Avgust 2013, broj 9.

СИМБИОЗА Број 9, август 2013. Часопис студената Биолошког факултета, Универзитет у Београду

садржај_

Издавач Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитет у Београду

Уредник Радојевић Душан Биологија, IV семестар

Лектура

Илић Лена

6

4-5

Заштитијада 2013.

Апсолвентско вече 2013.

Биологија, II семестар

Редакција

Александра Вукојичић

9

Молекуларна биологија и физиологија, мастер

Марко Стојановић Екологија, VI семестар

Невена Петровић Молекуларна биологија и физиологија, мастер

Бојан Петровић

Молекуларна биологија и физиологија, IV година

Смрт реке на Балкану

12

Drosera rotundifolia

Милена Спасојевић Биологија, IV семестар

Тања Пајић Биологија, апсолвент

Марија Гајић Биологија, VIII семестар

13 Рanther tigris

17-18

19

Биљни Холивуд

Водени медведи

Ана Бошковић Биологија, апсолвент

Наташа Павловић Биологија, IV семестар

Петар Ђурић Молекуларна биологија и физиологија, II семестар

Ана Вулетић Екологија, VIII семестар

Сузана Станисављевић Молекуларна биологија и физиологија, VIII семестар

Марија Васовић

21

23

Криза зелене револуције

Да ли си паметнији од шимпанзе?

Екологија, IV семестар

Весна Ђоковић Молекуларна биологија и физиологија, апсолвент

Јелена Живановић Биологија, апсолвент

Јелена Кумовић

Биологија, IV семестар

Катарина Стевановић Молекуларна биологија и физиологија, IV семестар

Тамара Бањевић

Биологија, VI семестар

Сарадници Борис Ракочевић Светлана Васић

Адреса редакције casopis.simbioza@gmail.com

27

Смедерево

29

Револуција је халуциногена

Интервју: доц. др Анета Сабовљевић

7

a

16

Конзервациона генетика

20

Кућа изграђена од љубави, не од сламе

и

25

реч уредника_ Пред вама је девети број Симбиозе, а трећи у години у којој је западно-афрички црни носорог проглашен за изумрлу врсту. Тако се придружио мамутима, додо птици и баији делфину на листама изумрлих животињских врста. Али није, нити ће бити једини представник из породице Rhinocerotidae међу њима. Убрзо би могао да му се придружи азијски јавански носорог који ‘‘прави своје последње упориште’’ услед криволова и недовољне заштите. Све чешће се може наићи на податак да би у случају западног црног носорога и северног белог носорога (још 6 јединки) ситуација могла да буде другачија да су предложене мере заштите спроведене. Која врста ће следећа нестати зависи пре свега од људи. Многобројне врсте броје свега неколико јединки и угрожене су због криволова и уништавања екосистема које насељавају. Не морамо ићи на вруће афричко тло да бисмо били сведоци угрожавања биљних и животињских врста. Довољно је да одемо до Власине где је повећана употреба хемикалија у производњи кромпира довела на праг истребљења росуљу, или Ариља и да видимо како ће изградња бране изменити животну средину наше најчистије реке. Сви играмо једну велику друштвену игру која има поље старт, поље опстанак (као недостижни циљ) и неколико поља између. Игра нема победника (такво је тренутно стање), а до сада су многе врсте изгубиле. Постоји доста неоткривених врста и зато су вести као она о сисару Олингуиту светла поља на путу ка опстанку. У августовском броју се бавимо угроженим врстама у Србији али и у свету. Надамо се да ће вас ова тема заинтересовати и да ћете сами истражити колико је свет некад био богатији. Пријатно читање, Душан Радојевић

Кирлианографија

31 Да ли сте знали? симбиоза | 2

2013

АПСОЛВЕНТСКО Након свих колоквијума, тестова, терена и других обавеза као шлаг на торту долази апсолвенстко вече. Тај диван дан и вече у животу сваког студента је јако посебан и значајан. Тада знаш да си стигао до самог краја и то заједно са својим колегама са којима си провео минимум претходне четири године. Ове године је апсолвентско вече одржано 21. јуна у хотелу Метропол. Организовао га је Савез студената Биолошког факултета, у најбољем реду како то наши студенти и заслужују. 21. јун је изабран као датум јер смо сви завршили са обавезама и сви су одушевљено предахнули, а онда се средили за црвени тепих. Укупно је било 105 студената са сва три смера. Као подршку и великог пријатеља свих студената наше генерације, на наш позив нам се придружио и асистент Зоран Николић. Овим путем му се захваљујемо на присуству те вечери али и на његовом добром расположењу које нас је пратило све ове године. Окупљање је било тога дана у 21 ч. испред главног улаза хотела. Једва смо препознали једни друге јер су сви изгледали прелепо. То се односи поготово на генерацију еколога која је била на теренима из наставе предмета Теренски практикум 1. Из разлога јер смо једни друге гледали у теренским издањима претходних месец дана. Једва смо се препознали без гумених чизама, без слојева одеће, биљака које нам штрче са свих страна и осталих ствари које чине добре терене. То вече смо сви схватили колико имамо прелепих девојака и момака на нашем факултету. Како смо један диван и леп факултет са пуно потенцијала међу студентима. Неки су се то вече последњи пут окупили са својим пријатељима из генерације. Најуспешнији су примљени на елитне универизтете на мастер студије, и отишли су убрзо у иностранство, неки су се одлучили на мастер студије на другим факултетима или да га не уписују. За остале који уписују мастер студије на нашем факултету то значи још годину дана заједничког дружења. Цело апсолвентско вече је прошло дивно. Од бљештања блицева на све стране, музике, хране и пића на претек па до самог завршетка у ране јутарње сате. То је дан којег ћемо се сви радо сећати. Савез студената Биолошког факултета ће, као организација која се труди око наших студената и квалитета студирања, настојати да сваке године овај догађај буде организован онако како доликује нашим студентима.

3|симбиоза

ВЕЧЕ

Светлана Васић

симбиоза | 4

ЗАШТИТИЈАДА 2013. Под светлом науке Заштитијада је манифестација која окупља студенте екологије и заштите животне средине, са циљем да повеже студенте и професоре са различитих факултета из Србије и региона, ради сарадње, дружења и такмичења у спорту и знању. Већ десет година за редом та традиција се наставља. Ми, који смо били макар на једној, можемо да потврдимо фразу да „Ниси био студент док ниси отишао на Заштитијаду“. Такмичарски дух, навијање, смишљање песама за свој тим, неизоставне журке и добар провод представљају само део атмосфере коју треба доживети. Овогодишња, десета јубиларна Заштитијада одржала се од 8-13. маја у Будви, под покровитељством Заједнице организација студената заштите животне средине – ЗОСЕКИЗА-е. Учесници су, као и сваке године: Природно-математички факултет из Новог Сада, Географски факултет из Београда, Технолошко-металуршки факултет из Београда, Факултет за примењену екологију ФУТУРА из Београда, Факултет заштите на раду из Ниша, Факултет техничких наука из Новог Сада, Факултет заштите животне средине из Сремске Каменице и Биолошки факултет из Београда. Као што наслов каже, за Биолошки факултет је ова Заштитијада понајвише била под светлом науке. У генералном пласману заузели смо прво место у Науци: • Прво место у дебатовању, на тему „Употреба биомасе као енергента у Србији“, став ЗА. Учеснице: Марија Ћосић, Јелена Димитријевић и Ана Вулетић.

• Такмичење за најбољи пројекат, презентацију пројекта и постер презентацију: Пројекти: 1. Место „Фауна вилинских коњица (Odonata) Сокобањске Моравице“; учеснице: Лена Кулић и Катарина Ерић 5. Место „Прилог познавању диверзитета макромицета околине села Темска на Старој планини“, учеснице: Бојана Мићић, Милица Ненадић Презентација пројеката: 1. Место „Фауна вилинских коњица (Odonata) Сокобањске Моравице“; 3. Место „Прилог познавању диверзитета макромицета околине села Темска на Старој планини“

5 |симбиоза

Постер презентација: 5. Место за оба рада Што се спорта тиче – освојено је 2. место у шаху, а учесници су били: Давид Бакић, Слободан Денић, Игор Ђурић. Велико хвала професорима Слободану Јовановићу и Пеђи Јанаћковићу на несебичној помоћи и пажњи коју су поклонили нашим студентима у науци и другим активностима и увеличали овај догађај. Такође, хвала и Студентском парламенту Биолошког факултета и Биолошком факултету на помоћи и сарадњи у реализацији програма. Заштитијада се на Биолошком факултету организује од самог почетка ове манифестације. Сваке године смо све бољи и бољи, а то показују остварени резултати. Планирамо да још више порастемо и напредујемо. Уколико желите да учествујете на Заштитијади, довољно је да пратите сајт biolozi.bio.bg.ac.rs где се налазе сва обавештења, а за 2014. пријаве почињу већ од марта. Будите представник Биолошког факултета, део екипе са којом никада није досадно и памтите године студирања на Заштитијадама! :)

Навијачка песма коју је приредио мушки део екипе 2010. у Сокобањи нашим одбојкашицама: „Иза парка студентског има један Факултет, тамо иду најлепше београдске девојке! И када сте последње, и када сте прве, ми за вас јешћемо и пљоснате црве!“

Слике са Заштитијаде 2013. можете погледати на задњој страни Симбиозе.

Ана Вулетић

Прстеновање птица

Првомајске празнике проф. др Саша Маринковић је провео са студентима орнитолошке секције БИД Јосиф Панчић. „БИД је некад организовао прстеновање птица на Рибњаку Мика Алас код Београда.“ Након што смо поставили мреже, професор се присећао некадашњих терена. Испоставило се да данас нико од студената нема дозволу за прстеновање јер немају обавезну праксу у раду са мрежама и птицама. Некада те дозволе нису биле потребне, али последњих година су уведене, да би се спречио криволов. Праксу људи могу да добију само на Лудошу, што је обично организовано из Новог Сада, како би могли изаћи на испит за дозволу прстеновача. Понекад су прстеновачке акције биле организоване и на Русанди, Старој Тиси, Тиси код Новог Кнежевца, Засавици, Фрушкој гори, Горњем Подунављу, Копаонику, Новом Саду како на кеју, тако и на депонији... Матвејев није прстеновао птице већ је радио класичним методама што могу да потврде у Природњачком Музеју. Негде шездесетих година прошлог века др Воки Васић је донео прве мреже за птице mist-nets из Лондона. Прве организоване станице за праћење миграција птица још у старој Југославији организовао је БИД Јосиф Панчић. То би данас биле међународне станице за праћење миграција које би окупљале све оне који су се сматрали орнитолози у старој Југославији. У Прешеву 1983, Багрдан 1984, Затоњ 1985 и Мики Аласу 1986. БИД је годишње прстеновао неколико хиљада птица и сви су имали дозволе. Маркирање и праћење птица је доживело ренесансу последњих деценија свуда око нас осим у Београду и централној Србији. Мрежарење је идеално

за изучавање птица, нарочито певачица. Контакт са птицом је незабораван доживљај и осећај меког и крхког малог тела у руци, рећи ће вам сваки прстеновач. Једном кад имате птицу у руци тешко можете после да погрешите у идентификацији. Није скуп као фото хоби и не морате стално истог мишара да шаљете на идентификацију. Када није било оволико фото апарата то је био једини начин да додирнемо и видимо птицу изблиза. Прстеновачи свакако боље познају птице од фотографа. Поред нових техника које су нам омогућиле систематско праћење јединки сателитима, телефонима, чиповима, бар-кодовима, фотоапаратима и камерама, ту су и колор прстенови, крилне маркице које се и код нас све више користе али ипак још у малој мери. Један интересантан сајт за колор прстеноваче ако га већ не знате: www.cr-birding.org. Имамо добрих програма које треба подржати, развијати и укључивати што више људи, али за то мора да постоји план. Циљ дозволе за прстеновање птица је да омогући квалитетан и организован рад на птицама, а не да га ограничава или онемогућава младим људима жељним да науче, дотакну птице и да раде на њима. Друштво Рипарија из Суботице је за сваку похвалу и једино истрајава и одржава традиционалну акцију прстеновања птица на Лудошком језеру, која траје већ деценијама. Прстеновање птица је школа у природи, хоби и страст. Орнитолошка секција БИД Јосиф Панчић ће организовати прстеновање птица на Мики Аласу у октобру где ће учесници моћи да стекну праксу како би могли да полажу испит за прстеноваче. Сви сте позвани.

Борис Ракочевић вођа орнитолошке секције БИД- Јосиф Панчић

симбиоза | 6

Анета Сабовљевић је рођена 1976. год у Никшићу. Основну школу и Гимназију је завршила у Краљеву. Биолошки факултет Универзитета у Београду уписује 1994. год. Дипломски рад из области физиологије биљака брани 2000. год, када уписује и магистарске студије. Магистарски рад из физиологије бриофита брани 2003. године. Од 2004. до 2007. год. ради докторску дисертацију на Универзитету у Келну, Немачка. Докторску дисертацију из области молекуларне биологије биљака брани 2007. год на Универзитету у Београду. Истраживањима у области физиологије биљака почиње да се бави као још као студент на ИБИСС-у. Користила је прилику да се током магистарских и докторских студија усавршава у иностранству, као DAAD стипендиста и стипендиста немачке DFG Фондације. Усавршавања у иностранству наставља и након одбране докторске дисертације. Од 2008. год је доцент на Катедри за Физиологију биљака.

1. Шта Вас је навело да упишете Биолошки факултет? У Гимназији ме је занимало превише различитих ствари и нисам имала дефинисану идеју шта ћу да студирам. То сам одлучила тек три месеца пре уписа на Биолошки факултет. Моја прва идеја је био енглески језик и књижевност. Сада ми је драго да то нисам студирала јер верујем да ми је биологија дала много веће шансе, али и изазове него што би било са страним језицима. Биохемија је била моја друга жеља и била сам сасвим сигурна да ћу то да студирам јер ми је хемија била један од омиљених предмета. Пошто су ми родитељи хемичар и физикохемичар, у то време сам мислила да знам какве су перспективе тих занимања и мислим да ме је то поколебало од студија биохемије. Како настава биологије, на жалост није била превише детаљна и дала ми је само добру основу, али не и више од тога, за многе је моја одлука да студирам биологију била изненађење. Али, како је време пролазило била сам сигурна да нисам погрешила. Чини ми се да су ми се са биологијом видици све више отварали и да је моја радозналост све више расла. Ниједног тренутка нисам помислила да је то можда погрешна одлука и ништа ме није дало поколебати. И после толико година не бих знала да дам тачан одговор на ово питање, али мислим да сам спонтано и на чудноват начин заволела биологију.

2. Да ли су Вам студије биле напорне, који је био Ваш омиљени предмет током студија, а који предмет сте најтеже положили? Студије ми нису биле напорне. Било је напорно на почетку јер је све ново, непознато. Али, врло брзо сам схватила који је прави пут и који је исправан начин учења и студирања. Ако вам се допада оно што студирате, онда не би требало да има проблема. Мени кампањско учење није баш ишло од руке, иако је понекад било и тога. Чини ми се да сам исправно користила време проведено на предавањима и вежбама да научим нешто ново и ту сам била редовна. Најтежи су ми били предмети који су се тицали систематике, без обзира о којим организмима је

7 |симбиоза

Интервју: доц. др Анета Сабовљевић реч. Али, не могу рећи да сам тешко положила те предмете. Физиологија биљака као и предмети на том усмерењу у четвртој години су ми били омиљени. У то време ми је највећи проблем био непостојање књиге из физиологије биљака, али чак ме ни то није поколебало. Како сам тада схватила, физиологија биљака ми је стално отварала нова питања и недоумице како и зашто, на који начин.... То су и сада ствари на којима инсистирамо на овом предмету.

3. Чиме се тренутно бавите и која је тренутна сфера Вашег научног интересовања? Генерално се бавим физиологијом биљака, као и молекуларним механизмима регулације одређених процеса у биљном организму (на чему сам радила током докторске дисертације). Међутим, од израде магистарске тезе сам фокусирана на физиологију бриофита и то је прича са пуно непознатих, још увек нова и недовољно истражена област физиологије биљака. Већина научника у свету који се баве физиологијом и молекуларном биологијом биљака су фокусирани на свега две до три модел биљке, док је мали део оних који раде на својим системима, који су јако занимљиви и веома важни, пре свега у фундаменталном смислу. А физиологијом и молекуларним основама растења и развића бриофита се бави свега неколико истраживачких група у читавом свету. Мислим да је то изазов, али сваки изазов је пун ризика али и задовољства ако сте на правом путу и ако сте истрајни. Надам се да ми који се бавимо овим истраживањима код нас јесмо на правом путу и да ћемо истрајати.

4. Шта Вас као предавача највише инспирише? То је радозналост студената, њихова жеља за новим и непознатим, спремност да уче и да се усавршавају. То се лако препозна код студената и већ после два до три предавања имам идеју колико таквих студената има у групи. Никада нису у већини, али њихово присуство ме инспирише и трудим се да будем нова, боља, занимљива, да сазнам што новије и интересантније податке у области које им предајем и да им то што сликовитије дочарам. Моја идеја није да сви буду очарани

расположења и тренутка у коме је читам. Све више ми се допадају историјски романи. Филмови који су ми јако драги су немачки, недовољно познат али одличан филм Живот других (Das Leben der Anderen) и познати италијански филм Живот је леп (La vita e bella). Режисер чије филмове увек радо гледам и по неколико пута је Педро Алмодовар.

физиологијом биљака у најширем смислу, већ да сви добију добру основу која им је важна за биолошко образовање генерално, али и за разумевање неких нових области које још увек нису савладали. Сигурно да ми је сатисфакција када у групи добрих студената буде неколико њих које занима физиологија биљака и код којих се са новим предавањима све више буди заинтересованост овом облашћу. Право је задовољство сарађивати са таквим младим људима, преносити им знање, гледати како они напредују и усавршавају се.

5. Да ли себе сматрате строгим и захтевним професором? Обзиром да је предмет који предајем на четвртој години студија, а да су пре њега студенти учили и полагали неколико предмета који дају важну основу за мој предмет, сматрам да им је знање из ових области веома важно, заправо неопходно. На основу тога могу рећи да јесам захтевна и то мишљење вероватно деле и студенти. Наш испит већ после неколико минута више делује као дискусија и разговор уз пуно питања како и зашто. Од студената захтевам да осим добре основе имају и моћ повезивања и закључивања. Није толико важно да ли ће закључци бити потпуно исправни, већ њихова способност повезивања стеченог до тада, а то је апсолутно немогуће ако немају основу за коју сматрам да је неопходна у овој области. Тако се увек враћамо на почетак у вези захтева и очекивања које имам према студентима. Веома мало ценим учење чињеница без суштине и доброг разумевања, без способности да се дају одговори на суштинска питања – како се нешто дешава или зашто мисле да је њихов закључак исправан. С друге стране, себе апсолутно не сматрам строгим професором.

6. Која је Ваша омиљена књига, а који Вам је омиљени филм? Не бих могла да кажем да имам омиљеног писца, књигу или филм. Тренутно читам књиге које је написао Bekim Fehmiu и драге су ми. Која књига ће ми се допасти, да ли ће то бити исторјски или психолошки роман, путописи или приповетке, у многоме зависи од

7. Која Вам је омиљена земља у којој сте били? Путовала сам доста по Европи, али не бих могла да кажем која ми је омиљена земља. Све зависи из ког угла се посматра. Као туристи, јако ми се допала Шпанија у којој сам провела два месеца и то у најлепшем периоду, током лета. Прија ми та опуштеност и срдачност, позитивна енергија и релаксираност у Шпанији и Италији. С друге стране ми јако пријају добро уређени и организовани друштвени системи у Немачкој или Швајцарској. У Немачкој је све тако организовано да човек заиста има прилику да живи свој живот и да се истински посвети послу који воли. Ако бих могла да бирам државу у којој бих живела, то је Словенија, која је по мојим мерилима прилично уређена. Верујем да бих у њој имала прилику да води миран и квалитетан живот. То је земља са прелепом природом и на мене је оставила диван утисак у сваком погледу. Сваки пут се радујем одласку у ову земљу.

8. Да ли постоји нека позната личност којој се дивите, која Вам је можда узор? Пуно је личности које ценим и поштујем, али не постоји особа којој се дивим и која ми је узор.

9. Да нисте биолог, шта бисте били? Не бих знала. Мислим да себе не могу да замислим у другој професији, осим као биолога. Надам се да је разлог томе што волим свој посао. Али, верујем да бих се исто посветила било ком другом занимању да сам одлучила да студирам неки од мени тада занимљивих факултета.

10. Ваша омиљена фраза или филозофска мисао? Уживај у малим стварима, јер ћеш се једног дана окренути и видети колико су оне биле важне.

11. Шта бисте поручили студентима Биолошког факултета везано за студије и колико је перспективно бавити се биологијом? Свим студентима Биолошког факултета бих поручила да се прво искрено запитају да ли су на правом месту и ако нису, зашто су дошли ту. Ако и после тога мисле да је вредно студирати биологију, то значи да је воле и да могу квалитетно да студирају. Врло често саветујем студенте да паметно користите све прилике које им се пружају на факултету, да дају све од себе и да се не задовољавају малим стварима. Једино тако можете бити успешни у ономе што вас занима и чини задовољним. Користите сваку прилику и начин да сазнате нешто ново и занимљиво, било да је то на предавањима, вежбама или током волонторања у различитим лабораторијама како код нас тако и у иностранству.

Редакција

симбиоза | 8

Смрт реке на Балкану

9 |симбиоза

-Умреће?

-Да.

-Зашто?

-Тако мора, то је неизбежно. И важно је! Људима је потребна вода.

-Постоји ли неки други начин?

-Да. Али то сад није битно. Већ смо почели. Нема назад...

Шта више да га питам? Он је убеђен да је та одлука исправна. И само ради свој посао. Тако ми је рeкао. И то је ваљда у реду. А мој посао? То је проблем. Мој посао је да их зауставим. Али како? Убиће реку! То у први мах звучи једноставно и ни мало окрутно. Она и онако није жива... Када је видите на слици. Али, ако вас некада, овако као мене, пут нанесе до Ариља, па још кренете узводно Великим Рзавом, одмах ћете видети да то није тачно. Вода нестварне плаво-зелене боје која се провлачи између стена одузеће вам дах. И одмах ћете схватити зашто је изградња бране на њој погрешна одлука. С тим што је „погрешна“ прилично неадекватна реч. „Катастрофална“ је она одговарајућа. Упућени би одмах рекли: „Па Рзав је најчистија река у Србији. И можда најлепша.” Јесте, али смртна казна је смртна казна. Једном кад се потпише, готово је. За извршење су задужени инжењери хидроградње и њихови радници. Они већ увелико завршавају припрему леве обале и ускоро почињу да граде тело бране. Када је за неколико година буду завршили, иза ње ће почети да се ствара велико језеро. Оно ће у своје дубине сакрити кањоне, вирове, водопаде, слапове, чак и изворе топле воде. Тако ће моћни Рзав, иначе једина река у Србији која је незагађена од извора до ушћа заувек нестати. Језеро ипак неће прогутати цео ток реке, али већи, онај најлепши део, више неће постојати, бар не у облику у ком данас постоји. Није да бранитеља Рзава нема. Само je њихова борбa саботирана гомилом папирологије, неразумевања и невољности оних који о томе одлучују да било шта промене. Ради се о огромном пројекту који јако пуно кошта и што је најгоре, велики део новца је већ потрошен. О његовој величини говоре и подаци да ће брана „Сврачково“ висока 68 метара створити језеро од 20 милиона кубика које ће обезбеђивати 1300 литара пијаће воде у секунди. Шта ће све нестати као директна и индиректна последица формирања језера, још увек је дискутабилно. Списак негативних утицаја акумулације која ће настати је подугачак. Пре свега, измене у животној средини реке, биће велике и још увек несхватљиве у потпуности. Деструкција ихтиофауне је већ присутна са почетком радова. Нестајањем брзака и променом температуре воде која ће уследити, биће погођене многе врсте. Проблем ниске температуре биће присутан и у току испод бране где ће се за одржавање „биолошког минимума“ испуштати веома хладна вода између 10 и 13°C што ће вероватно затворити сва купалишта на Рзаву и спречити употребу воде у рекреативне сврхе. Погоршање бактериолошке

исправности воде и њена олиготрофизација, неминован је след догађаја. О утицају на културноисторијске споменике да и не говоримо. Директно је угрожено неколико археолошких налазишта и споменика културе. Ако и занемаримо биолошке и културолошке проблеме, они техничке природе никако не могу бити занемарени. Брана ће се налазити на 8 километара од Ариља, на 100 метара висинске разлике и представљаће озбиљну безбедносну претњу за око 10 000 мештана. Овакав положај бране у односу на град, веома је редак у Европи и у случају пролома, милиони кубних метара воде за мање од 3 минута сравнили би град са земљом. Осим тога, могућност преливања воде преко круне бране услед нагомилавања материјала које ће вода носити, није занемарљива. Проблем ће настати и са највећим брендом овог краја – ариљском малином, која неће смети да се гаји у близини језера, због опасности од загађења воде пестицидима. Површно гледано, мало ко је на добитку, јер и сама цена изградње и чињеница да ће за 35 година готово иста толика сума морати да буде издвојена за ремонт, никако не оправдавају овај грађевински подухват. Негодовање оних који овај пројекат сматрају погрешним, додатно распирује чињеница да се општине Ариље, Чачак, Лучани, Горњи Милановац и Пожега могу снабдевати водом на далеко једноставнији, јефтинији и за околину прихватљивији начин. Наиме, постоји могућност да се рзавски водозахват споји са браном Врутци изнад Ужица и тиме искористи вишак воде који тамо постоји и то без градње нове акумулације. То би, уз постојеће системе водоснабдевања, поменутим општинама обезбедило сасвим довољно воде. Ипак, некоме је драже да се све заврши на тежи и далеко скупљи начин. Гласови против убиства Рзава још увек нису утихнули. „Еколошко удружење Рзав“ из Ариља, али и многе друге организације и појединци, чврсто су стали у одбрану наше последње чисте реке. Многобројним акцијама у најразличитијим сферама друштва, као и прикупљањем потписа за петицију којом ће прекинути радове на изградњи прве од брана будућег система од неколико малих хидроелектрана, покушавају да спрече овај безумни чин. Ипак места за оптимизам нема пуно. Радови на изградњи све више напредују и већина људи сматра да ће формирање акумулације и потапање Рзава бити неминовно. Да ли су у праву, остаје да видимо за неколико година. До тада, свима препоручујем да обавезно посете ову реку пре њене смрти и постану сведоци убиства најлепше и најчистије реке коју смо имали.

Марко Стојановић

симбиоза | 10

Најзначајније угрожене и истовремено и заштићене животињске врсте наше земље, које су под заштитом првог степена:

биологија

у бројевима

1999

Parnassius apollo

године издата “Црвена књига васкуларне флоре Србије I том - Ишчезли и крајње угрожени таксони”

273

угрожених врста птица на територији Србије

Фрушка гора је проглашена националним парком и представља најстарији национални парк на територији Србије

{}

215

Gyps fulvus

број угрожених биљних врста у Србији

1960

4

Otis tarda

врсте неповратно изгубљене из светског генофонда, живеле само у Србији

429 Tetrao urogallus

11 |симбиоза

број угрожених животињских врста у Србији

5

број националних паркова у Србији

2003 године Србија добија другу црвену књигу посвећену дневним лептирима

Drosera rotundifolia

,,...Она лежи ушушкана у тепиx белих маховина и вреба прилику. Последњи "оброк" је имала пре пар дана, и сада је спремна за нову жртву. Листови су широко отворени и посути ситим капима лепљивог секрета којим хвата наивне инсекте. И ето плена... Мува привучена црвенкасто обојеним жлезданим длакама и одсјајем ситних капи, лако упада у клопку. Уплетена између длака и улепљена секретом остаје заробљена на листу немилосрдног предатора. У овом случају биљке. Да, да... Биљке...” Овако би могла да почне прича о овој необичној биљци. Росуља, како је у народу зову због ситних капи секрета налик јутарњој роси, је карниворна биљка која расте на тресетном станишту какво се налази на Власинској висоравни. Влажно и сиромашно земљиште, са обиљем белих маховина, је савршен "дом" за њу. У питању је вишегодишња биљка. Цвета у периоду јун-август, а као плод развија чахуру испуњену семеном. При земљи формира розету округлих листова са бројним длакама које помажу хватање и варење плена, од ситних мрава па све до омањих скакаваца и лептира. Из лисне розете избија дршка дужине 10 до 20 цм, без листова, са цветовима беле боје на самом крају. Цветови, њих 2-15, су мали и отворени током дана. Род Drosera припада фамилији Droseraceae која броји између 150 и 160 врста. Једна од најпознатијих месождерки из ове фамилије је и Dionaea muscipula. Веровали или не, али на интернету се могу наћи снимци на којима се види како ова врста хвата скакавце различитих величина, пужа, па чак и омању жабу. У тренутку када се инсект запетља у слуз и жлездане длаке, лист почиње да се скупља и да лучи ензиме којима отпочиње спољашње варење. Након тога преко површине листова апсорбује растворене материје. Следи поновно широко отварање лисне површине, чиме је припремљена нова клопка. На овај начин долази до додатних хранљивих материја, што јој даје предност на станишту на ком успева. Поред тога што је необична, она је и корисна. У народу су је користили за лечење бронхитиса, астме и кашља, као и при инфламаторним процесима. Лековити раствор је припреман од сушених надземних делова биљке "у цвату". У Шведској је коришћена приликом прављења сира, док је у средњовековној Француској коришћена у ритуалима које су изводили тадашњи "чаробњаци". Иако се пре двадесетак година могла наћи у изобиљу на ливадама које окружују Власинско језеро, данас је пред истребљењем. Као кривац се често наводи растућа производња кромпира у околини, а са њом и увећана употреба хемикалија. Мере заштите су прописане, али никада нису спроведене у дело...

Најзначајније угрожене и истовремено и заштићене биљне врсте наше земље, које су под заштитом првог степена:

Picea omorika

Taxus baccata

Paeonia tenuifolia

Drosera rotundifolia

Невена Петровић

симбиоза | 12

Лична карта

anthera tigris Тигре, тигре, сјаш кô плам усред ноћних гора сам! Ко то вечан, чији рад твој језиви створи склад?

William Blake

13|симбиоза

Тигар је упадљиво лепа и величанствена мачка која ватреном појавом буди страхопоштовање. Спада у најуспешније месождре и предаторе. Тигар живи, лови и прождире месо свог плена сам. Његов апетит толи искључиво велики обед од крвавог меса. За разлику од лава који се крије иза бедема од женки, тигар сам кује своју судбину док тигрица не верује ни у какву подређеност. Оданост апсолутној, не релативној моћи, атрибут је који је краси. Њој не би могло да се догоди да кида или храпавим језиком струже само остатке меса са костију плена који је ловила и уловила (пошто се мужјак претходно поштено накркао), иако рођака лавица спремно плаћа такву цену живота у заједници. Породица фелида у систематици једина је група којој ове надмене мачке припадају. Своји и аутентични до дубоко усађене бруталности тигрови ходају усправно и достојанствено ходом кочоперних богова. Будући да су најјаче и највеће мачке на планети, навикнуте да буду господари ситуације до последњег даха, рекло би се да им се може. Питање које човеково постојање отвара последњих деценија јесте – да ли ће и даље плаву планету красити снажна и раздражљива ватра ове паклене дивљине која своје порекло води од мачколиких снага још из прадавног еоцена, прошлости која уназад сеже читавих 50 милиона година? Има ли овај изразито територијалан и самотни ловац преосталих живота од почетних девет? Може ли се наслутити дан када ће тигар сопственом ватром разгорети своје постојање и опет бити бројнији у дивљини него у зоо вртовима? Животни простор тигра протеже се азијским џунглама, у Сибиру и југоисточној Азији. Некада је овим областима и све до истока Турске харао својом надмоћи, а данас је критично угрожена врста, захваљујући навикама човека да полуварварски лови без осећаја за лимите и све до истребљења. Стога је опстанак тигра везан за малобројне резервате и заштићене зоне. Долазак Британаца у Индију практично је десетковао тигра са неколико стотина хиљада на неколико хиљада. Бенгалски тигар је данас најбројнија подврста, уједно и најбржа. Поједине подврсте сматрају се истребљеним. Од острва у Југоисточној Азији данас живи још само на Суматри, док је на другим великим индонезијским отоцима истријебљен (балијски, јавански тигар). Јужнокинески тигар са неколико десетина јединки следећи је кандидат за пут без повратка. Тигрови северних подручја већи су и светлији од оних из тропских подручја. Најмања подврста живи у Индонезији. Највећи од свих подврста је сибирски тигар, који у дужини може пребацити и 2 метра, а бројност му се данас изражава свега стотинама. Драматично спала бројност испод стотине, мерама заштите подигнута је на засад стабилну популацију од око 500 тигрова у дивљини и отприлике толико у заточеништву. Међутим, код дивљих тигрова јавио се проблем инбридинга и малог генетичког диверзитета (30-их је

популација колабирала на свега четрдесетак јединки) што може бити увод у редуковану отпорност. Интересантно је да мачке, иако умеју да пливају, ретко уживају у тој активности. Изузев тигра. Он је одличан пливач и тигрови тропских прашума Азије када је дан преврео често улазе у воду да искулирају своју ватрену тропску природу. Није им страно ни да лешину плена скрију осим у густом шипражју и у води. Самозаштита и нападачка природа стратешки је базирана на брзим кретњама, изванредним рефлексима, ноћном деловању, оштрим зубима и канџама. Отмена њушка сугестивне појаве када се жртви разјапљена разоткрије у чељуст слути јој на неминован крај. Тигар спада у усамљене ловце који скачу на свој плен, махом у сумрак. Силовитом заскоку претходи вребање па шуњање иза леђа. Чула тигра су супериорна у сваком смислу. Свих пет чула у својој развијености доминантнија су у односу на човекова. Изоштрена као ласерски пружају тигровима надперцепцију, ноћни вид (tapetum lucidum) и савршено ефикасан њух, слух и додир. Заправо као и све мачке тигрови поседују синестезију између укуса и мириса, којом непогрешиво умеју осетити женкино терање. Мужјак поседује аналне жлезде које творе тешко подношљив олфакторни коктел, када је у питању људска перцепција мириса. Лобања им је савршено опремљења за убијање и прождирање плена у најкраћем могућем времену, пре него би се појавили лопови у облику других грабљивих врста. Очне дупље су им крупне и допуштају ширину видокруга, слушни делови лобање велики и вилице способне да се широко разјапе. Тигар, као и остале велике мачке, мора бити хитар у мишљењу, лову и апсолутни је императив да брзо једе. Развијена интелигенција свакако је квалитет ових звери. Мајка непогрешиво преноси драгоцено искуство својим мачићима и учи их животу у дивљини. Отац у том смислу не игра никакву улогу. Супротне тврдње су још увек у статусу доказивања. Поигравање са пленом образац је настао у школске сврхе, која код тигрова траје између две и три године. Тигрови се сакривени у трави не обзнањују у целини. Шуњају се у својој гипкости тихо као ветар. Тигар је брз тркач само на кратким релацијама. Чељуст долази жртви шокантно и готово увек са леђа. Рамени мишићи су изузетно снажни и користе се при заскоку на плен који је спретан и брз као муња. Напор сажет и кратак као бљесак. Соло играч принуђен је да нападне са леђа и да се бави пленом углавном мањим од себе. У случају тигра тај плен и даље је крупан плен, може бити јелен, биво или дивља свиња. Понекад глад ће утолити змијом, жабом или мишем. У евентуалном сукобу медведа и тигра, веровали или не, тигар нема шанси. Врат је тачка сламања његове жртве. Убија уједом оштрих очњака. Месо не жваће већ га кида и прождире са све кожом. Достојанствен у свему, па и у ждрању, овај мацан не глође кости, због тога не броји зубе колико и пас.

симбиоза | 14

Гипкост тигра и његово уравнотежено кретање предмет је уметности колико и науке. Уколико тој красоти приђемо са научног аспекта, објаснићемо је мишићним везама између пршљенова врата и леђа које дозвољавају грациозност протезања у свим правцима. Мишићи и кости врата и груди поседују изузетну снагу подређену сили замаха, док је везивно ткиво савршено савитљиво. Зглобови и кости стопала свих мачака, па и тигра, развијени су на тај начин да увек као балетани ходају на врховима прстију обложеним меким јастучићима. Вратни пршљенови тигра су сабијени тако да врат у поређењу са телом делује прилично кратко. Можда и због тога, осим његове пргаве нарави, често срећемо tattoo тигра по трапезиусима и латисимусима чланова екипе из теретане. Грудни кош је им дубок, а снажне кости задњих екстремитета свакако дуже од предњих. Број костију у репу разликује се од врсте до врсте, и код тигра та бројка већа је него код риса, рецимо. Као свака маца тигар је чистунац. Своје прелепо крзно предано лиже храпавим језиком пуним папила и тако га ослобађа прљавштине. На тај начин шири се сопствени мирисни асортиман са поткожних жлезда. Тигар и путем остављених излучевина на отвореном простору обележава своју територију. Такође, типично за мачорско понашање, тигар је и спавалица. Међутим, тај сан је у порцијама и са једним отвореним оком! Питомо и мицасто ваљање тигрова у трави, када се мазе сами са собом, неодољиво подсећа на ваљање мраморастог кућног мачора који ужива у благодетима домаћинства подређеног његовом задовољству. Малу мачку од велике разликује не само недостатак импресивне величине већ и неспособнсот да ричу (рика код тигрова има функцију у међусобној комуникацији и разглашавању да је извесна територија њихова приватна својина), а заједничко им је неприлагођавање својих образаца понашања људским навикама и непроменљивост достојанствене нарави. Богат крзнени капут чува топлоту, пружа им могућности притајивања и преноси мирисне молекуле. Врло осетљиве длаке представљају изврсно чуло додира. Није случајно да је крзно пругасте шаре овом крволоку омогућило вешто скривање у трави и њеним сенкама. Женка Нomo sapiens није остала имуна на ту шару, а мужјак решио да удовољава у недоглед, докле год потражња и понуда буду измицале законима. Такође кости и остали делови тигра су предмет пажње источњачких врачева, а смањење територије и губитак плена још један од узрока нестајања. Упркос стрепњама његовог архинепријатеља, тигар генерално нема људождерских склоности. Постоји, међутим, реална могућност да занемоћали, остарели тигар нападне човека лаку мету, зато што га је време прегазило за озбиљнији лов. Истини за вољу, из непознатих разлога (?) поједини су тигрови постајали искључивим људождерима. Уколико следимо тренд догађаја и линију резоновања од узрока ка последици уз додатну свест о

15 |симбиоза

тужном наговештају новог доба да су част и светиње застареле концепције, долазимо до недостојанственог (на сопствени рачун), а логичног одговора на питања са почетка – не. Уз све Путинове симпатије и напоре у овом смеру. Делује да страшни Блејков тигар данас клеца као претворен у јагње пред подмуклом силином човека који на путу од 18. до 21. века ствара време у коме ће јата великих мачака бити само меланхолично сећање на давни сан.

Весна Ђоковић

Конзервациона генетика и тајна разноврсности Сведоци смо свакодневног осиромашења биодиверзитета, које је узроковано, углавном, деловањем наше врсте. Очигледан је утицај нарушавања станишта и бројности популација на укупну равнотежу, који се даље рефлектује на цео екосистем. Међутим, постоји још један, ’’скривени’’ ниво биодиверзитета – генетичка разноврсност, и управо је то предмет проучавања конзервационе генетике. Шта је генетски биодиверзитет? Њега представља разноликост алела гена у оквиру једне исте врсте. Одговоран је за већину индивидуалних разлика међу нама, нпр. различиту реакцију на алергене, сам темперамент, физички изглед... У природи, то је главни кључ за опстанак кроз адаптацију. Што већи број генотипова једна врста може да испољи, већа је шанса да преживи неповољне промене, тј. има већу адаптивну вредност. Зато се потенцијално угроженим врстама могу обележити оне са осиромашеним фондом гена; дакле, није све у бројности популације, већ и у њеним карактеристикама на молекулском нивоу. Генетички диверзитет такође директно утиче и на интерспецијску разноликост, јер опстанак и понашање једне врсте утиче и на све остале и обрнуто. Од енг. “to conserve”- “сачувати”, ова наука се фокусира на очување и обнављање биодиверзитета и често се означава као наука која има “deadline”. Генерално обухвата више подобласти: екологију, популациону генетику, еволуциону систематику, молекуларну биологију и математичко моделирање.

Посебно се обраћа пажња на мале, фрагментисане популације, јер је код њих већи ризик од укрштања међу сродним јединкама (што доводи до повећања хомозиготности, пада адаптивне вредности и испољавања штетних алела). Технике се заснивају на проучавању алоензима (варијанти ензима кодираних од стране различитих алела гена), секвенци ДНК, посебно микро и минисателита и полиморфизама појединачних нуклеотида (SNP), На нашем факултету у току је пројекат који се бави проблемом генетичке и фенотипске варијабилности у зависности од променљивости средине: “Један аспект обухвата истраживања на Drosophilа, и омогућава да се кроз мониторинг генетичке структуре природних популација и њихов адаптивни одговор на промене у лабораторијским условима разумеју механизми и адаптивни потенцијали варијабилности, а резултати екстраполирају на природне популације оних врста које се не могу експериментално гајити...” (УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ/ НАУКА/Пројекти/Пројекти Биолошког факултета у периоду 2011 - 2014. године). Конзервациона генетика је само један од приступа у сложеном скупу научних дисциплина, које обухвата конзервациона биологија, а који укључује и приступ кроз друштвене науке, филозофију, економију, права, уметност... Са идејом упостављања бољег система руковођења природним ресурсима које би обухватило све сфере људског друштва.

Катарина Стевановић

симбиоза |16

Биљни Холивуд Биљке су тако чудне, не померају се (или ипак да?), не хране се као ми (или можда да?) и помало су досадне (онако пензионерски). У наредних неколико редова покушаћу да представим биљке на неки нови, не-пензионерски, не-седим само и вршим фотосинтезу начин. Филмска индустрија играла се током своје историје разним идејама, па смо између осталог имали и филмове са животињама у главним улогама. Али где су филмови са биљкама звездама? Холивуде, ево неколико предлога. Биљке су свестране и разнолике, тако да ће се без проблема снаћи у сваком жанру. Можда фикус ваше маме није претерано застрашујућ (добро, није у опште), али неке од ових биљчица заиста не бисте волели да држите у стану, поклоните баки за осми март или сретнете у мрачној уличици. Прве на реду су ,,хорор биљке'' . Непентес (лат. Nepenthes) је род биљака месождерки, (зову их биљке месождерке, већ ту видимо да са њима нема шале) које поседују специјалне ’’кантице’’ којима хватају свој плен. Већина њих хвата инсекте, али је забележено и да су неке крупније врсте успеле да ухвате ситније кичмењаке попут мишева или гуштера.

Aristolochia grandiflora дефинитивно није биљка коју бисте пожелели у саксији на својој тераси или у својој башти. Наиме, упркос својим великим цветовима упечатљивих боја, ова врста није популарна међу људима који гаје цвеће јер, како би привукла муве преко којих се опрашује, она емитује мирис трулог меса. Већ видим како ове биљке помажу да се глумци у зомби филмовима лакше уживе у улогу.

Hydnora africana је врста пред којом верујем да стоји блистава каријера, с обзиром на експанзију зомби филмова. Наиме, ова биљка поред свог, у најмању руку је необичног изгледа, паразитира на млечкама, и испушта мирис сличан мирису измета којим привлачи муве и хвата их у своје клопке.

Actaea pachypoda изгледа као гомила очију нанизаних на розе штапић, мислим да њихов агент неће имати много проблема да им нађе улогу у неком зомби спактаклу или анимираном филму Тима Бартона.

17|симбиоза

Мутант биљке поједу радиоактивног паука и постају спајдер-непентес?

За људе осетљивијег стомака и ритмом у крви, Desmodium Gyrans је ту да ђуска са Вама. Поред тога што је била миљеница Чарлса Дарвина који ју је детаљно описао у својој књизи о покретима код биљака, ова шармантна зелена плесачица освојила је срца јутјуб публике, и без сумње ће бити фаворит у ''биљном Холивуду''. За фанове епских спектакала ту је Welwitschia mirabilis за коју верујем да би се без проблема снашла у улози мудрог приповедача/чаробњака, јер поред свог необичног изгледа, ова биљка може доживети и до 2,000 година. Нема тога што биљке не могу, Mimosa pudica, познатија као стидљива биљка, свако ће наћи пут до Ваших срца чим биљни Холивуд заживи и почне да избацује романтичне комедије. Дакле, нема сумње да су биљке све само не статичне и досадне, већ би

се к'о од шале снашле у било ком акционом филму или трилеру. Дрвеће еукалиптуса поседује лишће богато уљима, које опада и покрива тле вискокозапаљивим супстанцама, те када дође до шумског пожара бувкално експлодирају, распламсавају ватру и убијају еукалиптусима ,,конкуренцију’’ у шуми. Парадајз и многе друге биљке, способне су да ''позову у помоћ'' предаторе када их нападну инсекти. Ове биљке, као одговор на ензиме које инсекти луче док се хране испуштају хемијске супстанце специфичне за врсту нападача. Осим што се ''тужакају'' предаторима, биљке, попут дувана, комуницирају и међусобно усклађујући време процвата, како би имале веће шансе за успех. Дакле, шпијунажа, интриге, експлозије, убаците Бруса Вилиса или Сталонеа и ето нам блок-бастера.

а Ил Л ен

ић

симбиоза |18

фото: http://apod.nasa.gov/

Водени медведи Водени медведи су сићушне животиње, на које је тек релативно скоро обраћена велика пажња. Ове животиње припадају групи Tardigrada (,,спори пешаци”), а назив су добили по специфичном, гегајућем начину кретања. Сматра се да их има око 10.000 врста, а описано је нешто више од 1.000, и подељене су у три класе. Најновије сквенционирање њихове ДНК и РНК показује да су тардиграде група сродна групама Arthropoda (зглавкари) и Onychopora (баршунасти црви), али њихово еволутивно стабло није баш јасно. Што се тиче грађе, ови организми су веома ситни (до 1 мм), имају 4 пара ногу које се завршавају канџицом, тело им је подељено на 5 сегмената и покривено кутикулом. Најчешће су бели или провидни, али има и жутих, црвених и маслинастих. Њихове женке могу да излегну до 30 јајашаца. Процењује се да им је просечни животни век од 100-200 година. Космополитски су распрострањени – од највиших врхова планина, до највећих дубина мора и океана. Једном речи ови организми су јако успешни екстремофили. Насељавају свако влажно место на свету: маховину, лед, корита потока, термалне изворе, језера, океане... На пример, у само једној шаци влажног песка или земљишта, може се наћи и на десетине хиљада ових сићушних створења. Експериментално је утврђено да водени медведи могу да преживе температуре од -275°С (-458° Ф) до +150°С - „Примерци који су држани у вакууму 8 дана, 3 дана у хелијуму на собној температури, а затим неколико сати били изложени температури од - 272°С, оживели су када су враћени на нормалну собну температуру.”, наводи Encyclopædia Britannica. Они такође могу преживети изложеност радијацији од 5.700 јединица. Поређења ради, човека и већину животиња

убија радијација од свега 10 до 20 јединица. Још једна од њихових невероватних способности јесте и та да могу преживети и у суровим условима космоса (вакуум и велике количине различитих зрачења). Механизам који лежи у основи ових могућности јесте способност водених медведа да пређу у стање слично смрти, када се њихов мтаболизам успори на мање од 0,01% нормалног – што се практично не може регистровати. Сам механизам отпочиње увлачењем ножица у тело, изгубљену воду надокнаде посебним шећером (иначе без воде могу да преживе 10, а без кисеоника могу и неколико година), и склупчају се у сићушну, воском прекривену лопту звану ,,бачва“. Када се успоставе повољни услови, треба им од неколико минута до неколико сати да би постали поново активни. Неки водени медведи већ су летели у ранијим свемирским експериментима 2007, и врло су успешно преживели и вакуум и убиствену радијацију. Научници из Шведске и Немачке су септембра 2007. послали у космос водене медведе у ESA мисији „Foton-M3". Храбри микроастронаути су се вратили на Земљу након 12 дана, без проблема преживевши вакуум, недостатак кисеоника и бомбардовање ултраљубичастим и осталим зрацима. До тада, сличним условима излагане су само лишајеви и бактерије, а Terdigrade (и њихова јаја) су прве животиње које су учествовале у таквом експерименту. Иако су услови у отвореном свемиру требали да исуше и разоре њихов ДНК, а соларно зрачење да их спржи, ,,медведићи” су се без проблема вратили и наставили живот на Земљи. Нова мисија ће показати да ли су ови одважни микроастронаути кадри да преживе и 34-месечно путовање до Марса.

Тамара Бањевић

19 |симбиоза

Кућа изграђена од љубави, не од сламе Тих пар метара квадратних који би се скоро могли описати као простор два са два, простор је хаотичан сам по себи: чује се звоно телефона, папири и брошуре су свуда, а дечији цртежи облепљени као највећа нота оплемењивања радног простора икада и три даме које увелико раде на неисцрпном задатку које су себи поставиле. То није било каква просторија, то је канцеларија пуна љубави, шарена од помешаних осећања људске снаге, пораза и победа, препрека које не одлазе тако лагано и љубави која је ван моћи мерења. Када сам рекао људима у свом окружењу да ћу од сада волонтирати у једном удружењу родитеља деце оболеле од рака, наишао сам на тужне погледе и потпуно непримерене констатације попут шта ће ти то у животу или тешко је то гледати. Зато што нам је лакше да одмакнемо главу када није у питању наше двориште, јер је рак ствар која се по правилу дешава другим људима и не дај боже никоме. Свестан сам, сиромашна смо земља и крпимо се пошто пуцамо по свим шавовима, наука и култура су нам на издисају, сиромаштво достиже рекордне вредности и почели смо да живимо брзо. Ко стане и пита: ,,Коме је потребна помоћ?’’ И уопште није ствар у мени, не желим никакво свака ти част, желим неокретање главе на то што постоје деца која су оболела од рака, заправо, сваког дана оболи једно – не желим окретање главе на то што су услови до скоро за њих били мизерни, што дословно већ ужасно трауматичан период преживљавају са својим родитељима сами и што су психолози били мисаона именица, што у мраку у којем су се нашли не могу да имају ни поштен смештај да им барем то буде лакше. Трачак светла? Не. Какво је то питање: ,,Шта ће ти то?’ У удружењу у којем сам, Нурдор (nurdor.org), данас десетине волонтера ради на томе да за децу и

њихове породице постоје родитељске куће у више градова Србије (у којима ће боравити уколико немају услова за боравак у тим градовима током лечења), да простор који је предвиђен за децу буде оплемењен и пре свега да да мало светла у океану таме, да се добију нови микроскопи и уређаји... И као најбитније, десетине волонтера одлази на дружења са децом. Зато што је њихов осмех важан. Зато што ако поправите некоме дан и на једну наносекунду натерате ту особу да поверује да јој се живот не урушава, мисија је успешна. Негативан маркетинг који имају организације посвећене деци оболелој од рака у овој држави због немиле прошлости је унео неповерење у људе, што је сада тешко искоренити. Управо се са тиме често борим када се сретнем са људима, не желим новац од тебе, желим да знаш шта је рак код деце и да је проценат излечења огроман, желим да знаш да то може бити твоје дете, дете из комшилука, случајно дете на улици и осећам обавезу да те обавестим шта су симптоми о којима се мора пазити. Армија волонтера НУРДОР-а данас показује љубав. Сви су прошли едукацију са психолозима, особљем онколошког одељења, родитељима оболеле деце и излеченима. Различите старосне доби, свако принесе оно од себе што уме, а деца то трансформишу у љубав. Нацртају цртеж, кажу да се добро осећају, ти онда исплачеш океан суза и схватиш да та конекција између људи просто носи огромну енергију. Игноришеш таму јер понори су већ довољни сами по себи и доведеш светлост. Сунчан дан. Отвориш завесе и пустиш да све то лепо уђе унутра и осетиш бескрај. Сви смо овде неминовно кратко. Не знамо што смо овде, али време неумитно тече и схватиш да свако заслужује своје време. Барем тренутак среће.

Петар Ђурић

симбиоза |20

Криза зелене Вековима уназад, људи су живели у природи, са природом и од природе. Убирали њене плодове, учили како да је опонашају и покушавали да схвате њене законитости. Искуства преношена кроз генерације у комбинацији са напорним радом, доносила су им све што је неопходно за нормалан живот. Онда су дошла нека другачија времена. Индустријска револуција је брзо ухватила замах. Велики број људи доселио се у градове као радна снага на производним тракама великих фабрика. Храну за њих морао је да произведе неко други. То су и даље радили земљорадници на селима који су били под све већим притиском да производе још више и више. Индустријализација је захватала готово све слојеве друштва. Све масовнија продукција најразличитијих производа, стварала је услове да велике народне масе живе све лагоднијим животом. Напредак ипак није био потпун, јер се храна и даље углавном производила на традиционалне начине који нису били довољно продуктивни за тај нови демографски раст који је уследио. А онда је наступио „Велики рат“. Глад, болести и разарање пустошили су велики део света. Главни акценат био је на производњи што више оружја и експлозива. Али и то се завршило. Велике компаније су добро зарадиле на несрећи милиона људи. Са завршетком рата, и њихов профит је дошао до свог краја. У ствари, тако је требало да буде. А онда се неко сетио да та огромна производња азота за потребе прављења хемијских експлозива не мора да се прекине. Тако су настала прва минерална ђубрива и одједном је почела њихова масовна производња. Лице пољопривреде почињало је да се мења. У употребу су све масовније почеле да улазе машине које су мењале до тада коришћене запреге. Производња хране доживљавала је све већи раст. Тада се десио још један рат, већи од било ког другог до тада. Оно што је наступило после њега, било је најрадикалнија промена у историји пољопривредне производње – „зелена револуција“.

21|симбиоза

Трактори и комбајни су готово у потпуности заменили запреге. Интензивна пољопривредна производња са употребом минералних ђубрива и пестицида, али и нових, високоприносних хибрида, све више је личила на индустријски, а све мање на приодни процес добијања хране. Ипак, те промене су омогућиле незапамћени раст и напредак светског становноштва. До још већег удаљавања од природних процеса, довео је развој генетички измењених организама који је почео у Америци осамдесетих и деведесетих година, а који данас, захваљујући незаситим интересима мултинационалних компанија, доживљава све већу експанзију. Тако је „зелена револуција“ на велика врата ушла на светску сцену. Њен творац, Норман Борлауг, 1970. године је чак добио и Нобелову награду за мир. Али поставља се питање, колико је овакав систем одржив и колико дуго ће тај „мир“ да траје. Мањкавости интензивне производње хране, све више излазе на светлост дана. Испошћавање земљишта, његова засићеност неорганским компонентама, загађивање отровним пестицисима, као и уништавање корисних микроорганизама, не обећавају светлу будућност оваквом систему. На сву срећу, постоје и алтернативна решења за производњу хране, која иду у две крајности. Прва је потпуно вештачка производња хране, чак и без земље на којима биљке расту, а друга тражи најприродније могуће начине за то. Први концепт је познат већ неколико хиљада година, али је последњих година знатно унапређен и измењен. Темељи се на узгајању биљака у води у којој су растворене све неопходне материје за раст и нормално функционисање, па је због тога и добио име „хидропоника“. Процес може бити потпуно вештачки, када се минералне материје растварају у води и хране биљку или нешто природнији, када се упоредо са биљкама гаје и неке животињске врсте,

револуције најчешће рибе, чији се екскрети радом неких бактерија претварају у материје које биљке могу да користе. Осим ових, постоји још један број начина за добијање хране у потпуно контролисаним условима. По мишљењу многих, оне сасвим природне методе ће имати светлију будућност. Њих на сву срећу, има пуно и све се темеље на опонашању и коришћењу природних процеса, као што је то био случај у прошлости. На жалост, период индустриализације пољопривреде учинио је да многа знања из ове области буду заборављена. Ипак, у последње време, све већи број људи је чврсто решен да се врати природној производњи. Када кажемо „природна производња хране“, вероватно је „органска храна“ прво што нам падне на памет. У нашој земљи је ова област задњих година прилично добро законски дефинисана, тако да постоје сертификати који гарантују да неки произвођач при узгајању хране, не користи никаква хемијска средства као што су пестициди или вештачка ђубрива. У органској производњи, дозвољена је употреба једино природних материја за борбу против штеточина и повећање продуктивности. Овај вид пољопривреде захтева чисту и незагађену земљу, па је наша земља самим тим у великој предности. Одемо ли корак даље у одосу на обичну органску производњу, открићемо нешто још невероватније, а то је биодинамичка производња. „Биодинамика“ је термин који још увек није познат као термин „органско“, иако је овај систем развијен пре око 90 година. Његов творац је Рудолф Стејнер који је развио тезу „животне снаге“ у биљкама и тлу коју убија конвенционална пољопривреда. Иако се многи његови ставови не могу научно утемељити, биодинамичка пољопривреда је сасвим добро прихваћена као посебан облик еколошке пољопривреде. Суштина је да се заједно гаје биљке и животиње чије ће интеракције позитивно утицати на продуктивност.

У Србији већ постоји неколико биодинамичких фарми које производе храну, до душе за своје потребе. Ипак, како ствари стоје, ускоро можемо очекивати појаву производа са биодинамичком ознаком и код нас. Можда најприроднији вид пољопривреде представља „пермакултура“. Настала је седамдесетих година прошлог века идејом еколога Дејвида Холмгрена и Била Молисона, а њен назив је састављен од речи ПЕРМАнентна агриКУЛТУРА. Њени принципи се не ограничавају само на производњу хране. Пермакултура је начин живота људских заједница према узору из природе. Гајење биљака и животиња, градња кућа, коришћење енергије, све то користећи природне процесе и доступне материјале. Можда звучи као утопија, али овакав систем је још како могућ. Што је још важније, у пермакултури се примењују еколошки принципи и стратегије који могу вратити равнотежу нарушеним екосистемима и пружити начин да се врати хармонија између човека и природе. Каква ће бити будућност пољопривреде, остаје да видимо. Ипак, могућности за оне који желе здраву и природну храну су огромне, нарочито у нашој земљи. Велики број напуштених села и запарложених њива чека на људе богате ентузијазмом и одлучношћу да живе нормалним животом у природи са природом и од природе, каквим су живели и наши преци.

Марко Стојановић

симбиоза |22

. Испред На монитору се налази 9 бројева атак зад , чији је компјутера је тинејџер Ayumu распореди и за да ових девет бројева правилно ија награду. доб успешно обављен задатак унде након чега Бројеви се показују у делићу сек тићем. Ayumu нестају покривени белим квадра јама се налазе мора да запамти на којим позици бесмислено, али бројеви. Можда задатак звучи Ayumu је шимпанза.

Научници са Primate Research Institute, Kyoto University су пре неколико деценија започели истраживања са циљем да открију да ли су људи паметнији од шимпанза. Откривено је да шимпанзе могу да отварају орахе уз помоћ алата и да користе прекидач за регулацију светла и мрака у соби приликом спавања. Истраживање, у којем је учествовало неколико шимпанзи, започело је 1978. године под вођством професора Tetsuro Matsuzawa. Том приликом учили су шимпанзе да препознају симболе. Један од испитаника била је и женка Ai која је рођена у западној Африци 1976. године. Годину дана пре почетка пројекта Ai стиже на Институт и до 1993. руши мит да само људи знају арапске бројеве - зна да користи бројеве од 1 до 9 за одређивање бројности ствари, разликује и препознаје 10 боја по имену (црвена, наранџаста, жута, зелена, плава, љубичаста, розе, браон, сива и црна) и зна 26 слова алфабета. Аi je показала да шимпанзе могу да запамте низ бројева, исто као и (или чак и више него) предшколци. Научници су обучили Ai да запамти бројеве у делићу секунде пре него што буду покривени белим квадратом. Затим би она додиривала квадрате по редоследу бројева сакривених испод.

Сада већ тинејџер, син шимпанзе Ai, по имену Ayumu рођен је 2000. год. За тринаест година колико је на Институту, постао је ненадмашив у игри меморија (постао је бољи од своје мајке). Научио је да препознаје бројеве од 1 до 19, док су његова браћа препознавала девет бројева.

23 |симбиоза

Да ли си паметнији од шимпанз

зе?

Шимпанза додирује број један, а преостали бројеви су аутоматски сакривени иза белих квадрата. Али, ослањајући се на своје сећање, Ayumu може правилно додирнути место где је сваки број према растућем редоследу нешто што просечна особа није у стању да уради. Само мали број људи са фотографским памћењем може да се похвали оваквим успехом. Професор Matsuzawa је једном приликом изјавио да је једна особа у хиљаду у стању да уради ово, док су све шимпанзе које је тестирао способне да запамте место на којима се налазе бројеви и да прстом покажу редослед бројева испод квадрата. Оно што овај подвиг чини импресивним је време које Ayumu има да запамти позиције бројева пре него што буду покривени. Проценат успешности задатка опада са смањењем времена за памћење бројева (када се покажу на екрану и када буду покривени) - 650 милисекунди, 430 милисекунди, а на крају само 210 милисекунди. То је резултат експеримента у којем су учествовали Ayumu, студенти са колеџа и Ai. Њихов задатак је био да запамте и погоде позицију само пет бројева. Међутим Ayumu их је све надмашио и његов проценат успешности је мањевише исти за сва три временска периода (график).

Ова способност је веома важно средство у дивљини. Шимпанзе користе своју брзу-радну меморију да запамте положај јестивих плодова у шумским крошњама или да веома брзо процене снагу ривала. Когнитивни психолози користе термин "радна меморија" да опишу способност ума да привремено складишти и манипулише информацијама. Разлог што шимпанзе могу да запамте и брзо се сете ствари јесте што животиње живе у садашњости и њихови умови нису преоптерећени размишљањем о прошлости и будућности. Људи су вероватно изгубили ову способност у замену за разумевање језика и сложених симбола. Научници објашњавају ово на неколико начина. Један од њих је eidetic imagery, контроверзни феномен којег карактерише способност да памтимо тачну слику комплексне сцене или образац. Овај феномен је, како се претпоставља, заступљен код 15% деце старости до 12 година. Затим се способност све више губи и веома ретко среће код одраслих. Код шимпанза се задржава дуже у односу на људе. Већина ово преписује вештини која се означава као subitizing. Термин потиче од латинског придев subitus (што значи "изненада, нагло"), и представља наслућивање колико ставки се налази у оквиру визуелне сцене на основу којег знамо тачан број ставки, када је број ставки у subitizing опсегу (код људи је то 4-5 предмета, а код шимпанза 6). Ова вештина се веома разликује од "набрајања", чиме можете утврдити колико ствари има појединачним бројањем. На пример, одмах можете погодити да се на слици десно налазе три плаве звезде. Често себе сматрамо ментално надмоћнима у односу на шимпанзе, међутим не би требало изазивати тинејџера шимпанзу на игру меморија јер су све шансе на старни шимпанзе.

Душан Радојевић

симбиоза |24

Кирлианографија Кирлианографија или електрофотографија, је скуп фотографских техника које служе да се на фотографијама забележи феномен електричног пражњења пореклом из предмета који се фотографише. Иако се за овај феномен знало и раније, тек 1939. године су руски брачни пар Симион и Валентина Кирлиан направили серију таквих фотографија. Они су фотографски филм поставили на металну плочу која је служила као проводник. Други проводник је прикачен на коришћени објекат (нпр. биљни материјал) који се налазио на фотографском филму. Проводници су прикључени на извор енергије високе волтаже, чиме су настајале фотографије предмета које окружује силуета налик "аури".

У годинама које су уследиле, Кирлианови су наставили свој рад, али се јавност није интересовала све до 70их година прошлог века. У Русији су настављени експерименти који су донекле залазили у област не тако реалних научних тематика, тврдећи да се кирлианографијом може снимити људска аура, утврдити тренутно психичко стање објекта, дијагностификовати болест пре свих других метода у медицини или видети "исцелитељство на делу". Све те "мистичне" резултате овог феномена је лако објаснити са малом употребом знања физике и физиологије, па се небулозе алтернативне медицине одбацују на страну, отварајући врата чудесног света фотографије за ову необичну технику.

Невена Петровић

25|симбиоза

фото: Robert Buelteman и Walter Myers

симбиоза | 26

Смедерево

27|симбиоза

Овај град спаја прошлост, садашњост и будућност. Векови и повољан положај у држави оставили су трагове које можете пронаћи ако кренете у обилазак. Као прву станицу препоручила бих вам Смедеревску тврђаву. Изграђена је 1430. године, од стране деспота Ђурађа Бранковића. Људи су били незадовољни тадашњом ситуацијом, страхом од најезде Турака, и смрти која је владала свуда, па су почели смишљати митове и легенде. За сву муку око градње овако великог здања, оптужили су Јерину, другу Ђурађеву жену. Једна од таквих легенди говори да је приморавала народ да доносе сва јаја, која имају и мешају са малтером. Данас је позната Јеринина кула, од које многи и даље зазиру. Смедерево је конципирано као град саграђен за борбу и одбрану хладним оружјем. Тврђава се састоји од Великог и Малог града. У Великом граду су живели обични људи, зидали домове и цркву, чији остаци се и данас могу и данас видети. Велики град одише старошћу и историјом, и увек је пријатно проћи његовим стазицама, које воде ка Малом граду, преко малог моста и фасцинантног улаза. Мали град је представљао двор Ђурађа и његове породице, место где су се доносиле многе важне одлуке и расла Ђурађева деца. Мали град је доступан за посетиоце. Пажљивим посматрањем наћи ће те бројне знакове по зидинама, од којих је, један од највећих велики натпис који сведочи о години изградње утврђења. Ова кула је због крста озиданог изнад натписа у народу још позната као „Крстата кула" или кула „Крстача". Из тврђаве путеви воде ка великом градском тргу, где ћете у било које доба дана срести људе, старце са унуцима, пословне људе, породице са децом и парове. Ту се налази и једна од најстаријих посластичарница, где се људи опуштају уз кремпите, шампите и сокове, по старим рецептима. Трг окружују стара зграда Гимназије, Смедеревског суда, Галерија савремене уметности, бројне продавнице, Вински град и интернет парк са дрвеним конструкцијама које подсећају на винска бурад. Ту можете дегустирати и квалитетна вина смедеревских винара. Трг је карактеристичан по великој фонтани окруженој цвећем и старој и чувеној градској цркви Светог Ђорђа. Крените оближњом шетачком улицом, Краља Петра I, где се налазе кафићи и ресторани са најразличитијим амбијентима. Ова улица ће се свидети свима који су љубитељи архитектуре. Шетајући и уживајући овом уличицом стићи ћете до кеја, сређеног за

пријатне и дуге шетње поред Дунава. Крај кеја, као и на самом Дунаву се налазе кафићи и ресторани, где се можете опустити и уживати у погледу на природу и Смедеревску аду, правом рају за истраживаче. Са кеја полазе и бродићи који вас могу одвести у обилазак града и аде. Ове године је организован пројекат Патосинема, отворен је биоскоп на отвореном, где у предивном амбијенту малих светиљки и Дунава можете да уживате у различитим филмовима. Смедерево нуди и богат ноћни живот, са клубовима који нуде музику за свачији музички укус. Карађорђев дуд је још једно значајно историјско место у Смедереву. Испод дуда је тадашњи турски заповедник града Диздар Мухарем Гуша предао кључеве града Вожду Карађорђу Петровићу 8. новембра 1805. и тако симболично прогласио Смедерево по други пут у историји за престоницу Србије. Карађорђев дуд је и ботанички раритет јер је стар преко двеста година. Са доласком пролећа, у Смедереву почињу фестивали. Први је Нушићеви дани, настао са циљем популаризације великог комедиографског дела Бранислава Нушића, који је детињство и младост провео у Смедереву. Следи Patosoffiranje, који органузује омладинско позориште омладине Смедерева - Патос. Током Патософфирања долазе бројни гости из земље и иностранства, који својим перформансима и представама обогаћују животе становника Смедерева. Већ је постала традиција да се Patosoffiranje заврши обогаћивањем града за једно ново стабло и новим муралом младих уметница групе ЗиД, који се сада налазе на различитим локацијама у граду. Након завршетка Patosoffiranjа почиње једини амбијентални позоришни фестивал у Србији - Тврђава театар, који у току две недеље у Смедерево доведе најпознатије представе, које извуче из затворених позоришта и доведе на отворену сцену постављену у Малом граду тврђаве. Током лета се одржавају и фестивали посвећене воћу, као што су Бостанијада, Дани брескве, Смедеревско воће итд. Фестивал са највећом историјом у Смедереву је Смедеревска јесен, која почиње средином септембра. Градски трг тад постаје прави рај за љубитеље воћа, вина и добре музике. Из трга ка тврђави вас води улица пуна разних ђаконија и слаткиша, сувенира и дрвенарије. Мали град је и тад богат квалитетним уметничким програмом. Фестивалски период се завршава Смедеревском песничком јесени, која се одиграва у октобру. Током лета су за све посетиоце отворени базени и околна језерца. Смедерево поседује два базена, мали базен - у оквиру одмаралишта Југово, окружен пријатним окружењем и Дунавом и други, велики базен, који има и базене за непливаче и децу. Уколико сте ипак љубитељ природе, обиђите једно од околних језераца, попут Смедеревских багера, са малом плажом, окруженом шумом и трском, са рибом и паткама.

Милена Спасојевић

симбиоза | 28

Рев олу циј а је Популарна штампа често кокетира са изразом револуционарно откриће. Научници обично не могу да измере брзину превртања очију на новинске наслове овог типа, али када се бавимо стриктно терминологијом – научници заиста праве револуционарне помаке. Неке ствари једноставно мењају одређену област из корена. Неке ствари мењају угао гледања драстично, остављајући нас у чуду да се дивимо... Па, перспективи? Револуција је опијум за масе. А он се савршено уклапа у савременог револуционара, чак има и тај холивудски шмек: не воли лабораторију и рад са другим научницима, прек је и заступа сулуде идеје, а у слободно време користи ЛСД. Поред свега, он је променио молекуларну биологију заувек, колико год помпезно звучало, па се често говори о времену пре PCR и после PCR технике. Он је Kary Mullis. Наизглед једноставна али револуционарна: PCR техника (PCR је polymerase chain reaction) или ланчана реакција полимеразе омогућава да умножите делове ДНК у велики број копија што је омогућило прави бум (послужићемо се учесталим изразом штампе) у молекуларној биологији, биохемији и низу других дисциплина. На питање да ли мисли да би то открио без коришћења недозвољених супстанци изјавио је да искрено, искрено сумња. Било је апсолутно јасно коме ће припасти Нобелова награда за хемију 1993. године. Ипак, господин који није човек од лабораторије и обожава

сурфовање мисли да има још што шта да понуди. У свету науке већина његових изјава се третира као бизарност, укључујући његово заступање астрологије, веровање да ХИВ вирус не изазива сиду и слично. Њујорк Тајмс коментарише: он је човек који је после великих успеха у једној области даје бизарне изјаве о онима о којима не зна ништа. Наиме, Mullis сматра да су у науци људи који су зависни од плате коју добијају за оно што би требало да открију. Он негира да ХИВ изазива сиду, да се промене у клими дешавају захваљујући људској активности на планети а поред ових ствари, у својој аутобиографији из 1998. говори о свом веровању у астрологију. Други научници сматрају јако бизарном чињеницу да се један добитник Нобелове награде може сврстати у групу са другим псеудонаучницима. У духу холивудских лоших момака – овај господин је импулсиван и прек, дрога му није страна и воли вожњу и сурфовање... Поставља се питање, да ли аутор текста ово прича тако да му замера нешто? Апсолутно не. Послужићу се, револуционарно, истински револуционарно откриће се дугује овом човеку. Отвара се дискусија на тему коришћења забрањених супстанци у сврху науке (јер да, излагање њима даје потпуно нову перспективу која може бити корисна). Како каже Дали : ,,Take me, I am the drug. Take me, I’m hallucinogenic.’’

Петар Ђурић

29|симбиоза

халуциногена

симбиоза | 30

Да ли сте знали... поуди 2 5 % с љ ј о р б и ћ са па...да најве тора, него и н о м а с рије чита пира?

...да женка комарца нутријенте као што су гвожђе и протеини, а који су јој неопходни за развој јаја узима из крви домаћина? Комарци су развили сложен комплекс – пробосцис, уз помоћ којег узимају ове нутријенте из домаћина, а њихова пљувачка има негативно дејство на сужење крвних судова, згрушавање крви, агрегацију тромбоцита и ангиогенезу, што омогућава слободну исхрану.

...да детлић у једној секунди удари до 20 пута кљуном у дрво?

...да је најчешћа емоција коју имамо у току сна анксиозност? У току сна су негативне емоције чешће од позитивних.

...да је највећи атлас на свету Earth Platinum Atlas, који када је отворен дугачак 2,7 метара, а тежак око 150 килограма? Састоји се од 128 страна, 30 великих фотографија и 61 мапе. Направио га је тим од 100 картографа из земаља широм света, који су четири године радили на његовом састављању...

31|симбиоза

...да је најстарији бенд на свету који и даље наступа састав The Shadows, који је формиран 1958. године, три године пре група The Rolling Stones и The Golden Earring?

...да реч ‘’карате’’ значи ‘’празне руке’’? ...да нокти на рукама расту четири пута брже него нокти на ногама?

експерименталну демонстрацију дељења ћелије остварио 1875. године

...да је

немачки ботаничар Штрасбургер који је у биљним ћелија (прашника Tradescantiae) видео митозу и фрагментацију једра на обојиве честице које се деле на 2 дела?

...да је сукралоза заслађивач који је 600 пута слађи од сахарозе, док је од најчешће коришћених заслађивача, сахарина и аспартамa, слађи два, односно три пута?

...да у току сна сањамо само лица која смо већ видели у току живота, иако их можда не знамо или не памтимо? Људи се у току живота сретну са стотинама или хиљадама лица, тако да наш мозак има неограничен извор ликова који се пројектују током наших снова...

...да је око 4. века пре нове ере Теофраст класификовао биљке у 4 групе: траве, подгрмље, грмље и дрвеће. Такође је описао преко 500 различитих врста и именовао многе биљне карактере,као сто је тип крунице, положај плодника, облик цвета... Био је свестан и структурних особина и разлика између биљних ткива.

...да рупе у швајцарском сиру настају захваљујући бактеријама? Различите бактерије у различитим комбинацијама доводе до повећања разлика у укусима међу сиревима. Једна од многих бактерија које се користе за прављење швајцарског сира и која је одговорна за настанак рупа је Propionibacterium freudenreichii subsp. Shermanii (грам-позитивна бактерија). У касној фази производње сира, користи млечну киселину коју излучују друге бактерије и ослобађа ацетат, пропионску киселину и угљен-диоксид. Мехурићи угљен-диоксида образују ''око'' (технички назив за рупу у сиру). Величина рупе се може контролисати мењањем киселости, температуре и времена сушења смесе. Начин припреме не дозвољава угљен диоксиду да ''побегне'' из смесе као што је то случај са већином хране која захтева ферментацију за израду.

...да само трећина људи на земљи може да вари млеко? Током последњег леденог доба, млеко је за одрасле било попут токсина, јер одрасле особе, за разлику од деце, нису могли да производе лактазу, ензим који разлаже лактозу, млечни шећер. Међутим, како је узгој стоке почео да замењује лов и скупљање плодова, на Средњем Истоку, пре 11 хиљада година, фармери су научили како да смање ниво лактозе у свакодневним продуктима, на толерантан ниво, тако што су ферментисали млеко и правили сир и јогурт. Неколико хиљада година касније, генетска мутација, која је омогућила људима да варе млеко, почела је да се шири Европом. Ова адаптација је значајно проширила људску исхрану.

Милена Спасојевић

симбиоза | 32

2013

18.06.2013. - 31.08.2013.

Filmstreet Београд

-1.9.2013. Рок за фотографије Фото конкурс “Фотографија са терена” Биолошки факултет

33 |симбиоза

14.8.2013. - 18.8.2013.

Belgrade Beer Fest 2013 Ушће

13.09.2013. - 15.09.2013. Полуфинале DAVIS CUPA 2013. КОМБАНК АРЕНА

23.09.2013.

SELAH SUE КОМБАНК АРЕНА

календар

20.8.2013. - 31.8.2013.

KCBič Пројекат "Освајање Београда" - pop-up плажа на платоу испред КЦБ-a

18.8.2013. ЈОГА НА АДИ Ада Циганлија

18.8.2013. Представа Кад се снови остваре, не може се више живети у њима Бојчинска шума, Бојчин

13.10.2013. – 15.10.2013. Четири боје зелено GREEN FEST Дом омладине

8.7.2013. - 26.8.2013. Лето на Гардошу Земун

29.11.2013. - 01.12.2013.

THE ILLUSIONISTS КОМБАНК АРЕНА

симбиоза | 34