Issuu on Google+

година VII • специјално издање, 2013. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com

PUTOVAWA


ПРИНЦИП ПРИНЦИП ПРЕС ПРЕС

„Од злата јабука“ ТВ ИЗДАЊЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ“! Получасовна колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, предања, мелодије. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > РТВ Републике Српске (РТРС), сваке недеље, 15:30 > Ускоро и на Радио-телевизији Србије (РТС)


П Р О Л О Г

Пу­то­ва­ња у ср­цу МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ СА­ЈАМ ТУ­РИ­ЗМА У БЕ­О­ГРА­ДУ, 35. ПУТ

Издавач:  „Принцип Прес”, Редакција: Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 Факс: +381 (11) 324 56 21 office@nacionalnarevija.com www.nacionalnarevija.com Директор и главни уредник: Мишо Вујовић Заменик главног уредника: Бранислав Матић Технички уредник: Александар Ћосић Уредник фотографије: Драган Боснић Заглавље и дизајн насловне стране: Јован Жељко Рајачић Сарадници: Милован Витезовић, Драган Недељковић, јереј Јован Пламенац, Драган Лакићевић, Јован Пејчић, Драган Мраовић, Бојан Мандић, Драган Булатовић, Петар Милатовић, Љиљана Дугалић, Јово Бајић, Милена З. Богавац, Војислав Филиповић, Саша Шарковић, Зоран Плавшић, Хелена Дуковић, Влада Арсић, Драгана Букумировић, Дејан Ђорић, Дејан Булајић, Роза Саздић, Ленка Шибалија, Дубравка Прерадовић, Жељко Синобад, Раде Бошњак, Михаил Кулачић, Предраг Тодоровић Маркетинг: Мирко Вујовић, Ирена Столић Пласман и продаја: Миленко Василић Секретари редакције: Јелена Јовић, Драгана Димитријевић

О

пет смо ту. Иста ме­та, исто од­сто­ја­ње. Ме­ђу­на­род­ни са­јам ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, нај­ве­ћи до­га­ђај те вр­сте у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи, ове го­ди­не под мо­то­ом „Пу­то­ва­ња у ср­цу.“ „Јед­но пу­ то­ва­ње, без­број ути­са­ка.“ Пра­те­ће ма­ни­фе­ста­ци­је су Ме­ђу­на­ род­ни са­јам хо­тел­ско-уго­сти­тељ­ске опре­ме, Ме­ђу­на­род­ни са­јам ви­на, Са­јам су­ве­ни­ра. Пре­ко хи­ља­ду из­ла­га­ча, из ско­ро пе­де­сет зе­ма­ља. И сви уми­ве­ни и за­че­шља­ни, мал­чи­це уше­ће­ре­ни, чвр­ сто ре­ше­ни да ни­ко не при­ме­ти ка­кви их про­бле­ми му­че. „Да, бо­ли, али пра­ви­мо се да нам ни­је ни­шта.“ На бр­зи­ну згр­ну­ли под те­пих све што тре­ба, осме­хом ће пре­кри­ти ову го­ди­ну у ко­ју сту­пи­смо бо­ја­жљи­во, с охра­бру­ју­ћим прог­но­за­ма у ко­је ни­ко не ве­ру­је. (У так­ми­че­њу из­ме­ђу хро­нич­них пе­си­ми­ста и про­фе­си­ о­нал­них оп­ти­ми­ста, из­ме­ђу на­мр­го­ђе­них ка­та­стро­фи­ча­ра и хи­ сте­рич­но раз­дра­га­них ре­клам­них хит­меј­ке­ра, и ово­га пу­та, из­ гле­да, нај­у­бе­дљи­ви­ји ће би­ти ху­мо­ри­сти.) Ана­ли­ти­ча­ри и порт­па­ро­ли уве­ра­ва­ју нас да је „свет на из­ ла­зним вра­ти­ма кри­зе“ и да је ту­ри­зам пр­ви про­шао кроз њих. Про­шле го­ди­не свет­ски ту­ри­зам за­бе­ле­жио је раст од че­ти­ри од­сто, би­ло је пре­ко ми­ли­јар­ду ту­ри­ста, оства­рен при­ход од око 1.400 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. На­дај­мо се да је то баш та­ко и да је то та­лас ко­ји ће по­ди­ћи све на­с у­ка­не чам­це и у овом де­лу ша­ра зе­маљ­ског. А На­ци­о­нал­на ре­ви­ја ће сво­јим спе­ци­јал­ним из­да­њем обе­ле­ жи­ти и овај Са­јам ту­ри­зма, пе­ти пут за­ре­дом. На Бал­ка­ну, где су др­жа­ве ви­ше­стру­ко мла­ђе од сво­јих ста­нов­ни­ка, то је већ озбиљ­ на тра­ди­ци­ја. Сва­ка тра­ди­ци­ја, ако за­слу­жу­је то име, оба­ве­зу­је. Са­да, у ду­ху сло­га­на ово­го­ди­шњег Сај­ма, кре­ни­мо. Ако не зна­те шта вас све че­ка, бр­зо ће­те схва­ти­ти. И не бри­ни­те, ов­де сте ме­ђу при­ја­те­љи­ма. 

Штампа: „Портал”, Београд

Партнери издања:

Представништво за Аустралију: „PRINCIP PRES AUSTRALIA PTY LTD”, 12/24 Loch Street, 3182 St Kilda West, VIC

Фо­то­гра­фи­ја ­ на на­слов­ној стра­ни: ­ Ар­хи­ва ­ „На­ци­о­нал­не ­ ре­ви­је“

ВРЊАЧКА БАЊА

ГРАД ЗРЕЊАНИН

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА, ВРЊАЧКА БАЊА

ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

04

ГРАД НЕГОТИН

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

-turizam.com

Медијски партнери:

Часопис уписан у Регистар јавних гласила Републике Србије, бр. NV000385

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

ГРАД КЊАЖЕВАЦ

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА

РТВ СРПСКЕ

НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


САДРЖАЈ Витраж 04 ПРО­ЛОГ 06 АЛ­БУМ: СА­ВЛА­ДА­ВА­ЊЕ ДА­ЉИ­НА

Путоказ 12 ЈУ­БИ­ЛЕЈ: 1.700 ГО­ДИ­НА МИ­ЛАН­СКОГ ЕДИК­ТА 20 ПО­СЕ­ТА: ВИ­МИ­НА­ЦИ­ЈУМ 26 GE­NI­US LO­CI: АЛ­ХАМ­БРА 32 ОСТР­ВА: СКИ­А­ТОС 38 ВИ­СО­КО: ДУР­МИ­ТОР

Водич 42 ПО­ЗИВ­НИ­ЦА: КЊА­ЖЕ­ВАЦ 48 УСМЕ­РА­ВА­ЊЕ: НЕ­ГО­ТИН 52 БРИ­ГА: „МЛА­ДИ ЗА ТУ­РИ­ЗАМ СР­БИ­ЈЕ“ 56 ПРЕ­ГЛЕД: ТУ­РИ­ЗАМ СРП­СКЕ 61 ПРИ­СУ­С ТВО: ЗА­ГРЕБ 62 НА СТА­Р ОМ МЕ­С ТУ: ОХРИД 67 СВЕТ­КО­ВИ­НЕ: КАР­НЕ­ВАЛ У ЛЕ­СКОВ­ЦУ 73 ЗДРА­ВЉЕ: „АТОМ­СКА БА­ЊА“, ГОР­ЊА ТРЕП­ЧА 74 МЕ­ЛЕМ: ПРО­ЛОМ БА­ЊА

Представљање 70 ПРИ­МЕ­РИ: ДР ДЕ­ЈАН СТА­НО­ЈЕ­ВИЋ, „МЕР­КУР“ 78 СТУ­ДИ­ЈЕ: УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕТ „СИН­ГИ­ДУ­НУМ“ 84 ЗНА­ЊЕ: ВИ­СО­КА ХО­ТЕ­ЛИ­ЈЕР­СКА ШКО­ЛА 88 СУ­СРЕ­ТИ: „ГУ­ЧА 2013.“ 90 ОСИ­ГУ­РА­ЊЕ: „ТРИ­ГЛАВ“ 93 НА­ЗНА­КА: ЦЕН­ТРАЛ­НА СЛО­ВЕ­НИ­ЈА 94 ПРЕ­ПО­РУ­КА: РЕ­С ТО­РАН „ОРАО“ SERBIA  special edition  2013

05


А Л Б У М

 Бе­ла ла­ђа на ­ Ду­на­ву у Бу­дим­пе­шти  Че­ка­ју­ћи ар­го­на­у­те

НА­ЧИ­НИ ДА СЕ СА­ВЛА­ДА­ЈУ ДА­ЉИ­НЕ

Ви сте на по­те­зу С

Фо­то­гра­фи­је: ­ Дра­ган Бо­снић

06

та­ро­грч­ки му­дра­ци го­во­ри­ли су да „фи­ло­зо­фи­ра­ти зна­чи би­ти на пу­ ту“. Са тог ста­но­ви­шта, ово пред ва­ма је за­пра­во јед­на фи­ло­зоф­ска све­ска. Циљ је пу­то­ва­ти, а не тек за­вр­ши­ти пу­то­ва­ње сти­за­њем на циљ. Na­vi­ga­re est ne­ces­se, vi­ve­re non est ne­ces­se. Мно­го је на­чи­на да се пу­т у­је, баш као и ни­воа раз­у­ме­ва­ња пу­то­ва­ња. У мит­ским вре­ме­ни­ма, иза за­сто­ра ове исто­ри­је, Мој­си­је је пре­пе­ша­чио Цр­ве­но мо­ре. Мар­ко По­ло се у XI­II ве­ку ви­ше пу­та у ка­ра­ван­ским ко­ли­ма отруц­као до Ки­не, Пу­тем сви­ле, до­нев­ши нам Il Mi­li­o­ne и Књи­гу свет­ских чу­де­са. Тор Ха­јер­дал је 1947. на спла­ву „Кон Ти­ки“ за 101 дан пре­пло­вио Ти­хи оке­ан, од Ју­жне Аме­ри­ке до По­ли­не­зи­је. Јо­ван Цви­јић је пу­то­вао на брд­ском ко­њи­ћу и на­пу­нио Бал­ка­ном мно­ге књи­ге, упо­знав­ши га као сво­ је дво­ри­штан­це на Ко­пи­та­ре­вој гра­ди­ни. Се­ћа­те ли се ка­ко је Јан Би­би­јан сти­гао на Ме­сец? Цр­њан­ски је бро­дом пу­то­вао на Спит­сбер­ген тра­же­ћи Хи­пер­бо­ре­ју, а сно­ви­ма на Су­ма­тру, где тре­шње и да­нас ми­ри­шу на ње­ го­ве сти­хо­ве. Ага­та Кри­сти је у „Ори­јент екс­пре­с у“ дре­муц­ка­ла са сво­јим ју­на­ци­ма, на пу­т у за Ца­ри­град, па су је на ста­ни­ци у Бе­о­гра­ду су­сти­за­ле ње­не соп­стве­не утва­ре. А де­ли­кат­ни Хер­кул По­а­ро је ко­чи­јом сти­зао до нај­ду­бљих тај­ни у чо­ве­ку. Ми­ро­слав Ан­тић је на „ци­ган­ском точ­ку“ про­ кр­ста­рио це­лом Рав­ни­цом, свим ње­ним шо­ро­ви­ма и га­ра­вим со­ка­ци­ма, да би схва­тио раз­ли­ку из­ме­ђу мра­ва и ор­ло­ва. Ка­жи ми ка­ко пу­т у­јеш, ре­ћи ћу ти ко си. „Ал­бу­мом“ у овом из­да­њу, на шест стра­на, кроз се­дам фо­то­гра­фи­ја, под­се­ти­ће­мо вас на не­ке од на­чи­на да се са­вла­да­ју да­љи­не ме­ђу на­ма. Сле­ де­ћи ко­рак је ваш.  (Б. М.) SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


SERBIA  special edition  2013

07


А Л Б У М На Охрид­ском је­зе­ру, ­ а ни­је Би­ља­на

08

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


Ле­те­ти, на ви­ше на­чи­на: При­ме­ри из Ср­би­је

SERBIA  special edition  2013

09


А Л Б У М

10

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


На аеро­дро­му у Ски­а­то­су

SERBIA  special edition  2013

11


Ј У­Б И­Л Е Ј

ПО­ЧЕ­ЛО ОБЕ­ЛЕ­ЖА­ВА­ЊЕ 1700. ГО­ДИ­ШЊИ­ЦЕ

Чо­век ко­ји је

Зна­ме­ни­тим ак­том озва­ни­че­на је вер­ска то­ле­ран­ци­ја­ у им­пе­ри­ји, за­бра­њен про­гон ино­вер­них и хри­шћан­ска цр­ква до­би­ла пра­во јав­ног де­ло­ва­ња. То је је­дан од нај­зна­чај­ни­јих­ да­ту­ма у це­лој исто­ри­ји хри­шћан­ске цр­кве и ци­ви­ли­за­ци­је. Очи бар две ми­ли­јар­де кр­ште­них би­ће то­ком це­ле ове го­ди­ не упр­те у Ниш, не­ка­да­шњи На­и­сус, род­но ме­сто ца­ра­ ко­ји је до­нео овај за­кон и по­бе­ђи­вао под кр­сним зна­ме­њем,­ јер ће упра­во ту би­ти и зва­нич­ни цен­тар про­сла­ве.­ А шта су све тим по­во­дом при­пре­ми­ли Ниш и Ср­би­ја?


МИ­ЛАН­СКОГ ЕДИК­ТА

кр­стио Евро­пу Кон­стан­ти­нов ула­зак у Рим­ (Илу­стра­ци­ја из ар­хи­ве­ „По­ли­ти­ки­ног За­бав­ни­ка“)


Ј У­Б И­Л Е Ј Фо­то­гра­фи­је:­ Ар­хи­ва и ­ ре­пор­те­ри ­ „На­ци­о­нал­не ­ ре­ви­је“

Пи­ше: Да­ша Мар­ја­но­вић

 Спо­ме­ник Кон­стан­ти­ну у Ни­шу, на Ке­ју на­спрам Твр­ђа­ве

П

ро­те­кло је мно­го вре­ме­на. На­ ста­ја­ла су и не­ста­ја­ла цар­ства, мно­го пу­та ми­нуо рат и мир, за­ це­љи­ва­не ста­ре и отва­ра­не но­ве ра­не, ни­за­не по­бе­де и по­ра­зи, град­ње и ру­ше­ ња. На­и­с ус је ра­стао у Ниш, Ме­ди­о­ла­на ста­са­ла у Ми­ла­но, на уштрб ве­ле­леп­не есте­ти­ке а у ко­рист функ­ци­о­нал­ног си­ ви­ла. Све се про­ме­ни­ло, али су­шти­на је оста­ла иста. Фи­на фи­ло­зо­фи­ја хри­ шћан­ства – ис­пи­са­на у трој­ству Љу­бав,

Па­три­јарх „Ово сла­вље ве­че­рас у Ни­шу, и сва дру­га ко­ја ће би­ти у овом гра­ду, али и у Бе­ог­ ра­ду и дру­гим ме­сти­ма у то­ку го­ди­не, по­мо­ ћи ће нам да се ре­чи Ми­лан­ског едик­та и да­нас, на��кон 1.700 го­ди­на, чу­ју и за­зву­че са­вре­ме­но, јер, на жа­лост, и про­го­ни и стра­да­ња са­вре­ме­ни су ши­ром све­та, у на­шем су­сед­ству, па и код нас, а на­ро­чи­то на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. То је под­стрек да још ис­трај­ни­је све­до­чи­мо Ису­са Хри­ста, да би нас сле­ди­ли и дру­ги, ви­дев­ши на­ша до­бра де­ла“, ре­као је Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ски Ири­неј 17. ја­ну­а­ра у Ни­шу, на све­ча­но­сти ко­ јом је за­по­че­ло обе­ле­жа­ва­ње ве­ли­ког ју­би­ле­ја. „За­хва­љу­ју­ћи ца­ру Кон­стан­ти­ну, хри­шћа­ни су до­би­ли сло­бо­ду... Ова 2013. при­ли­ка је да ви­ди­мо ко­ли­ко смо Хри­сто­ви, ко­ли­ко је Бог с на­ма и ми с њим. Ми смо ту да у го­ди­ни ве­ли­ког ју­би­ле­ја по­ка­ же­мо да смо спо­соб­ни да пре­ва­зи­ђе­мо сва­ку кри­зу. Цар Кон­ стан­тин био је ду­хов­ни узор по­то­њим вла­да­ри­ма, а по­го­то­во они­ма ко­ји су на­шег ро­да. И Не­ма­њи­ћи су се че­сто по­ре­ди­ли са Кон­стан­ти­ном...“

14

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

Ве­ра, На­да – ви­ше од два ми­ле­ни­ју­ма бру­си оштре ру­бо­ве ег­зи­стен­ци­је, да­ју­ ћи јој сми­сле­ну вред­ност. А већ је 1.700 го­ди­на от­ка­ко је хри­шћан­ство, одо­бре­ њем са вр­ха Рим­ске Им­пе­ри­је, на ве­ли­ка вра­та ушло у Евро­пу. Мо­гло би се ре­ћи да је баш то би­ло пра­во и пот­пу­но кр­ шта­ва­ње Евро­пе. Учи­нио је то вла­дар ко­ји је имао до­вољ­но буд­но­сти и му­ дро­сти да пре­по­зна Не­бе­ски Знак, те до­вољ­но сме­ло­сти да ка­же „без­у­слов­но да соп­стве­ној суд­би­ни“. 313. Гај Фла­ви­је Ва­ле­ри­је Ауре­ли­је Кон­ стан­тин, ка­сни­је на­зван Ве­ли­ки, био је рим­ски им­пе­ра­тор, за пра­во­слав­це све­ ти цар и рав­но­а­по­стол­ни, по­све­ће­ник (ка­ко на­во­де оно­вре­ме­ни ле­то­пи­сци) и ве­шти во­ђа (ка­ко би то оце­ни­ли да­на­ шњи ана­ли­ти­ча­ри). Во­дио је ве­ли­ке бит­ке за учвр­шће­ње по­љу­ља­ног цар­ства. Пред бит­ку про­тив рим­ског ти­ра­ни­на-узур­па­то­ра Мак­сен­ ци­ја, 28. ок­то­бра 312. го­ди­не, тра­же­ћи по­во­љан знак са не­ба, Кон­стан­тин је до­жи­вео ми­стич­но ис­ку­ство. Јев­се­ви­је, Кон­стан­ти­нов са­вре­ме­ник, ка­зу­је: „Ца­ ру се по да­ну ја­вио бље­шта­ви крст на


SERBIA  special edition  2013

15


Ј У­Б И­Л Е Ј

16

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


не­бу, оки­ћен зве­зда­ма, на ко­ме је ста­јао нат­пис: Овим по­бе­ђуј! Цар та­да на­ре­ди да се ис­ку­је ве­ли­ки крст сли­чан оно­ме ко­ји му се ука­зао и да се но­си над вој­ском.“ Си­лом кр­ста за­до­био је по­бе­ду над број­ ча­но над­моћ­ни­јим не­при­ја­те­љем, по­бе­ до­но­сно ушао у Рим и по­стао вла­дар чи­ та­вог За­па­да. По­што је му­дри цар у кр­сту на­шао мо­ ти­ва­ци­ју за се­бе и ис­цр­пље­не са­бор­це, те слав­но по­бе­дио, убр­зо је от­по­чео још јед­ ну бор­бу. Ка­ко би ста­вио тач­ку на вер­ске про­го­не и обез­бе­дио спо­кој хри­шћа­ни­ма, пре окру­гло се­дам­на­ест ве­ко­ва Кон­стан­ тин је у Ме­ди­о­ла­ну (да­на­шњи Ми­ла­но) до­нео за­кон о то­ле­ран­ци­ји ве­ра, да­нас по­ знат као Ми­лан­ски едикт. Едик­том је био за­бра­њен про­гон ино­вер­них, хри­шћан­ска цр­ква је до­би­ла пра­во јав­ног де­ло­ва­ња, по­ве­ћа­не су при­ви­ле­ги­је све­штен­ства, а власт је по­де­ље­на на све­тов­ну и ду­хов­ну. Иако је хри­шћан­ство по­ста­ло зва­нич­на ре­ли­ги­ја Рим­ског Цар­ства не­што ка­сни­ је, за вла­да­ви­не ца­ра Те­о­до­си­ја, Кон­стан­ тин је пу­стио пр­ву вар­ни­цу, мо­жда и не слу­тив­ши да ће 1.700 го­ди­на ка­сни­је она и да­ље плам­са­ти. 2013. Да­нас на све­т у има ви­ше од две ми­ли­ јар­де хри­шћа­на. Две ми­ли­јар­де искри­ца ко­је сјај и Кон­стан­ти­но­вог оре­о­ла чи­не от­пор­ним на ве­ко­ве. Баш за­то је за цен­ тар обе­ле­жа­ва­ња овог ве­ли­ког ју­би­ле­ ја, 1700. го­ди­шњи­це од до­но­ше­ња јед­ног од нај­ва­жни­јих до­ку­ме­на­та у исто­ри­ји хри­шћан­ства, ода­бран Ниш, род­ни град моћ­ног ца­ра Кон­стан­ти­на. Ла­скав и зах­те­ван за­да­так за Ни­шли­ је. Мо­ра­ће да по­ка­жу да су до­стој­ни Кон­ стан­ти­но­ви ба­шти­ни­ци и при том ис­ ко­ри­сте је­дин­стве­ну при­ли­ку да за­ди­ве свет ле­по­та­ма срп­ског ју­га. Бар две ми­ли­ јар­де па­ри очи­ју би­ће упр­то у њих. Сре­ ђе­не су са­о­бра­ћај­ни­це, би­ци­кли­стич­ке ста­зе, пе­шач­ке зо­не, ту­ри­стич­ке сиг­на­ли­ за­ци­је, по­диг­нут је спо­ме­ник ца­ру Кон­ стан­ти­ну, ре­кон­стру­и­са­на згра­да Ста­рог офи­цир­ског до­ма, вра­ћа се сјај Ме­ди­ја­ни, у штам­пи су мо­но­гра­фи­је о цар­ском гра­ ду, у при­пре­ми раз­не ду­хов­не и кул­т ур­не ма­ни­фе­ста­ци­је. Слу­чај­ни про­ла­зни­ци и на­мер­ни хо­до­ча­сни­ци у Ни­шу на­и­ла­зи­ће на ли­т ур­ги­је, пред­ста­ве, кон­цер­те, из­ло­ жбе, хор­ске и фол­клор­не ма­ни­фе­ста­ци­ је, број­на пре­да­ва­ња и на­уч­не ску­по­ве

Пред­сед­ник „Сло­бо­да из­бо­ра ве­ре и да­нас је ак­ту­ел­на у све­ту. Ни­је ла­ко жи­ве­ти ча­сно, са сво­јом ве­ром, са сво­јим убе­ђе­њем, ако то ни­је по во­љи моћ­ни­ка. Да па­ра­фра­зи­рам фран­цу­ског ака­де­ ми­ка, срп­ског при­ја­те­ља, Жа­на Ди­ту­ра: ‘За­што и не умре­ти да би се са­чу­ва­ла угро­же­на част?’“ ре­као је пред­сед­ник Ср­би­је То­ми­слав Ни­ко­лић, 17. ја­ну­а­ра у Ни­шу, на све­ча­но­сти ко­јом је за­по­че­ло обе­ле­жа­ва­ње 1.700 го­ди­на од до­но­ше­ња Ми­лан­ ског едик­та. „Ср­би­ја да­нас жи­ви по прин­ци­пи­ма Ми­лан­ског едик­та. Ње­ни гра­ђа­ни има­ју уста­вом и за­ко­ни­ма за­га­ран­то­ ва­ну сло­бо­ду ве­ро­и­спо­ве­сти или, ка­ко је цар Кон­стан­тин пи­ сао у Ми­лан­ском едик­ту, пра­во да сле­де и ве­ру­ју без уз­не­ми­ ра­ва­ња. Ова ју­би­лар­на го­ди­на на­ма ни­је тек де­мон­стра­ци­ја кул­ту­ре се­ћа­ња, већ истин­ска сла­ва јед­ног од нај­зна­чај­ни­јих ци­ви­ли­за­циј­ских до­ку­ме­на­та... ‘Сва­ко не­ка ве­ру­је ка­ко му ср­ це хо­ће.’ Овим Кон­стан­ти­но­вим ре­чи­ма ве­ра мно­гих од нас по­ста­ла је ве­ра жи­вих и сло­бод­них љу­ди.“

о Ми­лан­ском едик­ту, на до­де­лу углед­не го­ди­шње на­гра­де гра­да Ни­ша у обла­сти про­у­ча­ва­ња, за­шти­те, пре­зен­та­ци­је и афир­ма­ци­је кул­т ур­но-исто­риј­ског и спо­ ме­нич­ког на­сле­ђа... Про­сла­ва ће тра­ја­ти то­ком це­ле го­ди­ не, та­ко да се ли­ста ак­тив­но­сти и ма­ни­ фе­ста­ци­ја стал­но до­пи­с у­је. У де­цем­бру је у Ни­шу отво­ре­на Кан­це­ла­ри­ја за Ми­ лан­ски едикт, где гра­ђа­ни сво­јим пред­ ло­зи­ма и до­брим иде­ја­ма мо­гу да по­пу­не евен­т у­ал­не пу­ко­ти­не у гу­стом пра­знич­ ном ка­лен­да­ру.

 По­че­так обе­ле­жа­ва­ња ју­би­ле­ја:­ Кон­церт­ у Ни­шу­ чу­ве­ног Хо­ра­ мо­сков­ског Сре­тењ­ског ма­на­сти­ра

ДНЕВ­0НИК СВЕ­ЧА­НО­С ТИ И ина­че тем­пе­ра­мен­тан ју­жњач­ки дух мо­ра­ће до­дат­но да се убр­за ка­ко би се успе­шно син­хро­ни­зо­ва­ло 1.700 го­ди­на ју­би­ле­ја са јед­ном го­ди­ном ње­го­вог пра­ зно­ва­ња. Пом­пе­зне це­ре­мо­ни­је и ма­ле про­сла­ве на­из­ме­нич­но ис­пи­с у­ју све­ча­ни днев­ник. А у па­у­за­ма ту је југ, ср­да­чан и уку­са пун. Ту је исто­ри­ја ко­ју у се­би чу­ва­ ју оста­ци Ме­ди­ја­не. И она ко­ја ће клуп­ко вре­ме­на тек од­мо­та­ти под ко­ра­ци­ма хи­ ља­да по­се­ти­ла­ца ца­ре­вог Ни­ша. Обе­ле­жа­ва­ње ју­би­ле­ја 17 пу­та у зла­т у оку­па­ног по­че­ло је баш 17. да­на у ја­ну­а­ ру. Отво­ре­но је кон­цер­том ду­хов­ног по­ ја­ња хо­ра ру­ског Сре­тењ­ског ма­на­сти­ра у На­род­ном по­зо­ри­шту у Ни­шу. Сле­де­ћа ве­ли­ка све­ча­ност за­ка­за­на је за 27. фе­ бру­ар, дан ро­ђе­ња Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког. За ца­рев ро­ђен­дан пред­ви­ђе­на је пре­ ми­је­ра пред­ста­ве Кон­стан­тин: Зна­ме­ње ан­ђе­ла, по тек­сту Де­ја­на Сто­јиљ­ко­ви­ћа, ни­шког пи­сца и са­рад­ни­ка На­ци­о­нал­ не ре­ви­је. Пред­ста­ву ће из­ве­сти ан­самбл SERBIA  special edition  2013

­ Па­три­јарх Ири­неј и пред­сед­ник­ Ре­пу­бли­ке­ То­ми­слав­ Ни­ко­лић­ у Ни­шу, на пр­вој у ни­зу све­ча­но­сти по­во­дом­ ве­ли­ке­ го­ди­шњи­це

17


Ј У­Б И­Л Е Ј Ни­шког на­род­ног по­зо­ри­шта, а глав­ну уло­гу игра Та­на­си­је Узу­но­вић. Истог да­ на у свим шко­ла­ма би­ће одр­жан јав­ни час по­све­ћен жи­ти­ју све­тог ца­ра. А 18. ма­ја у Ви­ми­на­ци­ју­му, на ло­ка­­ли­те­т у кроз ко­ји је про­де­фи­ло­ва­ло нај­ ви­ше рим­ских им­пе­ра­то­ра, би­ће отво­ре­ на из­ло­жба Кон­стан­тин и ње­го­во до­ба, на ко­јој ће би­ти пред­ста­вље­ни нај­бо­љи екс­по­на­ти из Кон­стан­ти­но­вог до­ба ко­ји се чу­ва­ју у срп­ским му­зе­ји­ма. На истом ме­сту и истог да­на, са­мо у ве­чер­њим ча­ со­ви­ма, би­ће из­ве­де­на Вер­ди­је­ва опе­ра Аида. Ве­че­ри кла­сич­не му­зи­ке ни­за­ће се  Хри­стов ­ и у не­де­ља­ма ко­је сле­де. мо­но­грам, ­ Тре­ћег ју­на, на дан све­тог ца­ра Кон­ ра­но­хри­шћан­ска стан­ти­на и ца­ри­це Је­ле­не, сла­ву гра­да Ни­ша, Са­ња Илић и „Бал­ка­ни­ка“ из­ве­ фре­ска из ­ шће кон­церт нео­кла­сич­не му­зи­ке Кон­ не­кро­по­ле ­ стан­ти­нус Маг­нус. На Ни­шкој твр­ђа­ви у ни­шкој ­ 15. ју­на Бе­о­град­ска фил­хар­мо­ни­ја сви­ра­ Ја­го­дин-ма­ли

 На­род­но ­ по­зо­ри­ште у Ни­шу у вре­ме кон­цер­та, са ­ хо­ло­гра­мом ­ Кон­стан­ти­но­вог­ ли­ка

18

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

ће Бе­то­ве­но­ву Де­ве­ту сим­фо­ни­ју, а две не­де­ље ка­сни­је, на Ви­дов­дан, на истом ме­сту од­зва­ња­ће ту­жан и мо­ћан Ве��­ди­ јев Тру­ба­дур. По­след­ње у ни­зу му­зич­ких де­ша­ва­ња би­ће пре­ми­је­ра опе­ре In hoc sig­no у бе­о­град­ској „Аре­ни“. По­ред кул­т ур­ног, ва­жан аспект обе­ ле­жа­ва­ња ју­би­ле­ја је онај ду­хов­ни и бо­ го­слу­жбе­ни. Упра­во због бо­го­слу­же­ња оче­ку­је се да ће Ниш уго­сти­ти ви­ше од сто хи­ља­да љу­ди. За 21. сеп­тем­бар на­ја­ вље­но је бо­го­слу­же­ње ко­је ће нај­ве­ро­ ват­ни­је би­ти на пи­сти ни­шког ци­вил­ ног аеро­дро­ма „Кон­стан­тин Ве­ли­ки“ ка­ко би би­ло до­вољ­но про­сто­ра за све хо­до­ча­сни­ке ко­је је по­зва­ла ри­мо­ка­то­ лич­ка цр­ква. За за­вр­шни­цу це­ре­мо­ни­је, 6. ок­то­бра, као кру­на на све, пред­ви­ђе­на је све­та ли­ тур­ги­ја ко­ју ће слу­жи­ти по­гла­ва­ри свих пра­во­слав­них цр­ка­ва. 


SERBIA  special edition  2013

19


П О ­С Е ­Т А ВИ­МИ­НА­ЦИ­ЈУМ, СТО КИ­ЛО­МЕ­ТА­РА НИЗ­ВОД­НО ОД БЕ­О­ГРА­ДА, ПРЕД СВО­ЈИМ НО­ВИМ ЗЛАТ­НИМ ДО­БОМ

У ода­ја­ма

бал­кан­ских Пом­пе­ја

20

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


Ако се бо­ље за­гле­да­те, ви­де­ће­те те ­ хра­мо­ве и ви­ле, фон­та­не и тр­го­ве, ­ тер­ме и ам­фи­те­а­тар. И ка­ко их ­ „пла­мен вре­ме­на то­пи као да су од ­ во­ска“. Али ви их са­да мо­же­те ­ осе­ти­ти и би­ти је­дан од оних дав­них ­ про­ла­зни­ка под тим ка­ме­ним ­ сво­до­ви­ма. Обу­ћи оне одо­ре, слу­ша­ти ­ ону му­зи­ку, про­ба­ти њи­хо­ва је­ла и ви­на. ­ И раз­у­ме­ти Бор­хе­со­ву ре­че­ни­цу: ­ „Ако пре­ста­нем да са­њам овај град, ­ он ће пре­ста­ти да по­сто­ји.“ ­ Ар­хе­о­ло­шки парк „Ви­ми­на­ци­јум“ че­ка на нас Текст и фо­то­гра­фи­је: Све­тла­на Дин­га­рац

SERBIA  special edition  2013

21


П О ­С Е ­Т А

С

то­јим на ула­зу у под­зем­ни свет. На тре­ну­так се окре­ћем ка­ко бих још је­да­ред ба­ци­ла по­глед на днев­ну све­тлост и мо­је пра­ти­о­це у то­ га­ма ко­ји ме не­мо ис­пра­ћа­ју. Ово је пут на ко­ји мо­рам да кре­нем са­ма. Из ду­би­ не зе­мље до­пи­ре чуд­на ме­ло­ди­ја ко­ја ме ма­ми да за­ко­ра­чим у та­му и от­кри­јем тај­ну рим­ског цар­ског ма­у­зо­ле­ја. Не­си­ гур­но ко­ра­чам је­два на­зи­ру­ћи обри­се ка­ме­них сар­ко­фа­га И над­гроб­них пло­ ча укра­ше­них ре­ље­фи­ма. Ула­зим у ду­га­ чак и узан ход­ник... Ка­кво из­не­на­ђе­ње! Пре­да мном се отва­ра чи­тав је­дан дав­но иш­че­зли свет ко­ји се мо­же до­дир­ну­ти! При­ка­зи ли­ко­ва из до­ба ка­сне ан­ти­ке, сце­не ло­ва, рај­ског вр­та са па­у­но­ви­ма и не­бе­ским ја­ха­чи­ма, као и Хри­стов мо­ но­грам, ра­но­хри­шћан­ски сим­бол у ви­ду кр­ста, од­у­зи­ма­ју ми дах. Не, ово ни­је сце­на из нај­но­ви­јег фил­ ма о Ин­ди­ја­ни Џон­с у, већ аутен­тич­но ис­ку­ство то­ком по­се­те Ар­хе­о­ло­шком пар­ку „Ви­ми­на­ци­јум“, јед­ном од нај­зна­ чај­ни­јих и нај­бо­га­ти­јих на­ла­зи­шта на тлу Ср­би­је. Сме­штен на оба­ли Ду­на­ва, на све­га сто­ти­нак ки­ло­ме­та­ра низ­вод­но од Бе­о­гра­да (Син­ги­ду­ну­ма), овај рим­ски град и вој­но утвр­ђе­ње остао је ве­ко­ви­ ма скри­вен под сло­је­ви­ма бра­ни­чев­ских ора­ни­ца – баш као Пом­пе­ји под пе­пе­лом

За­пис „Бе­ше то не­кад бли­став град. Бо­га­ти хра­мо­ви, ши­ро­ке ули­це, лук­су­зне ви­ле, ве­ли­ке тер­ме, ам­фи­те­а­тар... По­ха­ра­ше га вар­ва­ ри пре пар го­ди­на и ма­ло оста­де од ње­го­вог пре­ђа­шњег сја­ја.“ (Из­вод из за­пи­са о Ви­ми­на­ци­ју­му из пе­тог ве­ка но­ве ере)

22

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

Ве­зу­ва. Због те ана­ло­ги­је, али и чи­ње­ни­ це да спа­да ме­ђу свет­ске ан­тич­ке дра­гу­ ље, на­зва­ли су бал­кан­ски Пом­пе­ји. ДАВ­НА КЉУ­ЧА­О­НИ­ЦА РИ­МА Ви­ми­на­ци­јум је био је­дан од нај­зна­ чај­ни­јих ле­гиј­ских ло­го­ра на Ду­на­ву, а из­ве­сно вре­ме и глав­ни град рим­ске про­вин­ци­је Гор­ње Ме­зи­је. Осно­ван је по­чет­ком пр­вог ве­ка на­ше ере, а опљач­ кан и по­ру­шен 441. го­ди­не, при­ли­ком на­је­зде Ху­на. За вре­ме Ју­сти­ни­ја­на I би­ ва об­но­вљен, а у вре­ме­ну на­кон до­ла­ска Сло­ве­на пот­пу­но се уга­сио. Био је то град про­стра­них тр­го­ва, рас­ко­шних хра­мо­ва и ши­ро­ких ули­ца. Про­сти­рао се на по­вр­ши­ни од пре­ко 450 хек­та­ра. О ње­го­вом зна­ча­ју ре­чи­ то го­во­ри по­да­так да су га по­се­ћи­ва­ли број­ни рим­ски ца­ре­ви, као и да је у од­ ре­ђе­ним пе­ри­о­ди­ма, то­ком шест ве­ко­ва сво­га по­сто­ја­ња, имао кључ­ну уло­гу у раз­ре­ше­њу вла­сти у им­пе­ри­ји. Због стра­те­шког по­ло­жа­ја на рас­кр­ шћу во­де­них и коп­не­них пу­те­ва, Ви­ми­ на­ци­јум је био ме­сто су­сре­та­ња раз­ли­ чи­тих кул­т у­ра. Про­на­ђе­ни ар­хе­о­ло­шки ма­те­ри­јал све­до­чи о из­у­зет­но ви­со­ком раз­во­ју по­је­ди­них гра­на за­нат­ства и умет­но­сти, а по­твр­ђе­но је и да су тр­гов­ ци из чи­та­вог Рим­ског Цар­ства ов­де ра­ до раз­ме­њи­ва­ли сво­је про­из­во­де. Прет­ по­ста­вља се да је раз­ви­је­на при­вре­да гра­да под­ста­кла на­ста­нак ра­зно­вр­сних за­нат­ских и умет­нич­ких ра­ди­о­ни­ца. Упра­во у њи­ма, то­ком IV ве­ка на­ста­ју не­ка од нај­зна­чај­ни­јих де­ла фре­ско­сли­ ка­них гроб­ни­ца ка­сно­ан­тич­ке епо­хе по


ко­ји­ма је Ви­ми­на­ци­јум да­нас по­знат. Јед­на од њих, пре­ле­па фре­ска мла­де же­ не, ко­ју су ар­хе­о­ло­зи на­зва­ли Ди­ви­на, до­би­ла је епи­тет „Мо­на Ли­за ка­сне ан­ ти­ке“, јер се сма­тра нај­леп­шом фре­ском из тог пе­ри­о­да. Има­ла сам из­у­зет­ну част да при­ли­ ком сво­је по­се­те упо­знам гру­пу струч­ ња­ка ко­ја ра­ди на ис­тра­жи­ва­њу ло­ ка­ли­те­та и да бу­дем њи­хов гост. То је мул­ти­ди­сци­пли­нар­ни тим са­ста­вљен пре­те­жно од мла­дих, кре­а­тив­них љу­ди чи­ји су ме ен­т у­зи­ја­зам, енер­гич­ност и из­у­зет­но го­сто­прим­ство пот­пу­но оду­ ше­ви­ли. По­ред ар­хе­о­ло­га, на про­јек­ ту су ан­га­жо­ва­ни ма­те­ма­ти­ча­ри, елек­ тро­ин­же­ње­ри, ге­о­фи­зи­ча­ри, ге­о­ло­зи, пе­тро­ло­зи, ис­тра­жи­ва­чи ко­ји се ба­ве да­љин­ском де­тек­ци­јом, 3Д мо­де­ло­ва­ њем и пре­по­зна­ва­њем об­ли­ка, као и ве­ штач­ком ин­те­ли­ген­ци­јом. Та­ко­ђе, због са­рад­ње са ино­стра­ним ар­хе­о­ло­шким цен­три­ма, че­сто су при­с ут­ни ино­стра­ ни струч­ња­ци и сту­ден­ти. ГРАД ПОД ОРА­НИ­ЦОМ – Ви­ми­на­ци­јум је је­ди­ни не­ис­тра­ же­ни ан­тич­ки град на тлу Евро­пе ко­ји ни­с у по­кри­ли те­ме­љи са­вре­ме­ног гра­да – при­ча ди­рек­тор про­јек­та др Ми­о­мир Ко­раћ, ар­хе­о­лог. – Био је то ве­ли­ки град, са свим цар­ским обе­леж­ји­ма ко­ја са­др­ же по­зна­ти ан­тич­ки ло­ка­ли­те­ти. Ве­ли­ке тер­ме, аква­дукт, ам­фи­те­а­тар, хи­по­дром и број­не гроб­ни­це... Све је то ис­под ора­ ни­ца, да­кле до­ступ­но ис­тра­жи­ва­чи­ма. Ми смо, у про­те­клим го­ди­на­ма, ко­ри­ сти­ли нај­са­вре­ме­ни­је тех­но­ло­ги­је ка­ко

би што пре утвр­ди­ли где се тач­но под зе­мљом на­ла­зе сви ови објек­ти. Са­зна­ла сам и да је Ви­ми­на­ци­јум ста­вљен под за­шти­т у др­жа­ве још 1949, као спо­ме­ник кул­т у­ре и ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште, а 1979. Скуп­шти­на Ср­би­ је про­гла­ша­ва га из­у­зет­ним кул­т ур­ним до­бром. Од 1977. по­чи­ње ис­тра­жи­ва­ње „гра­да мр­твих“. До да­нас је ис­ко­па­но око 14.000 гро­бо­ва у ко­ји­ма су про­на­ђе­ не на де­се­ти­не хи­ља­да пред­ме­та, од че­га чак 700 од зла­та и сре­бра. Ме­ђу­тим, Ви­ми­на­ци­јум не са­мо да има ве­ли­ки кул­т ур­но-исто­риј­ски зна­ чај, већ од­не­дав­но пред­ста­вља из­у­зет­ну ту­ри­стич­ку атрак­ци­ју. Од ок­то­бра 2006. го­ди­не, ка­да је отво­рен за ши­ру јав­ност, об­и­шло га је пре­ко 50.000 љу­ди. За са­ да, по­се­ти­о­ци­ма су до­ступ­не три це­ли­ не: рим­ско ку­па­ти­ло (та­ко­зва­не тер­ме), Пор­та Пре­то­ри­ја и ма­у­зо­леј у ком је 251. са­хра­њен им­пе­ра­тор Хо­сти­ли­јан. Ипак, нај­ве­ћу атрак­ци­ју пред­ста­вља­ју гроб­ни­ це из ка­сно­ан­тич­ког пе­ри­о­да са из­ван­ ред­ним при­ме­ри­ма фре­ско­сли­кар­ства, ко­је се раз­гле­да­ју из ви­зу­ре по­кој­ни­ка, јер се си­ла­зи у под­зем­ни про­лаз ис­под ни­воа ма­у­зо­ле­ја. На жа­лост, из­у­зет­но бо­гат фун­дус на­ла­за, ко­ји пре­те­жно чи­ не мер­мер­не скулп­т у­ре, над­гроб­не пло­

Го­сти са во­де По­зна­то је да сва­ке го­ди­не Ду­на­вом кроз Ср­би­ју про­ла­зи 600 ту­ри­стич­ких бро­до­ва са око 200.000 пут­ни­ка. Ка­ко се Ви­ми­ на­ци­јум на­ла­зи на са­мо три ки­ло­ме­тра од Ду­на­ва, у же­љи да се ис­ко­ри­сти овај огро­ман по­тен­ци­јал са­гра­ђе­но је ма­ло при­ ста­ни­ште. Ту се већ пр­ве го­ди­не за­у­ста­ви­ло 12 аме­рич­ких, 35 дан­ских и 40 хо­ланд­ских ту­ри­стич­ких бро­до­ва.

SERBIA  special edition  2013

23


П О ­С Е ­Т А

че, сар­ко­фа­зи, но­вац, на­кит и по­с у­ђе, не мо­же се ви­де­ти на са­мом ло­ка­ли­те­т у јер за то не по­сто­је од­го­ва­ра­ју­ћи усло­ви. Тај фун­дус по­хра­њен је у де­по­и­ма На­род­ них му­зе­ја Бе­о­гра­да и По­жа­рев­ца. За по­се­ти­о­це у Ви­ми­на­ци­ју­му осми­ шље­не су чак три ва­ри­јан­те по­се­те. Основ­на тра­је је­дан сат и под­ра­зу­ме­ва раз­гле­да­ње на­ве­де­не три це­ли­не. Про­ши­ ре­на тра­је два са­та, а у њу је укљу­че­на и по­се­та По­жа­ре­вач­ком му­зе­ју. Пу­на тра­је три са­та и са­др­жи вр­хун­ско пре­да­ва­ње о сва­кој ло­ка­ци­ји, као и кон­церт ан­тич­ке му­зи­ке у тер­ма­ма или ма­у­зо­ле­ју. ПРО­ШЛОСТ ДА­ЛЕ­КА, КОМ­ФОР ЕЛЕК­ТРОН­СКИ Лу­ди им­пе­ра­то­ри, су­ро­ве за­ба­ве и ла­сци­ван н��­чин жи­во­та. То су не­ке од плит­ких и сте­ре­о­тип­них пред­ста­ва мо­ дер­ног чо­ве­ка о ста­ром Ри­му. Али, ка­кав је за­и­ста био жи­вот у нај­ве­ћој им­пе­ри­ји ста­рог све­та? По­се­ти­о­ци Ви­ми­на­ци­ју­ма има­ју при­ли­ку да са­ми про­на­ђу од­го­вор на ово пи­та­ње. Јер, Ви­ми­на­ци­јум је пр­ ви ар­хе­о­ло­шки ло­ка­ли­тет у Ср­би­ји ко­ ји ну­ди са­др­жа­је у ви­ду ин­тер­ак­тив­них пре­зен­та­ци­ја жи­во­та у том рим­ском гра­ду. Ту­ри­сти­ма су на рас­по­ла­га­њу ко­ сти­ми­ра­ни во­ди­чи, во­жња дво­ко­ли­ца­ма

Vi­mi­na­cu­im, lu­men me­um У ин­фор­ма­тив­ном цен­тру у Ви­ми­на­ци­ју­му мо­гу се ку­пи­ти ко­ пи­је злат­ног и сре­бр­ног на­ки­та, ке­ра­мич­ких по­су­да, као и чи­ тав низ упо­треб­них пред­ме­та из ан­ти­ке. Штам­па­на су мо­но­ гра­фи­ја и про­па­ганд­ни ма­те­ри­јал на ен­гле­ском и не­мач­ком је­зи­ку, осми­шље­на де­тек­тив­ска игра за де­цу „Тај­на им­пе­ра­то­ ро­ве смр­ти“. Сни­мљен је до­ку­мен­тар­ни филм Vi­mi­na­cu­im lu­ men me­um! (Ви­ми­на­ци­ју­ме, све­тло­сти мо­ја!), ко­ји је при­ка­зан на не­ко­ли­ко фе­сти­ва­ла ар­хе­о­ло­шког фил­ма.

24

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

и де­гу­ста­ци­ја хра­не ти­пич­не за то вре­ ме, као што су ли­бум (хлеб од пше­нич­ ног бра­шна без ква­сца), ко­зји сир... Ту су и „хо­сти­ли­јан“ и „ди­ви­на“, цр­но и бе­ло ви­но ко­је се чу­ва у ам­фо­ра­ма. Пла­но­ви за бу­дућ­ност су још нео­ бич­ни­ји. Пред­ви­ђе­но је да се дуж Ду­ на­ва из­гра­де сме­штај­ни ка­па­ци­те­ти у сти­лу рим­ских ви­ла, где ће ту­ри­сти од­ се­да­ти и пре­у­зи­ма­ти уло­ге рим­ских се­ на­то­ра, кон­зу­ла или вој­ни­ка. За њих ће би­ти ор­га­ни­зо­ва­не и бор­бе гла­ди­ја­то­ра, тр­ке дво­ко­ли­ца, бо­га­те рим­ске го­збе. И по­ред „по­врат­ка у про­шлост”, ту­ри­сти ће има­ти сав елек­трон­ски ком­фор. – Стран­ци су би­ли оду­ше­вље­ни оним што су ви­де­ли на ло­ка­ли­те­т у – ка­же др Ко­раћ. – Циљ нам је да уско­ро ов­де за­ у­ста­ви­мо свих 600 ту­ри­стич­ких бро­до­ ва ко­ји го­ди­шње про­пло­ве Ду­на­вом. На овом ло­ка­ли­те­т у пла­ни­ра­на је из­град­ња на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ког и по­слов­но-ту­ ри­стич­ког цен­тра. Го­сти ће мо­ћи, по­ред оста­лог, да са струч­ња­ци­ма уче­ству­ју у ар­хе­о­ло­шким ис­ко­па­ва­њи­ма. По­се­бан део, у ви­ду игра­о­ни­це, био би на­ме­њен де­ци, ка­ко би на за­ни­мљив и прак­ти­чан на­чин мо­гла са­зна­ју ви­ше о дав­ној им­ пе­ри­ји. Про­грам ће упот­пу­ња­ва­ти број­ не ма­ни­фе­ста­ци­је, из­ло­жбе и кон­цер­ти. До са­да је у је­дин­стве­ном ам­би­јен­т у ма­ у­зо­ле­ја одр­жа­но пар на­сту­па вр­хун­ских име­на свет­ске и до­ма­ће му­зич­ке сце­не, ме­ђу ко­ји­ма је фран­цу­ска нео­кла­сич­на ди­ва Ема Ша­плен и бе­о­град­ски ка­мер­ни ор­ке­стар „Гу­да­чи Све­тог Ђор­ђа“. Дру­го злат­но до­ба и свет­ска сла­ва Ви­ми­на­ци­ју­ма, ја­сно је, тек до­ла­зе. Мо­жда је, ка­ко ре­че Фла­ви­је Гра­ци­ јан, бо­ра­вак у овом гра­ду до­бро зна­ме­ ње. За кул­т ур­ни и ту­ри­стич­ки имиџ Ср­ би­је то сва­ка­ко је­сте. 


G E­N I­U S

L O­C I

АЛ­ХАМ­БРА, СНО­ЛИ­КА ЦР­ВЕ­НА ТВР­ЂА­ВА КО­ЈА БДИ НАД АН­ДА­ЛУ­ЗИ­ЈОМ

Чар­дак и

на не­бу и на зе­мљи Му­ха­мед ибн Ју­суф је пр­во сне­вао тај пре­сто и па­ла­те, рас­ко­шне ода­је и ше­др­ва­не, ­ вр­то­ве и ку­ле, и њи­хов од­раз у во­ди. А он­да је све то и на­чи­нио. Ал­хам­бра ни­је са­мо ­ склоп чу­де­сне ар­хи­тек­ту­ре не­го и збир­ка по­е­зи­је. Ис­под чип­ка­сте де­ко­ра­ци­је ње­ни зи­до­ви кри­ју ис­пре­пле­та­не за­пи­се о кра­љев­ским ве­шти­на­ма. Уз­ми­чу­ћи ка Афри­ци, по­след­њи ­ ма­вар­ски вла­дар за­стао је на пла­ни­ни Си­је­ра Не­ва­да и још јед­ном се окре­нуо ка Ал­хам­бри. ­ Тај ви­ди­ко­вац да­нас се зо­ве El su­spi­ro de mo­ro. По­след­њи уз­дах Ма­ва­ра

Текст и фо­то­гра­фи­је: Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић

26

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


Хри­шћан­ски до­да­так Ал­хам­бри: Не­до­вр­ше­на­ па­ла­та Кар­ла V у ре­не­сан­сном сти­лу

SERBIA  special edition  2013

27


G E­N I­U S  Чип­ка­ста де­ко­ра­ци­ја на Наш­ри­до­вој ­ па­ла­ти. ­ Ге­не­ра­ли­фе. ­ По­глед на ­ Ал­хам­бру из ­ Хе­не­ра­ли­феа. Дво­ри­ште ­ ла­во­ва. По­глед са Ал­ка­са­бе на Гра­на­ду. Си­је­ра Не­ва­да, пла­ни­на ко­ја је две ­ тре­ћи­не го­ди­не под сне­гом. Врт, за Ара­пе ­ зе­маљ­ски ­ од­раз Ра­ја

L O­C I

У

по­љуп­цу два кон­ти­нен­та сме­ стио се нај­леп­ши део Шпа­ни­је – те­ра­ко­том и бес­крај­ним ма­сли­ ња­ци­ма пре­сву­че­на (В)ан­да­лу­зи­ја. Име је до­би­ла по Ван­да­ли­ма, осва­ја­чи­ма ко­ји су је на­крат­ко отр­гли од Ри­мља­на. На­ кон про­па­сти моћ­ног Рим­ског цар­ства, Ара­пи су на те­ри­то­ри­ји не­ка­да­шње ван­ дал­ске др­жа­ве осно­ва­ли свој ка­ли­фат са пре­сто­ни­цом у Гра­на­ди, ме­сту у ко­јем, ка­ко ка­жу, не­ма ве­ће ка­зне не­го би­ти слеп. Мно­ги на­ро­ди су ту оста­ви­ли свој траг, у спо­ју раз­ли­чи­то­сти, са­чи­нив­ши ко­лаж чу­де­сне ар­хи­тек­т у­ре. „Ко ни­је ви­део Гра­на­ду, ни­је ви­део ни­шта“, по­ру­ чу­је ан­да­лу­зиј­ска из­ре­ка. А ко же­ли са­ мо јед­ним по­гле­дом да об­у ­хва­ти це­лу ту ле­по­т у, тре­ба да се поп­не на Ал­хам­бру, ве­ле­леп­ну и гор­ду цр­ве­ну па­ла­т у ко­ја већ ве­ко­ви­ма бди над гра­дом. БУ­ЂЕ­ЊЕ АЛ­ХАМ­БРЕ

 Ал­хам­бра ­ на дла­ну

28

Та­кав по­ло­жај ода­брао јој је Му­ха­мед ибн Ју­с уф, осни­вач на­срид­ске ди­на­сти­ је. Сти­гав­ши на ибе­риј­ско тло, му­дри стра­тег и ве­ли­ки бон­ви­ван је као те­мељ за свој дво­рац иза­брао остат­ке јед­не ра­ ни­је оме­јад­ске твр­ђа­ве на бре­го­ви­тој те­ра­си Гра­на­де. Утвр­ђе­ње је тре­ба­ло да има пре све­га од­брам­бе­ну функ­ци­ју, али је ни­шта ма­ње ва­жан био и ви­дик: бес­ крај­ни ан­да­лу­зиј­ски пеј­заж. Сул­тан је нај­пре ме­се­ци­ма сни­вао свој но­ви пре­

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

Во­да и му­зи­ка У Ал­хам­бри во­да је би­ла сим­бол мо­ћи Му­ха­ме­да ибн Ју­су­фа. Те­кла је сву­да, од ма­лих ка­на­ла уну­тар па­ла­те до оних на­ пра­вље­них на ру­ко­хва­ти­ма сте­пе­ни­шта. Са­зи­дао је во­де­ни то­рањ, аква­дукт, фон­ та­не и ба­зе­не. Жу­бор во­де ко­ја је ис­ти­ца­ ла из јед­ног ба­зе­на и ути­ца­ла у сле­де­ћи био је оми­ље­на му­зи­ка за ње­го­ве уши.

сто, па­ла­те, кра­љев­ске ода­је, џа­ми­је, ку­ па­ти­ла, вр­то­ве... По­ди­зао је ку­ле и гра­ до­ве у нео­ме­ђе­ном про­сто­ру сно­ва. А он­да је дао на­ре­ђе­ња, не ма­ре­ћи за гра­ ни­це ко­је при­ро­да по­ста­вља, и сно­ви су по­че­ли да до­би­ја­ју сво­је обри­се у ствар­ но­сти. Из вре­лог цр­ве­ног пе­ска, бла­та и пра­ши­не по­че­ла је да се бу­ди Ал­хам­бра. Но, Ара­пин се ни­је сми­рио док ње­го­ва цр­ве­на ле­по­ти­ца ни­је до­би­ла и свој од­ раз у во­ди. По­ди­за­ње твр­ђа­ве ни­је био ни­ма­ло лак по­сао, ње­но уми­ва­ње би­ло је већ пра­ва ма­ги­ја. Ниг­де у бли­зи­ни па­ла­те ни­је би­ло из­во­ра во­де, па су мо­ра­ли да ко­па­ју ту­не­ле, ка­на­ле, пра­ве ве­штач­ка је­зе­ра... За Ма­ва­ре во­да је би­ла сим­бол жи­во­та и бо­гат­ства, ве­ро­ват­но за­то што су по­ти­ца­ли из су­шних кра­је­ва. Би­ла је то спо­кој­на и моћ­на кра­љев­ ска па­ла­та до XV ве­ка, кад над­моћ над Ибе­риј­ским по­лу­о­стр­вом пре­у­зи­ма­ју Шпан­ци. При­сва­ја­ли су део по део ма­


SERBIA  special edition  2013

29


G E­N I­U S

L O­C I вар­ске те­ри­то­ри­је, све док ни­с у сти­гли и до те­шко при­сту­пач­ног цр­ве­ног ка­ ли­фа­та. Ни­с у га ду­го оп­се­да­ли, све­га че­ти­ри ме­се­ца, до јед­ног ја­ну­ар­ског ју­ тра 1492. го­ди­не, ка­да је мла­ди ма­вар­ски сул­тан Бо­аб­дил без от­по­ра и без ка­пи про­ли­ве­не кр­ви на­пу­стио сво­ју во­ље­ну па­ла­т у. Све­сно се по­ву­као да не би мо­ рао да гле­да ње­ну про­паст. Ле­ген­да ка­же да се на пу­т у ка Афри­ци сул­тан по­след­ њи пут окре­нуо ка Ал­хам­бри и ду­бо­ко уз­дах­нуо. Иза ње­га су оста­ли обри­си ве­ ли­чан­стве­не твр­ђа­ве. Да­нас се због то­га је­дан ви­ди­ко­вац на об­рон­ци­ма сне­жне пла­ни­не Си­је­ра Не­ва­де зо­ве „El su­spi­ro de mo­ro“ (По­след­њи уз­дах Ма­ва­ра). За уз­да­хом су усле­ди­ле и су­зе, на шта је стро­га су­лат­ни­ја мај­ка ре­кла: „Са­да пла­ чеш као же­на над оним што је тре­ба­ло да бра­ниш као му­шка­рац.“ ША­ПАТ ЗИ­ДО­ВА По­сле то­га Ал­хам­бра је ве­ко­ви­ма би­ ла за­пу­ште­на. Не­ки зи­до­ви су пре­бо­је­ ни, не­ки сру­ше­ни, не­ки оште­ће­ни у зе­ мљо­тре­с у, са не­ких је ски­ну­та по­зла­та. По­чет­ком XVI ве­ка на­ру­ше­на је и кон­ цеп­ци­ја па­ла­те. Ка­то­лич­ки кра­ље­ви су усред му­сли­ман­ске Ал­хам­бре до­зи­да­ли па­ла­т у у ре­не­сан­сном сти­лу, да­нас по­ зна­т у као Па­ла­та Кар­ла V. Ни­ка­да ма­вар­ско утвр­ђе­ње ни­је ус­ пе­ло да вра­ти сјај и шарм из до­ба ка­да су се у рас­ко­шним вр­то­ви­ма ба­шка­ри­ ли вла­да­ри из на­срид­ске ди­на­сти­је. Ме­ ђу­тим, у XIX ве­ку оно је по­ста­ло јед­но од нај­по­пу­лар­ни­јих од­ре­ди­шта нео­ро­ ман­ти­чар­ских ду­ша из Евро­пе и Аме­ ри­ке. Не­ко вре­ме у Ал­хам­бри је про­вео аме­рич­ки пи­сац и ди­пло­ма­та Ва­шинг­

Дво­ри­ште ла­во­ва Јед­но од нај­зна­ме­ни­ти­јих ме­ста Ал­хам­бре је Дво­ри­ште ла­во­ ва. Сма­тра се да је оно би­ло нај­ин­тим­ни­ји део у це­лој па­ла­ти, ме­сто од­мо­ра за кра­ље­ве и њи­хо­ве нај­бли­же, где су от­кри­ва­ли тај­не и пла­��и­ра­ли сво­је ве­ли­ке по­те­зе... У цен­тру овог дво­ри­ шта је фон­та­на од ћи­ли­ба­ра, са 12 ла­во­ва од цр­ве­ног гра­ни­та, ко­ји сим­бо­ли­зу­ју сна­гу вла­да­ра. Сва­ког са­та дру­ги лав из­ба­ цу­је во­ду из сво­јих уста. Дво­ри­ште окру­жу­је им­пре­сив­на ко­ ло­на­да од 124 мер­мер­на сту­ба у ма­вар­ском сти­лу, ко­ји сво­јом пре­ле­пом и бо­га­том ори­јен­тал­ном де­ко­ра­ци­јом под­се­ћа­ју на пал­ме из оаза сул­та­но­ве африч­ке пра­до­мо­ви­не. На спољ­њем зи­ду за­бе­ле­же­ни су сти­хо­ви Ибн За­мра­ка. У њи­ма нај­чу­ве­ни­ји пе­сник Ал­хам­бре ве­ли­ча ле­по­ту фон­та­не, сна­гу ла­во­ва, али и опи­су­је ори­ги­нал­ни хи­дра­у­лич­ни си­стем и ње­гов рад.

30

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

тон Ир­винг. „Ово је нај­жи­во­пи­сни­ји и нај­леп­ши град, сме­штен у нај­љуп­ки­јем пре­де­лу ко­ји сам ика­да ви­део.“ Од­лу­чио је да оста­не ту док не ус­по­ста­ви ве­зу са ме­стом. Ал­хам­бра ни­је са­мо збир­ка чу­ де­сне ар­хи­тек­т у­ре на ан­да­лу­зиј­ском тлу. Она је и збир­ка по­е­зи­је. Ње­ни зи­до­ви, на­из­глед на­ки­ће­ни чип­ка­стом де­ко­ра­ ци­јом, у бо­га­тој ор­на­мен­ти­ци кри­ју афо­ ри­зме, сти­хо­ве, оде вла­да­ри­ма, ци­та­те из Ку­ра­на, пи­са­не кра­сно­пи­сом, ис­пре­ пле­та­не сву­да по фа­са­да­ма и лу­ко­ви­ма и пре­ма­за­не злат­ном бо­јом. Иш­чи­та­ва­ ју­ћи исто­ри­ју и уз­да­хе ко­је у се­би чу­ва­ју зи­до­ви па­ла­та, Ир­винг је са­ста­вио слав­ ну збир­ку При­че из Ал­хам­бре. Оне су у та­да­шњим ин­те­лек­т у­ал­ним кру­го­ви­ма би­ле то­ли­ко по­пу­лар­не да су шпан­ске вла­сти 1828. од­лу­чи­ле да ре­кон­стру­и­ шу Ал­хам­бру. Ир­винг је 1829. чу­ва­ри­ма Ал­хам­бре по­кло­нио ал­бум, са же­љом да ту­ри­сти у ње­му оста­вља­ју сво­је ути­ске. На стра­ни­ца­ма те књи­ге на­шли су се цр­ те­жи, сти­хо­ви, ми­сли умет­ни­ка по­пут Ан­ри­ја Ма­ти­са, Фе­де­ри­ка Гар­си­је Лор­ке, Сал­ва­до­ра Да­ли­ја, Сан­тај­га Ру­си­њо­ла, Мо­ри­са Кор­не­ли­са Еше­ра... „МО­ЈА ДУ­ША НИ­ЈЕ ЈАВ­НА“ Да­нас Ал­хам­бру по­се­ти око два и по ми­ли­о­на љу­ди го­ди­шње. Твр­ђа­ва вр­ви од по­се­ти­ла­ца са ра­ши­ре­ним ма­па­ма и спрем­ним фо­то-апа­ра­ти­ма. Шкљо­ца­ју и оду­ше­вља­ва­ју се на свим је­зи­ци­ма све­ та. Да­ле­ко од пред­ста­ве зе­маљ­ског ра­ја и ме­ста за опу­шта­ње о ком су ма­шта­ли вла­да­ри ди­на­сти­је На­срид. Ме­ђу­тим, ко успе да про­на­ђе у се­би уну­тра­шњи мир, схва­ти­ће да зи­до­ви и да­ље ша­пу­ћу. На јед­ном од њих пи­ше: „Мо­ја ду­ша ни­је јав­на, отво­ри­ћу је са­мо за оно­га за ко­га бу­дем же­лео.“ А кад се отво­ри, из­ме­ђу глав­них де­ло­ва твр­ђа­ве – Хе­не­ра­ли­феа, Ал­ка­са­бе, Пар­та­ла, На­сри­до­вих па­ла­ та и ње­му оми­ље­ног Дво­ри­шта ла­во­ ва – ука­за­ће се и це­ло јед­но не­са­гле­ди­ во бо­гат­ство де­та­ља. Не­ко­ме ће па­жњу при­ву­ћи рас­ко­шни вр­то­ви, не­ком они ин­тим­ни из де­во­јач­ких па­ла­та, не­ко­ме ба­зе­ни и фон­та­не у чи­јим се од­бле­сци­ма раз­ли­ва це­ла Ал­хам­бра, не­ко­ме лу­ко­ви са бо­га­том ори­јен­тал­ном де­ко­ра­ци­јом и чип­ка­стим ара­бе­ска­ма, не­ко­ме по­глед са Ал­ка­са­бе, ко­ји об­у ­хва­та оста­так Ал­ хам­бре и це­лу Гра­на­ду и Си­је­ра Не­ва­ду и ра­зним бо­ја­ма сен­чен кра­јо­лик. 


Нови конгресни центар Златибор, вила „Романија”

у комплексу одмаралишта „Ратко Митровић“, са 314 лежајева Установа Студентска одмаралишта Србије Пословна јединица „Ратко Митровић”, Златибор +381 31 841 369 +381 31 841 791

> Висококвалитетни садржаји, по свим захтевима модерног конгресног туризма > Најсавременија аудио и видео опрема > Две конгресне сале, једна са 240 конгресних места, друга са 240 конгресних и 60 конференцијских места > Комфорне собе, од једнокреветних до четворокреветних > Организујте врхунски своје конгресе, симпозијуме и научне скупове Позовите, остало је наша брига!


А Р­Х И­П Е­Л А Г

У сен­ци све­те НА ГРЧКОМ СКИ­А­ТО­СУ, У СПО­РА­ДИ­МА, РА­ДО­ЗНА­ЛИ И ИС­КУ­СНИ

На овом кра­сном остр­ву, чи­је име зна­чи до­слов­но „у сен­ци Ато­са“, до­би­ће­те тач­но оно­ли­ко ко­ли­ко ва­ма тре­ба. Ви сте ме­ра ње­му и оно ва­ма. Исто­ри­ја остр­ва је пу­сто­лов­на на ­ ме­ди­те­ран­ски на­чин, ви­но је ње­гов кр­во­ток и ње­го­во ма­сти­ло, пла­же су ле­пе и ра­зно­вр­сне, ­ а ми­ри­си ва­ро­ши чу­ва­ју се­ћа­ње на ста­ру Хе­ла­ду. До­ла­зи се ави­о­ном, бро­дом и ми­сли­ма

Текст и фо­то­гра­фи­је: Дра­ган Бо­снић

32

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


пла­ни­не

SERBIA  special edition  2013

33


А Р­Х И­П Е­Л А Г  Ста­ра лу­ка ­ на Ски­а­то­су. ­ Цр­кви­ца ­ Све­те Тро­ји­це. Улич­ни ба­зар

 С по­гле­дом ­ на Атос

34

Г

р­ци су пре­ле­пом остр­ву, у ар­хи­пе­ ла­гу Спо­ра­да, да­ли име Ски­ат­хос што зна­чи сен­ка Ато­са. За раз­ли­ку од све­те пла­ни­не са без­број бо­го­мо­ља, на Ски­а­то­с у је га­је­на ло­за од ко­је је пра­ вље­но ви­но до­стој­но бо­го­ва – ам­бр­о­зи­ ја. То ви­но је би­ло бо­гат­ство остр­ва, али и ње­го­во про­клет­ство. Бо­га­те се­ља­не су све че­шће по­се­ћи­ва­ли гу­са­ри, од­но­сно пљач­ка­ши од сва­ке фе­ле. Ме­шта­ни та­ да на­пу­шта­ју сво­је на­се­ље и на­ста­њу­ју те­шко при­сту­пач­ну сте­ну – Ка­стро. Ту су по­ди­гли чвр­сте зи­ди­не, ку­ће и цр­ кве. Ис­под без­вод­не сте­не и да­нас те­че по­ток и сва­ки ста­нов­ник је био оба­ве­ зан да при до­ла­ску у на­се­ље по­не­се бар ма­ло во­де за ци­стер­ну. За­ни­мљи­во је да су пљач­ка­ши на­се­ли­ли окол­на остр­ва Спо­ра­да и да су по­ди­за­ли број­не бо­го­ мо­ље – сва­ко за сво­га Бо­га. По­сто­јао је џен­тлмен­ски спо­ра­зум да се при­ли­ком пљач­ке не ди­ра­ју све­ти­ње, па је вре­ме­ ном на Спо­ра­ди­ма би­ло ви­ше вер­ских обје­ка­та не­го ку­ћа. Ина­че и Гр­ци сла­ве сла­ву, али то код њих ни­је ве­за­но за по­ ро­ди­цу не­го за ку­ћу, па су че­сте ка­пе­ ли­це по­ред ку­ћа по­диг­ну­те у част све­ца за­штит­ни­ка. Ка­да је фи­лок­се­ра опу­сто­ ши­ла европ­ске ви­но­гра­де, не­ста­ла је и чу­ве­на ло­за и са њом раз­лог за гу­са­ре­ ња, па су се ме­шта­ни по­ла­ко вра­ти­ли у

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

На скри­ве­ном ме­сту Дуж ју­жне оба­ле се ни­жу пла­же, ле­пи хо­те­ли, апа­рт­ма­ни и скри­ве­на ме­ста ре­ зер­ви­са­на за џет-сет дру­штво. Из­два­ја­мо пла­же Тру­лос и Ме­га­ли Амос. По­то­ња се на­ла­зи по­ред са­мог гра­да и на ње­ном Ве­ли­ком Пе­ску се ви­јо­ри пла­ва за­ста­ва.

сво­ја ста­ра на­се­ља. И да­нас љу­ди при­ча­ ју да је ам­бр­о­зи­ја пре­жи­ве­ла и да је мо­ на­си еван­ге­ли­стич­ког ма­на­сти­ра на ви­ со­ви­ма Ски­а­то­са га­је, али ни­је по­зна­то да је не­ко, у но­ви­је до­ба, ствар­но по­пио ви­но бо­го­ва. ЦЕО ГРАД ЈЕД­НА ЗА­С ТА­ВА То­ком тур­ске вла­да­ви­не би­ло је за­ бра­ње­но ис­ти­ца­ње би­ло ка­квог ви­да грч­ке на­ци­о­нал­но­сти. Та­да су бун­тов­ ни Гр­ци на­пра­ви­ли пра­ве ла­ви­рин­те бе­лих ку­ћа са пла­вом сто­ла­ри­јом и од свог на­се­ља на­пра­ви­ли ве­ли­ку, пр­ко­сну за­ста­ву Хе­ла­де. Бе­ле ку­ћи­це и бес­крај­ ни со­ка­ци су да­нас ме­сто хо­до­ча­шћа са­вре­ме­них Ро­бин­зо­на. Не­ки ту тра­же за­ни­мљи­ве про­дав­ни­це, дру­ги не­ку од број­них ин­тим­них ко­но­ба, а тре­ћи са­ мо сли­ке и ми­ри­се ста­ре Хе­ла­де. Не­ка­да су ти со­ка­ци то­ли­ко уза­ни да је про­лаз


про­бле­ма­ти­чан за пу­ни­је го­сте за Се­ве­ ра. По­го­то­во ка­да се вра­ћа­ју са обил­не ве­че­ре. Ипак, са­вре­ме­ни Гр­ци кроз те уза­не про­ла­зе зу­је на сво­јим ску­те­ри­ма не­ве­ро­ват­ном бр­зи­ном и спрет­но­шћу. Нај­р­о­ман­тич­ни­ји део Ски­а­то­са сва­ ка­ко су ко­но­бе на Пло­ча­ма, од­но­сно на де­лу ко­ји Гр­ци на­зи­ва­ју Пла­кес. Пре­ див­не те­ра­се оки­ће­не цве­ћем гле­да­ју на Ста­ру лу­ку, ма­лу пун­т у и по­лу­о­стр­ во на ко­ме је отво­ре­но по­зо­ри­ште. Ми­ рис цве­ћа, у ко­ме се по­себ­но из­два­јао ја­смин, ме­ша се са ми­ри­си­ма ло­кал­них спе­ци­ја­ли­те­та. Сце­ну је по­пу­ња­вао пун ме­сец са сво­јим ле­лу­ја­вим од­ра­зом у за­ ли­ву. А он­да је не­ко пу­стио ста­рог до­бр­ ог Ди­на Мар­ти­на – Ка­да се ме­сец по­ја­ви у твом оку као ве­ли­ко пар­че пи­це – то је љу­бав. Thats amo­re. На Ски­а­то­с у је не­ста­ло ви­но бо­го­ ва али су оста­ле пла­же до­стој­не бо­го­ва. Чак и ни­је нео­п­ход­но да их све оби­ђе­те, јер су под­јед­на­ко ле­пе. Пла­же на ју­жном де­лу остр­ва су при­сту­пач­не, по­што их по­ве­зу­је 15 ки­ло­ме­та­ра дуг ас­фалт­ни пут ко­јим са­о­бра­ћа­ју че­сти ауто­бу­си и ли­ниј­ска так­си во­зи­ла. Пла­же на се­вер­ном де­лу остр­ва су при­сту­пач­не углав­ном са мо­ра и то им SERBIA  special edition  2013

35


А Р­Х И­П Е­Л А Г

Ши­шар­ка На крај­њем за­па­ду се из­два­ја пла­жа Ба­на­на ко­ја се пре­по­ру­ чу­је мла­ђем све­ту јер се на њој увек не­што до­га­ђа. У ње­ној бли­зи­ни је мо­жда нај­леп­ша пла­жа – Ко­у­ка­на­рис или, ка­ко би­смо ми ре­кли, Ши­шар­ка. На­ла­зи се у ле­пој бо­ро­вој шу­ми ко­ја је због рет­ког ра­сти­ња и ле­по­те са­ме пла­же за­шти­ће­на. На пла­жи, оки­ће­ној пла­вом за­ста­вом, на­ла­зе се сви са­др­жа­ји ко­ји омо­гу­ћа­ва­ју при­ја­тан и не­за­бо­ра­ван бо­ра­вак.

да­је по­себ­ну чар. Оти­ћи на Ски­а­тос а не по­се­ти­ти облут­ке Ла­ла­ри­је би­ло би ве­ ли­ка гре­шка. Пла­жа ��е на­ла­зи у не­при­ сту­пач­ној ува­ли и кад не­ма ку­па­ча то је цар­ство га­ле­бо­ва. Не­ствар­но бе­ли об­лу­ ци се са­вр­ше­но укла­па­ју у тир­ки­зно­пла­ ву бо­ју мо­ра и ка­ме­ни сла­во­лук бо­го­ва на кра­ју пла­же. По ле­ген­ди, ако про­пло­ ви­те ис­под ка­ме­ног сво­да жи­ве­ће­те ду­  Пла­жа Ка­стро го и срећ­но, а ако то три пу­та ура­ди­те на Ски­а­то­су у истом сме­ру, жи­вот ће вам би­ти ис­ пу­њен љу­ба­вљу. Да би сти­гао од Ла­ла­ри­је до обли­жњег Ка­стра, бро­дић мо­ра да про­ђе кроз уза­ни про­лаз на­ лик Сци­ли и Ха­риб­ди. У КРУГ, КАО ГИ­РОС То­ком бо­рав­ка на Ски­а­то­с у пре­по­ру­чу­ју се три из­ле­та. Је­дан је це­ло­днев­ но оби­ла­же­ње остр­ва

36

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

бро­дом ко­ји свра­ћа на Ла­ла­ри­ју, Ка­стро, ри­бар­ско на­се­ље Ка­ти Јор­ги на Пи­ли­о­ну и остр­во Цун­гри­ја ко­је су сво­је­вре­ме­но „Битлси“ хте­ли да ку­пе али Гр­ци ни­с у би­ли вољ­ни за ту тр­го­ви­ну. Пла­же овог остр­ва су при­сту­пач­не са­мо ма­лим пло­ ви­ли­ма и рај су за пра­ве за­љу­бље­ни­ке. Дру­ги из­лет бро­дом омо­гу­ћа­ва упо­ зна­ва­ње са остр­ви­ма Ало­ни­сос и Ско­ пе­лос. Ово дру­го по­ста­ло је по­себ­но за­ни­мљи­во по­сле при­ка­зи­ва­ња фил­ма „Ма­ма миа“. Чак су уче­ста­ла и вен­ча­ња у цр­кви­ци у ко­јој се са за­др­шком вен­ча­ ла филм­ска Ма­ма миа. Тре­ћи из­лет је опу­ште­на це­ло­днев­ на во­жња бро­дом са руч­ком. Да ка­же­мо: ги­рос уз ги­рос. На­и­ме, код Гр­ка је кру­ жна ту­ра ги­рос, а та­ко се зо­ве и чу­ве­но је­ло за ко­је се ме­со кру­жно оп­се­ца. По­ ред ових брод­ских ту­ра, пре­по­ру­чу­је се од­ла­зак до еван­ге­ли­стич­ког ма­на­сти­ра у бр­ди­ма. До Ски­а­то­са је нај­лак­ше до­ћи ави­ о­ном. Сле­та­ње и по­ле­та­ње са крат­ке пи­сте, ко­ја је са обе стра­не оиви­че­на са мо­рем, аван­т у­ра је пред­ви­ђе­на за ма­ње ави­о­не и ис­ку­сни­је пи­ло­те. До остр­ва са­о­бра­ћа и тра­јект од Со­лу­на, али је уоби­ча­је­но ићи тра­јек­том од Во­ло­са. Во­жња тра­је два и по са­та и мно­ги је пре­кра­ћу­ју хра­не­ћи ја­то га­ле­бо­ва ко­ји пра­те брод и из ру­ке вам узи­ма­ју по­ ну­ђе­ну хра­ну. По­се­бан до­жи­вљај је ка­ да се пу­та­ња бро­да укр­сти са пу­та­њом дел­фи­на. 


„Миленијум Палас“ је хотел са четири звездице који се налази на југозападу Македоније, на обали прелепог Охридског Језера. „

Millenium Palace“ is a four star hotel located in the southwest part of Macedonia, on the shores of the famous Lake Ohrid.

 Смештај  41 стандарднa собa,  10 дуплекса,  6 делукс соба,  6 Јуниор aпартмана.

 Accommodation  41 standard rooms,  10 Duplexes,  Deluxe rooms,  6 Junior Suits.

 Храна Ресторан је капацитета 160, а тераса 100 особа.

 Dining With the capacity up to 160 and terrace for 100 persons.

 Вински бар

 Wine Bar

 Конференције и семинари  две конференцијске сале капацитета од 120 учесника

 Conferences & Seminars  two conference halls, each with capacity up to 120 participants

 Спа и Велнес  Финска сауна,  Турска сауна (Амам),  Теретана,  Масажа.

 Spa And Wellness  Finish sauna,  Turkish sauna (Hamam),  Gym,  Massage.

w w w. m i l l en i u m p a l a c e. co m . m k

millenium_palace@t-home.mk

Кеј Маршал Тито бб, 6000 Охрид, Македонија, Тел./Факс: +389 46 263 361


В И­С О­К О Мост у Ђур­ђе­ви­ћа Та­ри

38

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


Жа­бљак

НА ДУР­МИ­ТО­РУ, НАЈ­ЛЕП­ШОЈ ГО­РИ ЦР­НЕ ГО­РЕ, СА ПУ­С ТО­ЛО­ВИ­МА И ПЛА­НИ­НА­РИ­МА

До­бри до,

у не­бе­си­ма

Гор­шта­ци ве­ле да ово је­сте моћ­на пла­ни­на, али да је до­бар пе­шак мо­же пре­ћи за дан. ­ Да је це­лу оби­ђе и за­и­ста упо­зна, ма­ло је и цео људ­ски век. А тај век је на Дур­ми­то­ру дуг. ­ Кад већ мо­раш да би­раш, сва­ка­ко би тре­ба­ло ви­де­ти Ле­де­ну пе­ћи­ну, бар пет од осам­на­ест ­ је­зе­ра и бар је­дан од пет ка­њо­на. И не пр­о­пу­сти­ти ку­па­ње у Шкр­шком је­зе­ру, на ру­бу олу­је Пи­ше: Лу­ка Ве­ско­вић

Н

а те­ри­то­ри­ји Цр­не Го­ре се на­ла­ зе че­ти­ри на­ци­о­нал­на пар­ка. За та­ко ма­ли пр­о­стор – мно­го, за та­кву при­ро­ду – пре­ма­ло. Ска­дар­ско је­ зе­ро је нај­ве­ћи ре­зер­ват пти­ца у Евро­пи. Пла­ни­на Лов­ћен је цр­но­гор­ски Олимп а Би­о­град­ска го­ра по­след­ња пра­шу­ма у Евро­пи. Дур­ми­тор је со­ха, ко­ја др­жи не­ бо над свом том ле­по­том.

Ско­ро 40.000 хек­та­ра нај­леп­шег де­ ла Дур­ми­то­ра и ка­њо­на Та­ре је пре по­ла ве­ка пр­о­гла­ше­но на­ци­о­нал­ним пар­ком. Тај пр­о­стор је за­шти­тио и UNE­SCO. Знат­но ра­ни­је је краљ Ни­ко­ла Пе­тро­вић пр­о­стор око Цр­ног је­зе­ра пр­о­гла­сио за „Кра­љев за­бран“. Он је и пр­ви зва­нич­ ни пла­ни­нар на Дур­ми­то­ру, са­мо што је стр­ми успон до Са­ви­ног ку­ка са­вла­дао SERBIA  special edition  2013

Фо­то­гра­фи­је: Дра­ган Бо­снић

39


В И­С О­К О

 Сли­ке са ­ Дур­ми­то­ра

на ко­њу. На ле­те­ћем ко­њу Ја­бу­чи­лу је из­над Дур­ми­то­ра је­здио ве­ли­ки ју­нак, вој­во­да Мом­чи­ло. Ње­го­ва не­вер­на же­на Ву­ко­са­ва је из­гле­да би­ла је­ди­на по­зна­та нам осо­ба ко­ју Дур­ми­тор ни­је оча­рао. Тво­рац је при­ли­ком ства­ра­ња Дур­ ми­то­ра био ви­ше не­го из­да­шан. Али он је ту ле­по­т у са­крио по ви­со­ким ку­ко­ви­ ма, ду­бо­ким до­ло­ви­ма, уза­ним ка­њо­ни­ ма, ле­де­ним пе­ћи­на­ма и уда­ље­ним је­зе­ ри­ма. Пре­ле­па Цр­на је­зе­ра је по­ста­вио на при­сту­пач­ној за­рав­ни, не­да­ле­ко од Жа­бља­ка. По­том је из­над њих из­ва­јао Са­вин кук и Ме­ђе­да. Са ових те­шко при­ сту­пач­них вр­хо­ва је­зе­ра из­гле­да­ју не­у­ по­ре­ди­во леп­ше. До Са­ви­ног вр­ха во­ди жи­ча­ра, што омо­гу­ћа­ва и ма­ње упор­ни­ ма да ужи­ва­ју у при­зо­ру гор­ских очи­ ју окру­же­них че­ти­нар­ским шу­ма­ма. Са Са­ви­ног ку­ка са от­кри­ва је­дан са­свим нов по­глед на ма­сив Дур­ми­то­ра. У мо­ру сте­на и вр­хо­ва из­два­ја се Бо­бо­тов кук, нај­ви­ши врх Дур­ми­то­ра. То је же­ље­ни циљ мно­гих по­се­ти­ла­ца Дур­ми­то­ра. ПО­ГЛЕД НА 47 ВР­ХО­ВА Пут за Бо­бо­тов кук по­чи­ње од До­ брог до­ла, при­јат­не удо­ли­не на пу­т у од Жа­бља­ка ка Плу­жи­на­ма. До­бри до се на­ла­зи на над­мор­ској ви­си­ни од око 1.500 ме­та­ра. Удо­ли­на је за­шти­ће­на од ве­тра ви­со­ким сте­на­ма, од ко­јих је нај­ а­трак­тив­ни­ји Са­мар. До­бро мар­ки­ра­не

На вр­ху Бо­бо­тов кук је јед­на ове­ћа сте­на ко­ја се спи­рал­но оби­ла­зи. По­след­њих де­се­так ме­та­ра су ма­ло не­при­јат­ни­ји због ам­би­са ко­ји се на­ла­зи са де­сне стра­не ста­зе. Сре­ћом, те ве­ли­ке ви­ си­не на пла­ни­ни не де­лу­ју та­ко за­стра­шу­ју­ће као што би из­ гле­да­ло ста­ја­ње на сим­су не­у­по­ре­ди­во ни­же ви­ше­спрат­ни­це.

40

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

ста­зе из До­брог до­ла во­де кр­оз Урде­ни дол и Мљеч­ни дол до Зе­ле­ног ви­ра, на ви­си­ни од 2.300 ме­та­ра. До Зе­ле­ног ви­ра се мо­же до­ћи и од Са­ма­ра али на­ви­ше во­ди са­мо јед­на ста­за за Бо­бо­тов кук. Ста­за се бла­го пе­ње до Ве­ли­ке Пре­ви­је, на 2.360 ме­та­ра, и ода­тле до вр­ха оста­је још 30 ми­ну­та пе­ша­че­ња. Ако је ћу­дљи­ви Дур­ми­тор био до­бре во­ље и раз­ма­као обла­ке ко­ји се по не­до­ ку­чи­вим пра­ви­ли­ма оку­пља­ју око ње­ го­вих вр­хо­ва, по­сле два и по са­та пе­ша­ че­ња и успо­на од 800 ме­та­ра по­се­ти­о­ца оче­ку­је не­по­но­вљив при­зор. Ду­бо­ко до­ ле се пла­ве Шкр­шка је­зе­ра, Ве­ли­ко и Ма­ ло. До­кле по­глед до­пи­ре ни­жу се вр­хо­ви, од ко­јих су 47 ви­ши од 2.000 ме­та­ра. Од До­брог до­ла во­ди ста­за и до Шкр­шких је­зе­ра. Иако је тач­ка нај­ви­ шег успо­на 2.120 ме­та­ра, код Шкр­шког ждре­ла, пе­ша­че­ње до је­зе­ра ни­је ни­ шта лак­ше од успо­на на Бо­бо­тов кук. Са Шкр­шког ждре­ла се спу­шта у ско­ро че­ти­ри сто­ти­не ме­та­ра ду­бок „кра­тер“ у ко­ме се на­ла­зе је­зе­ра. Ка­да смо ми до­ шли на иви­цу Ждре­ла, „кра­тер“ је био ис­пу­њен гу­стим обла­ци­ма. Сре­ћом, док смо се спу­сти­ли до је­зе­ра обла­ци су се раз­и­шли, а већ око под­не је во­да у Ма­ лом је­зе­ру би­ла до­вољ­но то­пла за ку­па­ ње. На пр­о­план­ку из­ме­ђу Ма­лог и Ве­ли­ ког је­зе­ра се на­ла­зи пла­ни­нар­ска ку­ћа у ко­јој је мо­гу­ће пре­спа­ва­ти за пет евра. У ку­ћи је и чу­вар ко­ји ту због ком­пли­ко­ ва­ног до­ла­ска оста­је по не­де­љу да­на. У пла­ни­нар­ској ку­ћи се мо­же до­би­ти сок или чај, али је за ду­жи бо­ра­вак нео­п­ход­ но по­не­ти хра­ну. Пла­ни­на је вр­ло бр­зо по­ка­за­ла сво­ ју пре­ку на­рав. По­сле два са­та ку­па­ња у пла­нин­ском је­зе­ру, не­бо се смра­чи­ло а пре­ко на­зу­бље­них иви­ца „кра­те­ра“ су


Де­сет­ка за осми­цу Цр­на је­зе­ра, Ве­ли­ко и Ма­ло, обич­но су са­ста­вље­на. Кад се гле­да­ју са Са­ви­ног ку­ка или Ме­ђе­да, ли­че на осми­цу. Ове су­шне го­ди­не сни­жа­ва­ју ни­во је­зе­ра, па је по­вре­ме­но је­ди­на ве­за из­ме­ђу њих је­ дан по­то­чић.

по­че­ли да се пре­ва­љу­ју гу­сти обла­ци. Уско­ро је пла­ни­на по­че­ла да се тре­се од сна­жних уда­ра гр­о­мо­ва. При­зор је био ско­ро апо­ка­лип­ти­чан. Пред на­сту­па­ ју­ћом не­по­го­дом гру­па се за не­пун сат по­пе­ла до пре­во­ја. А та­мо је усле­ди­ло из­не­на­ђе­ње. Од иви­це Шкр­шког ждре­ла ка До­бром до­лу је си­ја­ло сун­це и ни­је би­ло да­шка ве­тра. Је­дан ко­рак на­зад ка је­зе­ри­ма и по­но­во се осе­ћа же­сток ве­ тар а обла­ци су по­но­во гу­сти као те­сто. Гра­ни­ца из­ме­ђу ле­пог и ру­жног вре­ме­на је мо­гла да се осе­ти свим чу­ли­ма. У НАЈ­ДУ­БЉЕМ КА­ЊО­НУ ЕВРО­ПЕ До­бри до је јед­но од при­јат­ни­јих ме­ ста на Дур­ми­то­ру. На жа­л��ст, не­ма во­де па ни­је по­го­дан за кам­по­ва­ње. По­се­ти­ о­ци Бо­бо­то­вог ку­ка и Шкр­шких је­зе­ра обич­но кам­пу­ју на То­до­ро­вом до­лу ко­ји је уда­љен пар ки­ло­ме­та­ра од До­брог ка Плу­жи­на­ма. Ту се на­ла­зи не­ко­ли­ко ка­ ту­на и по­сто­ји до­бар из­вор во­де. По­се­ бан украс То­до­ро­вог до­ла је моћ­на сте­на Пру­таш, ко­ју су вре­ме и ге­о­ло­шке пр­ о­ме­не иша­ра­ли на по­себ­но за­ни­мљив на­чин. Ма­на То­до­ро­вог до­ла је из­ло­же­ ност ве­тру и пр­вим уда­ри­ма ки­ше, па и не чу­ди ње­гов ра­ни­ји на­зив – Па­сји дол. Ка­жу љу­ди са пла­ни­не да Дур­ми­тор је­сте моћ­на пла­ни­на али да до­бар пе­шак мо­же да га пре­пе­ша­чи за је­дан дан. Да

га це­лог оби­ђе, ка­жу, ма­ло је и је­дан цео људ­ски век. А људ­ски век је на Дур­ми­то­ ру дуг. Оно што би на Дур­ми­то­ру сва­ка­ ко вре­де­ло ви­де­ти је Ле­де­на пе­ћи­на, бар пет од 18 ње­го­вих је­зе­ра и бар је­дан од пет ка­њо­на. Све за­ви­си од вре­мен­ских при­ли­ка и вре­ме­на ко­јим рас­по­ла­же­те. Ка­њон Та­ре је нај­ду­жи и нај­ду­бљи ка­њон Евро­пе. Ве­ли­ки ка­њон ре­ке Ко­ ло­ра­до је је­ди­ни ду­бљи и ду­жи на све­ ту. Али леп­ши ни­је си­гур­но. Ре­ка Та­ра је због сво­је кри­стал­но чи­сте во­де на­зва­на „су­за Евро­пе“. То је јед­на од рет­ких ре­ ка ко­јом мо­же­те спла­ва­ри­ти и пи­ти во­ ду из ње на би­ло ком ме­сту. Ра­ни­је, док се спла­ва­ри­ло на пра­вим спла­во­ви­ма од по­ве­за­них бал­ва­на, то је био иза­зов са­мо за нај­хра­бри­је. Да­нас се то ра­ди са мно­го си­гур­ни­јим и удоб­ни­јим гу­ме­ним чам­ци­ма ко­ји­ма упра­вља­ју ис­ку­сни во­ ди­чи, али иза­зов и да­ље по­сто­ји. При­ча о пла­ни­ни обич­но по­чи­ње или се за­вр­ша­ва при­чом о љу­ди­ма са пла­ни­ не. Пла­ни­ну смо пре­ла­зи­ли са пла­ни­на­ ри­ма, ме­шта­ни­ма али и са ста­рим ко­фе­ ром ко­ји је био уве­зан ка­на­пом. На ње­му је пи­са­ло да га ши­ље Са­во Пе­тро­вић из Плу­жи­на оцу Пе­ру на То­до­ро­вом до­лу. Кре­нуо је од Ђур­ђе­ви­ћа Та­ре и по­сле ви­ ше­днев­ног пу­то­ва­ња од ру­ке до ру­ке, од рас­кр­сни­це до рас­кр­сни­це, си­гу­р­но сти­ гао до од­ре­ди­шта. Ка­жу ме­шта­ни да би сти­гао и да је био пун зла­та. 

 Са­вар­дак Ви­ди­ко­вац Чу­ро­вац

Нај­ви­ша ва­рош По­лу­о­стр­ва Жа­бљак се на­ла­зи на 1.465 ме­та­ра из­над мо­ра. Ле­ти је овај нај­ви­ши град на Бал­ка­ну оаза ми­ра и ти­ши­не упр­кос ве­ли­ кој по­се­ти. Пр­о­стран­ства Дур­ми­то­ра упи­ју бр­ој­не го­сте ко­ји се мно­гим ста­за­ма упу­те до сво­јих од­ре­ди­шта. Нај­ве­ћи бр­ој по­се­ти­ла­ца се пе­ши­це упу­ти на Цр­но је­зе­ро или жи­ча­ром до Са­ви­ног ку­ка.

SERBIA  special edition  2013

41


П О­З И В­Н И­Ц А ЧЕ­ТИ­РИ ГО­ДИ­ШЊА ДО­БА У КЊА­ЖЕВ­ЦУ, ГДЕ МО­ЖЕ­ТЕ ДО­ЋИ БИ­ЛО КАД

При­влач­ност то­ком це­ле го­ди­не

Пи­ше: Љи­ља­на Па­вло­вић

42

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


Да, че­ти­ри го­ди­шња до­ба, ис­под три пла­ни­не, на три ре­ке, у јед­ном гра­ду са се­дам ­ мо­сто­ва и без­број ма­лих љуп­ких за­до­вољ­ста­ва. Од сли­ка из иди­лич­ног жи­во­та ­ ис­точ­но­ср­би­јан­ске ва­ро­ши на пре­ла­зу у XX век, до но­ве атрак­тив­не де­сти­на­ци­је на ту­ри­стич­кој ма­пи Евро­пе: Ста­ре пла­ни­не. Од го­лу­бо­ва гри­ва­ша, пре­ко Кња­за и Фе­лик­са ­ Ка­ни­ца, ле­ко­ви­те Рго­шке Ба­њи­це и оп­чи­њу­ју­ће ста­рин­ске ку­хи­ње, до па­стир­ских ига­ра и ­ џер­вин­ских ви­на – ов­де ће­те увек про­на­ћи оно „не­што дру­га­чи­је“ о че­му сте ономад при­ча­ли

Фо­то­гра­фи­је:­ www.knja­ze­va­cin­fo.com

SERBIA  special edition  2013

43


П О­З И В­Н И­Ц А

Н

е­ка­да се звао Гур­гу­со­вац. По­ре­ кло име­на ни­је мо­гу­ће пре­ци­ зно об­ја­сни­ти, али Кња­жев­ча­ни во­ле да ве­ру­ју да њи­хо­ва ва­рош свој ста­ ри на­зив ду­гу­је го­лу­бо­ви­ма гри­ва­ши­ма, гур­гу­са­ни­ма. По­у­зда­но се зна, ме­ђу­тим, да је Кња­же­вац сво­је (ле­по) да­на­шње име до­био у част „нај­ве­ћем евро­пеј­цу сво­га вре­ме­на“ ве­ли­ком Кња­зу Ми­ло­ шу. Бо­га­та кул­т ур­но-исто­риј­ска ба­шти­ на, тер­мал­ни из­во­ри, оби­ље до­га­ђа­ја, а на­да­све го­сто­љу­би­вост пи­то­мих љу­ди, у сва­ко до­ба го­ди­не до­во­де у Кња­же­вац све ви­ше мо­дер­них но­ма­да, ко­ји тра­же „не­што дру­га­чи­је“. Због то­га вас во­ди­ мо у шет­њу кроз че­ти­ри го­ди­шња до­ ба у ва­ро­ши ис­под три пла­ни­не и на три ре­ке. ПРО­ЛЕ­ЋЕ Љу­ди од пе­ра зва­ли су га „Срп­ском Ве­не­ци­јом“ и „Ма­лим Па­ри­зом“. Ве­ро­ ват­но због мо­сто­ва ко­ји спа­ја­ју оба­ле Свр­љи­шког и Тр­го­ви­шког Ти­мо­ка. Ре­ ка­ма, ко­је де­ле град на гор­њу и до­њу чар­ши­ју, не­ка­да су и чам­ци пло­ви­ли и у њи­ма се го­спо­да на љу­бав за­ве­то­ва­ла да­ма­ма. А мо­сто­ва има се­дам. Кња­жев­ ча­ни их јед­но­став­но зо­ву Бе­ли, Др­ве­ни, Бе­тон­ски или, ро­ман­тич­но, Мост љу­ба­ ви. Нај­леп­ши и нај­по­зна­ти­ји је Ка­ме­ни мост у цен­тру гра­да. Кон­стру­и­сао га је ин­же­њер Бо­ри­во­је Ра­ден­ко­вић 1913. го­ ди­не. Са ра­спо­ном од 30 ме­та­ра, био је то нај­ве­ћи мост те вр­сте у ма­лој Ср­би­ји. У про­ле­ће, са гра­дом и мо­сто­ви ожи­ ве. Отво­ре се лет­ње ба­ште ка­фа­на, где се од ра­ног ју­тра, уз ча­ши­цу раз­го­во­ра пре­тре­са­ју днев­ни па­ла­нач­ки до­га­ђа­ји. Фа­са­де ста­ре чар­ши­је огле­да­ју се у би­ стрим во­да­ма Ти­мо­ка, збу­њу­ју­ћи ра­до­ зна­ли во­де­ни свет. То је нај­леп­ши део Кња­жев­ца – ње­го­во град­ско је­згро. Ста­ ра чар­ши­ја, ша­ре­них фа­са­да, ви­ше од јед­ног ве­ка пре­по­зна­тљи­ва је сли­ка гра­ да, по­се­бан до­ку­мент о иди­лич­ном жи­ во­т у у ма­лој ис­точ­но­ср­би­јан­ској ва­ро­ ши на пре­ла­ску из XIX у XX век. У ра­но про­ле­ће, о Ђур­ђев­да­ну, при­с у­ству­је се „Мо­ли­тви под Ми­џо­ром“, ма­ни­фе­ста­ ци­ји у сла­ву бу­ђе­ња при­ро­де. На ка­пи­је Ста­ре пла­ни­не, у се­ла Вр­то­вац и Бал­та Бе­ри­ло­вац, до­ђе и ста­ро и мла­до, да чу­је пе­сму са из­во­ра, ви­ди чо­бан­ске игра­ри­ је, про­ба не­што са ша­ре­них тр­пе­за, пре­ пу­них сва­ка­квих здра­вих ђа­ко­ни­ја.

44

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


ЛЕ­ТО У Кња­жев­цу и ње­го­вих осам­де­се­так се­ла (по по­вр­ши­ни, јед­на од нај­ве­ћих оп­шти­на у Ср­би­ји), жи­ви не­што ви­ше од 30 хи­ља­да ста­нов­ни­ка. Али, то­ком ле­та тај број се, нај­ма­ње, удво­стру­чи. До­ђу ђа­ци и сту­ден­ти на фе­ри­је, ро­ђа­ ци из ве­ли­ких гра­до­ва и ино­стран­ства... Че­сто на­вра­ћа­ју во­лон­те­ри из Евро­пе, мла­ди ко­ји од­не­куд ми­сле да се „цен­тар све­та“ на­ла­зи баш на те­ри­то­ри­ји кња­ же­вач­ке оп­шти­не. И бу­де ту мно­го све­ та, па се уве­че у ка­фе­и­ма по­не­кад тра­жи ме­сто ви­ше. Ду­ги лет­њи да­ни про­во­де се на во­ди. Нај­бли­жа је Рго­шка Ба­њи­ца, о чи­јим је тер­мал­ним во­да­ма и ле­ко­ви­тим свој­ стви­ма још 1804. го­ди­не све­до­чан­ство оста­вио чу­ве­ни Фе­ликс Ка­ниц. Хи­ља­де по­се­ти­ла­ца Ба­њи­це, тог ме­ста див­ног за по­ро­дич­не из­ле­те, твр­де да им је упра­ во она по­мо­гла да се из­ле­че. И упра­во је иде­ја кња­же­вач­ке оп­шти­не да се све те пред­но­сти ис­ко­ри­сте, та­ко што ће, сме­ штај­ним ка­па­ци­те­ти­ма, аква пар­ко­ви­ ма, спа цен­три­ма, омо­гу­ћи­ти да у овом при­град­ском ра­ју ужи­ва што ви­ше љу­ди. Тер­мал­ну во­ду Ба­њи­це ко­ри­сти и олим­ пиј­ски ба­зен у не­по­сред­ној бли­зи­ни, па ње­ну бла­го­твор­ност сва­ке го­ди­не про­ ве­ра­ва­ју пли­ва­чи и ва­тер­по­ли­сти ко­ји до­ла­зе на при­пре­ме. Лет­ње но­ћи су по­себ­на при­ча. Обич­ но су обо­је­не пе­смом, му­зи­ком, по­кре­ том, ле­пом реч­ју. Већ по­ла ве­ка Кња­ же­вац је до­ма­ћин је­дин­стве­не смо­тре ства­ра­ла­штва – Фе­сти­ва­ла кул­т у­ре мла­ дих Ср­би­је. Пр­ве не­де­ље ју­ла, на лет­ њим по­зор­ни­ца­ма До­ма кул­т у­ре и Гур­ го­со­вач­ке ку­ле сво­ја ви­со­ка до­стиг­ну­ћа по­ка­зу­ју мла­ди глум­ци, ре­ди­те­љи, фол­ клор­ни ан­сам­бли, сли­ка­ри, стрип цр­та­ чи, рок бен­до­ви. Го­то­во да и не­ма да­нас зна­чај­ног име­на у срп­ској кул­т у­ри, ко­ ји у сво­јој би­о­гра­фи­ји не­ма за­бе­ле­же­но уче­шће на Фе­сти­ва­лу. За­то се ка­же да „Кња­же­вац сва­ког ле­та кул­т у­ру сла­ви”. ЈЕ­СЕН Је­сен је у Кња­жев­цу до­ба ви­на и ви­ но­гра­да, бер­бе и по­дру­ма­ра, ко­ји ово пи­ће бо­го­ва то­че у бо­це и ша­љу у свет. Та­ко је би­ло и у баш дав­на вре­ме­на, ка­ да су се ста­ри Ри­мља­ни окре­пљи­ва­ли ви­ни­ма кња­же­вач­ког ви­но­гор­ја. Ви­но SERBIA  special edition  2013

45


П О­З И В­Н И­Ц А

је нео­дво­ји­во од исто­ри­је и тра­ди­ци­је, а ви­но­гра­ди се га­је са по­што­ва­њем и љу­ба­вљу. Му­зеј ви­на на­ла­зи се у Ар­хеоет­но пар­ку у Рав­ни, осам ки­ло­ме­та­ра се­вер­но од Кња­жев­ца. У ам­би­јен­т у ко­ји вас вра­ћа два ве­ка уна­зад чу­ва­ју се ба­ чве са нај­бо­љим сор­та­ма ви­на, ту је и ви­но­те­ка, као и ста­ри из­у­ми за чу­ва­ње и хла­ђе­ње ви­на. У је­сен, ка­да сли­ка Кња­жев­ца по­ ста­је аква­рел где пре­о­вла­ђу­ју ба­кар­на, злат­на, жу­та, па све бу­де не­ка­ко но­стал­ гич­но, пра­во је вре­ме да се за­ври у про­ шлост. Од пра­и­сто­ри­је и рим­ског до­ба, пре­ко Ви­зан­ти­је и сред­њег ве­ка, па све до да­на­шњих да­на, у За­ви­чај­ном му­зе­ју чу­ва се тре­зор успо­ме­на на ми­ну­ли жи­ вот Кња­жев­ца. То­ком три де­це­ни­је ра­да, Му­зеј је фор­ми­рао ре­пре­зен­та­тив­ну ар­ хе­о­ло­шку, ет­но­ло­шку, ге­о­ло­шку, исто­ риј­ску и умет­нич­ку зби­р­ку. По­себ­но је вред­на зби­р­ка дво­пређ­них ча­ра­па: 600 па­ри, ву­не­них, ис­пле­те­них са пет ига­ ла у пе­ри­о­ду од XVI­II до XX ве­ка. Ова ет­но­граф­ска зби­р­ка про­гла­ше­на је 1965. спо­ме­ни­ком кул­т у­ре Ср­би­је. Тре­ба про­ ше­та­ти и до Му­зе­ја гра­да, сме­ште­ног у не­ка­да­шњој ку­ћи ра­ди­кал­ског пр­ва­ка Аце Ста­но­је­ви­ћа. Ту су све­до­чан­ства о то­ме да је Кња­же­вац јед­на од нај­ста­ри­ јих ва­ро­ши у Ср­би­ји. Не тре­ба оти­ћи одав­де а не по­се­ти­ ти Цр­кву Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у се­

46

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

лу До­ња Ка­ме­ни­ца, 16 ки­ло­ме­та­ра од Кња­жев­ца, на пу­т у ка Ста­рој пла­ни­ни. Са­гра­ђе­на је у XIV ве­ку, кти­тор је не­по­ зна­ти вла­сте­лин, а им­пре­си­о­ни­ра ар­хи­ тек­т у­ром и фре­ска­ма, је­дин­стве­ним у срп­ском сред­њо­ве­ков­ном сли­кар­ству. ЗИ­МА Ста­ра пла­ни­на је но­ва атрак­тив­на европ­ска ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја, те је у овим кра­је­ви­ма пи­та­ње ку­да на ски­ја­ ње по­ста­ло пот­пу­но из­ли­шно. Са ви­ше од пет ме­се­ци под сне­гом, ски­ја­шке ста­ зе Ста­ре пла­ни­не су од­лич­не. Из­гра­ђен је мо­де­ран ту­ри­стич­ки цен­тар, са жи­ча­ ра­ма, ски лиф­то­ви­ма, пр­вом гон­до­лом у Ср­би­ји и хо­те­лом ви­со­ке ка­те­го­ри­је. Алп­ско, или нор­диј­ско ски­ја­ње, сно­у­ борд, или, јед­но­став­но, са­мо сан­ка­ње и шет­ња сне­жним па­ди­на­ма Сун­ча­не до­ ли­не, Ко­њар­ни­ка, Ја­буч­ког рав­ни­шта, ту­ри­сти ов­де опи­с у­ју као не­за­бо­рав­но. А ка­да, ру­ме­ни, за­же­ли­те пре­дах, у под­нож­ју Ста­ре пла­ни­не оче­ку­ју вас отво­ре­на вра­та ов­да­шњих до­ма­ћи­на. Ка­ло­ри­је ко­је сте из­гу­би­ли ба­ве­ћи се спо­р­том, на­док­на­ди­ће­те уз га­стро­ном­ ски фе­сти­вал у сва­кој од ку­ћа ко­је се ба­ве се­о­ским ту­ри­змом. Не­ће­те мо­ћи да одо­ли­те бар за­ло­га­ју бел­му­жа, су­ше­ ни­ца, до­ма­ћих си­ре­ва и ко зна че­му још што но­си за­штит­ни знак овог по­де­бља. 


У С М Е­Р А­В А­Њ Е

НЕ­ГО­ТИН НА 35. МЕ­ЂУ­НА­РОД­НОМ САЈ­МУ

Магнетизам „Све је то по­ма­ло ома­мљу­ју­ће. И келт­ски тра­го­ви, рим­ске ру­ше­ви­не, вла­шка ма­ги­ја, хра­на из зе­мља­них­ су­до­ва, ви­но из ви­но­гра­дар­ских на­се­о­би­на, и ко­ло на­ ли­ва­ди, сви­та­ње у ду­нав­ским за­ли­ви­ма. А опет,­ све та­ко јед­но­став­но и бли­ско. Ми се са тим ра­ђа­мо, стран­ци се у то за­љу­бљу­ју. Вра­ћа­мо се и јед­ни и дру­ги.“­ Та­ко „На­ци­о­нал­на ре­ви­ја“ у свом пр­вом ово­го­ди­шњем бро­ју пи­ше о Не­го­ти­ну. А по­се­ти­о­ци Сај­ма ту­ри­зма­ у Бе­о­гра­ду у бар део то­га мо­гу да се уве­ре и лич­но

48

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


ТУ­РИ­ЗМА У БЕ­О­ГРА­ДУ

ис­точ­не Кра­ји­не

SERBIA  special edition  2013

49


У С М Е­Р А­В А­Њ Е

 На Ду­на­ву ­ код Не­го­ти­на

 Са­јам ме­да и ви­на у Не­го­ти­ну По­се­та ра­јач­ким ви­ни­ца­ма

50

Т

у­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја оп­шти­ не Не­го­тин пред­ста­ви­ће се на 35. ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду на за­јед­нич­ком штан­ду са Ту­ри­стич­ком ор­га­ни­за­ци­јом Кла­до­ва. До­са­да­шња до­бра са­рад­ња ове две ор­га­ ни­за­ци­је ре­зул­ти­ра­ла је и за­јед­нич­ком пре­зен­та­ци­јом две оп­шти­не, ко­је по­ве­ зу­је ре­ка Ду­нав. Иако по ста­ти­стич­ким па­ра­ме­три­ма не­ве­лик, Не­го­тин има зна­чај­но ме­сто у срп­ској кул­т у­ри и исто­ри­ји. Ве­о­ма ра­ зно­вр­сне мо­гућ­но­сти учи­ни­ле су га и ме­стом атрак­тив­ним за раз­вој ви­ше ви­ до­ва ту­ри­зма, да­кле, при­влач­ним за раз­ ли­чи­те гру­пе ту­ри­ста. Ка­ко за оне ра­де да упо­зна­ју ду­гу тра­ди­ци­ју овог кра­ја, та­ко и за оне жељ­не шет­њи у при­ро­ди, љу­би­те­ље адре­на­лин­ских до­жи­вља­ја и до­брих ви­на. У окви­ру сво­је пре­зен­та­ци­је на Сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, на ко­јем се оку­пља ту­ри­стич­ка ели­та Евро­пе и ве­ли­ки број по­се­ти­ла­ца, Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Не­го­ти­на на­сто­ја­ће да за­ин­те­ре­со­ва­ним по­се­ти­о­ци­ма при­бли­жи сво бо­гат­ство ове ва­ро­ши на ис­то­ку Ср­би­је. По­ред ве­о­ма атрак­тив­них ту­ри­стич­ ких ло­ка­ли­те­та, на­ша два „ка­ме­на гра­ да“, ра­јач­ких и ро­гљев­ских пим­ни­ца,

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

ком­плек­са Врат­на, ак­це­нат ће ово­га пу­ та би­ти ста­вљен и на про­мо­ци­ју ре­ке Ду­нав као јед­ног од ве­ли­ких ту­ри­стич­ ких по­тен­ци­ја­ла оп­шти­не Не­го­тин и це­ ле Ср­би­је. У бли­зи­ни ових ло­ка­ли­те­та на­ла­зе се се­о­ска до­ма­ћин­ства ре­ги­стро­ ва­на за ту­ри­зам, ко­ја сво­јим го­сти­ма љу­ба­зно ну­де и спе­ци­фич­ну га­стро­но­ ми­ју овог кра­ја. Пра­вог упо­зна­ва­ња са Не­го­ти­ном и ње­го­вом ту­ри­стич­ком по­ну­дом не мо­же би­ти без де­гу­ста­ци­је чу­ве­них кра­јин­ ских ви­на, а све ће би­ти упот­пу­ње­но и из­ло­жбом су­ве­ни­ра. Као ме­сто са ду­гом му­зич­ком тра­ди­ ци­јом, за­хва­љу­ју­ћи ком­по­зи­то­ру Сте­ва­ ну Сто­ја­но­ви­ћу Мо­крањ­цу и Фе­сти­ва­лу „Мо­крањ­че­ви да­ни“, Не­го­тин је из­не­ дрио ве­ли­ки број му­зич­ких та­ле­на­та. Је­дан од њих је и Ка­та­ри­на Ко­ва­че­вић, фи­на­ли­ста еми­си­је „Ја имам та­ле­нат“, ко­ја ће би­ти спе­ци­ја­лан гост на штан­ду Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је оп­шти­не Не­ го­тин. До­са­да­шње уче­шће Ту­ри­стич­ке ор­ га­ни­за­ци­је оп­шти­не Не­го­тин на сај­мо­ ви­ма би­ло је ве­о­ма за­па­же­но, а оче­ку­је се да и ове го­ди­не Не­го­тин бу­де ин­те­ре­ сант­на ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја број­ним по­се­ти­о­ци­ма Сај­ма. 


WWW.BOROVETZ-RESORT.COM

Head officer: 166 Simeonovsko shosse, district Simeonovo, Arena garden ent. 2, fl. 3, Sofia, Bulgaria manager: Marina Sakalieva, mob.: +359 (0) 878 551 581; manager: Peter Bakalski, mob.: +359 (0) 878 551 521 tel./fax: +359 (0) 2 961 13 61; e-mail: paganova@abv.bg


Б Р И­Г А

Зна­ти, пред­у­слов за во­ле­ти НЕО­БИЧ­НО СТУ­ДЕНТ­СКО УДРУ­ЖЕ­ЊЕ „МЛА­ДИ ЗА ТУ­РИ­ЗАМ СР­БИ­ЈЕ“

Овај по­сту­лат „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“ мо­гао би би­ти и мо­то велике гру­пе кре­а­тив­них ­ и обра­зо­ва­них мла­дих љу­ди ко­ји су се оку­пи­ли да би ис­трај­но ука­зи­ва­ли на за­бо­ра­вље­не ­ и не­ис­ко­ри­шће­не ту­ри­стич­ке по­тен­ци­ја­ле Ср­би­је. Не ми­ре се са ома­ло­ва­жа­ва­њем сво­га ­ и пре­у­ве­ли­ча­ва­њем ту­ђег. Не при­хва­та­ју ма­ло­ду­шност и па­сив­ност. Зна­ју ва­жност ­ „сит­ног ра­да“ на ду­ге ста­зе и пре­у­зи­ма­ју га на се­бе, зна­лач­ки и ве­дро

Пи­ше: Ана Ранковић

52

Д

ок је у вре­ме­ну „бе­лог шен­ге­на“ на хи­ља­де мла­дих по­хр­ли­ло да ви­ди Ју­ли­ји­ну ку­ћу, Ди­зни­ленд, Ва­ти­кан, Шен­брун, не­ко­ли­ци­на сту­де­ на­та ту­ри­зма из Бе­о­гра­да усу­ди­ла се да гла­сно упи­та: зар ми­сли­те да је Ду­нав код Без­да­на или код Ђер­да­па за­и­ста ма­ ње фа­сци­нан­тан од Ду­на­ва у око­ли­ни Бе­ча или Бу­дим­пе­ште? Или да је вре­ла во­да у ба­њи Ждре­ло код Пе­тров­ца на Мла­ви ма­ње ле­ко­ви­та од ба­ње Мо­ра­ SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

хлом у Бу­дим­пе­шти, ко­ју пре­по­ру­чу­ју мно­ге ту­ри­стич­ке аген­ци­је у Ср­би­ји? Да ли сте по­се­ти­ли Ста­ри Слан­ка­мен у Вој­во­ди­ни, или Гру­жан­ско је­зе­ро и ста­ ри град Бо­рач у Шу­ма­ди­ји? А ка­њон ре­ ке Гра­дац, Пет­ни­цу, Ку­лу Не­на­до­ви­ћа, Бран­ко­ви­ну, Му­се­ли­мов ко­нак? На тим пи­та­њи­ма је у ма­ју 2010. осно­ ва­но Удру­же­ње „Мла­ди за ту­ри­зам“. Оку­пља их иде­ја: уна­пре­ди­ти за­бо­ра­ вље­не и не­ис­ко­ри­шће­не ту­ри­стич­ке по­


тен­ци­ја­ле сво­је зе­мље, Ср­би­је. До са­да су има­ли ве­ли­ки број ак­тив­но­сти, из­ле­та, про­је­ка­та, ра­ди­о­ни­ца, струч­них пре­да­ ва­ња из обла­сти ту­ри­зма у Ср­би­ји. Ве­ли­ ке те­шко­ће, иг­но­ри­са­ња, пра­зна тап­ша­ ња по ра­ме­ну, по­го­то­ву од ин­сти­т у­ци­ја над­ле­жних да бри­ну о кул­т ур­ним и при­ род­ним до­бри­ма, изгледа да се, авај, под­ ра­зу­ме­ва­ју. Али, пра­ва по­моћ и по­др­шка до­шла је од про­фе­со­ра и струч­ња­ка из раз­ли­чи­тих обла­сти ту­ри­зма. Удру­же­ње да­нас бро­ји око 600 чла­ но­ва, про­фе­си­о­на­ла­ца и ама­те­ра у ту­ ри­стич­кој при­вре­ди, за­љу­бље­ни­ка у пу­то­ва­ња и ен­т у­зи­ја­ста, од ко­јих је око сто­ти­ну њих сва­ко­днев­но ан­га­жо­ва­но на не­ком од про­гра­ма. Мла­ди во­лон­те­ри су рас­по­ре­ђе­ни у ти­мо­ве за хо­те­ли­јер­ ство, за аген­циј­ско по­сло­ва­ње, за ру­рал­ ни, град­ски и на­у ­тич­ки ту­ри­зам. Вла­ди­ мир Кр­сто­вић, Вла­ди­мир Шу­штер­шић, Дра­га­на Кне­же­вић, Ми­ро­слав Ми­ло­ ше­вић, Не­ве­на Су­шић су не­ки од њих. Је­дан од успе­шних се­ми­на­ра одр­жан је у де­цем­бру 2012, у про­сто­ри­ја­ма При­ вред­не ко­мо­ре Бе­о­гра­да. Те­ме: кул­т ур­ ни ту­ри­зам, ме­ди­ји у ту­ри­зму, ру­рал­ни ту­ри­зам и ту­ри­стич­ко пред­у­зет­ни­штво. Успе­шни при­ме­ри из прак­се. СА­ВЕСТ У СЕП­ТИЧ­КОЈ ЈА­МИ Про­је­кат Спа­си­мо Вин­чу, са­чу­вај­мо исто­ри­ју по­кре­ну­ли су да би скре­ну­ли па­жњу јав­но­сти на дра­ма­тич­но ста­ње на ар­хе­о­ло­шком ло­ка­ли­те­т у Бе­ло бр­до у Вин­чи. „Пр­ва Евро­па“ и нај­ста­ри­је де­ ши­фро­ва­но пи­смо на све­т у, цен­тар нео­ лит­ске вин­чан­ске кул­т у­ре ста­ре 7.500 го­ди­на (ста­ри­је од ци­ви­ли­за­ци­ја у до­ ли­на­ма Еуфра­та и Ти­гра), за­то­чен је на­ шом рав­но­ду­шно­шћу и за­бо­ра­вом ко­ јем је пра­во име не­��ар. – Да се је­дан та­ко зна­ча­јан ло­ка­ли­тет на­ла­зи у Па­ри­зу или Ри­му, он би био по­ се­ћен као Ај­фе­лов то­рањ или Ко­ло­се­ум. А ми ни­смо све­сни шта по­се­ду­је­мо, не уме­мо то да ис­ко­ри­сти­мо, не­го до­пу­шта­ мо да то про­па­да. За­то смо и по­кре­ну­ ли ову ак­ци­ју: „Спа­си­мо Вин­чу! Мо­жда сле­де­ће ге­не­ра­ци­је не­ће има­ти при­ли­ку за то!“ – ка­же Вла­ди­мир Кр­сто­вић, пред­ сед­ник удру­же­ња „Мла­ди за ту­ри­зам“. Си­т у­а­ци­ја на те­ре­ну је по­ра­жа­ва­ју­ ћа. Ло­ка­ли­тет је у прет­ход­ном пе­ри­о­ду био за­тво­рен за по­се­ти­о­це због ло­ших усло­ва, да би не­дав­но са­мо ма­ли део SERBIA  special edition  2013

53


Б Р И­Г А био сре­ђен, чи­ме ни­ка­ко ни­с у ре­ше­ни про­бле­ми овог из­ван­ред­ног ме­ста. На про­сто­ру од 15 хек­та­ра, ко­ји је др­жа­ва „за­шти­ти­ла као кул­т ур­но до­бро“, ни­с у ре­ше­на са­ни­тар­на, имо­вин­ско-прав­на и дру­га еле­мен­тар­на пи­та­ња. Ди­рект­но је угро­жен ар­хе­о­ло­шки слој де­бео де­сет ме­та­ра, по­след­њих го­ди­на по­кре­ну­ла су се и кли­зи­шта. Ше­сна­ест до­ма­ћин­ста­ва на том про­сто­ру, са ко­ји­ма др­жа­ва ни­ је ре­ши­ла имо­вин­ска пи­та­ња (што је основ­ни услов да Вин­ча бу­де ста­вље­на на ли­сту UNE­SCO-а), и да­ље оре ту зе­ мљу, са­ди во­ће, ба­ца ђу­бри­во... Мно­ги апе­ли да се ова пи­та­ња ре­ше, упу­ће­ни од стра­не на­уч­ни­ка и дру­гих ко­ји су све­сни зна­ча­ја Вин­че, до­сад ни­с у уро­ди­ли до­ брим пло­дом. – Не­бри­га и не­за­ин­те­ре­со­ва­ност над­ ле­жних су не­схва­тљи­ви и не­при­хва­тљи­ ви! Ми не мо­же­мо да при­хва­ти­мо ту рав­но­ду­шност и па­сив­ност. Ако су се ста­ри­ји умо­ри­ли од бор­бе, мла­ди­ма је ја­сно да они не сме­ју да од­у­ста­ну – ка­ же Кр­сто­вић – Зна­мо да ми не мо­же­мо да ре­ши­мо про­бле­ме о ко­ји­ма је реч, али мо­же­мо да стал­но по­ста­вља­мо та пи­та­ ња, да ин­фор­ми­ше­мо и бу­ди­мо, да зах­те­ ва­мо од­го­вор­ност. Јер, реч је о ло­ка­ли­те­ ту од не­мер­љи­вог зна­ча­ја за на­шу зе­мљу и на­род, па и це­лу европ­ску кул­т у­ру. РЕЧ­НИК ЗА СЕ­О­СКА ДО­МА­ЋИН­С ТВА Још је­дан од не­дав­них про­је­ка­та Удру­же­ња „Мла­ди за ту­ри­зам“ је­сте еду­ка­ци­ја се­о­ских до­ма­ћин­ста­ва, у ци­ љу пре­вла­да­ва­ња је­зич­ких ба­ри­је­ра при комуникацији са го­сти­ма из ино­стран­ ства. Реч­ник за се­о­ска до­ма­ћин­ства на­ стао је пре­ма иде­ји ту­ри­стич­ке аген­ци­ је „Па­на­Комп Зе­мља Чу­да“, уз по­др­шку Про­гра­ма раз­во­ја при­ват­ног сек­то­ра ко­ји фи­нан­си­ра Вла­да Швај­цар­ске, а ре­ а­ли­зу­је Ре­ги­о­нал­на раз­вој­на аген­ци­ја „Зла­ти­бор“ из Ужи­ца. По­след­њих го­ди­на ста­ра се­о­ска до­ ма­ћин­ства по­чи­њу да ожи­вља­ва­ју. Сви они ста­ри ала­ти, по­кућ­ства и пред­ме­ти иза­шли из упо­тре­бе, де­це­ни­ја­ма већ за­ ту­ре­ни на та­ва­ни­ма на­ших ба­ка и де­ка, са­да су по­ста­ли екс­по­на­ти. А го­сти, на­ ро­чи­то стран­ци, тра­же да ви­де упра­во та­кве аутен­тич­не ства­ри. Да бо­ра­ве у та­квим про­сто­ри­ма, од­сед­ну у та­квим ет­но-ку­ћа­ма, про­ба­ју та­ква је­ла и пи­ћа.

54

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


Ве­ћи­на њих ни­ка­да ни­је ви­де­ла ста­рин­ ски се­о­ски по­друм, ка­ча­ру, ко­ла, плуг са јед­ном или две бра­зде, др­ља­чу, ва­љак, ка­ру­це... До­дај­мо и сар­ме, шљи­во­ви­цу, до­ма­ћи кај­мак и сир, па­с уљ са су­вим ре­ бар­ци­ма, до­ма­ћу су­пу са ре­зан­ци­ма, пи­ те са­ви­ја­че са си­ром или зе­љем, штру­дле са ора­си­ма или ма­ком... Оча­ра­ност го­ ста је при­род­на. Е, да би у пот­пу­но­сти би­ло ка­ко тре­ ба, по­треб­на је и нор­мал­на ко­му­ни­ка­ ци­ја до­ма­ћи­на са го­сти­ма. А са тим наш ста­ри­ји свет на се­лу не сто­ји баш нај­ бо­ље. Стра­ни је­зик! Љу­ди се сна­ла­зи­ли ка­ко су уме­ли, ко­ри­сти­ли чак и Go­o­gle tran­sla­te, али то је са­мо де­ли­мич­но по­ ма­га­ло. Ко­ли­ко да се скр­пи. Је­сте се то на­док­на­ђи­ва­ло шар­мом и љу­ба­зно­шћу, али су и они све­сни да би бо­ља ко­му­ ни­ка­ци­ја са го­сти­ма до­при­не­ла по­ве­ћа­ њу оп­штег за­до­вољ­ства, на­рав­но и ве­ћој за­ра­ди. Чла­но­ви Удру­же­ња „Мла­ди за ту­ри­ зам“ упра­во у тој тач­ки раз­ви­ли су свој про­грам еду­ка­ци­је. Об­ја­сни­ли су до­ма­ ћи­ни­ма у се­ли­ма да их стран­ци до­жи­ вља­ва­ју као оли­че­ње срп­ске кул­т у­ре и да је упра­во у то­ме њи­хо­ва при­влач­ност. Они су већ спон­та­ни, при­род­ни, го­сто­ љу­би­ви. Бар еле­мен­тар­но по­зна­ва­ње ен­гле­ског би им не­мер­љи­во по­мо­гло. А Реч­ник на­ме­њен се­о­ским до­ма­ћин­стви­ ма са­др­жи сто­ти­не основ­них ре­чи и из­ ра­за на ен­гле­ском и срп­ском је­зи­ку, са из­го­во­ром по Ву­ку. Мла­ди во­лон­те­ри Удру­же­ња по­ма­га­ли су до­ма­ћи­ни­ма да са­вла­да­ју осно­ве ен­гле­ског је­зи­ка, те­о­

Из­вод из ак­тив­но­сти Сту­дент­ски камп „Ста­ра пла­ни­на 2012.“ у се­лу Тем­ска, 15 км од Пи­ро­та, про­мо­ви­сао је ту­ри­стич­ки по­тен­ци­јал овог кра­ ја. Ху­ма­ни­тар­на ак­ци­ја за по­моћ де­ци у Пец­кој и Осе­чи­ни, у ју­ну 2012. Квиз „По­кре­ни се, ис­тра­жи, упо­знај Ср­би­ју“, та­ко­ђе у ју­ну 2012, усред­сре­ђен на по­зна­ва­ње исто­ри­је, ге­о­гра­фи­је, тра­ди­ци­је, оби­ча­ја и кул­ту­ре сво­је зе­мље, Ср­би­је. Фе­сти­вал до­ма­ћег ту­ри­зма „По­кре­ни се, упо­знај Ср­би­ју!“ у апри­лу 2012. скре­нуо па­жњу на по­тен­ци­ја­ле до­ма­ћег ту­ри­зма за од­мор и ре­кре­ац ­ и­ју. „До­си­је Х на Рт­њу“, тро­днев­на струч­на екс­кур­зи­ја у мар­ту 2012, омо­гу­ћи­ла је уче­сни­ци­ма да са­зна­ју ви­ше о ра­ду оп­шти­не Бо­ље­вац, гра­до­ва За­је­чар и Ја­го­ди­на, те да се поп­ну на Ши­љак, нај­ви­ши врх Рт­ња (1.565 ме­та­ра).

риј­ски и прак­тич­но. Ве­ћи­на их је при­ хва­ти­ла иде­ју да на пред­ме­ти­ма у ку­ћи ста­ви нат­пи­се на ен­гле­ском, ра­ди лак­ шег пам­ће­ња стра­них ре­чи. Кроз ша­лу и до­го­дов­шти­не, уз по­зна­т у срп­ску ду­ хо­ви­тост, на­пре­до­ва­ли су. У Удру­же­њу „Мла­ди за ту­ри­зам“ ка­ жу да је све што су до­сад чи­ни­ли са­мо по­че­так. У Ср­би­ји има још мно­го да се ра­ди. Али ла­ви­на по­зи­тив­них ак­тив­но­ сти је по­кре­ну­та, ра­сте са­мо­свест, спо­ зна­ја о зна­ча­ју за­пу­ште­них ло­ка­ли­те­та и об­на­вља­њу ста­рих се­о­ских до­ма­ћин­ ста­ва, ре­ор­га­ни­за­ци­ји му­зе­ја... Ср­би­ја је зе­мља са мно­го да­ро­ва, а од нас за­ви­си ко­ли­ко ће­мо с њи­ма уме­ти. Још је пре­ ви­ше оних ко­ји сво­је не вред­ну­ју до­ вољ­но, а ту­ђе пре­у­ве­ли­ча­ва­ју. Сту­ден­ти из Удру­же­ња „Мла­ди за ту­ри­зам“ тра­ га­ју за рав­но­те­жом и са­мо­по­што­ва­њем, де­ли­ма а не ре­чи­ма.

SERBIA  special edition  2013

 На Рт­њу У Си­ће­вач­кој кли­су­ри На Ста­рој­ пла­ни­ни

 На­ Ку­чај­ским­ пла­ни­на­ма.­ На Пиљ­ском­ во­до­па­ду,­ код Пи­ро­та

55


П Р Е Г Л Е Д

Спа­куј се и кре­ни!

ТУ­РИ­С ТИЧ­КА ПО­НУ­ДА СРП­СКЕ НА МЕ­ЂУ­НА­РОД­НОМ САЈ­МУ ТУ­РИ­ЗМА У БЕ­О­ГРА­ДУ

56

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


Ка Су­бри

SERBIA  special edition  2013

57


П Р Е Г Л Е Д

 Спуст ­ на Вр­ба­су  Ба­ња­лу­ка ­ (го­ре) и ­ Тре­би­ње (до­ле)

Р

бла­го. Не про­пу­сти­те, да­кле, да по­сје­ти­ те ма­на­сти­ре Твр­дош, До­бри­ће­во, Ду­жи, Пе­тро­па­влов, Хер­це­го­вач­ку Гра­ча­ни­цу, Са­се, Лов­ни­цу, Ли­пље, Сту­пље...

Fly fis­hing. Ри­је­ке Дри­на, Пли­ва и Риб­ник пра­ви су ма­мац за све љу­би­те­ље fly-fis­hin­ga. Ис­ко­ри­сти­те сво­је сло­бод­ но ври­је­ме на нај­а­трак­тив­ни­ји на­чин и по­сје­ти­те ове при­род­не ре­ви­ре, гдје вас оче­ку­ју усло­ви за ри­бо­лов, ка­кви се ри­ јет­ко сре­ћу у овом ди­је­лу Евро­пе.

Пла­нин­ски ту­ри­зам. Ме­ђу пла­ни­на­ ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске пред­ња­чи олим­ пиј­ска ље­по­ти­ца Ја­хо­ри­на, ко­ја се из­два­ ја ква­ли­тет­ним, уре­ђе­ним и за­хтјев­ним ста­за­ма. Осим ски­ја­ња, она ну­ди број­не дру­ге са­др­жа­је (ал­пи­ни­зам, па­ра­глај­ динг, би­ци­кли­зам, лов... Ту­ри­стич­ка по­ ну­да Ја­хо­ри­не не ве­зу­је се са­мо за зим­ ски пе­ри­од. Број­ни са­др­жа­ји до­ступ­ни су ту­ри­сти­ма и у љет­њим мје­се­ци­ма. Пр­вен­стве­но, то су ви­кенд аран­жма­ни у екс­клу­зив­ним хо­те­ли­ма (ко­ји укљу­чу­ ју и про­гра­ме оби­ла­ска са­ме пла­ни­не), спорт­ски кам­по­ви, шко­ле у при­ро­ди, ор­ га­ни­зо­ва­ње се­ми­на­ра и кон­фе­рен­ци­ја.

е­пу­бли­ка Срп­ска у окви­ру сво­је ту­ри­стич­ке по­ну­де ну­ди раз­ли­ чи­те са­др­жа­је и про­гра­ме за све ту­ри­сте ко­ји је по­сје­те. Љу­би­те­љи аван­ ту­ре, ак­тив­ног од­мо­ра, при­ро­де, те свих оних мје­ста ко­ја чу­ва­ју дух исто­ри­је и тра­ди­ци­је, си­гур­но ће у Срп­ској про­на­ ћи ку­так за се­бе. До­бро­до­шли!

Бањ­ски ту­ри­зам. Услу­ге бањ­ских цен­та­ра у Ре­пу­бли­ци Срп­ској ба­зи­ра­ не су пр­вен­стве­но на ли­је­че­њу и здрав­ стве­ним услу­га­ма. У по­ну­ди по­себ­но из­ два­ја­мо Ба­њу Вру­ћи­цу, код Те­сли­ћа, ко­ја је да­нас је­дан од во­де­ћих здрав­стве­них, wel­lnes и кон­гре­сних цен­та­ра у ре­ги­о­ну.

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске www.tu­ri­za­mrs.org tor­s@teol.net

58

Вјер­ски ту­ри­зам. За све љу­би­те­ље тра­ди­ци­је, кул­т у­ре и исто­ри­је ово­га ље­та пре­по­ру­чу­је­мо оби­ла­зак сред­њо­ вје­ков­них ма­на­сти­ра Срп­ске, цен­тре ду­хов­но­сти ко­ји у сво­јим ри­зни­ца­ма чу­ва­ју са­крал­но и цр­кве­но­у­мјет­нич­ко SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

Еко-ет­но по­ну­да. У Срп­ској ова по­ ну­да по­сљед­њих го­ди­на све ви­ше до­би­ја на зна­ча­ју. Нај­а­трак­тив­ни­је де­сти­на­ци­је овог ти­па сва­ка­ко су ет­но-се­ло Ста­ни­ ши­ћи код Би­је­љи­не, под­руч­је Ши­по­ва и пла­ни­не Озрен са од­лич­ном по­ну­дом у се­о­ском ту­ри­зму. Не за­бо­ра­ви­мо ни Еко-цен­тар „Ље­ка­ри­це“, ве­о­ма атрак­ тив­но из­ле­ти­ште из­ме­ђу Ба­ња­лу­ке и При­је­до­ра.


SERBIA  special edition  2013

59


П Р Е Г Л Е Д

Срп­ска на Сај­му у Бе­о­гра­ду Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске на Ме­ђу­на­род­ ном сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, од 21. до 24. фе­бру­ар ­ а 2013, пред­ста­ви­ће се на по­себ­ном из­ло­жбе­ном про­сто­ру. Сви еле­ мен­ти ту­ри­стич­ке по­ну­де Срп­ске би­ће за­сту­пље­ни, нај­а­трак­ тив­ни­је де­сти­на­ци­је, при­вред­ни су­бјек­ти у ту­ри­зму. У то­ме су­де­лу­је и ве­ли­ки број ло­кал­них ту­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја (Ба­ња­лу­ка, При­је­дор, Ис­точ­но Са­ра­је­во, Би­је­љи­на, Ви­ше­град, Ши­по­во, Ко­зар­ска Ду­би­ца, Дри­нић, Тре­би­ње, Лак­та­ши, Вла­се­ ни­ца, Звор­ник), те „Та­ра Раф­тинг“, Ба­ња Вру­ћи­ца, Ви­на­ри­ја „Ву­ ко­је“... Би­ће про­мо­ви­сан и про­мо-ма­те­ри­јал „Би­стро“ – де­та­ љан опис нај­зна­чај­ни­јих ри­бо­лов­них под­руч­ја у Срп­ској (Јањ, Пли­ва, Са­на, Риб­ник...), дат тро­је­зич­но, на ен­гле­ском, ње­мач­ ком и срп­ском.

На­ци­о­нал­ни пар­ко­ви. Ве­о­ма ин­те­ре­ сант­не де­сти­на­ци­је у Срп­ској су и на­ци­ о­нал­ни пар­ко­ви „Ко­за­ра“ и „Су­тје­ска“. По­сје­ти­о­ци ових при­род­них оаза мо­гу да ужи­ва­ју у ра­зно­вр­сним са­др­жа­ји­ма. Пла­ ни­на­ре­ње, шет­ња уре­ђе­ним пје­шач­ким ста­за­ма, лов, ри­бо­лов... У НП „Су­тје­ска“ пра­ви иза­зов за ту­ри­сте и ра­до­знал­це је пра­шу­ма Пе­ру­ћи­ца, нај­ве­ћи очу­ва­ни пра­шум­ски ре­зер­ват у Евро­пи, те осва­ја­ ње Ма­гли­ћа, нај­ви­шег вр­ха у БиХ.

 Бања ­ Врућица

60

Ма­ни­фе­с та­ци­је. Фе­сти­ва­ли, спорт­ ска так­ми­че­ња, га­стро, кул­т ур­не, за­бав­ не и број­не дру­ге ма­ни­фе­ста­ци­је је­дан су од на­чи­на да упо­зна­те ље­по­те и дух

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

Срп­ске. И пред­сто­је­ћег ље­та оче­ку­ју нас број­на де­ша­ва­ња: Му­зич­ки фе­сти­вал „Де­мо­фест“ у Ба­ња­лу­ци, „Ско­ко­ви са ви­ше­град­ске ћу­при­је“, „Звор­нич­ко ље­то 2013“, Ме­ђу­на­род­ни ру­ко­мет­ни тур­нир ТВ шам­пи­о­на у До­бо­ју... У ли­је­по­ме ста­ром гра­ду... Не про­пу­ сти­те во­жњу по­пу­лар­ним „ћи­ром“ ко­ ји са­о­бра­ћа на ре­ла­ци­ји од Мо­кре Го­ре, пре­ко До­бру­на до Ви­ше­гра­да. У скло­пу ак­т у­ел­не ви­ше­град­ске по­ну­де је и во­жња бро­ди­ћи­ма пре­ли­је­пим ка­њо­ном ри­је­ ке Дри­не. По­сје­ти­те и Ан­дрић­град, но­ви кул­т ур­но-ту­ри­стич­ки ком­плекс смје­ штен на по­лу­о­стр­ву из­ме­ђу ри­је­ка Дри­не и Рза­ва, на око 300 ме­та­ра од ви­ше­град­ ске ћу­при­је. На­стао је као иде­ја ре­ди­те­ља Еми­ра Ку­сту­ри­це о ка­ме­ном сред­њо­вје­ ков­ном гра­ду ин­спи­ри­са­ном дје­ли­ма и ли­ко­ви­ма но­бе­лов­ца Иве Ан­дри­ћа. City bre­ak. Овог ље­та пре­по­ру­чу­је­мо вам и city bre­ak ту­ре у Ба­ња­лу­ци и Тре­ би­њу. Гра­до­ви бо­га­те кул­т ур­но-исто­риј­ ске ба­шти­не, али и аван­т у­ре, мла­до­сти и не­за­бо­рав­ног ноћ­ног про­во­да. Ако вам је по­тре­бан још не­ки раз­лог да би­сте нас по­сје­ти­ли, сло­бод­но се спа­ куј­те и кре­ни­те. Си­гур­ни смо да ће­те их ов­дје на­ћи. 


OT K R I J T E DISCOVER ...jedinstveni šarm srednjoeuropske metropole

...the unique Central European charm and air

TURISTI»KA ZAJEDNICA GRADA ZAGREBA - ZAGREB TOURIST BOARD tel. +385 (0)1 481 40 51 www.zagreb-touristinfo.hr


Н А

С Т А­Р О М

М Е­С Т У

МА­ЛА ОХРИД­СКА ХРЕ­С ТО­МА­ТИ­ЈА, УМЕ­С ТО ПО­ЗИВ­НИ­ЦЕ

Ри­зни­ца ме­ђу пла­ни­на­ма На­след­ник ан­тич­ког Лих­ни­да, ма­ке­дон­ски ча­роб­ни брег, бал­кан­ски Је­ру­са­лим, овај град је це­ла јед­на кул­тур­на и са­крал­на исто­ри­ја. Ту су и би­се­ри, фи­ли­гра­ни, све­вре­ме­не ме­ло­ди­је, Би­ља­на ­ и бе­ло плат­но. Ни­ка­да не­ће­те за­бо­ра­ви­ти те ста­ре ули­це чи­ја кал­др­ма пам­ти ко­ра­ке ­ све­ти­те­ља, ца­ре­ва и пе­сни­ка. Ка­ко год да скло­пи­те при­чу о овом гра­ду, она је ан­то­ло­гиј­ска

О Град Охрид

хрид, бе­смрт­ни град на мит­ ском Бал­ка­ну, ча­роб­ни брег Ма­ке­до­ни­је, сво­јим искон­ским пул­си­ра­њем по­ве­зу­је ста­ра са но­вим вре­ме­ни­ма, за­у­век. Јер то је жи­ви град већ две хи­ља­де и че­ти­ри сто­ти­не го­ди­ на, ле­ги­тим­ни на­след­ник све­тлог Лих­ ни­да, град са утка­ним до­стиг­ну­ћи­ма

Чар­ши­ја Ве­ћи­на про­дав­ни­ца у охрид­ској чар­ши­ји из­гра­ђе­не су у XIX ве­ку од кле­са­ног ка­ме­на. При­па­да­ле су охрид­ским тр­гов­ци­ма и за­на­тли­ја­ма, о че­му све­до­че и нат­пи­си на гор­њим де­ло­ви­ма фа­са­да. У охрид­ској чар­ши­ји има ате­љеа за ду­бо­рез, ра­ди­о­ ни­ца за ба­кар­не про­из­во­де, са­рач­ких, ра­ди­о­ни­ца за из­ра­ду би­се­ра и ку­јун­џиј­ских, где се из­ра­ђу­је охрид­ски фи­ли­гран.

62

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

моћ­не ан­тич­ке ци­ви­ли­за­ци­је. Град ко­ји је кул­т ур­на исто­ри­ја Ре­пу­бли­ке Ма­ке­ до­ни­је у ма­лом. Као епи­скоп­ски цен­тар ан­тич­ких вре­ме­на и ка­сни­је, пре­ко на­да­ле­ко чу­ве­ не Охрид­ске ар­хи­е­пи­ско­пи­је, кроз ве­ко­ ве, град пред­ста­вља и цр­кве­ну исто­ри­ју Ма­ке­до­ни­је, па га за­то зо­ву „бал­кан­ски Је­ру­са­лим“. У овом гра­ду био је и пр­ви све­сло­ вен­ски уни­вер­зи­тет у Евро­пи, у ко­ме је све­ти Кли­мент Охрид­ски вр­шио сво­ју про­све­ти­тељ­ску де­лат­ност кра­јем IX и по­чет­ком X ве­ка. Охрид је био нај­зна­чај­ни­ја зва­нич­на пре­сто­ни­ца Са­му­и­ло­вог цар­ства. Жа­ри­ ште пре­по­ро­да Ма­ке­до­ни­је у XIX ве­ку,


под моћ­ним ге­слом јед­ног од нај­ве­ћих ин­те­лек­т у­а­ла­ца тог вре­ме­на, Охри­ђа­ни­ на Гри­го­ра Пр­ли­че­ва, „дру­гог Хо­ме­ра“: „Са­вр­шен­ство или смрт!“ Да­нас је Охрид кул­т ур­ни, ду­хов­ни и ту­ри­стич­ки цен­тар Ма­ке­до­ни­је. Нај­зад, кру­на свих вред­но­сти Охри­да и Охрид­ ског је­зе­ра је ње­го­во про­гла­ше­ње за кул­т ур­ну и при­род­ну ба­шти­ну под за­ шти­том UNE­SCO-а, го­ди­не 1980. (Па­ско Ку­зман) У ОГЛЕ­ДА­ЛУ ЛЕ­ПОГ ЈЕ­ЗЕ­РА Пре­сло­вен­ски Охрид имао је у ста­ ром де­лу гра­да сво­је мо­ну­мен­тал­не хра­мо­ве и по­зо­ри­ште ко­је је мо­гло да при­ми око 5.000 по­се­ти­ла­ца. Број­ни епи­граф­ски спо­ме­ни­ци и ре­ље­фи угра­ ђе­ни су на зи­до­ве ка­те­драл­не Цр­кве Све­те Со­фи­је и дру­гих охрид­ских хра­ мо­ва. У ста­ром де­лу Охри­да, на ло­ка­ли­ те­т у код Гор­ње пор­те, ар­хе­о­ло­зи су 2002. го­ди­не от­кри­ли злат­ну по­смрт­ну ма­ску ко­ја је при­па­да­ла нај­ста­ри­јем ан­тич­ком ма­ке­дон­ском ет­но­с у. Ова гроб­ни­ца и екс­по­на­ти на­ђе­ни у њој, из V ве­ка ста­ре ере, до­каз су о нај­ста­ри­јим са­хра­на­ма у не­кро­по­ла­ма древ­ног Лих­ни­да (ан­тич­ко име Охри­да).

У под­нож­ју Охри­да, у ње­го­вом рав­ ни­чар­ском де­лу, про­на­ђе­не су скулп­ ту­ре еги­пат­ске бо­ги­ње Изи­де. Од IV до VI ве­ка на бре­го­ви­ма Охри­да и у ње­го­вој око­ли­ни гра­ђе­не су ра­но­хри­ шћан­ске ба­зи­ли­ке, ко­је по сво­јој мо­ ну­мен­тал­но­сти и рас­ко­ши не за­о­ста­ју за нај­леп­шим са­крал­ним спо­ме­ни­ци­ма свог вре­ме­на. Број­ни су под­ни мо­за­и­ ци са ге­о­ме­триј­ским ор­на­мен­ти­ма, са раз­ли­чи­тим сти­ли­зо­ва­ним цве­то­ви­ма, пред­ста­ва­ма пти­ца и жи­во­ти­ња, ве­што уком­по­но­ва­ним у ве­ли­ке по­вр­ши­не, с из­у­зет­ним осе­ћа­јем за ко­ло­рит, све­до­че о из­у­зет­ној умет­нич­кој вред­но­сти ових хра­мо­ва.

У гра­ду-му­зе­ју Охрид је при­род­на и умет­нич­ка ри­зни­ца ме­ђу пла­ни­на­ма. Са­чу­вао је сво­је ста­ро град­ско је­згро, на двој­ном бре­гу, под Са­му­и­ло­вом твр­ђа­вом. На том про­сто­ру, уну­тар сред­њо­ве­ ков­них бе­де­ма, љу­би­те­љи ар­хе­о­ло­ги­је и умет­но­сти про­на­ћи ће ви­ше од оче­ки­ва­ног. У овом гра­ду-му­зе­ју сва­ка цр­ква и цр­ кви­ца, фре­ска и ико­на, ра­ри­тет је од не­про­це­њи­ве вред­но­сти. Одав­де ће­те за­у­век по­не­ти осо­бе­но спо­кој­ство тих уских, стр­ мих ули­чи­ца, ис­пу­ње­них пре­кра­сним зда­њи­ма ста­ре град­ске ар­хи­тек­ту­ре и сред­њо­ве­ков­них хра­мо­ва жи­во­пи­сних фа­са­да, као де­кор уз пла­во Охрид­ско је­зе­ро, јед­но од нај­ста­ри­јих на све­ту и нај­леп­ших у Евро­пи.

SERBIA  special edition  2013

63


Н А

С Т А­Р О М

М Е­С Т У

Кра­јем IX и по­чет­ком X ве­ка Охрид је у европ­ску исто­ри­ју ушао и као цен­ тар сло­вен­ске ду­хов­но­сти, сло­вен­ске пи­сме­но­сти и сло­вен­ске кул­т у­ре, као сре­ди­ште про­све­ти­тељ­ског де­ло­ва­ ња све­тих Кли­мен­та и све­тог На­ у­ма, као пре­сто­ни­ца Са­му­и­ло­вог цар­ста­ва и као ви­ше­ве­ков­но се­ ди­ште ауто­ке­фал­не Охрид­ске ар­хи­е­пи­ско­пи­је. Упра­во та­да на­ста­ју и нај­зна­чај­ни­је са­чу­ва­ не сред­ње­ве­ков­не цр­кве, фре­ ске и чу­ве­не охрид­ске ико­не. На Пла­о­шни­ку, у ста­ром де­лу Охри­да, у жа­ри­шту сло­вен­ске ду­хов­но­сти и кул­т у­ре, 11. ав­гу­ста 2002. све­ ча­но је осве­ћен но­во­и­згра­ђе­ ни Храм све­тих Кли­мен­та и Пан­те­леј­мо­на, по­ста­вљен на те­ме­љи­ма пр­во­бит­ног хра­ ма. По­сле 530 го­ди­на на ово ме­сто су пре­не­те мо­шти све­тог Кли­ мен­та Охрид­ ског, у пр­во­бит­ ну гроб­ни­цу, к��­ју је 916. го­ ди­не, пре сво­је смр­ти, из­гра­дио соп­стве­ним ру­ ка­ма. Ар­х е­о­л о­ш ка ис­пи­ти­ва­ња, ко­ ја је 1955. из­вр­

64

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

У Кор­би­зје­ов­ ом но­те­су Град­ска ар­хи­тек­ту­ра Охри­да за­у­зи­ма по­себ­но ме­сто у кул­тур­ном на­сле­ђу. Ов­де је са­чу­ван, ви­ше не­го у би­ло ком дру­гом ма­ке­дон­ском гра­ду, спе­ци­фи­чан тип ори­јен­тал­них град­ских ку­ћа XIX и XX ве­ка. Сто­га не тре­ба да нас из­не­на­ди чи­ ње­ни­ца што ве­ли­ки фран­цу­ски ар­хи­тек­ та Ле Кор­би­зје, у сво­јим спи­си­ма о град­ ској ар­хи­тек­ту­ри на Бал­ка­ну, по­себ­ну па­жњу по­све­ћу­је ма­ке­дон­ским ку­ћа­ма и њи­хо­вим фа­са­да­ма, чар­да­ци­ма и уну­ тра­шњем из­гле­ду.

шио про­фе­сор Дим­че Ко­цо, до­ве­ла су до но­вих са­зна­ња о Цр­кви све­тог На­у­ ма и Цр­кви све­тих ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла и Га­ври­ла, уда­ље­ним 29 ки­ло­ме­та­ра од Охри­да, у бли­зи­ни ма­ке­дон­ско-ал­бан­ ске гра­ни­це. Пр­во­бит­ну цр­кву је као сво­ју за­ду­жби­ну из­гра­дио све­ти На­ум, са­вре­ме­ник и са­рад­ник све­тог Кли­мен­ та Охрид­ског, уче­ник све­тих Ћи­ри­ла и Ме­то­ди­ја. Све­ти На­ум је 910. го­ди­не и са­хра­њен у тој цр­кви. Ни јед­на ан­то­ло­ги­ја сред­њо­ве­ков­не умет­но­сти да­нас се не мо­же за­ми­сли­ти без охрид­ских фре­са­ка из Цр­кве Све­те Со­фи­је из IX ве­ка или из Цр­кве Пре­ све­те Бо­го­ро­ди­це из XII ве­ка, као ни без ико­на из охрид­ске Га­ле­ри­је ико­на. У то­ ме је из­у­зет­но зна­че­ње Охри­да, те умет­ нич­ке ри­зни­це про­шлих ве­ко­ва. (Ри­сто Ку­зма­но­ски) 


www.hotam.org  hotam@hotam.org ХОТАМ је једино професионално удружење у Македонији које 17 година заступа македонску хотелску и ресторатерску индустрију, поред осталог и кроз лобирање у влади и министарствима за најбоља законодавна решења у овој области привреде. ХОТАМ је члан професионалних удружења у Европи и свету: BAHA (Балкан Савез удружења хотелијера и ресторатера) EMAT (Евро-медитеранска академија туризма), EMRF (Евро-медитеранска Ресторан Федерација), IH & RA (Међународно удружење хотелијера и ресторатера), UNVTO (Светска туристичка организација УН).


www.tonus.co.rs


С В Е Т­К О­В И­Н Е

У ва­три игре и ра­до­сти

У СУ­СРЕТ МЕ­ЂУ­НА­РОД­НОМ КАР­НЕ­ВА­ЛУ У ЛЕ­СКОВ­ЦУ, ОСМОМ ПО РЕ­ДУ

Оби­ље је ле­ско­вач­ких оби­ча­ја у сла­ву жи­во­та, ра­ђа­ња, об­но­ви­тељ­ске сна­ге чо­ве­ка ­ и при­ро­де. У јед­ном го­ди­шњем кру­гу, њи­хов вр­ху­нац сва­ка­ко је Кар­не­вал. ­ Ве­ли­ки, ме­ђу­на­род­ни, ше­сто­днев­ни. Ка­лен­дар се већ зна, упи­ши­те то у сво­је ­ под­сет­ни­ке. И не играј­те се ва­тром, до­ђи­те

Л

е­ско­вач­ки крај је од дав­ни­на рас­ кр­шће пу­те­ва, цен­тар па­на­ђу­ра и дру­же­ња, не­за­бо­рав­них про­во­да и свет­ко­ви­на у сла­ву про­ле­ћа, но­вог ра­ ђа­ња, бу­ја­ња при­ро­де и људ­ске ра­до­сти. Све то је пра­ће­но ри­т у­а­ли­ма, пе­смом и игром. Ниг­де се, као у овом кра­ју, ни­је за­ др­жа­ло то­ли­ко оби­ча­ја у сла­ву бу­ђе­ња жи­во­та. Ко­ле­да­ри су од­го­ни­ли не­ча­сне си­ле и не­во­ље, до­до­ле-кра­љи­це у до­слу­ ху са Све­ви­шњим до­зи­ва­ле су до­бро­бит и бла­го­ста­ње. То се пре­то­чи­ло у на­сле­ђе. По­ред оста­лог, та бо­ја искон­ског пре­ли­ ла се и у тра­ди­ци­ју кар­не­ва­ла. Још три­де­се­тих го­ди­на XX ве­ка Ле­ ско­вац је имао свој Кар­не­вал. Го­ди­не 2006. кар­не­вал је об­но­вљен као пра­те­ћа ма­ни­фе­ста­ци­ја ле­ско­вач­ке „Ро­шти­љи­ја­де“. Го­ди­не 2009. по­ста­је по­ себ­на ин­сти­т у­ци­ја.

Да­нас је Кар­не­вал у Ле­сков­цу је­дан од нај­пре­сти­жни­јих у Ср­би­ји. Ове го­ди­ не ће тра­ја­ти се­дам да­на и об­у ­хва­ти­ће фе­сти­ва­ле ва­тре и во­де, ре­ви­ју улич­них за­ба­вља­ча, ре­ви­ју жон­гле­ра на точ­ко­ви­ ма, деч­ји кар­не­вал, кар­не­вал тре­ћег до­ ба, кар­не­вал жи­во­ти­ња, еко кар­не­вал, кар­не­вал body и fa­ce pa­in­tin­g-a... Глав­на кар­не­вал­ска по­вор­ка са пре­ ко хи­ља­ду уче­сни­ка, ве­ли­ки ва­тро­мет и кар­не­вал­ски бал за­слу­жи­ће па­жњу пре­ ко 50.000 по­сма­тра­ча, ко­ли­ко их се оче­ ку­је дуж про­ме­на­де. То је до­га­ђај ко­ји ни­ка­ко не би тре­ба­ ло да про­пу­сти­те. До­ђи­те јед­ном, по­сле ће вам се ка­за­ ти са­мо. Да би­сте на вре­ме пла­ни­ра­ли, пре­до­ ча­ва­мо вам већ сад де­та­љан ка­лен­дар де­ша­ва­ња на Кар­не­ва­лу. Окре­ни­те стра­ну. SERBIA  special edition  2013

67


­НИ Д О А­Р ­ Н АЦ У ­ В Ђ ­ О Е 8. М Л ЛЕ­СК ­ВА Е Н ­ 13. ­ног Р 0 2 А л К д у , 8. ј ­на­ро

­љак 8. ме­ђу ­ше­ње е д ­ е ­ е про­гла ­ства По­н а­рањ в в • От ев­ ал­ а и г кра­ље кар­н в­ ал­ско ­ма ­ва­ла е е и н ­ н ­ ћ ­ р кар у бу­ри е­зе Ка а ­ц • Тр­к ор прин ­б • Из 013. во­ди 2 л 9. ју а­ра на , к а г ­р Уто ­не­вал и р • Ка 013. body 2 л у 10. ј л fa­ce & , а д ­ Сре ар­не­ва r­sa, к i . p 3 a  и • ­tin­g oo pa­in ­вал tat­t ­зу­ра ри р­не • Ка ­не­вал ф ­вал Кар о кар­не ек • 3.


013. 2 л у 11. ј ћ­них , к а р­т ку Че ­тв р­не­вал л а ен­ба к с ­ • 4. к и­ма­ца а м љу­б ­ки деч­ји и • Ве­л 013. ­ра 2 л а­ча . ју ­тај­ме љ 2 в ­ 1 а , а­б лд ак Пе ­т ­не­вал о ич­них з по­вор­ка л р • Ка ти­вал у е­вал­ска ­ба о ­с ­н • Фе ч­ја кар ре­ћег д т е • 5. д р­не­вал ва­тре а • 4. к е­сти­вал 13. • 4. ф 0 2 л 3. ју е­сни­ке 1 , а ч о­т Су­б ­јем за у

и • Пр е­ва­ла ­на кар­н у­на­род о­вор­ка т е е­ђ ап • 8. м е­вал­ск ва­тро­м кар­н е­вал­ски бал и р­н • Ка ­не­вал­ск р • Ка

а ов­ц к с ­ бб Ле и­ја ов трг ц ц ­ а и­к и­з ­ва ­га­н Ма­са­р Лес­ ко 60 р о 3 00 ч­ка 160 16 233 61 ­сти и 1 ­ р 33 8 Ту . +3 1 16 23 com л е т . 38 ­ ac .rs с. + l­le­skov к rg а ol.o ./ф ­va тел .kar­ne www.t o.com w aho ww c@y a v ­ ­sko to­le   : l i ema


П Р И­М Е­Р И

ДР ДЕ­ЈАН СТА­НО­ЈЕ­ВИЋ, ДИ­РЕК­ТОР СПЕ­ЦИ­ЈАЛ­НЕ БОЛ­НИ­ЦЕ „МЕР­КУР“

Уме­ће тра­ја­ња

на вр­ху

Пи­ше: Ја­го­да Плав­шић

70

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


„У сва­ком по­слу, оно­ли­ко ко­ли­ко уло­жи­те, то­ли­ко мо­же­те и да оче­ку­је­те. А ми смо уло­жи­ли мно­го и на­ста­вља­мо тим пу­тем, ко­ји ‘Мер­кур’, из­ве­сно је, во­ди на ме­сто ва­жног цен­тра на свет­ској ма­пи ме­ди­цин­ског ту­ри­зма. Ова­кав ‘Мер­кур’ је успех јед­ног ве­ли­ког ти­ма љу­ди, ко­ји спа­ја ис­ку­ство и мла­дост, не­гу­ју­ћи по­што­ва­ње и го­то­во по­ро­дич­ну ат­мос­фе­ру“

С

пе­ци­јал­на бол­ни­ца „Мер­кур“, го­ ди­на­ма ли­дер здрав­стве­ног ту­ ри­зма Ср­би­је и бренд Вр­њач­ке Ба­ње, на­ви­кла нас је да је увек на тро­ ну и ко­рак ис­пред дру­гих по но­ви­на­ма у ле­че­њу, али и по ква­ли­те­т у од­мо­ра и ужи­ва­ња. О ре­зул­та­ти­ма у ми­ну­лој го­ ди­ни и пла­но­ви­ма да „Мер­кур“ оста­не на вр­ху за На­ци­о­нал­ну ре­ви­ју го­во­ри др Де­јан Ста­но­је­вић, струч­њак ко­ји ову ку­ ћу во­ди ду­же од де­це­ни­ју. Го­ди­на за на­ма? Иако је би­ла из­бор­на и те­шка у Ср­ би­ји, за „Мер­кур“ је и она би­ла успе­шна. За­бе­ле­жен је раст у про­да­ји на ко­мер­ ци­јал­ном тр­жи­шту од 14,42 од­сто у од­но­с у на 2011. Оства­ри­ли смо по­зи­ ти­ван фи­нан­сиј­ски ре­зул­тат, отво­ри­ли Бал­нео-цен­тар, за­вр­ши­ли ре­но­ви­ра­ње јед­ног де­ла ка­па­ци­те­та, на­ба­ви­ли но­ву опре­му. Го­ди­ну је обе­ле­жи­ло и до­би­ја­ ње но­ве ин­ди­ка­ци­је – фи­зи­кал­не ре­ха­ би­ли­та­ци­је.

На­кон ре­и­збо­ра остао сам на че­лу ове уста­но­ве, што ми омо­гу­ћа­ва да на­ ста­вим у истом сме­ру ко­ји „Мер­кур“, са­ да је већ из­ве­сно, во­ди на по­зи­ци­ју ре­ ги­о­нал­ног и европ­ског цен­тра на ма­пи свет­ског ме­ди­цин­ског ту­ри­зма. Ка­ко ће­те оста­ти на овом тро­ну, по­с то­ ји ли ре­цепт за успех? Сва­ки успех мо­ти­ви­ше цео ко­лек­тив и оба­ве­зу­је да се на­ста­ви с још ве­ћим ен­т у­зи­ја­змом. Успех „Мер­ку­ра“ је успех јед­ног ве­ли­ког ти­ма ко­ји кон­стант­но ра­ди на по­ди­за­њу ква­ли­те­та услу­га. У Фо­то­гра­фи­је:­ фа­зи раз­во­ја је сер­ти­фи­ко­ва­ње здрав­ стве­них услу­га, у пре­го­во­ри­ма смо са Ар­хи­ва „Мер­ку­ра“ свет­ским асо­ци­ ја­ци­ја­ма за сер­ ти­фи­ко­ва­ње, а кла­стер уве­ли­ко већ раз­ви­ја свој пут. Ства­ра­мо но­ве про­гра­ме, ула­же­мо у но­ве

SERBIA  special edition  2013

71


П Р И­М Е­Р И про­јек­те. Зна­њем и ис­ку­ством од­го­ва­ра­ мо свим про­фе­си­о­нал­ним иза­зо­ви­ма. Чо­век мо­ра да има ци­ље­ве ко­ји су до­вољ­но ви­со­ки да мо­ти­ви­шу, али не и пре­ви­со­ки, да га не би по­ра­зи­ли. Од­у­век сам ви­део „Мер­кур“ као ли­де­ра у здрав­ стве­ном ту­ри­зму и го­ди­на­ма смо за­јед­но сви на то­ме ра­ди­ли. Тај­на успе­ха је спој ис­ку­ства и мла­до­сти, као и го­то­во по­ро­ дич­на ат­мос­фе­ра. Већ са­да има­мо ди­ван мла­ди тим ко­ји сво­јим иде­ја­ма, по­у­чен ис­ку­ством ста­ри­јих ко­ле­га, сва­ко­днев­но сли­ку „Мер­ку­ра“ чи­ни још убе­дљи­ви­јом. То је сва­ка­ко ре­цепт за успех. Ми­слим да су успе­шни они ко­ји сво­ју ка­ри­је­ ру гра­де ис­кљу­чи­во ре­зул­та­ти­ма, фер и ко­рект­ним од­но­си­ма са љу­ди­ма и ко­ле­ га­ма, они ко­ји има­ју раз­ви­је­не сна­жне мо­рал­не прин­ци­пе и ра­де по пра­ви­ли­ма стру­ке и про­фе­си­је. По­слов­ни ре­но­ме се гра­ди ду­го, а ве­о­ма ла­ко и бр­зо мо­же да бу­де уни­штен.

про­те­клој го­ди­ни до­ста смо ула­га­ли у про­мо­ци­ју на ино­стра­ном тр­жи­шту. Уче­ство­ва­ли смо на ме­ђу­на­род­ном сај­ мо­ви­ма ту­ри­зма у Мо­скви, Изра­е­лу, Тур­ској, на ме­ђу­на­род­ном „Бал­кан спа са­ми­т у“, про­мо­ви­са­ли „Мер­кур“ у САД. Све то до­при­не­ло је да се број ино­стра­ них го­сти­ју по­ве­ћа за 15 од­сто. Пр­ви пут смо има­ли го­сте из Фран­цу­ске и Нор­ве­ шке, а би­ли су ту и на­ши стал­ни го­сти са Ки­пра и из Ру­си­је. До­бру стра­те­ги­ју не тре­ба ме­ња­ти, па смо и ми, во­ђе­ни до­брим ре­зул­та­ти­ма из прет­ход­не го­ди­не, на­ста­ви­ли у истом сме­ру. У ци­љу по­јед­но­ста­вље­ња по­ну­де, флек­си­бил­но­сти и лак­шег пред­ста­вља­ ња мно­штва са­др­жа­ја, осми­шље­ни су ме­ди­цин­ски, wel­lness и кла­си­чан пан­си­ он. Го­сти­ма је пру­же­на мо­гућ­ност да у скла­ду са сво­јим по­тре­ба­ма кре­и­ра­ју па­ кет и та­ко на­до­гра­де већ по­сто­је­ће пан­ си­о­не по се­зон­ски де­фи­ни­са­ним це­на­ма.

А ово­го­ди­шњи пла­но­ви, но­ви­не? С об­зи­ром да су од­лу­ком Ре­пу­блич­ког фон­да здрав­стве­ног оси­гу­ра­ња по­о­штре­ ни кри­те­ри­ју­ми и сма­ње­на ду­жи­на бо­ рав­ка обо­ле­лих од ди­ја­бе­те­са, стра­те­ги­ја је да у овој го­ди­ни „Мер­кур“ вра­ти­мо на ме­сто На­ци­о­нал­ног еду­ка­тив­ног цен­тра за обо­ле­ле од ди­ја­бе­те­са, ко­је му при­па­да. Ка­да го­во­ри­мо о ко­мер­ци­јал­ном тр­ жи­шту, пла­ни­ра­но је да се по­ве­ћа број го­сти­ју за 20 од­сто, са ве­ли­ким ак­цен­том на го­сте са ино­стра­ног тр­жи­шта.

Ка­ко ви­ди­те бу­дућ­ност ва­ше уста­но­ве, али и чи­та­вог бањ­ског и ме­ди­цин­ског ту­ри­зма? Ле­ко­ви­те ми­не­рал­не во­де су при­род­ ни по­тен­ци­јал ко­ји ба­ња­ма да­је пред­ ност у од­но­с у на дру­ге де­сти­на­ци­је. Али, при­род­ни дар је са­мо по­ла­зна пред­ност у ко­ју мо­ра да се ула­же. У Ба­њи се из­гра­ ђе­ни мно­ги мо­дер­ни објек­ти, у пла­ну је до­ла­зак „МК гру­пе“ као но­вог вла­сни­ка ве­ћи­не бањ­ских хо­те­ла. Отва­ра­ју се но­ ве мо­гућ­но­сти за са­рад­њу. Они сва­ка­ко ни­с у на­ша кон­ку­рен­ци­ја, већ шан­са да и њи­хо­вим го­сти­ма по­ну­ди­мо ко­ри­шће­ње ме­ди­цин­ских услу­га.

ДО­БРО ОД­МЕ­РЕ­НА ВИ­СИ­НА Да ли и ка­ко осва­ја­те то ино­стра­но тр­ жи­ште? У сва­ком по­слу, оно­ли­ко ко­ли­ко уло­ жи­те, то­ли­ко мо­же­те и да оче­ку­је­те. У

Па­со­ши за ло­јал­ност Го­то­во да ов­де не­ма на­гра­де ко­ју „Мер­кур“ и Ви ни­сте до­ би­ли у сво­јој обла­сти. О ка­квом при­зна­њу још са­ња­те? Тра­ди­ци­ја осва­ја­ња на­гра­да је на­ста­вље­на и у 2012. То, сва­ка­ко, мо­ти­ви­ше и оба­ве­зу­је. Ме­ни лич­но сва­ка на­гра­да је до­дат­ни под­сти­цај и знак да смо на до­бром пу­ту. Ако не­ку баш тре­ба да из­дво­јим као по­себ­но дра­гу, то је сва­ка­ко она ко­ју су нам на Сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду до­де­ли­ли сту­ден­ти Фа­кул­те­та за ту­ри­зам. А зна­чи­ло би нам пу­но осва­ја­ње На­ ци­о­нал­не на­гра­де за дру­штве­но од­го­вор­но по­сло­ва­ње. Ме­ ђу­тим, не­сум­њи­во нај­ве­ћа на­гра­да и нај­бо­ља пре­по­ру­ка су за­до­вољ­ни го­сти, ко­ји се стал­но вра­ћа­ју. Њи­хо­ву ло­јал­ност на­гра­ђу­је­мо „Мер­ку­ро­вим“ па­со­ши­ма.

72

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

Има­те ви­ше­го­ди­шње од­лич­не ре­зул­та­ те. Да ли Вас и ко­ли­ко др­жа­ва чу­је, слу­ ша и по­др­жа­ва? „Мер­кур“ је др­жав­на уста­но­ва и уза­ јам­на са­рад­ња са др­жа­вом је ве­о­ма ва­ жна. Да би на­ша уста­но­ва у пот­пу­но­сти за­у­зе­ла ме­сто ко­је јој при­па­да, ука­за­ли смо над­ле­жним ин­сти­т у­ци­ја­ма на ре­зул­ та­те ра­да На­ци­о­нал­ног еду­ка­тив­ног цен­ тра. Оче­ку­је­мо у овој го­ди­ни њи­хо­ву пу­ ну по­др­шку. Са­рад­ња свих уста­но­ва ко­је су у здрав­стве­ном си­сте­му је нео­п­ход­ на. Ми го­ди­на­ма ор­га­ни­зу­је­мо кон­грес Ко­мо­ре здрав­стве­них уста­но­ва Ср­би­је, сим­по­зи­ју­ме и еду­ка­ци­је. Та­ко до­при­но­ си­мо по­ди­за­њу здрав­стве­них уста­но­ва на ви­ши ни­во, што је сва­ка­ко при­мер до­ бре са­рад­ње из­ме­ђу нас и др­жа­ве. 


З Д Р А­В Љ Е

На енер­гет­ском

ПР­О­ЛОМ БА­ЊА, ПОД­НО РА­ДАН ПЛА­НИ­НЕ, ЈЕД­НА ОД НАЈ­ЦЕ­ЊЕ­НИ­ЈИХ У СР­БИ­ЈИ

ме­ри­ди­ја­ну

Пи­ше: Пе­тар Ми­ла­то­вић

За­што је је­дан бан­га­ви коњ из­не­на­да кре­нуо у га­лоп ­ обли­жњом шу­мом? И шта су ра­ди­ли „бо­ла­ни Дој­чи­ни“ ­ на ћи­лим­че­ти­ма по­крај из­во­ра то­пле во­де? И ка­ко је, ­ по­сле све­га то­га, на­ста­ла нај­мо­дер­ни­ја оаза здра­вља у овом де­лу Ср­би­је, ка­дра да по­мог­не и те­лу и ду­ши...? И да ли је ­ „зма­је­ва бра­зда“ при­род­ни фе­но­мен, на­уч­но об­ја­шњив, или чи­ње­ни­ца не­ког друк­чи­јег ре­да?

74

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


К

а­ко је ово ме­сто, на пр­ви по­глед, да­нас да­ле­ко од са­мог се­бе из вре­ ме­на кад су но­ви­не пр­ви пут одав­ де из­ве­шта­ва­ле. Би­ла је то По­ли­ти­ка из че­тр­де­се­тих го­ди­на ве­ка за на­ма. А у њој ре­пор­та­жа о ле­ко­ви­то­сти ов­да­шњих из­ во­ра и све­до­че­ње да се код то­плих во­да чуд­но опо­рог ми­ри­са на­ла­зи са­мо јед­на шу­па. Ве­ћи­на оних ко­ји су тра­жи­ли ле­ка сво­јим бољ­ка­ма сме­шта­ла се на окол­ним ли­ва­да­ма, са све ћи­лим­чи­ћи­ма и пр­о­ви­јан­том. Но­ви­нар, по за­ни­ма­њу и све­док, на­пи­ сао је и ово: „Је­дан чо­век ба­цио је у ње­ну во­ду ди­нар, а он се рас­то­пио! Дру­го­га су до­не­ли бо­ле­сног, а он се вра­тио здрав, пе­ ши­це. Оздра­ви­ла је и же­на ко­ја је хте­ла да осле­пи...“ Да­ље је пи­сао, по­зи­ва­ју­ћи се на ло­кал­но пре­да­ње, да је ба­њу код се­ла Пр­ о­лом от­крио је­дан бан­га­ви коњ ко­га је се­ љак оста­вио у обли­жњој Ра­дан пла­ни­ни да умре, а по­сле ни­је мо­гао да га ухва­ти кад је чуо ка­ко ју­ри пла­ни­ном. А да­нас? Да­нас на ме­сту оне дав­не шу­ пе, или ту не­где, бли­ста хо­тел „Ра­дан“, вр­ хун­ска спе­ци­јал­на бол­ни­ца за ле­че­ње бу­ бре­жних, же­лу­дач­них и ко­жних бо­ле­сти из­вор­ном тер­мал­ном во­дом. И сад се том ле­ко­ви­том во­дом, као не­гда, не по­си­паш не­ка­квим из­лу­па­ним чан­че­том ни­ти је, уста­ја­лу, пи­јеш из пле­те­них ба­ло­на, не­ го одеш у не­ки од бр­ој­них ба­зе­на с том

Под вул­кан­ским ка­ме­њем Ов­да­шњи вел­нес цен­тар раз­ли­ку­је се од слич­них по то­ме што ко­ри­сти бла­го­твор­на свој­ства во­де, у ком­би­на­ци­ји са са­вре­ме­ним трет­ма­ни­ма, на пот­пу­но при­ро­дан на­чин. Го­сти ов­де мо­гу да ко­ри­сте са­у­ну, whir­po­ol за 12 осо­ба, ђа­ку­зи ка­ ду, те­пи­да­ри­јум, ма­са­же есен­ци­јал­ним уљи­ма, то­плим вул­ кан­ским ка­ме­њем или то­плом чо­ко­ла­дом.

истом во­дом ко­ју мо­жеш да пи­јеш и из сла­ви­не у со­би и, чак, да се њом ту­ши­раш. ЕНЕР­ГИ­ЈА И ОД­О­ЗДО И ОД­О­ЗГО На 600 ме­та­ра над­мор­ске ви­си­не, ушу­ шка­на пла­ни­на­ма Ра­дан, Со­ко­ло­ви­ца и Ме­ан­ским ви­со­ви­ма (од 1.000 до 1.400 ме­та­ра из­над по­вр­ши­не мо­ра), де­се­так ки­ло­ме­та­ра по­сле скре­та­ња код ме­ста Ру­да­ре на ма­ги­страл­ном пу­т у Ниш-При­ шти­на, Пр­о­лом Ба­ња је већ го­ди­на­ма пра­ви ме­лем за све ко­је му­че бо­ле­сти бу­ бре­га и мо­краћ­них ка­на­ла, орга­на за ва­ ре­ње, ко­жна обо­ље­ња (псо­ри­ја­за, из­над све­га), не­во­ље пе­ри­фер­них крв­них су­до­ ва и та­ко­зва­ног ван­зглоб­ног ре­у­ма­ти­зма. Ов­де су, по све­му, ва­жне две ства­ри. Пр­во, ов­да­шње во­де „при­па­да­ју рет­ким во­да­ма ви­со­ких бал­не­о­ло­шких вред­но­ сти, а то су ал­ка­ли­тет, при­с у­ство озо­на и си­ли­ци­јум­ске ки­се­ли­не, као и ма­ло уче­ шће флу­о­ра, што омо­гу­ћа­ва да мо­же да се

SERBIA  special edition  2013

Фо­то­гра­фи­је: Дра­ган Бо­снић­ и Архи­ва­ „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“

75


З Д Р А­В Љ Е

По­пуст по­се­ти­о­ци­ма Сај­ма ту­ри­зма На ово­го­ди­шњем Сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ ду, на штан­ду Пр­о­лом Ба­ње по­се­ти­о­ци ће до­би­ја­ти ва­у­че­ре за са­јам­ски ван­се­зон­ски по­пуст од 15 од­сто.

пи­је у нео­гра­ни­че­ним ко­ли­чи­на­ма“. Дру­го је при­род­ни фе­но­мен (ро­ман­ти­ча­ри би то сва­ка­ко при­пи­са­ли би­ћи­ма из бај­ки), та­ ко­зва­не зма­је­ве бра­зде, по­ја­ва при­с ут­на на тек три­де­се­так ме­ста на све­т у и два на Бал­ка­ну. На­и­ме, пла­ни­на Ра­дан се на­ла­зи на рас­кр­шћу та­ко­зва­них зма­је­вих бра­зда ко­је пред­ста­вља­ју „енер­гет­ске ме­ри­ди­ја­не и пре­но­се по­зи­тив­ну енер­ги­ју Зе­мље“. Ва­жан је и ути­цај ле­ко­ви­тог бла­та. Зе­ мљи­ште у око­ли­ни ов­да­шњих при­род­них ле­ко­ви­тих из­во­ра сто­ле­ћи­ма се на­та­па­ ло во­дом, ства­ра­ју­ћи бла­то ко­јим су (пр­ во ме­шта­ни, па он­да и све че­шћи го­сти), ма­за­њем, ле­чи­ли ко­жне и дру­ге бо­ле­сти. И то је да­нас ку­ди­ка­мо дру­га­чи­је: сад се то ле­ко­ви­то бла­то до­би­ја ме­ша­њем тер­ мал­не во­де и зе­мље из око­ли­не из­во­ра Пу­пав­ци и ко­ри­сти се у нај­са­вре­ме­ни­јим блат­ним ка­да­ма и у ви­ду обло­га. А све то у те­ра­пиј­ском бло­ку ко­ји, у окви­ру Спе­ ци­јал­не бол­ни­це, чи­ни шест функ­ци­о­ нал­но по­ве­за­них оде­ље­ња. ЊЕ­ГО­ВО ВИ­СО­ЧАН­С ТВО ГОСТ Сре­ди­ште зби­ва­ња у Пр­о­лом Ба­њи сва­ка­ко је са­вре­ме­но опре­мље­ни хо­тел „Ра­дан“, у окви­ру ко­га је – да го­сти­ма бу­де лак­ше – и ме­ди­цин­ски блок, па сви све мо­ гу да оба­ве и у ба­де-ман­ти­лу ко­ји сва­ко­га

Ми­шље­ње струч­ња­ка Ко­ли­ки је углед Пр­ол ­ ом Ба­ње у струч­ној јав­но­сти Ср­би­је мо­ жда по­нај­бо­ље све­до­чи по­да­так да се већ два­на­е­сту го­ди­ну за­ре­дом упра­во ов­де одр­жа­ва­ју се­ми­на­ри и пре­зен­та­ци­ја ра­до­ва чла­но­ва Дер­ма­то­ло­шке сек­ци­је Срп­ског ле­кар­ског дру­штва. Пр­оф. др Со­ња Ве­сић, пред­сед­ни­ца Сек­ци­је, не скри­ва за­до­вољ­ство ре­зул­та­ти­ма ко­је по­ка­зу­ју па­ци­јен­ти обо­ле­ли од псо­ри­ја­зе а ле­че­ни ов­де. Сла­же се и пр­оф. др Мир­ја­на Па­ра­ви­на, до­да­ју­ћи да, за­ви­сно од осо­ба и сте­пе­на обо­ље­ња, не­ки обо­ле­ли по­ка­зу­ју и до 80 од­сто по­бољ­ша­ња у од­но­су на вре­ме пре те­ра­пи­је ов­де.

76

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

че­ка у ње­го­вој со­би. А у со­би (сва­ка опре­ мље­на те­ле­ви­зо­ром, фри­жи­де­ром, фе­ном и ин­тер­нет ве­зом), ко­ју год сла­ви­ну да до­ дир­неш, те­че „пр­о­лом во­да“. Уз то, сва­ки гост, по же­љи, мо­же и до те­ре­та­не, са­ле за ма­ле спор­то­ве или та­мо где ца­ру­ју би­ли­ јар­ске ку­гле или лоп­ти­це за сто­ни те­нис. Ту је и ве­ли­ки (за­тво­ре­ни и об­но­вље­ни) ба­зен с тер­мал­ном во­дом, али – од кра­ја апри­ла до сре­ди­не ок­то­бра – и два ба­зе­на на отво­ре­ном, из­гра­ђе­на пр­о­шле го­ди­не. Шта тек ре­ћи за мо­дер­ни вел­нес цен­тар ко­ји ну­ди све, од де­ток­си­ка­ци­је орга­ни­зма до сва­ко­ја­ких пр­о­гра­ма за ле­по­т у те­ла? А за дру­га ис­це­ље­ња, што да не, до­ вољ­но је да се из хо­те­ла пру­жи ко­рак. За­ ви­сно од по­тре­бе али и зна­ти­же­ље, мо­же се и та­ко­зва­ним ста­за­ма здра­вља уз ре­ чи­цу Пр­о­лом, па на па­стрм­ку или дру­ге ђа­ко­ни­је у Ет­но-крч­ми. По­што­ва­о­ци на­ ше исто­ри­је од­ше­та­ће око 2,5 ки­ло­ме­та­ра до цр­кве-брв­на­ре Ла­за­ри­це у ко­јој се, по ле­ген­ди, при­че­стио део вој­ске кне­за Ла­ за­ра хи­та­ју­ћи у Ко­сов­ску бит­ку. У пор­ти цр­кве ра­сте, и да­нас, шест уви­је­них ста­ ба­ла шљи­ви­ног др­ве­та, још јед­но од при­ род­них чу­де­са овог кра­ја. Они од­ва­жни­ји, глад­ни при­ро­де и све­га оног што она не­ ште­ди­ми­це пру­жа, за­пу­ти­ће се у Ме­се­чев пеј­заж Ђа­во­ље ва­ро­ши: пе­ши­це ва­ља са­ вла­да­ти де­се­так ки­ло­ме­та­ра, али се мо­же и ауто­бу­сом, у орга­ни­за­ци­ји са­ме Ба­ње. Ту су још и Со­ко­лов вис и Гај­тан­ска вра­та. Због свих ових са­др­жа­ја, не та­ко че­ стих у мно­штву на­ших ле­пих ба­ња, у Пр­о­лом Ба­њи се уве­ли­ко бри­шу раз­ли­ке из­ме­ђу здрав­стве­ног и та­ко­зва­ног ре­кре­ а­тив­ног ту­ри­зма. Већ не­ко­ли­ко го­ди­на по­сто­је по­себ­ни па­кет-аран­жма­ни на­ме­ ње­ни сви­ма ко­ји би да за крат­ко вре­ме, углав­ном ви­кен­дом, из­бри­шу на­го­ми­ла­ не стре­со­ве сва­ко­днев­ног жи­во­та и при­у­ ште се­би да од­мо­ре и те­ло и ду­шу. Ва­жно је на­по­ме­ну­ти и да су ов­де из­бри­са­не гра­ни­це се­зо­не. У Пр­о­лом Ба­њи свих 365 да­на у го­ди­ни су се­зон­ски, за­хва­љу­ју­ћи и мно­штву по­пу­ста ко­ји се, у ра­зним пе­ри­ о­ди­ма, ну­де го­сти­ма. 


С Т У Д И Ј Е

78

/

S T U D I E S

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕТ „СИН­ГИ­ДУ­НУМ“ И ОБРА­ЗО­ВА­ЊЕ ПРА­ВИХ СТРУЧ­ЊА­КА ЗА ОВО­ВРЕ­МЕ­НЕ ИЗА­ЗО­ВЕ

Ства­ра­ње вр­хун­ских

про­фе­си­о­на­ла­ца Од 25. фе­бру­а­ра по­чи­ње да ра­ди још јед­на згра­да овог уни­вер­зи­те­та, но­ва, су­пер­мо­дер­на, ­ на пре­ко 5.000 ква­драт­них ме­та­ра, при­мер при­ме­не нај­ви­ших стан­дар­да у про­јек­то­ва­њу, ­ из­бо­ру ма­те­ри­ја­ла и град­њи. Угра­ђе­на је и нај­са­вре­ме­ни­ја елек­тро­ни­ка и софт­вер. ­ Усло­ви у ко­ји­ма ће ра­ди­ти 2.800 сту­де­на­та у но­вом зда­њу на­про­сто су пр­во­к ла­сни Текст и фо­то­гра­фи­је: Ро­за­на Са­здић

О

не ко­ји су од­лу­чи­ли да сту­ди­ра­ ју на „Син­ги­ду­ну­му“ опре­де­ли­ло је то што се на овом уни­вер­зи­те­ ту при­ме­њу­ју са­вре­ме­не ме­то­де уче­ња и сти­че обра­зо­ва­ње у скла­ду са свет­ским стан­дар­ди­ма. По­ред вр­хун­ских зна­ња из обла­сти стру­ке, оба­вља­ња струч­не прак­ се у ре­но­ми­ра­ним пред­у­зе­ћи­ма и ин­сти­ ту­ци­ја­ма, сту­ден­ти­ма су на рас­по­ла­га­њу број­ни про­гра­ми ко­ји омо­гу­ћа­ва­ју сти­ ца­ње прак­тич­них зна­ња и ве­шти­на. Од ква­ли­те­та за­по­сле­них за­ви­си успех и раст сва­ке ор­га­ни­за­ци­је, а ди­на­ мич­ност свет­ске еко­но­ми­је и бр­зе про­ ме­не по­слов­ног окру­же­ња зах­те­ва­ју ка­ дро­ве ко­ји су до­бро об­у­че­ни и спо­соб­ни да се при­ла­го­ђа­ва­ју но­во­на­ста­лим си­ ту­ац ­ и­ја­ма. „Син­ги­ду­нум“ по­ма­же сту­ ден­ти­ма да то­ком сту­ди­ја на­у­че да пре­ по­зна­ју и раз­ви­ју сво­је спо­соб­но­сти, ства­ра­ју­ћи та­ко струч­ња­ке за по­је­ди­не обла­сти ко­ји уме­ју да про­на­ђу по­слов­на ре­ше­ња и до­при­не­с у раз­во­ју при­вре­де и мо­дер­ни­за­ци­ји зе­мље. УЧЕ­ЊЕ УСМЕ­РЕ­НО КА СТУ­ДЕН­ТУ Ди­пло­ми­ра­ни сту­ден­ти „Син­ги­ду­ну­ ма“ има­ју пу­но мо­гућ­но­сти за за­по­шља­ ва­ње јер их пре­по­ру­чу­је сте­че­ни ни­во зна­ња ко­је је упо­тре­бљи­во у прак­си. Обра­зо­ва­ни су ме­то­да­ма и на­уч­ним тех­ ни­ка­ма ко­је при­ме­њу­ју раз­ви­је­ни уни­ вер­зи­тет­ски цен­три европ­ских зе­ма­ља. На­став­ни про­цес ка­рак­те­ри­ше из­во­ђе­ ње на­ста­ве у оп­ти­мал­ним гру­па­ма, ин­

ди­ви­ду­ал­ни и мен­тор­ски рад, ква­ли­тет  Све­ча­на­ пре­да­ва­ња и струч­ност про­фе­со­ра, ко­ји до­де­ла ди­пло­ма, су у стал­ној ко­му­ни­ка­ци­ји са сту­ден­ти­ де­цем­бар 2012. ма и де­лу­ју под­сти­цај­но на њи­хов рад и усва­ја­ње по­слов­них ве­шти­на. Сту­дент је у цен­тру па­жње. Ино­ва­тив­на ме­то­да под­у­ча­ва­ња – сту­дент у цен­тру уче­ња, ко­ја се при­ме­ њу­је на „Син­ги­ду­ну­му“ по­ред кла­сич­ ног уче­ња, под­ра­зу­ме­ва кон­цепт на­ста­ве ко­ји је ви­ше­стру­ко зна­ча­јан за сту­ден­те и тре­ба да их при­пре­ми за бу­ду­ћи по­ сао. Уче­ње је усме­ре­но ка сту­ден­т у. То, из­ме­ђу оста­лог, под­ра­зу­ме­ва да тре­ба да схва­те за­што уче, да њи­хо­ва ка­ри­је­ра мо­же ићи раз­ли­чи­тим прав­ци­ма и слич­ но, од­но­сно да кроз сми­са­о­но уче­ње и раз­у­ме­ва­ње усва­ја­ју зна­ња и по­ве­зу­ју их са прак­сом. Та­ко­ђе, они су ак­тив­ни уче­ сни­ци еду­ка­ци­о­ног про­це­са и у скла­ду с тим ува­жа­ва­ју се њи­хо­ва ми­шље­ња. Ме­то­де пре­да­ва­ња ко­је се ко­ри­сте при­ ли­ком из­во­ђе­ња на­ста­ве у ци­љу под­сти­ ца­ња и мо­ти­ва­ци­је сту­де­на­та по­ма­жу им да раз­ви­ју ефи­ка­сне об­ли­ке уче­ња и упра­вља­ју соп­стве­ним про­це­сом уче­ња. Не по­сто­ји, да­кле, уни­вер­зал­но ре­ше­ ње за све – сту­ден­ти се раз­ли­ку­ју, има­ју раз­ли­чи­те сти­ло­ве уче­ња, ин­те­ре­со­ва­ња, ис­ку­ства, по­ре­кло, итд. Од осни­ва­ња, ми­си­ја „Син­ги­ду­ну­ма“ је пре­но­ше­ње са­вре­ме­них зна­ња, а то­ ком че­тр­на­ест го­ди­на ра­да, сход­но зах­ те­ви­ма при­вре­де за но­вим ка­дро­ви­ма, Бе­о­град, Да­ни­је­ло­ва 32 по­ве­ћа­вао се број сту­диј­ских про­гра­ма 011 3099 230 3094 094 ко­ји су шко­ло­ва­ли струч­ња­ке по­треб­не www.sin­gi­du­num.ac.rs SERBIA  special edition  2013

79


С Т У Д И Ј Е тр­жи­шту. Уни­вер­зи­тет је раз­ви­јао са­ рад­њу са при­вре­дом и ви­со­ко­школ­ским уста­но­ва­ма у зе­мљи и ино­стран­ству стал­но уна­пре­ђу­ју­ћи сво­ју про­грам­ску кон­цеп­ци­ју. Исто­вре­ме­но, ра­сло је ин­те­ ре­со­ва­ње за упис. Да­нас, ин­те­гри­са­ни део Уни­вер­зи­ те­та чи­не че­ти­ри фа­кул­те­та (По­слов­ ни фа­кул­тет, Фа­кул­тет за ту­ри­стич­ки и хо­те­ли­јер­ски ме­наџ­мент, Фа­кул­тет за ин­фор­ма­ти­ку и ра­чу­нар­ство, Фа­кул­тет за ме­наџ­мент), Де­парт­ман за по­сле­ди­ плом­ске сту­ди­је и ме­ђу­на­род­ну са­рад­ њу, Де­парт­ман за стра­не сту­ди­је и Ин­ сти­т ут за на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ки рад, а у са­ста­ву „Син­ги­ду­ну­ма“ су и са­мо­стал­ни фа­кул­те­ти: По­слов­ни фа­кул­те­т у Ва­ље­ ву, Фа­кул­тет за еко­но­ми­ју, фи­нан­си­је и ад­ми­ни­стра­ци­ју, Фа­кул­тет за ме­ди­је и ко­му­ни­ка­ци­ју, Фа­кул­тет за при­ме­ње­ну еко­ло­ги­ју и Фа­кул­тет за европ­ске прав­ но-по­ли­тич­ке сту­ди­је. Хи­ља­де ди­пло­ма­ца, сто­ти­не ма­сте­ ра и док­то­ра на­у­ка и њи­хо­ве успе­шне ка­ри­је­ре, до­вољ­но све­до­че о ква­ли­те­т у сту­ди­ра­ња и усло­ви­ма ра­да на „Син­ги­ ду­ну­му“. НО­ВА ЗГРА­ДА УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕ­ТА – Ин­ве­сти­ци­ја у зна­ње је нај­бо­ља ин­ве­сти­ци­ја. За бу­ду­ће ге­не­ра­ци­је из­ гра­ђе­на је но­ва згра­да. Да­кле, осим до­ бро по­зна­те ло­ка­ци­је на Ду­ша­нов­цу, у Да­ни­је­ло­вој 32, и згра­де на Зве­зда­ри, још јед­но од­ре­ди­ште за сту­ден­те би­ће на­ша згра­да у Ку­мо­дра­шкој ули­ци 261а, ко­ја је не­дав­но за­вр­ше­на – ка­же про­ фе­сор др Ми­ло­ван Ста­ни­шић, рек­тор „Син­ги­ду­ну­ма“. – На про­сто­ру од око јед­ног хек­та­ра по­ди­гли смо ле­пу гра­ђе­ ви­ну на два ни­воа ко­ја има по­вр­ши­ну од 5.021 ква­драт­них ме­та­ра, и пред­ста­ вља при­мер при­ме­не нај­ви­ших стан­дар­ да у про­јек­то­ва­њу и из­бо­ру ма­те­ри­ја­ла. При­ли­ком гра­ђе­ња по­што­ва­ни су прин­ ци­пи о енер­гет­ској ефи­ка­сно­сти, уве­де­ на је ауто­мат­ска ре­гу­ла­ци­ја осве­тље­ња, са­вре­ме­но гре­ја­ње, кли­ма­ти­за­ци­ја и др. Ко­ри­сти­ли смо до­стиг­ну­ћа да­на­шње тех­но­ло­ги­је, са­вре­ме­ну опре­му и ди­ зајн да би ство­ри­ли при­ја­тан ам­би­јент и ква­ли­те­тан про­стор за сту­ди­ра­ње, а на­пра­ви­ли смо и сту­дент­ски ре­сто­ран. Ка­би­не­ти су при­пре­мље­ни за 70 про­фе­ со­ра, а сви ам­фи­те­а­три, учи­о­ни­це и ра­ чу­нар­ске са­ле тех­нич­ки су опре­мље­ни и

80

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

спрем­ни да при­ме 2.800 сту­де­на­та. У но­ вој згра­ди „Син­ги­ду­ну­ма“ ор­га­ни­зо­ва­ ли смо 28. де­цем­бра 2012. пр­ву при­год­ну све­ча­ност – до­де­лу ди­пло­ма ма­сте­ри­ма и док­то­ри­ма на­у­ка. На­ста­ва у овом објек­т у по­чи­ње да се ре­а­ли­зу­је 25. фе­бру­а­ра за сту­ден­те дру­ ге и тре­ће го­ди­не основ­них сту­ди­ја, док њи­хо­ве ко­ле­ге са пр­ве и че­твр­те го­ди­не оста­ју на до­са­да­шњој ло­ка­ци­ји, ка­же др Мла­ден Ве­и­но­вић, про­рек­тор за на­ста­ ву, и до­да­је: – Има­мо око 12.000 сту­де­на­та ко­ ји су укљу­че­ни у наш си­стем и же­ли­мо да им омо­гу­ћи­мо нај­бо­ље усло­ве за рад. Уло­жи­ли смо сред­ства, енер­ги­ју и зна­ ње у из­град­њу но­вог објек­та. Про­јек­те и пла­но­ве ди­рект­но су раз­ма­тра­ли рек­ тор и про­фе­сор Ун­ко­вић, а че­сто су и не­по­сред­но пра­ти­ли фа­зе град­ње. Ве­о­ ма је ва­жно што је у ком­пле­тан про­је­кат укљу­чен наш ра­чу­нар­ски цен­тар. ВИ­СОК НИ­ВО ОБРА­ЗОВ­НИХ УСЛУ­ГА – „Син­ги­ду­нум“ има из­у­зет­но ја­ку ин­фор­ма­тич­ку по­др­шку. На­пра­ви­ли смо са­вре­ме­ни ин­фор­ма­ци­о­ни си­стем сход­но на­шим по­тре­ба­ма, у ко­ји је угра­ ђен и си­стем „Е сту­дент“ пу­тем ко­га сту­ ден­ти мо­гу да при­ја­вљу­ју ис­пи­те елек­ трон­ским пу­тем, ви­де оце­не и до­би­ју све оста­ле ин­фор­ма­ци­је. То све до­при­ но­си ква­ли­те­т у сту­ди­ја. Ин­фор­ма­ти­ка као на­у­ка и област ње­не при­ме­не убр­ за­но се раз­ви­ја и ми, на­рав­но, пра­ти­мо те про­ме­не – на­ста­вља про­фе­сор Ве­и­ но­вић. – Да­нас је ко­ри­шће­ње ин­тер­не­та и мо­дер­них тех­но­ло­ги­ја не­за­о­би­ла­зно у сва­ко­днев­ном ра­ду и ко­му­ни­ка­ци­ји. Сто­га на­шим сту­ден­ти­ма омо­гу­ћу­је­мо да стек­ну по­треб­на им­фор­ма­тич­ка зна­ ња, као и да по­ха­ђа­ју до­дат­не кур­се­ве, до­би­ју сер­ти­фи­ка­те ко­ји ће им по­бољ­ ша­ти CV и по­мо­ћи при­ли­ком за­по­сле­ ња. Сер­ти­фи­ка­ти Sap, Orac­le, IBM, Mic­ ro­soft, Ama­de­us, Ga­li­leo, Bri­tish Co­un­cil, и дру­ги, при­зна­ти су сву­да у све­т у. Има­ мо и DLS си­стем сту­ди­ра­ња на да­љи­ну, а сту­ден­ти­ма су на рас­по­ла­га­њу број­ни ин­тер­нет сер­ви­си ко­ји олак­ша­ва­ју про­ на­ла­же­ње ко­ри­сних ин­фор­ма­ци­ја. Ин­ фор­ма­ци­о­на тех­но­ло­ги­ја нам омо­гу­ћа­ва да по­диг­не­мо сте­пен за­до­вољ­ства сту­ де­на­та и то је јед­на од на­ших пред­но­сти. Све је уре­ђе­но и до­бро функ­ци­о­ни­ше.


SERBIA  special edition  2013

81


С Т У Д И Ј Е

 Јед­но од ­ зда­ња ­ Уни­вер­зи­те­та „Син­ги­ду­нум“ ­ у Бе­о­гра­ду

82

Про­фе­сор Ве­и­но­вић од про­шлог се­ ме­стра оба­вља по­сло­ве про­рек­то­ра за на­ста­ву, а до та­да је био де­кан Фа­кул­те­ та за ра­чу­нар­ство и ин­фор­ма­ти­ку. – На „Син­ги­ду­ну­му“ сам за­по­слен де­вет го­ди­на и мо­гу ре­ћи да је за­до­вољ­ ство би­ти део ти­ма ко­ји чи­не углед­ни про­фе­со­ри и на­уч­ни рад­ни­ци. Пре­ко 400 про­фе­со­ра ра­ди на Уни­вер­зи­те­т у. Мно­ги од њих су ра­ни­је ра­ди­ли у при­ вре­ди или има­ју ду­го­го­ди­шње пе­да­го­ шко ис­ку­ство. Усло­ви за рад про­фе­со­ра су из­ван­ред­ни. Од Ми­ни­стар­ства про­ све­те и на­у­ке до­би­ли смо акре­ди­та­ци­ју за на­уч­но­и­стра­жи­вач­ку де­лат­ност, има­ мо вр­ло раз­ви­је­ну са­рад­њу са мно­гим ви­со­ко­школ­ским ин­сти­т у­ци­ја­ма у све­ ту и наш циљ је одр­жа­ва­ње нај­ви­ших стан­дар­да у пру­жа­њу обра­зов­них услу­ га. (Сва­ки про­фе­сор има, на при­мер, свог аси­стен­та, а број оба­ве­зних ча­со­ва је ма­њи не­го што то стан­дар­ди про­пи­ су­ју.) Од вре­ме­на прет­ход­не акре­ди­та­ ци­је за­по­сле­но је 20 но­вих про­фе­со­ра и 10 аси­сте­на­та због, опет, ква­ли­те­та на­ста­ве – ка­же про­фе­сор Ве­и­но­вић. – Мој по­сао је да ко­ор­ди­ни­рам рад свих сту­диј­ских про­гра­ма. Осим са­рад­ње са про­фе­со­ри­ма, у кон­так­т у сам и са сту­ ден­ти­ма ко­ји су ак­тив­ни уче­сни­ци еду­ ка­ци­о­ног про­це­са. Они су укљу­че­ни у осми­шља­ва­ње кур­се­ва и про­гра­ма, че­сто се пре­ко Клу­ба сту­де­на­та са­ми ор­га­ни­зу­ју и др­же пре­да­ва­ња, а пред­ став­ни­ци Сту­дент­ског пар­ла­мен­та нам пу­но по­ма­жу око на­ста­ве. SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

– Не­дав­но смо од Ко­ми­си­ја за про­ ве­ру си­сте­ма ква­ли­те­та, при­ли­ком оба­ ве­зне ре­а­кре­ди­та­ци­је ко­ја се ра­ди по­сле 4 го­ди­не, до­би­ли по­тре­бан до­ку­мент и по­хва­ле – ис­ти­че рек­тор Ста­ни­шић. – Прак­са код ве­ли­ког бро­ја обра­зов­них уста­но­ва је да се про­сто­ри фик­тив­но за­ ку­пљу­ју да би се обез­бе­ди­ли стан­дар­ди. Код нас то, на­рав­но, ни­је слу­чај. Ми има­ мо са­вре­ме­не учи­о­ни­це, ла­бо­ра­то­ри­је, ам­фи­те­а­тре! Ти­ме се по­ка­зу­је на­ша сна­ га ко­ја од­го­ва­ра ква­ли­те­т у на­ста­ве, бро­ ју сту­де­на­та и ре­пу­та­ци­ји про­фе­сор­ског и на­став­ног ка­дра. На­ши сту­диј­ски про­ гра­ми ускла­ђе­ни су са прин­ци­пи­ма Бо­ лоњ­ске де­кла­ра­ци­је и акре­ди­то­ва­ни од над­ле­жних ин­сти­т у­ци­ја у зе­мљи. Ди­пло­ма ко­ју до­би­ја­ју сту­ден­ти „Син­ги­ду­ну­ма“ да­је од­лич­не пер­спек­ ти­ве за за­по­сле­ње. Они за вре­ме сту­ди­ ја сти­чу при­мен­љи­ва зна­ња и ве­шти­не ко­је мо­гу ко­ри­сти­ти на раз­ли­чи­тим по­ сло­ви­ма, па им ни­је по­треб­на до­дат­на обу­ка на рад­ном ме­сту. Њи­хо­ва ди­пло­ ма све­до­чи и о то­ме од ко­га су учи­ли, као и да су спрем­ни за по­сао и има­ју план шта же­ле од бу­дућ­но­сти. Ди­пло­ми­ра­ни еко­но­ми­сти Фа­кул­те­ та за ту­ри­стич­ки и хо­те­ли­јер­ски ме­наџ­ мент Уни­вер­зи­те­та „Син­ги­ду­нум“ про­ на­ла­зе по­сао не са­мо у обла­сти ту­ри­зма и хо­те­ли­јер­ства већ и у бан­кар­ству, са­ о­бра­ћа­ју, оси­гу­ра­ва­ју­ћим ком­па­ни­ја­ма, про­из­вод­ним пред­у­зе­ћи­ма, тр­го­ви­ни и дру­гим обла­сти­ма. Ова­кви ка­дро­ви су кон­ку­рент­ни у са­вре­ме­ном по­слов­ном


окру­же­њу јер до­бро го­во­ре два је­зи­ка, од ко­јих је је­дан ен­гле­ски, оспо­со­бље­ни су за рад на ра­чу­на­ри­ма и има­ју прак­тич­но ис­ку­ство. Струч­ну прак­с у оба­вља­ли су у ин­сти­т у­ци­ја­ма ко­ја се ба­ве ту­ри­змом, у хо­те­ли­ма, ту­ри­стич­ким аген­ци­ја­ма и успе­шним при­вред­ним пред­у­зе­ћи­ма. ТУ­РИ­ЗАМ КАО ФАК­ТОР РАЗ­ВО­ЈА – У 2012. ме­ђу­на­род­ни ту­ри­зам за­бе­ ле­жио је раст од 4 од­сто, са пре­ко ми­ ли­јар­ду ту­ри­ста, и при­ход од око 1.400 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Тре­ба по­сма­тра­ти и ана­ли­зи­ра­ти шта ра­де по­зна­те ту­ри­ стич­ке зе­мље. Њи­хов при­ход од ту­ри­зма ме­рен ми­ли­јар­да­ма до­ла­ра ни­је слу­ча­ јан, не­го ре­зул­тат стра­те­шког опре­де­ ље­ња др­жа­ве и до­не­тих ме­ра еко­ном­ске по­ли­ти­ке ко­је су сти­му­ли­са­ле рад и раз­ вој хо­те­ли­јер­ства, аген­ци­ја, ту­ро­пе­ра­то­ ра и свих дру­гих ко­ји ути­чу на ту­ри­зам – ка­же про­фе­сор еме­ри­т ус Сло­бо­дан Ун­ко­вић, са ко­јим раз­го­ва­ра­мо пред ово­го­ди­шњи Са­јам ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду. – На осно­ву сво­јих ис­тра­жи­ва­ња про­це­ нио сам да ће ту­ри­зам иза­ћи из кри­зе пре дру­гих при­вред­них гра­на. Ту­ри­зам је вр­ло ва­жан фак­тор укуп­ног еко­ном­ ског раз­во­ја и има зна­ча­јан удео у плат­ ном би­лан­с у. Мно­ге зе­мље су оства­ри­ле ту­ри­стич­ки су­фи­цит, а у Шпа­ни­ји је, на при­мер, ту­ри­зам увр­шћен у при­о­ри­те­те. Да­ју се ре­ше­ња ка­ко фи­скал­ну по­ли­ти­ку ста­ви­ти у слу­жбу раз­во­ја ту­ри­зма, ка­ко по­ве­ћа­ти ква­ли­тет и кон­ку­рент­ност на

ту­ри­стич­ком тр­жи­шту. Шпа­ни­ја бе­ле­ жи из­у­зе­тан раст од 60 ми­ли­јар­ди до­ла­ ра при­хо­да од ту­ри­зма, а 20 ми­ли­јар­ди су ње­ни гра­ђа­ни утро­ши­ли на ино­стра­ на пу­то­ва­ња. Ако у окви­ру мо­гућ­но­сти ви­ше ула­ же­мо у раз­вој ту­ри­зма, мо­же­мо оче­ки­ ва­ти ве­ће ре­зул­та­те и за­ра­ду, сма­тра про­фе­сор Ун­ко­вић. По­треб­но је да на­ пра­ви­мо ана­ли­зу уло­ге ту­ри­зма у раз­ во­ју Ср­би­је, па он­да осми­сли­ти сти­му­ ла­тив­не ме­ре др­жа­ве. – Ми смо на „Син­ги­ду­ну­му“ осно­ва­ ли Фа­кул­тет за ту­ри­стич­ки и хо­те­ли­ јер­ски ме­наџ­мент 2003. го­ди­не. По­сле две го­ди­не при­мље­ни смо у члан­ство UN­WTO, у свој­ству при­дру­же­ног чла­ на, а на­ша Би­бли­о­те­ка је до­би­ла ста­ тус ре­ги­о­нал­не ре­фе­рент­не би­бли­о­те­ке Свет­ске ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је. За основ­не ака­дем­ске сту­ди­је, ма­стер сту­ диј­ски про­грам По­слов­ни си­сте­ми у ту­ ри­зму и хо­те­ли­јер­ству, као и за док­тор­ ске сту­ди­је Ме­наџ­мент у ту­ри­зму увек по­сто­ји ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње сту­де­на­ та. До­би­ли смо и ме­ђу­на­род­ну акре­ди­ та­ци­ју Te­DQU­AL UN­WTO за сту­диј­ске про­гра­ме основ­них и ма­стер сту­ди­ја на ен­гле­ском је­зи­ку. Ве­о­ма је ва­жно има­ти ви­со­ко­ква­ли­ тет­не ка­дро­ве, ко­ји вла­да­ју са­вре­ме­ним зна­њи­ма, и на вре­ме ми­сли­ти на бу­дућ­ ност – об­ја­снио је про­фе­сор Ун­ко­вић, ко­ји је и члан Ор­га­ни­за­ци­о­ног од­бо­ра ово­го­ди­шњег Ме­ђу­на­род­ног сај­ма ту­ ри­зма у Бе­о­гра­ду.  SERBIA  special edition  2013

 Про­фе­сор­ еме­ри­тус др­ Сло­бо­дан­ Ун­ко­вић Др Мла­ден­ Ве­и­но­вић,­ про­рек­тор­ за на­ста­ву

83


З Н А­Њ Е

ВИ­СО­КА ХО­ТЕ­ЛИ­ЈЕР­СКА ШКО­ЛА СТРУ­КОВ­НИХ СТУ­ДИ­ЈА У БЕ­О­ГРА­ДУ

До­ма­ћин це­лој Евро­пи

Као кру­на ду­гог ни­за ве­ли­ких успе­ха ове шко­ле, до­шло је на­ро­ч��­то при­зна­ње: до­го­ди­не, 2014, ­ у срп­ској пре­сто­ни­ци би­ће одр­жа­но Европ­ско пр­вен­ство хо­те­ли­јер­ских и ту­ри­стич­ких ­ шко­ла. Оче­ку­је се до­ла­зак ви­ше од хи­ља­ду уче­сни­ка, а при­пре­ме су већ у пу­ном је­ку

Б

рој­на су при­зна­ња ко­ји­ма је овен­ ча­на Ви­со­ка хо­те­ли­јер­ска шко­ ла стру­ков­них сту­ди­ја у Бе­о­гра­ду. Осно­ва­на пре го­то­во че­ти­ри де­це­ни­је, она је је­ди­на др­жав­на шко­ла у овој обла­  Сту­ден­ти сти и овог ран­га, нај­ви­ши сте­пен обра­ Ви­со­ке ­ зо­ва­ња у хо­те­ли­јер­ству Ср­би­је. Пра­ви је хо­те­ли­јер­ске ра­сад­ник од­лич­них ка­дро­ва. У њој сту­ шко­ле на ­ Ме­ђу­на­род­ном ди­ра­ју и стран­ци, као што и ње­ни до­ма­ сај­му ту­ри­зма­ ћи сту­ден­ти од­ла­зе у ино­стран­ство, пре све­га на прак­с у у нај­ре­пре­зен­та­тив­ни­је у Бе­о­гра­ду, европ­ске хо­те­ле и ре­сто­ра­не. Од­ла­зе и 2012.

84

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

на ме­ђу­на­род­на так­ми­че­ња и ре­дов­но се вра­ћа­ју као по­бед­ни­ци. Осво­ји­ли су их ви­ше од сто у ми­ну­лих шест го­ди­на! И ра­ни­је су за­слу­жи­ва­ли ме­да­ље, али пра­ви бум је по­чео 2007. у Ита­ли­ји, на Европ­ ском пр­вен­ству хо­тел­ских и ту­ри­стич­ ких шко­ла, ка­да су осво­ји­ли три злат­не, сре­бр­ну и брон­за­ну ме­да­љу, као и пе­хар ко­ји им је при­пао као нај­бо­љој европ­ској шко­ли. Од та­да их увек зо­ву на европ­ска и свет­ска над­ме­та­ња. Про­гла­ше­ни су и за нај­бо­љу шко­лу на Бал­ка­ну 2011. го­ди­не.


ИЗА­ЗОВ ВЕ­ЛИ­КОГ ОКУ­ПЉА­ЊА Сви ти ви­ше­го­ди­шњи ус­пе­си ре­зул­ ти­ра­ли су по­себ­ним при­зна­њем: до­го­ди­ не, 2014, у пре­сто­ни­ци Ср­би­је, Бе­о­гра­ду, би­ће одр­жа­но Европ­ско пр­вен­ство хо­те­ ли­јер­ских и ту­ри­стич­ких шко­ла, чла­ни­ ца АЕНТ-а, Европ­ске асо­ци­ја­ци­је хо­те­ла и ту­ри­стич­ких шко­ла, чи­је је се­ди­ште у Лук­сем­бур­гу. – При­пре­ме за овај су­срет и так­ми­ че­ња уве­ли­ко тра­ју. За овај европ­ски шам­пи­о­нат и Го­ди­шњу кон­фе­рен­ци­ју АЕНТ-а оче­ку­је­мо до­ла­зак ви­ше од хи­ ља­ду уче­сни­ка. Би­ће то сво­је­вр­сна пре­ зен­та­ци­ја не са­мо на­ше шко­ле и Ср­би­је, већ и су­срет при­ја­те­ља са ко­ји­ма се го­ди­ на­ма дру­жи­мо. До­ћи ће да ви­де ка­ко ми то ства­ра­мо шам­пи­о­не. То­ком њи­хо­вог бо­рав­ка у Ср­би­ји ор­га­ни­зо­ва­ће­мо им из­ ле­те до исто­риј­ских ме­ста, ка­ко би бо­ље упо­зна­ли на­шу исто­ри­ју и нас са­ме. На за­вр­шној све­ча­ној ве­че­ри нај­бо­љи­ма ће би­ти уру­че­на при­зна­ња и ме­да­ље. Би­ће то и при­ли­ка да у овом вре­ме­ну ви­со­ких стан­дар­да и но­вих тех­но­ло­ги­ја ис­ка­же­ мо на­ше го­сто­прим­ство, на­шу тра­ди­ци­ о­нал­ну ра­дост при­ма­ња го­ста – ка­же др Сла­во­љуб Ви­ћић, ди­рек­тор Ви­со­ке хо­те­ ли­јер­ске шко­ле. А до­тле се у Ви­со­кој хо­те­ли­јер­ској ра­ди као на не­ком ве­ли­ком гра­ди­ли­шту. Већ не­ко­ли­ко го­ди­на шко­ла се ре­но­ви­ра и до­гра­ђу­је. На­да­ју се да ће пу­ним сја­ јем за­си­ја­ти баш за ово ве­ли­ко так­ми­че­ ње. Ам­фи­те­а­тар са 360 ме­ста је за­вр­шен; оста­ло је још са­мо да се угра­ди елек­тро­ ни­ка за са­вре­ме­не пре­зен­та­ци­је. За­вр­ ше­на је и све­ча­на са­ла, при­во­де се кра­ју ра­до­ви на ве­ли­кој ку­хи­њи (у два ни­воа, две сто­ти­не ква­драт­них ме­та­ра). Би­ће ту и три ма­ње са­ле за уче­ње стра­них је­зи­ка и три ве­ће, па нов ка­би­нет за ин­фор­ма­ти­ ку и пр­ви пут пра­ва ве­ли­ка би­бли­о­те­ка са чи­та­о­ни­цом. На­рав­но, на рас­по­ла­га­њу сту­ден­ти­ма би­ће и ин­тер­нет. За дру­же­ње сту­ден­ти ће има­ти свој ку­так: ка­фа­ни­ цу са му­зи­ком, али без ал­ко­хол­них пи­ћа. Би­ће про­ши­рен и ре­сто­ран, а сту­дент­ска слу­жба до­би­ће свој по­се­бан про­стор. – Пр­во што смо ура­ди­ли кад је пре три го­ди­не од­лу­че­но да се шко­ла про­ши­ ри би­ла је до­град­ња још јед­ног спра­та. Град­њу смо ве­ћим де­лом са­ми фи­нан­ си­ра­ли, а по­ред при­ја­те­ља по­мо­гло нам је и Ми­ни­стар­ство про­све­те. Ка­ко су се ши­ри­ле обла­сти ко­је се ов­де из­у­ча­ва­ SERBIA  special edition  2013

85


З Н А­Њ Е

 Вла­да ­ Сто­ја­нов ­ и Не­ве­на ­ Ла­за­ре­вић, ­ нај­бо­љи бру­цо­ши хо­те­ли­јер­ства на так­ми­че­њу AEHT-а у ­ Ђу­ли­ја­но­ви, Ита­ли­ја

ју, шко­ла је по­ста­ла те­сна. Сва­ке го­ди­ не упи­с у­је­мо око 400 сту­де­на­та, па он­да од Ми­ни­стар­ства тра­жи­мо про­ши­ре­ње ли­сте. Јер, из при­вре­де има­мо то­ли­ко зах­те­ва да сва­ке го­ди­не сто до две­ста сту­де­на­та оста­не не­у­пи­са­но. Про­из­во­ ди­мо де­фи­ци­тар­не ка­дро­ве и је­ди­на смо шко­ла у Ср­би­ји ко­ја им пру­жа овај ни­во зна­ња – ка­же др Ви­ћић. Кад све то бу­де го­то­во, Ви­со­ка хо­те­ ли­јер­ска шко­ла мо­ћи ће да упи­ше знат­ но ви­ше сту­де­на­та не­го са­да. МЕ­ЂУ­НА­РОД­НА СА­РАД­ЊА – Не са­мо да на­ши сту­ден­ти од­ла­зе на прак­тич­но уса­вр­ша­ва­ње у ино­стран­ ство, већ и стра­ни пре­да­ва­чи до­ла­зе код нас. У де­цем­бру про­шле го­ди­не у бе­о­ град­ском Хо­те­лу „М“ одр­жан је се­ми­ нар о еду­ка­ци­ји и уго­сти­тељ­ско-ту­ри­

Парт­нер хо­тел­ске ин­ду­стри­је Број­ним ра­ни­јим на­гра­да­ма и при­зна­њи­ма за Ви­со­ку хо­те­ли­ јер­ску шко­лу, о ко­ји­ма је „На­ци­о­нал­на ре­ви­ја“ већ из­ве­сти­ла сво­је чи­та­о­це, при­до­да­то је и при­зна­ње „Парт­нер хо­тел­ске ин­ду­стри­је за 2012.” у ка­те­го­ри­ји обра­зо­ва­ње, ко­је су у но­вем­ бру про­шле го­ди­не до­де­ли­ли ре­дак­ци­ја струч­ног ча­со­пи­са за са­вре­ме­но хо­те­ли­јер­ство и ту­ри­зам „Ту­ри­стич­ки свет“ и Удру­ же­ње за ту­ри­зам и уго­сти­тељ­ство При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је (ор­га­ни­за­то­ри Де­ве­тог фо­ру­ма ме­на­џе­ра хо­те­ла и хо­тел­ских до­ма­ћин­ста­ва).

86

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

стич­ком ме­наџ­мен­т у, под спон­зор­ством швај­цар­ске Фон­да­ци­је за хо­те­ли­јер­ство. Го­сто­ва­ла го­спо­ђа проф. др Ели­за­бет Ине­сон, са уни­вер­зи­те­та „Ме­тро­по­ли­ тен“ у Ман­че­сте­ру. За­јед­но са ко­ле­гом Ми­хом Ле­сја­ком, са сло­ве­нач­ког Фа­кул­ те­та за ту­ри­зам, одр­жа­ла је пре­да­ва­ња из обла­сти обра­зо­ва­ња у хо­те­ли­јер­ству и ме­наџ­мен­т у. Ви­со­ка хо­те­ли­јер­ска шко­ла обез­бе­ ди­ла је са­лу и по­тре­бан број уче­сни­ка, са сту­ди­ја и из при­вре­де. Ино­стра­ни пре­да­ва­чи би­ли су ве­о­ма за­до­вољ­ни, о че­му све­до­чи њи­хо­ва зна­чај­на до­на­ци­ ја Шко­ли, као и то што у но­вем­бру бе­о­ град­ски сту­ден­ти од­ла­зе на уса­вр­ша­ва­ ње у Ман­че­стер. – Пре де­сет го­ди­на смо ор­га­ни­зо­ва­ли пр­ви Ме­ђу­на­род­ни кон­грес „Хо­тел­план“ и по­кре­ну­ли ча­со­пис Хо­тел­линк. Са­да је у при­пре­ми ју­би­лар­ни број и Управ­ни од­бор за­јед­но са На­став­ним ве­ћем на­ше шко­ле је од­лу­чио да по­кре­не­мо и Хо­тел­ линк ин­тер­не­ше­нел на ен­гле­ском је­зи­ку – ка­же др Ви­ћић. – Са ино­стра­ним ре­ цен­зен­ти­ма, би­ће то ујед­но и збор­ник за кон­грес 28. и 29. но­вем­бра. Ра­до­ви за овај до­га­ђај, ина­че, већ уве­ли­ко при­сти­жу. Те­ мат­ски, свр­ста­ни су у три глав­на бло­ка: хо­те­ли­јер­ство, ту­ри­зам и га­стро­но­ми­ја. Овај ме­ђу­на­род­ни скуп по­стао је­дан од нај­зна­чај­ни­јих ре­ги­о­нал­них кон­гре­са у обла­сти хо­те­ли­јер­ства и ту­ри­зма. 


Галерија „НЕБЕСКО ОГЊИШТЕ“

Коста Килибарда, чудесни и самоникли црногорски скулптор, рођен је 1942. године у Грахову. Деценијама је живио и стварао у Зе­ леници (Херцег­Нови), гдје је на локалитету Лаловина својеручно изградио чувени атеље­ галерију „Небеско огњиште“. Од шездесетих година до данас, то је и атрактивно окупља­ лиште угледних ликовних умјетника, књи­ жевника и осталих стваралаца са подручја екс­ЈУ и из иностранства. Радио је скулптуре у дрвету, камену и металу. Самостално је до сада излагао у Херцег­ Новом, Дубровнику, Београду, Титограду, Це­ тињу, Бару, Сплиту, Бањалуци, Скопљу, Нишу, Пироту, Дебру, Ваљеву, Бајиној Башти и дру­ гим југословенским градовима, те у САД и Њемачкој. Радови су му били заступљени и на бројним колективним изложбама, а уче­ ствовао је и на више ликовних колонија. Његове скулптуре данас се налазе у власни­ штву бројних угледних свјетских и домаћих колекционара умјетничких дјела. И о Килибардином стваралаштву написа­ ни су бројни новински текстови и есеји из пе­

ра најпознатијих аутора, те снимљене бројне телевизијске емисије. О његовој аутентичној животној филозофији и умјетничком опу­ су сачувани су, међу осталима, и надахнути записи Душана Костића, Зуке Џумхура, Ми­ хаила Лалића, те још низа других уважених литерарних стваралаца и публициста с ко­ јима је друговао и другује. За своје ства­ ралаштво и чо­ вјекољубље Коста Килибарда добио је низ призна­ ња, међу који­ ма посебно ваља издвојити Прву (откупну) награ­ ду на интернаци­ оналној изложби „Рад, мир и сло­ бода“, у Београду 1986, за скулпту­ ру „Хирошима II“.

Галерија „Небеско огњиште” Лаловина­Зеленика, Херцег­Нови, Црна Гора, (+382 31) 678 345, (+382 69) 605 515 nebeskoognjiste@t­com.me, www.nebeskoognjiste.com


О С И Г У Р А Њ Е

ЗДРА­ВЉЕ ЈЕ ВА­ШЕ НАЈ­ВЕ­ЋЕ БО­ГАТ­С ТВО. НЕ ШТЕ­ДИ­ТЕ НА ЊЕ­МУ. ОСИ­ГУ­РА­ЊЕ ЗА ВРЕ­МЕ ПУ­ТА И БО­РАВ­КА У ИНО­СТРАН­СТВУ СА АСИ­СТЕН­ЦИ­ЈОМ – ПУТ­НО ОСИ­ГУ­РА­ЊЕ По­ли­са пут­ног оси­гу­ра­ња је за­шти­та од мо­гу­ћих ��е­при­јат­но­сти ­ на пу­то­ва­њи­ма у ино­стран­ству, јер по­кри­ва тро­шко­ве хит­не ­ ме­ди­цин­ске по­мо­ћи и бол­нич­ког ле­че­ња, као и тро­шко­ве пре­во­за у зе­мљу

90

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.


И

код па­жљи­во ис­пла­ни­ра­них пу­ то­ва­ња или крат­ких из­ле­та у ино­стран­ство мо­же Вам се до­ го­ди­ти не­пред­ви­ђе­на не­при­јат­ност, не­ зго­да или бо­лест. Тро­шко­ви по­ве­за­ни са ле­че­њем су, на­рав­но, ви­со­ки. Наш циљ је да се на Ва­шем пу­то­ва­ њу осе­ћа­те си­гур­но. Из­ле­ти и пу­то­ва­ња у ино­стран­ство су бит­но без­бри­жни­ји ако се уна­пред по­бри­не­мо за за­шти­т у у об­ли­ку по­ли­се пут­ног оси­гу­ра­ња „Три­ глав“. По­ред фи­нан­сиј­ске си­гур­но­сти у окви­ру до­го­во­ре­не су­ме оси­гу­ра­ња (за по­кри­ће тро­шко­ва ну­жног ле­че­ња и тро­шко­ва пре­во­за), по­ли­са Вам омо­гу­ ћа­ва и бес­плат­ну по­моћ, од­но­сно аси­ стен­ци­ју. По­моћ пру­жа наш по­слов­ни парт­нер „Europ As­si­stan­ce“ (www.europas­si­stan­ce.rs), 24 са­та днев­но на свим кон­ти­нен­ти­ма. У ње­га има­ју по­ве­ре­ња и нај­ве­ћи европ­ски оси­гу­ра­ва­чи, они с ми­ли­о­ни­ма скло­пље­них оси­гу­ра­ња и за­до­вољ­них кли­је­на­та.

Оси­гу­ра­ње мо­же­те скло­пи­ти у свим по­слов­ни­ца­ма и фи­ли­ја­ла­ма „Три­гла­ва“ и овла­шће­ним ту­ри­стич­ким аген­ци­ја­ ма, не­по­сред­но пре пу­то­ва­ња. У окви­ру пут­ног оси­гу­ра­ња по­сто­је три про­гра­ма: Основ­ни – Оси­гу­ра­ва­ју­ће по­кри­ће 15.000,00 евра, од че­га за тро­шко­ве пре­ во­за нај­ви­ше 3.600 евра. Над­стан­дард­ни – Оси­гу­ра­ва­ју­ће по­ кри­ће 30.000,00 евра, од че­га за тро­шко­ ве пре­во­за нај­ви­ше 7.200 евра. По­се­бан – Оси­гу­ра­ва­ју­ће по­кри­ће 10.000,00 евра, од че­га за тро­шко­ве пре­ во­за нај­ви­ше 2.400 евра. Оси­гу­ра­ње по­кри­ва пру­жа­ње пут­ них и прав­них услу­га, тро­шко­ве ну­жног ме­ди­цин­ског трет­ма­на, као и тро­шко­ве пре­во­за због не­пред­ви­ђе­не бо­ле­сти на­ ста­ле то­ком бо­рав­ка у ино­стран­ству. Пут­но оси­гу­ра­ње мо­же­те за­кљу­чи­ти као по­је­ди­нач­но, по­ро­дич­но или груп­но.

SERBIA  special edition  2013

91


О С И Г У Р А Њ Е На по­ли­си мо­же­те иза­бра­ти и свр­ху пу­то­ ва­ња, у зависности од тога да ли путујете туристички или пословно. Са­мо код „Три­гла­ва“ по­ли­с у пут­ног оси­ гу­ра­ња мо­же­те за­кљу­чи­ти без об­зи­ра на ста­ро­сну доб. ПРО­ЦЕ­ДУ­РА У слу­ча­ју бо­ле­сти или не­зго­де Оси­гу­ ра­ник тре­ба да оси­гу­ра­ни слу­чај при­ја­ви аси­стент­ској ком­па­ни­ји, по­зо­ве на­шег по­ слов­ног парт­не­ра „Europ As­si­stan­ce“, на тел.: (+381 11) 41 44 105, факс: (+381 11) 411 99 99

и опе­ра­те­ру ка­же име, број по­ли­се, опис не­ зго­де или бо­ле­сти, ме­сто где се на­ла­зи, кон­ такт те­ле­фон, адре­с у и број те­ле­фо­на ле­ка­ ра ко­ји га ле­чи. Опе­ра­тер ће основ­не по­дат­ке пре­не­ти ле­ка­ру „Europ As­si­stan­ce“-а, а он ће да по­зо­ ве ле­ка­ра ко­ји ле­чи оси­гу­ра­ни­ка или ће оси­ гу­ра­ни­ку да­ти упут­ства за да­ље по­сту­па­ње. Ако ле­кар „Europ As­si­stan­ce“-а оце­ни да је здрав­стве­но ста­ње та­кво да зах­те­ва ква­ли­ тет­ни­је ле­че­ње не­го што га мо­же по­ну­ди­ти уста­но­ва у ко­јој се на­ла­зи оси­гу­ра­ник, пре­ по­ру­чи­ће оси­гу­ра­ни­ку дру­гу здрав­стве­ну уста­но­ву. У слу­ча­ју да оси­гу­ра­ник из објек­тив­них раз­ло­га не при­ја­ви оси­гу­ра­ни слу­чај аси­ стент­ској ком­па­ни­ји, или од­лу­чи да сам би­ ра уста­но­ву у ко­јој ће му би­ти ука­за­на ме­ ди­цин­ска по­моћ, и тро­шко­ве ле­че­ње пла­ти сам, оси­гу­ра­вач ће ове тро­шко­ве на­док­на­ ди­ти оси­гу­ра­ни­ку на­кон по­врат­ка у зе­мљу пре­би­ва­ли­шта, до ви­си­не ра­зум­них и уоби­ ча­је­них тро­шко­ва ле­че­ња (мак­си­мал­но до из­но­са од 500 евра). „Europ As­si­stan­ce“ у слу­ча­ју не­зго­де или бо­ле­сти мо­же обез­бе­ди­ти фи­нан­сиј­ску га­ ран­ци­ју у окви­ру су­ме оси­гу­ра­ња, или ор­ га­ни­зо­ва­ти пре­воз у зе­мљу пре­би­ва­ли­шта. Све ин­фор­ма­ци­је мо­же­те до­би­ти на про­­­ дај­ним ме­сти­ма „Три­глав Оси­гу­ра­ња“, по­зи­ вом кон­такт-цен­тра (0700) 505 555, као и на сај­т у ком­па­ни­је: www.tri­glav.rs СВЕ ЋЕ БИТИ У РЕДУ!


naročnik: Turizem Ljubljana, avtor: Nuit

Destinacija svežih doživljaja www.visitljubljana.com


П Р Е­П О­Р У­К А РЕ­С ТО­РАН „ОРАО“ У БЕ­О­ГРА­ДУ

Про­ве­ре­но

до­бар из­бор Сле­тео је у срп­ску пре­сто­ни­цу на че­ти­ри адре­се и остао. И сва­ки пут се бр­зо про­чу­ло. ­ Бе­о­гра­ђа­ни, свих ге­не­ра­ци­ја и уку­са, зна­ју за­што. Од ок­то­бра 2008. „Орао“ ле­ти и по ку­ћа­ма, по­слов­ним про­сто­ри­ма, сај­мо­ви­ма, жур­ка­ма – где год ус­тре­ба од­лич­на хра­на и исто та­ква услу­га. А нај­че­шће на­ру­чи­ва­но је­ло је, ка­жу, њи­хов спе­ци­ја­ли­тет „Ор­ло­во гне­здо за дво­је“ Пише: Јован Вучковић

Н

а углу Це­тињ­ске и Бу­ле­ва­ра де­ спо­та Сте­фа­на, да­кле, у ср­цу Бе­о­гра­да, на­ла­зи се ре­сто­ран „Орао“, ку­ћа ита­ли­јан­ске ку­хи­ње, са бо­га­том по­ну­дом пи­ћа, па­ста и дру­гих ита­ли­јан­ских спе­ци­ја­ли­те­та. Ка­да је отво­рен, за­о­штри­ло се пи­та­ње: ка­ко се про­би­ти у бе­о­град­ском уго­сти­тељ­ству, од­у­век по­зна­том и по ква­ли­те­т у и по ра­зно­вр­сно­сти? – У овом гра­ду за­и­ста ни­је ла­ко по­ ста­ти по­знат и при­ву­ћи го­сте – ка­жу за­по­сле­ни у „Ор­лу“. – По­ред вр­хун­ског про­фе­си­о­на­ли­зма, по­треб­но је има­ти „оно ма­ло ду­ше“ и мно­го но­вих иде­ја. Пр­ви смо у Бе­о­гра­ду по­че­ли про­да­ва­ ти пи­цу на пар­че. Ква­ли­те­тан про­из­ вод, до­бра услу­га, при­хва­тљи­ве це­не и му­дро иза­бра­но ме­сто учи­ни­ли су да „Орао“ по­ста­не „култ­но ме­сто“, на­ро­чи­ то мла­дих. По­сле је би­ло мно­го лак­ше. По­ве­ћа­ли су је­лов­ник, обо­га­ти­ли спи­сак ита­ли­јан­ских спе­ци­ја­ли­те­та, не­ што ка­сни­је увр­сти­ли и ин­тер­на­ци­о­ нал­ну ку­хи­њу. – У по­чет­ку смо све то ор­га­ни­зо­ва­ли за при­ја­те­ље и на­ше стал­не го­сте. Он­да

Ке­те­ринг До­ста­ву хра­не (ке­те­ринг) „Орао“ је за­по­чео у ок­то­бру 2008. го­ ди­не. Би­ла је то же­ља стал­них го­сти­ју. И ис­пла­ти­ло се. По­руџ­ би­на има до­ста, а у до­ста­ви се ну­ди це­ло­вит је­лов­ник ку­ће. Го­сти по­себ­но во­ле спе­ци­ја­ли­тет ку­ће: „Ор­ло­во гне­здо за дво­ је“. Нај­бо­љи на­чин да от­кри­је­те за­што – је­сте да га по­ру­чи­те.

94

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

се про­чу­ло, ин­те­ре­со­ва­ње је ра­сло, уве­ ли смо и ве­о­ма при­јат­ну свир­ку ужи­во то­ком руч­ка и ве­че­ре... Го­ди­не 2001. отво­рен је „Орао 2“ на углу Вој­во­де Шу­пљик­ца и Бу­ле­ва­ра кра­ља Алек­сан­дра, а већ 2006. сле­тео је „Орао 3“ пре­ко пу­та пи­ја­це „Ђе­рам“, у Бу­ле­ва­ру Кра­ља Алек­сан­дра 186. По узо­ру на прет­ход­не, „Орао 4“ отво­рен је 2009. го­ди­не у Бе­о­град­ској ули­ци. У свим објек­ти­ма, ство­рен је ам­би­ јент у ком ће се го­сти осе­ћа­ти при­јат­но и где ће ра­до свра­ћа­ти. – По­се­ћу­је нас ши­рок круг љу­ди – ка­жу у „Ор­лу“. – Не­ки сва­ко­днев­ но свра­ћа­ју са­мо да по­пи­ју ка­фу, не­ки до­ла­зе да ру­ча­ју или ве­че­ра­ју са при­ ја­те­љи­ма или по­слов­ним парт­не­ри­ма, не­ки до­ла­зе по­ро­дич­но на спе­ци­ја­ли­ те­те на­ше ку­хи­ње. До­ста је и оних ко­ ји код нас про­сла­вља­ју за њих зна­чај­не да­т у­ме... Сва­ки гост је до­бро до­шао. И сва­ки се код нас, си­гур­ни смо, осе­ћа при­јат­но, јер сви­ма по­све­ћу­је­мо мак­ си­мал­ну па­жњу. За две де­це­ни­је по­сто­ја­ња, ре­сто­ран „Орао“ до­био је и низ зва­нич­них на­гра­ да и при­зна­ња, ме­ђу ко­ји­ма и За­хвал­ни­ ца За­во­да за вас­пи­та­ње и обра­зо­ва­ње де­це и омла­ди­не Бе­о­гра­да. – Али, иако за­зву­чи као отр­ца­на фра­за, уисти­ну нај­ве­ћа на­гра­да је по­ ве­ре­ње број­них го­сти­ју и по­слов­них парт­не­ра. 


GН Г N I R E T CКAЕ Т Е Р И DELIVERY

Д О С ТА В А

WWW.ORAO-PIZZA.CO.RS

РЕСТОРАНИ И ПИЦЕРИЈЕ

Инфо телефон  011/322 11 91


HTP TREND KORALI Obala Iva Novakovića bb, Sutomore, Montenegro Sales: +382 30 37 37 20, Reception: +382 30 301 900 E-mail: prodaja.trendkorali@t-com.me, pajovic.htptrendkorali@gmail.com Web: www.trendkorali-montenegro.com


СРП­СКА­–­НА­ЦИ­О­НАЛ­НА­РЕ­ВИ­ЈА! Ле­по­ли­це­Отаџ­би­не

Но­во!­Се­стрин­ско­из­да­ње­„На­ци­о­нал­не­ре­ви­је“­за­Ре­пу­бли­ку­Срп­ску! Пред­на­ма­је­све­ча­ни­(нул­ти)­број.­Од­мар­та­по­тра­жи­те­на­ки­о­сци­ма!

www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com



Turizam 2013