм мастер академских студија Професор екологије и заштите животне средине је једногодишњи академски програм, у обиму од 60 ЕСПБ, намењен образовању и оспособљавању мастер студената за стручни рад у области наставе екологије. По завршетку студијског програма Професор екологије и заштите животне средине студенти стичу академски назив Мастер професор екологије и имају знања и вештине неопходне за рад у средњим стручним школама.

За упис на студије могу конкурисати лица са завршеним академским студијама првог степена у обиму од најмање 240 ЕСПБ и лица са завршеним академским студијама првог степена у обиму од најмање 180 ЕСПБ и завршеном првом годином двогодишњих академских студија другог степена (мастер) у обиму од најмање 60 ЕСПБ, односно лица којa су у претходном школовању стекла академски назив дипломирани биолог. Редослед кандидата на коначној ранг листи утврђује се на основу правила утврђених на нивоу Универзитета у Београду.

Студије су организоване у складу са препорукама Универзитета у Београду, које се ослањају на Болоњске принципе, са једносеместралним предметима, реорганизованим програмима, узимањем у обзир укупног оптерећења студената у току школске године и 40-то часовне радне недеље, израженим кроз ЕСПБ. 1 ЕСПБ је једнак 30 сати укупних активности студента.

Студијски програм се састоји од обавезних и изборних предмета који обрађују психолошко-педагошкометодичке садржаје (30 ЕСПБ) и поједине уже области екологије које се обрађују у школама. Програм се изводи кроз различите облике теоријске и практичне нас-

35 БФ Информатор

таве (предавања, лабораторијске вежбе), студијски истраживачки рад, менторски рад, семинаре, колоквијуме, испите. Укупан број часова активне наставе на студијском програму износи 600.

Студијским програмом је предвиђена школска пракса у вредности 6 ЕСПБ и израда завршног мастер рада. Одбраном завршног рада студент стиче права која Закон предвиђа за завршенемастер академске студије.

Сврха студијског програма мастер академских студија Професор екологије и заштите животне средине је формирање стручњака еколошког профила са специфичним знањима неопходним за рад са ученицима у средњим школама.

Сврха студијског програма мастер академских студија Професор екологије и заштите животне средине се остварује кроз једногодишњи програм чија структура обезбеђује да се кроз садржаје обавезних и изборних предмета стекну одговарајућа психолошко-педагошкометодичке компетенције и знања из појединих ужих области екологије које се обрађују у школама. Студијски програм је усмерен ка пружању специфичних знања и вештина и развијању интегрисане компетенције у области наставе екологије. Кроз студијски програм студенти уче да на одговарајући начин користе претходно стечена и нова знања из екологије и заштите животне средине и пренесу их ученицима на начин примерен њиховом узрасту и претходном знању, као и да стекну и искористе психолошко-педагошко-методичке компетенције за развијање позитивног става ученика према учењу, интересовања за еколошке феномене и способности да их примене у свакодневном животу. Савлађивањем студијског програма студенти развијају креативан став према теорији и пракси наставе екологије и заштите животне средине, сагледавају значај и место научних података у настави и постају способни да их користе и преносе на ученике.

Циљ студијског програма мастер академских студија Професор екологије и заштите животне средине је да пружи целовито академско психолошкопедагошко-методичко образовање за наставу екологије и заштите животне средине, као и специфичнопознавање и разумевање ужих области екологије које се обрађују у школама.

На студијском програму студент развија способности за анализу и синтезу знања из екологије, овладава савременим психолошко-педагошким и методичким знањима и вештинама неопходним за активну и интерактивну наставу, развија разумевање процеса учења и постаје способан да самостално конципира и изведе теоријску наставу, наставу у природи и практичне огледе и вежбе. Поред тога, студент стиче способности за примену нових информационих технологија и нових методичких приступа у настави екологије и овладава вештинама њиховог прилагођавања способностима и потребама ученика.

Савладавањем студијског програма студент развија академске вредности и етичке ставове у односу на себе, колеге, ученике, средину и друштво.

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРОФЕСОР ЕКОЛОГИЈЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ - обавезни и изборни предмети Мастер модул

Обавезни предмети

Изборни предмети

Еколошки, здравствени и социјални аспекти Екосистеми Србије и Балканског ПРОФЕСОР ЕКОЛОГИЈЕ И полуострва ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ биолошког образовања и васпитања Методика наставе биологије

Екологија и диверзитет гљива

Педагогија

Екологија микроорганизама

Психологија учења и наставе

Екологија алги

Савремена наставна технологија у настави биологије

Медицински аспекти заштите животне средине

Школска пракса

Заштита биодиверзитета

Школски огледи и вежбе у настави биологије

Технологија заштите животне средине

Израда мастер рада

Примењена екологија Основе екогенотоксикологије Физиолошка екологија биљака у условима стреса Акватична ботаника Екологија и диверзитет бриофита Екологија риба Мониторинг површинских вода на основу алги Теренски практикум 1 Теренски практикум 2 Хидроекологија Изборни блок 1 Изборни блок 2

БФ Информатор 36

УСЛОВИ УПИСА НА ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Универзитет у Београду, Биолошки факултет уписаће у прву годину основних академских студија школске укупно 230 студената и то:

Студијски програм: БИОЛОГИЈА БРОЈ СТУДЕНАТА: 230 (160 на терет буџета и 70 самофинансирајућих) модул: БИОЛОГИЈА (85 на терет буџета и 25 самофинансирајућих); модул: МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА (45 на терет буџета и 35 самофинансирајућих); модул: ЕКОЛОГИЈА (30 на терет буџета и 10 самофинансирајућих).

Пријаве за упис могу да поднесу лица која су завршила средњу школу у четворогодишњем трајању. Редослед кандидата на јединственој ранг листи утврђује се на основу општег успеха у средњем образовању (максимално 40 бодова) и резултата постигнутог на пријемном испиту (максимално 60 бодова). Кандидати полажу пријемни испит из Биологије. Питања за пријемни испит састављена су искључиво према наставном програму из биологије за сва четири разреда гимназије природно-математичког смера.

Кандидати који су током 3. или 4. разреда средње школе на републичким такмичењима у организацији Министарства просвете, науке и техно-лошког развија, или на међународним такмичењима из Биологије освојили 1., 2. или 3. место добијају максимални број поена на пријемном испиту без полагања истог.

Школарина за наше држављане износи 80.000 динара. Школарина за стране држављане износи 3.500 €.

Календар пријема докумената, пријемног испита и

уписа биће објављен по објављивању заједничког конкурса.

Сви други услови конкурисања, уписа, рангирања, упис страних студената, приговора, итд., биће усклађени са општим одредбама заједничког конкурса и Статутом и одредбама Факултета.

Кандидати приликом пријаве на конкурс треба да предају: 1. ПРИЈАВНИ ЛИСТ; 2. ОРИГИНАЛНА ДОКУМЕНТА на увид; 3. ФОТОКОПИЈЕ (не морају да буду оверене): – сведочанства сва четири разреда завршене средње школе – диплому о положеном завршном, односно матурском испиту – извод из матичне књиге рођених 4. ДОКАЗ О УПЛАТИ НАКНАДЕ за полагање пријемног испита (уплате се врше на жиро рачун Биолошког факултета: 840-1814666-61)

УСЛОВИ УПИСА НА МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Биолошки факултет уписује 200 студената у свакој школској години на мастер академске студије.

Студијски програм: БИОЛОГИЈА БРОЈ СТУДЕНАТА: 200 (130 на терет буџета и 70 самофинансирајућих) модул: БИОЛОГИЈА (50 на терет буџета и 30 самофинансирајућих); модул: МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА (35 на терет буџета и 25 самофинансирајућих); модул: ЕКОЛОГИЈА (25 на терет буџета и 15 самофинансирајућих); модул: ПРОФЕСОР БИОЛОГИЈЕ 10 студената (сви на терет буџета); модул: ПРОФЕСОР ЕКОЛОГИЈЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 10 студената (сви на терет буџета).

Пријаве за упис могу да поднесу сва лица која су завршила основне академске студије у трајању од најмање 240 ЕСПБ и имају најмање 30 ЕСПБ из предмета релевантих за програм (обавезни предмети датог модула са основних академских студија БИОЛОГИЈА Биолошког факултета Универзитета у Београду), односно, за професорске програме интегрално знање из Биологије или Екологије. Приликом пријављивања кандидати се опредељују за један од понуђених програма. Редослед кандидата на ранг

37 БФ Информатор

листи по сваком од програма утврђује се на основу општег успеха на основним академским студијама, успеха на предметима од значаја за студијски програм и дужине студирања.

Школарина за наше држављане износи 80.000 динара. Школарина за стране држављане износи 4.500 €. Календар пријема докумената, пријемног испита и уписа биће објављен по објављивању заједничког конкурса.

УСЛОВИ УПИСА НА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Биолошки факултет уписаће на специјалистичке академске студије укупно 20 студената.

Студијски програм: БИОЛОГИЈА БРОЈ СТУДЕНАТА: 20 (20 самофинансирајућих) модул: БИОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗАМА 5 самофинансирајућих студената; модул: ИМУНОБИОЛОГИЈА СА МИКРОБИОЛОГИЈОМ 5 самофинансирајућих студената модул: ГЕНЕТИКА 10 самофинансирајућих студената.

Пријаве за упис могу да поднесу сва лица која имају завршене студије по Закону о Универзитету (2003.) или завршене мастер академске студије са најмање 300 ЕСПБ бодова одговарајућег профила (медицинске, ветеринарске, пољопривредне и фармацеутске оријентације).

Школарина за наше држављане износи 90.000 динара. Школарина за стране држављане износи 3.000 €.

Календар пријема докумената, пријемног испита и уписа биће објављен по објављивању заједничког конкурса.

УСЛОВИ УПИСА НА ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

На докторске студије може се уписати лице које има: завршене мастер академске студије, односно интегрисане студије са најмање 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом од најмање 8 на основним академским и дипломским академским студијама, или завршене мастер академске студије, односно интегрисане студије са најмање 300 ЕСПБ бодова и остварене научне радове, на начин уређен општим актом Факултета, или завршене основне студије студијских група Биологија, Молекуларна биологија и физиологија и Екологија и заштита животне средине на Биолошком факултету Универзитета у Београду , које је ове студије завршило по наставном плану из 1994. године или касније, или академски степен магистра наука, ако не пријави докторску дисертацију, у складу с одредбом члана 128. Закона о високом образовању или завршене специјалистичке академске студије.

Студијским програмом докторских студија утврђују се мастер академске студије, oдносно, научно подручје из којег је стечен академски степен магистра наука, односно, научно подручје магистарских студија или студијска група основних студија из става 1. овог члана.

Додатни услови за упис на докторске студије су: - средња оцена на претходним студијама најмање 8,0; - знање енглеског језика; - потврда из лабораторије или катедре Факултета, односно, друге институције, у оквиру којих ће радити експериментални, односно, теренски део докторске дисертације.

Сваке школске године катедра која руководи одговарајућим студијским програмом утврђује број студената који могу бити примљени на одређени студијски програм, и дефинише посебне услове у складу са просторним, кадровским и материјалним могућностима катедре и других учесника у извођењу програма докторских студија.

Редослед кандидата за упис у прву годину докторских студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним и мастер академским, односно, специјалистичким студијама, односно, магистарским студијама, остварених научних резултата, као и других елемената за вредновање који се одређују студијским програмом и општим актом Факултета, у складу са Законом.

УСЛОВИ ТРАНСФЕРА СА ДРУГИХ ВИСОКОШКОЛСКИХ УСТАНОВА НА БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

Статутом Универзитета у Београду, чланом 85, ставовима 1 и 2 дефинисано је:

“На прву годину основних студија може се без пријемног испита уписати студент друге године основних студија другог универзитета, односно друге високошколске установе, који је положио све испите са прве године, односно остварио најмање 60 ЕСПБ бодова на студијском програму на другом универзитету, односно на другој високошколској установи, под условима које про-

писује факултет”

“На вишу годину студија може се уписати студент друге високошколске установе, који је стекао право на упис наредне године студија на факултету са којег прелази и који је, на основу признавања положених испита са факултета са којег долази, у могућности да упише предмете наредне године студија на факултету на који прелази у вредности од најмање 37 ЕСПБ бодова”.

БФ Информатор 38

БОЛОЊСКА

ДЕКЛАРАЦИЈА

Болоњска декларација је потписана 1999. године од стране министара неколико европских земаља задужених за високо образовање. Потписивањем Болоњске декларације отпочео је Болоњски процес који има за циљ креирање јединственог европског система универзитетске наставе и истраживања до 2010. године, уз истовремено признавање и задржавање разноликости националних специфичности (култура, језик, традиција, итд). На тај начин се тежи стварању флексибилнијег и ефикаснијег система високог образовања Европе, који би био компетитиван и на глобалном светском тржишту знања.

До данас, Болоњску декларацију потписало је преко 40 земаља Европе, међу којима је и наша.

Најважнија конкретна опредељења (мере) у оквиру Болоњског процеса су: увођење Европског Система Преноса Бодова (ЕСПБ или на енглеском ECTS) усвајање нове структуре студија, коју чине 3 циклуса промовисање мобилности студената и наставника усвајање система упоредивих диплома

2005. године у Скупштини Републике Србије усвојен је нови Закон о високом образовању, који је усаглашен с принципима Болоњског процеса.

Европски систем преноса бодова (ЕСПБ) представља јединствен систем квантитативног вредновања уложеног рада студента у стицање знања, способности и вештина (исходи учења) предвиђених како студијским програмом, тако и сваким предметом у оквиру тог програма. Основне карактеристике ЕСПБ система: - укупно оптерећење студента састоји се од похађања предавања и вежби, консултација, припрема за наставу, семинарских радова, пројеката, дипломског - мастер рада и др.

- уведена је конвенција да 60 бодова представља квантитативну меру оптерећења просечног студента у једној академској години - један бод одговара 25-30 сати рада студента, студент у просеку ради 40 сати недељно - бодови се додељују свакој наставној компоненти студијског програма (предмет, модул, студијски програм, дипломски рад, дисертација итд.)

- студенту се бодови за поједини испит додељују тек након што је тај испит положио - бодови нису оцене, нити их замењују

39 БФ Информатор

ЕСПБ поспешује покретљивост/мобилност студената у Европском простору високог образовања уз могућност преноса и акумулације бодова стечених у различитим институцијама, олакшава признавање диплома међу земљама Европе и на тај начин промовише европску димензију високог школства. Бодови се не признају аутоматски, већ подразумевају потврђен квалитет и програма и институције која их додељује.

Овај систем омогућава сакупљање бодова током студија, све док се не стекне довољан број за одређено звање. Тај број бодова је предвиђен студијским програмом који сте уписали.

Број предмета које студент слуша у једном семестру варира и зависи од студијских програма и факултета. Поједини предмети носе различит број бодова у зависности од обавеза које студент треба да испуни да би их положио, тачније од оптерећења студента израженог у временским јединицама које утроши да би испунио све испитне обавезе. Мањи број бодова не значи да је неки предмет мање важан, него само да изискује мање времена за потпуно стицање исхода учења. С друге стране, број бодова није директно зависан од броја часова предавања и вежби.

Исходи учења представљају компетенције, вештине и/или ставове које студент стиче током одређеног периода учења. Исходи учења се не односе на садржај или методологију наставе, већ на оно што се очекује да студент стекне или развије током учења. Исходи учења се дефинишу за цео студијски програм и за појединачни предмет. Сматра се да је студент који је положио испит, без обзира на то коју је оцену добио, стекао дефинисане компетенције, односно исходе учења и „зарадио" предвиђене бодове.

Додатак дипломи (Diploma supplement)

По завршетку студија студенти, поред дипломе, добијају и званичан документ који се зове Додатак дипломи. Овај документ садржи стандардизован опис природе, нивоа, садржаја и статуса студија које је студент успешно завршио. У њему су наведени детаљи студијског програма и постигнуте оцене. У додатку дипломе би, поред свих испита које је студент положио, броја ЕСПБ бодова за сваки предмет и добијене оцене, могла да буду наведена и имена професора, као и ваннаставне активности студента током студија: чланство у студентским организацијама, спортске и културне активности, похађање курсева и семинара које организује факултет, знање страних језика и др.

ВРСТЕ И ЦИКЛУСИ СТУДИЈА У нашој земљи постоје две врсте студија:

Академске студије које имају за циљ да оспособе студенте за развој и примену научних, стручних и уметничких достигнућа. Оне су више теоретске и изводе се на Универзитету; и

Струковне студије које имају за циљ да оспособе студенте за примену знања и вештина потребних за укључивање у радни процес. Оне су више везане за решавање практичних проблема, а изводе се у некадашњим вишим школама (данашње високе школе струковних студија), али се могу изводити и на универзитету.

МОБИЛНОСТ И БОЛОЊСКИ ПРОЦЕС

Један од основних циљева Болоњског процеса је омогућавање и подстицање мобилности студената и наставног особља унутар Европског простора високог образовања. Мобилност подразумева међууниверзитетску покретљивост студената, наставног особља и истраживача како у земљи, тако и у иностранству без обзира на то да ли се ради само о једном делу студија (семестар, академска година) или о наставку целокупних студија.

ИСПИТ И НАЧИН ОЦЕЊИВАЊА

Испит се полаже усмено и/или писмено, односно практично.

Студент непосредно након завршетка предиспитних обавеза, предвиђених за сваки предмет посебно, полаже испит.

Оцене на испиту се крећу од 5 до 10, при чему 5 није пролазна оцена, а 10 је највиша оцена. Оцена студента формира се током укупног рада на предмету, у току целог семестра.

Закон о високом образовању обавезује наставнике да континуирано прате рад студента током семестра. Ако се сваки предмет вреднује са 100 поена, најмањи обим предиспитних обавеза које се могу испунити током семестра је 30, а највише 70 поена. Наравно, поени се стичу само уколико се, на начин којије предвиђен програмом, успешно испуне предиспитне обавезе.

У укупан број од 100 поена улазе поени за: активност и рад на предавањима и вежбама, семинарски радови, самостални радови, практични и рад на терену, колоквијуми и испит.

Статутом факултета и студијским програмом одређује се начин оцењивања, који зависи од броја стечених поена. Уколико је студент положио предмет, без обзира на то коју је оцену добио, он је прикупио тачно онолико ЕСПБ бодова колико је за тај предмет предвиђено.

ОБАВЕЗНИ И ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ

У сваком студијском програму одређени су обавезни предмети, које студент мора савладати током студија. Поред тога, нарочито на вишим годинама студија, сваки студијски програм предвиђа и изборне предмете које ће студент изабрати у зависности од сопствених интересовања. Оно што је важно јесте то да укупан број бодова обавезних и изборних предмета износи 60 за академску годину.

ФИНАНСИРАЊЕ СТУДИЈА

У новом систему студија предвиђено је да се одређен број студената финансира из буџета, а да преостали број сам финансира своје студије. Студенти који су студије уписали о терету буџета, у току године морају се определити за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 60 ЕСПБ бодова. Уколико студент који се школује о терету буџета у току школске године прикупи најмање 60 ЕСПБ бодова он задржава свој статус за наредну школску годину. Уколико студент не успе да током академске године прикупи 60 бодова, наредну годину уписује са статусом студента који сам финансира своје студије.

Студент који сам финансира студије опредељује се за предмете који у збиру имају најмање 37 ЕСПБ бодова. Постоји могућност да, уколико самофинансирајући студент прикупи најмање 60 ЕСПБ бодова током једне школске године, наредну годину студира о терету буџета. Ово право студент може остварити уколико у оквиру предвиђеног броја студената које финансира држава постоје слободна места. Рангирање се врши на основу укупног успеха студента, а правила се утврђују статутом Универзитета и Факултета.

БФ Информатор 40

СТУДИЈЕ

ИЗВОДИ ИЗ СТАТУТА ФАКУЛТЕТА

Студент је физичко лице уписано на студије на Факултету и уписује се на акредитован студијски програм који се изводи на Факултету. Својство студента доказује се индексом.

Страни држављанин може се уписати на студијски програм под истим условима као и домаћи држављанин. Плаћа школарину, осим ако међународним споразумом није друкчије одређено. Страни држављанин може се уписати на студије ако је здравствено осигуран. Студент има право: - на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање; - на благовремено и тачно информисање о свим питањима која се односе на студије; - на активно учествовање у доношењу одлука, у складу са Законом и Статутом; - на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења; - на повластице које произлазе из статуса студента; - на подједнако квалитетне услове студија за све студенте; - на образовање на језику националне мањине, у складу са Законом и Статутом Универзитета; - на различитост и заштиту од свих облика дискриминације, у складу с општим актом, који доноси Сенат; - да бира и да буде биран у Студентски парламент и друге органе Универзитета, односно Факултета. Студент је дужан да: - испуњава наставне и предиспитне обавезе; - поштује опште акте Универзитета и Факултета.

- поштује права запослених и других студената на Универзитету и на Факултету; - учествује у доношењу одлука у складу са Законом и Статутом.

Студент има право на жалбу надлежном органу Факултета, уколико Факултет прекрши неку од обавеза.

на крају реализације активне наставе обавести студента о укупном броју поена који је студент остварио реализацијом предиспитних обавеза. Наставник је дужан да води документацију о предиспитним обавезама студената и да је чува до краја школске године.

Успешност студента у савлађивању предмета континуираносе прати током наставе и изражава се поенима. Испуњењем предиспитних обавеза и полагањем завршног испита студент може остварити највише 100 поена, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише 70 поена.

Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан-изузетан).

Коначна оцена на испиту заснована је на укупном броју поена које је студент стекао испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита, а према квалитету стечених знања и вештина, и садржи максимално 100 поена, а утврђује се према следећој скали: Број поена

Оцена

-50

петица (5) - није положио

51-60

шестица (6) - довољан

61-70

седмица (7) - добар

71-80

осмица (8) - врло добар

81-90

деветка (9) - одличан

91-100

десетка (10) - одличан изузетан

Оцена на испиту и број поена уписују се у записник о полагању испита и у индекс, које по завршеном испиту својим потписом оверава наставник, а оцена 5 (није положио) не уписује се у индекс.

ПОЛАГАЊЕ ИСПИТА ОЦЕЊИВАЊЕ

Наставник је дужан да на почетку наставе упозна студенте са програмом предмета, распоредом наставе по недељама, односно данима, предвиђеним облицима активне наставе (предиспитне обавезе) и начином њиховог вредновања, карактером и садржајем испита, списком области и/или питања за испит, структуром укупног броја поена и начином формирања оцене. Наставник је дужан да

41 БФ Информатор

Испити се пријављују елктронски у оквиру електронског индекса, у предвиђеном периоду, углавном у недељи пре испитног рока.

Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета, а најкасније до почетка наставе тог предмета у наредној школској години, на једном од језика на којима се настава изводила.

Број испитних рокова је шест: jaнуарски, фебруарски, јунски, јулски, септембарски и октобарски.

Календар испита објављује се почетком сваке шко-

-лске године и саставни је део плана извођења наставе.

На испит може изаћи студент који је задовољио све прописане предиспитне обавезе утврђене планом извођења наставе, у складу са статутом.

Завршни испит је јединствен, полаже се усмено, писмено, односно практично, и утврђен је студијским програмом, програмом предмета и актима Универзитета и факултета.

Приликом полагања испита, идентитет студента утврђује се на основу индекса. Када се испит полаже писмено, испит почиње поделом задатака на обрасцима које, у одговарајућем броју, штампа или оверава Универзитет, односно факултет, а диктирање задатака није дозвољено. Писмени задаци са испита се чувају до почетка наредног испитног рока. Када се испит полаже усмено, факултет је дужан је да обезбеди јавност полагања испита.

Јавност полагања испита обезбеђује се објављивањем времена и места одржавања испита и могућношћу присуства других лица на испиту. За студенте са хендикепом који нису у могућности да полажу испит усмено, односно писмено, Универзитет, односно факултет ће обезбедити одговарајући начин полагања.

За време испита студент је дужан да се понаша у складу са утврђеним правилима понашања која забрањују: - излазак из просторије и враћање у просторију где се испит одржава, устајање са места и кретање по просторији; - било какву комуникацију, осим ако се дежурном поставља питање ради разјашњења нејасноћа у формулацији задатка; - било које друге активности и понашање које ремете ток испита.

Приликом полагања испита студент има право: - на припрему усменог одговора (израду концепта) од најмање 15 минута за сва питања, када испит полаже усмено; - да погледа свој писмени задатак са испита у за то предвиђеним терминима, а пре усменог дела испита ако се испит полаже писмено и усмено.

ПОСЛЕДИЦЕ НЕПОЛОЖЕНОГ ИСПИТА

После три неуспела полагања истог испита студент може тражити да полаже испит пред комисијом.

Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године, уписује исти предмет.

Студент који не положи изборни предмет може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет.

ПРИГОВОР НА ОЦЕНУ

Студент има право приговора на оцену добијену на испиту ако сматра да испит није обављен у складу са Законом, Статутом Универзитета, статутима факултета и овим правилником. Приговор се подноси ректору, односно декану у року од 36 часова од добијања оцене. Ректор, односно декан разматра приговор студента и доноси одговарајућу одлуку у року од 24 часа од пријема приговора.

Уколико се усвоји приговор студента, студент поново полаже испит пред комисијом у року од три дана од дана пријема одлуке из става 3. овог члана. Студент који није задовољан прелазном оценом на испиту има право да поднесе захтев за поновно полагање испита. Захтев се подноси студентској служби до краја школске године у којој је испит полаган. Проректор за наставу, односно продекан за наставу доноси одлуку о поновном полагању испита. Студент који поново полаже испит плаћа посебну накнаду трошкова.

УПИС НА ВИШУ ГОДИНУ СТУДИЈА

Студент се сваке школске године на почетку семестра, односно других временских целина (триместри, блокови, модули и сл.) опредељује за предмете из студијског програма, при чему може уписати само оне предмете за које је стекао предуслов по студијском програму. У циљу бржег завршавања студија и ширег образовања, посебно успешним студентима може се омогућити упис и више од 60 ЕСПБ бодова, али не више од 90 ЕСПБ бодова.

Буџетски студент је у обавези да у школској години упише најмање 60 ЕСПБ. Самофинансирајући студент је у обавези да у школској години упише најмање 37 ЕСПБ. Школарина за предмете који се уписују по први пут је 1333, 33 динара за 1 ЕСПБ, што за 60 ЕСПБ износи 80.000 динара. Школарина за пренете предмете је 500 динара за 1 ЕСПБ. Изузетак од овог правила је Мастер рад који се плаћа само једанпут и његово евентуално преношење у наредну школску годину се не наплаћује.

БФ Информатор 42

СТУДЕНТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СТУДЕНТСКИ ПАРЛАМЕНТ

Студентски парламент Биолошког факултета је званично студентско тело које заступа студенте, бори се за њихове захтеве, и штити њихова права и интересе. Парламент чини 21 члан, 15 чланова представника својих генерација (4 године + мастер, по један представник сваког од три модула) и 6 представника свих студената. Избори се одржавају једном годишње, када сваки студент Биолошког факултета има право да гласа и да се кандидује за члана Парламента. У циљу остваривања интереса студената Биолошког факултета, Парламент остварује сарадњу са другим органима Факултета и Универзитета у Београду, са надлежним министарствима, другим државним органима и организацијама и органима локалне и градске управе, даје мишљење и предлоге надлежним органима у вези са питањима која су од интереса за рад Факултета и високог образовања. Парламент остварује сарадњу са другим студентским организацијама и одговарајућим удружењима

у земљи и иностранству. Парламент заступа Председник Парламента. Глас студената објављује се на Савету Биолошког факултета и Наставно-научним већима, где представници Парламента заједно са Наставним особљем и Деканским колегијумом дефинишу права студената и разматрају њихове захтеве.

Од издавачких делатности Студентског парламента издвајамо часопис „Симбиоза“ основан 2010. године, путем којег се студенти могу упознати са најновијим вестима на Факултету, новим научним достигнућима из области биологије, студентским животом и стипендијама, стручним праксама, као и научним манифестацијама које овај часопис промовише. Степен студентског информисања подигнут је на виши ниво 2013. године, од када часопис „Симбиоза“ почиње да излази и у електронској форми на сајту issuu.com и добивши свој лого и препознатљив дизајн. Структуру редакције чине студенти основних академских, мастер и докторских студија Биолошког факултета као и сарадници који доприносе раду часописа, а могу јој се прикључити сви заинтересовани студенти који имају смисла за писање, воле да раде у тиму и да истражују.

САВЕЗ СТУДЕНАТА (ССБИФ)

Савез студената Биолошког факултета (ССБИФ) је удружење студената Биолошког факултета и локални је огранак организације Савез студената Београда (ССБ). Савез студената је добровољно, непрофитно удружење, основано на неодређено време. ССБИФ је правни наследник ССБИФ-а који је основан први пут 28.06.1994.

43 БФ Информатор

Организационо је повезан са осталим Савезима на Београдском Универзитету и у оквиру својих програмских активности сарађује са свим удружењима, организацијама и заједницама које се придржавају Устава и Закона. Чланови Савеза могу бити само студенти Биолошког факултета, који уписом и потписивањем приступнице стичу право да буду бирани у органе и друга тела Савеза студената, да буду информисани о раду, да дају предлоге, мишљења и примедбе, да учествују у извршењу задатака и буду активни у свим дешавањима.

ССБИФ се залаже за побољшање студентског живота укључујући студенте Нашег факултета у разне едукације, радионице и акције, подстичући тимски рад, дружење, развој њихове одговорности, комуникационих вештина и надоградњу њихових знања и способности. Од обнављавања, Савез редовно организује бесплатне курсеве страних језика, курсеве прве помоци, акције добровољног давања крви, и различите активности које су директно укључене у сферу биологије и могу допринети успешнијем савладавању појединих курсева на студијама. Недавно, у оквиру овог студентског тела основани су Пројектни и Хуманитарни тим, који већ активно и квалитетно раде, привлачећи велики број студената.

СПОРТСКО ДРУШТВО

Спортско друштво Биолошког факултета је спортска организација основана ради обављања спортских активности чланова у области спорта. Спортско друштво је основано 09.03.2007. године у Београду и тај дан се слави као дан спортског друштва. Седиште друштва је у Београду, улица Студентски трг 3/II, општина Стари град.

Друштво је правно лице са правима, обавезама и одговорностима утврђеним законом и Статутом. Рад Спортског друштва је јаван. Чланови спортског друштва су спортисти и друга лица која на задовољавајући начин извршавају задатке и циљеве који проистичу из Статута. Спортско друштво у остваривању својих циљева и задатака самостално уређује своју унутрашњу организацију и рад, доноси и реализује програме развоја конкретног спорта, организује такмичења и остварује друге циљеве и задатке утврђене плановима Спортског друштва и надлежног гранског савеза. Спортско друштво обавља циљеве и задакте који су од значаја за развој спорта и од користи за његове чланове, а нарочито: - обезбеђује услове за бављење спортом студентима Биолошког факултета - заступа спортске интересе чланова - обезбеђује стручну помоћ члановима у унапређивању њиховог рада - издаје публикације о спортским и другим активностима - јача спортски морал и спортски дух студената Биолошког факултета

Спортско друштво Биолошког факултета Универзитета у Београду је правни следбеник раније постојећих студентских спортских организација које су постојале и представљале интересе студената Биолошког факултета.

Ради процеса очувања и развоја међусобне сарадње, која доприноси очувању спортских такмичења студената на факултетима Универзитета у Београду, друштво је постало активан члан Универзитетског спортског савеза Београда.

Спортско друштво Биолошког факултета је активни члан и један од оснивача Заједнице организација студената природних наука (ЗОСПН) - од децембра 2009. године и представља једино легитимно тело у оквиру ЗОСПН за организацију спортско научних скупова студената Биолошког факултета, тзв. Приматијада.

БИОЛОШКО ИСТРАЖИВАЧКО ДРУШТВО "ЈОСИФ ПАНЧИЋ"

Биолошко истраживачко друштво „Јосиф Панчић“ основано је још давне 1955. године, од када окупља студенте биологије и све заљубљенике у природу, жељне знања, дружења и авантуре. У својој поприлично дугој историји, Друштво је доживљавало бројне успоне и падове, па чак и обуставе рада, али се популарни „БИД“ као феникс поново уздиже 2008. године, када захваљујући упорности, оптимизму, труду и вољи, мала група студената обнавља Друштво и подстиче његов рад. До данас, „БИД“ је окупио велики број студената, који негују тимски дух и дружење, какво се још ретко где може срести. Позитивна атмосфера, полетност и ентузијазам изражени кроз многобројне теренске акције, предавања и различите манифестације које организују, осетни су у сваком делићу овог друштва. У оквиру Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“ присутан је велики број секција (Биоспелеолошка, Ботаничка, Ентомолошка, Миколошка, Орнитолошка, Териолошка и Херпетолошка секција) као и мноштво насмејаних људи који широм раширених руку дочекују сваког новог члана, заљубљеника у природу, који жели да им се придружи.

САЈАМ НАУКЕ И ДАН СТУДЕНАТА ИСТРАЖИВАЧА

"Сајам науке" представља манифестацију коју организује Студентски парламент Биолошког факултета у сарадњи са продеканом за науку и докторске студије, која подразумева увођење студената Биолошког факултета у научни рад – како у лабораторијску праксу, тако и у методологију писања научног рада. Циљ ове манифестације је да се студенти Билошког факултета припреме и оспособе за научни рад (лабораторијскометодолошки) и да се науче тумачењу, писању и презентовање научних резултата. Исто тако на овај начин лабораторије које учествују промовишу своју област и након завршавања програма који предвиђа "Сајам науке" добијају студенте који су потенцијални дипломци или докторанти из њихових области. "Сајам науке" би требало да буде предвиђен за студенте свих година, како би и млађи студенти могли да почну научно да се развијају од почетка студија. Поред “Сајма науке” организује се и „Дан студената истраживача“ који представља серију предавања наших студената који су учествовали на Сајму науке, али и неких студената који су се већ истакли у својим областима или су радили у иностранству.

БФ Информатор 44

BRUCOSH VULGARIS Да, ти си бруцош!

Да, ти си типични представник врсте Brucosh vulgaris, створење несигурног корака, унезвереног погледа, дрхтавих руку и огромних подочњака. Не, подочњаци никада неће спласнути, али твој ентузијазам хоће...!

За почетак желимо ти добродошлицу на Биолошки факултет. Период збуњености и општег хаоса који ће те задесити у веома битном тренутку твог живота, ће се веома брзо завршити. У том обреду прелаза ми ћемо се потрудити да ти што више помогнемо.

Покушаћемо да набројимо неколико веома битних ствари које сваки бруцош Биолошког факултета мора да зна да би успешно започео први семестар. Највероватније си већ схватио да факултет који уписујеш не поседује своју зграду (на општу велику жалост), јединствен простор где можеш да слушаш предавања, дружиш се са колегама или учиш на миру без утицаја спољног света.

Већину предавања и вежби ћеш слушати на три различита факултета. Најбитнија ствар коју треба да знаш је да се студентска служба факултета налази у ходнику ПМФ - а (бившег Природно-математичког факултета). У тој собици, која ће бити веома битна за твоје даље постојање у статусу студента, радници службе примају студенте у времену од 11-13h.

Најлепша целина у саставу факултета је Ботаничка башта „Јевремовац“, а на предавањима у Башти ћеш моћи да уживаш након што прерастеш ларвални стадијум Brucosh vulgaris и метаморфозираш у јувенилну јединку Studentus studentus.

ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ

Предиспитне обавезе - активности које се обављају пре испитних рокова и које доносе одређени број поена. У њих спада: похађање предавања и вежби, поени на колоквијумима, презентацијама... Сваки професор ће вам рећи колико њихов предмет носи предиспитних обавеза, а колико испит. Сакупљање поена на предиспитним обавезама ће вам омогућити лакше полагање испита, а самим тим и мање бриге у току испитних рокова.

Вежбе - кратка предавања о одређеним темама, која имају и практичан део, односно: посматрање, цртање и обележавање препарата; рад у лабораторији; јавне презентације итд. Држе их асистенти или сарадници. На крају сваке вежбе врши се њена овера, односно однесете свој практикум асистенту/сараднику који прегледа ваш рад

45 БФ Информатор

и постави вам пар питања везаних за ту тему. У колико сте све добро урадили и знали одговоре на питања, добијате потпис и одређен број поена. На већини предмета, у колико добијете параф, морате у неком следећем термину добити и потпис. Потписи асистената/сарадника су неопходни како бисте на крају семестра добили потпис професора који вам омогућава излазак на испит. Слушајте пажљиво предаваче када вам дају упутства везана за потписе.

Колоквијуми - провера знања након испредаваног одређеног дела градива. Обично су у форми теста где треба нешто да допуните или заокружите, али понекад се нађу и питања отвореног типа.

ЗАВРШНИ ИСПИТ

Испити - на нашем факултету се углавном полажу усмено, мада има и оних који се полажу писмено. Испитних рокова је шест: јануарски, фебруарски, јунски, јулски, септембарски и октобарски. Сваки траје по 2 недеље. Слободне недеље без наставе и испита су између јануарског и фебруарског испитног рока, пре јунског испитног рока, и између јунског и јулског испитног рока. Пре изласка на испит из одређеног предмета треба да имате и потпис професора који тај предмет држи, чиме вам је излазак на испит одобрен. Наравно, потпис добијате ако сте испунили све испитне обавезе из датог предмета, па водите рачуна и о томе до краја семестра.

Оцењивање - врши се на основу броја сакупљењих поена на предиспитним обавезама и испиту. Сваки предмет носи највише 100 поена, а да бисте положили испит, морате имати најмање 51 поен.

СТУДЕНТСКЕ МЕНЗЕ

Студентске мензе - место где ће те се за мало новца прилично добро најести. Да бисте се хранили у мензи потребно је да имате студентску картицу уз помоћ које ће те куповати оброке, као и жетон који служи за коришћење есцајга. Студенти чије је пребивалиште ван Београда имају право на 3 оброка, док они који су пријављени у Београду имају право само на један оброк. Цене зависе од тога да ли сте на буџету или не. Оброке уплаћујете на благајнама менза или инфо киосцима (апарати у мензама). Битна ствар је и да се до 20. у месецу оброци могу куповати по декадама

(по десет доручака, ручака, вечера), а после 20. могу се куповати и појединачно. После 27. у месецу могу се купити оброци за наредни месец. Суботом и недељом (и неким празницима) нема вечере, него се у термину ручка или доручка може подићи пакет са сувом вечером (нарезак/ паштета/туњевина/крем, хлеб, млеко или слично). У време празника мензе раде измењеним режимом па обратите пажњу на обавештења.

Чип картица – званична студентска картица која вам треба за коришћење дома и мензе. Садржи ваше личне податке, податке о студирању и лекарском прегледу, електронски новчаник (потребан за мензу). Можете је носити на колоквијуме уместо индекса, пријављивати преноћиште, платити оброк себи и особи коју водите са собом. Лепа ствар код ове картице је што уз њу можете имати попусте на куповину одеће, обуће, кафе, путовања, итд., како код нас, тако и у иностранству. Међутим, то важи само у одређеним радњама. Списак попуста у Србији налази се на сајту www.gpa.rs, док о попустима у иностранству можете погледати на www.euca.org и www.isic.org. Картица вам обезбеђује и осигурање у UNIQА осигурању, које траје годину дана.

Како се добија? Тако што одете на шалтер у Дирекцију УСЦБ (Светозара Марковића 56) или Студентског града, II блок Г крило (Тошин бунар 147) и са собом понесете личну карту и индекс са уписаним зимским семестром, као и признаницу о уплати за потребе израде картице.

Студентски кредити – паре које добијате у току студирања, а које једног дана, ако нисте супер студент, морате да вратите. Могу, на жалост, конкурисати само буџетски студенти. За студентске кредите се конкурише од 1. до 31. октобра. Пожељно је да не чекате последњи дан, пошто се обично у то време нађе гомила колега која би да конкурише и за стипендије, кредите, докторске студије или они који су баш тад одлучили да узму неку потврду. Исплата кредита креће од краја јануара следеће године и ако будете имали среће, добићете одмах 2 рате. Месечна рата је 8400 динара. Како избећи враћање? Питање чији одговор бисмо сви волели да знамо, а чије варијанте се често испредају у виду митова. По Члану 4. из уговора који потписујете приликом конкурса, студент чија је просечна оцена у току студирања је најмање 8,50, а укупно време студирања је не дуже од рока за трајење наставе (што значи 4 године, по новом систему, што опет значи да не смете да губите годину), је ослобођен од враћања кредита.

Студентске стипендије – за стипендије се може конкурисати тек од II године, ако сте на буџету, очистили годину и просек вам је најмање 9,00. Неке општине нуде стипендије за своје суграђане, о чему можете да се распитате у градској општини. Стипендије се не враћају.

БИБЛИОТЕКЕ/ЧИТАОНИЦЕ

Библиотеке – на самом факултету постоје 3 библиотеке - једна на Институту за Зоологију, друга на Институту за физиологију (поред улаза на сам Институт) и трећа, која је у оквиру Ботаничке баште. Све 3 библиотеке имају много наслова који вам могу добро доћи у писању семинарских радова, као додатна литература - у проширивању знања из одређених области. Рачунари су повезани са академском мрежом КоБСОН са 1.500.000 натписа.

Поред библиотека које су у оквиру факултета, можете користи још и: - Универзитетску библиотеку Светозар Марковић, која се налази у Булевару Краља Александра 71, односно близу зграде Грађевинског факултета. Библиотека располаже и читаоницама, које раде сваког радног дана од 08 – 20h, суботом од 08 – 14h. Током школске године читаонице раде продужено до 23h. Годишња чланарина за студенте износи 1500 динара, месечна 800 динара, а постоји и могућност привременог чланства (3 дана у континуитету), које износи 500 динара.

- Народна Биоблиотека Србије налази се код Храма Светог Саве, у Крађорђевом парку. У Народној библиотеци Србије постоји више читаоница. Од којих се централна чиотаоница користи само за коришћење књига, референсна читаоница уколико Вам је за рад потребан већи број приручника или Вам у истраживању помажу информатори, у читаоници периодике се користе и новине и часописи, док у мултимедијалној читаоници на сваком месту постоји рачунар који се може користити. У свакој од наведених читаоница постоји прикључак за интернет, тако да можете понети свој лични лаптоп рачунар и користити га током учења. Чланарина у читаоници износи 2350 динара за годину дана, 1730 динара за 6 месци, 1400 динара за 3 месеца, 1150 динара за 2 месеца, 850 динара за 1 месец. Уколико вам је коришћење читаонице потребно на краћи временски период постоји и чланирна за 10 дана, односо три дана, која износи 550 односно 250 динара.

- у Студентском граду можете се учланити у заједничку библиотеку са читаоницом. Читаоница ради сваког дана од 08 – 24 h. Годишња чланарина је 1200 динара, а за израду чланске карте потребна вам је и фотографија.

Потврде о редовном студурању – издаје их студентска служба радним данима од 11 – 13 сати. Морате знати за шта вам је потребна потврда коју тражите, на пример: овера здравствене књижице, повластицу за превоз или чип картицу, породичну пензију, дечији додатак итд.

БФ Информатор 46

СИМБИОЗА 1. БРОЈ ЈУН 2010.

ПОДВОДНА ПУТОВАЊА Марија Ненадић

Према мишљењу неких људи, наш живот се завршава на граници воде и вазуха, док за неке, живот почиње оног тренутка када завире у дубоко плаветнило; не постоји ништа лепше, него продисати под водом. Колико год нешто деловало апстрактно, не значи да је немогуће! Уколико жеље победе било какве ваше недоумице, предрасуде и страхове, немогуће ствари могу врло постати ваша реалност, довољно је да једноставно постанете ронилац.

Упркос томе што наша земља нема ту привилегију да излази на море, данас у Србији, конкретно у Београду, постоји велики број ронилачких клубова и људи, велике посвећености и упорности да се ова дисциплина развија, о чему сведочи све већи број интересената, било да је реч о онима који су такмичарског духа, па роњење сматрају спортом или онима којима то представља хоби и начин да се релаксирају. Међу заинтересованим су и љубитељи природе и подводних авантура.

Једина препрека при бављењу овим спортом представљају услови, који за тренирање и обуку из ове дисциплине нису најидеалнији, с обзиром да Београд оскудва у броју опремљених базена чија је дубина до 5м.

Многи ће се сложити да је роњење један од најтежих, како психичких, тако и физичких спортова. Један ронилац мора да поседује довољно капацитета, како би у истом тренутку водио рачуна о томе куда се креће, како се креће, да ли поштује законе физике, докле сме далеко да оде у својим поступцима и да води рачуна о сапутницима кроз подводни свет. Врло је важно да све што ради, ради у миру, јер на неколико десетина м етара под морем нема места за панику. Подједнако важна ствар је и да никада не заборави да ужива у сваком моменту проведеном у том мистичном свету као што је дно мора и да опажа бескрајно чудесне лепоте плавих дубина. Осим психичке спремности

47 БФ Информатор

и снаге, неопходна је и телесна снага, како би тело поднело сав терет који чини ронилачка опрема.

Када зароните, било каква потешкоћа која вас је на површини мучила, једноставно нестаје и све изгледа као један плави сан. Када заронимо постајемо нови члан животних заједница у мору. Уколико се стопимо у потпуности са становницима мора, што подразумева адекватно понашање и хумано третирање животиња, бићемо прихваћеним свим срцем океана.

Бавити се роњењем у Србији подразумева поштовање три важна правила: 1. чланство у неком ронилачком клубу 2. психо-физичку и здравствену способност 3. поседовање неке од ронилачких категорија Под трећом ставком се подразимева да је ронилац завршио макар први степен, тј. основни курс у роњењу.

Фотографије које су објављене у првом броју Симбиозе су оригинални снимци које сам направила приликом првих зарона са екипом која чини ронилачки клуб Наутилус (Спортски центар Врачар, office@nautilus.rs).

У питању је група преданих људи, са пуно ентузијазма, да сваког човека поведу путем морских дубина, захваљујући којима сам и сама при свом првом зарону упознала нови свет на прави начин и касније стицала бројна искуства. НАУТИЛУС је: 1. мекушац Nautilus pompilius или ,,Индијска лађица”, из класе главоножаца (Cephalopoda); припада једином рецентном роду Nautilus са 6 врста и надреду Nautiloidea; живи у Индијском и Тихом океану; 2. подморница капетана Нема из Жил Верновог романа ,,20 000 миља под морем”; 3. ронилачки клуб; основан 1. маја 2001. године, у Београду.

СИМБИОЗА 2. БРОЈ ЈАНУАР 2011.

О БИОДИВЕРЗИТЕТУ Стефан Стошић

Зашто је биодиверзитет, поред тероризма и људских права, најспомињанија реч новог миленијума? Зато што је човечанство (ваљда) схватило да са природом нема шале.

Биодиверзитет, биолошка разноврсност, разноврсност живота, све су ово синоними за скуп појава које су одједном дошле у жижу светске јавности. Да ли баш одједном? Не бих рекао.

Пре него што почнем да елаборирам зашто биодиверзитет постаје тако значајна ствар за јавно мњење света, прво ћу га дефинисати – биодиверзитет је свеукупност гена, врста, екосистема и предела на Земљи. То значи да се под појмом биодиверзитет могу разликовати четири нивоа – генски, специјски (онај који се односи на врсте), екосистемски и у новије време се помиње и четврти – предеони. Ови нивои не функционишу самостално у реалном времену и простору, али их издвајамо како бисмо лакше проучавали и штитили сваки од њих.

Биодиверзитет је, дакле, нешто чиме се биолози баве одвајкада. Од оног тренутка када су људи почели да описују биљке и животиње, да им дају имена и уочавају особине на основу којих би се они могли разликовати, они су од тог тренутка почели да описују и проучавају биодиверзитет света. Наравно, они то нису звали биодиверзитет, већ разноврсност живог света или можда некако другачије. Тада није ни било важно како су звали тај скуп појава и процеса.

Оног тренутка када је Лине објавио свој Systema naturae тада је почело увођење систематичности и реда у биологију као науку, самим тим и у истраживању биодиверзитета. Оног тренутка када је Дарвин објавио свој Постанак врста, постављајући основни концепт еволуције живог света, биологија је кренула да се развија великом брзином – појавила се екологија (Хекел, 1869), некако упоредо са њом и генетика (Мендел, 1866.), мада је она поново рођена са открићем Менделових радова почетком двадесетог века, затим средином прве половине двадесетог века биохемија, а из ње током 40-тих и 50-тих година, као Венера из морске пене, рађа се и молекуларна биологија.

Све побројане биолошке дисциплине (науке) су се имале један задатак – истражити живи свет и све његове појаве и процесе. И то раде и дан данас, заједно са још много нових, младих, али врло перспективних дисциплина. Тако да је биодиверзитет одувек био у средишту пажње биолога, али и неких других научника, једино није носио то име.

Биодиверзитет, име и концепт, појављују се крајем 80-тих година двадесетог века. То је, на неки начин, проистекло из потребе истраживача – биолога да укажу на

човеков негативан утицај на природу (уништавање популација живих бића и њихових станишта, безобзирни развој индустрије и загађивање животне средине, нестајање врста много бржим темпом од природног итд.). То је био начин да се лаицима али и „главоњама“ укаже на богатство живог света и значаја које та „разноврснот живота“ има за човечанство. Човек је почео (пре нешто више од два века) да сече грану на којој седи и било је крајње време да неко вике „Узбуна!“. Е, то се и десило са настанком ове концепције.

Конференција одржана у Рио де Жанеиру, 1992. године и декларација која је тамо потписана (колоквијално позната као „Рио декларација“), 5. јуна (ово је датум који су УН коју годину касније прогласиле Светским даном заштите животне средине) и Конвенција о биодиверзитету (CBD – Convention on Biological Diversity) која говори о биодиверзитету и изузетним напорима које становништво планете мора да уложи како би исти сачувало, била је прекретница. На врло високом дипломатском нивоу постигнут је консензус о томе да је биодиверзитет потребно сачувати.

И шта даље?

Даље је уследио процес ратификације тог документа у скупштинама земаља потписница односно уградња у национална законодавства. Сама конвенција била је основ за израду многих правних докумената који су донесени касније. Сви су се позивали на CBD.

А зашто је, уопште, битан биодиверзитет?

Постоје два приступа – еколошки и антропоцентрични. Објаснићу прво антропоцентрични, јер је лакши за разумевање. Наиме, без биодиверзитета опстанак човека би био доведен у питање. Биодиверзитет данашњем (али и некадашњем) човеку представља (привидно) неисцрпан мегаресурс – одакле нам храна, пића, одећа (памук, конопља, вуна, крзно), лекови, материјал за градњу кућа и прављење намештаја (дрво), одакле нам гориво (нафта и угаљ су трансформисана некадашња жива бића!).

Еколошки приступ каже да су екосистеми функционалнији што је више врста у њему. Не звучи компликовано, наиме, сви организми у екосистему су у биотичким односима са другим члановима – кроз односе исхране, компетитивне односе, односе паразитизма, односе мутуализма (обостране користи). Промет материје и енергије у екосистему ће бити ефикаснији што је више врста у њему – произвођача, потрошача, разлагача. Нпр. уклоните неку птицу грабљивицу (вршног предатора) из неког екосистема и њен плен ће сулудо повећати бројност, што као резултат може имати појаву неке заразне болести у оквиру популације плена и они ће страдати. Или то може тако утицати да плен поједе сав свој плен (и плен једе неко-

БФ Информатор 48

ЗАВОДЉИВА ЧАРОЛИЈА

СТАРЕ ПЛАНИНЕ Дијана Доброта га) и да нестану и плен и пленов плен. Како год окренете, постојећа трофичка пирамида се руши, а биоценоза „шизи“.

Посеците одређену површину под тропским кишним шумама (где је земљиште веома плитко, јер је сва материја у живом свету) и доћи ће до ерозије које ће вам и то мало земљишта што сте имали однети. За поновно стварање земљишта потребне су деценије.

Сад није тако наивно, зар не?

Међутим, нешто вам још нисам рекао. Ако ћемо ићи антропоцентричним приступом (већини људи је он ближи и разумљивији), битно је нагласити да од постојећег броја врста (~1 750 000) човек користи веома мали број њих за све горенаведено – храну, пиће, лекове, гориво итд. Узмимо пример житарица – овај свет заснован је на пшеници, пиринчу и кукурузу. Само три врсте чине више од половине свих наших калорија које свакодневно уносимо! Дакле, врло мали део садашњег биодиверзитета користимо за задовољавање својих потреба. А шта је са осталим живим бићима? У највећем броју случајева, њих уништавамо и истребљавамо (не)намерно.

Биодиверзитет представља огроман потенцијал за развој нових врста хране, лекова, материјала. Свакога дана се описују и испитују разне супстанце изоловане из живих бића која нам могу помоћи у борби против неких од најтежих болести. Међутим, са тим ресурсом се морамо понашати пажљиво. Да не упрскамо ствари опет. Потребно је откривати га, описивати, проучавати, користити (а не искоришћавати) и штитити (на сваком од постојећих нивоа). Нека неоткривена жива бића крију у себи тајне које нам могу помоћи да живимо и опстајемо још дуго на овој планети. Да ли смо довољно луди да то бацимо у ветар? Ја се надам да нисмо.

49 БФ Информатор

Стара планина смештена је на југоистоку наше земље и представља најдужи планински венац код нас. Део је пространог Карпатско-Балканског планинског венца чији је мањи западни део смештен у Србији. Највиши врх Старе планине је Миџор са 2169 м н.в., а неки од познатијих врхова су и Бабин зуб, Црноглав, Три чуке, Орлов камен, Сребрна глава...

Као и за многе наше планине, тако и за Стару планину важи правило да је веома богата чистом, изворском, пијаћом водом. Врела, извори, поточоћи и потоци различитих ширина као и реке Темштица, Височица и Топлодолска река су укараси и истински драгуљи Старе планине, али није то једино благо које ова млада планина терцијарног порекла крије.

Стара планина важи за место огромног биодиверзитета, при чему се посебно истиче диверзитет биљног света са 1 195 врста васкуларних биљака и 51 врстом маховина. Од васкуларних биљака, око 120 ендемично (10%), а 50 врста је на светској црвеној листи (око 4%). Неке од значајнијих и веома угрожених врста су Campanula calycialata (Криласти звончић), Drosera rotundifolia (Мухоловка), Dianthus banaticus, Lycopodium complanatum, Pinus mugo, Rosa balcanica, Androsace elongate, Gentiana lutea, као и 41 врста орхидеја!

Осим биљног света и животињски се одликује изузетним богатством и рзноврсношћу. Посебно је значајан диверзитет птица којих има око 225 врста, односно око 2/3 укупне орнитофауне наше земље. Овај простор означен је као Important Bird Area (IBA)где се могу видети птице као што су црна рода, сиви соко, сури орао, јаребица камењарка, степска трептељка, тетреб, вуга, пупавац, лешњикара и многе друге. Некада, Стару планину насељавао је и орао брадан као и белоглави суп. Данас јавила се идеја о реинтродукцији белоглавог супа на врхове Старе планине и оближњег Видлича. Нешто више о томе касније!

Поред присуства крупних сисара који су ретки у Србији као што су мрки медвед и рис, овде се могу наћи и степски сисари, текуница и слепо куче, чија су станишта веома угрожена. Стара планина је и Prime Butterfly Area of Europe.

А сад мало о ономе како смо ми доживели ово богатство!

Ове године у месецу јулу, групица залуђеника природом под вођством Ивана Меденице, запутила се на Стару планину не би ли открила какве све чари се у њој крију. Путешествије је започело на станици БАС-а у Београду, а затим по доласку у Пирот настављено је најбољим возилом које су поседовали (комби из доба Тита). И ускоро, после закуцавања пртљага у гепек и утрпавања у дато превозно срество, кренули смо ка Рсовцима.

СИМБИОЗА 2. БРОЈ ЈАНУАР 2011.

Искористићу ову прилику и да споменем све људе који су били на овом терену. Вођа терена и наш водич био је Иван Меденица, затим Ирена Хрибшек, Вукашин Ђурковић, Ана Ђуковић, Ана Тодоровић, Саша, Никола Петковић, Игор Петров, Јелена Ћоровић, Ивана Јанковић и моја маленкост, Дијана Доброта. Већину су чинили орнитолози, док је Јелена једини херпетеолог који је био с нама, а Ивана, Никола и ја чинили смо ботанички оријентисан део екипе. Све у свему допуњавање је било правило, а не изузетак, тако да смо сви помало све радили и уживали.

Село Рсовци, наш ''генерални штаб'', налази се на левој обали реке Височице и удаљено је од Пирота око 23 км. Занимљиво је то да у селу постоји црква Св. Петра и Павла у којој се налази фреска Ћелавог Исуса (јединствена на свету!!!). Наш смештај била је школа која је претворена у фабрику. Можете замислити на шта то личи, а и ко зна од када је! Имали смо једну просторију пуну шиваћих машина, комадића одеће, неких кожица и са сликом два некадашња председника на зиду, Милошевића и Тита. Ето, у Рсовцима као и у другим селима у којим смо били време се тамо негде зауставило, у неком Титовом, комунистичком добу и не мрда одатле...

Након смештања у наш нови дом, један од најудобнијих на нашем путовању, кренули смо мало у разгледање околине... И открили смо Височицу, као и разне кости које се налазе на њеној обали, људске кости, лобање, карлице... Порекло?! Непознато, бар за нас! А осим тих остатака, цела планина препуна је фосила. Амонити, брахиоподе, неке шкољке и ко зна шта још...

Следећег дана, по команди драгог нам вође Меденице и уз верног пратиоца, нашег пса Тинија, ког смо нашли у Рсовцима и који је постао наш 12-ти члан, упутили смо се у петодневну авантуру шеткања по планини. Само што је наше шеткање подразумевало ношење огромних ранаца, врећа за спавање, шатора и најтежег од свега (бар се тако испоставило) ХРАНЕ. Прво смо налетели на село Височка Ржана. Мој добар пријатељ google каже да је село добило име по ражи која овде добро успева или можда по ветру који реже!

И како се успут стално мењају планови, ми одлучисмо да идемо у Росомачке или Славињске котлове, а не у села Врело и Јеловицу како је прво било планирано. И нисмо се покајали! Рсомачки котлови настали су као резултат вишевековне борбе између Рсомачке реке и кречњачких стена које је окружују. Представља прелеп систем минијатурних кањона и бунара. Одушевљени смо били Росомачким котловима и одлучили да ту кампујемо, а како је у току било светско првенство у фудбалу посетили смо и село Славиње, где смо гледали утакмицу. Била је то успешна шетња кроз глог, прво под будним оком сунца, а касније по мрклом мраку и уз мањак батеријских лампи. Хоботница је још једном била у праву, а само финале као што сви знате и није било посебно занимљиво.

А по повратку, сушење! Док је дивна ватрица пуцкетала и грејала нам и ноге и душу, око ватре су се сушиле гојзерице, чарапе, панталоне, јакне итд. Понешто

је и сагорело у палменовима, али то су само мали губици (Вукашине купићемо ти нове чарапе!).

Средином новог дана кренусмо у нове победе. Циљ је био доћи до Дојкинаца. Пут нас је прво довео до села Росомац, сештеног у једној удолини која је са свих страна окружена брдима и висовима. Након разговора са локалним становништвом, добили смо упутства куда да идемо-1,5 километар узбрдо уместо 10-ак км наоколо. И кренусмо уз брдо, а нигде краја.... А кад дођосмо горе, више нисмо знали куда јер пут који је требало ту да се налази, једноставно га није било (или га ми нисмо видели што се своди на исто).

Сунце на западу већ полако јењава, а ми 'а куд ћемо а са киме ћемо'. На крају, спустили смо се кроз неку букову шуму, под нагибом од око 60о (ако не и више). Подсећало је у неким тренутцима на клизање без леда. А кад то преживесмо, нова невоља поставила се пред нас. Надошла река била је до колена на месту где се претходно налазио неки пут. Стисли смо зубе и некако је прешли. Било је толико ледено да сам ја имала осећај као да ме неко боде по ногама.

Замислите онда нашу срећу кад смо угледали раван асфалт. Тај исти асфалт довео нас је до села Врело и до кафане ''Врело'', где смо стали да одморимо промрзле нам ноге. Под окриљем звезда, а кад кажем звезда не мислим на ово што можете да видите у Београду, мислим на хиљаде и милионе звезда које светлуцају као фењерчићи на небу. Чак смо угасили лампе да би уживали у погледу. Легли смо на сред цесте и стали да проучавамо звезде и проналазимо сазвежђа.

Негде око поноћи стигли смо и до Дојкинаца. Успели смо да нађемо смештај у једној старој млкари до које се долазило преко неког праисторијског моста на ком нису могле две особе одједном да стоје да се не би срушио. Унутра само раширили шаторе на слами, тако да је било топло и мекано, а нама је то било више него довољно.

Одушевила нас је чињеница да Дојкинци имају продавницу са кафом и шампоном! Опскрбљени новим намирницама (а таман смо се били порадовали што су нам ранчеви мало лакши јер смо део хране појели), сити и одморни кренули смо даље, ка Арбињу.

Успут јели смо шумске јагоде и боровнице, посматрали и сликали необичне биљке, посматрали птице и уживали у жуборењу воде која је увек била уз нас, као и наш Тини.

Скрасили смо се поред једне тресаве и одмах до речице, где се налазио стеновити плато, веома згодан за ложење ватре. Како је било хладно, на тим стенама смо и преноћили, али нисмо пропустили да видимо покоји метеор илити звезду падалицу.

Неке ствари заиста је тешко речима описати и објаснити. Тако иако смо били натоварени (а могу рећи слободно и претоварени), поприлично неиспавани и штрокави, ипак уживали смо свим чулима. Ћаскања до дубоко у ноћ покрај ватрице и под ведрим небом, па још и уз непрестани жубор воде.... Прекрасно!

Али дан пред нама носио је много већу авантуру

БФ Информатор 50

од свих! Оставили смо своје ствари и шаторе у Арбињу и ненатоварени кренули смо са циљем да осовјимо врх Три Чуке (1937 м н.в.), у оквиру планинског венаца Копрен. Почетак шетње одвијао се уредно обележеним стазама које су нас касније довеле до величанственог водопада. Али након тога, уследио је мало тежи део пута. Кренули смо ка истоку, али малчице превише. Успели смо да видимо једну лешњикару - Nucifraga caryocatactes.

Прескакали смо водотокове или их прелазили преко оборених стабала, пели се уз стрмине, лагано ходали по меканој маховини (да је не бисмо уништили), користили оборена стабла белог бора као стазе, провлачили се корз жбунове и све то да бисмо се на крају заглавили у клеки.

Клека, нит висока нити ниска, али жилава и неукротива. Не можеш по њој да газиш јер се не да савити, а не можеш ни између стабала јер су толико густа да не можеш да видиш где стављаш ногу. А након клеке, сачекао нас је Trollium europeum на одушевљење нас ботаничара. Успели смо и на брзину да усликамо и један дивни љиљан, као и огроман број орхидеја, каранфила итд.

Након што смо схватили да је доста било ''одласка на исток'' кренули смо ка западу! И после порилично исцрпљујућег хода, стигли смо до тресаве и до ВОДЕ! Вода вода, вратила нас је у живот и на ноге... Окрепљени, живахни и мокрих ногу, кренули смо да се враћамо, низ поточић који је водио од тресаве ка... Са стене на стену, с једне стране потока на другу, клизање низ падине и држање за грање, траву или било шта, све мокро, све клизаво... Праве вратоломије из којих смо сви здрави и читави изашли! У близини воде, оштро Јеленино око спазило је шарку. Њеном одушевљењу није било краја.

Пут ка кампу се одужио и није му се назирао крај. Претила нам је и киша, те смо успут морали да размишљамо да ли ћемо остати у Арбињу или ћемо се можда вратити до Дојкинаца. После напорног дана било каква храна је хиљаду пута слађа, па је тако и нама тада све било преслатко. Решени да кренемо из Арбиња, али поприлично неодлучни кад је реч о спровођењу исте одлуке, на крају остасмо и ту ноћ у Арбињу с циљем да рано изјутра кренемо ка Дојкинцима. Невероватно, али истинито, заиста смо успели рано да кренемо.

И после неколико часова угледали смо пред собом познато село Дојкинце и изнова се обрадовасмо продавници и мобилној мрежи, док нам је вођа обезбеђивао превоз. Наше превозно средство био је мали комби који превози мелко у металним бурадима међу којима смо се ми некако утрпали. Срећом вожња није дуго трајала. Јадни Тини једва је чекао да изађе. И док смо тре пнули, ето нас назад у Рсовцима у старој школи. Прва наредна акција –купање у леденој Височици.

51 БФ Информатор

Следећег дана у Рсовце је дошао проф. Саша Маринковић који је многима познат по пројекту реинтродукције белоглавог супа на Увцу. Циљ његовог доласка био је да лично испита обронке Видлича на којима је такође планирана реинтродукција белоглавог супа. Осим тога, донео је и мреже и прстенове, тако да смо организовали својеврстан орнитолошки камп. Мрежарење подразумева доста посла кад је реч о постављању мрежи, али касније све се своди на чекање да се птица улови. Наравно, није лако извадити птицу из мреже, мада кад то раде Иван или Ирена, то изгледа ко мачији кашаљ.

Између осталих ухватили смо доста плиски (Motacilla alba и Motacilla cinerea), затим славуја (Luscinia megalorhynchos), сенице, воденог коса и обичног коса, звиждка, сврачка, зебу, црвендаћа... Савладали смо технике отпетљавања птица из мреже, затим процедуру при мерењу (шта се мери и како), као и сама правила прстеновања. Једино што нам је јако тешко падало било је устајање у цик зоре, кад запевају певци, да бисмо проверили мреже.

Након обављене јутарње провере мрежи и прстеновања ухваћених птица, оставили смо професора са мрежама и запутили се ка Владикиним плочама. План је био да идемо даље ка Завојинском језеру, али пошто нисмо били кадри да нађемо једну од маркација у низу (вероватно је неко посекао неко дрво), одустали смо након кружења унаоколо. Ипак, спустили смо се да би видели макар Владикине плоче. То је уствари клисура који прави река Височица, између села Паклештица и Рсовци у дужини од 2 км, а на неким местима клисура достиже висину од 300 м. Специфичност клисуре је та да река Височица гради укљештене меандре, као последица вертиклане ерозије. Наиме, некад је река била на вишем нивоу и имала је нормалну долину, па је слободно правила меандре. Касније, повећавањем вертиклане ерозије, река није имала времена да исправи своје корите те су тако настале Владикине плоче. По речима мештана из Рсоваца, у овој клисури налзи се преко 60 пећина, вртача и рупа. Посебно су интересантне јер се у њима налазе остаци који указују да је у њој живео праисторијски човек. Сам систем пећина још није довољно испитан и то је дивна прилика за младе истраживаче и биоспелеологе!

На моју велику жалост, Јелена, Ивана и ја смо морале два дана раније да се вратимо тако да смо пропустиле прилику да видимо ову пећину и Завојинско језеро. Могу само да пренесем искуства оних који су били, а којима су пуна уста хвале. Кажу да је више него дивно и лепше од прелепог. Искрено, не верујем док не видим, па зато идем да се уверим колико већ следеће године. Убеђена сам да је лепше него што кажу. А ни ви, немојте ми веровати....отиђите и просудите сами! Једно гарантујем, сигурно вам неће бити досадно!

СИМБИОЗА 3. БРОЈ ЈУЛ 2011.

ЏИНОВСКЕ МЕДУЗЕ

БУДУЋИ ВЛАДАРИ ОКЕАНА? Тијана Радосављевић

Иако је прво што бисте помислили, када бисте видели ово биће да вам се приближава, да сте претходно вече ипак попили коју чашицу више или да је у питању ноћна мора - она ипак постоје и иако нису изграђена од крви и меса, већ највећим делом од воде и желатинозне масе, ипак задају озбиљне главобоље јапанским, кинеским и кореанским властима остављајући озбиљне последице на њихову економију.

Назив ове врсте је Nemopilema nomurai (Echizen kurage на јапанском) и једна је од највећих познатих врста медуза. Може да достигне величину и до 2 метра у пречнику као и тежину повећег сумо рвача (око 200 кг). Ендемична је за источна азијска маргинална мора (Бохаи, Жуто, Источно кинеско и Јапанско море). Медузе се ослобађају из бентосних полипа током периода април-јун у Жутом и Источном кинеском мору а затим бивају транспортоване Tsushima струјом у Јапанско море.

Премда је убод ових медуза болан, у највећем броју случајева није довољно токсичан да изазове озбиљне последице код човека. Ипак у неколико случајева је дошло до фаталаног исхода као последица накупљања течности у плућима услед убода. До данас је пријављено само 8 случајева смрти проузрокованих убодом Номура медузе.

Током историје, масовне појаве ових медуза су се јављале на отприлике 40 година (1920., 1958., 1995.) али у скорије време се јављају скоро сваке године (2002., 2003., 2005., 2006.). Повећана бројност ових медуза, чак и до хиљаду пута већа од нормалне, представља све већи проблем јапанским рибарима. Често долази до пуцања рибарских мрежа услед превелике тежине Номура медузе, а риба ухваћена заједно са њима у мрежи бива неупотребљива било због тога што је смрскана или отрована.

Бројност медуза је у нормалним условима регулисана од стране риба и корњача, које се хране медузама у раним стадијумима и такође су им компетитори за храну као што је зоопланктон (свих седам врста морских корњача које се хране медузама су угрожене).

Али примећено је да се бројност медуза повећава као последица изловљавања риба (такво прекомерно изловљавање рибљих популација може довести до отварања еколошке нише коју медузе могу да заузму).

Додатни негативни утицај на рибе који доводи до смањења њихове бројности је и чињеница да се медузе хране рибљим јајима. Надаље, због уливања и повећања концентрације фосфора и азота (пореклом из индустрије и пољопривреде), долази до цветања црвених алги, које изазивају стварање такозваних "мртвих зона" са смањеном концентрацијом кисеоника где медузе могу да преживе, а

рибе не.

Занимљива чињеница везана за ову врсту медуза јесте да када су нападнуте или се осећају угрожено, ослобађају велику количину јаја и сперме у воду, која се закачињу за корале, камење и обалу. Када услови постану одговарајући њиховим оплођењем настаје нова "армија" медуза спремна да освоји свет, или бар источна маргинална мора.

Наравно не треба заборавити ни толико помињаног кривца за већину еколошких проблема у последње време – глобално загревање. Као последица глобалног загревања, површинска температура Жутог мора се повећала за 1,7 степени целзијуса од 1976. до 2000. Са порастом температуре, се генерално убрзава репродукција што може довести до повећане стопе рађања медуза. Такође повишена амбијентална температура изгледа омогућава овим створењима да више нарасту за много краће време.

Неки научници су изјавили да би сви ови услови могли да доведу до појаве коју су означили као "стабилно стање медузе", где би медузе могле да завладају океанима.

Наравно Јапанци не би били то што јесу, да нису већ дошли до неких идеја како да бар на неки начин умање штету, тако да се за сада од уловљених медуза производе слане грицкалице, ђубриво, користе се као храна за крабе, а неки научници чак тврде да су неке супстанце које се добијају из медуза корисне за кожу. Тако да ако неко има неку иновативну идеју за комерцијалну употребу ових створења, правац Јапан, сигурна сам да ће Јапанци то великодушно наградити.

БФ Информатор 52

СИМБИОЗА 3. БРОЈ ЈУЛ 2011.

DEINOCOCCUS RADIODURANS

ШАМПИОН ПРЕЖИВЉАВАЊА Никола Сматлик

Свима нам је добро познато које и какве штетне ефекте по организме може имати радиоактивност. Након нуклеарног акцидента у нуклеарној централи Фукушима у Јапану, поново се актуелизовало питање радијације и њеног штетног ефекта по живи свет. Радиоактивност изазива низ штетних ефеката по живе организме, пре свега стварајући оштећења на молекулу ДНК, које механизам за репарацију оштећења, који сви организми поседују, не може да исправи. То доводи до низа проблема који имају утицај на здравље, а могу имати и леталан ефекат.

Међутим, постоје неки организми који су захваљујући готово савршеном механизму за репарацију оштећења у стању да преживе у условима изузетно повишене радиоактивности. Свакако шампион међу тим организимима је бактерија Deinococcus radiodurans.

Ова бактерија је апсолутни првак када је у питању отпорност на радијацију. Научници је називају и полиекстремофилом јер је поред радијације отпорна и на хладноћу, дехидратацију, и дејство јаких киселина. Ову веома занимљиву бактерију је открио Артур В. Андерсон 1956. године, у Америчкој савезној држави Орегон. Открио је сасвим случајно, у експерименту у којем је тестирао могућност примене гама зрачења у стерилизацији хране. Он је користио веома високе дозе зрачења које не може да преживи ниједан организам, али је након третмана установио да су у његовом узорку хране ипак преживела једна врста бактерија, то је управо био Deinococcus radiodurans.

53 БФ Информатор

Deinococcus radiodurans је сферична бактерија дијаметра 1.5 до 3.5 микрометара. Четири ћелије су повезане међусобно и формирају тетраду. Спада у групу грам-позитивних бактерија јер се боји љубичасто приликом бојења по Граму, иако је грађа ћелијског зида слична грађи ћелијског зида грам-негативних бактерија. Геном ове бактерије сачињавају два циркуларна хромозома, један хромозом дужине 2.56 милиона базних парова, и други 412.000 базних парова, као и један плазмид дужине 177.000 базних парова. Геном ове бактерије садржи 3.195 гена.

Комплетно секевенцирање генома ове бактерије завршено је 1999. године. Deinococcus не формира ендоспоре и облигатни је аеробни хемоорганотроф. Ова бактерија може да издржи акутну дозу јонизујућег зрачења од 15.000 греја (Gy), без губитка вијабилности ћелије, човека би убила доза мања од 10 Gy. Једини агенс који је штетан по Deinococcus radiodurans je нитрозогуанидин који може да изазове делеције на молекулу ДНК. Оно што чини ову бактерију посебном, јесте њен једниствен и високоефикасан механизам репарације ДНК оштећења.

Deinococcus поседује вишеструке копије хромозома и протеина за репарацију ДНК. Након оштећења свог генома ова бактерија врши поновно повезивање хромозомских фрагмената у процесу који се зове спајање једноланчаних прекида. У следећем кораку репарациони протеини врше индукцију, а затим и спајање дволанчаних прекида у процесу хомологе рекомбинације. Хрватски молекуларни биолог Мирослав Радман је у својим радовима показао да ова бактерија има способност да оштећене делове молекула ДНК користи као матрицу за синтезу хомологих секвенци, и том приликом се формира структура која се назива D-loop која омогућује даљу екстензију молекула ДНК, све док новосинтетисане секвенце не пронађу себи хомологе секвенце и не изврше спајање хомологих крајева. У финалном кораку долази до crossing-overa уз учешће протеина RacA током процеса хомологе рекомбинације.

Колоније ових бактерија су пронађене на зидовима нуклеарних реактора где су изложене директним великим дозама зрачења.

Због свих ових наведених карактеристика, методама молекуларне биотехнологије, омогућено је коришћење ове бактерије у биоремедијацији земљишта које је контаминирано радиоактивним тешким металима. Лабораторија Craig Venter Института је користила ДНК фрагменте ове бактерије да би добила синтетички организам који је добио назив Mycoplasma laboratorium.

Открића оваквих екстремофила као и секвенцирање њиховог генома пружа нам многе могућности за њихову примену у екологији, медицини, заштити животне средине, физици, као и у нанотехнологијама.

СИМБИОЗА 4. БРОЈ ДЕЦЕМБАР 2011.

КЛОНИРАЊЕ СИСАРА

ИСТОРИЈА И ПЕРСПЕКТИВЕ Никола Сматлик

Појам клонирање се јако често може чути како у научној тако и у лаичкој јавности. При том се могу чути опречне изјаве, од научника и експерата из те области који колонирање сматрају једним од највећих достигнућа савремене молекуларне биологије, па све до оних лаичких изјава које процес клонирања сматрају страшним, јер одмах помисле на армију идентичних људи који шетају улицама, а при том су створени у лабораторијама страних обавештајних служби да служе неком "мрачном циљу". Овај текст има за циљ да на што једноставнији начин објасни процес клонирања, историју његовог настанка, перспективу његовог коришћења и евентуалне штетне последице.

Реч клон први пут је употребио Вебер 1903. године, да опише колонију организама насталу асексуалном деобом једне прогениторне ћелије. Клонирање се може дефинисати као репродукција фрагмента ДНК, ћелија или индивидуа идентичних сами себи. То је нормалан процес код неких биљака и нижих животиња.

Клонирање људи до данас није остварено. Оно подразумева хуману асексуалну репродукцију остварену уношењем нуклеуса из хуманих соматских ћелија у оплођену или неполођену овоциту чији је нуклеусни материјал одстрањен, у циљу стварања живог организма који је изузев митохондријске ДНК генетски идентичан донору нуклеуса.

Ако се непосредно након клонирања клон узгаја у одређеним лабораторијским условима, неколико дана, он ће се развити у рани ембрион који се може употребити у две сврхе: 1) за репродуктивно клонирање 2) за терапијско клонирање

Ако се рани ембрион (бластоциста) имплантира у утерус животиње исте врсте, ради постизања трудноће и нормалног развића плода, говори се о репродуктивном клонирању. Пример овог типа клонирања је клонирање чувене овце Доли, које су извршили Вилмут и сарадници 1997. године. Доли је створена јединственим спајањем енуклеисане овоците шестогодишње овце и донорског нуклеуса из култивисаних епителних ћелија млечне жлезде. Метода трансфера нуклеуса у енуклеисану овоциту први пут је успешно примењена 1952. године, када су Брингс и Кинг успели да клонирају жабу, употребом епителних бластомера као донора нуклеуса. Гордон је 1962. године је клонирањем одраслог Xenopusa, трансфером нуклеуса добијеног из епителне ћелије црева пуноглавца показао да и диференциране ћелије имају потенцијал за репрограмирање.

Репрoдуктивно клонирање је неефикасно јер погрешно укључени ћелијски процеси доводе до губитка

већине ембриона у току развића. Да би се одржало развиће ембриона у току репродуктивног клонирања, потребно је адекватно активирање гена непоходних за рано ембрионално развиће, и истовремена супресија гена чија се транскрипција нормално дешава у донорској ћелији, а који су повезани са диференцијацијом. У просеку 1-5% бластоциста се развије у живорођену клонирану јединку. Успех у клонирању се знатно повећава уколико (10-40%), уколико се као донори нуклеуса употребе ембрионалне стем ћелије, бластомере или зигот. Клонирана животиња након рођења има предугачко тело и плаценту, респираторни дистрес синдром као и аномалије бубрега јетре срца и мозга. Данас се сматра да је основни проблем репродуктивног клонирања погрешно епигенетско репорограмирање трансплантираног (донорског) нуклеуса. Сматра се да ембриони у стадијуму бластоцисте, клонирани од соматских ћелија, имају инсуфицијентни систем за реактивацију кључних ембрионалних гена сепцифичних за донорску ћелију. За разлику од њих, ембриони клонирани од ембрионалних стем ћелија веродостојно експримирају ране ембрионалне гене. Најчешћи молекуларни механизми епигенетичких процеса током клонирања су: метилација ДНК, експресија импринтованих гена, као и механизми који управљају експерсијом гена преко хроматина. Инактивација Xхромозома и регулација дужине теломере примери су постзиготног репрограмирања, и они се код клонираних животиња углавном нормално одвијају.

Терапијско клонирање је стварање аутологне линије ембрионалних стем ћелија која настаје из клонираног ембриона и даље се користе за замену оштећеног ткива. У овом тренутку терапијско клонирање нажалост још увек не довољно се користи у лечењу неуродегенеративних болести, обољења крви и дијабетес мелитуса.

Охрабрују истраживања на животињама која указују да је нуклеусно клонирање у комбинацији са генском и ћелијском терапијом

Један такав пример је лечење дефицита имунолочког система миша са мутацијом на Rag 2 гену. Данас се размишља о могућности примене те терапије у лечењу српасте анемије и бета таласемије.

БФ Информатор 54

СИМБИОЗА 5. БРОЈ ОКТОБАР 2012.

ФЕРОМОНИ

"ЉУБАВНИ СИГНАЛИ" ИЛИ ЗАБЛУДА Невена Петровић

Читам пре неколико дана у неком чланку да су тзв. "феромонске журке" постале хит на западу! Долазиш на журку и доносиш мајицу у којој си спавао/ла пар дана. Мајице се нуде особама супротног пола, које након мирисања одаберу пар њих и онда следи упознавање са њиховим власницима. Да видимо са каквим се предзнањем иде на феромонске журке! Шта су то феромони?

Феромони су испарљиве супстанце које секретују животиње, а које могу имати утицај на понашање, физиолошке промене и развој других припадника исте врсте. По дужини ефекта можемо их поделити на: феромоне који изазивају моменталне и краткотрајне промене у понашању, и феромоне са дуготрајним дејством које се огледа у промени хормонског статуса јединке на коју ти феромони делују. Ако се сагледа разновсност ових фактора из аспекта промена у понашању сисара, можемо их поделити и на 1) сексуалне атрактанте, 2) сексуалне репеленте, 3) атрактанте између мајке и младунаца, као и 4) феромоне који модификују менструални циклус. Код бескичмењака се може уочити још већа разноврсност у функцијама у којима посредују феромони.

Дуго се веровало да не постоје феромони човека. Као основни разлог је навођено непостојање вомероназалних органа код човека, који су задужени за детекцију феромона код других кичмењака. И док је један број истраживача водио полемику о томе да ли вомероназалног органа има или нема код човека, други део истраживача се окренуо компанијама које су биле заинтересоване за улагање у истраживање и отпочеле су такозване "real-life" студије. Наравно, идеја финансијера је била да се резултати студија искористе за прављење препарата који би своје кориснике учинили привлачнијим супротном полу. Након пар година, укључили су се и прави научни институти.

Хумани феромони - маркетиншки трик или стварни мали сигнали?

Сматра се да је главни орган секреције хуманих феромона аксиларна (пазушна) жлезда. У прилог томе иде и чињеница да се аксиларне жлезде активирају тек у пубертету када почињу да луче и неке деривате стероида. Са друге стране, истраживачи верују да испарљиве алифатичне компоненте (познате и као копулини), из вагиналног секрета жена, могу функционисати као феромони. Андростенон и алифатичне киселине се јављају у репродуктивној комуникацији неких сисара.

Уколико се занемари релативно лош методолошки приступ "real-life" студија, морамо признати да су резултати ишли у смеру доказивања постојања "малих сигнала". Једна од првих појава која је запажена код животиња још 1955. године и означена као Ли-Бутов ефекат, јавља се и код

55 БФ Информатор

нас. Наиме, уколико две или више жена живе или проводе велики део времена заједно, долази до синхронизације њихових менструалних циклуса. Осамдесетих година је одрађена студија која је дефинитивно потвдила теорију о синхронизацији менструалног циклуса групе жена које су биле изложене истом екстракту зноја жене.

У новије време су одрађене бројне студије у којима је проучаван ефекат мушких феромона на понашање жена. Показало се да жене које су носиле привезак који ослобађа мушке феромоне, показују много боље расположење у односу на контролну групу. Оне су остваривале чешћу комуникацију са мушкарцима, биле су расположеније, толерантније на стрес, флертовале интезивније и тврдиле да се осећају привлачније и заинтересованије за мушкарце у свом окружењу. Замислите каква би се промена десила када у претежно женску канцеларију убаците пар "репрезентативних мужјака"! Не сматрате ли да би продуктивност радница порасла? Дефинитивно! :)

Поставља се питање зашто феромони код нас не играју пресудну улогу у репродукцији. На пример, када мужјак хрчка осети вагинални секрет на другом (обележеном) мужјаку, он ће га јурити и покушавати да се пари са њим, управо зато што је слепо вођен мирисом, а не видом. Насупрот томе, човек се фокусира више на визуелне, а мање на олфакторне сигнале. Иако тога нисмо свесни, феромони нас чине расположенијим за интеракцију са супротним полом и модификују наш хормонски статус како би осигурали оплођење. Међутим, ми смо научили да се супроставимо тим инстиктима, да укључимо мозак и анализирамо да ли потенцијални удварач може бити добар партнер који ће равноправно учествовати у одгајању потомства и тиме повећати вероватноћу да већи број потомака успешно преживи.

И да закључимо: феромони нам баш и не могу помоћи да пронађемо сродну душу. Одлазак на журку где ћемо њушкати туђе мајице нас може учинити расположенијим и пријатнијим према супротном полу. Ко зна... Можда је управо то недостајало!

СИМБИОЗА 7. БРОЈ МАРТ 2013.

ПРЕДАТОР

У "БЛАЖЕНОМ ТРАНСУ" Весна Ђоковић

Да ли човек има много времена за луде мисли и каква све сазнања могу проистећи из готово сумануте храбрости?

И човек и животиње показују у одређеним околностима способност уласка у гранична стања налик трансу. Опште је познато како употреба одређених репетиција и спуштање гласа у доње баритонске регистре могу да "успавају" свесни део човекове сложене природе и да у први план изведу наш притајени аспект. Накада су гранична стања блажа и излаз представља прикладан стимулус. Некада су дубља и са собом носе неосетљивост на бол. Контекст оваквих граничних стања код човека и животиња се разликује. Стање привидне смрти код животиња може бити рефлексивно у виду тоничне имобилности или врста адаптивног понашања што се назива танатоза. У овом стању животиња збуњује свог нападача доимајући се неживом. Тонична имобилност је природно стање парализе у које извесне животиње улазе кад се нађу у претећој ситуацији. Понекад се тонична имобилност назива хипнозом код животиња и описана је у свим кичмењачким класама, изузев Agnatha. Запажена је и код инсеката. Код неких животиња човек може индуковати овакво стање на релативно неинвазиван начин (фокусирање кокоши на исцртану линију) док су за неке потребни екстремни третмани попут електрошокова.

Поједине врсте ајкула такође могу бити у тоничном стању. Оне улазе у стање тоничне имобилности пошто се окрену на леђа и док им се масира предео око носа. Претпоставка је да "изврнуту" позицију мозак ајкуле перципира као извор стреса. Таква инверзија доводи до физиолошког дисбаланса и до продукције хормона који "окидају" тоничну имобилност. У оваквом стању изостаје свака реакција на околни свет и оно може трајати до 15 минута. Просечно време иницирања тоничног стања је од 15 до 40 секунди. Дорзална пераја се тада укоче док се ритам срца успорава и дисање је стабилније и опуштеније. Вода у пределу ајкулиних пераја мора бити покретна због процеса дисања. Не реагује свака ајкула на овај начин једноставним окретањем на леђа (Negaprion brevirostris - лимун-ајкула, Carcharhinus sp.). Код тиграсте ајкуле која је дугачка 3-4 м тонична имобилност постиже се лаганим додиривањем ростралног дела и подручја око очију где су лоциране Лоренцинијеве ампуле. Лоренцинијеве ампуле су посебни органи којим морски пси региструју електрични потенцијал у мору. Помоћу њих могу осетити врло слабу елекртичну струју и ону који ствара срце при откуцајима па на тај начин откривају плен сакривен у песку. Велика бела ајкула која је понекад дугачка и до 12 м није подложна у подједнакој мери као друге врсте. Ово стање у ајкула тумачи се као одбрамбени механизам и код женки је израженије у односу на мужјаке. Поједини научници тони-

чну имобилност повезију са процесом парења код одређених врста ајкула. Ајкула је предатор са вршног дела прирамиде и овакво стање код ње није лако асоцирати са страхом.

У том смислу веома занимљив је случај из 1997. године забележен око Фаралонских острва на обали Калифорније, када је женка орке намерно изазвала тоничну имобилност код ајкуле и држала је тако укоченом читавих 15 минута, изазвавши код ње гушење до смрти. Ово је био први забележен случај од стране очевица да је у дивљини велика бела ајкула постала пленом предатора који није човек. У истој области десио се још један такав напад 2000. год. У питању је посебна популација орке и након ова два напада локална популација велике беле ајкуле од око стотуне је ишчезла са тог локалитета. Сличан случај забележен је на Новом Зеланду у којем су орке намерно испровоцирале тоничну имобилност код риба.

Тонична имобилност показала се корисним средством за изучавање понашања. Овакво стање користи се као научни метод и код морских паса, између осталог ради тестирања ефективности различитих концентрација репелената. Стереотипно виђење ајкула као немани се увелико разликује од виђења оних који живе у приснијој спрези са морем и имају бољи увид у природу његових становника. Потражите на интернету следећа имена: Mike Rutzen, који је познатији као "sharkman" и који посебно задовољство проналази у "голицању" велике беле, затим Riccardo Sturla Avogardi, Andre Hartman, Cristina Salerosa, итд. и запитајте се шта њих мотивише. Егзибиционозам?

Можда испољавање осећаја надмоћи и потребе за доминацијом над предатором старијим од диносаураса, па макар привидном и кратког даха. Овде бих напоменула да су данас многе врсте ајкула пред истребљењем због лова и уништавања њихових станишта. Најчешће се лове због пераја од којих се прави нарочита супа. Такође, предмет пажње су уља из ајкулине јетре као и њена кожа од које се праве веома луксузни новчаници за господу носиоце новог поретка.

БФ Информатор 56

СИМБИОЗА 7. БРОЈ МАРТ 2013.

ФРАКТАЛИ

СВЕТОВИ УНУТАР СВЕТОВА Тања Пајић

Приметићете да у природи ретко можете видети правилне геометријске облике, наиме, све око нас и ми сами представљамо неки вид фрактала. Фрактале препознајемо у пахуљама, кристалима, планинским ланцима, речном систему, у структури листа (нпр. папрат), изгледу броколија, сапуници, у нашој ДНК. Дрво има фракталну структуру. Његово стабло се грана на све мање и мање гране а оне на још мање гране и гранчице. Плућни систем слично тако. Очигледну фракталну структуру има и наш мозак. Многе комплексне анатомске структуре као што су мрежа крвних судова или неуронска мрежа, само су неки примери фракталне геометрије у људском организму.

Фрактали су геометријски облици подељени у делове од којих је сваки минијатурна копија целине. Фрактали могу бити потпуно исти на сваком нивоу, или могу бити скоро исти у различитим размерама. Када се увећа слика било ког дела фрактала, он је по облику и структури сличан или идентичан изгледу самог фрактала и такође је састављен од истих таквих облика све мањих и мањих и тако у бесконачност.

То су математичке структуре познате као троугао Серпинског, Манделбротов скуп, Њутнов фрактал, Кохова пахуљица, Пианова крива, Питагорино дрво...

Термин Фрактал (од латинске речи fractus што значи "разломљен", "сломљен" или "преломљен") је први пут употребио математичар Беноа Манделброт 1975. године. Прецизна математичка дефиниција коју је притом дао гласи: Фрактали су скупови тачака чија је фрактална димензија већа него тополошка димензија.

Фрактална димензија је вредност која нам даје увид у којој мери неки фрактал испуњава простор у којем се налази. Има практичну примену у разноврсним областима

57 БФ Информатор

где се користи да окарактерише широк спектар објеката, од апстрактних до реалних, природних феномена, укључујући физиологију, неуронауке, анализу слика, акустику, електрохемијске процесе, итд.

Примена фракталне анализе у биомедицинским наукама је спроведена у неколико различитих области и на мноштво тема, у распону од истраживања рака до анализе слика, од анатомије до патологије, од физиологије до антропологије. Користи се неколико метода фракталне анализе које процењују фракталне карактеристике података и на основу којих се анализирају резултати.

Применом посебних компјутерских програма можемо одредити фракталне димензије бинарних слика неурона и тиме упоредити разгранатост дендритских крошњи различитих неурона, или рецимо, одредити фракталне димензије ћелија рака у различитим фазама развоја рака и упоредити са фракталним димензијама здравих ћелија. Показано је да је фрактална димензија канцерогених ћелија већа него код здравих, као и да расте са напредовањем болести. Фрактална анализа је у широкој примени у области анализе слике, али она може бити примењена и на физиолошке феномене, попут варијација у срчаном ритму или мождане таласе.

Примери фракталности, односно ирегуларности у биљном и животињском свету постоје од најмање градивне јединице до комплексних структура целог организма. С обзиром да се теорија фрактала примењује за решавање проблема система са комплексном структуром а почива на једноставним математичким формулама, можемо рећи да фрактали представљају равнотежу између хаоса и реда у свему што чини овај свет.

СИМБИОЗА 8. БРОЈ МАЈ 2013.

ПСИХОДЕЛИЧНО ДЕЈСТВО БИЉАКА

НА ЉУДСКИ ОРГАНИЗАМ Ана Бошковић

Била једном давно три путника. Један је био алкохоличар, други овисник о пушењу опијума, а трећи је био уживалац хашиша. Једне ноћи стигоше они пред зидине персијског града Исфахана. Било је, међутим, касно, градска су врата већ била затворена, а наши путници уморни. Како да уђу у град? Алкохоличар предложи да заједнички разбију врата и тако уђу у град. Опиоман је сматрао да је боље да мирно легну пред врата и преспавају до јутра, када ће се градска врата отворити. А трећи, поштовалац хашиша, гледао их је у чуду. Није могао разумети чему разбијање врата или спавати испред зидина, кад постоји лакше и једноставније решење, провући се у град кроз кључаоницу...

- Стара персијска прича Сви смо свесни изузетног значаја биљака, од производње кисеоника, неопходног за живот свих аеробних организама, до примене у лечењу разних болести, исхране, извора енергије. Ипак, биљке нису само извор витамина, хране и лекова, него и једињења која могу да промене нашу свест. Насумице тражећи храну, човек је стицао практично искуство у упознавању биљног света који га је окруживао. Тако је уочавао које су биљке добре за исхрану, које за лек, а које су опет штетне, односно отровне биљке. Међутим, њихова употреба тиме није била искључена. Напротив. Неке од њих су "магијске".

Још у праисторијско време магија и биљке су доспели у блиску везу. Шамани су узимали биљке да би напустили своја тела и отпутовали у другу стварност, пророци и видовњаци су се служили татулом или мухаром да би прорицали будућност, алхемичари су, пак кориситли тајно корење при справљању својих еликсира бесмртности. Ове магијске моћи јављају се захваљујући фармаколошком деловању активних састојака појединих биљака

У биљкама се може наћи сва моћ овога света. Онај који познаје њихова тајна својства је свемоћан - индијска пословица.

Datura inoxia (Татула, Ђавоља биљка, Анђеоска труба…)

Ова једногодишња зељаста биљка крупних листова из породице Solanaceae расте самоникло на полусеновитим, влажним теренима и достиже висину до 1,5 м. Цветови су трубасти, крупни и бели, трају једну ноћ а отровни су као и сви остали делови биљке (није препоручљиво чак ни цветове мирисати сувише дуго). Цвета од јула до октобра. Плод је бодљикава зелена чаура. Унутра је црно семе.

Лековите супстанце у Daturi су: алкалоиден, атропин, скополамин, хиосцијамин и мандрагорин. Познато је од давнина да ова биљка има опасни халуциногени утицај на човека, али такође и лековити ути-

цај. Datura је позната као биљка која помаже против психичких поремећаја, а утврђено је и да отклања, грозницу, туморе, стомачне и кожне болести... Обично се листови од Dature пуше, или се од њих направи чај, али постоји реална могућност, да и у малој дози буде сувишан проценат алкалоида, таман довољно да западнете у фазу трајног лудила, или оштећења менталних функција! Позната је као и "зомби биљка", јер захваљујући скополамину, у року од неколико минута претвара човека у зомбија, јер га онемогућава да размишља. Стога не чуди народни назив, "ђавоља биљка".

Coleus blumei (украсна коприва)

Ова украсна биљка може се често видети као украс на прозорима и балконима по читавој бившој Југославији. Захтева обилну влагу, топла и светла места. Висине до 70 цм, припада породици Lamiaceae. Скоро нико не зна да је то једна од најјачих халуциногених биљака. Она је позната код индијанских племена, поготову код племена Мазатека у Мексику, који су експерти за магичне печурке, кактусе и све што је халуциногено. Лишће се осуши и савија са другим биљкама. Око 3 до 4 листа довољни су за психоактивно дејство. Ова биљка се користи и у медицинске сврхе, на Самои против болести "Eliphantiasis", а у јужној Азији против дизентерије, у Новој Гвинеји против главобоље. Дејства при пушењу ове биљке су јаче ударање срца, топлина у глави, визије разних боја и светлостних сигнала.

Atropa mandragora (Сотонина јабука)

Мандагора је вишегодишња биљка, има врло велики корен, најчешће подељен у два огранка; листови су тамнозелени, оштри и чудног мириса. Цвета од марта до априла. Даје плодове сличне младим јабукама, жуте боје, јабучног мириса. Станиште: шуме, ливаде, каменити предели. Припада породици Solanaceae. Отровни су сви делови, а посебно корен и плодови. Биљка садржи 0,4-0,6% врло отровних алкалоида, а највише скополамина, атропина и хиосциамина.

Легендарна биљка из Јужне Европе, Јевреји верују да дарује женама плодност, а Арапи је зову "вражја јабука". Та биљка (и њен корен који има форму која подсећа на човека), има велику улогу у магији, прво због јаког халуциногеног ефекта и друго због чудне (човеколике) форме. Због те чудне сличности, настало је веровање да Мандрагора има надприродне моћи, иако је анализом доказано да укупан садржај психо-активних супстанци није већа од Hyoscyamus niger и Atropa belladonne. Од ове биљке користи се корен (поред магичне употребе) за прављење лековите масти против реуме. Иначе, халуциногени ефекат мандрагоре је при малим дозама пријатан, и за кратко време долази до дугог сањивог транса. Плодови се не једу, јако су отровни, иако се тврди да у околини Средоземља нису отровни, и да се чак од њих праве домаћи специјалитети.

БФ Информатор 58

СИМБИОЗА 9. БРОЈ АВГУСТ 2013.

ДА ЛИ СИ ПАМЕТНИЈИ ОД ШИМПАНЗЕ? Душан Радојевић

На монитору се налази 9 бројева. Испред компјутера је тинејџер Ayumu, чији је задатак да ових девет бројева правилно распореди и за успешно обављен задатак добија награду. Бројеви се показују у делићу секунде након чега нестају покривени белим квадратићем. Ayumu мора да запамти на којим позицијама се налазе бројеви. Можда задатак звучи бесмислено, али Ayumu је шимпанза.

Научници са Primate Research Institute, Kyoto University су пре неколико деценија започели истраживања са циљем да открију да ли су људи паметнији од шимпанза. Откривено је да шимпанзе могу да отварају орахе уз помоћ алата и да користе прекидач за регулацију светла и мрака у соби приликом спавања.

Истраживање, у којем је учествовало неколико шимпанзи, започело је 1978. године под вођством професора Tetsuro Matsuzawa. Том приликом учили су шимпанзе да препознају симболе. Један од испитаника била је и женка Ai која је рођена у западној Африци 1976. године. Годину дана пре почетка пројекта Ai стиже на Институт и до 1993. руши мит да само људи знају арапске бројеве - зна да користи бројеве од 1 до 9 за одређивање бројности ствари, разликује и препознаје 10 боја по имену (црвена, наранџаста, жута, зелена, плава, љубичаста, розе, браон, сива и црна) и зна 26 слова алфабета. Аi je показала да шимпанзе могу да запамте низ бројева, исто као и (или чак и више него) предшколци. Научници су обучили Ai да запамти бројеве у делићу секунде пре него што буду покривени белим квадратом. Затим би она додиривала квадрате по редоследу бројева сакривених испод.

Сада већ тинејџер, син шимпанзе Ai, по имену Ayumu рођен је 2000. год. За тринаест година колико је на Институту, постао је ненадмашив у игри меморија (постао је бољи од своје мајке). Научио је да препознаје бројеве од 1 до 19, док су његова браћа препознавала девет бројева.

Шимпанза додирује број један, а преостали бројеви су аутоматски сакривени иза белих квадрата. Али, ослањајући се на своје сећање, Ayumu може правилно додирнути место где је сваки број према растућем редоследу - нешто што просечна особа није у стању да уради. Само мали број људи са фотографским памћењем може да се похвали оваквим успехом. Професор Matsuzawa је једном приликом изјавио да је једна особа у хиљаду у стању да уради ово, док су све шимпанзе које је тестирао способне да запамте место на којима се налазе бројеви и да прстом покажу редослед бројева испод квадрата.

Оно што овај подвиг чини импресивним је време које Ayumu има да запамти позиције бројева пре него што буду покривени. Проценат успешности задатка опада са смањењем времена за памћење бројева (када се покажу на екрану и када буду покривени) - 650 милисекунди, 430 милисекунди, а на крају само 210 милисекунди.

59 БФ Информатор

То је резултат експеримента у којем су учествовали Ayumu, студенти са колеџа и Ai. Њихов задатак је био да запамте и погоде позицију само пет бројева. Међутим Ayumu их је све надмашио и његов проценат успешности је мање-више исти за сва три временска периода.

Ова способност је веома важно средство у дивљини. Шимпанзе користе своју брзу-радну меморију да запамте положај јестивих плодова у шумским крошњама или да веома брзо процене снагу ривала. Когнитивни психолози користе термин "радна меморија" да опишу способност ума да привремено складишти и манипулише информацијама.

Разлог што шимпанзе могу да запамте и брзо се сете ствари јесте што животиње живе у садашњости и њихови умови нису преоптерећени размишљањем о прошлости и будућности. Људи су вероватно изгубили ову способност у замену за разумевање језика и сложених симбола.

Научници објашњавају ово на неколико начина. Један од њих је eidetic imagery, контроверзни феномен којег карактерише способност да памтимо тачну слику комплексне сцене или образац. Овај феномен је, како се претпоставља, заступљен код 15% деце старости до 12 година. Затим се способност све више губи и веома ретко среће код одраслих. Код шимпанза се задржава дуже у односу на људе.

Већина ово преписује вештини која се означава као subitizing. Термин потиче од латинског придев subitus (што значи "изненада, нагло"), и представља наслућивање колико ставки се налази у оквиру визуелне сцене на основу којег знамо тачан број ставки, када је број ставки у subitizing опсегу (код људи је то 4-5 предмета, а код шимпанза 6). Ова вештина се веома разликује од "набрајања", чиме можете утврдити колико ствари има појединачним бројањем.

Често себе сматрамо ментално надмоћнима у односу на шимпанзе, међутим не би требало изазивати тинејџера шимпанзу на игру меморија јер су све шансе на старни шимпанзе.

СИМБИОЗА 9. БРОЈ АВГУСТ 2013.

КОНЗЕРВАЦИОНА ГЕНЕТИКА

И ТАЈНА РАЗНОВРСНОСТИ Катарина Стевановић

Сведоци смо свакодневног осиромашења биодиверзитета, које је узроковано, углавном, деловањем наше врсте. Очигледан је утицај нарушавања станишта и бројности популација на укупну равнотежу, који се даље рефлектује на цео екосистем. Међутим, постоји још један, "скривени" ниво биодиверзитета – генетичка разноврсност, и управо је то предмет проучавања конзервационе генетике.

Шта је генетски биодиверзитет? Њега представља разноликост алела гена у оквиру једне исте врсте. Одговоран је за већину индивидуалних разлика међу нама, нпр. различиту реакцију на алергене, сам темперамент, физички изглед... У природи, то је главни кључ за опстанак кроз адаптацију. Што већи број генотипова једна врста може да испољи, већа је шанса да преживи неповољне промене, тј. има већу адаптивну вредност. Зато се потенцијално угроженим врстама могу обележити оне са осиромашеним фондом гена; дакле, није све у бројности популације, већ и у њеним карактеристикама на молекулском нивоу. Генетички диверзитет такође директно утиче и на интерспецијску разноликост, јер опстанак и понашање једне врсте утиче и на све остале, и обрнуто.

Од енг. to conserve - "сачувати", ова наука се фокусира на очување и обнављање биодиверзитета и често се означава као наука која има deadline. Генерално обухвата више подобласти: екологију, популациону генетику, еволуциону систематику, молекуларну биологију и математичко моделирање.

Посебно се обраћа пажња на мале, фрагментисане популације, јер је код њих већи ризик од укрштања међу сродним јединкама (што доводи до повећања хомозиготности, пада адаптивне вредности и испољавања штетних алела). Технике се заснивају на проучавању алоензима (варијанти ензима кодираних од стране различитих алела гена), секвенци ДНК, посебно микро- и минисателита и полиморфизама појединачних нуклеотида (СНП),

На нашем факултету у току је пројекат који се бави проблемом генетичке и фенотипске варијабилности у зависности од променљивости средине: "Један аспект обухвата истраживања на Drosophila, и омогућава да се кроз мониторинг генетичке структуре природних популација и њихов адаптивни одговор на промене у лабораторијским условима разумеју механизми и адаптивни потенцијали варијабилности, а резултати екстраполирају на природне популације оних врста које се не могу експериментално гајити...”

Конзервациона генетика је само један од приступа у сложеном скупу научних дисциплина, које обухвата конзервациона биологија, а који укључује и приступ кроз

друштвене науке, филозофију, економију, права, уметност... Са идејом упостављања бољег система руковођења природним ресурсима које би обухватило све сфере људског друштва.

БФ Информатор 60

СИМБИОЗА 11. БРОЈ ДЕЦЕМБАР 2013.

НОВЕ ВРСТЕ ОТКРИВЕНЕ У 2013. Сузана Станисављевић Тања Пајић

Тропске кишне шуме, дубине океана и друга места на Земљи која готово да није такла људска рука крију мноштво неоткривених или недовољно проучених врста и представљају право благо за истраживачке тимове. 2013. година је била посебно занимљива открићима читавог низа нових, изумрлих али и оних врста које и даље постоје. У бујним шумама Анда, међу облацима на неколико хиљада метара висине, у крошњама дрвећа, пронађен је олингуито (Bassaricyon neblina), најмањи припадник породице ракуна (Рrocyonidae) од којих се разликује по краћем репу, мањим ушима, округлом лицу и дужим и мекшим крзном. Иако представља првог сисара откривеног у Америци у последњих 35 година он је заправо јавности одавно познат. Наиме, више од једног века је био идентификован као олинго, његов низијски сродник од кога је еволуцијски удаљен 3,5 милиона година! Овај преслатки "хибрид" мачета и меце се храни воћем иако спада у ред Сarnivora. Такође је ноћна и солитарна животиња.

И новa врста чекић ајкулe пронађена у Јужној Каролини, Sphyrna gilbert, је одавно уочена али тек сада генетичким анализама је званично и одвојена од обичне чекић ајкуле практично идентичног изгледа. Поред генетске различитости, Каролина чекић како су је прозвали је нешто мања и има 10 пршљенова мање. Још једна врста ајкула, Hemiscyllium halmahera, је откривена међу гребенима на острву Халмахера. Карактеристично је да не прелази области дубоке воде и налази се у изолованим гребенима широм Индонезије и западног Пацифика. Ова Индонежанска ходајућа ајкула користи своја пераја како би се кретала по океанском дну, а од других врста се разликује по браон шарама на телу.

Јута, ризница богата фосилним остацима диносауруса, "открила" нам је два несвакидашња примерка. Великоноси трицераптор (Nasutoceratops titusi), како му само име каже, разликовао се од осталих припадника своје врсте по великом носу и роговима на лицу. Тежак 2,5 тоне и дужине 5 метара, само је изгледао опасно јер је у питању биљојед. А "само" двадесетак милиона година раније (пре 98 милиона година), Америком је харао један заиста опасан предатор, међу највећим карниворима икада описаним. Предатор пре Т-Рекса (Siats meekerorum) 9 метара дуг и 4 тоне тежак, владао је Земљом на ланцу исхране милионима година пре Т-Рекс. Делује застрашујуће? Анализом скелета утврђено је да се ради о јувенилној јединци.

Са шиљатим кичмама и светлећим црвеним очима, две новоописане врсте дрвених гуштера личе помало на диносаурусе. У питању су врсте откривене на 1100 м надморске висине у кишним шумама Перуа. Enyalioides azulae је око 10 цм дуг, светлозелено ишаран, док је женска јединка пепељасто браон боје.

61 БФ Информатор

Enyalioides binzayedi 12 центиметара дуг је, живописније обојен и са нешто израженијим дорзалним шиљцима. Дрвећа јужноамеричких тропских кишних шума крију и симпатичну жабицу боје чоколаде. Какао жаба (Hypsiboas sp.) користи округле дискове на својим екстремитетима како би се брзо пењала уз стабла и гране.

Иако поседује клешта и жаоку мали турски шкорпион (Euscorpius lycius) је безопасан по људе. Достиже величину од 2-2,50 цм и настањује влажна и хладна места у боровим шумама.

Због таме приземног слоја кишне шуме и провидних делова тела Cardiocondyla pirata је била готово невидљива истренираном оку истраживача. Женке ове врсте имају необичан таман белег око очију због чега је ова врста названа Мрав пират. Тренутна хипотеза је да ова карактеристика служи да се збуни и одврати предатор.

СИМБИОЗА 11. БРОЈ ДЕЦЕМБАР 2013.

ОНА ШТО НИЈЕ ДОБИЛА

НОБЕЛА Петар Ђурић

Пре него што је оставило научну јавност без даха, епохално откриће секундарне структуре ДНК је имало личну историју која није нимало била мирна. Иако вам је можда незамислив ко први девојци принцип, он је и те како постојао јер је бура која је следила била очигледна: детаљно разјашњење овог молекула је окренуло наглавачке биомедицинске науке а људе који су га дешифровали винуло у звезде са којих ће тешко моћи икада да склизну.

У овом броју пишемо о њој – која стоји у сенци можда највећег открића у науци икад чије име нећете одмах чути када се помене откриће секундарне структуре ДНК. Називали су је и мрачном дамом овог молекула – незаустављива Розалинд Френклин утрла је пут неким другим сјајним научницима и остала заробљена у сопственим открићима. У овом броју испитујемо зашто је то тако и какво је било њено позиционирање као жене у контексту једне од најмоћнијих научница на најпрестижнијем светском универзитету и како је памтимо данас.

Одлучила је да ће бити научница са петнаест. Међутим, када је дошло доба за уписивање факултета – отац једноставно није био сагласан. Сматрао је да девојке нису за високо образовање и није хтео да новчано помогне своју ћерку. Захваљујући интервенцији родбине, Розалинд започиње студије на Кембриџу и колико то девојке нису за високо образовање не поткрепљује чињеница да је имала превише научних радова и докторат до двадесет и шесте. Розалинд је била незаустављива. Није носила шминку, коса јој није била по најновијој моди, али је жар за истраживањем била малтене фрапантна.

Дифракцијом икс-зрака са својим учеником је направила снимке које су описивали као најдетаљније и једне од најлепших икада. Схватила је да ДНК може имати своју А и

Б форму. Ближила се решењу... Иако је сматрала да ће бити главна у лабораторији за испитивања, надлежни су одлучили да други командујући буде Морис Вилкинс, са којим се није најбоље слагала. Овај проблематичан однос је довео до највећег преокрета у целокупној историји истраживања ДНК. Вилкинс је сматрао да она није довољно добра, па је покушао да убеди надлежне да јој унајме помоћницу. Када је сазнала за то – Розалинд је дословно полудела. Односи су постали још више затегнути.

У следећој епизоди, Вилкинс је фотографије које је Розалинд урадила дао супарничком тиму – Вотсону и Крику, који су инспирисани овим што су видели конструисали модел ДНК и стекли светску славу. Не кажемо да је незаслужено. Фотографија 51 коју су видели убрзо је постала славна. Неки научници сматрају да би Розалинд дошла до истог закључка убрзо... Вотсон и Крик кажу да није ризиковала довољно.

Пошто није користила заштиту од зрачења, Розалинд су установили рак јајника у тридесетим. Радила је до пар недеља пре смрти. Нобелову награду су добили Вотсон, Крик – а такође и Вилкинс. Розалинд је није добила јер се ова награда не додељује постхумно. И није пресудна ова награда. Али оно што јесте је то да не заборавимо колики је утицај на развој ове приче имала ова сјајна дама у чије време није било пристојно да једе у истој просторији са мушкарцима. Да ли је то утицало и да ли је било пристуно занемаривање Розалинд и њеног рада? Да ли би било другачије да је мушкарац?

Наука је и за девојке, жене – и оне то одлично раде. Као најосетљивија рубрика за права жена у науци и права жена генерално, Наука и прикљученија подсећа да прикљученија није увек било најсјајније за сјајне истраживаче, али се ми сећамо и памтимо.

БФ Информатор 62

СИМБИОЗА 12. БРОЈ АПРИЛ 2014.

ЈОСИФ ПАНЧИЋ - ЖИВОТ И ДЕЛО

СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ХЕРБАРСКУ ЗБИРКУ "HERBARIUM PANCICIANUM" Др Снежана Вукојичић

Живот Јосифа Панчића

Иако рођен у сиромашној породици (17. априла 1814.), Јосип је имао срећу да бригу о њему и његовом школовању преузме његов стриц Гргур, жупник у Госпићу. Поред Госпића, Јосип се школовао и у Ријеци и Загребу, а Медицински факултет је завршио у Пешти. Иако по образовању лекар, још од најранијег детињства је показивао интересовање за природне науке, а предавања из Ботанике чувеног професора Садлера са Пештанског Универзитета, утицала су на њега да за докторску дисертацију одабере тему из ботанике (Taxilogia botanica). Од тада па до краја свога живота Јосип је остао веран својој љубави, ботаници, и предано и неуморно радио на проучавању биљног света до последњих тренутака свога живота.

Живот Јосипа Панчића наставио се у малом рударском месту Руксбергу у Банату, где је радећи као учитељ и лекар у једној породици, наставио са истраживањима природе, обилазећи често околне Карпатске пределе и сакупљајући биљни материјал за своју хербарску збирку. Две године касније, вратио се у свој родни крај под Велебитом, где је сакупио још биљног материјала из околних подручја. С обзиром да није имао неопходну литературе за детерминацију својих биљака, Панчић се 1845. године упутио у Беч, да би у тамошњем Природњачком Музеју проучио и одредио своју збирку. Остао је у Бечу скоро годину дана и успут слушао предавања чувеног ботаничара Ендлера. Беч је за Јосипа био судбоносан, јер је тамошњи сусрет са Вуком Караџићем утицао на његов будући живот. Првобитна жеља Јосипа да оде у Босну, и проучи тамошњу флору због финансијске ситуације није била остварива. Предлог Вука да дође у Ужице, које је најближе Босни и чија флора је најсличнија босанској, Панчић је прихватио и тако се 1846. године, у време владавине Александра Карађорђевића, обрео у Србији, у Београду. Тадашње власти су биле сумњичаве према њему и нису желеле да га пошаљу у Ужице. Док је чекао на запослење, Панчић је обилазио околину Београда, а посебно Авалу и истраживао и сакупљао биљне врсте. Појава епидемије тифуса у фабрици стакла у Јагодини била је прилика, по мишљењу тадашњих власти, да се Панчић докаже као добар и савестан лекар. Успешно сузбијена епидемија и прихватање Јосипа од стране локалног становништва, смањиле су подозривост власти, тако да је он могао несметано да настави са започетим испитивањима биљног света Србије. У том периоду Панчић је упознао Људмилу, кћерку барона Кордона. Венчали су се 1849. год. у Ћуприји, чиме је Панчић заувек везао свој живот за Србију

63 БФ Информатор

и српски народ. Постављење Панчића за контрактуалног професора Јестаственице (1853) новоотвореног Лицеја (касније Велика школа, данашњи Универзитет) била је велика прекретница у његовом професионалном раду. Када је 1854. године примљен у српско поданство, Панчић је постављен за редовног професора на Лицеју. Изгледа да је након тога Панчић променио име Јосип у Јосиф и тако се сам у својим актима упућеним Министарству потписивао. У Лицеју, а касније у Великој школи, Панчић је остао до краја живота и својом личношћу, радом, примером, целим својим животом деловао васпитно на 34 генерације лицејаца и великошколаца, ширио знања у српском народу, а својим научним радом стекао највећа признања не само у својој земљи већ и у иностраним научним центрима Европе и Америке, и за свој народ, тек ослобођен од петовековног ропства, освојио високо место међу другим културним народима. На крају, 1887. године, као први председник тек основане Српске Академије наука и уметности, уздигнут је на врх наше науке XIX века. Јосиф Панчић је умро 1888. године у Београду, али уважавајући његову жељу да буде сахрањен на његовој најдражој планини Копаонику, коју је ради истраживања посећивао шеснаест пута и изјављивао како је још треба истраживати, планинари Србије су 5. јула 1951. године пренели његове посмртне остатке на највиши врх Копаоника у изграђени маузолеј, па се од тада тај врх назива Панчићев врх.

Научни и педагошки рад Јосифа Панчића

Јосиф Панчић је осим биљног света Србије и околних земаља, проучавао и инсекте, мекушце, рибе, водоземце, гмизавце, птице и сисаре. У току својих 42-годишњих природњачких истраживања Србије, Црне Горе, Бугарске и тадашње Аустро-Угарске (1846– 1888), објавио је 26 научних радова из области ботанике и 4 значајна рада из области зоологије. Поред тога, резултате својих истраживања као и дотадашња савремена знања из природе Србије и других земаља објавио је у двадесетак стручних и популарних чланака у разним новинама и наставним гласилима. Своје наставне активности овековечио је издавањем 4 уџбеника за ученике основне и Велике школе који су штампани у већем броју издања (Јестаственица за основну школу, Минералогија са геологијом, Ботаника и Зоологија). Најзначајнија од свега су његова открића 193 биљна таксона нових за науку. Међу њима је 131 нова биљна врста, 47 нових варијетета и 7 за науку нових форми. Поред биљних, Панчић је открио и описао два скакавца, нова за науку, један са подручја планине Риле у Бугарској, а други са планине Таре у западној Србији. Схватајући значај очигледне наставе, Панчић је сакупљао и

формирао богате збирке минерала, као и биљних и животињских врста. Уз то је годинама предано радио на формирању прве Ботаничке баште у Србији, која је са прве локације поред Дунава (Дорћол), због честих поплава, измештена на садашњу локацију, годину дана након Панчићеве смрти (1889). Написао је капитална дела, прве флоре кнежевине Србије, Црне Горе и Бугарске, флору околине београдске, као и прве књиге о фауни Србије.

Панчић је био и први од свих српских природњака који је схватио и разумео јединство природе, тј. основне концепције биологије развића, еволуције, зоогеографије и екологије. Поред тога, био је и велики педагог. "Када је говорио о обичним партијама из разних дисциплина које је предавао, изгледало је као да и…оне препариране животиње…и да оне суве биљке…у његовој руци и они хладни минерали и немо камење на рафовима његових кабинета гласно проговарају: Љубите науку и љубите отаџбину"! (речи Академика Божидара Ђорђевића). Јосиф Панчић је био врло упоран у раду, систематичан, скроман и нимало користољубив нити сујетан. Волео је своје студенте и често им понављао: "У раду је живот, а вршење послова је дужност".

Панчићев хербар (Herbarium Pancicianum)

За систематско проучавање биљака, ботаничарфлориста налази највише обавештења и најбољих савета у својој збирци, хербару. Ј. Панчић

Све што је створио у току своје научне и педагошке каријере, Јосиф Панчић је оставио српској науци и просвети.. Тако је био и своју велику хербарску збирку од „6.000 фела“, како каже у једном писму надлеженом министарству, 1860, „од постанка њеног Србству наменио“. Тај Панчићев хербар (Herbarium Pancicianum) је још те исте године постао државна збирка, својина Ботаничког кабинета тадашњег Лицеја. Данас је део Хербаријума Института за ботанику и Ботаничке баште "Јевремовац" Биолошког факултета Универзитета у Београду, под међународним кодом BEOU на листи званичних светских хербаријума.

У том првобитном Панчићевом хербару, сведочи његов ученик Ж. Јуришић, било је „само 80 свежњева сасушених биљака”, а скоро три деценије касније, колико је Панчић још поживео, „282 свежња пресованих биљака које су биле смештене у 9 великих двокрилних ормана”. „У 270 свежњева, биле су разрађене само биљке из кола цветоноша а у 12 свежњева биљке из сва три кола бесцветница”, пише Јуришић. У том хербару најважније су биљке из Србије, Црне Горе, Баната и Бугарске, које је Панчић „лично скупио и проучио”, међу којима је и велики број за науку нових биљних

врста. „Али у том великошколском хербару, јединственом на Балканском полуострву, прикупљене су и чуване многобројне разнородне и разноврсне биљке европске, неопходне за упоређивање и критичко проучавање појединих родова и врста” (Митрановић, Панчићев живот, 1964).

Панчић је хербаријум схватао не само као важну, него и незаобилазну институцију при различитим ботаничким истраживањима, због чега је током свог четрдесетогодишњег радног века сакупљању и обогаћивању своје хербарске збирке посвећивао посебну пажњу. Данас само можемо да жалимо што је судбина Панчићевог хербара била врло неизвесна и у потпуности нејасна. Када је Панчић умро хербар је био смештен у Ботаничком кабинету Велике школе, а брига о њему је била поверена његовом ученику Живојину Јуришићу. Ботаничка башта је 1889. године измештена с Дорћола на простор Палилуле, где се и данас налази, а десет година касније и Панчићева збирка је ту пресељена из Велике школе.

Претпоставља се да је већи део Панчићевог хербара у току ратова уништен и однесен из земље у иностранство, тако да су многи савремени флористички, фитогеографски и таксономски радови рађени без консултовања ове збирке, која је иако доста осиромашена, ипак веома драгоцена и значајна. Бројни подаци о присуству и распрострањењу биљних врста у Србији објављени у Панчићевој Флори Кнежевине Србије доведени су под сумњу управо због "непостојања" хербарског материјала који би представљао егзактан доказни материјал за такве налазе.

Панчићева збирка је дуго била несређена, а када смо 1991. године интензивно приступили том послу она је "затечена у релативно лошем стању" што је изузетно отежавало читав подухват. Наиме, појединачни примерци Панчићевог хербара су се налазили помешани са осталим хербарским материјалом како из наше земље, тако и из иностранства. Друга велика тешкоћа при формирању базе података ове збирке, било је само "читање" Панчићевих етикета и тумачење на који део Србије се односи податак, пошто су подаци на етикети штури и непотпуни (нпр., Језера, Бели Поток, Крива бара, Крваве баре, Слатина, Трнава, Црни врх). Посебан изазов су представљале етикете где је локалитет само Панчићу био знан, нпр. "тамо где сам заборавио штап", или "тамо где смо вадили со", итд.

Панчићев хербар или "Herbarium Pancicianum" данас чине 162 кутије, а садржи 743 рода васкуларних биљака заступљених у нашој флори и 15.377 појединачних хербарских листова. „Ако упоредимо овај број од 15.377 хербарских листова са више од 20.000 како је Панчић навео

БФ Информатор 64

у писму из 1860. године (а радио је још 26), то нас наводи на потврду да је ова збирка добрим делом из нама ипак довољно нејасних разлога осиромашена. У збирци је присутно 5.332 различита биљна таксона нивоа врсте и нижих систематских категорија.

Највећу вредност Панчићевог хербара несумњиво представљају биљке које је он сам или са својим најближим сарадницима Робертом де Визианијем или Савом Петровићем, описао као нове таксоне за науку (типски примерци). Постоје хербарски примерци за 91 таксон које је Панчић описао као нов за науку. Скоро половина ових биљака је призната од стране научне јавности као "добре" врсте (нпр. Allium melanantherum Pančić, Campanula secundiflora Vis. et Pančić, Eryngium serbicum Pančić, Geum bulgaricum Pančić, Ramonda nathaliae Pančić et Petrović, Ramonda serbica Pančić, Tragopogon pterodes Pančić ap. Petrović, Potentilla visianii Pančić...). Ови бројеви су сваким даном подложни променама, с обзиром да новија таксономска испитивања могу променити таксономске статусе Панчићевих биљака. Пример за то су Linaria rubioides и Orobanche echinopis, које су најновијим истраживањима добиле таксономски статус "добрих" врста.

Поред многобројних флористичких, хоролошких и таксономских података општег-фундаменталног значаја, Панчићев хербар садржи и податке о знатном броју биљних врста које се данас сматрају исчезлим с подручја Србије, као и оних чије је распрострањење, па чак и таксономски статус, нетачно и непрецизно интерпретиран у савременој флористичкој и таксономској литератури. Једном речју, овај хербар представља својеврстан доказ о променама у

65 БФ Информатор

васкуларној флори у последњих 160 година и указује на некадашње распрострањење данас угрожених, ретких и рањивих врста у Србији.

У Панчићевој хербарској збирци налази се и више од 250 врста с подручја Србије које се налазе на листама данас угрожених биљака. Садржи и хербарске примерке две врсте које су ишчезле из светског генофонда (Althaea kragujevacensis Pančić – крагујевачки слез и Scabiosa achaeta Pančić – панчићева удовичица), као и примерке биљака које су исчезле из Србије (Achillea ptarmica L.- мочварна хајдучица, Caldesia parnassifolia (L.) Parl. – калдезијева водена боквица, Hymenolobus procumbens (L.) Nutt. – полегла гранчика, Polemonиum caeruleum L. – плава јасеновка, Genista nissana Петровић – нишка жутиловка, Lathyrus pancicii (Јуришић) Адамовић – панчићева грахорица итд...).

Овај број није коначан, због многих синонима, које је Панчић користио, а и због тога што би сав хербарски материјал требало ревидирати, да би се потврдиле или оповргнуле Панчићеве детерминације.

Ову причу о Панчићевој хербарској збирци, као и уопште о његовом научном и педагошком делу завршила бих његовим речима, аманетом остављеним свим генерацијама које су дошле после њега, а које ће доћи и после нас: "Десет човечијих живота да живим не бих могао потпуно обрадити ону биљчицу коју сам почео да обрађујем - биљчицу која се зове Ботаника. На Вама, млада браћо, остаје да следујући моме примеру, ту биљчицу а нарочите њене гране обрађујете".

СИМБИОЗА 12. БРОЈ АПРИЛ 2014.

НЕУРОКРЕМ Лена Илић

Нуклеарни физичари за себе у шали кажу да су скупине атома које проучавају атоме. Тако бисмо онда и за неуробиологе могли рећи да су мозгови који проучавају мозгове. Дакле, којим се то областима и питањима данашњи "мозголози" баве?

УСПОМЕНЕ, ПАМЋЕЊЕ

Свако након гледања филма Eternal Sunshine of the Spotless mind је бар на кратко размиљао о томе како би било да можемо да "убрзамо" процес заборављања, тј. да обришемо нежељене успомене. Истраживачки тим на MIT институту за Учење и памћење, на челу са Andrii Rudenkoом направио је велики корак ка разумевању нестајања сећања, што може имати велику примену у лечењу људи са пост-трауматским синдромом. Њихово истраживање заснива се на проучавању Tet гена,за које су сматрали да имају пресудан утицај на гашење сећања при стварању нових. Наиме, ови гени кодирају регулаторне протеине из Tet породице који су присутни у мозгу у великом броју што је истраживачки тим навело на помисао да имају улогу у учењу и памћењу. Вођени овом хипотезом започели су истраживање на мишевима којима је Tet1 ген био искључен. Мишеви нису показивали никакве абнормалности при учењу и памћењу, али је случај са заборављањем био потпуно другачији. Експеримент се састојао из тога да су мишеви стављани у одређени кавез у коме би примили благи електро шок. Након поновног враћања у исти кавез обе групе мишева (оне искљученим Tet1 геном и контролна група) су биле видно уплашене, али се код мишева са Tet1 геном страх у кратком року повукао, што је значило и гашење лошег сећања на тај кавез, док су мишеви без Tet1 протеина били и даље у страху. Даља истраживања показала су да Tet1 и други Tet протеини из те групе делују на гашење сећања тако што мењају проценат метилације ДНК. Теt група протеина уклања метил групу са ДНК. Показано је да код мишева са мањим бројем Tet1 протеина постоји знатно мања количина хидроксиметиловане ДНК, која је интермедијер у уклањају метил групе са ДНК, у хипокампусу и у кори великог мозга који су кључни делови мозга кад је реч о учењу и памћењу. Највећи ефекат видан је у групи од 200 гена званих immediate early genes који су кључни за формирање сећања. Код мишева без Tet1 протеина ови гени остали су метиловани, што их је онемогућило да се експримирају. Промоторски регион ових гена Npas4 је код мишева без Tet1 протеина метилован чак 60 посто, што је драстична разлика у односу на 8 процената код контролне групе. Ипак, ови мишеви су у могућности да замене стара сећања новима у случајевима

кад је стимулус којим је деловано на њих веилке јачине, у истраживачком тиму сматрају да је узрок ове активације Tet2 и Тет3 протеина услед велике јачине стимулуса, који компезују недостатак Tet1 протеина.

ОБНАВЉАЊЕ НЕУРОНА

Након повреде или оштећења нервног ткива и ћелија често не долази до регенерације истих. Ово поготову важи за нерве централног система. Ипак, истраживање повреда и обнављања нервног ткива у периферном нервном систему дало је значајан допринос даљем истраживању у области регенерације нервног ткива. Откривено је да протеин назван PCAF активира кључне гене задужене за регенерацију нервног ткива периферног нервног система. Када је PCAF протеин убризган мишевима са оштећењима у централном нервном систему уочен је велики број нервних влакана која су се обновила. Ови резултати отварају велики простор за даљи рад у овој области.

С друге стране, студије на UCL Универзитету имале су потпуно другачији приступ овој проблематици. Тим сa J. Barney Bryson-ом на челу радио је на стварању моторних неурона створених из стем ћеија који поседују јонски канал channelrhodopsin-2 koji је фотосензитиван и њиховом интеграцијом са оштећеним нервима. Студија је резултирала у фотосензитивним нервима интегрисаним са ишијадичним нервом, које је могуће активирати светлосним стимулусом чиме је постигнуто поновно активирање мишићно ткиво што оставља велики простор за истраживања.

БФ Информатор 66

ЛОКАЦИЈЕ

НА КОЈИМА СЕ ОДВИЈА НАСТАВА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА Google maps Универзитет у Београду Биолошки факултет Студентски трг 3, Зграда Филолошког факултета II спрат 11000 Београд ДЕКАНАТ, ИНСТИТУТ ЗА ЗООЛОГИЈУ И ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ И БИОХЕМИЈУ

Студентски трг 16, у згради Хемијског факултета у приземљу СТУДЕНТСКА СЛУЖБА ПРАВНА СЛУЖБА КАТЕДРА ЗА МИКРОБИОЛОГИЈУ ВЕЛИКИ ХЕМИЈСКИ АМФИТЕАТАР Цара Душана 13 Зграда Физичког факултета САЛЕ 60, 61 И МИКРОСКОПСКА САЛА 53 67 БФ Информатор

Таковска 43, зграде у Ботаничкој башти "Јевремовац" ИНСТИТУТ ЗА БОТАНИКУ И БОТАНИЧКА БАШТА

ФОТОГРАФИЈЕ СА ФОТОКОНКУРСА

"ПРИРОДА У ФОКУСУ!"

Игор Иванишевић М60/2013

Бранка Пејић Б401/2010

Љиљана Арсенијевић M34/2012

Мариа Михаиловић М10/2013

Димитрије Станковић М41/2011

Ксенија Богдановић M74/2013

http://www.bio.bg.ac.rs/cidm/index.php