Анета Сабовљевић је рођена 1976. год у Никшићу. Основну школу и Гимназију је завршила у Краљеву. Биолошки факултет Универзитета у Београду уписује 1994. год. Дипломски рад из области физиологије биљака брани 2000. год, када уписује и магистарске студије. Магистарски рад из физиологије бриофита брани 2003. године. Од 2004. до 2007. год. ради докторску дисертацију на Универзитету у Келну, Немачка. Докторску дисертацију из области молекуларне биологије биљака брани 2007. год на Универзитету у Београду. Истраживањима у области физиологије биљака почиње да се бави као још као студент на ИБИСС-у. Користила је прилику да се током магистарских и докторских студија усавршава у иностранству, као DAAD стипендиста и стипендиста немачке DFG Фондације. Усавршавања у иностранству наставља и након одбране докторске дисертације. Од 2008. год је доцент на Катедри за Физиологију биљака.
1. Шта Вас је навело да упишете Биолошки факултет? У Гимназији ме је занимало превише различитих ствари и нисам имала дефинисану идеју шта ћу да студирам. То сам одлучила тек три месеца пре уписа на Биолошки факултет. Моја прва идеја је био енглески језик и књижевност. Сада ми је драго да то нисам студирала јер верујем да ми је биологија дала много веће шансе, али и изазове него што би било са страним језицима. Биохемија је била моја друга жеља и била сам сасвим сигурна да ћу то да студирам јер ми је хемија била један од омиљених предмета. Пошто су ми родитељи хемичар и физикохемичар, у то време сам мислила да знам какве су перспективе тих занимања и мислим да ме је то поколебало од студија биохемије. Како настава биологије, на жалост није била превише детаљна и дала ми је само добру основу, али не и више од тога, за многе је моја одлука да студирам биологију била изненађење. Али, како је време пролазило била сам сигурна да нисам погрешила. Чини ми се да су ми се са биологијом видици све више отварали и да је моја радозналост све више расла. Ниједног тренутка нисам помислила да је то можда погрешна одлука и ништа ме није дало поколебати. И после толико година не бих знала да дам тачан одговор на ово питање, али мислим да сам спонтано и на чудноват начин заволела биологију. 2. Да ли су Вам студије биле напорне, који је био Ваш омиљени предмет током студија, а који предмет сте најтеже положили? Студије ми нису биле напорне. Било је напорно на почетку јер је све ново, непознато. Али, врло брзо сам схватила који је прави пут и који је исправан начин учења и студирања. Ако вам се допада оно што студирате, онда не би требало да има проблема. Мени кампањско учење није баш ишло од руке, иако је понекад било и тога. Чини ми се да сам исправно користила време проведено на предавањима и вежбама да научим нешто ново и ту сам била редовна. Најтежи су ми били предмети који су се тицали систематике, без обзира о којим организмима је
7 |симбиоза
Интервју: доц. др Анета Сабовљевић реч. Али, не могу рећи да сам тешко положила те предмете. Физиологија биљака као и предмети на том усмерењу у четвртој години су ми били омиљени. У то време ми је највећи проблем био непостојање књиге из физиологије биљака, али чак ме ни то није поколебало. Како сам тада схватила, физиологија биљака ми је стално отварала нова питања и недоумице како и зашто, на који начин.... То су и сада ствари на којима инсистирамо на овом предмету.
3. Чиме се тренутно бавите и која је тренутна сфера Вашег научног интересовања? Генерално се бавим физиологијом биљака, као и молекуларним механизмима регулације одређених процеса у биљном организму (на чему сам радила током докторске дисертације). Међутим, од израде магистарске тезе сам фокусирана на физиологију бриофита и то је прича са пуно непознатих, још увек нова и недовољно истражена област физиологије биљака. Већина научника у свету који се баве физиологијом и молекуларном биологијом биљака су фокусирани на свега две до три модел биљке, док је мали део оних који раде на својим системима, који су јако занимљиви и веома важни, пре свега у фундаменталном смислу. А физиологијом и молекуларним основама растења и развића бриофита се бави свега неколико истраживачких група у читавом свету. Мислим да је то изазов, али сваки изазов је пун ризика али и задовољства ако сте на правом путу и ако сте истрајни. Надам се да ми који се бавимо овим истраживањима код нас јесмо на правом путу и да ћемо истрајати. 4. Шта Вас као предавача највише инспирише? То је радозналост студената, њихова жеља за новим и непознатим, спремност да уче и да се усавршавају. То се лако препозна код студената и већ после два до три предавања имам идеју колико таквих студената има у групи. Никада нису у већини, али њихово присуство ме инспирише и трудим се да будем нова, боља, занимљива, да сазнам што новије и интересантније податке у области које им предајем и да им то што сликовитије дочарам. Моја идеја није да сви буду очарани