Issuu on Google+

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ SRB 290 RSD ♦ CG 3 €

година II  број 5, 2014.  цијена 7 KM www.nacionalnarevija.com

Људи и марионете

BALKANSKE TU|NE HUMORESKE ISSN 2334-850X

9 772334 850002

05


П Р О Л О Г

ИЗ­МЕ­ЂУ БЕ­ХА­РА И СЊЕ­ГО­ВА, ОВОГ ПРО­ЉЕ­ЋА

Свје­до­че­ње при­мје­рима

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник Ми­шо Ву­јо­вић

П

Уред­ник Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Не­бој­ша Је­врић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Бо­јан Ман­дић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Зо­ран Пе­ја­ши­но­вић, Сло­бо­дан Кр­стић, Сан­дра Кља­јић, Сен­ка Три­вић, Сан­дра Јо­со­вић, Ва­ња Те­пић, Да­ја­на Ко­ро­ли­ја, Рад­ми­ла Ђе­вић, Ве­сна Ка­пор, Алек­сан­дра Глишић Мар­ке­тинг Мир­ко Ву­јо­вић, Ире­на Сто­лић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман Је­ле­на Јо­вић, Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Штам­па „Пор­тал“, Бе­о­град Пред­став­ни­штво за Ре­пу­бли­ку Срп­ску „Прин­цип Прес РС“ Але­ја Све­тог Са­ве 7, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 srp­ska­@na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com Ди­ја­на Пет­ко­вић, ди­рек­тор

ро­ље­ће је­сте сти­гло, ако је вје­ро­ва­ти бе­ха­ру и ка­лен­да­ру, али су на­ше би­ље­жни­це и фо­то-апа­ра­ти још пу­ни сње­го­ ва. А он­да смо јед­ног април­ског ју­тра по­гле­да­ли кроз про­зор и ствар­но ви­дје­ли сни­јег. „По­пра­ви­ли ХА­АРП“, ка­же наш ша­љи­ви ље­то­пи­сац. Он је при­је два мје­се­ца ја­вио да је „због ква­ра на ХА­ АРП си­сте­му умје­сто Ср­би­је за­ле­ђе­на Аме­ри­ка“. Он је је­се­нас от­крио да „у овом лу­ди­лу има си­сте­ма“. Он зна да у сва­кој ша­ли бу­де и ша­ле. Али не­ће­мо ов­дје под­гри­ја­ва­ти ба­ја­те при­че, као па­с уљ од пре­кју­че. На­ци­о­нал­на ре­ви­ја је у дру­гој го­ди­ни из­ла­же­ња у Срп­ ској. До­вољ­но смо мла­ди да са­чу­ва­мо ла­ко­ћу и до­вољ­но ис­ку­сни да не пот­цје­њу­је­мо ви­је­ков­не „на­ше тре­нут­не те­шко­ће“. Ва­жна осо­би­на до­брог во­за­ча је­сте уми­је­ће да про­ник­не у пси­хо­ло­ги­ју ло­ших во­за­ча. У овом бро­ју во­ди­мо вас на до­дје­лу јед­ног ва­жног од­ли­ко­ва­ ња у Мо­скви и под­сје­ћа­мо на 30. го­ди­шњи­цу Зим­ске олим­пи­ја­ де у Са­ра­је­ву. Хо­до­ча­сти­ли смо у ма­на­стир Сту­пље, про­у­ча­ва­ли пје­шча­не пи­ра­ми­де код Фо­че и ди­ви­ли се вре­ли­ма Пли­ве. Ва­жни ка­мен­чи­ћи у овом мо­за­и­ку су по­вјест до­бој­ске твр­ђа­ве, ар­хе­о­ло­ шка ис­тра­жи­ва­ња у Ма­хо­вља­ни­ма и Збир­ка ста­ре књи­ге у на­ци­ о­нал­ној би­бли­о­те­ци Срп­ске. Не, ни­смо за­бо­ра­ви­ли Мо­стар. Мо­ стар се не мо­же за­бо­ра­ви­ти; раз­ли­ку­је­мо се са­мо у ре­до­сли­је­ду по ко­јем ће­мо то спо­зна­ти. Али на­гла­сак је, и ово­га пу­та, на љу­ди­ма. На свје­до­че­њу до­ брим при­мје­ром. Та­ко пред чи­та­о­ца из­во­ди­мо јед­ну од­лич­ну до­ма­ћу глу­ми­цу, ре­но­ми­ра­ног кар­ди­о­хи­рур­га и про­фе­со­ра, мла­ ду Тре­бињ­ку ко­ја је свјет­ски пр­вак у ка­ра­теу, али и бри­љант­ног мла­дог Фран­цу­за ко­ји је кре­нуо сто­па­ма Ар­чи­бал­да Рај­са. Уоста­лом, ви­дје­ће­те. До­бро се обу­ци­те и кре­ни­мо. 

Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Је­ле­на Јан­ко­вић, ди­рек­тор

На на­слов­ној стра­ни: Из Музеја лутака (Фо­то: Архива „Националне ревије“) CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 008(497.6 Република Српска) ISSN 2334-850X, COBISS.SR-ID 199401228

04

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Покровитељ издања:

ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Партнери издања:

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ СРБИЈЕ


САДРЖАЈ

Витраж 04 ПРО­ЛОГ 06 ХРО­НИ­КА

Путоказ 10 АЛ­БУМ: СРП­СКИ РАТ­НИ СЛИ­КА­РИ 16 ПРИ­ЗНА­ЊА: РУ­СКО ОД­ЛИ­КО­ВА­ЊЕ ПРЕД­СЈЕД­НИ­КУ 20 ПОД­СЈЕТ­НИК: ЗИМ­СКА ОЛИМ­ПИ­ЈА­ДА 1984. 24 ХО­ДО­ЧА­ШЋА: МА­НА­С ТИР СТУ­ПЉЕ 30 ФЕ­НО­МЕ­НИ: ПЈЕ­ШЧА­НЕ ПИ­РА­МИ­ДЕ КОД ФО­ЧЕ 36 ОД­РЕ­ДИ­ШТЕ: ИЗ­ВО­РИ ПЛИ­ВЕ 40 ЧУ­ВА­РИ ПУ­ТА: ДО­Б ОЈ­СКА ТВР­ЂА­ВА

Култура 46 ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА: АР­ХЕ­О­ЛО­ЗИ У МА­ХО­ВЉА­НИ­МА 48 РИ­ЗНИ­ЦЕ: ЗБИР­КА СТА­РИХ КЊИ­ГА НУ­БРС 52 СРЕ­ДИ­ШТА: „ПРО­СВЈЕ­ТА“, ШАН­ТИЋ, МО­С ТАР 60 СВИ­ЈЕ­ТО­ВИ: МУ­ЗЕЈ ЛУ­ТА­КА

Људи 64 ВИ­ШЕ ОД ИГРЕ: АЊА ИЛИЋ, ГЛУ­МИ­ЦА 70 ПРИ­ЈА­ТЕ­ЉИ: АР­НО ГУ­ЈОН, НО­ВИ АР­ЧИ­БАЛД РАЈС 74 ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈА ЗДРА­ВЉА: ДР СТА­МЕН­КО ШУ­ШАК 81 ТА­ЛЕН­ТИ: ТА­МА­РА ЛО­ЗО, КА­РА­ТИСТ­КИ­ЊА 86 ПРИ­МЈЕ­РИ: ЗВЈЕЗДАН ВИШТ, ИНОВАТОР

Представљање 90 ЗНА­ЊЕ: БЕ­О­ГРАД­СКА ПО­С ЛОВ­НА ШКО­ЛА 96 ВЕ­ЗЕ: М:ТЕЛ SRPSK A  No 5  2014

05


В И Т Р А Ж

Т РАК А >> Пр­ва фа­за из­град­ње цен­трал­ног спо­мен-оби­љеж­ја по­ги­ну­лим бор­ ци­ма Од­брам­бе­но-отаџ­бин­ског ра­ та Ре­пу­бли­ке Срп­ске 1991–1996. по­ че­ће у Ба­ња­лу­ци то­ком ове го­ди­не, на­ја­вио је по­моћ­ник ми­ни­стра ра­да и бо­рач­ко ин­ва­лид­ске за­шти­те Ду­ шко Ми­лу­но­вић. >> Пре­ми­је­ра до­ку­мен­тар­не дра­ме Со­ лун­ци го­во­ре, по­во­дом сто­го­ди­шњи­ це од из­би­ја­ња Пр­вог свјет­ског ра­та, одр­жа­на је по­чет­ком апри­ла у На­ род­ном по­зо­ри­шту Ре­пу­бли­ке Срп­ ске у Ба­ња­лу­ци. >> Тро­днев­на књи­жев­на ма­ни­фе­ста­ци­ ја „Ду­чи­ће­ве ве­че­ри по­е­зи­је“ оку­пи­ ла је не­дав­но у Тре­би­њу еми­нент­не ства­ра­о­це из Срп­ске и Ср­би­је, а од на­ред­не го­ди­не ова ма­ни­фе­ста­ци­ја би­ће об­је­ди­ње­на са „Ду­чи­ће­вим да­ ном“ и одр­жа­ва­на по­чет­ком апри­ ла, око Бла­го­ви­је­сти, ка­да је и да­т ум упо­ко­је­ња ве­ли­ког пје­сни­ка. >> П  ри­је пра­зни­ка, ро­ман ви­ше­град­ ског пи­сца Са­ше Ста­ни­ши­ћа, до­био је на­гра­ду за бе­ле­три­сти­ку на ово­ го­ди­шњем Сај­му књи­га у Лај­пци­гу. >> Књи­га Рас­ков­ник Бо­ри­сла­ва Чи­чо­ вач­ког овјен­ча­на је на­гра­дом „Ко­чи­ ће­во пе­ро“ за про­ље­ће 2014. го­ди­не, „за ви­со­ка до­стиг­ну­ћа у са­вре­ме­ној књи­жев­но­сти и ода­ност ље­по­ти Ко­ чи­ће­ве ми­сли и ри­је­чи“. >> Г  ла­ва му­шкар­ца, ли­то­гра­фи­ја слав­ ног Па­бла Пи­ка­са, ко­ја је го­ди­на­ма у по­сје­ду На­род­не би­бли­о­те­ке у Ко­ зар­ској Ду­би­ци и чи­ја је аутен­тич­ ност не­дав­но по­твр­ђе­на, би­ће из­ло­ же­на у овој оп­шти­ни у окви­ру стал­не по­став­ке ле­га­та Бо­шка Ши­ље­го­ви­ћа. >> Ан­то­ло­ги­ја дје­чи­је по­е­зи­је Ле­по сло­ во Мир­ка Ву­ко­ви­ћа и Љу­бо­ми­ра Ми­лу­ти­но­ви­ћа про­мо­ви­са­на је не­

06

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Сто­го­ди­шњи­ца „Пр­ви свјет­ски рат – узро­ци и по­сље­ди­це“ на­зив је ме­ђу­на­род­ног на­уч­ног ску­па ко­ји ће 30. и 31. ма­ја у Ба­ ња­лу­ци ор­га­ни­зо­ва­ти Ин­сти­т ут за исто­ри­ју Ака­де­ми­ је на­у­ка и умјет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске, а оче­ку­је се уче­шће че­тр­де­сет пет углед­ них на­уч­ни­ка из Срп­ске и окру­же­ња. У окви­ру оби­ље­жа­ ва­ња сто­го­ди­шњи­ це од по­чет­ка тог ра­та (1914–2014), у са­рад­њи са Ар­хи­вом Ре­пу­бли­ке Срп­ске 29. ма­ја би­ ће при­ре­ђе­на и из­ло­жба до­ку­ме­на­та о Пр­вом свјет­ском ра­т у. Ака­де­ми­ја на­у­ка и умјет­но­сти Срп­ске на­ја­ви­ла је да ће све ове ак­тив­но­сти ре­а­ли­зо­ва­ти у са­рад­њи са Ин­ сти­т у­том „Иво Ан­дрић“ из Ви­ше­гра­да и дру­гим кул­ тур­ним и на­уч­ним уста­но­ва­ма у Ре­пу­бли­ци.

Еко­но­ми­ја ужа­са „Еко­но­ми­је ја­се­но­вач­ког ло­го­ра“ на­зив је до­ку­мен­ тар­не из­ло­жбе отво­ре­не у га­ле­ри­ји Ака­де­ми­је на­у­ка и умјет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске у Ба­ња­лу­ци. Сва срп­ска се­ла у ја­се­но­вач­кој око­ли­ни би­ла су у Дру­гом свјет­ ском ра­т у пре­тво­ ре­на у еко­но­ми­је ло­го­ра „Ја­се­но­вац“, на ко­ји­ма су до из­ не­мо­гло­сти и смр­ти ра­ди­ли ло­го­ра­ши, про­из­во­де­ћи хра­ну за хр­ват­ску др­жа­ву – об­ја­сни­ла је Та­ња Ту­ле­ко­вић, аутор из­ло­жбе. На­кон Ба­ња­лу­ке, по­став­ка ће би­ти из­ло­же­на и у До­њој Гра­ди­ни, Гра­ди­шци, До­бо­ју, Зе­ни­ци, Мра­ко­ ви­ци, Би­је­љи­ни, Тре­би­њу и Хер­цег Но­вом.


При­ча без кра­ја Пред­ста­ва Ожа­ло­шће­ на по­ро­ди­ца Бра­ни­сла­ва Ну­ши­ћа, у ре­жи­ји Ни­ ко­ле Пе­ја­ко­ви­ћа и из­во­ ђе­њу На­род­ног по­зо­ри­ шта Срп­ске, увр­шће­на је у зва­нич­ну се­лек­ци­ју пе­де­сет де­ве­тог „Сте­ри­ ји­ног по­зор­ја“ у Но­вом Са­ду. Ово­го­ди­шње „Сте­ ри­ји­но по­зор­је“, од 26. ма­ја до 3. ју­на, би­ће одр­жа­но под сло­га­ном „XX ви­јек – При­ча без кра­ја“. У зна­ку је и два ве­ли­ка ју­би­ле­ја – сто пе­де­сет го­ди­на од ро­ђе­ња Бра­ни­ сла­ва Ну­ши­ћа и сто го­ди­на од Ве­ли­ког ра­та – на­гла­ша­ва се­лек­тор Игор Бо­јо­вић.

дав­но по­во­дом Ме­ђу­на­род­ног да­ на дје­чи­је књи­ге. >> Пр­ви број Жи­во­твор­ног ис­точ­ ни­ка, ча­со­пи­са Епар­хи­је звор­нич­ ко-ту­злан­ске Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, иза­шао је не­дав­но из штам­ пе, а глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник је ђа­кон Бо­јан Че­чар. >> За нај­бо­љу пред­ста­ву би­је­љин­ског фе­сти­ва­ла „Да­ни ко­ме­ди­је 2014.“ иза­бра­ни су Жи­ран­ти На­род­ног по­зо­ри­шта Ре­пу­бли­ке Срп­ске, док је на­гра­да за нај­бо­љу му­шку уло­гу при­па­ла Фе­ђи Сто­ја­но­ви­ћу, а за жен­ску Со­фи­ји Ју­ри­чан. >> О  д точ­ка до ра­ке­те, збир­ка по­е­ зи­је за дје­цу про­сла­вље­ног ба­ња­ луч­ког бок­се­ра Ма­ри­ја­на Бе­не­ша, про­мо­ви­са­на је не­дав­но у Кул­т ур­ ном цен­тру „Бан­ски двор“. >> В  е­че­ра бу­да­ла, у ре­жи­ји Сло­бо­да­ на Пе­ри­ши­ћа, ше­ста је пре­ми­је­ра у ше­зде­сет пр­вој се­зо­ни По­зо­ри­ шта у При­је­до­ру.

Мај­ске му­зич­ке све­ча­но­сти Тра­ди­ци­о­нал­ни фе­ сти­вал „Мај­ске му­зич­ке све­ча­но­сти“ у Би­је­љи­ ни оку­пи­ће ове го­ди­не ви­ше од три­де­сет хор­ ских ан­сам­ба­ла из Ср­ би­је, Срп­ске, Фе­де­ра­ ци­је БиХ и зе­ма­ља у окру­же­њу. Би­ће оби­ ље­же­на сто­го­ди­шњи­ ца смр­ти Сте­ва­на Сто­ ја­но­ви­ћа Мо­крањ­ца, зна­ме­ни­тог срп­ског ком­по­зи­то­ра, а фе­сти­вал се за­вр­ ша­ва про­сла­вом кр­сне сла­ве Ма­на­сти­ра све­тог Ва­си­ли­ ја Остро­шког у Би­је­љи­ни. У пра­те­ћим про­гра­ми­ма би­ће одр­жа­но ви­ше на­уч­ них пре­да­ва­ња о хор­ској му­зи­ци и по­ста­вље­на из­ ло­жба по­во­дом сто пет­ на­е­сте го­ди­шњи­це по­сто­ ја­ња хо­ра „Ср­ба­ди­ја“.

>> Звор­ни­ча­нин Ста­ни­слав То­мић до­бит­ник је ово­го­ди­шње „Ви­бо­ве на­гра­де“, ко­ју бе­о­град­ски днев­ни лист По­ли­ти­ка до­дје­љу­је ауто­ри­ ма мла­ђим од 35 го­ди­на за до­при­ нос срп­ској са­ти­ри. >> Удру­же­ње гра­ђа­на „Ја­дов­но 1941.“ из Ба­ња­лу­ке, уз по­моћ до­бро­тво­ ра из Нор­ве­шке, ор­га­ни­зо­ва­ло је у Ослу ме­мо­ри­јал­ну из­ло­жбу Мо­ је Ја­дов­но, до са­да по­ста­вља­ну у де­се­так гра­до­ва Срп­ске и Ср­би­је, у Њу­јор­ку, Ле­сте­ру и Лон­до­ну. >> По­во­дом оби­ље­жа­ва­ња го­ди­шњи­ це од смр­ти до­бој­ског ака­дем­ског сли­ка­ра Бра­ни­сла­ва Ви­шта, из­ло­ жба ње­го­вих дје­ла по­ста­вље­на је у Умјет­нич­кој га­ле­ри­ји Цен­тра за кул­т у­ру и обра­зо­ва­ње у До­бо­ју.

SRPSK A  No 5  2014

07


В И Т Р А Ж

Т РАК А >> До­вр­ше­так из­град­ње Са­бор­ног хра­ ма све­те ве­ли­ко­му­че­ни­це Ма­ри­не у ма­на­сти­ру Кли­си­на мо­же­те по­мо­ћи сла­њем по­ру­ке на ху­ма­ни­тар­ни број 1412, ко­ји је не­дав­но усту­пи­ла ком­ па­ни­ја „М:тел“. >> Ми­си­о­нар­ски фонд за на­уч­но и пе­ да­го­шко уна­пре­ђе­ње вје­ро­на­у­ке осно­ван је не­дав­но у Епар­хи­ји звор­ нич­ко-ту­злан­ској Срп­ске пра­во­ слав­не цр­кве. >> Чла­но­ви бра­т у­нач­ког Еко-раф­тинг клу­ба „Рај­ска пла­жа“, у са­рад­њи са школ­ским еко­ло­шким сек­ци­ја­ма и гру­пом ри­бо­ло­ва­ца, из­ве­ли су ак­ ци­ју чи­шће­ња от­па­да и уре­ди­ли исто­и­ме­но из­ле­ти­ште на Дри­ни код Бра­т ун­ца. >> По­во­дом Ме­ђу­на­род­ног да­на ша­ле, 1. апри­ла, на­гра­да за нај­бо­ље на­пи­ сан са­ти­рич­ни афо­ри­зам до­ди­је­ље­ на је Жив­ку Ђу­зи, ауто­ру из Мр­ко­ њић Гра­да. >> Кик-бок­сер Ми­лош Го­лић осво­јио је на Па­ла­ма ти­т у­лу про­фе­си­он ­ ал­ног пр­ва­ка сви­је­та у ди­сци­пли­ни К1, по­ бје­дом над Ма­ђа­рем Иштва­ном Бо­ би­шем. >> „Дје­чи­је цар­ство Ми­кро­фин“, ме­ђу­ на­род­ни фе­сти­вал дје­чи­је по­е­зи­је, би­ће одр­жан у Ба­ња­лу­ци од 23. до 25. апри­ла. >> На­род­на би­бли­о­те­ка „Ћи­ри­ло и Ме­ то­ди­је“ у При­је­до­ру уве­ла је и дру­гу смје­ну за рад са чи­та­о­ци­ма, као што је то би­ло до по­чет­ка по­сљед­њег ра­ та у БиХ. >> Пр­ви са­јам срп­ске при­вре­де и срп­ ских брен­до­ва „Са­спо 2014.“ одр­ жан је не­дав­но у аустриј­ском гра­ду

08

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Об­но­ва ке­ра­ми­ке Пра­и­сто­риј­ска ке­ра­ми­ка из ар­хе­о­ло­шке збир­ке Ре­ ги­о­нал­ног му­зе­ја у До­бо­ју би­ће об­но­вље­на и кон­зер­ви­ ра­на. По­ду­хва­том је об­у ­хва­ће­но око два­де­сет ке­ра­мич­ ких по­с у­да из нео­ли­та, ене­о­ли­та, брон­за­ног и гво­зде­ног до­ба, са исто то­ли­ко ло­ка­ли­те­та у око­ли­ни До­бо­ја, Мо­ дри­че и Дер­вен­те. До­бој­ска збир­ка пра­и­сто­риј­ске ке­ра­ми­ке јед­на је од нај­ве­ћих у Срп­ској. Ре­ги­о­нал­ни му­зеј у До­бо­ју, по­ред по­сто­је­ће грн­чар­ске ра­ди­о­ни­це, по­кре­нуо је и ке­ра­ми­ чар­ску шко­лу.

Од дав­ни­на Ви­ше­град – од дав­ни­на до 1918. на­слов је мо­но­гра­фи­ је Алек­сан­дра Са­ви­ћа ко­ју је об­ја­вио „Да­бар“, из­да­вач­ка ку­ћа Ми­тро­по­ли­је да­бро­бо­сан­ске, у са­рад­њи са Срп­ ским со­кол­ским дру­штвом „Со­ко“ из До­бру­на. Књи­га об­ра­ђу­је нај­зна­чај­ни­је пе­ри­о­де у бур­ној исто­ри­ји овог срп­ског гра­да на Дри­ни, од X сто­ље­ћа, пре­ко срп­ског сред­њо­ви­је­ко­вља, тур­ске и аустро-угар­ске оку­па­ци­је, до Пр­вог свјет­ског ра­та. По­себ­но је пред­ста­вљен пе­ри­ од ви­ше­град­ског Ста­рог Вла­ха и „Ан­дри­ће­во ври­је­ме“.


Нај­у­спје­шни­ји при­вред­ни­ци У окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­је „Из­бор нај­у­спје­шни­јих у при­вре­ди Срп­ске за 2013“, ре­пу­блич­ка При­вред­на ко­ мо­ра иза­бра­ла је два­на­ест при­вред­них дру­шта­ва чи­ји су про­из­во­ди пре­по­зна­ тљи­во­шћу ква­ли­те­та оби­ље­жи­ли про­шлу го­ди­ну. Нај­бо­љим су про­гла­ше­на пред­у­ зе­ћа „Та­на­сић“, „Ме­ га др­во“ и „Ки­ко“ из Би­је­љи­не, ба­ња­луч­ка „Екс­клу­зив лин­же­ри“, „Три­англ“, „Кр­зна­ри­ ја При­сташ“ и „ЕкоБел“, „По­дру­ми Ву­ко­је“ из Тре­би­ња, „Вишт“ из До­бо­ја, „Са­на ли­неа“ из Ко­стај­ни­це, „Ви­зи­он“ из Ро­га­ти­це и „Ди бор“ из Гра­ди­шке. Ма­ни­фе­ста­ци­ја је ор­га­ни­зо­ва­на је­да­ на­е­сту го­ди­ну за­ре­дом.

Про­бој на тр­жи­шта Здрав­стве­но-ту­ри­стич­ки цен­тар „Ба­ња Вру­ћи­ца“ код Те­сли­ћа за­би­ље­жио је у мар­т у ви­ше од 11.000 но­ће­ња го­сти­ју из ре­ги­о­на, што је го­то­во дво­стру­ко ви­ше у од­ но­с у на март про­шле го­ди­не, ка­да је би­ло 6.000 но­ће­ња. Вр­ши­лац ду­жно­сти ге­не­рал­ног ди­ рек­то­ра „Ба­ње Вру­ ћи­це“ Алек­сан­дар Ра­до­ше­вић ис­та­као је да је овај број по­ ка­за­тељ успје­шно­ сти про­би­ја­ња на

Ин­сбру­ку, а по­сје­ти­о­ци су има­ли при­ли­ке да се упо­зна­ју са по­тен­ ци­ја­ли­ма за ин­ве­сти­ра­ње у Срп­ ску и Ср­би­ју. >> Европ­ско пр­вен­ство у раф­тин­ гу „Ба­ња­лу­ка Вр­бас 2014.“ би­ће одр­жа­но од 19. до 25. ма­ја, што је још јед­на при­ли­ка да се пре­сто­ни­ ца Срп­ске про­мо­ви­ше у нај­бо­љем свје­тлу. >> Пр­ви днев­ни цен­тар за аути­зам у Ре­пу­бли­ци Срп­ској по­че­ће да ра­ ди у Ба­ња­лу­ци кра­јем ав­гу­ста. >> По­бјед­нич­ко рје­ше­ње за но­ви из­ глед ло­го­ти­па Бан­ке Срп­ске рад је Де­ја­на Јо­ви­ћа, ап­сол­вен­та Уни­вер­ зи­те­та за по­слов­не сту­ди­је у Ба­ња­ лу­ци, ко­ји је на­гра­ђен са 3.000 КМ. >> Ва­ња Ћир­ко­вић, сту­дент тре­ће го­ ди­не Смје­ра за хар­мо­ни­ку Му­зич­ ке ака­де­ми­је Уни­вер­зи­те­та у Ис­ точ­ном Са­ра­је­ву, осво­ји­ла је пр­во мје­сто на Ме­ђу­на­род­ном дје­чи­јем и омла­дин­ском фе­сти­ва­лу „Та­лен­ ти без гра­ни­ца“,  у ка­те­го­ри­ји од 20–25 го­ди­на ста­ро­сти. >> Шко­ла ико­но­пи­са „Оди­ги­три­ја“ Епар­хи­је звор­нич­ко-ту­злан­ске у Би­је­љи­ни 2014. упи­с у­је на тро­го­ди­ шње шко­ло­ва­ње но­ву ге­не­ра­ци­ју од осам­на­ест уче­ни­ка, ко­ји по за­ вр­шет­ку сти­чу зва­ње ико­но­пи­сца. >> Ме­ђу­на­род­ни ру­ко­мет­ни ТВ тур­ нир шам­пи­о­на „До­бој 2014.“ би­ће одр­жан од 19. до 23. ав­гу­ста, а увод у так­ми­че­ња би­ће „Па­ра­да спор­ та“ 18. ав­гу­ста.

ју­жно­сло­вен­ска тр­жи­шта, нај­ви­ше Хр­ват­ске, а по­том и Сло­ве­ни­је. Стра­не ту­ри­сте, ис­ти­че Ра­до­ше­вић, при­вла­чи при­је све­га ље­ко­ви­тост тер­мо­ми­не­рал­не во­де, али и ква­ ли­тет­на услу­га.

>> Ба­ња­лу­ка ће у ав­гу­сту ове го­ди­не би­ти до­ма­ћин Свјет­ског па­до­бран­ ског пр­вен­ства, од­лу­чи­ла је Свјет­ ска ва­зду­хо­плов­на фе­де­ра­ци­ја.

SRPSK A  No 5  2014

09


А Л Б У М

 Милутин Поповић: „На гробу српског официра“, 1917.  Петар Раносовић: „Кроз Албанију“, 1916.

Поменимо бар нека од њихових имена: Владимир Бецић, Бета Вукановић, Надежда Петровић, Милош Голубовић, Васа Ешкићевић, Коста Миличевић, Михаило Миловановић, Васа Поморишац, Вељко Станојевић, Петар Раносовић, Живорад Настасијевић, Стеван Милосављевић...

10

О СТОГОДИШЊИЦИ ВЕЛИКОГ РАТА

Српски ратни сликари

Њ

ихове музе, наравно, нису ћутале ни кад је оружје грмјело. Љетописци нису могли изневјерити љетопис, умјетници хероје, најбољи синови и кћери Отаџбину. У саставу Српске војске током Првог свјетског рата било је четрдесетак умјетника са распоредом ратни сликар, уз Врховну команду и по борбеним јединицама. „Услови за рад били су тешки“, вели хроничар. „Од опасности на бојишту, гдје су сликали, до велике оскудице у прибору и основним материјалима... Највише су урадили оловком, акварелом, пастелом, тушем, мање темпером и уљем.“ Одредницу ратни сликар први је званично употребио Живојин Мишић, 21. септембра 1912, у објави за путовање издатој Петру Раносовићу. Те године Надежда Петровић урадила је прву нама познату „ликовну забиљешку“ непосредно на фронту (На положајима код Куманова). Војвода Ра­до­ мир Путник, начелник Штаба Врховне команде Српске војске, наредио је у августу 1914. да се изда Упут за употребу ратних сликара придодатих штабовима виших јединица на војишту. Да се најважнији тренуци борбе и призори из рата сачувају за историју. Прва изложба дјела ратних сликара одржана је у Београду 1919, у школи „Краљ Петар“, брза и невелика. Друга, о педесетогодишњици Великог рата, приређена је у Галерији Војног музеја у Београдској тврђави. Обухватила је тридесет пет аутора и деведесет радова. (...) У марту 2014, о стогодишњици, у Галерији Радио-телевизије Србије у Београду најзад је поново направљена респектабилна изложба: Између трубе и тишине. Српски ратни сликари 1912-1918. Она је и повод за ово наше мало подсјећање. А већина тих дјела чува се у збирци Војног музеја у Београду, па свратите тамо, и без повода.  (Б. М.)

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


SRPSK A  No 5  2014

11


А Л Б У М

/

A L B U M

Коста Јосиповић: „Аутопортрет у униформи“, 1918. Kosta Josipović: “ Auto Portrait in Uniform”, 1918

12

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


Васа Ешкићевић: „Излазак српске војске на море“, 1916.

Васа Ешкићевић: „Село Бач на Црној реци“, 1916.

SRPSK A  No 5  2014

13


А Л Б У М

14

/

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


Тодор Швракић: „Прелазак преко Албаније“, 1921.

SRPSK A  No 5  2014

15


П Р И­З Н А­Њ А

16

/

A W A R D S

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


ВИ­СО­КО РУ­СКО ОД­ЛИ­КО­ВА­ЊЕ НЕ­ДАВ­НО ДО­ДИ­ЈЕ­ЉЕ­НО ПРЕД­СЈЕД­НИ­КУ СРП­СКЕ МИ­ЛО­РА­ДУ ДО­ДИ­КУ

За вје­ру и

сло­бо­дар­ство Без об­зи­ра на при­ти­ске ко­ји­ма је из­ло­жен, успио је да са­чу­ва Ре­пу­бли­ку Срп­ску и за­у­ста­ви про­цес ње­ног уки­да­ња, али и да очу­ва ста­бил­не од­но­се са Ру­си­јом, учвр­сти пра­во­слав­не срп­ско-ру­ске ве­зе и иден­ти­тет сло­вен­ских на­ро­да – ка­же се у обра­зло­же­њу ко­је је про­чи­тао др Ва­ле­риј Алек­се­јев, пред­сјед­ник Фон­да је­дин­ства пра­во­слав­них на­ро­да. О од­ли­ко­ва­њу од­лу­чу­ју па­три­јарх Ки­рил и врх ру­ске др­жа­ве

П

а­три­јарх мо­сков­ски и це­ле Ру­си­је Ки­рил уру­чио је 11. мар­та у Хра­му Хри­ста Спа­си­те­ља у Мо­скви Од­ ли­ко­ва­ње Фон­да је­дин­ства пра­во­слав­них на­ро­да за 2013. пред­сјед­ни­ку Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ми­ло­ра­ду До­ди­ку. Све­ча­ној до­ди­је­ли при­зна­ња у рас­ко­ шној Са­ли цр­кве­них са­вје­та Хра­ма Хри­

ста Спа­си­те­ља при­с у­ство­ва­ли су ди­рек­ тор Ре­пу­блич­ког се­кре­та­ри­ја­та за вје­ре Срп­ске Дра­ган Да­ви­до­вић, шеф пред­став­ ни­штва Срп­ске у Ру­си­ји Ду­шко Пе­ро­вић, ре­жи­сер Емир Ку­сту­ри­ца, ам­ба­са­дор Ср­ би­је у Ру­си­ји Сла­вен­ко Тер­зић, ам­ба­са­дор БиХ Иван Бар­ба­лић, ве­ли­ки број углед­ них зва­ни­ца из јав­ног жи­во­та Ру­си­је. SRPSK A  No 5  2014

 Патријарх руски Кирил и предсједник Српске Милорад Додик на свечаности

17


П Р И­З Н А­Њ А

 Драган Давидовић, директор Републичког секретаријата за вјере Српске, у разговору са Његовом Светошћу патријархом московским и цијеле Русије Кирилом

У све­ча­ној дво­ра­ни Хра­ма одр­жан је кон­церт ду­хов­не му­зи­ке, а у До­ди­ко­ву част хор је от­пје­вао „Та­мо да­ле­ко“. Ви­ше сто­ти­на зва­ни­ца има­ло је при­ли­ку да од­ гле­да кра­так филм о ра­ду пред­сјед­ни­ка Срп­ске. У обра­зло­же­њу ко­је је про­чи­тао пред­ сјед­ник Фон­да је­дин­ства пра­во­слав­них на­ро­да др Ва­ле­риј Алек­се­јев на­во­ди се да је Од­ли­ко­ва­ње до­де­ље­но До­ди­ку, јер је, без об­зи­ра на при­ти­ске ко­ји­ма је из­ ло­жен, успио да са­чу­ва Ре­пу­бли­ку Срп­ ску и за­у­ста­ви про­цес ње­ног уки­да­ња, али и да очу­ва ста­бил­не од­но­се са Ру­си­ јом, те учи­ни све да учвр­сти пра­во­слав­ не срп­ско-ру­ске ве­зе. Ре­пу­бли­ка Срп­ска пред­ста­вља је­ди­ну за­кон­ску мо­гућ­ност да се оси­гу­ра без­ бјед­ност Ср­ба за­пад­но од Дри­не, ри­је­ке ко­ја их ди­је­ли, тач­ни­је спа­ја, са ма­ти­цом Ср­би­јом. Пред­сјед­ник До­дик при­да­је ве­ ли­ку ва­жност уло­зи Срп­ске пра­во­слав­ не цр­кве у очу­ва­њу иден­ти­те­та Ср­ба, мно­го ра­ди и на за­шти­ти пра­во­сла­вља у

Но­ви до­при­нос Шеф Пред­став­ни­штва Ре­пу­бли­ке Срп­ске у Мо­скви Ду­шко Пе­ро­вић ка­же да је ово пред­став­ни­штво и до са­да има­ло ве­о­ ма за­па­же­на ре­зул­та­те и ужи­ва­ло ве­ли­ки углед у Ру­си­ји. – Не­сум­њи­во да ће овај до­га­ђај и уру­че­ње ор­де­на пред­ сјед­ни­ку До­ди­ку још ви­ше по­ве­ћа­ти тај углед и још ви­ше учвр­сти­ти на­ше по­зи­ци­је. На­рав­но, то оба­ве­зу­је не са­мо да одр­жи­мо до­стиг­ну­то, ко­је ни­је ма­ло, већ и да још по­бољ­ша­мо ре­зул­та­те – ре­као је Пе­ро­вић.

18

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Срп­ској и ци­је­лом срп­ском ет­но­с у, као и на ја­ча­њу пра­во­слав­ног је­дин­ства у сви­ је­т у, на­гла­ша­ва се у обра­зло­же­њу Од­лу­ ке о до­ди­је­ли Од­ли­ко­ва­ња. Обра­ћа­ју­ћи се при­с ут­ни­ма на че­тр­ на­е­стој це­ре­мо­ни­ји уру­че­ња овог ви­со­ ког ру­ског при­зна­ња, До­дик је ре­као да је по­ча­ство­ван од­лу­ком до­не­се­ном у до­ го­во­ру Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве и ка­би­ не­та Пред­сјед­ни­ка Ру­си­је. – Наш Бог је Бог сло­бо­де. На­ша вје­ ра у та­квог Бо­га на­чи­ни­ла је од нас сло­ бо­дар­ске на­ро­де. Све што се до­га­ђа по­ сљед­њих го­ди­на у Ру­си­ји, а што сва­ки чо­вјек у Ре­пу­бли­ци Срп­ској па­жљи­во пра­ти, по­вра­так је до­сто­јан­ства – ре­као је До­дик. Ис­та­као је да Ру­си­ја и да­нас по­ма­же Ре­пу­бли­ку Срп­ску, као што је то чи­ни­ла ка­да је би­ло нај­те­же. – Дра­го­цје­но при­зна­ње да­је на­ду да ће­мо за­јед­но, у ми­ру и сло­зи, у бор­би за на­пре­дак и до­бро на­ших љу­ди и на­ро­да, са­чу­ва­ти сло­бо­ду и до­сто­јан­ство, ко­ји су нам то­ли­ко ва­жни – на­гла­сио је пред­ сјед­ник Срп­ске. ЗА ПРА­ВО­СЛАВ­НО ЈЕ­ДИН­С ТВО На­гра­де Фон­да је­дин­ства пра­во­слав­ них на­ро­да сва­ке го­ди­не до­дје­љу­ју се ше­фо­ви­ма др­жа­ва, вла­да и пар­ла­ме­на­та, по­гла­ва­ри­ма пра­во­слав­них цр­ка­ва, по­ зна­тим јав­ним лич­но­сти­ма и кул­т ур­ним лич­но­сти­ма.


Ру­ски ам­ба­са­дор у БиХ Алек­сан­дар Бо­цан Хар­чен­ко ис­та­као је да од­ли­ко­ва­ ње Фон­да је­дин­ства пра­во­слав­них на­ ро­да по­твр­ђу­је ви­сок ни­во по­што­ва­ња пре­ми­је­ра Ру­си­је Дми­три­ја Ме­две­де­ва пре­ма пред­сјед­ни­ку Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ми­ло­ра­ду До­ди­ку. – Од­ли­ко­ва­ње по­твр­ђу­је ви­сок ни­во тог по­што­ва­ња, пре све­га због до­при­ но­са раз­во­ју на­ших од­но­са и за­шти­ти иден­ти­те­та сло­вен­ских на­ро­да, уз за­ шти­т у ста­т у­са Срп­ске и ме­ђу­на­род­ног пра­ва – из­ја­вио је Бо­цан Хар­чен­ко. Под­ву­као је да од­лу­ку о то­ме ко ће би­ти од­ли­ко­ван за­јед­нич­ки до­но­се по­ гла­вар Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве и др­ жав­но ру­ко­вод­ство Ру­си­је. – Из­ра­жа­вам за­до­вољ­ство што сте упра­во Ви до­бит­ник ово­го­ди­шњег при­ зна­ња – ре­као је па­три­јарх ру­ски Ки­рил пред­сјед­ни­ку Срп­ске у раз­го­во­ру уочи до­дје­ле при­зна­ња. – Ми смо до­бро упо­ зна­ти са Ва­шим жи­вот­ним по­ло­жа­јем: Ви као пра­во­сла­вац и пред­сјед­ник Ре­пу­ бли­ке Срп­ске по­кла­ња­те ве­ли­ку па­жњу об­но­ви цр­ка­ва и да­је­те по­др­шку Срп­ ској пра­во­слав­ној цр­кви. По­зна­то нам је ко­ли­ко се ча­сно бо­ри­те за ин­те­ре­се свог на­ро­да. При­ли­ком су­сре­та, па­три­јарх Ки­рил је пред­сјед­ни­ку До­ди­ку по­кло­нио ико­ну Ка­зањ­ске Бо­го­мај­ке. Уз ри­је­чи за­хвал­ но­сти, пред­сјед­ник Срп­ске је ру­ском па­три­јар­ху да­ро­вао ико­ну Бо­го­ро­ди­це Тро­је­ру­чи­це.

Дра­ган Да­ви­до­вић је па­три­јар­ху Ки­ ри­лу, у име Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске, да­ ро­вао сли­ку ака­де­ми­ка Ми­ли­во­ја Ун­ко­ ви­ћа „Цар­ске две­ри“ и но­во­о­бја­вље­но ре­принт из­да­ње „Крм­чи­је Све­тог Са­ве“. – Ра­ду­јем се да Пра­во­слав­на цр­ква у Ру­си­ји по­но­во ди­ше пу­ном сна­гом и да је хар­мо­ни­ја из­ме­ђу ру­ске цр­кве и ру­ске др­жа­ве до­сти­гла ни­во из „ста­рих вре­ ме­на Цар­ства“ – из­ја­вио је Да­ви­до­вић. – На­рав­но, де­ле­га­ци­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ ске мо­же са по­но­сом да ка­же да смо и ми тај про­цес, за­по­чет од­ла­ском ко­му­ ни­зма, за­вр­ши­ли. То је и био услов да Ре­пу­бли­ка Срп­ска, Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква и наш по­ли­тич­ки врх има­ју та­ко ви­сок реј­тинг, а да пред­сјед­ник До­дик до­би­је ова­ко ви­со­ке по­ча­сти у Мо­скви. Од­ли­ко­ва­ње пред­сјед­ни­ку Срп­ске че­сти­тао је и ми­ни­стар ино­стра­них по­ сло­ва Ру­си­је Сер­геј Ла­вров, са ко­јим се срео уочи све­ча­но­сти. Ла­вров је ис­та­као да је ово при­зна­ње оцје­на до­при­но­са про­мо­ви­са­њу ци­ви­ли­за­циј­ског за­јед­ни­ штва два на­ро­да. 

 Редитељ Емир Кустурица на свечаности у Москви

Ви­со­ки ранг Од 2009. Од­ли­ко­ва­ње но­си име па­три­јар­ха Алек­си­ја Дру­ гог. До­дје­љу­је се сва­ке го­ди­не јед­ном пред­сјед­ни­ку, јед­ном цр­кве­ном ве­ли­ко­до­стој­ни­ку и јед­ном удру­же­њу за ху­ма­ност. Ме­ђу до­бит­ни­ци­ма при­зна­ња су и пред­сјед­ни­ци Ру­си­је, Грч­ ке, Есто­ни­је, Бу­гар­ске, Јер­ме­ни­је, Ки­пра, као и по­гла­вар Срп­ ске пра­во­слав­не цр­кве бла­же­но­чив­ши па­три­јарх Па­вле, срп­ ски те­ни­сер Но­вак Ђо­ко­вић, ре­жи­сер Емир Ку­сту­ри­ца...

SRPSK A  No 5  2014

19


П О Д­С Ј Е Т­Н И К

Мно­го ви­ше од успо­ме­на ТРИ ДЕ­ЦЕ­НИ­ЈЕ ОД ЗИМ­СКЕ ОЛИМ­ПИ­ЈА­ДЕ У СА­РА­ЈЕ­ВУ 1984.

За тих је­да­на­ест да­на ов­дје је бо­ра­ви­ло че­тр­де­сет де­вет ре­пре­зен­та­ци­ја, са ви­ше од 2.500 уче­сни­ка. У исто­ри­ју свјет­ског спор­та ушли су Ја­хо­ри­на, Бје­ла­шни­ца, Иг­ман, Тре­бе­вић... На ја­хо­рин­ским ста­за­ма одр­жа­на су так­ми­че­ња у ве­ле­сла­ло­му, сла­ло­му и спу­сту. Пла­ни­на је та­да до­би­ла епи­тет „олим­пиј­ска ље­по­ти­ца“ и са­чу­ва­ла га до да­нас. То ни­је са­мо љуп­ка ста­ра хро­ни­ка, не­го и за­ма­јац но­вог раз­вој­ног про­цва­та ове пла­ни­не и ре­ги­је

20

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


Јахорина, олимпијска планина

SRPSK A  No 5  2014

21


П О Д­С Ј Е Т­Н И К

О

ве го­ди­не на­вр­ша­ва се три де­ це­ни­је од че­тр­на­е­стих Зим­ских олим­пиј­ских ига­ра, одр­жа­них у Са­ра­је­ву од 8. до 19. фе­бру­ар ­ а 1984. Би­ла је то ре­ви­ја мла­до­сти и спор­та, ко­ја је те го­ди­не у Са­ра­је­во до­ве­ла 49 ре­пре­зен­та­ ци­ја на­ци­о­нал­них олим­пиј­ских ко­ми­те­та и пре­ко 2.500 уче­сни­ка, што је та­да био ре­корд Ига­ра. Глав­на мје­ста свих олим­ пиј­ских спорт­ских де­ша­ва­ња би­ли су град Са­ра­је­во, Ја­хо­ри­на, Бје­ла­шни­ца, Иг­ ман, Тре­бе­вић, Чвр­сни­ца, као и још не­ка пла­нин­ска под­руч­ја у око­ли­ни Са­ра­је­ва. Зим­ске олим­пиј­ске игре „Са­ра­је­во ’84“ до да­нас су оста­ле нај­зна­чај­ни­ји спорт­ ски до­га­ђај одр­жан на ју­жно­сло­вен­ским про­сто­ри­ма, до­га­ђај ко­ји је Са­ра­је­во увео у исто­ри­ју свјет­ског спор­та. Олим­пиј­ска ље­по­ти­ца Ја­хо­ри­на, да­нас би­сер ту­ри­стич­ке по­ну­де Ре­пу­бли­ке Срп­ ске, би­ла је до­ма­ћин олим­пиј­ских так­ми­ че­ња у ве­ле­сла­ло­му, сла­ло­му и спу­сту за же­не. Злат­не ме­да­ље у овим ди­сци­пли­на­ ма при­па­ле су та­да­шњим ски­ја­шким ве­ ли­ка­ни­ма Де­би Армстронг, Па­о­ле­ти Ма­ го­ни и Ми­ке­ли Фи­њи­ни. И ДА­ЉЕ „ОЛИМ­ПИЈ­СКА ЉЕ­ПО­ТИ­ЦА“

 Олимпијски терени на Јахорини данас су велики туристички потенцијал

На ова злат­на вре­ме­на, осим не­ко­ли­ ко дру­гих ин­фра­струк­т ур­них обје­ка­та, да­нас на Ја­хо­ри­ни под­сје­ћа­ју атрак­тив­не ски-ста­зе. Ре­ко­смо, на њи­ма су и те 1984. го­ди­не, да­нас не­ка­ко не­ствар­но дав­не, одр­жа­не олим­пиј­ске тр­ке у ве­ле­сла­ло­му, сла­ло­му и спу­сту. Сва­ка од ових ста­за атрак­тив­на је и за ски­ја­ше про­фе­си­о­нал­ це и за ре­кре­а­тив­це. На њи­ма се и да­нас одр­жа­ва­ју број­на так­ми­че­ња ме­ђу ко­ји­ма је сва­ка­ко нај­по­пу­лар­ни­ји „ФИС Куп Ја­ хо­ри­на“. Ја­хо­ри­на је те 1984. го­ди­не, на­рав­но, до­жи­вје­ла про­цват. Епи­тет „олим­пиј­ска ље­по­ти­ца“, ко­ји је та­да до­би­ла, и да­нас но­си. Го­то­во да је су­ви­шно на­по­ми­ња­ти ко­ли­ко је то зна­чи­ло у ње­ној укуп­ној ту­ ри­стич­кој про­мо­ци­ји. Ква­ли­тет­не и до­бро уре­ђе­не ста­зе, у див­ном при­род­ном окру­же­њу, чи­не иза­

Ба­кља и про­мо­те­ри Сим­бо­лич­но, за­па­ље­на је и ба­кља ко­ја по­ве­зу­је Зим­ске олим­пиј­ске игре из 1984. и „EYOWF 2017“. При­сут­ни су тог да­ на би­ли у при­ли­ци да се дру­же са олим­пиј­ским ле­ген­да­ма и про­мо­те­ри­ма „EYOWF 2017“ Вла­дом Див­цем, Сан­дом Ду­брав­ чић, Бо­ја­ном Кри­жа­јем и Бог­да­ном Та­ње­ви­ћем.

22

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

зов и за­до­вољ­ство сва­ком пра­вом љу­би­ те­љу ски­ја­ња. Маг­не­ти­зам олим­пиј­ског бо­ри­ли­шта до­дат­но обо­га­ћу­је ову пла­ни­ ну. Сто­га не чу­ди што је она и да­нас та­ко при­влач­на и по­пу­лар­на ту­ри­стич­ка де­ сти­на­ци­ја. У окви­ру про­гра­ма „Олим­пиј­ска по­ ро­ди­ца – Сла­ви­мо олим­пи­зам“, ни­зом кул­т ур­них и спорт­ских де­ша­ва­ња то­ ком 2014. и на Ја­хо­ри­ни ће, на­рав­но, би­ ти оби­ље­же­на три­де­се­та го­ди­шњи­ца че­ тр­на­е­стих Зим­ских олим­пиј­ских ига­ра. Кра­јем ја­ну­ар ­ а ве­ли­ку па­жњу при­ву­кла је ма­ни­фе­ста­ци­ја Олим­пиј­ски спорт­ски ви­кенд „Ја­хо­ри­на–Бје­ла­шни­ца 2014.“ – Циљ је да овим про­јек­ти­ма под­ стак­­не­мо олим­пиј­ски дух и олим­пиј­ске ври­јед­но­сти – ка­жу у Ту­ри­стич­кој ор­ га­ни­за­ци­ји Срп­ске. – Про­мо­ви­са­ће­мо и пред­сто­је­ћи Зим­ски олим­пиј­ски фе­сти­ вал за мла­де „EYOWF 2017“ (Euro­pean Youth Olim­pic Win­ter Fe­sti­val), те ука­за­ти на ње­го­ву ва­жност. До­ма­ћи­ни тог фе­сти­ ва­ла би­ће гра­до­ви Са­ра­је­во и Ис­точ­но Са­ра­је­во, а сам до­га­ђај од­лич­на при­ли­ка за Ја­хо­ри­ну да се по­но­во по­ка­же у пу­ном ква­ли­те­т у и свје­тлу. На­ша олим­пиј­ска ље­по­ти­ца по­но­во ће би­ти до­ма­ћин так­ ми­че­ња у сла­ло­му и ве­ле­сла­ло­му. Дво­ри­ шта, та­ко­ђе на Ја­хо­ри­ни, до­че­ка­ће так­ми­ ча­ре у би­а­тло­ну, а оп­шти­на Па­ле нај­бо­ље пред­став­ни­ке др­жа­ва у бр­зом кли­за­њу. ПО­ВРА­ТАК ОЛИМ­ПИЈ­СКОГ ДУ­ХА То­ком ма­ни­фе­ста­ци­је „Олим­пиј­ски спорт­ски ви­кенд“ на Ја­хо­ри­ни је одр­жа­ на ре­ви­јал­на тр­ка ски-клу­бо­ва у сла­ло­му и ве­ле­сла­ло­му. Про­мо­ви­са­ни су зим­ски спор­то­ви, ски-клу­бо­ви и шко­ле, одр­жа­на ре­ви­јал­на тр­ка ам­ба­са­до­ра, при­вред­ни­ка и јав­них лич­но­сти, ис­пра­ћен олим­пиј­ски тим БиХ на ово­го­ди­шњу Зим­ску олим­пи­ ја­ду у Со­чи­ју. Одр­жа­на је и зва­нич­на про­мо­ци­ја „EYOWF 2017“, про­јек­та „Олим­пиј­ска по­ ро­ди­ца – Сла­ви­мо олим­пи­зам“, те отво­ ре­на из­ло­жба „Олим­пи­зам“. Сва ова де­ша­ва­ња до­каз су да се олим­ пиј­ски дух, по­сли­је свих исто­риј­ских вр­ тло­га ко­ји су про­т ут­ња­ли ју­жно­сло­вен­ ским про­сто­ри­ма, на ве­ли­ка вра­та вра­ћа на Ја­хо­ри­ну. „Олим­пиј­ска ље­по­ти­ца“ већ си­ја, а у на­ред­ном пе­ри­о­ду за­си­ја­ће још ја­че. Освје­жи­ће и обо­га­ти­ти сво­ју по­ну­ду, за­др­жа­ва­ју­ћи јед­но од во­де­ћих мје­ста на ту­ри­стич­кој ма­пи Бал­ка­на. 


SRPSK A  No 5  2014

23


Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А

ПРИ­ВО­ДИ СЕ КРА­ЈУ ОБ­НО­ВА МА­НА­С ТИ­РА СТУ­ПЉЕ

И ка­ме­ње нај­зад про­го­во­ри

24

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


Би­ја­ше рат, го­ди­на 1994. Не­што је пул­си­ра­ло под зе­мљом, на Цр­кви­шту, ку­ца­ло као ср­це. Они ко­ји су чу­ли мо­ра­ли су за­ко­па­ти. Та­ко су пред нас из­ро­ни­ли те­ме­љи чу­ве­ног сред­њо­ви­је­ков­ног ма­на­сти­ра, сру­ше­ног 1691, чи­ји је траг био из­гу­бљен. „Ако ми не го­во­ри­мо, ка­ме­ње ће про­го­во­ри­ти“, ве­ли Све­то пи­смо. И би та­ко. Ове го­ди­не, у не­дје­љу по Пе­тров­да­ну, би­ће освје­штан об­но­вље­ни храм, ве­ли­ки и ве­о­ма ли­јеп. И све је жив­ну­ло: и се­ло, и љу­ди, и при­ро­да

Пи­ше: Сен­ка Три­вић

Фотографије: Јеромонах Данило, Архива манастира Ступље, Сенка Тривић SRPSK A  No 5  2014

25


Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А

Н

а пет­на­е­стом ки­ло­ме­тру ма­ги­ стра­ле од Ба­ња­лу­ке пре­ма Че­ лин­цу одва­ја се це­ста пре­ма мје­сту Укри­на, у ко­јем се опет скре­ће ка се­лу Гор­њи Ви­ја­ча­ни. То се­ло у се­би је ви­је­ко­ви­ма кри­ло при­чу о све­ти­њи, о ста­ром ма­на­сти­ру, да­нас об­но­вље­ном и ве­о­ма ли­је­пом. Пред ка­пи­јом смо, на по­ља­ни ко­ју на­род од дав­ни­на зо­ве Цр­ кви­ште. Још би­ја­ше зи­ма, у зим­ској ка­ пе­ли ма­на­стир­ској два­де­се­так мје­шта­ на на бо­го­слу­же­њу. При­је не­пу­них два­ де­сет го­ди­на на том мје­сту ис­ко­па­ни су те­ме­љи ма­на­сти­ра ко­је стар­је­ши­на, је­ро­мо­нах Да­ни­ло, опи­с у­је као „ка­ме­ње ко­је је про­го­во­ри­ло“. Рат­не 1994. дво­ји­ца мје­шта­на, Ду­ шан Јо­кић и Ми­лен­ко Ма­ле­ше­вић, од­ лу­чи­ли су да про­вје­ре да ли на мје­сту Цр­кви­ште по­сто­ји основ за се­о­ско пре­да­ње и за та­кво име. Од­у­ви­јек се у се­лу, с ко­ље­на на ко­ље­но, пре­но­си­ла при­ча о ље­по­ти не­гда­њег ма­на­сти­ра, дав­но по­ру­ше­ног не­при­ја­тељ­ском ру­ ком. И по­ка­за­ло се да пре­да­ње и то­по­ ни­ми (ри­је­ка Ма­на­сти­ри­ца, бр­до Ка­лу­  Старјешина јеромонах Данило. ђе­ро­во, по­ља­на Цр­кви­ште) има­ше ва­ Иконостас у ља­но упо­ри­ште. Зимској капели. А не от­кри­ва­ју се сва­ки дан те­ме­љи Храм и конаци ма­на­сти­ра. Иако за мно­ге рат­но до­ба ноћу, освјетљени. ни­је из­гле­да­ло као нај­бо­ље да се поч­ Монахиња не об­но­ва, је­ро­мо­нах Да­ни­ло ка­же да Ефросинија. се та од­лу­ка ба­ња­луч­ког епи­ско­па Је­ Јеромонах Георгије фре­ма по­ка­за­ла као во­ђе­на про­ми­шљу причешћује дјецу Бож­јом.

Зда­ња Ма­на­стир Сту­пље има два мо­ли­тве­ на зда­ња. Ка­пе­лу по­све­ће­ну апо­сто­ли­ма Пе­тру и Па­влу, у ко­на­ку, у ко­јој смо се и ми на­шли ми­ну­ле зи­ме, дан при­је Све­тог Са­ве. Дру­го зда­ње, Цр­ква ар­хан­ђе­ла Ми­ ха­ил ­ а, им­по­зант­них је ди­мен­зи­ја. Упра­во ње­ни те­ме­љи су при­је два­де­сет го­ди­на от­кри­ли сви­је­ту да је на том тлу ви­је­ко­ ви­ма би­ло мо­на­штво и пра­во­сла­вље.

– Има­мо дви­је ствар­но­сти. Ре­пу­бли­ ку Срп­ску, ство­ре­ну на чвр­стим те­ме­ љи­ма и од­бра­ње­ну, и има­мо ма­на­стир Сту­пље, про­на­ђен и са мно­го сна­ге об­ но­вљен – ка­зу­је нам је­ро­мо­нах Да­ни­ло. – Да­нас је ма­на­стир свје­док да ни­ка­да ру­ши­те­љи не­ће би­ти ис­пред гра­ди­те­ља. Да не­про­ла­зност и исти­на иду ис­пред ла­жи, да уви­јек прав­да иде ис­пред не­ прав­де, да ће кад тад до­ћи ври­је­ме да се све оно што је по­ру­ше­но об­но­ви и по­пра­ви. За­то је по­ру­ка свим бу­ду­ћим љу­ди­ма и вре­ме­ни­ма да је бо­ље да на ври­је­ме чи­не до­бро и да сва­ко­га ра­зу­ ми­ју и при­хва­те, не­го да ру­ше не­чи­је тра­ди­ци­је и не­чи­ју кул­т у­ру, ка­да ће она са­ма про­го­во­ри­ти. Ка­же се у Све­том Пи­сму: „Ако ми не го­во­ри­мо, ка­ме­ње ће про­го­во­ри­ти.“ И ов­дје је ка­ме­ње про­го­ во­ри­ло. По­ка­за­ло и оби­ље­жи­ло чи­ја је то зе­мља би­ла и оста­ла, ко је ту ви­је­ко­ ви­ма жи­вио, гра­дио, про­свје­ћи­вао свој на­род. По­ка­за­ло се и ко је до­шао да све то по­ру­ши, за­тре. За љу­де ��з Цр­кве, ка­же, ни­ка­да ни­је су­лу­до ври­је­ме да се ода­зо­ве на Бож­ји по­зив. Да су от­кри­ве­ни те­ме­љи хра­ма оста­ли да че­ка­ју не­ко бо­ље ври­је­ме, ма­ на­стир ни до дан да­нас не би био об­ но­вљен. ПО­СЛИ­ЈЕ ТРИ СТО­ТИ­НЕ ГО­ДИ­НА Чу­де­сна је суд­би­на ма­на­сти­ра Сту­ пље. Оно ма­ло са­чу­ва­них цр­кве­них књи­га и спи­са ука­зу­ју на бо­гат­ство све­ ти­ње и сна­гу не­ка­да­шњег мо­на­штва. Под при­јет­њом не­при­ја­те­ља у XVII ви­ је­ку, мо­на­си су се са књи­га­ма под ми­ шком оти­сну­ли у ма­на­стир Ора­хо­ви­ цу. Не­ста ов­дје мо­ли­тве и бо­го­у­год­ног слу­же­ња, сру­ши­ше Тур­ци и зи­до­ве, до те­ме­ља. Би­ја­ше го­ди­на 1691. Ћу­та­ло ка­ ме­ње и че­ка­ло да куц­не час.

26

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


SRPSK A  No 5  2014

27


Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А

 Љетња свјетковина у манастиру  На недјељном богослужењу, минуле зиме

– Пре­да­ње ве­ли да је ма­на­стир из вре­ме­на кра­ља Дра­гу­ти­на (XI­II и XIV ви­јек). И от­кри­ве­ни те­ме­љи ука­зи­ва­ли су на ра­ни ра­шки стил град­ње, свој­ ствен срп­ским цр­ква­ма са кра­ја XI­II ви­је­ка. Има­мо ма­те­ри­јал­не до­ка­зе са кра­ја XVI и по­чет­ка XVII ви­је­ка. Има­мо и за­пи­се да је ма­на­стир стра­дао у Ве­ли­ ком беч­ком ра­т у, око 1691. Од та­да се ма­на­сти­ру прак­тич­но гу­би траг. „... Те го­ди­не из ма­на­сти­ра Сту­пље у ма­на­стир Ора­хо­ви­цу пре­ђо­ше мо­ на­си“, сто­ји у јед­ној ру­ко­пи­сној књи­зи ма­на­стир­ској. И на­во­де се њи­хо­ва име­ на: Ар­се­ни­је, Са­ва, Мак­сим, Те­о­фил и Те­о­до­си­је ста­рац. „Ма­на­сти­ри Ли­пље и Сту­пље опу­стје­ше са­свим.“ Мо­на­штва ма­на­сти­ра Ли­пље и Сту­пље, уда­ље­них ме­ђу­соб­но два­на­ ест ки­ло­ме­та­ра ва­зду­шном ли­ни­јом,

Ме­ра – Ако уз­ме­те у об­зир чи­ње­ни­цу да су те­ме­љи ма­на­стир­ ског ко­на­ка би­ли ду­гач­ки око пе­де­сет ме­та­ра, мо­же­те за­ми­ сли­ти ка­ко је све то из­гле­да­ло и ко­ли­ка је сла­ва ма­на­сти­ра Сту­пље би­ла у XI­II, XIV, XV ви­је­ку – ка­же је­ро­мо­нах Да­ни­ло. – И да­нас је те­шко на­пра­ви­ти та­ко мо­ну­мен­тал­ну гра­ђе­ви­ ну, ка­мо­ли та­да.

28

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

од­у­ви­јек су би­ла чвр­сто по­ве­за­на суд­ би­ном и мо­ли­твом. – Ли­пље је има­ло дру­га­чи­ју исто­ри­ ју не­го Сту­пље. Ма­на­стир­ски храм та­ мо ни­је ни­ка­да до кра­ја по­ру­шен, по­ сто­ји исто­риј­ски кон­ти­ну­и­тет. На­ша бли­скост и јед­но­душ­је су при­је све­га мо­ли­тве­ни. Од свог до­ла­ска, 2008. го­ди­не, по благ­ о­сло­ву епи­ско­па ба­ња­луч­ког Је­фре­ма, је­ро­мо­нах Да­ни­ло је у стал­ној по­тра­ зи за но­вим пи­са­ним до­ка­зи­ма о исто­ ри­ји ма­на­сти­ра и мо­на­шког жи­во­та у ње­му. Про­на­ђе­ни ру­ко­пи­си по­ка­зу­ ју да је ов­дје би­ла раз­ви­је­на пре­пи­сив­ ач­ка шко­ла. – До­шао сам, при­је све­га, за­то да се ус­по­ста­ви мо­на­шки жи­вот у ма­на­ сти­ру и за­поч­не бо­го­слу­же­ње, да се да пу­ни сми­сао об­но­ви. Да се при­хва­ти на­род ко­ји до­ла­зи и у ма­на­сти­ру на­ђе осло­нац, свој дру­ги дом. Да се свје­до­чи вје­ра Хри­сто­ва. СТО­ПА­МА БЛА­ГО­ТВОР­НЕ НА­ДЕ Об­но­ва ма­на­сти­ра и до­ла­зак мо­на­ ха озна­чи­ли су но­во до­ба за љу­де овог кра­ја. Они у ма­на­стир­ском брат­ству, у је­ро­мо­на­си­ма Да­ни­лу и Ге­ор­ги­ју, ви­де


ду­хов­ни осло­нац, али и са­вјет­ни­ке у сва­ко­днев­ним про­бле­ми­ма са­вре­ме­ног жи­во­та. – То су мо­на­си да их тре­ба тра­жи­ти, оду­ше­вље­ни смо њи­ма. Био је ра­ни­је и Те­о­фил, па је оти­шао у ма­на­стир Осо­ ви­цу код Срп­ца. И та­мо иде­мо сва­ке го­ди­не у по­сје­т у, на Све­тог Про­ко­пи­ја. Отац Да­ни­ло је ов­дје до­шао пр­ви. Код њих је све скром­но, не­ма ци­је­на и та­ ри­фа. Да ко шта мо­же, ако мо­же, ни­ко не мо­ра – при­ча нам Рад­ми­ла Ђур­ђе­ вић из се­ла Гор­њи Ви­ја­ча­ни. Уз осмјех на ли­цу и до­бро­ду­шност свој­стве­ну на­шем на­ро­ду, рас­пи­т у­је се и за на­ше ко­ри­је­не. Видим ја, ка­же, има не­по­зна­тих на слу­жби. Њен ком­ ши­ја Дра­жен Јан­ко­вић ве­ли да до­ђе кад год мо­же: – Не пи­шу нам ми­ну­се ов­дје, до­ђе­ мо кад осје­ти­мо по­тре­бу и кад има­мо вре­ме­на. По­себ­но је о ве­ли­ким све­ци­ ма до­ста сви­је­та. За ово се­ло ма­ло је ко знао док ни­с у про­на­ђе­ни оста­ци ма­на­сти­ра. Ин­фра­струк­т у­ра је би­ла за­пу­ште­на, има­ли смо са­мо пру­гу, али она ни­је да­ва­ла не­ку пер­спек­ти­ву. Кад је ма­на­стир про­на­ђен и об­но­вљен, љу­ ди су се за за­ин­те­ре­со­ва­ли. Не­ко ту­ри­ стич­ки, не­ко кроз вје­ру. По­че­ли су да по­ма­жу, за­хва­љу­ју­ћи ма­на­сти­ру и се­ло је жив­ну­ло. Ни­је још до­вољ­но, али на­ пре­ду­је се и ра­ди. – По­сао об­но­ве не­ће би­ти бр­зо за­­вр­ шен. На­сто­ји­мо да ма­на­сти­ру вра­ти­мо из­вор­но об­лич­је – ре­као је епи­скоп ба­ ња­луч­ки Је­фрем 1994. го­ди­не, осве­ћу­ју­ ћи от­кри­ве­не те­ме­ље. По­сао ће по­тра­ ја­ти два­де­сет го­ди­на, па и ви­ше го­ди­на, док опет не бу­де ка­ко је би­ло. Ове го­ди­не, 2014, ка­да ре­пор­те­ри На­ци­о­нал­не ре­ви­је по­сје­ћу­ју ма­на­стир, два­де­се­та је го­ди­на од та­да. – Пла­ни­ра­но је да се на ве­ли­ком са­бо­ру код ма­на­сти­ра, не­дје­љу по Пе­ тров­да­ну, оба­ви ве­ли­ко осве­ће­ње об­ но­вље­ног хра­ма – ка­же је­ро­мо­нах Да­ ни­ло. – До та­да је оста­ло до­ста по­сла. По­ста­ви­ти ико­но­стас, ико­не, пјев­ни­це, ста­си­ди­је... Ура­ди­ти дво­ри­ште. На­кон бо­го­слу­же­ња ко­јем при­с у­ ству­је­мо, брат­ство по­зи­ва оку­пље­не вјер­ни­ке на окре­пље­ње у тр­пе­за­ри­ју ко­на­ка. Уз ка­фу и ра­ки­ју, раз­го­вор и до­го­вор. Бла­же­ни мир и вјеч­на на­да пра­те нас на сва­ком ко­ра­ку.  SRPSK A  No 5  2014

29


Ф Е­Н О­М Е­Н И

Ва­ја­ње ки­шом

ПЈЕ­ШЧА­НЕ ПИ­РА­МИ­ДЕ КОД ФО­ЧЕ,

Текст и фо­то­гра­фи­је: Рад­ми­ла Ђе­вић

30

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


и вре­ме­ном РЕ­МЕК-ДЈЕ­ЛО ПРИ­РО­ДЕ

Не зна се тач­но ко­ли­ко су на­ста­ја­ле ове чуд­не фи­гу­ре у се­лу Да­ни­чи­ћи, на де­ве­том ки­ло­ме­тру од Фо­че пре­ма Са­ра­је­ву, ста­рим пу­тем пре­ко Ми­ље­ви­не и Ка­ли­но­ви­ка. Зна се да не­ке слич­не у Аме­ри­ци зо­ву Ба­штом бо­го­ва, а у Ср­би­ји Ђа­во­љом ва­ро­ши. На­уч­ни­ци го­во­ре о еро­зи­ји, спи­ра­њу пје­ско­ви­те гли­не, пре­да­ња чу­ва­ју не­ке друк­чи­је сли­ке, а ту­ри­стич­ки рад­ни­ци у све­му то­ме, с раз­ло­гом, ви­де сво­ју шан­су

SRPSK A  No 5  2014

31


Ф Е­Н О­М Е­Н И

А

 Као у националним парковима Сјеверне Америке: Пјешчана пирамида из Даничића, код Фоче

ме­ри­ка има Ко­ло­ра­до и Ба­шту бо­го­ва, Ср­би­ја Кур­шу­мли­ју и Ђа­во­љу ва­рош, а Срп­ска Фо­чу и Пје­шча­не пи­ра­ми­де. Иако пра­во ма­ло чу­до при­ро­де, ста­ро сто­ти­на­ма го­ди­на, фо­чан­ске пи­ра­ми­де и да­ље су не­до­вољ­ но по­зна­те ши­рој јав­но­сти. Ако на­мје­ри­те ста­рим пу­тем од Фо­ че пре­ма Са­ра­је­ву, пре­ко Ми­ље­ви­не и Ка­ли­но­ви­ка, на де­ве­том ки­ло­ме­тру, у се­лу Да­ни­чи­ћи, на­и­ћи ће­те на овај при­ род­ни фе­но­мен: зе­мља­не пи­ра­ми­де. Ка­ да их по­сма­тра, не­у­пу­ће­ни по­сје­ти­лац мо­гао би по­ми­сли­ти да су оне ва­јар­ско ре­мек-дје­ло. Ме­ђу­тим, ни­с у. Умје­сто дли­је­та, об­ли­ко­ва­ли су их вје­тар, ки­ша, сун­це, сни­јег. И ври­је­ме. Не­ма по­да­та­ка от­кад по­сто­је, друк­чи­је од све­га оста­лог у ре­ље­фу ре­ги­је. Ра­сле су од пје­ско­ви­те гли­не, са ко­је се спи­ра­ла рас­тре­си­та зе­ мља, а оста­ја­ли чвр­сти вр­хо­ви од сти­је­ на. Сти­је­не за­у­ста­вља­ју еро­зи­ју, од­но­сно усмје­ра­ва­ју је. Мно­ги струч­ња­ци ка­жу да су фо­чан­ске пи­ра­ми­де исте као оне код Кур­шу­мли­је: иста вр­ста еро­зи­је, на слич­ном тлу. Да­ре­жљи­ва при­ро­да се не за­у­ста­вља, пи­ра­ми­де и да­ље ра­сту. Не сма­њу­ју се, не не­ста­ју. На­ук ­ а ве­ли да фо­чан­ске пи­ра­ми­де све­до­че о бур­ној ге­о­ло­шкој про­шло­сти. Пре­да­ња, пак, от­кри­ва­ју не­што дру­го. – При­ча се да се баш ту, ис­пред пи­ ра­ми­да, сва­ко мо­лио за спас и ре­ше­ње про­бле­ма, без об­зи­ра на то ко­јој је ре­ли­ ги­ји или оби­ча­ји­ма при­па­дао. На­вод­но, и мје­шта­ни су се ту при­је оку­пља­ли, да ли да ви­је­ћа­ју или да се дру­же, не зна се тач­но – ка­же Дра­ги­ца Ћур­чић, ку­ сто­ски­ња Му­зе­ја Ста­ре Хер­це­го­ви­не у Фо­чи. Осим усме­ног пре­да­ња, у при­ча­ма и ле­ген­да­ма, фо­чан­ске пи­ра­ми­де опи­са­ли су и мно­ги пу­то­пи­сци. Дра­гу­тин Де­ро­ ко их је и опи­сао и фо­то­гра­фи­сао три­ де­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка. Ве­ли да „ни­с у од ка­ме­на не­го пје­ско­ви­те гли­не“. „Оне по­ста­ју спи­ра­њем, ки­шом и оти­ца­њем во­де, ко­ја од­но­си ме­ку зе­мљу

По­зи­ци­он ­ и­ра­ње – По из­гле­ду слич­не они­ма у Ко­ло­ра­ду и Ђа­во­љој ва­ро­ши, али ипак при­влач­не на је­дин­ствен на­чин, пје­шча­не пи­ра­ми­де у Фо­чи зна­чај­но до­при­но­се и по­зи­ци­о­ни­ра­њу на­ше Ре­пу­бли­ ке на ту­ри­стич­кој ма­пи Бал­ка­на, па и ши­ре – ис­ти­че На­да Јо­ ва­но­вић, ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Срп­ске.

32

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

на не­за­шти­ће­ним мје­сти­ма, а на мје­сти­ ма гдје има ка­ме­но­ва, ови је за­шти­ћу­ ју и спре­ча­ва­ју од­ро­ња­ва­ње зе­мље под њи­ма, те та­ко оста­ну чи­та­ве пи­ра­ми­де, слич­не по­зна­тим зе­мља­ним пи­ра­ми­ да­ма у Бо­це­ну и Ти­ро­лу и у Ко­ло­ра­ду“, на­вео је Де­ро­ко у сво­јој књи­зи пу­то­пи­ са Дри­на – ге­ог­ раф­ско ту­ри­стич­ка мо­ но­гра­фи­ја. Ово спи­ра­ње, еро­зи­ја, на­во­ ди Де­ро­ко, не­пре­ста­но је и да­ље, те ће ове пи­ра­ми­де вре­ме­ном по­ста­ти још из­ра­зи­ти­је. Жи­ка Ми­тро­вић, по­зна­ти срп­ски и ју­го­сло­вен­ски ре­ди­тељ, упра­во код фо­ чан­ских пи­ра­ми­да сни­мио је не­ко­ли­ко ка­дро­ва за пар­ти­зан­ски филм Ка­пе­тан Ле­ши, 1960. Број­не су и ре­пор­та­же, за­ пи­си и фо­то­гра­фи­је. Још у до­ба АустроУгар­ске, дав­не 1888. го­ди­не, фо­чан­ске пи­ра­ми­де су фо­то­гра­фи­са­не. На фо­то­ гра­фи­ји из 1964, ко­ја се чу­ва у фо­чан­ ском Му­зе­ју, већ оча­ра­ва­ју ље­по­том и нео­бич­но­шћу. У НИ­ЗУ МА­ЛИХ ПО­МА­КА При­зор и је­сте го­то­во не­вје­ро­ва­тан, као да је из не­ког са­свим дру­гог ди­је­ ла сви­је­та. За раз­ли­ку од Ђа­во­ље ва­ро­ ши, фо­чан­ске пи­ра­ми­де из­ра­сле су на не­што пи­то­ми­јем тлу. Око­ло су др­ве­ће и па­шња­ци. Бра­он­жу­те фи­гу­ре раз­ли­ чи­те су ви­си­не, од осам ме­та­ра на­ви­ше. Оп­ста­ју и пр­ко­се за­ко­ни­ма, си­ла­ма и вре­ме­ну. Са­зна­ло се о њи­ма у по­сљед­ње ври­ је­ме, али ни­с у до­вољ­но ис­ко­ри­шће­не ни про­мо­ви­са­не. Би­ле су не­у­ре­ђе­не, без ту­ри­стич­ке сиг­на­ли­за­ци­је и ре­кви­зи­та. Сли­ку су при­је не­ко­ли­ко го­ди­на про­ми­ је­ни­ли Пла­ни­нар­ско дру­штво „Зе­лен­го­ ра“ и Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја оп­шти­ не Фо­ча. Пла­ни­на­ри су та­да очи­сти­ли ло­ка­ли­тет, по­ста­ви­ли клу­пе за од­мор, кор­пе за от­пад, из­гра­ди­ли др­ве­ну за­ штит­ну огра­ду. Пи­ра­ми­де су од­мах си­ ну­ле, а број­ни ту­ри­сти и пут­ни­ци на­ мјер­ни­ци сја­ти­ли се. – Циљ нам је био да пи­ра­ми­де до­би­ју на зна­ча­ју, ка­ко би се ова ло­ка­ци­ја при­ пре­ми­ла као ва­жна ту­ри­стич­ка де­сти­ на­ци­ја. Ва­жно је да ту­ри­сти, кад до­ђу у по­сје­т у, има­ју гдје да се од­мо­ре и да мо­гу да оста­ну ду­же. А пи­ра­ми­де ће са­ме учи­ ни­ти све што тре­ба за јак ути­сак – ка­же Ни­ко­ла Јег­дић, мла­ди се­кре­тар Пла­ни­ нар­ског дру­штва „Зе­лен­го­ра“.


SRPSK A  No 5  2014

33


Ф Е­Н О­М Е­Н И

34

/

P H E N O M E N A

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


По­сто­ји не­ко­ли­ко про­јект­них иде­ја о то­ме ка­ко овај ло­ка­ли­тет учвр­сти­ти као дио ту­ри­стич­ке по­ну­де фо­чан­ског кра­ја. – Има­мо у пла­ну не­ко­ли­ко про­је­ка­та. Про­блем је ло­ша пут­на ин­фра­струк­т у­ ра до ло­ка­ци­је и још уви­јек не­до­вољ­на сиг­на­ли­за­ци­ја. На­да­мо се да ће и над­ ле­жни има­ти слу­ха да се тај пут са­ни­ ра – ка­же Ље­по­са­ва Ђа­јић, ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Фо­че. – Љу­ди се све ви­ше ја­вља­ју, пи­та­ју ка­ко да по­ сје­те фо­чан­ске пи­ра­ми­де, ту је­дин­стве­ ну атрак­ци­ју. Фо­чан­ске пје­шча­не пи­ра­ми­де дио су аран­жма­на и по­је­ди­них раф­тинг клу­бо­ ва. Они чи­не до­ста за про­мо­ци­ју ло­ка­ ци­је. Ка­жу да су го­сти оду­ше­вље­ни. – Мно­ги оста­ну за­чу­ђе­ни. Пје­шча­не пи­ра­ми­де нео­бич­не су за ово под­не­ бље, пра­ви ге­о­фе­но­мен. Ни­ко не про­ пу­сти при­ли­ку да их фо­то­гра­фи­ше, па се при­ча и та­ко ши­ри у сви­је­т у – ка­же Мир­ко Да­ви­до­вић из раф­тинг цен­тра „Та­ра-рафт“. Мно­гим Фо­ча­ци­ма пи­ра­ми­де су од­ лич­но мје­сто за из­ле­те. – Сва­ке го­ди­не по­сје­ћу­је­мо пи­ра­ми­ де ви­ше пу­та. Нај­љеп­ше су ље­ти, нај­не­ о­бич­ни­је зи­ми, ка­да је до њих и нај­те­же до­ћи. Тај зим­ски ам­би­јент ов­дје, те бо­је, од не­бе­ско­пла­ве до бла­го­цр­ве­не, не­вје­ ро­ва­тан је. Ште­та је што пут ни­је бо­љи – при­ча­ју Бо­јан Ста­ро­вић и Свје­тла­на По­по­вић, пар ко­ји је до­сад ви­ше од два­ де­сет пу­та ор­га­ни­зо­вао из­ле­те до пје­ шча­них пи­ра­ми­да. ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊЕ И ПРО­МО­ЦИ­ЈА

Нео­бич­но окру­же­ње У бли­зи­ни пи­ра­ми­да на­ла­зе се дви­је ин­те­ре­сант­не пе­ћи­ не, Ле­де­ња­ча и То­пли­ца. Ту је и по­ток Лон­џа, ко­ји у ври­је­ме че­стих ки­ша по­при­ма бо­ју пи­ра­ми­да. Ка­да ки­ше пад­ну, по­ ток по­ста­је ско­ро на­ран­џаст, а по­не­кад чак и Дри­ну за­му­ти овом бо­јом.

упра­вља­ти њи­ме. Над­ле­жним ин­сти­т у­ ци­ја­ма био би про­сли­је­ђен за­хтјев да се фо­чан­ске пи­ра­ми­де увр­сте на ли­сту за­ шти­ће­них при­род­них ље­по­та Срп­ске. Ка­ди­ће­ва по­твр­ђу­је да фе­но­мен пје­ шча­них пи­ра­ми­да нај­ви­ше слич­но­сти има са Ђа­во­љом ва­ро­ши, са­мо су знат­ но ма­ње. – Оче­ку­је­мо по­моћ ко­ле­га из Ср­би­је ко­ји су та­мо ра­ди­ли ис­тра­жи­ва­ња. По­ сли­је све­га ово­га, оче­ку­је­мо да ће се и по­пу­ла­ри­зо­ва­ње ин­тен­зи­ви­ра­ти и про­ ши­ри­ти – до­да­је Ка­ди­ће­ва. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Срп­ске, за­ јед­но са оп­штин­ском ту­ри­стич­ком ор­ га­ни­за­ци­јом, у зе­мљи и ино­стран­ству про­мо­ви­ше по­ну­ду ове ре­ги­је, у том окви­ру и фе­но­мен пје­шча­них пи­ра­ми­да. Та­ко оне, по­ла­ко али си­гур­но, по­ста­ју јед­но од пре­по­зна­тљи­вих ту­ри­стич­ких оби­љеж­ја овог ди­је­ла Срп­ске. – Уз аде­кват­ну до­пу­ну, по­бољ­ша­ње ин­фра­струк­т у­ре и ин­тер­ак­тив­не са­др­ жа­је, пје­шча­не пи­ра­ми­де би­ло би мно­го ин­те­ре­сант­ни­је ту­ри­сти­ма. Ово под­ руч­је би си­гур­но би­ље­жи­ло ве­ћу по­ сје­ће­ност – за­кљу­чу­је На­да Јо­ва­но­вић, ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Срп­ске. 

 За сликање и гледање: Једна посјета пирамидама Радови на уређењу околине

 Поглед из даљине

По­се­бан зна­чај фо­чан­ским пи­ра­ми­ да­ма да­ло би ар­хе­о­ло­шко ис­тра­жи­ва­ње на овом ло­ка­ли­те­т у, што је је­дан од ци­ ље­ва За­во­да за за­шти­т у кул­т ур­но-исто­ риј­ског и при­род­ног на­сље­ђа Ре­пу­бли­ке Срп­ске. – Ви­ше пу­та об­и­шли смо пи­ра­ми­ де. Већ ду­го има­мо у пла­ну ис­тра­жи­ ва­ње овог фе­но­ме­на, оче­ку­је­мо да ће­мо у овој го­ди­ни то и оства­ри­ти. У по­моћ ће нам до­ћи и ге­о­ло­шки струч­ња­ци из Ср­би­је – ка­же Је­ле­на Ка­дић, на­чел­ ни­ца Одје­ље­ња за за­шти­т у при­род­ног на­сље­ђа при ре­пу­блич­ком За­во­ду. – То би тра­ја­ло до кра­ја го­ди­не, по­том би се ра­ди­ла сту­ди­ја из­во­дљи­во­сти и ово под­руч­је би до­би­ло ко­нач­ну прав­ну за­ шти­т у. Зна­ло би се ко ће и по ком пла­ну SRPSK A  No 5  2014

35


П У ­Т О­К А З

36

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


ВРЕ­ЛА ПЛИ­ВЕ, КОД ШИ­ПО­ВА, ЈЕД­НА ОД ПРИ­РОД­НИХ ЗНА­МЕ­НИ­ТО­С ТИ СРП­СКЕ

Ра­ђа­ње ри­је­ке из би­ћа ка­ме­на

Ви­је­ко­ви­ма се ни­је зна­ло от­куд пље­ва у овим кри­стал­но чи­стим вре­ли­ма, све док ни­је от­кри­ве­на њи­хо­ва та­јан­стве­на ве­за са Гла­моч­ким по­љем. Ље­по­та вас ов­дје за­по­сје­да и про­жи­ма, као дух. Јед­но од нај­ве­ћих из­во­ри­шта пи­ја­ће во­де у Евро­пи, при­род­ни ри­бо­лов­ни ре­вир, на­се­о­би­не ста­рих во­де­ни­ча­ра, ри­је­ка ја­ча од оне у ко­ју се уље­ва, чи­не ово мје­сто из­у­зет­ним. Уско­ро, за­јед­но са ка­њо­ном ри­је­ке Јањ, тре­ба­ло би да бу­де увр­шће­но на ли­сту UNE­SCO-а

В

ре­ли дан на Гла­моч­ком по­љу бли­ жи се кра­ју. Зној­но ли­це же­те­о­ца бри­ше умор­на ру­ка. Са по­сљед­ њим ка­пљи­ца­ма зно­ја свој пут на­ста­ вља­ју ми­ли­о­ни сит­них љу­спи­ца ко­је су чу­ва­ле зр­на жи­та. У на­ро­ду се ова оп­на око зр­на на­зи­ва пље­ва. Сна­жни љет­ни пљу­ско­ви, из там­них обла­ка ку­лу­мо­ нин­бу­са, спи­ра­ју пље­ву са ого­ље­них по­ ља и во­де је у кра­шку ри­је­чи­цу Ја­ру­гу.

Карст је чу­до. Ја­ру­га во­ду, а са њом и пље­ву, усмје­ра­ва у по­нор. Ту јој се гу­би сва­ки траг... На 483 ме­тра над­мор­ске ви­си­не, на спо­ју пла­ни­на Ја­стреб­ња­ка и Сми­љев­ ца, ра­ђа­ју се вре­ла Пли­ве. Ши­по­вач­ки крај на­да­ле­ко је по­знат по ри­је­ка­ма, што вр­х у­ни у не­ствар­ној ље­по­ти ових из­во­ра. На­род ко­ји је ви­је­ко­ви­ма жи­ вио у њи­хо­вој бли­зи­ни ри­је­ку је на­звао SRPSK A  No 5  2014

37


П У ­Т О­К А З

 Најживописнији дио села Пљева, на извориштима Пливе

Пље­ва. Не зна­ју­ћи от­куд пље­ва у из­во­ ри­ма, ло­кал­но ста­нов­ни­штво ри­је­ку на­ зи­ва тим име­ном. Вре­ме­ном, ток до­би­ја име Пли­ва. Сто­ти­на­ма го­ди­на по­сли­је, на­уч­ни­ ци от­кри­ва­ју та­јан­стве­ну под­зем­ну ве­зу во­да са Гла­моч­ког по­ља и из­во­ра Пли­ве. Си­па­на је бо­ја у ду­би­не у ко­је по­ни­ре Ја­ ру­га на Гла­моч­ком по­љу и уста­но­вље­но да се по­ја­вљу­је у вре­ли­ма Пли­ве. МА­ЊА А ЈА­ЧА

Пли­ва је ли­је­ва при­то­ка Вр­ба­са. По про­ти­ца­ју је чак сна­жни­ја од ри­је­ке у ко­ју се ули­је­ва, па би се с пра­вом мо­гло ре­ћи да би се од тре­нут­ка њи­хо­вог спа­ ја­ња да­љи ток мо­гао на­зва­ти Пли­ва, а не Вр­бас. У за­јед­нич­ки ток Пли­ва до­но­си ви­ше во­де од Вр­ба­са. Пли­ва је ду­гач­ка 33 ки­ло­ме­тра, са по­вр­ши­ном сли­ва од 768 ки­ло­ме­та­ра ква­драт­них. Про­сје­чан про­ти­цај ове ри­је­ке из­но­си 38,4 ме­тра куб­на у се­кун­ди. Ма­ло је ри­је­ка у сви­ је­т у ко­је се на та­ко ма­лој ду­жи­ни то­ка мо­гу по­хва­ли­ти та­квом ра­зно­вр­сно­шћу хи­дро­ло­шких по­ја­ва. У до­ли­ни ове ље­ по­ти­це фор­ми­ра­ла су се ве­ли­ка на­се­ља: Ши­по­во, Је­зе­ро и Јај­це, те низ се­ла. Ри­ Фотографије: јет­ко ли­је­по ко­ри­то, број­ни бр­за­ци, се­ „Упознај Српску“ дре­не пре­ча­ге, мли­но­ви и око 25 ме­та­ра ви­сок во­до­пад на ушћу у Јај­цу, ову ри­је­ и Архива ку свр­ста­ва­ју у на­ше нај­зна­чај­��и­је при­ „Националне род­не атрак­ци­је. ревије“

Пи­ти из ри­је­ке Огром­на је ко­ли­чи­на во­де у два из­во­ра Пли­ве. Че­сто се за њих ка­же да су нај­ве­ћи из­во­ри пит­ке во­де у Евро­пи. Во­да на вре­ли­ма је из­уз­ ет­но ква­ли­тет­на. Хлад­на је (тем­пе­ра­ту­ре од око 80 С). Мо­же се пи­ти ди­рект­но из то­ка.

38

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Пли­ва има два ве­ли­ка глав­на из­во­ра, кра­шка вре­ла, те не­ко­ли­ко ма­лих. Де­ сни из­вор из­би­ја из моћ­не пу­ко­ти­не у сти­је­ни. Стра­шни хук во­де ко­ја из­би­ја из рас­цје­па не оста­вља по­сје­ти­о­ца рав­ но­ду­шним. На око ки­ло­ме­тар уда­ље­но­ сти, на­ла­зи се ли­је­ви из­вор. По­ја­вљу­је се ис­под ве­ли­ког си­па­ра. Ве­ли­ки бло­ко­ви сти­је­на по­кри­ве­ни су ма­хо­ви­ном, као пре­див­ним те­пи­хом. По­себ­на атрак­ци­ ја за по­сје­ти­о­це је хо­да­ње по ка­ме­ном мо­за­и­ку из ко­јег из­би­ја огром­на ко­ ли­чи­на во­де. Бје­ли­ча­сто-пла­ви та­ла­си, не­по­сред­но од овог из­во­ра, јед­на су од нај­љеп­ших при­род­них тво­ре­ви­на на на­ шим про­сто­ри­ма. На­кон јед­ног ки­ло­ме­тра то­ка, во­де из два вре­ла спа­ја­ју се у је­дин­ствен, моћ­ни ток. ВО­ДОМ И ЖРВ­ЊЕМ Уз из­во­ре Пли­ве фор­ми­ра­ло се ма­ње на­се­ље, пи­то­реск­ни дио се­ла Пље­ва. У ње­му мо­же­те пре­по­зна­ти ам­би­јен­тал­ни склад тра­ди­ци­о­нал­не ар­хи­тек­т у­ре и при­ род­не сре­ди­не. При­мар­на функ­ци­ја овог на­се­ља би­ла је, а ди­је­лом је то и да­нас, про­из­вод­ња бра­шна на во­де­ни­ца­ма чи­је точ­ко­ве по­кре­ће сна­жни ток во­де. И да­ нас се ов­дје мо­же про­на­ћи из­у­зет­но ква­ ли­тет­но пше­нич­но, ку­ку­ру­зно и хељ­ди­но бра­шно, мље­ве­но на ка­ме­ном жрв­њу. Вре­ла Пли­ве са сво­јим ка­њо­ном за­ шти­ћен су при­род­ни ре­зер­ват Ре­пу­бли­ ке Срп­ске. План је да за­јед­но са ка­њо­ном ри­је­ке Јањ уђу у про­грам за­шти­те UNE­ SCO-a. У на­се­љу Пље­ва, не­по­сред­но у бли­зи­ни вре­ла, на­ла­зи се спорт­ски ри­бо­ лов­ни ре­вир, дуг око два ки­ло­ме­тра. Ту су одр­жа­на број­на так­ми­че­ња у му­ши­ча­ ре­њу (fly fis­hing), ме­ђу ко­ји­ма се по­себ­но ис­ти­че свјет­ско пр­вен­ство одр­жа­но 2010. го­ди­не. Под­руч­је из­во­ра Пли­ве бо­га­то је по­точ­ном па­стрм­ком и ли­пља­ном. До из­во­ра Пли­ве мо­же се до­ћи из се­ ла Пље­ва, ко­је је уда­ље­но око 15 ки­ло­ ме­та­ра од Ши­по­ва. У ово на­се­ље до­ла­зи се из прав­ца ре­ги­о­нал­ног пу­та Ши­по­во– Ба­ра­ћи. Ас­фалт­ни пут во­ди у не­по­сред­ ну бли­зи­ну вре­ла. Ам­би­јен­тал­на, на­уч­на, еко­ло­шка, естет­ска и ет­но­ло­шка ври­јед­ност из­во­ ра Пли­ве свр­ста­ва­ју овај ло­ка­ли­тет у во­де­ће ту­ри­стич­ке атрак­ци­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске.  (www.Upo­znaj­Srp­sku.com)


SRPSK A  No 5  2014

39


Ч У­В А­Р И

П У­Т А

Фо­то­гра­фи­је: Ор­га­ни­за­ци­ја „Ро­тор“, Да­мир Кља­јић

40

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


На чво­ру ДО­БОЈ­СКА ТВР­ЂА­ВА, СВЈЕ­ДОК ИСТО­РИ­ЈЕ И СУД­БИ­НЕ

Бал­ка­на

По­диг­ну­та у XI­II ви­је­ку, би­ла је за­ме­так овог гра­да и за­штит­ник кроз сто­ље­ћа. Отва­ра­ла и за­тва­ра­ла пу­те­ве. Смје­њи­ва­ли су се у њој мно­ги, од Ср­ба и Уга­ра до Аустри­ја­на­ца и Ту­ра­ка, све док је 1851. ни­је на­пу­сти­ла и по­сљед­ња вој­на по­са­да. Об­но­вље­на 2005. го­ди­не, она је да­нас ва­жно кул­тур­но и ту­ри­стич­ко сре­ди­ште, све ва­жни­је Пи­ше: Да­мир Кља­јић

SRPSK A  No 5  2014

41


Ч У­В А­Р И

П У­Т А

З

Фотографије: Организација „Ротор“, Туристичка организација Добоја, Дамир Кљајић

42

бог до­брог стра­те­шког по­ло­жа­ја, на ва­жном пу­т у од Па­но­ни­је и сред­ње Евро­пе пре­ма Ја­дран­ском мо­ру и Ме­ди­те­ра­ну, под­руч­је на да­на­шњег До­ бо­ја од­у­ви­јек је би­ло ме­та ра­зних осва­ ја­ча. Упра­во ту, гдје су се спа­ја­ли пу­те­ ви из до­ли­на Бо­сне, Усо­ре и Спре­че, на ис­так­ну­том бр­ду Гра­ди­на, у XI­II ви­је­ку по­диг­ну­та је до­бој­ска твр­ђа­ва. Ру­ше­на је и об­на­вља­на, ми­је­ња­ла го­спо­да­ре, али је оп­ста­ла. Сво­јом ље­по­том и да­нас пли­је­ ни па­жњу свих ко­ји до­ла­зе у До­бој. Жи­вот твр­ђа­ве, ко­ју ста­нов­ни­ци До­ бо­ја на­зи­ва­ју и Гра­ди­на, го­то­во да се не мо­же одво­ји­ти од жи­во­та гра­да. Иако је ово под­руч­је од дав­ни­на би­ло на­се­ље­ но, тек је по из­град­њи твр­ђа­ве по­чео да на­ста­је град До­бој. На ве­ли­ком пла­тоу ис­пред ула­за у твр­ђа­ву пр­во на­ста­је до­ бој­ски сред­њо­вје­ков­ни трг. Ка­да су око тр­га и крај три пу­та што ула­зе на ње­га са­гра­ђе­не ку­ће, а на­спрам ула­за у твр­ђа­ ву цр­ква и гро­бље, ро­ђе­на је ма­ла ва­рош. О на­стан­ку са­ме Гра­ди­не, на жа­лост, не­ма са­чу­ва­них по­да­та­ка. Град­ња твр­ђа­ ве по­че­ла је у XI­II ви­је­ку, што до­ка­зу­ ју број­ни ар­хе­о­ло­шки на­ла­зи (на­кит са гро­бља на Усо­ри, ке­ра­ми­ка из дна ју­жне ку­ле...), аустриј­ске гра­ви­ре из 1697. го­ ди­не, ста­ри тур­ски по­пи­си... Нај­ста­ри­ји до са­да на­ђе­ни пи­са­ни траг о До­бо­ју и твр­ђа­ви је из 28. ју­на

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Име и прет­по­став­ке По јед­ној прет­по­став­ци, на­зив гра­да – До­бој – на­стао је од ри­је­чи бој, бит­ка. По дру­гој, по­ти­че од на­бо­ја, смје­ше гли­ не и пље­ве ко­ја је ко­ри­шће­на за град­њу де­бе­лих од­брам­бе­них зи­до­ва. Има ту­ ма­че­ња да је на­зив на­стао од ри­је­чи де­ бој (пр­тљаг и хра­на за вој­ску) или ри­је­чи дуб (хра­сто­ва шу­ма).

1415. го­ди­не – ду­бро­вач­ки тр­гов­ци упу­ ћу­ју по­ру­ку ма­ђар­ском кра­љу Жиг­мун­ ду, чи­ја је вој­ска та­да би­ла у рат­ном по­ хо­ду кроз до­ли­ну Бо­сне. Ка­жу да му је вој­ска „in Uxo­ra sup­tus ca­strum Do­boy“. „У Усо­ри, под твр­ђа­вом До­бој.“ У До­бо­ју је 1449. го­ди­не по­стиг­нут спо­ра­зум из­ме­ђу бо­сан­ског кра­ља Стје­ па­на То­ма­ша и Угар­ске о за­јед­нич­ком вој­ном на­сту­пу про­тив Осман­ли­ја. На осно­ву тур­ско-угар­ског уго­во­ра из 1503. го­ди­не, твр­ђа­ва у До­бо­ју оста­је у осман­ лиј­ским ру­ка­ма. Го­ди­не 1697. го­ди­не твр­ђа­ву су на крат­ко за­у­зе­ле аустриј­ске тру­пе, у по­хо­ду Еуге­на Са­вој­ског на Бо­ сну. Пред 6.500 ње­го­вих вој­ни­ка по­са­да до­бој­ске твр­ђа­ве пре­да­ла се без бор­бе. Тур­ци се опет вра­ћа­ју у твр­ђа­ву. У Аустриј­ско-осман­ском ра­т у 1716–1718. ус­пје­ва­ју да је од­бра­не, упр­кос то­ме што је ци­је­ло на­се­ље у бор­ба­ма за­па­ље­но.


SRPSK A  No 5  2014

43


Ч У­В А­Р И

П У­Т А

Ар­тур Еванс „Ста­ра твр­ђа­ва је кру­на бр­да, вр­ху­нац, и ми смо се упу­ти­ли го­ре. Њу ов­дје на­зи­ва­ју Ста­ри Град, а то је је­дан од нај­ин­те­ре­ сант­ни­јих исто­риј­ских оста­та­ка чи­та­ве Бо­сне. Је­дан по­глед са тих раз­ру­ше­них зи­ди­на по­ка­зу­је ва­жност и са­мог по­ло­жа­ја. До­бој­ска твр­ђа­ва сто­ји на вр­ху бр­да ко­је око­ми­то стр­чи пре­ ма до­ли­ни Бо­сне, и то упра­во та­мо гдје Спре­ча отва­ра про­лаз пре­ма Дри­ни и гра­ни­ци Ср­би­је, док у дру­гом прав­цу дер­вент­ ски про­лаз отва­ра пут ка Хр­ват­ској.“ (Ар­тур Еванс, 1875)

До­бој­ска твр­ђа­ва вре­ме­ном је гу­би­ ла на ва­жно­сти. По­сљед­ња вој­на по­са­да твр­ђа­ву је на­пу­сти­ла 1851. ОД КА­МЕ­НО­ЛО­МА ДО СПО­МЕ­НИ­КА Твр­ђа­ва је об­на­вља­на и до­гра­ђи­ва­на ви­ше пу­та. Јед­на од нај­по­зна­ти­јих об­но­ ва је она из 1490. го­ди­не: чак 1.500 љу­ди днев­но ра­ди­ло је на по­ди­за­њу од­брам­ бе­них зи­до­ва, ку­ла и про­сто­ра за смје­ штај љу­ди, му­ни­ци­је и оруж­ја. Об­ра­чун­ ски деф­тер из те го­ди­не са­др­жи по­дат­ке о овој ве­ли­кој по­прав­ци под над­зо­ром ми­ма­ра Ибра­хи­ма. Од та­да, ме­ђу­тим, Тур­ци ни­с у по­пра­вља­ли

44

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

твр­ђа­ву, па су бе­де­ми и ку­ле вре­ме­ном пре­твор­ни у ру­ше­ви­не. На­кон што је 1851. пот­пу­но опу­стје­ ла, твр­ђа­ва је по­ста­ла сво­је­вр­стан ка­ме­ но­лом из ког је узи­ман ка­мен за град­њу ку­ћа у ва­ро­ши. По­прав­ку је оба­ви­ла тек аустро­у­гар­ска упра­ва, 1881. го­ди­не. То­ком Дру­гог свјет­ског ра­та твр­ђа­ва је би­ла адап­ти­ра­на у са­вре­ме­но рат­но утвр­ђе­ње. Ни­јем­ци су глав­ну и ју­жну ку­лу, глав­ну та­би­ју и пла­то гор­ње твр­ ђа­ве пре­тво­ри­ли у са­вре­ме­не бун­ке­ре. Ха­ла ис­под глав­не та­би­је пре­кри­ве­на је бе­тон­ском пло­чом. Ми­о­драг Бо­сић, ди­рек­тор Ор­га­ни­за­ ци­је „Ро­тор“ (за раз­вој ту­ри­зма ре­ги­је До­бој), ко­ја се по­сљед­њих го­ди­на ста­ра о твр­ђа­ви, на­по­ми­ње да су у XX ви­је­ку би­ле са­мо три ве­ће ре­кон­струк­ци­је зи­ ди­на. – До 2005. го­ди­не, при­је не­го што је „Ро­тор“ ура­дио про­је­кат ре­кон­струк­ ци­је и ре­ви­та­ли­за­ци­је, до­бој­ска твр­ђа­ ва би­ла је у ве­о­ма ло­шем ста­њу. Пре­ пу­ште­на зу­бу вре­ме­на, као и ве­ћи­на дру­гих твр­ђа­ва у БиХ, она ни­је би­ла ту­ри­стич­ки вред­но­ва­на. Де­ша­ва­ло се да по не­ко­ли­ко де­це­ни­ја ни­је би­ло ни­ ка­квих за­штит­них мје­ра на ње­ном одр­ жа­ва­њу – на­гла­ша­ва Бо­сић. Ко­ми­си­ја за очу­ва­ње на­ци­ о­нал­них спо­ме­ни­ка је 2005. про­гла­си­ла Гра­ди­тељ­ску цје­ли­ну Ста­ри град До­­бој на­ци­он ­ ал­ним


спо­ме­ни­ком БиХ. Чи­не га бе­де­ми и ку­ле твр­ђа­ве, као и по­крет­но на­сље­ђе у до­бој­ ском Му­зе­ју, од­но­сно ар­хе­о­ло­шки на­ла­зи про­на­ђе­ни 1963. и 1973. го­ди­не (ди­је­ло­ви ка­ме­ног жрв­ња, ке­ра­ми­ке из сред­њег ви­ је­ка и до­ба тур­ске оку­па­ци­је, ка­ме­на ђу­ лад, раз­не стре­ли­це, же­ље­з��и кли­но­ви, на­кит, ко­ма­ди ча­ше...). МО­ГУЋ­НО­С ТИ, ТУ­РИ­С ТИЧ­КЕ И ДРУ­ГЕ На­кон ре­кон­струк­ци­је, ко­ју је „Ро­ тор“ 2006. ура­дио уз по­моћ оп­шти­не и до­на­то­ра, до­бој­ска твр­ђа­ва је, на­гла­ша­ ва Бо­сић, по­ста­ла пр­ва ов­да­шња ту­ри­ стич­ка атрак­ци­ја. Уни­ште­ни ди­је­ло­ви ста­рог утвр­ђе­ња су ре­кон­стру­и­са­ни и за­шти­ће­ни, а твр­ђа­ва до­би­ја но­ву, ту­ри­ стич­ку функ­ци­ју. Ре­пли­ке ста­рог оруж­ ја, ви­те­шки до­чек уз фан­фа­ре, мо­но­лог твр­ђав­ске прин­це­зе, бор­ба ви­те­зо­ва за ру­ку прин­це­зе, као и про­грам за школ­ ске екс­кур­зи­је, са­мо су дио је­дин­стве­не по­ну­де. – Је­дан од пр­вих про­гра­ма, ор­га­ни­ зо­ва­них још то­ком ре­кон­струк­ци­је, био је фе­сти­вал „Кул­т ур­но ље­то на до­бој­ ској твр­ђа­ви“ (и да­нас се одр­жа­ва сва­ке го­ди­не). Усли­је­ди­ли су фе­сти­ва­ли хра­ не и пи­ћа „До­бој­Га­стро“ 2007. и 2008, те ре­ги­о­нал­ни фе­сти­вал ту­ри­зма „Фест­ То­ур“, До­бој­ска твр­ђа­ва би­ла је сре­ди­ ште оку­пља­ња ту­ри­стич­ких при­вре­да са ју­жно­сло­вен­ских про­сто­ра – ис­ти­че Бо­сић.

На­по­ми­ње да је твр­ђа­ва от­ка­ко је из­ гра­ђе­на, у сред­њем ви­је­ку, има­ла огро­ ман зна­чај за чи­та­ву ре­ги­ју. Да­на­шњи До­бој и окол­на на­се­ља на­ста­ли су за­хва­ љу­ју­ћи њој. – Сред­њо­вје­ков­на до­бој­ска твр­ђа­ва је кул­т ур­но-исто­риј­ски спо­ме­ник по­себ­ не ври­јед­но­сти за До­бој, Срп­ску и ши­ре под­руч­је Бал­ка­на. Ви­ше­вје­ков­на исто­ри­ ја Гра­ди­не ис­пи­са­на је на сва­ком ка­ме­ну овог утвр­ђе­ња. Твр­ђа­ва је за­штит­ни знак и ва­жан ту­ри­стич­ки по­тен­ци­јал До­бо­ја – ис­ти­че Ми­тра Ђу­ри­чић, в. д. ди­рек­то­ра Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је До­бо­ја. И Бо­сић и Ђу­ри­чи­ће­ва на­гла­ша­ва­ју да све мо­гућ­но­сти твр­ђа­ве, и по­ред ве­ ли­ког бро­ја по­сје­ти­ла­ца и са­др­жа­ја, ни­ су ис­ко­ри­шће­не. – По­сто­је мно­ге иде­је ка­ко би се ов­дје упот­пу­ни­ла ту­ри­стич­ка по­ну­да. Нај­за­ ни­мљи­ви­ја је иде­ја о не­кој вр­сти стал­ ног пер­фор­ман­са ко­јим би се при­ка­зао на­чин жи­во­та љу­ди овог кра­ја кроз од­ ре­ђе­на исто­риј­ска раз­до­бља – ис­ти­че Ђу­ри­чи­ће­ва. Бо­сић на­гла­ша­ва да по­тен­ци­јал твр­ ђа­ве, на рас­кр­сни­ци зна­чај­них пу­те­ва у Срп­ској и БиХ, још ни­је ва­ља­но ис­ко­ ри­шћен пр­вен­стве­но због не­до­стат­ка нов­ца. – На­да­мо се бо­љим вре­ме­ни­ма и ја­ ча­њу сви­је­сти о ва­жно­сти фи­нан­си­ра­ња кул­т у­ре и исто­риј­ског на­сли­је­ђа. Та­ко би и твр­ђа­ва мо­гла да до­би­је што за­слу­ жу­је и да пот­пу­ни­је бу­ду ис­ко­ри­шће­ни ње­ни по­тен­ци­ја­ли.  SRPSK A  No 5  2014

45


И С­Т Р А­Ж И­В А­Њ А

АР­ХЕ­О­ЛО­ЗИ И ОВОГ ПРО­ЉЕ­ЋА У МА­ХО­ВЉА­НИ­МА КОД ЛАК­ТА­ША

У мре­жи рим­ских дру­мо­ва Ко­ва­ни­це, те­го­ви и оста­ци спо­ме­ни­ка из III и IV ви­је­ка са­мо су дио оно­га што су ар­хе­о­ло­зи из Гра­ди­шке про­на­шли у Ма­хо­вља­ни­ма, на­кон по­зи­ва ста­нов­ни­ка. Рим­ско на­се­ље је ов­дје не­сум­њи­во по­сто­ја­ло, а по свој при­ли­ци ра­ди се о пут­ној ста­ни­ци Ад Фи­нес. У ан­ти­ци ов­дје се жи­вје­ло у кон­ти­ну­и­те­ту, све до про­ва­ле вар­ва­ра кра­јем IV ви­је­ка Пи­ше: На­та­ша Ла­зен­дић

Ч

у­ве­ни ар­хе­о­лог Кар­ло Пач се још кра­јем XIX ви­је­ка за­ни­мао за про­ стор да­на­шњих Ма­хо­вља­на у оп­ шти­ни Лак­та­ши. От­крио је у овом се­лу остат­ке из ан­тич­ког пе­ри­о­да. За ово под­ руч­је би­ли су за­ин­те­ре­со­ва­ни и дру­ги на­ уч­ни­ци. Ма­да ста­нов­ни­штво ту го­ди­на­ма про­на­ла­зи на­кит, нов­чи­ће, ци­гле и дру­ге остат­ке, де­таљ­на ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ ња ни­с у ра­ђе­на. Из мно­го раз­ло­га.

Ли­јев­че по­ље Кар­ло Пач кра­јем XIX ви­је­ка на­во­ди да је ци­је­ло Ли­јев­че по­ље би­ло на­се­ље­но у ан­ти­ци. Би­ла су ту број­на по­љо­при­ вред­на се­ла, та­ко­зва­не vil­lae ru­sti­cae. У рим­ско до­ба у Лак­та­ ши­ма је по­сто­ја­ло на­се­ље око тер­мал­ног ку­па­ти­ла. Оста­ци рим­ских гра­ђе­ви­на про­на­ла­же­ни су и у лак­та­шким се­ли­ма Шу­шња­ри, Хр­ва­ћа­ни, Трн... И Гра­ди­шка, су­сјед­на оп­шти­на, по­зна­та је по на­ла­зи­ма из рим­ског пе­ри­од ­ а.

46

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Тек кра­јем 2013. го­ди­не, на по­зив ста­ нов­ни­ка Ма­хо­вља­на, ар­хе­о­ло­зи За­ви­чај­ ног му­зе­ја из Гра­ди­шке по­че­ли су ис­тра­ жи­ва­ња не­по­сред­но уз ма­ги­страл­ни пут Ба­ња­лу­ка–Гра­ди­шка, на ло­ка­ли­те­т у на­ зва­ном Ма­ле­ше­ви­ћа њи­ве. Про­на­шли су мно­го то­га. По­ред оста­ лог, ко­ва­ни­це и остат­ке спо­ме­ни­ка, што ја­сно упу­ћу­је, ка­жу, да је ов­дје не­ка­да по­ сто­ја­ло рим­ско на­се­ље. По свој при­ли­ ци, ту је би­ла рим­ска пут­на ста­ни­ца Ад Фи­нес. – Мје­шта­ни Ма­хо­вља­на су не­бро­је­но пу­та то­ком ра­до­ва на њи­ва­ма про­на­ла­ зи­ли раз­не пред­ме­те из рим­ског пе­ри­о­да. Та­ко, по­ро­ди­ца Ђу­ми­шић нам је не­дав­но да­ла дви­је ко­ва­ни­це про­на­ђе­не на њи­хо­ вом има­њу. Јед­на је те­шко чи­тљи­ва, дру­га је из IV ви­је­ка, но­вац Ју­ли­ја­на Апо­ста­те (вла­дао од 361. до 363. го­ди­не). Ко­ва­на је


Пут­не ста­ни­це Рим­ске пут­не ста­ни­це, на свим ва­жни­јим рим­ским пу­те­ви­ма, са­др­жа­ва­ле су про­дав­ ни­це, ра­ди­он ­ и­це, ма­га­ци­не, скла­ди­шта... Гра­нич­не ста­ни­це има­ле су и вој­не по­са­де и ца­ри­не.

за три­де­се­т у го­ди­шњи­цу не­ког ва­жног до­ га­ђа­ја, мо­жда чак и за 30. го­ди­шњи­цу од осни­ва­ња Кон­стан­ти­но­по­ља – ка­же ар­хе­о­ лог Ми­лан Ђур­ђе­вић, ди­рек­тор За­ви­чај­ног му­зе­ја у Гра­ди­шци. Ар­хе­о­ло­шки оста­ци про­на­ла­же­ни су углав­ном са ли­је­ве стра­не пу­та Ба­ња­лу­ка– Гра­ди­шка, ку­да је, ка­ко што је ра­ни­је утвр­ ђе­но, про­ла­зио рим­ски пут. Ар­хе­о­ло­зи су кра­јем про­шле го­ди­не пре­гле­да­ли трен и оба­ви­ли сон­да­жна ис­ тра­жи­ва­ња. Про­на­шли су зна­ча­јан ма­те­ри­ јал из III и IV ви­је­ка. – Из­два­ја­ју се ко­ва­ни­це ца­ра Кон­стан­ ти­на, Ва­лен­ти­ни­ја­на I, Ју­ли­ја­на Апо­ста­те и Гра­ци­ја­на. Про­на­ђен је и је­дан олов­ни тег, са уцр­та­ним рим­ским бро­јем XII, ко­ји озна­ча­ва ње­го­ву гра­ма­жу. Нај­вје­ро­ват­ни­је је ко­ри­шћен то­ком из­ра­де ко­ва­ни­ца. Ту је и кључ из III или IV ви­је­ка. Ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да је на овом ло­ка­ли­те­т у нај­вје­ро­ ват­ни­је би­ло рим­ско на­се­ље, vil­la ru­sti­ca – на­гла­ша­ва ар­хе­о­лог Бо­јан Ву­ји­но­вић, ко­ји са Ђур­ђе­ви­ћем ис­тра­жу­је овај ло­ка­ли­тет. Ис­ко­пан је и ве­ћи број же­ље­зних кли­ но­ва, ма­њих олов­них те­го­ва, же­ље­зних ал­ ки, ди­је­ло­ва по­с у­да, рим­ска опе­ка... Фраг­ мен­ти шу­пље ци­гле хи­по­ка­у­ста ука­зу­ју да је ов­дје ко­ри­шће­но и цен­трал­но гри­ја­ње. – Нај­за­ни­мљи­ви­ји на­лаз је кру­ни­ште сте­ле (врх ус­прав­ног спо­ме­ни­ка) и че­ твр­та­ста усад­на ку­ти­ја за сте­лу, па мо­же­ мо да за­кљу­чи­мо да ов­дје по­сто­ји рим­ска не­кро­по­ла, од­но­сно гро­бље. На кру­ни­шту су при­ка­за­ни ла­во­ви, ве­о­ма чест мо­тив у Рим­ском Цар­ству од I до кра­ја IV ви­је­ка, а ово кру­ни­ште је из III или IV ви­је­ка – при­ ча Ву­ји­но­вић. Ло­ка­ли­тет све­до­чи о кон­ти­ну­и­те­т у жи­ во­та и стал­ној на­се­ље­но­сти овог под­руч­ја у ан­ти­ци. – Та­ко је све до кра­ја IV ви­је­ка, ка­да ов­ дје про­ва­љу­ју вар­ва­ри. Ста­нов­ни­штво се по­мје­ра у пла­нин­ске кра­је­ве да би се за­ шти­тио. И пу­те­ви се по­мје­ра­ју на об­рон­ке пла­ни­не Ко­за­ре, гдје по­сто­ји ви­ше утвр­ ђе­ња на­ста­лих на­кон IV ви­је­ка. Нај­за­ни­ мљи­ви­је је Гра­ди­на, у се­лу Гор­њи Ба­кин­

ци, ко­је је по­сто­ја­ло од кра­ја IV до пр­вих де­це­ни­ја VII ви­је­ка – ис­ти­че Ву­ји­но­вић. НА ГРА­НИ­ЦИ По­себ­но је за­ни­мљи­во што тра­го­ви рим­ског на­се­ља упу­ћу­ју на пут­ну ста­ни­цу Ад Фи­нес, о ко­јој су пи­са­ли број­ни ис­тра­ жи­ва­чи. Ад Фи­нес у пре­во­ду зна­чи код гра­ ни­це или пред гра­ни­цом. – По­сто­је оста­ци ка­ра­та овог про­сто­ ра у ан­ти­ци. У њи­ма ви­ди­мо по­дат­ке о Ад Фи­не­с у. О то­ме го­во­ри и Иво Бо­ја­нов­ски у сво­јој мо­но­гра­фи­ји Бо­сна и Хер­це­го­ви­на у ан­тич­ко до­ба“, у дје­лу „Бо­сан­ска По­са­ви­ на“, ко­ји се ба­ви пи­та­њем ју­жне гра­ни­це про­вин­ци­је Па­но­ни­је. И по­зна­ти со­лин­ски нат­пис Do­la­be­le vi­am a co­lo­nia Sa­lo­ni­ta­na ad fi­nes Illyri­ci ста­ни­цу Ад Фи­нес смје­шта у да­на­шње Ма­хо­вља­не – ка­же Ву­ји­но­вић. На чу­ве­ној Та­бу­ли По­тин­ге­ри­ја­ни, јед­ ном од нај­ста­ри­јих кар­то­граф­ских при­ ка­за из рим­ског пе­ри­о­да, ста­ни­ца Ад Фи­ нес уцр­та­на је на око 24 ки­ло­ме­тра ју­жно од Сер­ви­ци­ју­ма, од­но­сно да­на­шње Гра­ди­ шке. Ад Фи­нес, до­да­је Ву­ји­но­вић, по­ми­ње се и у Ан­то­ни­но­вом ити­не­ра­ру (Iti­ne­ra­ri­um An­to­ni­ni). – Сам по­јам iter на ла­тин­ском зна­чи пут, од­но­сно пут­на кар­та са опи­си­ма са­ о­бра­ћај­ни­ца. На њој су при­ка­за­не пут­не ста­ни­це и њи­хо­ва ме­ђу­соб­на уда­ље­ност у рим­ским ми­ља­ма. И у Ан­то­ни­но­вом ити­ не­ра­ру пут­на ста­ни­ца Ад Фи­нес смје­ште­на је на про­стор да­на­шњих Ма­хо­вља­на. По­сто­је рас­пра­ве да ли је Ад Фи­нес гра­ ни­ца из­ме­ђу про­вин­ци­ја Дал­ма­ци­је и Па­ но­ни­је, или из­ме­ђу илир­ских пле­ме­на Осе­ ри­ја­та и Ме­зе­ја. – До­са­да��шња ис­тра­жи­ва­ња да­ла су ве­  Круниште о­ма по­зи­тив­не ре­зул­та­те, па већ овог про­ стеле, ље­ћа оче­ку­је­мо њи­хов на­ста­вак и од­го­во­ један од ре на мно­га отво­ре­на пи­та­ња. Ра­ди­ће­мо занимљивих у окви­ру ис­тра­жи­ва­ња ра­но­ви­зан­тиј­ског налаза у гра­да Бал­кис. То је нео­пх­ од­но да би де­таљ­ Маховљанима но био ис­тра­жен ан­тич­ки жи­вот у Ли­јев­че по­љу – за­кљу­чу­ју Ђур­ђе­вић и Ву­ји­но­вић. s

SRPSK A  No 5  2014

47


Р И­З Н И­Ц Е

ЗБИР­КА СТА­РЕ И РИ­ЈЕТ­КЕ КЊИ­ГЕ У НА­ЦИ­ОН ­ АЛ­НОЈ БИ­БЛИ­О­ТЕ­ЦИ СРП­СКЕ

Ка­пи­је исто­ри­је и кул­ту­ре На­зив би­бли­о­те­ке ми­је­њао се кроз ври­је­ме, али чи­та­о­ци ни­ка­да ни­су за­бо­ра­ви­ли гдје су ње­на вра­та. Ово пи­са­но бла­го чу­ва до­ди­ре свих по­све­ће­ни­ка у тај­ну и сна­гу књи­ге. Збир­ка још ни­је мно­го ве­ли­ка, али је кул­ту­ро­ло­шки дра­го­цје­на, од Рој­хли­но­ве „De ver­bo mi­ri­fi­co“ из 1552, пре­ко пр­вих из­да­ња књи­га Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, до на­сло­ва из лич­не би­бли­о­те­ке Пе­тра Ко­чи­ћа. Ди­ги­та­ли­за­ци­ја овог фун­ду­са, као и по­сто­ја­ње елек­трон­ског ка­та­ло­га, од 2007, има те­мељ­ну ва­жно­сти за срп­ску на­ци­о­нал­ну кул­ту­ру Пи­ше: Ми­ли­ца Де­спот Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва НУ­БРС

48

О

ни истин­ски скло­ни чи­та­лач­кој аван­т у­ри си­гур­но не­ће за­жа­ли­ ти ако отво­ре вра­та На­род­не и уни­вер­зи­тет­ске би­бли­о­те­ке Ре­пу­бли­ке Срп­ске и упу­те се пре­ма Збир­ци ста­ре и ри­јет­ке књи­ге. У том па­пир­ном кра­љев­ ству кри­ју се пра­ви би­се­ри, а по­себ­ном SRPSK A  БРОЈ 5  2014

дра­го­цје­но­шћу сма­тра­ју се три књи­ге из Ко­чи­ће­ве лич­не би­бли­о­те­ке. – Вла­сни­штво до­ка­зу­је пе­чат Пе­ тра Ко­чи­ћа са ауто­гра­фом оти­снут на пред­ли­сту јед­не и на­слов­ним стра­ни­ ца­ма дви­ју књи­га, као и би­ље­шка би­ бли­о­те­ка­ра да су по­клон Мил­ке Ко­чић,


пи­шче­ве су­пру­ге – ка­же би­бли­о­граф у на­ци­о­нал­ној би­бли­о­те­ци Срп­ске Је­ле­на Ја­њић, за­ду­же­на за фонд ста­рих и ри­јет­ ких књи­га. Из би­бли­о­те­ке Пе­тра Ко­чи­ћа, слав­ ног ба­ња­луч­ког мај­сто­ра пе­ра, ов­дје су дје­ла Пу­чи­на и Оби­чан чо­век Бра­ни­сла­ва Ну­ши­ћа (Бе­о­град, 1905), Ца­ра Кон­стан­ ти­на VII Пор­фи­ро­ге­ни­та De ad­mi­ni­stran­ do im­pe­rio, гла­ве 29–36 (За­греб, 1909) и По­да­ци за про­у­ча­ва­ње про­свјет­ног ра­да у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни: ре­фе­рат за „Про­ свје­ти­ну“ ан­ке­ту (Са­ра­је­во, 1911). – Прет­по­ста­вља се да су то књи­ге ко­је су 1956. го­ди­не, уз дио Ко­чи­ће­ве ар­хи­ве, као по­клон сти­гле у Ба­ња­лу­ку, чи­ме се пи­шче­ва су­пру­га Мил­ка на ли­ јеп на­чин оду­жи­ла род­ном кра­ју. Ови при­мјер­ци мо­гу би­ти од ко­ри­сти при ре­кон­струк­ци­ји пр­во­бит­не Ко­чи­ће­ве би­бли­о­те­ке, ко­ја је нај­ве­ћим ди­је­лом у фон­ду На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је, а дио гра­ђе је у Му­зе­ју књи­жев­но­сти и по­зо­ри­шне умјет­но­сти БиХ – об­ја­шња­ ва Ја­њи­ће­ва. По­што­ва­о­ци дје­ла овог књи­жев­ни­ка и на­род­ног три­бу­на ме­ђу ри­јет­ким књи­ га­ма На­род­не и уни­вер­зи­тет­ске би­бли­о­ те­ке Ре­пу­бли­ке Срп­ске мо­гу да про­на­ђу и при­мје­рак ње­го­вих чу­ве­них Ја­у­ка са Зми­ја­ња.

– Књи­га је штам­па­на у „Срп­ској штам­па­ри­ји“ у За­гре­бу 1910. го­ди­не. Исте го­ди­не Пе­тар Ко­чић је у Ба­ња­лу­ци по­кре­нуо и ча­со­пис Раз­ви­так. Из­ла­зио је мје­сеч­но, од ја­ну­а­ра до ју­на 1910. го­ ди­не, и об­ја­вље­но је са­мо шест бро­је­ва. На­ста­вља­ју­ћи тра­ди­ци­ју Ко­чи­ће­вог Раз­ вит­ка, гру­па ин­те­лек­т у­а­ла­ца је доц­ни­је, у ври­је­ме Вр­ба­ске ба­но­ви­не, по­кре­ну­ла ча­со­пис под истим име­ном – под­сје­ћа Ја­њи­ће­ва. Тај Раз­ви­так из­ла­зио је од 1935. го­ ди­не до 1941. На­ци­о­нал­на би­бли­о­те­ка Срп­ске, у са­рад­њи са ба­ња­луч­ком из­да­ вач­ком ку­ћом „Бе­сје­да“, об­ја­ви­ла је 2010. ње­го­во фо­то­тип­ско из­да­ње.

 Библиограф Јелена Јањић, задужена за фонд старих и ријетких књига у Народној и универзитетској библиотеци Српске

ИСТО­РИ­ЈА КУЛ­ТУ­РЕ ЧИ­ТА­ЊА Збир­ка ста­рих и ри­јет­ких књи­га у би­ бли­о­те­ци Срп­ске број­ча­но ни­је ве­ли­ка, по­сје­ду­је 400 би­бли­о­граф­ских је­ди­ни­ца, али, ис­ти­че Ја­њи­ће­ва, због ра­зно­вр­сног са­др­жа­ја и број­них кул­т у­ро­ло­шких по­ да­та­ка, дра­го­цје­ност је ко­ја за­слу­жу­је да бу­де пред­ста­вље­на јав­но­сти. Све књи­ге из ове збир­ке до­ступ­не су са­мо у чи­та­о­ни­ци би­бли­о­те­ке, ни­ је до­зво­ље­но из­но­ше­ње. Нај­че­шће их ко­ри­сте ис­тра­жи­ва­чи. Око­сни­цу чи­ не књи­ге из обла­сти дру­штве­них дје­ SRPSK A  No 5  2014

49


Р И­З Н И­Ц Е

По­кло­ни Ве­ли­ки број дје­ла у Збир­ци ста­ре и ри­јет­ ке књи­ге је по­клон про­те Ду­ша­на Кец­ма­но­ ви­ћа, о че­му по­сто­је и за­пи­си на књи­га­ма. – Уз са­рад­њу Дру­штва „Про­свје­та“, и по спо­ ра­зу­му са Срп­ском чи­та­о­ни­цом, на чи­јем се че­лу та­да на­ла­зио про­та Ду­шан Кец­ма­но­вић, 1936. го­ди­не осно­ва­на је На­род­на би­бли­о­те­ка, из ко­је је ве­ли­ки број књи­га по­кло­њен на­ма – ка­же Је­ле­на Ја­њић.

лат­но­сти, књи­жев­но­сти, исто­ри­је, фи­ло­ло­ги­је, пе­да­го­ги­је, пра­ва и ре­ли­ги­је. Пре­ма ра­ри­те­ти­ма у би­бли­о­те­ци се на­ро­ чи­то бри­жљи­во од­но­се. Збир­ка је и фи­зич­ки одво­је­на од оста­лих књи­га. У ме­тал­ним ка­са­ ма, на тем­пе­ра­т у­ри од 18 сте­пе­ни, за­шти­ће­на је и од днев­не свје­тло­сти. – Нај­ду­же чу­ва­но бла­го у да­на­шњој збир­ ци пред­ста­вља­ју књи­ге ко­је су при­па­да­ле не­ка­да­шњој Срп­ској чи­та­о­ни­ци (1868). Нај­ ста­ри­ја књи­га у збир­ци је De ver­bo mi­ri­fi­co Јо­ ха­на Рој­хли­на (1455–1522), штам­па­на 1552. у Ли­о­ну – упу­ћу­је Ја­њи­ће­ва. У на­ја­ви из­да­ња че­сто су об­ја­вљи­ва­ни по­ зи­ви за прет­пла­т у, а спи­ско­ви пре­ну­ме­ра­на­ та у са­мој књи­зи. Спи­ско­ви пре­ну­ме­ра­на­та ука­зу­ју на број и ста­леж чи­та­ла­ца, као и на мје­ста у ко­ји­ма се они на­ла­зе, што су дра­го­ цје­ни по­да­ци за ра­зна кул­т ур­но-исто­риј­ска ис­тра­жи­ва­ња. На тај на­чин са­вре­ме­ни чи­та­о­ци мо­гу да са­зна­ју шта су не­ка­да чи­та­ле ба­ња­луч­ке го­ спо­ђи­це, ка­ква је ли­те­ра­т у­ра би­ла у мо­ди, али и шта је би­ло на оба­ве­зном спи­ску не­ка­ да­шњих шко­ла­ра­ца. Ма­ла исто­ри­ја ба­ња­луч­ ке кул­т у­ре чи­та­ња кри­је се ме­ђу зи­до­ви­ма би­бли­о­те­ке, па је ра­зу­мљи­во што ова збир­ка све ви­ше па­жње при­вла­чи и ме­ђу „обич­ним чи­та­оц ­ и­ма“. Зна­чај­но је по­ме­ну­ти да је од ок­то­бра 2007. го­ди­не, пре­ла­ском на ком­пју­тер­ску ка­ та­ло­ги­за­ци­ју ра­ри­те­та, омо­гу­ће­но и пре­тра­ жи­ва­ње дје­ла из ове збир­ке у елек­трон­ском ка­та­ло­гу (co­biss.bh). РА­РИ­ТЕ­ТИ ГО­ВО­РЕ Зна­чај збир­ке ви­ди се и по рас­по­ло­жи­вим дје­ли­ма Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­ра­џи­ћа. – Ме­ђу ра­ри­те­ти­ма у на­шој би­бли­о­те­ци, ње­го­ва дје­ла су нај­број­ни­ја. Ту су и Срп­ски рјеч­ник (Беч, 1818. и 1852) и Срп­ске на­род­не по­сло­ви­це (Беч, 1849) - ка­же Је­ле­на Ја­њић. Исто­ри­ја би­бли­о­те­ке по­чи­ње 25. но­вем­ бра 1935. го­ди­не, ка­да је од­лу­че­но да се у Ба­

50

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


ња­лу­ци осну­је На­род­на би­бли­о­те­ка Кра­ља Пе­тра Пр­вог Ве­ли­ког Осло­бо­ди­о­ца. Упра­ва До­ма Кра­ља Пе­тра Пр­вог обез­ би­је­ди­ла је по­треб­не про­сто­ри­је за би­бли­ о­те­ку, ми­ни­стар­ство про­свје­те до­ди­је­ли­ло је јед­ног на­став­ни­ка основ­не шко­ле за би­ бли­о­те­ка­ра. Кра­љев­ска бан­ска упра­ва Вр­ ба­ске ба­но­ви­не и оп­шти­на гра­да Ба­ња­лу­ке од­ре­ди­ли су стал­ну го­ди­шњу суб­вен­ци­ју, а Срп­ско про­свјет­но и кул­т ур­но дру­штво „Про­свје­та“ и Срп­ска чи­та­о­ни­ца у Ба­ња­лу­ ци ста­ви­ли су на рас­по­ла­га­ње зна­тан број сво­јих књи­га. Не­што књи­га да­ла је и Ре­ал­на гим­на­зи­ја у Ба­ња­лу­ци и не­ки при­вред­ни­ци. Би­бли­о­те­ка је та­да рас­по­ла­га­ла са 6.000 књи­га. Дру­штво „Про­свје­та“ би­ло је омо­гу­ ћи­ло да се књи­ге по­с у­ђу­ју и из Цен­трал­не би­бли­о­те­ке у Са­ра­је­ву. За­би­ље­же­но је да је у До­му Кра­ља Пе­ тра Ве­ли­ког Осло­бо­ди­о­ца 26. апри­ла 1936. го­ди­не вр­ло све­ча­но отво­ре­на На­род­на би­ бли­о­те­ка Кра­ља Пе­тра Ве­ли­ког Осло­бо­ди­ о­ца. У Ба­ња­лу­ци, као и у ци­је­лој Вр­ба­ској ба­но­ви­ни, до та­да ни­је би­ло ни јед­не јав­не би­бли­о­те­ке. Од­лу­ком Скуп­шти­не оп­шти­не Ба­ња­лу­ ка 30. ју­ла 1980. На­род­на би­бли­о­те­ка ми­је­ња на­зив у На­род­на и уни­вер­зи­тет­ска би­бли­о­ те­ка „Пе­тар Ко­чић“, а Од­лу­ком Вла­де 1999. у њен на­зив до­да­то је и име Ре­пу­бли­ке Срп­ ске. У На­род­ну и уни­вер­зи­тет­ску би­бли­о­те­ ку Ре­пу­бли­ке Срп­ске пре­и­ме­но­ва­на је од­лу­ ком Вла­де 7. де­цем­бра 1999. На­зив би­бли­о­те­ке ми­је­њао се кроз де­це­ ни­је, али чи­та­о­ци ни­ка­да ни­с у за­бо­ра­ви­ли гдје су ње­на вра­та, кроз ко­ја се, пре­ко без­ број­них стра­ни­ца књи­га, отва­ра­ју „ка­пи­ је исто­ри­је и кул­т у­ре“. Пи­са­но бла­го, мно­ го ста­ри­је од би­бли­о­те­ке у чи­је је ри­зни­це по­хра­ње­но, чу­ва до­ди­ре свих по­све­ће­ни­ка у тај­ну и сна­гу књи­га, кроз мно­га вре­ме­на. Због њих ће би­бли­о­те­ке уви­јек има­ти раз­лог да ди­шу пу­ним плу­ћи­ма. 

На мре­жи свих мре­жа – Ди­ги­та­ли­за­ци­ја ста­ре и ри­јет­ке књи­ ге из фон­да На­род­не и уни­вер­зи­тет­ске би­ бли­о­те­ке Ре­пу­бли­ке Срп­ске од ве­ли­ке је ва­жно­сти за са­му уста­но­ву, ње­не чи­та­о­це, али и за за­шти­ту и пред­ста­вља­ње кул­тур­ ног бла­га ко­је је у ње­ном фон­ду. Збир­ци ста­ре и ри­јет­ке књи­ге по­треб­на је за­шти­та ко­ју ди­ги­та­ли­за­ци­ја мо­же да оства­ри – ис­ ти­че Ја­њи­ће­ва и под­сје­ћа да је ди­ги­тал­на збир­ка до­ступ­на на веб адре­си би­бли­о­те­ке (www.nub.rs). SRPSK A  No 5  2014

51


С Р Е­Д И­Ш Т А СРП­СКО КУЛ­ТУР­НО ДРУ­ШТВО „ПРО­СВЈЕ­ТА“ У МО­С ТА­РУ, ГО­ДИ­НА 112.

Ста­за­ма

Алек­се Шан­ти­ћа Пи­ше: Алек­сан­дра Гли­шић

52

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


Ви­ше од ви­је­ка Дру­штво чу­ва оно нај­бо­ље што овај град и Ср­би у Хер­це­го­ви­ни има­ју, оно без че­га би Мо­стар из­гу­био ду­шу и по­стао „обич­но сто­ва­ри­ште ку­ћа у ка­ме­ња­ру“. И са­чу­ва­ло је то под че­ти­ри оку­па­ци­је, у три ра­та и шест ре­жи­ма, па и он­да ка­да су сви дру­ги ми­сли­ли да се ту ви­ше не­ма шта чу­ва­ти. Рад је об­но­ви­ло 1990. го­ди­не, а по­сли­је ра­та из де­ве­де­се­тих дје­лу­је у Вла­ди­чан­ском дво­ру у Мо­ста­ру. На­ста­вља ва­жну ми­си­ју и ши­ри сво­је про­гра­ме

Фотографије: Архива „Просвјете“

SRPSK A  No 5  2014

53


С Р Е­Д И­Ш Т А  Споменик Алекси Шантићу у Мостару. Обновљени Владичански двор Епархије захумскохерцеговачке и приморске у Мостару, гдје је и Конзулат Србије и сједиште одбора „Просвјете“

 Програми „Просвјете“ разноврсни су и посјећени

54

К

ад чо­вјек пре­но­ћи у Мо­ста­ру, ни­је звук оно што га про­бу­ди ују­тро, не­го свје­тлост. Ове ри­је­чи књи­ жев­ни­ка Иве Ан­дри­ћа по­твр­ђу­ју се и оног ју­тра ка­да хер­це­го­вач­ко сун­це из­ ма­мљу­је ре­пор­те­ре На­ци­о­нал­не ре­ви­је у шет­њу овим гра­дом. Не­чуј­ни зов Алек­ се Шан­ти­ћа, нај­ве­ћег мо­стар­ског пје­ сни­ка свих вре­ме­на, во­ди нас ње­го­вим ста­за­ма. Истом оном кал­др­мом ко­јом је он хо­дио пре­ма сво­јим двје­ма нај­ве­ћим љу­ба­ви­ма, Ан­ки То­мли­но­вић и Зор­ки Шо­ла. Сти­же­мо и до Шан­ти­ће­вог спо­ ме­ни­ка. Пје­сник, у мра­мо­ру и бе­ха­ру, ћу­ти и гле­да свој град. На­ста­вља­мо, у су­срет на­шим до­ма­ ћи­ни­ма из об­но­вље­ног од­бо­ра Срп­ског про­свјет­ног и кул­т ур­ног дру­штва „Про­ свје­та“ у Мо­ста­ру. По­глед на Са­бор­ну цр­кву Све­те Тро­ји­це: по­ру­ше­на у по­ сљед­њем ра­т у, и још не пот­пу­но об­но­ вље­на, она ипак оку­пља Ср­бе, на­ро­чи­то не­дје­љом и пра­зни­ци­ма, у ве­ли­ку мо­ли­ тве­ну за­јед­ни­цу. „Про­свје­та“. Је­дан од глав­них чу­ва­ра срп­ске ду­хов­но­сти и тра­ди­ци­је у Мо­ ста­ру. – По­све­ћу­ју­ћи се мо­стар­ској „Про­ свје­ти“, од­но­сно пре­да­ју­ћи сво­ју лич­ност уло­зи ње­ног пред­сјед­ни­ка, до­жи­вио сам ње­не про­бле­ме као сво­је соп­стве­не – ка­

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Сје­ћа­ње на Алек­су У фе­бру­а­ру „Про­свје­та“ је оби­ље­жи­ ла 90. го­ди­шњи­цу смр­ти Алек­се Шан­ти­ ћа. По­сли­је ли­тур­ги­је и по­ме­на у Хра­му Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, чла­но­ви „Про­свје­те“ и „Гу­са­ла“ су са па­ро­хом мо­ стар­ским Мар­ком Го­ја­чи­ћем и по­што­ва­ о­ци­ма ве­ли­ког срп­ског пје­сни­ка по­сје­ ти­ли ње­гов гроб. О Шан­ти­ћу је бе­сје­дио Ран­ко Чво­ро, пот­пред­сјед­ник мо­стар­ ске „Про­свје­те“.

же нам ђа­кон Бра­ни­слав Рај­ко­вић, ко­ ји је на че­лу Од­бо­ра. – Као свој глав­ни за­да­так схва­тио сам рје­ше­ње основ­них про­бле­ма не са­мо „Про­свје­те“, већ и ши­ ре за­јед­ни­це на­ро­да ко­јем при­па­да­мо. Ту, при­је све­га, ми­слим на је­дин­ство, су­ штин­ску при­мје­ну оно­га што тај по­јам озна­ча­ва. Тре­ба­ју нам сви: и мла­ди и ста­ри, и му­шкар­ци и же­не, и бо­га­ти и си­ро­ти, и гра­ђа­ни и се­ља­ци, и по­зи­ци­ја и опо­зи­ ци­ја... Је­дин­ство и сло­га су нам нај­по­ треб­ни­ји. То нам не мо­же до­не­ти ни­је­ дан по­је­ди­нац или фрак­ци­ја, ма ко­ли­ко му­дри, ис­ку­сни, сна­жни и вољ­ни би­ли – ис­ти­че ђа­кон. „Про­свје­та“ има до­и­ста ве­ли­ки зна­чај за Ср­бе ко­ји су се по­сли­је ра­та вра­ти­ли у Мо­стар.


SRPSK A  No 5  2014

55


С Р Е­Д И­Ш Т А

56

/

C E N T E R S

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


– У го­то­во не­про­ми­је­ње­ној уло­зи пре­ко јед­ног ви­је­ка, „Про­свје­та“ и да­нас има исте ве­о­ма ва­жне за­дат­ке. Осно­ва­на 1902. у Са­ра­је­ву, „Про­свје­ та“ је ра­ди­ла (уз пре­ки­де у свјет­ским ра­то­ви­ма) све до 1949. го­ди­не, ка­да је за­бра­ње­но дје­ло­ва­ње на­ци­о­нал­них дру­ шта­ва у БиХ. Мо­же се пра­ти­ти ње­но дје­ ло­ва­ње у три раз­ли­чи­та др­жав­на уре­ ђе­ња: под аустро­у­гар­ском оку­па­ци­јом БиХ, у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји и со­ци­ја­ ли­стич­кој Ју­го­сла­ви­ји. – Ово ври­је­ме не раз­ли­ку­је се од про­ шлих то­ли­ко по они­ма ко­је би тре­ба­ло про­све­ћи­ва­ти, ко­ли­ко по они­ма ко­ји би тре­ба­ло да про­све­ћу­ју и кул­ти­ви­шу. „Про­свје­та“ да­нас ука­зу­је на оне ко­ји би тре­ба­ло да нам бу­ду за углед, та­кве и оку­пља. Уто­ли­ко је њен зна­чај ве­ћи – оци­је­нио је Рај­ко­вић. РАЗ­БО­РИ­ТО И УПОР­НО, СА­МО­СВЈЕ­СНО Да би оста­ла на ви­си­ни свог зна­ча­ја, „Про­свје­та“ и са­да ври­јед­но ра­ди, при­ пре­ма­ју­ћи раз­ли­чи­те про­гра­ме. Ор­га­ ни­зу­је стал­не го­ди­шње ма­ни­фе­ста­ци­ је, по­пут „Шан­ти­ће­вих ве­че­ри по­е­зи­је“, „Бо­жић­њег кон­цер­та“, „Све­то­сав­ске бе­ сје­де“... Ту су и број­не по­ет­ске ве­че­ри, про­мо­ци­је књи­га, пре­да­ва­ња, пред­ста­ве и му­зич­ки на­сту­пи. – На­мје­ра нам је да што ско­ри­је скре­ не­мо па­жњу на још не­ке зна­чај­не лич­но­ сти на­шег гра­да и обла­сти, чи­ји су лик, дје­ло, па и иден­ти­тет за­по­ста­вље­ни или по­гре­шно ту­ма­че­ни – ка­же Рај­ко­вић. Ка­ко би пот­пу­но оста­ли до­сљед­ни пр­вом пред­сјед­ни­ку мо­стар­ске „Про­ свје­те“ Алек­си Шан­ти­ћу, ни­с у за­не­ма­ ри­ли ни Срп­ско пје­вач­ко и кул­т ур­ноумјет­нич­ко дру­штво „Гу­сле“.

Ор­га­ни­за­ци­ја Број­но члан­ство чи­ни Скуп­шти­ну „Про­свје­те“ у Мо­ста­ру. Управ­ни од­бор чи­ни је­да­на­ест чла­но­ва (пред­сјед­ник Бра­ни­ слав Рај­ко­вић, пот­пред­сјед­ник Ран­ко Чво­ро, се­кре­тар Ми­лан Си­тар­ски). По ауто­ма­ти­зму, члан је и пред­сјед­ник Дру­штва „Гу­сле“ (са­да је то Ра­ди­слав Ту­бић). Пред­сјед­ник Над­зор­ног од­бо­ра је Си­мо Гор­дић, управ­ник Ар­хи­ве Шем­су­дин Злат­ко Сер­да­ре­вић, управ­них Би­бли­о­те­ке Ја­го­да Сер­да­ре­вић...

– „Гу­сле“ су ко­лек­тив­ни члан мо­стар­ ске „Про­свје­те“. Као пр­ви по­ча­сни пред­ сјед­ник „Гу­са­ла“, Шан­тић је уте­ме­љи­вач оба дру­штва. Чи­ни­ла су их љу­ди ко­ји су, по­пут ње­га, та­ко­ђе оста­ви­ли ду­бок траг кул­т у­ри Ср­ба, али и на­ро­да са ко­ји­ма су они жи­вје­ли и жи­ве. Од ја­ну­ар ­ а су, ка­же Рај­ко­вић, по­себ­но за­о­ку­пље­ни про­јек­том „‘Про­свје­ти­на’ шко­ла срп­ског је­зи­ка, исто­ри­је и кул­т у­ ре“. Омо­гу­ћа­ва се дје­ци основ­но­школ­ ског и сред­њо­школ­ског уз­ра­ста да се обра­зу­ју у на­став­но-на­уч­ним обла­сти­ма ко­је ни­с у за­сту­пље­не у зва­нич­ном си­ сте­му обра­зо­ва­ња у Хер­це­го­вач­ко-не­ре­ тван­ском кан­то­ну. Циљ је и да са­рад­ња са оста­лим од­бо­ри­ма „Про­свје­те“ до­би­је пу­ни за­мах, и ов­дје и у ди­ја­спо­ри. Кул­т ур­ни свје­ти­о­ник око ко­га се оку­пља­ју Ср­би у Мо­ста­ру су „Шан­ти­ће­ ве ве­че­ри по­е­зи­је“. – Уве­за­ли смо „Шан­ти­ће­ве ве­че­ри по­е­зи­је“ од по­че­та­ка до на­ших да­на, та­ ко да ће ово­го­ди­шње би­ти 95. по ре­ду. Же­ли­мо да их вре­мен­ски скра­ти­мо, а ква­ли­та­тив­но обо­га­ти­мо. Уна­при­је­ди­ ће­мо и стал­не те­мат­ске ве­че­ри. Рад „Про­свје­те“ у Мо­ста­ру об­но­вљен је 1990. го­ди­не, а по­сли­је ра­та чла­но­ви ко­ри­сте про­сто­ри­је Вла­ди­чан­ског дво­ ра у Мо­ста­ру, гдје и оства­ру­ју ве­ћи дио сво­јих про­гра­ма. 

 Народ се брани и културом: Програми „Просвјете“ у Мостару

Ак­ти­ви – Да би­смо про­ши­ри­ли и бо­ље по­ве­ за­ли члан­ство, и уоп­ште успје­шни­је дје­ ло­ва­ли, по­чет­ком го­ди­не осно­ва­ли смо низ ак­ти­ва и име­но­ва­ли њи­хо­ве ко­ор­ ди­на­то­ре. Та­ко са­да, по­ред Скуп­шти­не, Пред­сјед­ни­ка, Управ­ног и Над­зор­ног од­ бо­ра, има­мо На­уч­ни ак­тив (ко­ор­ди­на­тор Та­ма­ра Рај­ко­вић), Умјет­нич­ки (ко­ор­ди­ на­тор Ве­се­лин Га­та­ло) и Ор­га­ни­за­ци­о­ни (ко­ор­ди­на­тор Ве­ли­бор Стан­ко­вић) – ка­ же ђа­кон Бра­ни­слав Рај­ко­вић, пред­сјед­ ник „Про­свје­те“. SRPSK A  No 5  2014

57


С Р Е­Д И­Ш Т А

58

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


Шко­ла У „‘Про­свје­ти­ној’ шко­ли срп­ског је­зи­ка, исто­ри­је и кул­ту­ ре“ на­ста­ва ће се од­ви­ја­ти од фе­бру­а­ра до ју­на ове го­ди­не. Срп­ски је­зик пре­да­ва­ће Је­ле­на Гор­дић и Та­ња Чво­ро, срп­ску исто­ри­ју Ми­лан Си­тар­ски, срп­ску кул­ту­ру Та­ма­ра Рај­ко­вић...

SRPSK A  No 5  2014

59


С В И­Ј Е­Т О­В И

60

/

W O R L D S

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


На стра­жи МУ­ЗЕЈ ЛУ­ТА­КА У ДЈЕ­ЧИ­ЈЕМ ПО­ЗО­РИ­ШТУ СРП­СКЕ

пред ве­тре­ња­чом Мо­жда је жи­вот за­и­ста сми­је­шна на­ви­ка, али то зна­ју са­мо они ко­ји уми­ју да се сми­ју. Они зна­ју ко је чи­ка на ко­њу и де­бељ­ко са њим, пре­по­зна­ју све оне ма­ле љуп­ке ажда­је, уви­јек чу­ва­ју ма­ло гра­шка за прин­це­зу и не за­бо­ра­вља­ју по­у­ке Пи­но­ки­је­вог но­са. О че­му при­ча­мо? До­ђи­те у овај Му­зеј, је­дин­ствен у Ју­го­и­сточ­ној Евро­пи, ка­за­ће вам се са­мо. И по­ве­ди­те дје­цу, не бу­ди­те нео­збиљ­ни

Пи­ше: Ва­ња Во­ји­но­вић

П

о­сто­ја­ни олов­ни вој­ник, Пи­но­ кио, Мај­стор и Мар­га­ри­та, Дон Ки­хот и Сан­чо Пан­са и Ча­роб­њак из Оза до­че­ку­ју нас док ула­зи­мо у Му­зеј по­зо­ри­шних лу­та­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске, је­ди­ни у Ју­го­и­сточ­ној Евро­пи. И са­ми по­ чи­ње­мо да се осје­ћа­мо као Гу­ли­вер у Зе­ мљи лу­та­ка, исто­им ­ е­ни ју­нак пред­ста­ве Дје­чи­јег по­зо­ри­шта РС, чи­је лут­ке та­ко­ђе чи­не дио по­став­ке овог нео­бич­ног и ври­ јед­ног му­зе­ја у Ба­ња­лу­ци. У пр­вој по­став­ци у му­зе­ју смје­ште­ном у Дје­чи­јем по­зо­ри­шту Срп­ске по­сје­ти­о­ци мо­гу да по­гле­да­ју лут­ке из 23 пред­ста­ве. Ме­ђу њи­ма су и оне из пред­ста­ве Ок­сан и Ни­ко­ле­та, не­по­зна­тог ауто­ра из XII ви­је­ка, ов­дје пре­ми­јер­но из­ве­де­не 1982. Ре­жи­рао ју је Ми­ро­слав Ује­вић, а лут­ке осми­слио и из­ра­дио Бран­ко Сто­ја­ко­вић. Осли­ка­ва­ње лу­та­ка пот­пи­с у­је Сеј­фу­лах Би­бић. Иако је му­зеј зва­нич­но отво­рен тек у про­ље­ће ла­ни, ди­рек­тор Дје­чи­јег по­зо­ри­ шта Ре­пу­бли­ке Срп­ске Пре­драг Бје­ло­ше­ вић ка­же да је овај те­а­тар с па­жњом и по­ но­сом чу­вао лут­ке, гра­бе­ћи хра­бро пре­ма ам­би­ци­о­зном про­јек­т у. – Лут­ка је ста­ра ко­ли­ко и ци­ви­ли­за­ ци­ја, а лут­кар­ство је умјет­ност за све уз­ ра­сте и сва вре­ме­на. Срећ­ни су љу­ди и по­ча­ство­ван је град гдје умјет­ност лут­ кар­ства има ду­гу тра­ди­ци­ју – ка­же Пре­ драг Бје­ло­ше­вић.

Под­сје­тио је да Му­зеј по­зо­ри­шних лу­ та­ка Срп­ске на­стао из сви­је­сти о по­тре­би очу­ва­ња до­ма­ћег и свјет­ског лут­кар­ског бла­га, ко­је чу­ва Дје­чи­је по­зо­ри­ште Срп­ ске од свог осни­ва­ња, 1955, до да­нас. ИЗ НАЈ­БО­ЉИХ РА­ДИ­О­НИ­ЦА

 Лутке из представа „Мајстор и Маргарита“, „Пачићи“, „Дон Кихот“...

– По­сје­ти­о­ци му­зе­ја на 300 ква­драт­них ме­та­ра мо­гу да ви­де ви­ше од дви­је сто­ти­ не лу­та­ка, ме­ђу ко­ји­ма су оне из пред­ста­ ва Прин­це­за на зр­ну гра­шка, Ма­ла ви­ла, Ажда­ја из Вој­те­шке ули­це, Ча­роб­на фру­ла. Лут­ке су на­ста­ја­ле у нај­бо­љим ра­ди­о­ни­ца­ ма европ­ских кул­т ур­них цен­та­ра, као што су Со­фи­ја, Праг, Бер­лин, Вар­ша­ва, Санкт Пе­терс­бург – на­по­ми­ње Бје­ло­ше­вић. Ауто­ри пр­ве по­став­ке у му­зе­ју су сце­ но­граф Дра­га­на Пур­ко­вић–Ма­цан и лут­ кар Зо­ран Бје­ло­ше­вић. – Ин­спи­ра­ци­ја за по­став­ку до­шла је при­род­но. Ка­да уђем у Дје­чи­је по­зо­ри­ ште Срп­ске и ви­дим фун­дус пре­ли­је­пих лу­та­ка, ко­сти­мо­гра­фи­ју и сце­но­гра­фи­ју, иде­је се са­ме ра­ђа­ју – ка­же Дра­га­на Пур­ ко­вић–Ма­цан.

Лут­ка­ри Лут­ке из­ло­же­не у Дје­чи­јем по­зо­ри­шту Срп­ске ра­ди­ли су Сви­ла Ве­лич­ко­ва, Ма­ри­е­та Го­ло­ме­хо­ва, Стеф­ка Кју­вли­је­ва, Ва­сил Ро­ко­ма­нов, Ана Пу­ли­је­ва, Ана Вик­то­ро­ва, Ах­мед Бе­ шић, Зо­ран Бје­ло­ше­вић.

SRPSK A  No 5  2014

61


С В И­Ј Е­Т О­В И

Лут­ке за од­ра­сле Као по­себ­на дра­го­цје­ност у збир­ци лу­та­ка из­два­ја­ју се сва­ка­ко Мај­стор и Мар­га­ри­та, до­бро по­зна­ти ли­ко­ви ро­ма­на Ми­ха­и­ла Бул­га­ко­ва, ко­ји су под ре­ди­тељ­ским оком Слав­ча Ма­ле­но­ва пре­ра­сли у лут­кар­ску пред­ста­ву за од­ра­сле.

 Поставка у Музеју лутака стално привлачи пажњу и дјеце и одраслих

Фотографије: Архива Музеја лутака

62

Нај­мла­ђа пу­бли­ка, оче­ки­ва­но, нај­ви­ше је оду­ше­вље­на. Дје­ча­ци и дје­вој­чи­це за­ста­ ју по­ред ви­ла и прин­це­за. Гла­сно ко­мен­та­ ри­шу оми­ље­не ју­на­ке, по­пут Пи­но­ки­ја. – Ако бу­де­те ла­га­ли, из­ра­шће Вам ве­ ли­ки нос као код Пи­но­ки­ја – са­вје­т у­је нас јед­на од дје­вој­чи­ца ко­ја са зна­ти­же­љом раз­гле­да из­ло­же­не лут­ке. А Пи­но­кио је јед­на од култ­них пред­ ста­ва Дје­чи­јег по­зо­ри­шта Срп­ске, ко­ју је на сце­ну по­ста­вио бу­гар­ски ре­ди­тељ Слав­чо Ма­ле­нов. Пред­ста­ва по исто­и­ме­ ном ро­ма­ну Кар­ла Ко­ло­ди­ја пре­ми­јер­но је из­ве­де­на у овом по­зо­ри­шту 2007. го­ ди­не, а Пи­но­ки­је­ва дру­жи­на лу­та­ка дје­ ло је Ва­си­ла Ро­ко­ма­но­ва. Мно­го пу­та ис­при­ча­на, при­ча о дје­ча­ку-лут­ку на ба­ ња­луч­кој сце­ни до­би­ла је но­во ру­хо. Не­ ма сум­ње да су све­му мно­го до­при­ни­је­ле им­пре­сив­не лут­ке. Жи­во­тињ­ска фар­ма Џор­џа Ор­ве­ ла на­пра­ви­ла је пра­ви бум, ка­да је 2007. из­ве­де­на на сце­ни Дје­чи­јег по­зо­ри­шта, у дра­ма­ти­за­ци­ји и ре­жи­ји Алек­се­ја Ље­ љав­ског. Истин­ски љу­би­те­љи те­а­тра, ко­ ји зна­ју да пре­по­зна­ју ква­ли­тет, ра­до су гле­да­ли ову пред­ста­ву ко­ја је би­ла дио ре­пер­то­а­ра Ве­чер­ње сце­не „Ате­љеа 333“. Ма­да Фар­ма ви­ше ни­је ме­ђу жи­вим пред­ ста­ва­ма, лут­ке су по­ста­ле дио му­зе­ја и

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

пра­ви ма­мац за по­сје­ти­о­це. Лут­ка ко­ја пред­ста­вља свињ­ску гла­ву, са ру­жи­ча­ стим пер­ла­ма, још уви­јек вјер­ну пу­бли­ ку под­сје­ћа на сјај­ну по­зо­ри­шну вер­зи­ју култ­ног Ор­ве­ло­вог дје­ла. МАЈ­С ТО­РЕ, ЧУ­ВАЈ МАР­ГА­РИ­ТУ До­бри по­зна­ва­о­ци по­зо­ри­шних при­ ли­ка у Ба­ња­лу­ци и да­нас пре­при­ча­ва­ ју ка­ко је ве­ли­чан­стве­на би­ла пред­ста­ва Мај­стор и Мар­га­ри­та, са лут­ка­ма Ва­си­ла Ро­ко­ма­но­ва. Пре­ми­је­ра је би­ла 2000, али је пред­ста­ва об­но­вље­на 2005. и још не­ко ври­је­ме би­ла на ре­пер­то­а­ру. Мар­га­ри­та у цр­ве­ној ха­љи­ни и Мај­стор у сви­је­тлом оди­је­лу ни­с у оми­ље­ни нај­мла­ђим по­сје­ ти­о­ци­ма му­зе­ја, али за­то ста­ри­ји ду­го сто­је по­ред ових лу­та­ка, као да ода­ју по­ част јед­ном од нај­ве­ћих пи­са­ца у исто­ри­ ји књи­жев­но­сти. А на стра­жи ме­ђу свим лут­ка­ма, као два уса­мље­на ви­те­за у бор­би са вје­тре­ ња­ча­ма сто­је Дон Ки­хот и Сан­чо Пан­са. Без има­ло пре­тје­ри­ва­ња, чи­ни се као да су ове лут­ке жи­ве, што је ко­мен­та­ри­са­ла и број­на пу­бли­ка на пре­ми­је­ри пред­ста­ ве у ре­жи­ји Харт­му­ра Ло­рен­ца у апри­лу 2010. Ка­рин Ти­фенс тво­рац је ових лу­та­ка за­хва­љу­ју­ћи ко­јим је ро­ман Ми­гу­е­ла де Сер­ван­те­са до­био но­во ру­хо, а пред­ста­ва при­влач­ност за од­ра­сле. Али Дон Ки­хот ни­је ни­шта ма­ње ин­те­ре­сан­тан ма­ли­ша­ ни­ма ко­ји се рас­пи­т у­ју ко је „чи­ка на ко­ њу и де­бељ­ко са њим“. Ма­ла Ел­фа би­ла је у до­ба пре­ми­је­ре, 1992, пра­ви спек­такл за ма­ли­ша­не. Лут­ке из ове пред­ста­ве при­ча су за се­бе. Ра­дио их је Ах­мед Бе­шић, а ре­ди­тељ је био Сло­ бо­дан Сто­ја­но­вић. Јед­на­ко оду­ше­вље­ње, мно­го го­ди­на ка­сни­је, 2011, иза­зва­ла је Прин­це­за на зр­ ну гра­шка ре­ди­тељ­ке Би­сер­ке Ко­лев­ске. Ма­ли­ша­ни су да­ни­ма пре­при­ча­ва­ли ка­ко су „ве­е­е­е­ли­ке и ли­је­пе лут­ке“, дје­ло Би­ сер­ке Ко­лев­ске. Од­ла­зе­ћи, за­ста­је­мо по­ред дје­ча­калут­ка из пред­ста­ве Жи­вот је опа­ка на­ ви­ка Ду­шка Ра­до­ви­ћа и ре­ди­те­ља Не­на­да Бо­ји­ћа. Ра­до­ви­ће­ва ми­сао за­жи­вје­ла је на сце­ни Дје­чи­јег по­зо­ри­шта про­шле го­ди­ не, а лут­ке ве­дрих бо­ја ра­дио је Зо­ран Бје­ ло­ше­вић. Ју­нак Ду­шка Ра­до­ви­ћа ис­пра­ћа нас у мор­нар­ској ма­ји­ци са цр­ве­ним ср­ цем на пред­њој стра­ни, оста­ју­ћи дио нај­ бо­ље дру­жи­не ко­ју је мо­гао да до­би­је у свом лут­ков­ском жи­во­т у. 


SRPSK A  No 5  2014

63


В И ­Ш Е

О Д

И Г Р Е

Уви­јек ме глу­ма др­жа­ла у ша­ци АЊА ИЛИЋ, ГЛУ­МИ­ЦА НА­РОД­НОГ ПО­ЗО­РИ­ШТА СРП­СКЕ

Још у основ­ној шко­ли до­ми­ни­ра­ла је сце­ном. Ака­де­ми­ју упи­са­ла у тре­ћем гим­на­зи­је, би­ва­ју­ћи Ћо­пи­ћев Цу­ре­так и Се­стра Ба­три­ће­ва. Од­го­вор­ност чо­вје­ка пре­ма соп­стве­ном та­лен­ту сма­тра јед­ном од нај­ви­ших и жи­во­ту. По­мо­гле су јој филм­ске и ТВ уло­ге, по­пут оних у „Фал­си­фи­ка­то­ру“, „Вој­ној ака­де­ми­ји“, „Том ду­гом то­плом ље­ту“, али и са­да ка­же да јој је по­зо­ри­ште дру­га ку­ћа. Цен­тар ње­ног сви­је­та је њен ма­ле­ни син. Сма­тра да се Ба­ња­лу­ци мо­ра да­ти ви­ше, јер она умије да уз­вра­ти Пи­ше: Да­ја­на Ко­ро­ли­ја

Фо­то­гра­фи­је: Да­ја­на Ко­ро­ли­ја и ар­хи­ва са­го­вор­ни­це

Д

ва­де­сет­де­ве­то­го­ди­шња по­зо­ри­ шна и филм­ска глу­ми­ца. Ака­ де­ми­ју је за­вр­ши­ла у Ба­ња­лу­ ци, члан На­род­ног по­зо­ри­шта Срп­ске, с по­но­сом. Иако се за њу чу­ло „и ван ње­но­га гра­да“, же­ли и да­ље да ту, гдје су по­ро­ди­ца и при­ја­те­љи, гра­ди сво­ју глу­мач­ку при­чу. Ни­ка­да ни­је од­ус­ та­ја­ ла од свог пу­та, глу­мач­ког. И са­да, као од­ра­сла же­на, мај­ка и су­пру­га, ка­же да јој је по­зо­ри­ште дру­га ку­ћа. У ње­ му жи­ви сво­је сно­ве, ужи­ва и да­је свој мак­си­мум. Дје­тињ­ство. За­и­ста сам од ма­лих но­гу же­ље­ла да глу­мим. По­ка­зи­ва­ла сам ин­те­ре­со­ва­ње баш за сце­ну и јав­ но пред­ста­вља­ње, за глу­му, ре­ци­та­ци­ју, пје­сму. Уви­јек сам би­ла члан драм­ске сек­ци­је и у се­би но­си­ла осје­ћај да ћу се ба­ви­ти умјет­но­шћу. Осје­ћа­ла сам се до­ бро у то­ме. По­не­кад сам по­ку­ша­ва­ла да

Ути­ца­ји У сва­ком пе­ри­о­ду свог жи­во­та има­ла сам не­ког бит­ног. На по­чет­ку су то би­ли ро­ди­те­љи и мо­ја се­стра, ка­сни­је мо�� про­ фе­сор са Ака­де­ми­је Жељ­ко Ми­тро­вић, те мој та­да­шњи мо­мак, да­на­шњи су­пруг. Ње­го­во ми­шље­ње ми је уви­јек би­ло бит­но. Ње­гов по­глед на то чим се ба­вим. Раз­ли­чи­те фа­зе жи­во­та су ми ис­пу­ња­ва­ли дру­ги, али ме­ни јед­на­ко бит­ни љу­ди.

64

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

се на­ђем и у не­ком дру­гом за­ни­ма­њу, али уви­јек ме глу­ма др­жа­ла у ша­ци. Кад се вра­тим у то ври­је­ме, си­гур­на сам да бих опет та­ко од­лу­чи­ла. Ака­де­ми­ја. По­сли­је тре­ћег раз­ре­да гим­на­зи­је упи­са­ла сам Ака­де­ми­ју. То је био пре­лом­ни тре­ну­так, мо­ја ко­нач­на од­лу­ка, мој пут ка сре­ћи. За при­јем­ни сам спре­ма­ла драм­ски мо­но­лог „Се­ стра Ба­три­ће­ва“ из Гор­ског ви­јен­ца, за ко­мич­ни мо­но­лог иза­бра­ла „Цу­ре­так“ из Ни­ко­ле­ти­не Бур­са­ћа и још не­ке ре­ ци­та­ци­је. Ушла сам у ужи круг, ко­ји је тра­јао се­дам да­на. Има­ли смо ин­ди­ви­ ду­ал­не ча­со­ве, па груп­не, па смо пи­са­ли кри­тич­ке и есе­ји­стич­ке освр­те на фил­ мо­ве, пје­ва­ли смо, пле­са­ли... Мо­рам да при­знам да је би­ло по­ма­ло стре­сно. На кра­ју, иза­бра­но је нас сед­мо­ро, че­ти­ри дје­вој­ке и три мла­ди­ћа, у кла­си до­цен­ та Жељ­ка Ми­тро­ви­ћа. Сви смо ди­пло­ ми­ра­ли. Та­да ми је при­зна­та и сред­ња шко­ла. Али, сје­ћам се, оду­го­вла­чи­ла сам са ди­плом­ским, па сам у јед­ном тре­нут­ ку има­ла два­де­сет три го­ди­не и са­мо основ­ну шко­лу. Са­да ми зву­чи сми­је­ шно. Ди­пло­ми­ра­ла сам дра­мом Мур­ лин Мур­ло Ни­ко­ла­ја Ко­ља­де. Осје­ћа­ње на кра­ју би­ло је по­мје­ша­но. Сре­ћан си што се за­вр­ши­ло јед­но по­гла­вље у твом жи­во­т у, сад имаш не­што иза се­бе, не­ки


SRPSK A  No 5  2014

65


В И ­Ш Е

66

О Д

И Г Р Е

/

M O R E

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

T H A N

A

G A M E


рад, али осје­тиш и жал. На ака­де­ми­ји се де­се пре­див­не и те­шке ства­ри, ја ћу не­ке ути­ске пам­ти­ти до кра­ја жи­во­та. Нас сед­мо­ро, са кла­се, би­ли смо вр­ло упу­ће­ни јед­ни на дру­ге. За­јед­но смо ра­ ди­ли, углав­ном су би­ли груп­ни за­да­ци, ко­лек­тив­ни чин, што упу­ћу­је и на да­љи рад, на са­мо по­зо­ри­ште, јер се учиш да ра­диш са ма­њом или ве­ћом гру­пом. По­др­шка. Мо­ји ро­ди­те­љи су у по­ чет­ку има­ли пред­ра­с у­де. У ма­лом гра­ ду мо­раш има­ти чвр­сту во­љу да би не­што ство­рио, а мо­же и све да бу­де уза­луд. Би­ло им је бит­но да на кра­ју ис­ход при­че бу­де по­зи­ти­ван и да то бу­ де не­што од че­га ћу ја мо­ћи да жи­вим. Али, кад сам упи­си­ва­ла Ака­де­ми­ју, ме­ ни то ни­је би­ло бит­но. Са­мо ми је би­ло ва­жно да ја глу­мим и то је то. Зна­ли су они да сам ја од­ре­ди­ла да то бу­де мој пут, да ја то же­лим, да ми то зна­чи. И за­и­ста су, на кра­ју, и при­ја­те­љи и ро­ди­ те­љи би­ли уз ме­не. Та­ле­нат. Ми­слим да сва­ко ко пре­по­ зна не­ки та­ле­нат и скло­ност ка не­че­му не тре­ба пре­ма то­ме да бу­де нео­д­го­во­ ран. Тре­ба са пу­но вје­ре да то од­шко­ лу­је, ње­гу­је, ра­ди на то­ме, јер има­ће до­бро­бит од то­га, у сва­ком слу­ча­ју. Не ми­слим са­мо ма­те­ри­јал­но не­го и ду­ хов­но. На­пре­до­ва­ће као лич­ност, зна­ чи­ће му, осје­ћа­ће се ис­пу­ње­но. По­зо­ри­ште. По­ред то­га што је рад­ но мје­сто, зна­чи ми пу­но, за­и­ста. Ту се де­ша­ва­ју пре­див­не ства­ри. То је уз­бу­ђе­ ње, би­јег од ствар­но­сти. Не ка­жем да је мо­ја ствар­ност ло­ша и да бје­жим од ње, али је ово не­ко ли­је­по уто­чи­ште, дру­ ги сви­јет, из­мје­штен од сва­ко­дне­ви­це. Ма­кар на сат-два имаш при­ли­ку да жи­ виш не­ки дру­ги жи­вот, да бу­деш не­ки дру­ги лик. То је ча­роб­но. Пр­во сам би­ла дви­је-три го­ди­не хо­ но­рар­ни са­рад­ник. При­је три и по го­ ди­не при­ми­ли су ме за стал­ног чла­на На­род­ног по­зо­ри­шта. Као и све ства­ри у жи­во­т у, и ово но­си сво­ју те­жи­ну, ме­ да­ља има и јед­ну и дру­гу стра­ну. На­ рав­но да то за ме­не има ви­ше по­зи­тив­ них ства­ри. Ми­слим, кад бих се ба­ви­ла не­чим дру­гим, би­ло би то крат­ког да­ха и би­ла бих не­срећ­на. Ме­ни је сва­ки дан раз­ли­чит, од ка­ко сам упи­са­ла Ака­де­ ми­ју до овог тре­на. Сва­ки пут ра­дим

не­што дру­го, про­бе су дво­крат­не, рад­ но ври­је­ме флек­си­бил­но, уз­бу­дљи­во је и не бих ужи­ва­ла у не­че­му дру­гом као у ово­ме. Уло­ге и на­гра­де. На­кон дру­ге го­ди­не Ака­де­ми­је до­би­ла сам пр­ву уло­гу у по­ зо­ри­шту, у пред­ста­ви Ма­га­ре­ће го­ди­не Бран­ка Ћо­пи­ћа, дра­ма­ти­за­ци­ја Рад­ми­ ле Сми­ља­нић, ре­жи­ја Не­ма­ње Пе­тро­ њи­ја. Го­то­во сви са мо­је кла­се игра­ли су у тој пред­ста­ви. Пре­див­но ис­ку­ство. Бу­квал­но смо се сви пре­ба­ци­ли са Ака­ де­ми­је у по­зо­ри­ште. Игра­ли смо клин­ це ко­ји су та­да би­ли мла­ђи од нас. Би­ ло је ве­о­ма за­бав­но и уз­бу­дљи­во. Дру­га уло­га ко­ју сам до­би­ла би­ла је глав­на у Ста­зи ди­вља­чи ко­ју је ре­жи­рао Фи­лип Грин­валд. Би­ли смо мла­ди, два­де­сет јед­ на-дви­је. То ми је на дру­ги на­чин ве­ли­ ко ис­ку­ство, глав­на уло­га, од­го­вор­ност пре­ма се­би, пре­ма љу­ди­ма ко­ји су ми да­ли ту уло­гу. За­и­ста је има­ла успје­ха. На фе­сти­ва­лу МЕСС у Са­ра­је­ву до­би­ла сам на­гра­ду за нај­бо­љу мла­ду глу­ми­цу, Фи­лип је осва­јао на­гра­де за ре­жи­ју. На­ кон то­га сам осво­ји­ла још број­не на­гра­ де. На­кон те пред­ста­ве љу­ди из по­зо­ри­ шта су ме­не пре­по­зна­ли као не­ко­га ко би мо­гао да по­ста­не њи­хов члан. Нај­ зна­чај­ни­ја на­гра­да ми је „од ку­ће“, ка­да је Ста­за ди­вља­чи би­ла про­гла­ше­на за нај­бо­љу пред­ста­ву, а ја за нај­бо­љу глу­ ми­цу у се­зо­ни. Го­во­ри­ли су ми да сам се ра­до­ва­ла као да сам „Оска­ра“ до­би­ла, али за ме­не је то има­ло по­себ­но емо­ тив­но зна­че­ње. Не­мам не­ке уло­ге ко­је баш при­жељ­ ку­јем. Ми­слим да то до­ђе са­мо. Во­ље­ла бих да ра­дим са до­брим са­рад­ни­ци­ма и до­бре ко­ма­де, са љу­ди­ма ко­ји има­ју став и иде­је, на слич­ној та­ла­сној ду­жи­ ни са мном, да ра­ди­мо за исту ствар. Ако ме бу­ду че­ка­ли та­кви про­јек­ти, би­ ћу пре­срећ­на и да­ћу свој мак­си­мум.

 Улога Спиринице у Нушићевом „Народном посланику“ Као Катарина у Шекспировој „Укроћеној горопади“

Филм, те­ле­ви­зи­ја. Же­ље­ла бих да то­га бу­де ви­ше. Ве­ћи­ну та­квих ства­ри

Сло­бод­но ври­је­ме Во­лим да ше­там, то ми ве­ом ­ а при­ја. Во­лим да иза­ђем у при­ро­ду. Опу­шта ме. Чи­там, гле­дам фил­мо­ве. Ужи­вам са по­ро­ ди­цом, при­ја­те­љи­ма, се­стром и ње­ним цу­ри­ца­ма. Во­лим кад ми ври­је­ме про­ђе у дру­же­њу са нај­бли­жи­ма, али и љу­ди­ма ко­ ји не­ма­ју ве­зу са по­зо­ри­штем.

SRPSK A  No 5  2014

67


В И ­Ш Е

О Д

 Улога Терезе у Витраковој представи „Виктор или дјеца на власти“ Као Ејми у представи „ Звијезда је рођена“ Бранислава Пиповића

И Г Р Е ра­ди­ла сам ван мо­га гра­да. Ни­сам то­га ра­ди­ла пу­но, али је­сам у од­но­с у на дру­ ге глум­це одав­де. То је пот­пу­но дру­ги ме­диј од пред­ста­ве, но­си по­себ­ну уз­бу­ дљи­вост и чар, ма­да је мо­ја пр­ва љу­бав по­зо­ри­ште и пр­во би­рам то. Док сам сту­ди­ра­ла, ра­ди­ла сам до­ ста сту­дент­ских фил­мо­ва, са сту­ден­ти­ ма ре­жи­је, мон­та­же, ка­ме­ре. Пр­ва мо­ја ве­ћа филм­ска уло­га је у фил­му 32. де­ цем­бар, ре­ди­те­ља Са­ше Хај­ду­ко­ви­ћа. Спо­ме­ну­ла бих и уло­ге у фил­мо­ви­ма Зду­хач зва­ни аван­ту­ра, Фал­си­фи­ка­тор, уло­ге у се­ри­ја­ма То ду­го то­пло ље­то, Вој­на ака­де­ми­ја. Ни­с у то би­ле ве­ли­ке уло­ге, али но­се со­бом спе­ци­фич­ност. Сва­ки глу­мац тре­ба да про­ђе та­кву вр­ сту дри­ла и тре­нин­га, бит­но је да бу­деш у глу­мач­кој кон­ди­ци­ји. Жао ми је што не­ма ви­ше ула­га­ња у то, и на­дам се са­ мо да не­ће про­ћи пу­но вре­ме­на док се не­што про­ми­је­ни, јер као мла­да глу­ми­ ца осје­ћам се вр­ло фру­стри­ра­но и не­за­ до­вољ­но због са­да­шњег ста­ња у то­ме. Су­пру­га и мај­ка. Чуд­но ми је све то. Уви­јек сам раз­ми­шља­ла да ће се то де­ си­ти, али не још. Ме­ђу­тим, де­си­ло се. Са сво­јим са­да­шњим су­пру­гом сам де­сет го­ди­на. Био је то, ко­нач­но, нор­ ма­лан сли­јед и то смо ми при­жељ­ки­ва­ ли. Са­да, мо­рам да при­знам, пре­срећ­на сам што се све то та­ко де­си­ло. Чо­вјек тек кад по­ста­не дио то­га мо­же да ка­же шта је то и ко­ли­ко се у то­ме ужи­ва. Ли­ ста при­ор ­ и­те­та се про­ми­је­ни­ла, чо­вјек ни­је се­би сам на пр­вом мје­сту. Сад је ту и мој дје­чак, пре­сла­дак, цен­тар мог сви­је­та. Тре­ба ту и жр­тве, ра­зу­ми­је­ ва­ња и од­ри­ца­ња и са јед­не и са дру­ге стра­не. Чи­ни ми се, ту чо­вјек тре­ба да бу­де до­вољ­но то­ле­ран­тан и да мно­го во­ли осо­бу ко­ја се ба­ви овим мо­јим за­ ни­ма­њем. Ба­ња­лу­ка. Ве­за­на сам и за ње­не ули­ це, згра­де и уста­но­ве, али нај­бит­ни­ји су ми љу­ди, окру­же­ње у ко­јем сам. Мо­жда ће зву­ча­ти су­ро­во, али ми­слим да бих мо­гла да жи­вим и не­гдје дру­гдје ако ми мо­је окру­же­ње при­ја. Жао ми је што се у Ба­ња­лу­ку ви­ше не ула­же, у мла­де љу­де, у умјет­ност у кул­т у­ру. Она има сво­ју сна­гу ко­јом би мо­гла да уз­вра­ти. За­и­скри ов­дје. Љу­ди ов­дје тра­же до­дат­ не мо­гућ­но­сти по­ред оно­га чим се ба­ве. Ме­ни се то пру­жа кроз фил­мо­ве, се­ри­је,

68

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

до­дат­не ан­га­жма­не, али ни­је ла­ко. Тре­ ба да је ње­гу­је­мо ви­ше. Му­зи­ка. Мо­ја дру­га љу­бав. По­ро­дич­ но имам слу­ха и скло­но­сти ка то­ме, иако ни­сам шко­ло­ва­ла глас и мно­го ми је због то­га жао. То ми је нео­ства­ре­на же­ља. Ми­слим да ми је то ве­ли­ка гре­шка, то је она нео­дг­ о­вор­ност пре­ма та­лен­т у, ма­да ни­је ни са­да ка­сно да се по­све­тим ви­ше то­ме. Ра­ди­ла сам ов­дје мју­зикл Зви­је­зда је ро­ђе­на. Ужи­ва­ла. Има­ла сам ту при­ ли­ку да глу­мим Еј­ми Вај­нха­ус, мо­дер­ну ико­ну свјет­ске му­зич­ке сце­не. Би­ло ми је фе­но­ме­нал­но да пје­вам, да пле­шем. Та­ко ри­јет­ко глум­ци има­ју при­ли­ку то да ра­де, јер је про­дук­циј­ски за­хтјев­ни­је. Му­зи­ку не ди­је­лим на ону ко­ју во­лим и ко­ју не. Сје­да ми и поп му­зи­ка, и сев­да­ лин­ка у не­ком до­бром из­во­ђе­њу. Во­лим џез, блуз, со­ул, све за­ви­си од мог рас­по­ ло­же­ња, ат­мос­фе­ре и тре­нут­ка, од мог тре­нут­ног ин­те­ре­со­ва­ња. Пра­вед­ни­ци. Нај­но­ви­ја пред­ста­ва у ко­јој играм су Пра­вед­ни­ци Ал­бе­ра Ка­ ми­ја. Ре­ди­тељ­ка је Бо­ја­на Ла­зић. Пре­ ми­је­ра је би­ла 15. мар­та. Фе­но­ме­на­лан ко­мад. У по­дје­ли су ко­ле­ге са мо­је кла­ се, му­шки дио еки­пе. За­до­вољ­ство ми је, по­го­то­ву што ни­смо за­јед­но ра­ди­ ли од Ака­де­ми­је. Чи­та­ва се­зо­на би­ће у зна­ку 1914. го­ди­не и сто­го­ди­шњи­це од атен­та­та Га­ври­ла Прин­ци­па на Фран­ ца Фер­ди­нан­да. Рад­ња на­шег ко­ма­да је у Ру­си­ји. Гру­па те­ро­ри­ста пла­ни­ра уби­ство јед­ног ве­ли­ког вој­во­де. При­ ча пра­ти њи­хо­ве од­но­се, су­ко­бе, ста­ во­ве, сум­ње. За­ни­мљи­во је, вје­ру­јем да смо на­пра­ви­ли до­бру пред­ста­ву и да ће пу­бли­ка то ра­до гле­да­ти. Ни­је ко­ме­ди­ ја, знам да то пу­бли­ка во­ли, али свр­ха по­зо­ри­шта ни­је са­мо да за­ба­ви. Има и дру­гих ства­ри ко­је чо­вје­ка мо­гу да опле­ме­не и под­стак­ну на раз­ми­шља­ње. У сно­ви­ма и на ја­ви. Ух, та­ко је то не­ из­вје­сно, по­го­то­во у овом вре­ме­ну. Ди­ је­те ми је при­о­ри­тет. Што се ти­че мог по­сла, же­лим да оста­нем у глу­мач­кој кон­ди­ци­ји. При­жељ­ку­јем ви­ше уло­га на фил­му и те­ле­ви­зи­ји. При­жељ­ку­јем за­и­ста свим сво­јим ко­ле­га­ма да се што ви­ше ра­ди, да је ви­ше ак­ци­је. Же­ље­ла бих да се ства­ри ма­ло раз­др­ма­ју, да се кре­не. До­бро здра­вље, до­бре и ква­ли­ тет­не од­но­се са љу­ди­ма. 


SRPSK A  No 5  2014

69


П Р И­Ј А­Т Е­Љ И

Пра­ви сми­сао да­ва­ња МЛА­ДИ ФРАН­ЦУЗ АР­НО ГУ­ЈОН ПО­ВО­ДОМ КЊИ­ГЕ „СВИ МО­ЈИ ПУ­ТЕ­ВИ ВО­ДЕ КА СР­БИ­ЈИ“

Још не­ма ни три­де­сет, а ви­ше од тре­ћи­не жи­во­та про­вео је пред­во­де­ћи ху­ма­ни­тар­ну ор­га­ни­за­ци­ју „Со­ли­дар­ност за Ко­со­во“. Од 2004. обез­бје­дио је по­др­шку осам хи­ља­да фран­цу­ских до­на­то­ра и Ср­би­ма на оку­пи­ра­ном Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји до­пре­мио, у три­де­сет ху­ма­ни­тар­них кон­во­ја, по­моћ чи­ја вријед­ност пре­ла­зи 1,5 ми­ли­о­на евра. Ка­же да је у вје­ри и со­ли­дар­но­сти сна­га Ср­ба и да је од тог на­ро­да мно­го ви­ше до­био не­го што му је дао. На­у­чио је срп­ски, ра­дио у Срп­ској, оже­нио се Срп­ки­њом, а од 2012. пре­се­лио се и жи­ви у Бе­ог­ра­ду

П Фо­то­гра­фи­је: Ма­ти­ја Ко­ко­вић и Ар­хи­ва НР

70

ре не­ко­ли­ко го­ди­на, кад сам пр­ ви пут по­се­тио Бе­о­град, баш у овој књи­жа­ри ку­пио сам свој пр­ви реч­ник срп­ског је­зи­ка. Да­нас у из­ ло­гу исте књи­жа­ре сто­ји мо­ја књи­га на срп­ском је­зи­ку... Мо­ја по­себ­на же­ља, ко­ ја има и сим­бо­лич­ни ка­рак­тер, би­ла је да књи­га бу­де пр­во об­ја­вље­на на срп­ском је­зи­ку. На жа­лост, ни­сам умео да пи­шем ди­рект­но на срп­ском, али је за­то Ми­лан SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Ком­не­нић на­пра­вио вер­ну вер­зи­ју мо­ је књи­ге. Са­да, кад је чи­там на срп­ском, имам чу­дан осе­ћај да сам је на­пи­сао на том је­зи­ку, као да сам је, та­ко пре­ве­де­ну, у пот­пу­но­сти при­сво­јио. Као што је ов­де већ ре­че­но, осни­вач сам фран­цу­ске ху­ма­ни­тар­не ор­га­ни­за­ ци­је „Со­ли­дар­ност за Ко­со­во“, ко­ја од 2004. по­ма­же Ср­би­ма на Ко­со­ву и Ме­ то­хи­ји. У по­след­њих де­сет го­ди­на ор­га­


ни­зо­ва­ли смо 30 ху­ма­ни­тар­них кон­во­ја чи­ја вред­ност пре­ла­зи 1,5 ми­ли­о­на евра. За­хва­љу­ју­ћи по­др­шци 8.000 фран­цу­ских до­на­то­ра, и у са­рад­њи са Епар­хи­јом ра­ шко-при­зрен­ском, фи­нан­си­ра­мо број­не про­јек­те у ен­кла­ва­ма, на при­мер ре­но­ви­ ра­ње шко­ла, ку­по­ви­ну сто­ке за срп­ска се­ о­ска га­здин­ства, ле­то­ва­ње на мо­ру де­це из ен­кла­ва... На­вр­ши­ло се 10 го­ди­на овог ан­га­жма­ на и би­ло је вре­ме да се освр­нем уна­зад, да са­чи­ним је­дан би­ланс и на­пи­шем ову књи­гу. Де­сет го­ди­на, кад још не­ма­те 30 го­ ди­на жи­во­та, мно­го је. То је ви­ше од тре­ ћи­не ва­шег жи­во­та! Мо­гу сло­бод­но ре­ћи, без пре­те­ри­ва­ња, да сам тре­ћи­ну свог жи­ во­та про­вео са Ср­би­ма... НА­ШЕ ЈЕ ОНО ШТО ДРУ­ГИ­МА ДА­МО Пи­та­ња ко­ја мо­жда има­те на уму, и ко­ја су ми то­ли­ко пу­та већ по­ста­ви­ли у Ср­би­ји: „Ка­ко? За­што? За­што је је­дан Фран­цуз, без срп­ских ко­ре­на, од­лу­чио да се ан­га­жу­је за Ср­бе на Ко­со­ву, да учи њи­хов је­зик, и да на­кон то­га по­ве­зу­је сво­ју соп­стве­ну суд­би­ ну са суд­би­ном Ср­ба, та­ко што се на­ста­ нио у Бе­о­гра­ду са сво­јом су­пру­гом?“ Од­го­вор на та пи­та­ња је у књи­зи. Ова књи­га, ко­ја је на гра­ни­ци ауто­би­о­гра­фи­ је и ди­сер­та­ци­је, из­гле­да ми као нај­бо­љи на­чин да об­ја­сним Ср­би­ма свој де­се­то­го­

ди­шњи рад по ен­кла­ва­ма на Ко­со­ву. Да им об­ја­сним раз­лог тог свог ан­га­жма­на, као и оне раз­ло­ге ко­ји су ме на­ве­ли да до­ ђем у Ср­би­ју и да жи­вим ме­ђу Ср­би­ма. Же­лим да­нас да се обра­тим њи­ма ко­ји­ма и по­све­ћу­јем ову књи­гу. Љу­ди ми се че­сто за­хва­љу­ју за сву по­ моћ ко­ју смо до­не­ли и пру­жи­ли Ср­би­ма на Ко­со­ву, али ни­кад ни­сам имао мо­гућ­ ност да им ка­жем ко­ли­ко се ја ди­вим њи­ хо­вој хра­бро­сти и пле­ме­ни­то­сти, упр­кос не­ма­шти­ни у ко­јој жи­ве, да им ка­жем шта су они ме­ни до­не­ли и пру­жи­ли. До­нео сам по­моћ тим љу­ди­ма, али до­ био сам од њих сто­стру­ко ви­ше. На­у­чио сам да се да­ју­ћи у ства­ри при­ ма. На­у­чио сам да хра­брост не при­па­да са­мо му­шкар­ци­ма не­го и же­на­ма ко­је ши­ром ен­кла­ва ра­ђа­ју сво­ју де­цу, вас­пи­

 Са читаоцима и са супругом: Арно Гујон на београдској промоцији своје књиге „Сви моји путеви воде ка Србији“

Но­ви Ар­чи­балд Рајс Ро­ђен у Гре­но­блу 1985. го­ди­не, ди­пло­ми­рао је на углед­ ној ви­со­кој По­ли­тех­нич­кој шко­ли та­мо­шњег Уни­вер­зи­те­та и сте­као зва­ње ма­сте­ра. Ра­дио у Па­ри­зу, Бор­доу, Егип­ту и Срп­ској. Од­ра­стао у до­број и сло­жној по­ро­ди­ци, у ко­јој се фран­цу­ско-срп­ско исто­риј­ско при­ја­тељ­ство сма­тра ви­со­ком вред­но­шћу. Још као три­на­е­сто­го­ди­шњак, де­ве­де­се­тих, схва­ тио је сву на­ка­зност ме­диј­ске об­ма­не чи­ја су жр­тва Ср­би на Бал­ка­ну. На­кон ан­ти­срп­ског По­гро­ма на оку­пи­ра­ном Ко­со­ву, 2004, осно­вао је ор­га­ни­за­ци­ју „Со­ли­дар­ност за Ко­со­во“ и за­ по­чео ми­си­ју ко­ја још тра­је. SRPSK A  No 5  2014

71


П Р И­Ј А­Т Е­Љ И  „Донио сам помоћ тим људима, али добио сам од њих стоструко више“

та­ва­ју их и ве­ру­ју у њи­хо­ву бу­дућ­ност. Та ве­ра је сна­га тог на­ро­да. Од тих љу­ди на­у­чио сам и пра­ви сми­сао да­ва­ња. Ни­ ка­да то не­ћу за­бо­ра­ви­ти. Јед­ном, пред зи­му, до­ве­зли смо по­моћ на Ко­со­во. Пре­да­ли смо део по­мо­ћи у се­ лу Ба­ња и тре­ба­ло је да од­мах на­ста­ви­ мо пу­то­ва­ње. Али ра­но се смр­кло, по­чео је снег, и Ср­би из Ба­ње ни­с у хте­ли ни да чу­ју да нас пу­сте на пут у та­квим усло­ ви­ма. Бр­зо су се ор­га­ни­зо­ва­ли, обез­бе­ди­ ли нам сме­штај по сво­јим ку­ћа­ма. У ку­ ћи где сам ја био сме­штен, ста­ри­ја же­на, на­ша до­ма­ћи­ца, спре­ми­ла нам је ве­че­ру. Из­не­ла је све нај­бо­ље што су има­ли: пр­ шу­т у, сир, хлеб пе­чен на ог­њи­шту, ви­но... По­сти­део сам се. Знао сам да су у те­шкој оску­ди­ци и да мо­жда већ су­тра они са­ми не­ће има­ти хра­ну за се­бе. – За­што сте нам из­не­ли све ово? Мно­ го је. Ово је ва­ма по­треб­ни­је. Ми смо до­ шли да по­мог­не­мо, а не да ви нас го­сти­те – ре­као сам јој. – Са­мо се ви слу­жи­те, не устру­ча­вај­те се – од­го­во­ри­ла је. – Ви сте на­ши го­сти. – Али ви су­тра не­ће­те има­ти до­вољ­но за сво­ју по­ро­ди­цу и сво­ју де­цу. – Не бри­ни, син­ко. Ако од сво­јих уста не одва­јаш, у ства­ри и не да­јеш. Ни­сам си­гу­ран да сам сво­јим де­ло­ва­ њем ус­пео да про­ме­ним на бо­ље њи­хо­ве жи­во­те, у сва­ком слу­ча­ју не оно­ли­ко ко­ ли­ко бих же­лео, ко­ли­ко би тре­ба­ло, али они је­с у про­ме­ни­ли мој. Про­ме­ни­ли су мој по­глед на свет, по­ка­за­ли ми пра­ви зна­чај сло­бо­де и ка­ко се тре­ба бо­ри­ти за њу. На­у­чио сам мно­го то­га о њи­ма, али и о са­мом се­би. СВЕТ ГРА­ЂЕН ОД­О­ЗДО Да ни­је би­ло мог су­сре­та са Ср­би­ма на Ко­со­ву, са Ср­би­ма у цен­трал­ној Ср­ би­ји, у Бо­сни и дру­где где сам их сре­тао, не бих да­нас при­чао пред ва­ма у овој ле­

Је­зик Јед­ном сам са при­ја­те­љи­ма до­пре­мио по­моћ у срп­ску ен­кла­ву на Ко­со­ву. Био сам за­пре­па­шћен ка­да ми се мла­дић из ен­кла­ве обра­тио на са­вр­ше­ном фран­цу­ском. Та­да сам ре­ као се­би: ако је мо­гао он ов­де у свом се­лу, оп­ко­љен и жи­ вот­но угро­жен, без ика­квих по­ма­га­ла, он ко­ји н��­ка­да ни­је био у Фран­цу­ској, да ова­ко на­у­чи мој је­зик, за­што он­да ја не бих мо­гао у свом се­лу да на­у­чим ње­гов је­зик. По­го­то­ву што ја до­ла­зим ов­де и же­лим да раз­у­мем ове љу­де. Та­да сам од­лу­чио да на­у­чим ваш ле­пи је­зик, али, мо­рам да при­знам, и те­шки за уче­ње.

72

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Лут­ка Пре до­ла­ска ни­смо има­ли пред­ста­ву ка­ко ће нас при­ми­ти они ко­ји­ма же­ли­мо да по­мог­не­мо. Не­ће ли нас од­би­ти, с пре­ зи­ром, кив­ни на Фран­цу­ску због на­чи­на на ко­ји их је из­да­ла? А при­ми­ли су нас јед­но­став­но, као што брат при­ма бра­та, ср­дач­но и ра­до­сно. Дао сам лут­ку јед­ној де­вој­чи­ци и ње­но ли­це се пре­тво­ри­ло у огро­ман осмех. „Во­лиш ли да се играш лут­ком?“ пи­тао сам је пре­ко Дра­га­на, мог пре­во­ди­о­ца. Сле­гла је ра­ме­ни­ма, ре­кла да не зна. Ка­да ми је Дра­ган пре­вео, гр­ло ми се сте­гло: би­ла је то пр­ва лут­ка у ње­ ном жи­во­ту.

пој књи­жа­ри у цен­тру Бе­о­гра­да. Жи­вот је чу­до. Да ми је не­ко ре­као пре де­сет го­ ди­на да ћу јед­ног да­на жи­ве­ти у Ср­би­ји, при­ча­ти срп­ски и би­ти оже­њен Срп­ки­ њом, не бих му ни у сну по­ве­ро­вао. Али жи­вот је чу­до. А ко не ве­ру­је у чу­да, чу­до му се ни­кад не­ће ни до­го­ди­ти. Ова књи­га је мој ма­ли до­при­нос фран­цу­ско-срп­ском при­ја­тељ­ству. У њој не­мам на­ме­ру ни да су­дим ни да ла­скам. Же­лим, на­про­сто, да нај­ја­сни­је по­ка­жем ка­ко је­дан мла­ди Фран­цуз XXI ве­ка гле­ да на тај одав­но при­ја­тељ­ски на­род. По­ ред опи­са ху­ма­ни­тар­них при­ли­ка на Ко­ со­ву и су­сре­та са љу­ди­ма, по­тру­дио сам се да у овој књи­зи при­ка­жем Ср­би­ју и срп­ски на­род она­ко ка­ко сам их ја ви­део и до­жи­вео. Ова књи­га на­ста­ла је под­јед­на­ко и из мо­рал­не по­тре­бе. Ис­пу­њен све ве­ћим по­до­зре­њем у дру­штве­но и по­ли­тич­ко де­ло­ва­ње, чо­век, на­ро­чи­то кад је млад, до­ла­зи у ис­ку­ше­ње да диг­не ру­ке од све­ га. Че­сто ми­сли­мо да се свет гра­ди са­мо од­о­зго, та­мо где се до­но­се ве­ли­ке од­лу­ке, а не од­о­здо, где ми обич­ни гра­ђа­ни мо­ же­мо да де­лу­је­мо. На­с у­прот то­ме, ја ми­ слим да сва­ко мо­же, уко­ли­ко то и же­ли, да по­ста­не не­ко ко из­гра­ђу­је тај свет. Не­што уве­ре­ња, во­ље и упор­но­сти кат­ка­да су до­вољ­ни да по­кре­ну ства­ри. Мо­жда не­ће­мо про­ме­ни­ти свет, али ће­ мо до­при­не­ти да он бу­де мал­чи­це бо­љи. На­дам се да ће мо­ја књи­га по­бу­ди­ти скло­но­сти ка та­квом прег­ну­ћу.  (Обра­ћа­ње на про­мо­ци­ји књи­ге „Сви мо­ји пу­те­ви во­де ка Ср­би­ји“, у клу­бу-књи­жа­ри „Слу­жбе­ног гла­сни­ка“ у Бе­ог­ра­ду, 11. мар­та 2014)


SRPSK A  No 5  2014

73


Ф И­Л О­З О­Ф И­Ј А

З Д Р А­В Љ А

ПРОФ. ДР СТА­МЕН­КО ШУ­ШАК, ЈЕ­ДАН ОД ВО­ДЕ­ЋИХ КАР­ДИ­О­ХИ­РУР­ГА У РЕ­ГИ­ОН ­ У

Ве­ли­ка ље­ко­ви­тост

бла­ге ри­је­чи Ме­ди­ци­на ни­је са­мо при­род­на на­у­ка, јер чо­вјек ни­је са­мо ти­је­ло. „Ср­це је мје­сто гдје се људ­ска ду­ша са­ста­је са Го­спо­дом.“ Не ма­ње ва­жне од анал­гет­ске ме­ди­ци­не су она апо­фа­тич­ка и бо­жан­стве­на. Па­ра­цел­зус је у пра­ву кад ка­же да бо­ле­сти по­ти­чу из цар­ства при­ро­де, а оздра­вље­ње до­ла­зи из цар­ства ду­ха. По­ре­ме­ћај у дру­штве­ном, етич­ком и обра­зов­ном си­сте­му је за­стра­шу­ју­ћи, па се с раз­ло­гом пи­та­мо: ко ће нас ли­је­чи­ти у бли­ској бу­дућ­но­сти? Пи­ше: Ми­шо Ву­јо­вић

 „Најважнији темељ љекарског позива је љубав.“ (Парацелзус)

74

П

ро­фе­сор је хи­рур­ги­је, кар­ди­о­хи­ рур­ги­је, ме­ди­цин­ске ети­ке и па­ ли­ја­тив­не ме­ди­ци­не на Ме­ди­цин­ ском фа­кул­те­т у Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду. На­чел­ник је Оде­ље­ња за уро­ђе­не ср­ча­не ма­не Кли­ни­ке за кар­ди­ов­ а­ску­ лар­ну хи­рур­ги­ју Ин­сти­т у­та за кар­ди­о­ва­ ску­лар­не бо­ле­сти Вој­во­ди­не у Срем­ској Ка­ме­ни­ци. На Бо­го­слов­ском фа­кул­те­т у у Бе­о­гра­ду, на Ка­те­дри за па­стир­ску пси­ хо­ло­ги­ју и ми­си­о­ло­ги­ју Цр­кве, пре­да­је ети­ку, а на Па­не­вроп­ском уни­вер­зи­те­т у у Ба­ња­лу­ци хи­рур­ги­ју и здрав­стве­ну ње­ гу. Кар­ди­о­хи­рург је и у Ме­ђу­на­род­ном цен­тру за кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­ле­сти „MC Me­di­cor“ у Изо­ли. Члан је Све­пра­ во­слав­ног би­о­е­тич­ког ко­ми­те­та Ва­се­ љен­ске па­три­јар­ши­је. Оже­њен је Смиљ­ ком, отац че­тво­ро дје­це. Ро­ђе­ни сте у Пр­ња­во­ру, у ље­кар­ској по­ ро­ди­ци, кра­јем ше­зде­се­тих го­динâ про­ шлог ви­је­ка. Ваш по­чив­ши отац, при­ ма­ри­јус др Слав­ко Шу­шак, био вам је жи­вот­ни и про­фе­си­о­нал­ни узор. Фројд ка­же да је дје­тињ­с тво ро­ди­тељ чо­вје­ка. Ка­кво је би­ло ва­ше дје­тињ­с тво и са ка­ квим же­ља­ма сте оти­шли из ро­ди­тељ­ ског до­ма? Де­тињ­ство је за­и­ста ро­ди­тељ, мај­ка људ­ске лич­но­сти као не­по­но­вљи­ве је­ дин­ке бо­жи­јег до­мо­стро­ја. Оно пред­ста­ вља плод ро­ди­тељ­ске љу­ба­ви и укуп­ног со­ци­јал­ног окру­же­ња. Фројд је то ле­по опи­сао у сво­јим пси­хо­а­на­ли­тич­ким сту­ ди­ја­ма, у ко­ји­ма – по мом скром­ном ми­ SRPSK A  БРОЈ 5  2014

шље­њу – ипак не­до­ста­је и дру­ги ро­ди­ тељ, а то је онај бо­жан­ски лик, ипо­стас, ар­хе­тип, ко­ји сви но­си­мо у се­би и ко­ји ће се не­по­гре­ши­во раз­ви­ти из сва­ког пло­да мај­чи­не утро­бе. Спој те да­то­сти од Бо­га и ро­ди­тељ­ске љу­ба­ви чи­ни ми­ ље нај­о­се­тљи­ви­јег раз­до­бља на­шег ово­ зе­маљ­ског жи­во­та. У та­квом ми­љеу сам, сла­ва Бо­гу, и ја од­ра­стао. Без­бри­жно де­тињ­ство, ро­ди­тељ­ска љу­бав, пот­пу­на за­шти­та. Отац ве­о­ма ја­ка лич­ност, мај­ка му­дра и пу­на раз­у­ме­ва­ња за очев по­зив. Упра­во та­кав ма­ли свет де­те­та, по­ро­ дич­ни ми­ље – ка­же Јунг – пред­ста­вља мо­дел ве­ли­ког све­та. Вра­ћа­ју­ћи филм уна­зад, гле­да­ју­ћи са ове тач­ке мог жи­во­та, ве­о­ма ра­но сам са­зрео и ода­брао пут ко­јим ћу ићи. Мој по­кој­ни отац ми је, за­и­ста, био ве­ли­ка по­др­шка и осло­нац у жи­во­т у, али – то тек са­да схва­там – и учи­тељ. При­ме­ром ми је ука­зао на пут ко­јим тре­ба да се иде. Ода­ност и љу­бав пре­ма по­ро­ди­ци, по­жр­тво­ва­ност пре­ма обо­ле­лом, бла­ гост пре­ма бли­жњем. У СРЕ­ДИ­ШТУ БО­ГО­ЛИ­КО­С ТИ Ди­пло­ми­ра­ли сте на Ме­ди­цин­ском фа­ кул­те­т у у Но­вом Са­ду, на ко­ме да­нас пре­да­је­те. Мо­же­те ли по­ву­ћи етич­ку па­ра­ле­лу из­ме­ђу тог и овог вре­ме­на? Тех­нич­ко-тех­но­ло­шки раз­вој дао је чо­ве­ку не­из­ре­ци­ве мо­гућ­но­сти де­ло­ва­ ња и ути­ца­ја на це­лу тво­ре­ви­ну. То де­ ло­ва­ње, на­жа­лост, ни­је увек на ко­рист


SRPSK A  No 5  2014

75


Ф И­Л О­З О­Ф И­Ј А

76

З Д Р А­В Љ А

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

/

P H I L O S O P H Y

O F

H E A L T H


чо­ве­ка и ње­го­вог окру­же­ња. Све­сни смо не­ких по­сле­дицâ тог де­ло­ва­ња. Мо­ра­мо увек има­ти на уму да су гра­ ђан­ски, се­ку­лар­ни за­ко­ни на нај­ни­жој ле­стви­ци мо­рал­ног за­ко­на. Са­ве­стан ле­кар увек мо­ра да сум­ња у сво сво­је уме­ће и по­сто­је­ће те­ор ­ и­је, ина­че за­па­да у схе­му и ал­го­рит­ме, ко­ји не­по­гре­ши­во во­де у огра­ни­че­ност и не­чо­веч­ност. По­ у­зда­ни у то­ме су на­ша са­вест и му­дрост у по­ступ­ци­ма. Са­вре­ме­не окол­но­сти и ужур­ба­ност сва­ко­днев­ног жи­во­та то­ли­ ко су об­у­зе­ли са­вре­ме­ног чо­ве­ка, оту­ђи­ ли га чак и од са­мог се­бе, да је свим сво­ јим би­ћем ду­бо­ко за­ро­нио и остао без да­ха у бес­пу­ћу ин­фор­ма­ци­о­ног ва­ку­у­ма. То се све ви­ше при­ме­ти на мла­дим љу­ ди­ма, бу­ду­ћим ле­ка­ри­ма. Јед­но­став­но, не­ма ви­ше ши­ро­ког обра­зо­ва­ња, еру­ ди­ци­је, ело­квен­ци­је... Оно је за­ме­ње­но би­нар­ним раз­ми­шља­њем и мул­ти­ме­ди­ јал­ном ко­му­ни­ка­ци­јом. Ве­о­ма је те­шко у та­квом ми­љеу, част све­тлим из­у­зе­ци­ ма, про­на­ћи и из­гра­ди­ти бу­ду­ћег до­брог струч­ња­ка, тру­де­ћи се да у ње­го­ву свест до­ве­де­мо пре све­га од­го­вор­ност као бит­ ну осно­ву људ­ске ег­зи­стен­ци­је. Ли­је­па ри­јеч је и ме­лем и ли­јек, али и по­сту­лат Ва­ше про­фе­си­је. Ме­ђу­тим, тај ре­цепт се да­нас све ма­ње при­мје­њу­је? Циљ сва­ке те­ра­пи­је је­сте це­ло­ви­ тост бо­ле­сни­ка. Та це­ло­ви­тост огле­да се у не­де­љи­во­сти људ­ске лич­но­сти, ње­го­ ве пси­хо­со­ма­ти­ке, то јест не­де­љи­во­сти те­ла, ду­ше и ду­ха. Упра­во због то­га се ме­ди­ци­на ни­ка­ко не сме свр­ста­ва­ти у та­ко­зва­не при­род­не на­у­ке, по­што чо­век ни­је са­мо те­ло. При­ступ чо­ве­ку, на­ро­чи­то бо­ле­ сном чо­ве­ку, зах­те­ва хо­ли­зам. Осно­ва тог хо­ли­зма, пре­ма мом скром­ном ми­ шље­њу, упра­во је реч. Реч је осно­ва и по­че­так сва­ке ко­му­ни­ка­ци­је, на­ро­чи­то ако је у пи­та­њу бла­га реч. Она по­кре­ће свет. Уоста­лом, Реч (Λόγος) и ство­ри­ла је свет. Ме­ђу­тим, чо­век је у ди­ја­лог из­ ме­ђу ле­ка­ра и бо­ле­сни­ка на пр­во ме­сто по­ста­вио не реч не­го ма­ши­ну. „Лич­ност бо­ле­сни­ка зах­те­ва лич­ност ле­ка­ра у бо­ ри­ли­шту, а не тех­нич­ки ве­ште за­хва­те“, не та­ко дав­но ре­као је Јунг. Ми ме­ри­мо од­ре­ђе­не па­ра­ме­тре и на осно­ву то­га до­ но­си­мо ди­јаг­но­зе и при­сту­па­мо ле­че­њу. Ду­шу и све ду­шев­не функ­ци­је ни­ка­ко не мо­же­мо из­ме­ри­ти. Ка­ко он­да мо­же­ мо го­во­ри­ти о (из)ле­че­њу?

Све­сни смо да у ствар­но­сти не по­  „Први испијени сто­је оп­ште­ва­же­ћа пра­ви­ла. По��сто­је гутљај из чаше са­мо ин­ди­ви­ду­ал­ни слу­ча­је­ви, са нај­ природних наукa ра­зли­чи­ти­јим по­тре­ба­ма и зах­те­ви­ човјека чини ма. Сва­ки но­ви слу­чај зах­те­ва пи­о­нир­ атеистом, али га ски рад, а сва­ки траг ру­ти­не по­ка­зу­је на дну те чаше се као по­гре­шан пут. За­то сва­ки ле­кар чека Бог.“ (Вернер не са­мо да мо­ра има­ти ви­со­ко струч­но Хајзенберг) зна­ње – хи­рург ве­шту ру­ку, ин­т у­и­ци­ју, хра­брост, при­с у­ство ду­ха и од­луч­ност – не­го на пр­вом ме­сту мо­ра да уло­жи огро­ман труд на обра­зо­ва­њу вла­сти­тог ка­рак­те­ра. Из лич­ног ис­ку­ства сам се уве­рио да бла­га реч, исти­ни­та реч – без об­зи­ра ко­ли­ко је у том тре­нут­ку бол­на за па­ци­јен­та и ње­го­ве бли­жње – уво­ди бо­ле­сни­ка у ат­мос­фе­ру при­род­ног по­ве­ ре­ња пре­ма ле­ка­ру, чак и ако гле­да у ли­ це ужа­с у ко­ји му пред­сто­ји. У све­тлу то­ га, сва­ки ле­кар би тре­ба­ло да се из­диг­не из­над су­во­пар­них чи­ње­ни­ца, ко­је му се ну­де из си­ро­ма­шних окви­ра ме­ди­ци­не као при­род­не на­у­ке, и да са­гле­да­ва чо­ве­ ка као бо­го­ли­ку ин­ди­ви­дуу (лич­ност) са сво­јим до­сто­јан­ством. Та­да би­смо мо­гли го­во­ри­ти о пра­вој ме­ди­ци­ни, апо­фа­тич­ кој и бо­жан­стве­ној, а не са­мо о са­вре­ме­ ној анал­гет­ској ме­ди­ци­ни. ОД­БА­ЦИ­ТИ МА­СКУ, ПО­БИ­ЈЕ­ДИ­ТИ СЈЕН­КУ Хи­рур­ги­ја је за­нат, ети­ка, свје­тлост, исто­ри­ја, уто­чи­ште, хри­шћан­с тво, пут спа­се­ња... У ери тех­но­ло­шког са­вр­шен­ ства, али и ду­хов­не оту­ђе­но­с ти, ка­ко пра­ви­те ба­ланс на не­ба­жда­ре­ном та­с у по­мје­ре­них ври­јед­но­с ти? Ни­сам си­гу­ран да сам са сво­јих 45 го­динâ већ ус­пео да на­пра­вим склад на мом пу­т у ин­ди­ви­ду­а­ци­је. По­сто­ји са­мо ве­ли­ки и кон­стан­тан труд, мо­ли­ тва, ве­ра и на­да да од­ба­цим ону ма­ску,

Сна­га ље­ка­ре­ва – Без об­зи­ра на сло­же­ност по­сла ко­ји оба­вља­мо, на те­ шку си­ту­а­ци­ју у дру­штву, не­ра­зу­ме­ва­ње др­жа­ве и по­ли­ти­ча­ра пре­ма овом ве­ом ­ а од­го­вор­ном по­зи­ву, ни­ко од ле­ка­ра не­ма пра­во да пр­ља чи­сто­ту бе­ле бо­је ле­кар­ског ман­ти­ла. По­сао тре­ба ра­ди­ти са­ве­сно и од­го­вор­но, а пла­та и на­гра­да ће на кра­ју ипак до­ћи. У све­тлу то­га, по­зва­ћу се на из­ре­ку Па­ра­цел­ зи­ју­са: „Сна­га ле­ка­ре­ва ле­жи у ње­го­вом ср­цу; ње­го­вим ра­дом мо­ра ру­ко­во­ди­ти Бог и оба­сја­ва­ти при­род­на све­тлост и ис­ ку­ство; нај­ва­жни­ји те­мељ ле­кар­ског по­зи­ва је­сте – љу­бав.“ Чи­сто­та бе­лог ман­ти­ла и на­ше уни­фор­ме ко­ју но­си­мо је­сте огле­да­ло на­ше ду­ше. SRPSK A  No 5  2014

77


Ф И­Л О­З О­Ф И­Ј А  „Личност болесника захтјева личност љекара у борилишту, а не технички вјеште захвате.“ (Карл Густав Јунг)

З Д Р А­В Љ А

по­бе­дим сво­ју Сен­ку, уђем у ко­штац са сво­јом Ани­мом и не­ка­ко да до­ђем до Соп­ства. Да се уз­диг­нем из­над Ида и по­бе­дим свој Его. То уз­ди­за­ње и по­тен­ ци­јал­на по­бе­да ве­о­ма те­шко се по­сти­ жу, али ни­с у не­до­сти­жне. Вред­но­сти је­с у по­ме­ре­не, а тас је за­и­ста раз­ба­жда­ рен. Из­лаз ви­дим у ба­жда­ре­њу та­са, а то смо ми са­ми, без об­зи­ра на ко­јој стра­ни та­са се на­ла­зи­мо. Ме­ња­ју­ћи се­бе, при­ хва­та­ју­ћи пра­ве и не­про­ла­зне вред­но­ сти, у ве­о­ма бли­ској бу­дућ­но­сти не би­ смо има­ли ни­ко­га на су­прот­ном та­с у по­ме­ре­них вред­но­сти. На јед­ном од нај­пре­сти­жни­јих свјет­ских ин­сти­т утâ, De­utsches Her­zzen­trum у Бер­ ли­ну, суб­спе­ци­ја­ли­зи­ра­ли сте кар­ди­о­ хи­рур­ги­ју. Ка­ква су ва­ша ис­ку­ства из Ње­мач­ке? Не са­мо у до­ме­ну стру­ке или за­на­та, већ укуп­на? При­ступ, док­три­на, ко­декс, од­нос пре­ма па­ци­јен­ти­ма...? Ако за­не­ма­ри­мо и оста­ви­мо по стра­ ни до­бро раз­ви­јен др­жав­ни си­стем, ме­ ха­ни­зме уну­тра­шње кон­тро­ле и тех­но­ ло­шко-тех­нич­ку су­пер­ио ­ р­ност Не­мач­ке, као јед­не од нај­ра­зви­је­ни­јих европ­ских зе­ма­ља, у су­шти­ни раз­ли­ке не по­сто­је. Сву­да по­сто­је струч­ња­ци и они ко­ји су ма­ње струч­ни, вред­ни и они ко­ји се баш не тру­де мно­го, мо­рал­ни и са­ве­сни и они ко­ји се не освр­ћу на ти­хе по­зи­ве соп­ стве­не са­ве­сти. И та­мо је чо­век са­мо чо­ век, са свим сво­јим вр­ли­на­ма и ма­на­ма. Свје­до­ци смо ве­ли­ког по­ра­ста кар­ди­о­ ва­ску­лар­них бо­ле­сти у Ср­би­ји. Др­жа­ва се по­на­ша по­ма­ло оту­ђе­но и не­моћ­но. Гдје је да­нас срп­ска кар­ди­о­хи­рур­ги­ја у од­но­с у на европ­ску?

Књи­ге – Као и сва­ки на­уч­ни рад­ник и на­став­ник, про­фе­сор на уни­вер­зи­те­ту, имам мо­рал­ну и струч­ну од­го­вор­ност пре­ ма на­став­но-на­уч­ном ра­ду. Плод тог ра­да је­су два уџ­бе­ни­ка (Ми­трал­на ре­гур­ги­та­ци­ја – кар­ди­о­хи­рур­шки аспек­ти ди­јаг­ но­сти­ке и те­ра­пи­је и Осно­ве хи­рур­шког ин­стру­мен­ти­ра­ња) и два по­гла­вља у ме­ђу­на­род­ним уџ­бе­ни­ци­ма (Sur­gi­cal Val­ve Re­pla­ce­ment – Bi­op ­ rost­he­tic vs. Mec­ha­ni­cal у књи­зи Cal­ci­fic Aor­ tic Val­ve Di­se­as­ e и Aor­tic Val­ve En­do­car­di­tis у књи­зи Aor­tic Val­ve). У при­пре­ми су и још је­дан струч­ни уџ­бе­ник о кар­ди­о­хи­ру­ру­ шким аспек­ти­ма ди­ја­стол­не (дис)функ­ци­је ми­о­кар­да ле­ве ко­ мо­ре, као и књи­га ко­ја ће об­ра­ђи­ва­ти би­о­е­тич­ке кон­тро­вер­зе и ме­та­фи­зи­ку „мо­жда­не смр­ти“. На­рав­но, ту су и струч­не пу­ бли­ка­ци­је у ме­ђу­на­род­ним и на­ци­о­нал­ним ча­со­пи­си­ма, као и ра­до­ви пре­зен­то­ва­ни на кон­гре­си­ма и сим­по­си­о­ни­ма.

78

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Од­го­вор на ово пи­та­ње не од­сту­па мно­го у од­но­с у на прет­ход­ни. Срп­ској, Ср­би­ји и це­лом окру­же­њу пред­сто­ји ве­ ли­ка бор­ба у им­пле­мен­та­ци­ји си­сте­ма вред­но­сти. Тре­ба од­ре­ди­ти при­о­ри­те­те и спре­чи­ти од­лив у ино­стран­ство мла­ дих љу­ди, а са­да већ и ис­ку­сних струч­ њакâ. Ели­ти­зам се из­гу­био, а на­ша сва­ ко­дне­ви­ца се пре­тво­ри­ла у пра­ви re­a­lity show. Су­о­че­ни смо са те­шком еко­ном­ ском си­т у­а­ци­јом и не­из­ле­чи­вом рак-ра­ ном срп­ског здрав­ства – не­по­ти­змом и пар­тиј­ским за­по­шља­ва­њем. У Ср­би­ји по­сто­је че­ти­ри озбиљ­не кар­ди­о­хи­рур­шке уста­но­ве. Ин­сти­т ут за кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­ле­сти Вој­во­ди­не у Срем­ској Ка­ме­ни­ци је уста­но­ва са свет­ ском ре­пу­та­ци­јом и ис­ку­ством, са око 30.000 опе­ра­ци­ја на отво­ре­ном ср­цу. Ма­ло ко­ја уста­но­ва у Евро­пи има ова­ кво ис­ку­ство. За­то апе­лу­јем на све по­ ли­ти­ча­ре, на на­шу по­ли­тич­ку ели­т у, да ка­та­стро­фал­ну ствар­ност са­да­шњо­сти, ову све­при­с ут­ну аго­ни­ју, пре­тво­ре у бла­го­сло­ве­ну ствар­ност бу­дућ­но­сти. Је­ ди­но на тај на­чин мо­же­мо са­чу­ва­ти оно ма­ло ен­т у­зи­ја­зма не­ко­ли­ци­не струч­ ња­ка, уз ко­је ће у бу­дућ­но­сти ста­са­ва­ти мла­ђе ге­не­ра­ци­је, ко­је ће оста­ти да не­гу­ ју шко­лу сво­јих учи­тељâ и на тај на­чин да­ти свој до­при­нос у ле­че­њу свих обо­ љењâ. Ако не бу­де та­ко, ка­кав од­го­вор ће­мо да­ти на ма­лом су­ду на­шим учи­те­ љи­ма, од ко­јих смо ми учи­ли и ко­ји су сва сво­ја дра­го­це­на зна­ња и ис­ку­ства из ино­стран­ства пре­не­ли на нас? Ка­кав од­ го­вор ће­мо тек да­ти на Ве­ли­ком су­ду? СПРАМ ВАС И КНЕ­ЗО­ВИ ВА­ШИ Жи­ви­мо у вре­ме­ну ко­је се не мо­же по­ ди­чи­ти при­мје­ри­ма. Не­га­тив­на се­лек­ ци­ја, фа­во­ри­зо­ва­ње по­слу­шних, пар­ тиј­ске ли­сте у свим сфе­ра­ма жи­во­та, па и у ме­ди­ци­ни, до­ве­ле су до ру­и­ни­ра­ња стру­ке и не­по­вје­ре­ња у ље­кар­ски по­ зив. Су­де­ћи по ан­ке­та­ма о ко­руп­ци­ји би­је­ли ман­ти­ли су у са­мом вр­ху! Ка­ко да­нас из­ли­је­чи­ти је­дан од нај­ви­тал­ни­ јих ор­га­на дру­штва? На­спрам вас и кне­зо­ви ва­ши... Шта мо­же­мо оче­ки­ва­ти од би­ло ко­је про­фе­ си­је, ако су ње­ни глав­ни пред­став­ни­ци, а на­ро­чи­то они ко­ји во­де ка­дров­ску по­ ли­ти­ку, љу­ди ко­ји су плод те не­га­тив­не се­лек­ци­је. На­рав­но, увек то на­гла­ша­ вам, част све­тлим из­у­зе­ци­ма. На­жа­лост,


SRPSK A  No 5  2014

79


Ф И­Л О­З О­Ф И­Ј А

 „Мали свијет дјетета, породични миље, представља модел великог свијета“: Др Шушак са породицом под Острогом

80

З Д Р А­В Љ А

све­до­ци смо јед­не псев­до-бо­ло­њи­за­ци­је уни­вер­зи­тетâ, од сту­де­на­та се ви­ше не оче­ку­је пра­во ака­дем­ско зна­ње и уме­ ће, та­ко да ће­мо уско­ро има­ти про­блем са хи­пер­про­дук­ци­јом (не)ка­дра, ко­ји ће чи­ни­ти (псев­до)ели­т у на­шег дру­штва. Сту­ден­ти ко­ји су се про­вла­чи­ли сво­јим не­зна­њем то­ком основ­них сту­дијâ, про­ вла­чи­ће се и то­ком спе­ци­ја­ли­за­цијâ и суб­спе­ци­ја­ли­за­цијâ. На тај на­чин ће се и за­по­сли­ти. Та­ко ће и ра­ди­ти цео свој рад­ни век. На­рав­но, са пу­ним пра­вом по­ста­вља­ мо пи­та­ње: Ко ће нас ле­чи­ти у бу­дућ­но­ сти? Ко­ме по­ста­вља­мо ово пи­та­ње? Не на­ма ле­ка­ри­ма-про­фе­си­о­нал­ци­ма, на­

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

рав­но, већ упра­во они­ма са су­прот­не стра­не на­шег раз­ба­жда­ре­ног дру­штве­ ног та­са. На Ва­ше пи­та­ње, ка­ко да­нас из­ле­чи­ти је­дан од нај­ви­тал­ни­јих ор­ганâ дру­штва, мо­гу ре­ћи са­мо већ дав­но из­ ре­че­ну син­таг­му: „Ле­ка­ру, из­ле­чи се...“ (Лк 4;23). Сва­ко­днев­но у ру­ка­ма др­жи­те људ­ско ср­це. Мир­на ру­ка, че­лич­ни нер­ви, ве­ шти­на..., са­мо су пред­у­слов да то ср­це и да­ље пум­па жи­вот. Ка­кав је осе­ћај аси­ сти­ра­ти Све­ви­шњем и др­жа­ти не­чи­је ср­це у ру­ка­ма? „Ср­це је ме­сто где се људ­ска ду­ша са­ста­је са Го­спо­дом“. Оно је исто­вре­ ме­но и фи­зич­ки и ме­та­фи­зич­ки ор­ган. Са ме­та­фи­зич­ке стра­не – пре­ма ре­чи­ма Све­тог Ар­хи­е­пи­ско­па Лу­ке Вој­но­ја­се­ нец­ког и Крим­ског (у све­т у др Ва­лен­тин Фе­лик­со­вич), ина­че јед­ног од нај­по­зна­ ти­јих хи­рургâ с кра­ја XIX ве­ка – ср­це је ор­ган нај­ви­шег људ­ског по­зна­ња и нај­ва­ жни­ји ор­ган чу­ла. Чо­век, на не­ки на­чин, све пре­жи­вља­ва ср­цем. (...) Ако не­ма­мо љу­ба­ви пре­ма дру­ги­ма, из­го­ва­ра­мо те­шке и ла­жне ре­чи, има­ мо зле по­ми­сли у ср­цу на­шем, ма­ском пре­кри­ва­мо чи­сто­т у ду­ха, све то ути­че на ср­це и оно по­чи­ње да па­ти. Нај­пре се ја­вља по­ви­шен крв­ни при­ти­сак, за­ тим до­ла­зи до ме­та­бо­лич­ког дис­ба­лан­ са, при че­му чо­век ула­зи у је­дан за­ча­ ра­ни круг из ког се сам ве­о­ма те­шко мо­же из­ву­ћи. Та­да се ја­вља ле­ка­ру, ко­ји га под­вр­га­ва ди­јаг­но­стич­ким про­це­ду­ ра­ма. Нај­че­шће се ди­јаг­но­сти­ку­је јед­но од обо­љењâ, ко­је зах­те­ва ин­тен­зив­но кар­ди­о­ло­шко и/или кар­ди­о­хи­рур­шко ле­че­ње. Ка­ко, он­да, ле­чи­ти ср­це? Са фи­ зич­ке стра­не, ле­чи­мо ле­ко­ви­ма и/или „скал­пе­лом“, а са ме­та­фи­зич­ке стра­ не, (из)ле­че­ње је мо­гу­ће је­ди­но бла­гом реч­ју, ко­ја тре­ба да (про)чи­сти ум и ср­ це. Та бла­га реч – бла­го­слов – не до­ла­ зи од нас ле­ка­ра, не­го од Жи­во­то­дав­ца, та­ко да сте у пот­пу­но­сти упра­ву ка­да сте ме пи­та­ли, ка­кав је осе­ћај аси­сти­ ра­ти Све­ви­шњем и др­жа­ти не­чи­је ср­це у ру­ка­ма. По­но­во бих се по­звао на ми­ сао ве­ли­ког Па­ра­цел­зи­ју­са, ко­ји ве­ли: „Бо­ле­сти по­ти­чу из цар­ства при­ро­де, а оздра­вље­ње до­ла­зи из цар­ства ду­ха“. На ову те­му се мо­же до­ста ди­ску­то­ва­ ти, па је бо­ље оста­ви­ти је за по­се­бан аутор­ски текст, по ме­ри мо­јих скром­ них мо­гућ­но­сти. s


Т А­Л Е Н­Т И

ТА­МА­РА ЛО­ЗО, ДВА­ДЕ­СЕ­ТО­ГО­ДИ­ШЊА ТРЕ­БИЊ­КА, СВЈЕТ­СКА ШАМ­ПИ­ОНКА У КА­РА­ТЕУ

Упр­кос свим окол­но­сти­ма До Мел­бур­на је ла­ни сти­гла за­хва­љу­ју­ћи „до­бро­вољ­ним при­ло­зи­ма пу­бли­ке“, а вра­ти­ла се са злат­ном ме­да­љом за ко­ју „ни­је си­гур­на да је не­ко­ме по­треб­на“. Спорт ју је на­у­чио да је жи­вот бор­ба, те­шко­ће су ис­ку­ша­ва­ње а не из­го­вор, му­ка је ту да би се на њој по­зна­ли ју­на­ци. Свје­сна је да мно­го то­га око нас не ва­ља. Мо­жда ће баш ње­на ге­не­ра­ци­ја пре­ло­ми­ти да ства­ри за­и­ста кре­ну на бо­ље

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић SRPSK A  No 5  2014

81


Т А­Л Е Н­Т И  На тренингу у родном Требињу

 Пред свечани дефиле у Мелбурну 2013.

82

С

рп­ска има ду­гу тра­ди­ци­ју успје­ха у бо­ри­лач­ким спор­то­ви­ма. Сјај­ни су ње­ни бок­се­ри, кик-бок­се­ри, ка­ ра­ти­сти, џу­ди­сти... У по­сљед­ње ври­је­ме све ви­ше им се при­дру­жу­ју и да­ме. У гру­ пи из­у­зет­но та­лен­то­ва­них и успје­шних ка­ра­тист­ки­ња ис­ти­че се Та­ма­ра Ло­ зо, два­де­се­то­го­ди­шња Тре­бињ­ка, ко­ја се про­шле го­ди­не оки­ти­ла злат­ном ме­да­ љом на Свјет­ском шам­пи­о­на­ту у Мел­ бур­ну, у ор­га­ни­за­ци­ји Свјет­ске ка­ра­те фе­де­ра­ци­је. – Да ов­дје ни­је би­ло љу­ди ко­ји до­бро зна­ју са ка­квим се фи­нан­сиј­ским про­ бле­ми­ма су­о­ча­ва­мо и на­ших исе­ље­ни­ка у Аустра­ли­ји, ми не би­смо ни оти­шли у Мел­бурн. Они су нам пла­ти­ли пут и бо­ра­вак. На са­мом так­ми­че­њу осје­ћа­ли смо ве­ли­ку по­др­шку на­ших љу­ди у тој да­ле­кој зе­мљи. Ве­о­ма ми је дра­го због мо­је и ме­да­ља ко­је су осво­ји­ле мо­је ко­ ле­ге Ни­ко­ла По­лу­га, Мла­ден Пло­скић, Зо­ран Бак­маз, Мла­ден Ћу­лум, Дан­ка Га­ври­ло­вић и Ма­ја Мир­ди­ња. До­ка­за­ли смо да до­бро ра­ди­мо и мно­го ври­је­ди­ мо. И на­шим див­ним до­ма­ћи­ни­ма смо на нај­љеп­ши на­чин уз­вра­ти­ли за сву па­ жњу и сред­ства ко­ја су нам да­ри­ва­ли. Оправ­да­ли смо и по­вје­ре­ње оних љу­ди

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

у Ре­пу­бли­ци Срп­ској ко­ји су нам по­мо­ гли да уоп­ште оде­мо на ово так­ми­че­ње. Ти­ту­ла свјет­ске шам­пи­он­ке у ка­те­ го­ри­ји до 60 ки­ло­гра­ма кру­на је ду­го­го­ди­ шњег ра­да ка­ра­тист­ки­ње, ко­ја је сво­је­ вре­ме­но, као ше­сто­го­ди­шња­ки­ња, ушла у јед­ну од тре­бињ­ских са­ла под­стак­ну­ та бо­ри­лач­ким фил­мо­ви­ма. - Знам да је ма­ло нео­бич­но да дје­ вој­чи­це бу­ду им­пре­си­о­ни­ра­не зви­је­зда­ ма бо­ри­лач­ких фил­мо­ва и да се са њи­ ма по­и­сто­ве­ћу­ју. Али, са мном је би­ло упра­во та­ко. Ра­но сам по­че­ла да по­ка­ зу­јем жу­стар тем­пе­ра­мент, за ко­ји су у из­вје­сној мје­ри за­слу­жна и мо­ја бра­ћа, јер су ме од ма­ле­на на­у­чи­ли да се и пе­ сни­ца­ма бо­рим за свој про­стор. Тре­би­ње је град у ко­јем је ро­ђе­на и од­ ра­сла. – Ка­да сам има­ла че­ти­ри го­ди­не, мо­ ја по­ро­ди­ца се до­се­ли­ла у Тре­би­ње, ко­ је ће за­у­ви­јек има­ти по­себ­но мје­сто у мом жи­во­т у. Во­лим тај град. У ње­му сам про­жи­вје­ла див­не тре­нут­ке дје­тињ­ства, упо­зна­ла и за чи­тав жи­вот у ус­по­ме­на­ ма са­чу­ва­ла не­ке дра­ге љу­де, за­вр­ши­ла основ­ну и сред­њу шко­лу, и на­у­чи­ла, што ми је на­ро­чи­то бит­но, да ужи­вам у свје­ тлу. Тре­би­ње је град са ве­ли­ким бро­јем


SRPSK A  No 5  2014

83


Т А­Л Е Н­Т И

 На првенству у Новом Саду 2013.

сун­ча­них да­на, што упу­ћу­је на ве­дри­ну и оп­ти­ми­зам. То ми мно­го не­до­ста­је, по­ себ­но ов­дје на Па­ла­ма, гдје да­ни уми­ју да бу­ду, у ни­зу, су­мор­ни и те­шки. За мо­је дје­тињ­ство зна­ча­јан је и Ви­ше­град. Град у ко­јем смо, по­сли­је мог ро­ђе­ња, жи­вје­ ли че­ти­ри го­ди­не. Мо­жда је нео­бич­но, још се сје­ћам не­ких мје­ста на ко­ја су ме ро­ди­те­љи од­во­ди­ли, по­пут Ћу­при­је, ко­ ја ми је уви­јек дје­ло­ва­ла им­пре­сив­но. Во­ље­ла бих да та сје­ћа­ња за­у­ви­јек тра­ју у ме­ни и да то оста­не као мо­ја чвр­ста ве­за са тим ли­је­пим гра­дом. СИТ­НИ­ЦЕ КО­ЈЕ ЧИ­НЕ ЖИ­ВОТ Та­ма­ра је са­да на Па­ла­ма сту­дент на Прав­ном фа­кул­те­ту. – Ово је град ко­ји се раз­ли­ку­је од оних из мог дје­тињ­ства. Ов­дје се жи­ви бр­же, сви су у не­кој жур­би, али ипак има­ју вре­ме­на и да се дру­же. До­бро сам се укло­пи­ла и већ имам круг бли­ских љу­ди. Мно­ги су ме и пре­по­зна­ли, па је и њи­ма вје­ро­ват­но ин­те­ре­сант­но да по­ ред се­бе има­ју свјет­ску шам­пи­он­ку. Вје­

Сло­бо­да и рит­мо­ви – У мом жи­во­ту, на­рав­но, има мје­ста и за дру­ге ства­ри. Нај­ ви­ше сло­бод­ног вре­ме­на про­во­дим са деч­ком, ко­ји ме по­др­ жа­ва и пот­пу­но ра­зу­ми­је ри­там мо­јих оба­ве­за. Имам ши­ро­ко дру­штво, ма­да, исти­ни за во­љу, баш и ни­сам тип ко­ји сво­ја по­ знан­ства учвр­шћу­је че­стим из­ла­сци­ма до ка­сно у ноћ. Имам сво­је рит­мо­ве. Ми­слим да су ме сви у око­ли­ни упам­ти­ли по тр­ча­њу. Па­ле окру­жу­ју шу­ме, има ли­је­пих ста­за за ше­та­ње и тр­ча­ње, што ја ко­ри­стим кад год се то мо­же.

84

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

ру­јем да Па­ле че­ка ли­је­па бу­дућ­ност, да ће се све ви­ше раз­ви­ја­ти и сти­ца­ти све ве­ћи зна­чај. Што се ти­че сту­ди­ја, ме­не је пра­во уви­јек при­вла­чи­ло. Же­ље­ла сам да га ис­тра­жу­јем и бо­ље упо­знам. Ми­ слим да сам иза­бра­ла пра­ви фа­кул­тет, јер пр­ви бру­цо­шки ути­сци то по­твр­ђу­ју. При­зна­јем да још уви­јек не раз­ми­шљам о то­ме шта иза­бра­ти као жи­вот­но за­ ни­ма­ње. Мо­жда ћу оста­ти у спор­т у, а мо­жда ћу се окре­ну­ти пра­ву, кроз не­ки об­лик адво­ка­т у­ре или су­диј­ске прак­се. Бит­но ми је да и на сту­ди­ја­ма бу­дем од­ го­вор­на и до­сли­јед­на, као и у спор­т у. За ме­не је шко­ла уви­јек би­ла не­што по­себ­ но. За раз­ли­ку од мно­гих дру­гих, ко­ји су спор­т у све под­ре­ђи­ва­ли, ја сам мно­ ге тре­нин­ге про­пу­шта­ла због школ­ских оба­ве­за, чак и ка­да је по­ста­ло ја­сно да из­ра­стам у до­бру ка­ра­тист­ки­њу. Са­да је си­т у­а­ци­ја ма­ло дру­га­чи­ја. Не же­лим да за­о­ста­нем ни у спор­т у ни на сту­ди­ја­ма. По­сто­је, да­кле, два при­о­ри­те­та у мом жи­во­т у: ка­ра­те и пра­во. Мла­дост је упу­ћу­је и на дру­га ин­те­ ре­со­ва­ња. – Већ сам ре­кла да су ме фил­мо­ви у из­вје­сној мје­ри под­ста­кли да уђем у сви­ јет бо­ри­лач­ких спор­то­ва. Фил­мо­ви ме и да­нас ин­те­ре­с у­ју, али не бо­ри­лач­ки. Гле­ дам ак­ци­о­не и три­ле­ре, што вје­ро­ват­но от­кри­ва и не­ке цр­те мог ка­рак­те­ра. Дру­ гу стра­ну мо­је лич­но­сти от­кри­ва­ју ко­ ме­ди­је, ко­је баш во­лим, под усло­вом да не­што ври­је­де. Љу­бав пре­ма књи­жев­но­сти тр­пи због не­до­стат­ка сло­бод­ног вре­ме­на.


– Чи­там с ужи­ва­њем, али, на жа­лост, са­да не­мам до­вољ­но вре­ме­на за то. Мо­је днев­не оба­ве­зе су­сти­жу јед­на дру­гу, па не­ких ли­је­пих и ко­ри­сних на­ви­ка мо­ рам да се ли­шим. Са­да чи­там углав­ном струч­ну ли­те­ра­т у­ру, за фа­кул­тет, а не­ке дру­ге дра­ге књи­ге че­ка­ју на ме­не. Ку­хи­ња је још јед­но од мје­ста ко­ја јој пру­жа­ју при­ли­ку да се ис­так­не. – Они ко­ји су про­ба­ли мо­је спе­ци­ ја­ли­те­те ка­жу да се од­лич­но сна­ла­зим. За­до­вољ­на сам због то­га, на­ро­чи­то са­да, кад сам одво­је­на од по­ро­ди­це и упу­ће­на на са­мо­стал­ну ис­хра­ну, ко­ја има од­ре­ђе­ не усло­ве, с об­зи­ром на ба­вље­ње спор­ том. Во­лим ме­со, по­себ­но би­је­ло, и од­ лич­но га спре­мам. Ни­с у ми стра­ни ни оста­ли спе­ци­ја­ли­те­ти, од тје­сте­ни­на до слат­ки­ша. ГОР­КИ ТА­ЛОГ ИС­КУ­С ТВА Та­ма­ра на спорт у Ре­пу­бли­ци Срп­ској гле­да са из­вје­сном за­бри­ну­то­шћу. – На жа­лост, фи­нан­сиј­ски про­бле­ми ре­ме­те иоле озбиљ­не спорт­ске про­јек­те, на мно­гим стра­на­ма, па и код нас. И оно огра­ни­че­них сред­ста­ва ко­ја су на рас­ по­ла­га­њу за спорт у Срп­ској, чи­ни ми се, углав­ном од­ла­зи на адре­се гдје не­ма пра­вих ре­зул­та­та. Ми­слим при­је све­га на фуд­бал, док се у не­ке дру­ге спор­то­ве не­до­вољ­но ула­же, по­пут бо­ри­лач­ких и ба­зич­них. У тим спор­то­ви­ма так­ми­ча­ри су ма­хом пре­пу­ште­ни са­ми се­би и свом ен­т у­зи­ја­зму. Не­ма до­бре ор­га­ни­за­ци­је, не­ма ду­го­роч­них пла­но­ва, све се кре­ће

у кру­гу спо­ра­дич­них успје­ха, ко­ји иска­ чу из оп­ште осред­њо­сти. При­мје­ћу­јем и да све ма­њи број ро­ди­те­ља до­во­ди сво­ ју дје­цу у спорт­ске клу­бо­ве. Као да су љу­ди за­бо­ра­ви­ли да је спорт пред­знак здра­вог жи­во­та. У мно­гим клу­бо­ви­ма се не ра­ди ка­ко тре­ба, у њи­ма су не­до­вољ­ но струч­на ли­ца, а ро­ди­те­љи све ви­де и то их обес­хра­бру­је. Ка­ко ће она јед­ног да­на по­сту­пи­ти са сво­јом дје­цом? – Сва­ка­ко ћу их са­вје­то­ва­ти да се ба­ ве спор­том, али ни­сам си­гур­на да ли ћу ис­тра­ја­ва­ти да то бу­ду бо­ри­лач­ки спор­ то­ви, по­себ­но не ка­ра­те. Не знам да ли ће се у ско­ри­јој бу­дућ­но­сти не­што про­ мје­ни­ти, да ли ће ка­ра­те по­ста­ти олим­ пиј­ски спорт. Ако се то не до­го­ди, све ће оста­ти као и до са­да: гру­пе ам­би­ ци­о­зних ен­т у­зи­ја­ста, ко­ји ис­ку­ша­ва­ју сво­је мо­гућ­но­сти и стр­пље­ње. Искре­но го­во­ре­ћи, ако сво­ју дје­цу бу­дем упу­ти­ ла на спорт, он­да ће то би­ти спор­то­ви у ко­ји­ма се уло­же­ни труд ви­ше ци­је­ни и на­гра­ђу­је. Да не до­ђу у си­т у­а­ци­ју да на свјет­ско пр­вен­ство од­ла­зе за­хва­љу­ју­ћи до­бро­вољ­ним при­ло­зи­ма пу­бли­ке, а са ње­га се вра­те са злат­ном ме­да­љом ко­ју ни­ко не­ће до­вољ­но ци­је­ни­ти. 

 Тренуци предаха у Мелбурну: Са Мајом Мирдињом и Данком Гавриловић, другарицама из репрезентације. У шетњи градом

Фотографије: Архива саговорнице

Са слу­ша­ли­ца­ма – Кад год се мо­же, слу­ша­ли­це су ми на уши­ма. Му­зи­ка ми мно­го зна­чи, уз њу се бо­ље осје­ћам и усред­сре­ђу­јем на не­ ке ли­је­пе ства­ри. Во­лим му­зи­ку ко­ја по­бу­ђу­је страст и сна­жну енер­ги­ју, али и ли­је­пу емо­ци­ју. Поп и рок су мој из­бор. Жао ми је што у Тре­би­њу баш и ни­је би­ло до­брих кон­це­ра­та тог ти­па.

SRPSK A  No 5  2014

85


П Р И­М Ј Е­Р И

86

/

E X A M P L E S

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


ИН­ЖЕ­ЊЕР И ИНО­ВА­ТОР ЗВЈЕ­ЗДАН ВИШТ ИЗ ДО­БО­ЈА И ЊЕ­ГО­ВИ УС­ПЈЕ­СИ

Про­из­во­ди­ма

осва­ја сви­јет Ва­ку­умске пре­се са мем­бра­ном про­из­ве­де­не у пред­у­зе­ћу „Wischt“ у Лип­цу код До­бо­ја из­ве­зе­не су ши­ром сви­је­та, од Ру­си­је до Пе­руа, од Пор­ту­га­ли­је и Ита­ли­је до Ин­ди­је. Ко­ри­сте се у ауто и ави­о­ин­ду­стри­ји, про­из­вод­њи на­мје­шта­ја, па чак и јед­ној на­ци­о­нал­ној аген­ци­ји за све­мир­ска ис­тра­жи­ва­ња. До­би­је­не су број­не на­гра­де и при­зна­ња. Уса­вр­ша­ва­ње про­из­во­да се на­ста­вља, а пла­но­ви су ве­ли­ки и стра­те­шки осми­шље­ни

Д

о­бра иде­ја не са­мо да је зла­та ври­ јед­на, не­го је и је­дан од те­ме­ља са­ вре­ме­не при­вре­де. А да, уз труд и ула­га­ње, мо­же и код нас не са­мо да бу­де успје­шно ре­а­ли­зо­ва­на, већ и пре­то­че­на у успје­шан би­знис по­ка­зао је ино­ва­тор, пред­у­зет­ник и кон­струк­тор из Лип­ца код До­бо­ја, ин­же­њер Звје­здан Вишт, вла­ сник пред­у­зе­ћа „Wischt“. И он је кре­нуо од иде­је, а да­нас ње­гов па­тент, ва­ку­ум пре­с у са мем­бра­ном, тра­же и ку­пу­ју ши­ ром сви­је­та. УСПЈЕХ – Не по­сто­ји ре­цепт за до­ла­же­ње до иде­ја. Мо­ја иде­ја на­ста­ла је из лич­не по­ тре­бе, од­но­сно не­мо­гућ­но­сти да се по­ треб­на опре­ма на­ба­ви – об­ја­шња­ва Вишт ка­ко је све по­че­ло при­је де­се­так го­ди­на. На­и­ме, за ве­ли­ки по­сао за­тре­ба­ла му је ску­па ма­ши­на. Ка­ко ни­је мо­гао да је на­ба­ви, од­лу­чио је да је кон­стру­и­ше. Та­ ко је на­ста­ла ва­ку­ум пре­са са мем­бра­ном ко­ја је у пр­вој вер­зи­ји би­ла на­ми­је­ње­на за про­из­вод­њу на­мје­шта­ја и сто­ла­ри­је.

Мо­дел до­бој­ског ино­ва­то­ра до­нио је пот­ пу­но но­ва рје­ше­ња, па је од­мах при­ву­као ве­ли­ку па­жњу јав­но­сти. Вишт ту ни­је стао, већ је ра­дио на тех­ но­ло­шком уна­пре­ђе­њу свог изу­ма ко­ји је 2007. при­ја­вио за па­тен­ти­ра­ње. За­хва­љу­ју­ћи овој ма­ши­ни 2011. го­ди­не на­ста­је пред­у­зе­ће „Wischt“, а пре­са, за ко­ ју је Вишт до­био број­не на­гра­де, да­нас се, из­ме­ђу оста­лог, ко­ри­сти и у ауто и авио ин­ду­стри­ји. Ма­ши­не про­из­ве­де­не у Лип­ цу на­ла­зе се ши­ром сви­је­та – од Ср­би­је, Хр­ват­ске, Цр­не Го­ре и Сло­ве­ни­је, пре­ко Ита­ли­је, Швај­цар­ске и Пор­т у­га­ли­је, до Пе­руа, Ру­си­је и Ин­ди­је.

 Звје­здан Вишт на сај­му у Нир­нбер­гу и на пр­о­мо­ци­ји у Санкт Пе­терс­бур­гу

Ино­ва­ци­је и на­уч­на до­стиг­ну­ћа За­хва­љу­ју­ћи свом изу­му Вишт се пред­ста­вио на сај­мо­ви­ ма ши­ром сви­је­та и осво­јио број­не на­гра­де. Та­ко је 2007. у Бе­о­гра­ду на­гра­ђен за нај­бо­љу тех­но­ло­шку ино­ва­ци­ју, го­ди­ ну ка­сни­је у Ба­ња­лу­ци до­би­ја Злат­ну ме­да­љу „Ни­ко­ла Те­сла“ на из­ло­жби ино­ва­ци­ја, а 2009. Злат­ну ме­да­љу „Ми­хај­ло Пу­ пин“ на из­ло­жби на­уч­них до­стиг­ну­ћа у Бе­о­гра­ду. Ту су и Злат­на ме­да­ља „Ни­ко­ла Те­сла“ са из­ло­жбе ино­ва­ ци­ја „Те­сла Фест“ из 2010, те при­зна­ње „Ино­ва­тор 2011“. SRPSK A  No 5  2014

87


П Р И­М Ј Е­Р И  Пр­о­из­вод­ња у Лип­цу код До­бо­ја и ин­ста­ли­ра­ње јед­не ма­ши­не у Пе­руу

– Ко­ри­сте их ве­ли­ки про­из­во­ђа­чи ау­ то­мо­би­ла, па чак и На­уч­на ин­сти­т у­ци­ја за авио и све­мир­ска ис­тра­жи­ва­ња Ин­ди­ је. На кон­кур­си­ма је на­ше пред­у­зе­ће, ко­је има де­вет рад­ни­ка, по­бје­ђи­ва­ло свјет­ске ги­ган­те – на­гла­ша­ва Вишт. Ипак, ис­ти­че да ни­је све ишло та­ко ла­ко, и да је у све уло­же­но мно­го во­ље, тру­да и стр­пље­ња, а у ње­гов успјех мно­ги ни­с у вје­ро­ва­ли. По­се­бан про­блем пред­ ста­вљао је не­до­ста­так нов­ца. – Би­ло је стра­хо­ви­то те­шко. Уло­жио сам ско­ро сву не­по­крет­ну имо­ви­ну као хи­по­те­ку за до­би­ја­ње кре­ди­та. Али успје­ ли смо, кре­дит је вра­ћен, а про­из­вод пре­ по­знат ши­ром сви­је­та - ка­же Вишт. На­по­ми­ње да је и за­шти­та про­на­ла­ска ве­о­ма ску­па. – Под­но­ше­ње до­ма­ће при­ја­ве је при­ лич­но јеф­ти­но, ко­шта 50-ак КМ. То ра­де мно­ги и ка­жу „имам не­ко­ли­ко па­те­на­ та...“ То је са­мо ула­зни­ца, озбиљ­ни тро­ шко­ви до­ла­зе у ка­сни­јим фа­за­ма. Изум мо­ра би­ти до­вољ­но ин­вен­ти­ван да би се све то пла­ти­ло и ис­пла­ти­ло. Углав­ ном је то раз­лог што не успи­је­ва­ју сви. Ми смо до са­да у за­шти­т у уло­жи­ли око 50.000 евра и па­тент је за­шти­ћен у Аме­ ри­ци, Ње­мач­кој, Ита­ли­ји, Шпа­ни­ји, Ве­ ли­кој Бри­та­ни­ји и Тур­ској. У свим тим зе­мља­ма има­мо сво­је за­ступ­ни­ке – ис­ти­ че Вишт. До­да­је да су и име фир­ме та­ко­ђе за­ шти­ти­ли. ПРЕД­НО­С ТИ И КО­РИ­С ТИ – Ге­не­рал­но гле­да­ју­ћи, ва­ку­ум пре­са је ре­ла­тив­но нов изум. Као и би­ло ко­ја пре­ са, слу­жи за при­ти­ска­ње раз­ли­чи­тих ма­ те­ри­ја­ла, што је по­треб­но код ли­је­пље­ња и фор­ми­ра­ња об­ли­ка. Ко­ри­шће­њем то­ пло­те мо­же слу­жи­ти и за тер­мо­фор­ми­ ра­ње, од­но­сно об­ли­ко­ва­ње ма­те­ри­ја­ла као што је пла­сти­ка и слич­но. Основ­на

Ви­сок реј­тинг про­из­во­да На ма­ни­фе­ста­ци­ји „Из­бор нај­ус­ пје­шни­јих у при­вре­ди Ре­ пу­бли­ке Срп­ске за 2013. го­ди­ну“ пред­у­зе­ће је не­дав­но на­гра­ ђе­но у ка­те­го­ри­ји за пре­по­зна­тљив ква­ли­тет и раз­вој до­ма­ ћег про­из­во­да. При­вред­на ко­мо­ра РС до­ди­је­ли­ла је пред­у­зе­ћу „Wischt“ по­себ­но при­зна­ње за ли­ни­ју про­из­во­да: ва­ку­ум­ска пре­са са јед­ним сто­лом, ва­ку­ум­ска пре­са са два сто­ла, ва­ку­ум­ска пре­ са са че­ти­ри сто­ла, ва­ку­ум­ска пре­са за об­ла­га­ње PVC-ом и ауто­мат­ска ва­ку­ум­ска пре­са за тер­мо­фор­ми­ра­ње.

88

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

пред­ност ва­ку­ум пре­са са мем­бра­ном је то што оства­ру­ју под­јед­нак при­ти­сак на ма­те­ри­јал без об­зи­ра на ње­гов об­лик. Да би се овај ефе­кат по­сти­гао за стан­дард­ ним пре­са­ма (пне­у­мат­ским или хи­дра­ у­лич­ним), по­треб­ни су до­дат­ни, ску­пи ала­ти (ка­лу­пи) – об­ја­шња­ва Вишт. До­да­је да је ње­гов изум омо­гу­ћио ви­ ше­стру­ко по­ве­ћа­ње ка­па­ци­те­та ова­квих ма­ши­на. – Про­сто го­во­ре­ћи, наш изум омо­гу­ ћа­ва да се са јед­ном опре­мом ра­ди и на шест пре­са. По­ве­ћан ка­па­ци­тет, сма­ње­ње утро­шка енер­ги­је по је­ди­ни­ци про­из­во­ да и до пет пу­та, пот­пу­на ис­ко­ри­шће­ ност рад­не сна­ге и уште­да рад­ног про­ сто­ра, то су са­мо не­ке од пред­но­сти ра­да са њим – ис­ти­че Вишт. За­хва­љу­ју­ћи сво­јој про­из­вод­њи, ово пред­у­зе­ће зна­ча­јан је фак­тор у до­ма­ћој при­вре­ди. – Од укуп­но 150 про­из­ве­де­них и про­ да­тих ма­ши­на од 2008. го­ди­не, 50 смо ис­по­ру­чи­ли до­ма­ћим куп­ци­ма, а 100 из­ ве­зли. Омо­гу­ћи­ли смо до­ма­ћим про­из­ во­ђа­чи­ма, углав­ном у др­во­пре­ра­ди, да са ма­њом ин­ве­сти­ци­јом до­ђу до ква­ли­тет­ не опре­ме, ка­кву су ра­ни­је мо­ра­ли уво­ зи­ти и пла­ћа­ти ви­ше­стру­ко ви­ше – на­ гла­ша­ва Вишт. Овом опре­мом куп­ци мо­гу да из­ра­ ђу­ју про­из­во­де нај­ви­шег ква­ли­те­та и ли­ је­пог ди­зај­на, те са та­квим про­из­во­ди­ма иза­ђу на свјет­ско тр­жи­ште. – Тих 100 из­ве­зе­них ма­ши­на има по­ себ­ну ди­мен­зи­ју. По­ве­ћа­ли смо из­воз и сва­ка­ко по­пра­ви­ли имиџ Ре­пу­бли­ке Срп­ске – ис­ти­че Вишт. Кон­цепт про­из­вод­ње, до­да­је Вишт, за­ сно­ван је и на са­рад­њи са ко­о­пе­рант­ским фир­ма­ма, као што су „Li­mex“ из Ка­ра­ нов­ца, „Ста­тор ГС“ и Бра­вар­ско ли­мар­ ска ра­ди­о­ни­ца „Ће­лић“ из До­бо­ја. – Про­сјеч­на ци­је­на про­да­тих ма­ши­на у 2013. би­ла је 10.500 евра – ис­ти­че Вишт. На уна­пре­ђе­њу пре­се и да­ље ра­ди. – Тре­нут­но раз­ви­ја­мо но­ви мо­дел ко­ји ће би­ти пре­зен­то­ван до кра­ја ма­ ја ове го­ди­не. Овај про­из­вод је од­го­вор на за­хтје­ве ве­ћег бро­ја ку­па­ца са ра­зних стра­на сви­је­та. Би­ће уни­вер­за­лан и при­ мје­њив у ра­зним обла­сти­ма (ауто­ин­ду­ стри­ји, ави­о­ин­ду­стри­ји, про­из­вод­њи на­ мје­шта­ја...). Дру­ги циљ је про­на­ла­же­ње про­дај­них аге­на­та у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и на Бли­ском Ис­то­ку. Има­мо ве­ли­ке пла­ но­ве – за­кљу­чу­је Вишт. 


SRPSK A  No 5  2014

89


З Н А­Њ Е

ПРОФ. ДР ЂУ­РО ЂУ­РО­ВИЋ, НО­ВИ ДИ­РЕК­ТОР БЕ­О­ГРАД­СКЕ ПО­СЛОВ­НЕ ШКО­ЛЕ

Углед чу­ва­ти стал­ним раз­во­јем Уве­ли­ко у ше­стој де­це­ни­ји ра­да, јед­на је од нај­ве­ћих ви­со­ких шко­ла стру­ков­них сту­ди­ја у Евро­пи. Ви­ше од 120.000 ње­них ди­пло­ма­ца тре­нут­но је за­по­сле­но на ва­жним по­зи­ци­ја­ма ши­ром Ср­би­је и Срп­ске. Осим до­са­да­шњих стру­ков­них еко­но­ми­ста у ра­зним обла­сти­ма, од фи­нан­си­ја до по­слов­не ин­фор­ма­ти­ке и мар­ке­тин­га, при­пре­ма три но­ва про­гра­ма: за др­жав­ну ад­ми­ни­стра­ци­ју, стру­ков­не прав­ни­ке и ту­ри­зам. Је­дан од стра­те­шких ци­ље­ва је и да шко­ла пре­ра­сте у по­слов­ну ака­де­ми­ју

Пи­ше: Алек­са Ми­тић

90

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


SRPSK A  No 5  2014

91


З Н А­Њ Е

92

SRPSK A  БРОЈ 5  2014


У

ви­со­ко­ра­зви­је­ним зе­мља­ма да­ на­шњег сви­је­та стру­ков­но обра­ зо­ва­ње је глав­ни осло­нац опе­ ра­тив­ног ра­да. Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла – Ви­со­ка шко­ла стру­ков­них сту­ ди­ја уве­ли­ко је за­шла у ше­сту де­це­ни­ју шко­лу­ју­ћи упра­во та­кве ка­дро­ве. Ди­ пло­ме ове шко­ле при­зна­те су у ци­је­лом сви­је­т у. Има око 12.000 ак­тив­них сту­ де­на­та, док је тре­нут­но ви­ше од 120.000 ње­них ди­пло­ми­ра­них ака­де­ма­ца за­по­ сле­но у Ср­би­ји и Срп­ској. У шко­ли обра­зу­ју стру­ков­не еко­ но­ми­сте у обла­сти фи­нан­си­ја, ра­чу­ но­вод­ства, бан­кар­ства, по­слов­не ин­ фор­ма­ти­ке и е-би­зни­са, ме­наџ­мен­та, мар­ке­тин­га, тр­го­ви­не, по­ре­за и ца­ри­на. Спе­ци­ја­ли­стич­ке стру­ков­не сту­ди­је су из обла­сти ме­наџ­мен­та ра­чу­но­вод­ства, кон­тро­ле и ре­ви­зи­је, стра­те­гиј­ског фи­ нан­сиј­ског ме­наџ­мен­та и ме­наџ­мен­та по­слов­них про­це­са. С об­зи­ром на то да је осни­вач шко­ле др­жа­ва, део сту­ де­на­та се шко­лу­је на бу­џе­т у, док дру­ги пла­ћа­ју шко­ла­ри­ну ко­ја се ни­је ми­је­

ња­ла већ шест го­ди­на и при­хва­тљи­ва је за ве­ћи­ну сту­де­на­та (при­ла­го­ђе­на је бу­џе­т у про­сјеч­не по­ро­ди­це). На че­лу ове обра­зов­не уста­но­ве од не­дав­но је проф. др Ђу­ро Ђу­ро­вић. Већ го­то­во де­це­ни­ју ра­ди у шко­ли. Иза­бран је ве­ћи­ном гла­со­ва Са­вје­та шко­ле, на тај­ном гла­са­њу, уз јед­но­гла­сну по­др­шку Сту­дент­ског пар­ла­мен­та. – Ве­о­ма сам по­но­сан на ову шко­лу, ко­ја тра­је го­то­во ше­зде­сет го­ди­на. У прин­ци­пу, је­дан ре­гу­лар­ни и ле­гал­ни из­бор за ди­рек­то­ра шко­ле не ми­је­ња у су­шти­ни ни­шта. Прет­ход­ни ди­рек­тор проф. др Или­ја Са­мар­џић из­у­зет­но до­ бро је осми­слио прав­це за раз­вој шко­ ле и по­ста­вио их та­ко да их не тре­ба ми­је­ња­ти. На че­лу уста­но­ве у два ман­ да­та, он је са сво­јим ти­мом учвр­стио углед шко­ле и зна­чај­но по­ве­ћао број сту­де­на­та. Имао је из­у­зет­ну по­др­шку ко­лек­ти­ва и ин­сти­т у­ци­ја са ко­ји­ма је са­ра­ђи­вао – ка­же проф. др Ђу­ро Ђу­ ро­вић. – Глав­ни прав­ци на­шег раз­во­ ја оста­ју одр­жа­ва­ње бро­ја сту­де­на­та и

SRPSK A  No 5  2014

 Проф. др Илија Самарџић, претходни директор Београдске пословне школе, један од најзаслужнијих за њене успјехе

93


З Н А­Њ Е

Са­рад­ња Са 1.200 бру­цо­ша, ко­ли­ко го­ди­шње при­ма, Бе­о­град­ска по­ слов­на шко­ла је јед­на од нај­ве­ћих ви­со­ких шко­ла стру­ков­них сту­ди­ја у Евро­пи. У скла­ду са „Стра­те­ги­јом раз­во­ја ин­фор­ма­ ци­о­ног дру­штва“ Вла­де Ср­би­је, ко­јом се за­хтје­ва ком­пју­тер­ ска пи­сме­ност пре­ма стан­дар­ди­ма ECDL, у овој уста­но­ви сту­ден­те си­стем­ски об­у­ча­ва­ју у по­зна­ва­њу ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја. Са­ра­ђу­ју са дру­гим ви­со­ко­школ­ским уста­но­ва­ ма у Ср­би­ји и сви­је­ту. Ње­ни сту­ден­ти мо­гу бес­плат­но да стек­ ну ли­цен­цу ком­пју­тер­ске пи­сме­но­сти, да бес­плат­но ко­ри­сте „Мај­кр­соф­тов“ ли­цен­ци­ра­ни софт­вер, да се бес­плат­но об­у­че за ко­ри­шће­ње прав­не ба­зе „Pa­ra­graf lex“, да фа­кул­та­тив­но уче стра­не је­зи­ке, да оба­вља­ју прак­су у во­де­ћим ком­па­ни­ја­ма...

про­ши­ре­ње дје­лат­но­сти. Ра­ди­ло се вр­ ло тран­спа­рент­но, отво­ре­но за сва­ку кон­тро­лу, и та­ко ће оста­ти. ИЗА­ЗО­ВИ ОСТА­ЈА­ЊА НА ВР­ХУ – При­пре­ма­мо три но­ва про­гра­ма, за др­жав­ну ад­ми­ни­стра­ци­ју, стру­ков­не прав­ни­ке и ту­ри­зам, ка­ко би­смо уна­ при­је­ди­ли мо­гућ­но­сти за до­шко­ло­ва­ ва­ње оних љу­ди ко­ји су, ре­ци­мо, ста­ли на не­ким прав­ним фа­кул­те­ти­ма. Же­ља нам је да на­пра­ви­мо стру­ков­не прав­ни­ ке, јер вла­да­ви­на пра­ва и прав­на др­жа­ ва су за­да­так вре­ме­на. Про­грам мо­ра­мо да ре­а­ли­зу­је­мо за­јед­но, уз осла­ња­ње на нај­ква­ли­тет­ни­је љу­де ко­је има­мо. Вје­ру­ јем да ће­мо на­ћи мо­ти­ва­ци­ју и све дру­го по­треб­но за та­кав по­ду­хват, јер ра­ди­мо на јед­ном од нај­бо­љих мје­ста у про­свје­ ти Ср­би­је. Раз­вој шко­ле об­ли­ко­ва­ће­мо

94

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

на­шим уну­тра­шњим сна­га­ма. Има­мо ка­дро­ве са до­вољ­но по­тен­ци­ја­ла, са­мо је по­треб­но под­ста­ћи кре­а­тив­ну спо­соб­ ност љу­ди. Др­жим се стро­гих пра­ви­ла, та­ко сам на­у­чен у по­ро­ди­ци и кра­ју гдје сам по­ни­као, сје­ве­ру Цр­не Го­ре, кра­ју озбиљ­не срп­ске про­ве­ни­јен­ци­је, иако се са­да на­ла­зи из­ван за­јед­нич­ке др­жа­ ве са Ср­би­јом. То зна­чи, по­ред оста­лог, да сту­ден­те при­вла­чи­мо не сла­бим кри­ те­ри­ју­ми­ма већ ква­ли­те­том на­ста­ве и оцје­њи­ва­ња. По­сла за на­ше ди­плом­це ће са­да би­ти и у свим прав­ним по­сло­ви­ ма у др­жав­ној упра­ви и ад­ми­ни­стра­ци­ ји. Не­ће мо­ћи да бу­ду су­ди­је и адво­ка­ти, али др­жав­ној упра­ви би­ће по­треб­ни по­ ре­зни­ци и ца­ри­ни­ци. Мо­ра­мо да оспо­ со­би­мо та­кве љу­де кроз шко­ло­ва­ну ад­ ми­ни­стра­ци­ју. Ср­би­ја има за­ди­вљу­ју­ћу исто­ри­ју и при­ро­ду, али мо­ра бо­ље да се пред­ста­ви у сви­је­т у, сто­га ће­мо да обра­ зу­је­мо стру­ков­не ту­ри­змо­ло­ге. Иде­ја у Бе­о­град­ској по­слов­ној шко­ли има до­ста. Је­дан од стра­те­шких ци­ље­ва је и да то по­ста­не По­слов­на ака­де­ми­ ја, да по­ред спе­ци­ја­ли­стич­ких мо­же да уста­но­ви и ма­стерс сту­ди­је. Мо­ра се ми­ сли­ти раз­вој­но, углед се мо­ра чу­ва­ти. Проф. др Ђу­ро Ђу­ро­вић, та­ко­ре­ћи вр­шњак Бе­о­град­ске по­слов­не шко­ле, ро­ ђен је у се­лу Ко­врен, из­ме­ђу Би­је­лог По­ ља, Пље­ва­ља и При­је­по­ља. Гим­на­зи­ју је за­вр­шио у Би­је­лом По­љу, Прав­ни фа­кул­ тет у Бе­о­гра­ду. Су­диј­ску ка­ри­је­ру за­по­ чео у Ба­ру, био су­ди­ја у Са­ве­зном су­ду. Из­ре­као ви­ше од 10.000 пре­с у­да из обла­ сти ци­вил­ног пра­ва. Про­гла­ шен 2002. за нај­бо­љег су­ди­ју у Цр­ној Го­ри. Че­сто се у жи­во­т у и ра­ду по­зи­ва на на­род­не му­ дро­сти и из­ре­ке. На при­мјер, на ону: „Не­ка бу­дем и пе­пео, бар ће се зна­ти да сам био ва­ тра. Са­мо да иза ме­не не оста­не сли­нав траг као иза пу­жа.“ – Не ва­жим за стро­гог, већ за објек­тив­ног про­фе­со­ра – ка­же ди­рек­тор Ђу­ро­вић. – И ја сам отац, ра­зу­ми­јем те мла­ де љу­де. Да би не­ко био до­бар про­свјет­ни рад­ник, сма­трам, мо­ра да во­ли ђа­ке, сту­ден­те. А во­ли их та­ко што је пра­ви про­фе­сор, ко­ји у на­ста­ви да­је све од се­бе, а и ван на­ста­ве је уви­јек до­сту­пан сво­јим сту­ ден­ти­ма. 


БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА


Pri­la­go­đen te­bi S a m s u n g G A L A X Y S5 No­vi Sam­sun­gov flags­hip Sam­sung Ga­laxy S5 iz­ dva­ja mno­štvo teh­no­lo­ških una­pre­đe­nja na­sta­lih kao re­zul­tat stal­ne in­spi­ra­ci­je Sam­sun­go­vih vi­zi­o­na­ra ko­ji te­že da raz­voj no­vih ge­ne­ra­ci­ja Ga­laxy mo­de­la S se­ri­je pri­la­go­de što vi­še ži­vo­tu svo­jih ko­ri­sni­ka. Li­je­ po di­zaj­ni­ran, iz­dr­žljiv te­le­fon sa do­brim per­for­man­ sa­ma, Ga­laxy S5 s di­men­zi­ja­ma 142x72,5x8,1mm i te­ži­ne 145 gra­ma, opre­mljen je 5,1-in­čnim FHD Su­ per Amo­led ekra­nom re­zo­lu­ci­je 1.920x1.080 pik­se­la. Po­kre­će ga no­vi 4-je­zgar­ni Snap­dra­gon 801 (Qu­al­comm MSM8974-AC čip­ set) na 2,5GHz. Sam­sung Ga­

96

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

laxy S5 po­sje­du­je 2GB RAM, i 16 ili 32GB in­ter­ne me­mo­ri­je ko­ja je pro­ši­ri­va uz po­ moć mic­roSD kar­ti­ce. Sam­sung je uz Ga­laxy S5 pla­si­rao no­vi To­uc­ hWiz ko­ri­snič­ki in­ter­ fejs ba­zi­ran na naj­no­vi­ jem An­droid 4.4.2 Kit­Kat ope­ra­tiv­nom si­ste­mu. No­va ka­me­ra od 16 me­ga­pik­se­la pru­ža naj­br­ži auto­fo­kus od sa­mo 0,3 se­kun­de, a do­dat­nu in­spi­ra­ci­ju pri­li­kom fo­to­ gra­fi­sa­nja ko­ri­sni­ci­ma omo­gu­ća­va se­lek­tiv­ni fo­kus ko­ji do­zvo­lja­va da se od­re­đe­ni obje­kat iz­o­ štri, dok osta­tak u po­za­di­ni bi­va za­ma­gljen za­hva­lju­ju­ći efek­tu plit­ke du­bi­ne po­lja (PDOF pha­se de­tec­tion auto fo­cus) ko­ja se ko­ri­sti na fo­to­a­pa­ra­ti­ma. Na­pa­ja­nje ure­đa­ja obezb ­ je­đu­je ba­te­ri­ja ka­pa­ci­te­ ta 2.800mAh, a no­va „ul­ tra po­wer sa­ving“ funk­ ci­ja u si­tu­a­ci­ji ka­da se ba­te­ri­ja is­pra­zni is­pod 10% od na­ziv­nog ka­pa­ ci­te­ta, ga­si sve funk­ci­je osim po­zi­va i SMS po­ ru­ka i sa cr­no-bi­je­lim ekra­nom pro­du­ža­va rad ure­đa­ja na­red­na 24 sa­ta. Sam­sung Ga­laxy S5 ot­po­ran je na vo­du i pra­ši­nu pre­ma stan­dar­du IP67, što ga­ran­tu­je ot­ por­nost na po­ta­ pa­nje u vo­du do 1 me­tra du­bi­ne u tra­ja­nju do 30 mi­ nu­ta. Osim uglje­no cr­ne i svje­tlu­ca­vo­bi­je­le, Ga­laxy S5 do­la­zi sa dvi­je do­dat­ne bo­je, elek­trič­no pla­vom i ba­kre­no zlat­nom, dok je ku­ ći­šte ure­đa­ja na po­le­đi­ni per­fo­ri­ra­no na spe­ci­fi­čan i mo­de­ran na­čin.


GA­LAXY S5 PO­DR­ŽA­VA ZDRA­VI­JI STIL ŽI­VO­TA Ovog pu­ta Sam­sung je pu­tem Knox apli­ka­ci­je osi­ gu­rao vi­sok ste­pen za­šti­te ko­ji je na­ro­či­to zna­ča­jan po­slov­nim ko­ri­sni­ci­ma. Ka­ko bi se ogra­ni­čio pri­stup te­le­fo­nu apli­ka­ci­ja ko­ri­sti ske­ner oti­ska pr­sta, a mo­ gu­ća je i dvo­ste­pe­na za­šti­ta, ko­ja po­red ske­ni­ra­nja pr­ sta pod­ra­zu­mi­je­va i unos ši­fre. Od broj­nih apli­ka­ci­ja, iz­dva­ja­mo S He­alth 3.0 apli­ ka­ci­ju ko­ja je po­red uobi­ča­je­nog pe­do­me­tra, sni­ma­ nja vje­žbi i is­hra­ne, sa­da do­pu­nje­na s mje­ra­čem ot­ku­ ca­ja sr­ca, ko­ji se na­la­zi po­red LED bli­ca i sa­vr­še­no se ukla­pa u pri­ču o per­so­na­li­zo­va­nom ure­đa­ju ka­kav je Ga­laxy S5. Tu je i po­se­ban mod za dje­cu ko­ji do­zvo­lja­va da jed­nim kli­kom te­le­fon pre­tvo­ri­te u ure­đaj ko­ji će bi­ti pri­la­go­đen va­šoj dje­ci u pot­pu­no­sti, pri­ka­zu­ju­ći apli­ ka­ci­je ko­je su na­mi­je­nje­ne sa­mo nji­ma. Is­ti­ču­ći na pr­vom mje­stu naj­vi­ši ni­vo na ko­me se no­vi Sam­sung Ga­laxy S5 pri­bli­ža­va svo­jim ko­ri­sni­ ci­ma, u Sam­sun­gu su pri­li­kom pred­sta­vlja­nja no­vog mo­de­la u Bar­se­lo­ni i ovog pu­ta, uvje­re­ni smo, za­i­gra­li na pra­vu kar­tu. U pri­log to­me je i in­for­ma­ci­ja da ovaj iz­uz­ e­tan te­le­fon mo­že bi­ti vaš po M:TEL pre­po­ru­če­ noj ci­je­ni od 199 KM u ta­ri­fa­ma Moj Mix 80 i Bez Li­mi­ta Flex/Flat 80.

OSTA­NI­TE U FOR­MI UZ GE­AR FIT Sam­sung Ge­ar Fit sa svo­jim za­o­blje­nim 1,84-in­ čnim Su­per AMO­LED ekra­nom osje­tlji­vim na do­dir i tre­nut­nim ob­ja­va­ma do­la­znih po­zi­va, mej­lo­va, SMS po­ru­ka sa­vr­še­no se ukla­pa u na­sta­vak pri­če o de­fi­ni­tiv­ no naj­per­so­na­li­zo­va­ni­jem mo­de­lu iz po­ro­di­ce Ga­laxy. Ono što Ge­ar Fit či­ni re­vo­lu­ci­o­nar­nim je­ste funk­ci­ja ko­ja pra­ti fi­zič­ke ak­tiv­no­sti i po­dr­ ža­va fi­zič­ku kon­di­ci­ju, što ga ujed­no pre­po­ru­ču­je kao sa­vr­še­nog su­put­ni­ka sva­kom ko pa­zi na svo­je zdra­vlje.

SRPSK A  No 5  2014

97


СРБИЈА – НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА! Ле­по­ли­це­Отаџ­би­не

Сестринско издање „Националне ревије“ у Републици Србији!

www.nacionalnarevija.com


„G

uinot Institut Paris“ је више од 35 година водећа свјетска кућа у области професионалне козметике. Заједничким радом и сарадњом врхунских свјетских научника и козметичара, те сталним праћењем потреба и жеља клијената, развила је сигуран начин за успјешно бављење љепотом. Кључ тог успијеха је у врхунским третманима, уз коришћење производа који су резултат највише технологије, као и у искључивој посвећености салонској њези, високим стандардима при школовању и тренингу терапеута, те стеченом имиџу кроз рекламне кампање и спонзорисање врхунских спортских догађаја. У веома јакој конкуренцији „Guinot“ успијева да очува мјесто лидера кроз сталне иновације, од којих се издваја уношење „ћелијског медијума“ у препарате са чак 56 активних састојака за регенерацију ћелија: 21 амино киселина, 17 витамина и 16 минерала. „Guinot“ је освојио повјерење клијената широм свијета брзо видљивим и дуготрајним резултатима примјењених третмана. Зато су међу корисницима ове козметике и „вјечно младе“ свјетске звијезде, попут Хали Бери, Кајли Миног, Шарлиз Терон, Шерон Стоун, Кетрин Данев, Изабеле Ађани, а од мушкараца Мела Гибсона, Џорџа Клунија и Ричарда Гира. Ипак, ову козметику на врху држи прије свега вјерност клијента као што је енглеска краљица Елизабета. Данас сваки познатији центар који се бави љепотом има и „Guinot“ кабинет као гаранцију квалитета за захтјевну клијентелу. Више од 11.000 ауторизованих „Guinot beauty“ салона, клиника и спа-центара широм свијета, са професионалним beauty терапеутима, гаранција су квалитета и постојаности бренда. Добродошли!

Најтраженији третмани  ХИДРАДЕРМИЈА

 AROMATIC

 ХИДРАДЕРМИЈА ЛИФТ

 BEAUTE NEUVE

 TECHNI SPA

 LIFTOSOME

ЦЕНТАР ЗА ЊЕГУ И ОБЛИКОВАЊЕ ЛИЦА И ТИЈЕЛА Николе Пашића 1, 78000 Бањалука Тел.: 051 347 940; Факс: 051 347 942; Моб.: 065 593 569 glocon@teol.net, www.guinot.rs

Велепродаја и малопродаја козметичких препарата и шминке. Увозник за БиХ: GLOCON d.o.o, Бањалука



Srpska - nacionalna revija - broj 5