EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ SRB 290 RSD ♦ CG 3 €

година II  број 5, 2014.  цијена 7 KM www.nacionalnarevija.com

Људи и марионете

BALKANSKE TU|NE HUMORESKE ISSN 2334-850X

9 772334 850002

П Р О Л О Г

ИЗМЕЂУ БЕХАРА И СЊЕГОВА, ОВОГ ПРОЉЕЋА

Свједочење примјерима

Издавач „Принцип Прес“ Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.nacionalnarevija.com princip.press@gmail.com Директор и главни уредник Мишо Вујовић

Уредник Бранислав Матић Технички уредник Александар Ћосић Уредник фотографије Драган Боснић Заглавље и дизајн насловне стране Јован Жељко Рајачић Сарадници Милован Витезовић, јереј Јован Пламенац, Небојша Јеврић, Драган Лакићевић, Бојан Мандић, Јово Бајић, Дејан Булајић, Дејан Ђорић, Ђорђе Србуловић, Михаил Кулачић, Зоран Пејашиновић, Слободан Крстић, Сандра Кљајић, Сенка Тривић, Сандра Јосовић, Вања Тепић, Дајана Королија, Радмила Ђевић, Весна Капор, Александра Глишић Маркетинг Мирко Вујовић, Ирена Столић Секретаријат и пласман Јелена Јовић, Драгана Димитријевић, Миленко Василић Штампа „Портал“, Београд Представништво за Републику Српску „Принцип Прес РС“ Алеја Светог Саве 7, 78000 Бањалука Тел/Факс: +387 (51) 304 360 srpska@nacionalnarevija.com Дијана Петковић, директор

рољеће јесте стигло, ако је вјеровати бехару и календару, али су наше биљежнице и фото-апарати још пуни сњего ва. А онда смо једног априлског јутра погледали кроз прозор и стварно видјели снијег. „Поправили ХААРП“, каже наш шаљиви љетописац. Он је прије два мјесеца јавио да је „због квара на ХА АРП систему умјесто Србије залеђена Америка“. Он је јесенас открио да „у овом лудилу има система“. Он зна да у свакој шали буде и шале. Али нећемо овдје подгријавати бајате приче, као пас уљ од прекјуче. Национална ревија је у другој години излажења у Срп ској. Довољно смо млади да сачувамо лакоћу и довољно искусни да не потцјењујемо вијековне „наше тренутне тешкоће“. Важна особина доброг возача јесте умијеће да проникне у психологију лоших возача. У овом броју водимо вас на додјелу једног важног одликова ња у Москви и подсјећамо на 30. годишњицу Зимске олимпија де у Сарајеву. Ходочастили смо у манастир Ступље, проучавали пјешчане пирамиде код Фоче и дивили се врелима Пливе. Важни каменчићи у овом мозаику су повјест добојске тврђаве, археоло шка истраживања у Маховљанима и Збирка старе књиге у наци оналној библиотеци Српске. Не, нисмо заборавили Мостар. Мо стар се не може заборавити; разликујемо се само у редослиједу по којем ћемо то спознати. Али нагласак је, и овога пута, на људима. На свједочењу до брим примјером. Тако пред читаоца изводимо једну одличну домаћу глумицу, реномираног кардиохирурга и професора, мла ду Требињку која је свјетски првак у каратеу, али и бриљантног младог Француза који је кренуо стопама Арчибалда Рајса. Уосталом, видјећете. Добро се обуците и кренимо. 

Представништво за Аустралију „Princip Press Australia PTY LTD“, 12/24 Loch Street, 3182 St Kilda West, VIC Јелена Јанковић, директор

На насловној страни: Из Музеја лутака (Фото: Архива „Националне ревије“) CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 008(497.6 Република Српска) ISSN 2334-850X, COBISS.SR-ID 199401228

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Покровитељ издања:

ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Партнери издања:

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ СРБИЈЕ

САДРЖАЈ

Витраж 04 ПРОЛОГ 06 ХРОНИКА

Путоказ 10 АЛБУМ: СРПСКИ РАТНИ СЛИКАРИ 16 ПРИЗНАЊА: РУСКО ОДЛИКОВАЊЕ ПРЕДСЈЕДНИКУ 20 ПОДСЈЕТНИК: ЗИМСКА ОЛИМПИЈАДА 1984. 24 ХОДОЧАШЋА: МАНАС ТИР СТУПЉЕ 30 ФЕНОМЕНИ: ПЈЕШЧАНЕ ПИРАМИДЕ КОД ФОЧЕ 36 ОДРЕДИШТЕ: ИЗВОРИ ПЛИВЕ 40 ЧУВАРИ ПУТА: ДОБ ОЈСКА ТВРЂАВА

Култура 46 ИСТРАЖИВАЊА: АРХЕОЛОЗИ У МАХОВЉАНИМА 48 РИЗНИЦЕ: ЗБИРКА СТАРИХ КЊИГА НУБРС 52 СРЕДИШТА: „ПРОСВЈЕТА“, ШАНТИЋ, МОС ТАР 60 СВИЈЕТОВИ: МУЗЕЈ ЛУТАКА

Људи 64 ВИШЕ ОД ИГРЕ: АЊА ИЛИЋ, ГЛУМИЦА 70 ПРИЈАТЕЉИ: АРНО ГУЈОН, НОВИ АРЧИБАЛД РАЈС 74 ФИЛОЗОФИЈА ЗДРАВЉА: ДР СТАМЕНКО ШУШАК 81 ТАЛЕНТИ: ТАМАРА ЛОЗО, КАРАТИСТКИЊА 86 ПРИМЈЕРИ: ЗВЈЕЗДАН ВИШТ, ИНОВАТОР

Представљање 90 ЗНАЊЕ: БЕОГРАДСКА ПОС ЛОВНА ШКОЛА 96 ВЕЗЕ: М:ТЕЛ SRPSK A  No 5  2014

В И Т Р А Ж

Т РАК А >> Прва фаза изградње централног спомен-обиљежја погинулим бор цима Одбрамбено-отаџбинског ра та Републике Српске 1991–1996. по чеће у Бањалуци током ове године, најавио је помоћник министра рада и борачко инвалидске заштите Ду шко Милуновић. >> Премијера документарне драме Со лунци говоре, поводом стогодишњи це од избијања Првог свјетског рата, одржана је почетком априла у На родном позоришту Републике Срп ске у Бањалуци. >> Тродневна књижевна манифестаци ја „Дучићеве вечери поезије“ окупи ла је недавно у Требињу еминентне ствараоце из Српске и Србије, а од наредне године ова манифестација биће обједињена са „Дучићевим да ном“ и одржавана почетком апри ла, око Благовијести, када је и дат ум упокојења великог пјесника. >> П рије празника, роман вишеград ског писца Саше Станишића, добио је награду за белетристику на ово годишњем Сајму књига у Лајпцигу. >> Књига Расковник Борислава Чичо вачког овјенчана је наградом „Кочи ћево перо“ за прољеће 2014. године, „за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост љепоти Ко чићеве мисли и ријечи“. >> Г лава мушкарца, литографија слав ног Пабла Пикаса, која је годинама у посједу Народне библиотеке у Ко зарској Дубици и чија је аутентич ност недавно потврђена, биће изло жена у овој општини у оквиру сталне поставке легата Бошка Шиљеговића. >> Антологија дјечије поезије Лепо сло во Мирка Вуковића и Љубомира Милутиновића промовисана је не

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Стогодишњица „Први свјетски рат – узроци и посљедице“ назив је међународног научног скупа који ће 30. и 31. маја у Ба њалуци организовати Инстит ут за историју Академи је наука и умјетности Републике Српске, а очекује се учешће четрдесет пет углед них научника из Српске и окружења. У оквиру обиљежа вања стогодишњи це од почетка тог рата (1914–2014), у сарадњи са Архивом Републике Српске 29. маја би ће приређена и изложба докумената о Првом свјетском рат у. Академија наука и умјетности Српске најавила је да ће све ове активности реализовати у сарадњи са Ин стит утом „Иво Андрић“ из Вишеграда и другим кул турним и научним установама у Републици.

Економија ужаса „Економије јасеновачког логора“ назив је докумен тарне изложбе отворене у галерији Академије наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци. Сва српска села у јасеновачкој околини била су у Другом свјет ском рат у претво рена у економије логора „Јасеновац“, на којима су до из немоглости и смрти радили логораши, производећи храну за хрватску државу – објаснила је Тања Тулековић, аутор изложбе. Након Бањалуке, поставка ће бити изложена и у Доњој Градини, Градишци, Добоју, Зеници, Мрако вици, Бијељини, Требињу и Херцег Новом.

Прича без краја Представа Ожалошће на породица Бранислава Нушића, у режији Ни коле Пејаковића и изво ђењу Народног позори шта Српске, увршћена је у званичну селекцију педесет деветог „Стери јиног позорја“ у Новом Саду. Овогодишње „Сте ријино позорје“, од 26. маја до 3. јуна, биће одржано под слоганом „XX вијек – Прича без краја“. У знаку је и два велика јубилеја – сто педесет година од рођења Брани слава Нушића и сто година од Великог рата – наглашава селектор Игор Бојовић.

давно поводом Међународног да на дјечије књиге. >> Први број Животворног источ ника, часописа Епархије зворнич ко-тузланске Српске православне цркве, изашао је недавно из штам пе, а главни и одговорни уредник је ђакон Бојан Чечар. >> За најбољу представу бијељинског фестивала „Дани комедије 2014.“ изабрани су Жиранти Народног позоришта Републике Српске, док је награда за најбољу мушку улогу припала Феђи Стојановићу, а за женску Софији Јуричан. >> О д точка до ракете, збирка пое зије за дјецу прослављеног бања лучког боксера Маријана Бенеша, промовисана је недавно у Култ ур ном центру „Бански двор“. >> В ечера будала, у режији Слобода на Перишића, шеста је премијера у шездесет првој сезони Позори шта у Приједору.

Мајске музичке свечаности Традиционални фе стивал „Мајске музичке свечаности“ у Бијељи ни окупиће ове године више од тридесет хор ских ансамбала из Ср бије, Српске, Федера ције БиХ и земаља у окружењу. Биће оби љежена стогодишњи ца смрти Стевана Сто јановића Мокрањца, знаменитог српског композитора, а фестивал се завр шава прославом крсне славе Манастира светог Васили ја Острошког у Бијељини. У пратећим програмима биће одржано више науч них предавања о хорској музици и постављена из ложба поводом сто пет наесте годишњице посто јања хора „Србадија“.

>> Зворничанин Станислав Томић добитник је овогодишње „Вибове награде“, коју београдски дневни лист Политика додјељује аутори ма млађим од 35 година за допри нос српској сатири. >> Удружење грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, уз помоћ добротво ра из Норвешке, организовало је у Ослу меморијалну изложбу Мо је Јадовно, до сада постављану у десетак градова Српске и Србије, у Њујорку, Лестеру и Лондону. >> Поводом обиљежавања годишњи це од смрти добојског академског сликара Бранислава Вишта, изло жба његових дјела постављена је у Умјетничкој галерији Центра за култ уру и образовање у Добоју.

SRPSK A  No 5  2014

В И Т Р А Ж

Т РАК А >> Довршетак изградње Саборног хра ма свете великомученице Марине у манастиру Клисина можете помоћи слањем поруке на хуманитарни број 1412, који је недавно уступила ком панија „М:тел“. >> Мисионарски фонд за научно и пе дагошко унапређење вјеронауке основан је недавно у Епархији звор ничко-тузланској Српске право славне цркве. >> Чланови брат уначког Еко-рафтинг клуба „Рајска плажа“, у сарадњи са школским еколошким секцијама и групом риболоваца, извели су ак цију чишћења отпада и уредили истоимено излетиште на Дрини код Брат унца. >> Поводом Међународног дана шале, 1. априла, награда за најбоље напи сан сатирични афоризам додијеље на је Живку Ђузи, аутору из Мрко њић Града. >> Кик-боксер Милош Голић освојио је на Палама тит улу професион алног првака свијета у дисциплини К1, по бједом над Мађарем Иштваном Бо бишем. >> „Дјечије царство Микрофин“, међу народни фестивал дјечије поезије, биће одржан у Бањалуци од 23. до 25. априла. >> Народна библиотека „Ћирило и Ме тодије“ у Приједору увела је и другу смјену за рад са читаоцима, као што је то било до почетка посљедњег ра та у БиХ. >> Први сајам српске привреде и срп ских брендова „Саспо 2014.“ одр жан је недавно у аустријском граду

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Обнова керамике Праисторијска керамика из археолошке збирке Ре гионалног музеја у Добоју биће обновљена и конзерви рана. Подухватом је обу хваћено око двадесет керамич ких пос уда из неолита, енеолита, бронзаног и гвозденог доба, са исто толико локалитета у околини Добоја, Мо дриче и Дервенте. Добојска збирка праисторијске керамике једна је од највећих у Српској. Регионални музеј у Добоју, поред постојеће грнчарске радионице, покренуо је и керами чарску школу.

Од давнина Вишеград – од давнина до 1918. наслов је монографи је Александра Савића коју је објавио „Дабар“, издавачка кућа Митрополије дабробосанске, у сарадњи са Срп ским соколским друштвом „Соко“ из Добруна. Књига обрађује најзначајније периоде у бурној историји овог српског града на Дрини, од X стољећа, преко српског средњовијековља, турске и аустро-угарске окупације, до Првог свјетског рата. Посебно је представљен пери од вишеградског Старог Влаха и „Андрићево вријеме“.

Најуспјешнији привредници У оквиру манифестације „Избор најуспјешнијих у привреди Српске за 2013“, републичка Привредна ко мора изабрала је дванаест привредних друштава чији су производи препозна тљивошћу квалитета обиљежили прошлу годину. Најбољим су проглашена преду зећа „Танасић“, „Ме га дрво“ и „Кико“ из Бијељине, бањалучка „Ексклузив линжери“, „Триангл“, „Крзнари ја Присташ“ и „ЕкоБел“, „Подруми Вукоје“ из Требиња, „Вишт“ из Добоја, „Сана линеа“ из Костајнице, „Визион“ из Рогатице и „Ди бор“ из Градишке. Манифестација је организована једа наесту годину заредом.

Пробој на тржишта Здравствено-туристички центар „Бања Врућица“ код Теслића забиљежио је у март у више од 11.000 ноћења гостију из региона, што је готово двоструко више у од нос у на март прошле године, када је било 6.000 ноћења. Вршилац дужности генералног ди ректора „Бање Вру ћице“ Александар Радошевић истакао је да је овај број по казатељ успјешно сти пробијања на

Инсбруку, а посјетиоци су имали прилике да се упознају са потен цијалима за инвестирање у Срп ску и Србију. >> Европско првенство у рафтин гу „Бањалука Врбас 2014.“ биће одржано од 19. до 25. маја, што је још једна прилика да се престони ца Српске промовише у најбољем свјетлу. >> Први дневни центар за аутизам у Републици Српској почеће да ра ди у Бањалуци крајем августа. >> Побједничко рјешење за нови из глед логотипа Банке Српске рад је Дејана Јовића, апсолвента Универ зитета за пословне студије у Бања луци, који је награђен са 3.000 КМ. >> Вања Ћирковић, студент треће го дине Смјера за хармонику Музич ке академије Универзитета у Ис точном Сарајеву, освојила је прво мјесто на Међународном дјечијем и омладинском фестивалу „Тален ти без граница“, у категорији од 20–25 година старости. >> Школа иконописа „Одигитрија“ Епархије зворничко-тузланске у Бијељини 2014. упис ује на трогоди шње школовање нову генерацију од осамнаест ученика, који по за вршетку стичу звање иконописца. >> Међународни рукометни ТВ тур нир шампиона „Добој 2014.“ биће одржан од 19. до 23. августа, а увод у такмичења биће „Парада спор та“ 18. августа.

јужнословенска тржишта, највише Хрватске, а потом и Словеније. Стране туристе, истиче Радошевић, привлачи прије свега љековитост термоминералне воде, али и ква литетна услуга.

>> Бањалука ће у августу ове године бити домаћин Свјетског падобран ског првенства, одлучила је Свјет ска ваздухопловна федерација.

SRPSK A  No 5  2014

А Л Б У М

 Милутин Поповић: „На гробу српског официра“, 1917.  Петар Раносовић: „Кроз Албанију“, 1916.

Поменимо бар нека од њихових имена: Владимир Бецић, Бета Вукановић, Надежда Петровић, Милош Голубовић, Васа Ешкићевић, Коста Миличевић, Михаило Миловановић, Васа Поморишац, Вељко Станојевић, Петар Раносовић, Живорад Настасијевић, Стеван Милосављевић...

О СТОГОДИШЊИЦИ ВЕЛИКОГ РАТА

Српски ратни сликари

ихове музе, наравно, нису ћутале ни кад је оружје грмјело. Љетописци нису могли изневјерити љетопис, умјетници хероје, најбољи синови и кћери Отаџбину. У саставу Српске војске током Првог свјетског рата било је четрдесетак умјетника са распоредом ратни сликар, уз Врховну команду и по борбеним јединицама. „Услови за рад били су тешки“, вели хроничар. „Од опасности на бојишту, гдје су сликали, до велике оскудице у прибору и основним материјалима... Највише су урадили оловком, акварелом, пастелом, тушем, мање темпером и уљем.“ Одредницу ратни сликар први је званично употребио Живојин Мишић, 21. септембра 1912, у објави за путовање издатој Петру Раносовићу. Те године Надежда Петровић урадила је прву нама познату „ликовну забиљешку“ непосредно на фронту (На положајима код Куманова). Војвода Радо мир Путник, начелник Штаба Врховне команде Српске војске, наредио је у августу 1914. да се изда Упут за употребу ратних сликара придодатих штабовима виших јединица на војишту. Да се најважнији тренуци борбе и призори из рата сачувају за историју. Прва изложба дјела ратних сликара одржана је у Београду 1919, у школи „Краљ Петар“, брза и невелика. Друга, о педесетогодишњици Великог рата, приређена је у Галерији Војног музеја у Београдској тврђави. Обухватила је тридесет пет аутора и деведесет радова. (...) У марту 2014, о стогодишњици, у Галерији Радио-телевизије Србије у Београду најзад је поново направљена респектабилна изложба: Између трубе и тишине. Српски ратни сликари 1912-1918. Она је и повод за ово наше мало подсјећање. А већина тих дјела чува се у збирци Војног музеја у Београду, па свратите тамо, и без повода.  (Б. М.)

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

SRPSK A  No 5  2014

А Л Б У М

A L B U M

Коста Јосиповић: „Аутопортрет у униформи“, 1918. Kosta Josipović: “ Auto Portrait in Uniform”, 1918

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Васа Ешкићевић: „Излазак српске војске на море“, 1916.

Васа Ешкићевић: „Село Бач на Црној реци“, 1916.

SRPSK A  No 5  2014

А Л Б У М

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Тодор Швракић: „Прелазак преко Албаније“, 1921.

SRPSK A  No 5  2014

П Р ИЗ Н АЊ А

A W A R D S

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

ВИСОКО РУСКО ОДЛИКОВАЊЕ НЕДАВНО ДОДИЈЕЉЕНО ПРЕДСЈЕДНИКУ СРПСКЕ МИЛОРАДУ ДОДИКУ

За вјеру и

слободарство Без обзира на притиске којима је изложен, успио је да сачува Републику Српску и заустави процес њеног укидања, али и да очува стабилне односе са Русијом, учврсти православне српско-руске везе и идентитет словенских народа – каже се у образложењу које је прочитао др Валериј Алексејев, предсједник Фонда јединства православних народа. О одликовању одлучују патријарх Кирил и врх руске државе

атријарх московски и целе Русије Кирил уручио је 11. марта у Храму Христа Спаситеља у Москви Од ликовање Фонда јединства православних народа за 2013. предсједнику Републике Српске Милораду Додику. Свечаној додијели признања у раско шној Сали црквених савјета Храма Хри

ста Спаситеља прис уствовали су дирек тор Републичког секретаријата за вјере Српске Драган Давидовић, шеф представ ништва Српске у Русији Душко Перовић, режисер Емир Кустурица, амбасадор Ср бије у Русији Славенко Терзић, амбасадор БиХ Иван Барбалић, велики број углед них званица из јавног живота Русије. SRPSK A  No 5  2014

 Патријарх руски Кирил и предсједник Српске Милорад Додик на свечаности

П Р ИЗ Н АЊ А

 Драган Давидовић, директор Републичког секретаријата за вјере Српске, у разговору са Његовом Светошћу патријархом московским и цијеле Русије Кирилом

У свечаној дворани Храма одржан је концерт духовне музике, а у Додикову част хор је отпјевао „Тамо далеко“. Више стотина званица имало је прилику да од гледа кратак филм о раду предсједника Српске. У образложењу које је прочитао пред сједник Фонда јединства православних народа др Валериј Алексејев наводи се да је Одликовање додељено Додику, јер је, без обзира на притиске којима је из ложен, успио да сачува Републику Срп ску и заустави процес њеног укидања, али и да очува стабилне односе са Руси јом, те учини све да учврсти православ не српско-руске везе. Република Српска представља једину законску могућност да се осигура без бједност Срба западно од Дрине, ријеке која их дијели, тачније спаја, са матицом Србијом. Предсједник Додик придаје ве лику важност улози Српске православ не цркве у очувању идентитета Срба, много ради и на заштити православља у

Нови допринос Шеф Представништва Републике Српске у Москви Душко Перовић каже да је ово представништво и до сада имало вео ма запажена резултате и уживало велики углед у Русији. – Несумњиво да ће овај догађај и уручење ордена пред сједнику Додику још више повећати тај углед и још више учврстити наше позиције. Наравно, то обавезује не само да одржимо достигнуто, које није мало, већ и да још побољшамо резултате – рекао је Перовић.

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Српској и цијелом српском етнос у, као и на јачању православног јединства у сви јет у, наглашава се у образложењу Одлу ке о додијели Одликовања. Обраћајући се прис утнима на четр наестој церемонији уручења овог висо ког руског признања, Додик је рекао да је почаствован одлуком донесеном у до говору Руске православне цркве и каби нета Предсједника Русије. – Наш Бог је Бог слободе. Наша вје ра у таквог Бога начинила је од нас сло бодарске народе. Све што се догађа по сљедњих година у Русији, а што сваки човјек у Републици Српској пажљиво прати, повратак је достојанства – рекао је Додик. Истакао је да Русија и данас помаже Републику Српску, као што је то чинила када је било најтеже. – Драгоцјено признање даје наду да ћемо заједно, у миру и слози, у борби за напредак и добро наших људи и народа, сачувати слободу и достојанство, који су нам толико важни – нагласио је пред сједник Српске. ЗА ПРАВОСЛАВНО ЈЕДИНС ТВО Награде Фонда јединства православ них народа сваке године додјељују се шефовима држава, влада и парламената, поглаварима православних цркава, по знатим јавним личностима и култ урним личностима.

Руски амбасадор у БиХ Александар Боцан Харченко истакао је да одликова ње Фонда јединства православних на рода потврђује висок ниво поштовања премијера Русије Дмитрија Медведева према предсједнику Републике Српске Милораду Додику. – Одликовање потврђује висок ниво тог поштовања, пре свега због допри носа развоју наших односа и заштити идентитета словенских народа, уз за штит у стат уса Српске и међународног права – изјавио је Боцан Харченко. Подвукао је да одлуку о томе ко ће бити одликован заједнички доносе по главар Руске православне цркве и др жавно руководство Русије. – Изражавам задовољство што сте управо Ви добитник овогодишњег при знања – рекао је патријарх руски Кирил предсједнику Српске у разговору уочи додјеле признања. – Ми смо добро упо знати са Вашим животним положајем: Ви као православац и предсједник Репу блике Српске поклањате велику пажњу обнови цркава и дајете подршку Срп ској православној цркви. Познато нам је колико се часно борите за интересе свог народа. Приликом сусрета, патријарх Кирил је предсједнику Додику поклонио икону Казањске Богомајке. Уз ријечи захвал ности, предсједник Српске је руском патријарху даровао икону Богородице Тројеручице.

Драган Давидовић је патријарху Ки рилу, у име Владе Републике Српске, да ровао слику академика Миливоја Унко вића „Царске двери“ и новообјављено репринт издање „Крмчије Светог Саве“. – Радујем се да Православна црква у Русији поново дише пуном снагом и да је хармонија између руске цркве и руске државе достигла ниво из „старих вре мена Царства“ – изјавио је Давидовић. – Наравно, делегација Републике Срп ске може са поносом да каже да смо и ми тај процес, започет одласком кому низма, завршили. То је и био услов да Република Српска, Српска православна црква и наш политички врх имају тако висок рејтинг, а да предсједник Додик добије овако високе почасти у Москви. Одликовање предсједнику Српске честитао је и министар иностраних по слова Русије Сергеј Лавров, са којим се срео уочи свечаности. Лавров је истакао да је ово признање оцјена доприноса промовисању цивилизацијског заједни штва два народа. 

 Редитељ Емир Кустурица на свечаности у Москви

Високи ранг Од 2009. Одликовање носи име патријарха Алексија Дру гог. Додјељује се сваке године једном предсједнику, једном црквеном великодостојнику и једном удружењу за хуманост. Међу добитницима признања су и предсједници Русије, Грч ке, Естоније, Бугарске, Јерменије, Кипра, као и поглавар Срп ске православне цркве блаженочивши патријарх Павле, срп ски тенисер Новак Ђоковић, режисер Емир Кустурица...

SRPSK A  No 5  2014

П О ДС Ј Е ТН И К

Много више од успомена ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ЗИМСКЕ ОЛИМПИЈАДЕ У САРАЈЕВУ 1984.

За тих једанаест дана овдје је боравило четрдесет девет репрезентација, са више од 2.500 учесника. У историју свјетског спорта ушли су Јахорина, Бјелашница, Игман, Требевић... На јахоринским стазама одржана су такмичења у велеслалому, слалому и спусту. Планина је тада добила епитет „олимпијска љепотица“ и сачувала га до данас. То није само љупка стара хроника, него и замајац новог развојног процвата ове планине и регије

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Јахорина, олимпијска планина

SRPSK A  No 5  2014

П О ДС Ј Е ТН И К

ве године навршава се три де ценије од четрнаестих Зимских олимпијских игара, одржаних у Сарајеву од 8. до 19. фебруар а 1984. Била је то ревија младости и спорта, која је те године у Сарајево довела 49 репрезента ција националних олимпијских комитета и преко 2.500 учесника, што је тада био рекорд Игара. Главна мјеста свих олим пијских спортских дешавања били су град Сарајево, Јахорина, Бјелашница, Иг ман, Требевић, Чврсница, као и још нека планинска подручја у околини Сарајева. Зимске олимпијске игре „Сарајево ’84“ до данас су остале најзначајнији спорт ски догађај одржан на јужнословенским просторима, догађај који је Сарајево увео у историју свјетског спорта. Олимпијска љепотица Јахорина, данас бисер туристичке понуде Републике Срп ске, била је домаћин олимпијских такми чења у велеслалому, слалому и спусту за жене. Златне медаље у овим дисциплина ма припале су тадашњим скијашким ве ликанима Деби Армстронг, Паолети Ма гони и Микели Фињини. И ДАЉЕ „ОЛИМПИЈСКА ЉЕПОТИЦА“

 Олимпијски терени на Јахорини данас су велики туристички потенцијал

На ова златна времена, осим неколи ко других инфраструкт урних објеката, данас на Јахорини подсјећају атрактивне ски-стазе. Рекосмо, на њима су и те 1984. године, данас некако нестварно давне, одржане олимпијске трке у велеслалому, слалому и спусту. Свака од ових стаза атрактивна је и за скијаше професионал це и за рекреативце. На њима се и данас одржавају бројна такмичења међу којима је свакако најпопуларнији „ФИС Куп Ја хорина“. Јахорина је те 1984. године, наравно, доживјела процват. Епитет „олимпијска љепотица“, који је тада добила, и данас носи. Готово да је сувишно напомињати колико је то значило у њеној укупној ту ристичкој промоцији. Квалитетне и добро уређене стазе, у дивном природном окружењу, чине иза

Бакља и промотери Симболично, запаљена је и бакља која повезује Зимске олимпијске игре из 1984. и „EYOWF 2017“. Присутни су тог да на били у прилици да се друже са олимпијским легендама и промотерима „EYOWF 2017“ Владом Дивцем, Сандом Дубрав чић, Бојаном Крижајем и Богданом Тањевићем.

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

зов и задовољство сваком правом љуби тељу скијања. Магнетизам олимпијског борилишта додатно обогаћује ову плани ну. Стога не чуди што је она и данас тако привлачна и популарна туристичка де стинација. У оквиру програма „Олимпијска по родица – Славимо олимпизам“, низом култ урних и спортских дешавања то ком 2014. и на Јахорини ће, наравно, би ти обиљежена тридесета годишњица че трнаестих Зимских олимпијских игара. Крајем јануар а велику пажњу привукла је манифестација Олимпијски спортски викенд „Јахорина–Бјелашница 2014.“ – Циљ је да овим пројектима под стакнемо олимпијски дух и олимпијске вриједности – кажу у Туристичкој ор ганизацији Српске. – Промовисаћемо и предстојећи Зимски олимпијски фести вал за младе „EYOWF 2017“ (European Youth Olimpic Winter Festival), те указати на његову важност. Домаћини тог фести вала биће градови Сарајево и Источно Сарајево, а сам догађај одлична прилика за Јахорину да се поново покаже у пуном квалитет у и свјетлу. Наша олимпијска љепотица поново ће бити домаћин так мичења у слалому и велеслалому. Двори шта, такође на Јахорини, дочекаће такми чаре у биатлону, а општина Пале најбоље представнике држава у брзом клизању. ПОВРАТАК ОЛИМПИЈСКОГ ДУХА Током манифестације „Олимпијски спортски викенд“ на Јахорини је одржа на ревијална трка ски-клубова у слалому и велеслалому. Промовисани су зимски спортови, ски-клубови и школе, одржана ревијална трка амбасадора, привредника и јавних личности, испраћен олимпијски тим БиХ на овогодишњу Зимску олимпи јаду у Сочију. Одржана је и званична промоција „EYOWF 2017“, пројекта „Олимпијска по родица – Славимо олимпизам“, те отво рена изложба „Олимпизам“. Сва ова дешавања доказ су да се олим пијски дух, послије свих историјских вр тлога који су прот утњали јужнословен ским просторима, на велика врата враћа на Јахорину. „Олимпијска љепотица“ већ сија, а у наредном периоду засијаће још јаче. Освјежиће и обогатити своју понуду, задржавајући једно од водећих мјеста на туристичкој мапи Балкана. 

SRPSK A  No 5  2014

Х ОД ОЧ АШ Ћ А

ПРИВОДИ СЕ КРАЈУ ОБНОВА МАНАС ТИРА СТУПЉЕ

И камење најзад проговори

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Бијаше рат, година 1994. Нешто је пулсирало под земљом, на Црквишту, куцало као срце. Они који су чули морали су закопати. Тако су пред нас изронили темељи чувеног средњовијековног манастира, срушеног 1691, чији је траг био изгубљен. „Ако ми не говоримо, камење ће проговорити“, вели Свето писмо. И би тако. Ове године, у недјељу по Петровдану, биће освјештан обновљени храм, велики и веома лијеп. И све је живнуло: и село, и људи, и природа

Пише: Сенка Тривић

Фотографије: Јеромонах Данило, Архива манастира Ступље, Сенка Тривић SRPSK A  No 5  2014

Х ОД ОЧ АШ Ћ А

а петнаестом километру маги страле од Бањалуке према Че линцу одваја се цеста према мјесту Укрина, у којем се опет скреће ка селу Горњи Вијачани. То село у себи је вијековима крило причу о светињи, о старом манастиру, данас обновљеном и веома лијепом. Пред капијом смо, на пољани коју народ од давнина зове Цр квиште. Још бијаше зима, у зимској ка пели манастирској двадесетак мјешта на на богослужењу. Прије непуних два десет година на том мјесту ископани су темељи манастира које старјешина, јеромонах Данило, опис ује као „камење које је проговорило“. Ратне 1994. двојица мјештана, Ду шан Јокић и Миленко Малешевић, од лучили су да провјере да ли на мјесту Црквиште постоји основ за сеоско предање и за такво име. Одувијек се у селу, с кољена на кољено, преносила прича о љепоти негдањег манастира, давно порушеног непријатељском ру ком. И показало се да предање и топо ними (ријека Манастирица, брдо Калу  Старјешина јеромонах Данило. ђерово, пољана Црквиште) имаше ва Иконостас у љано упориште. Зимској капели. А не откривају се сваки дан темељи Храм и конаци манастира. Иако за многе ратно доба ноћу, освјетљени. није изгледало као најбоље да се поч Монахиња не обнова, јеромонах Данило каже да Ефросинија. се та одлука бањалучког епископа Је Јеромонах Георгије фрема показала као вођена промишљу причешћује дјецу Божјом.

Здања Манастир Ступље има два молитве на здања. Капелу посвећену апостолима Петру и Павлу, у конаку, у којој смо се и ми нашли минуле зиме, дан прије Светог Саве. Друго здање, Црква арханђела Ми хаил а, импозантних је димензија. Управо њени темељи су прије двадесет година открили свијету да је на том тлу вијеко вима било монаштво и православље.

– Имамо двије стварности. Републи ку Српску, створену на чврстим теме љима и одбрањену, и имамо манастир Ступље, пронађен и са много снаге об новљен – казује нам јеромонах Данило. – Данас је манастир свједок да никада рушитељи неће бити испред градитеља. Да непролазност и истина иду испред лажи, да увијек правда иде испред не правде, да ће кад тад доћи вријеме да се све оно што је порушено обнови и поправи. Зато је порука свим будућим људима и временима да је боље да на вријеме чине добро и да свакога разу мију и прихвате, него да руше нечије традиције и нечију култ уру, када ће она сама проговорити. Каже се у Светом Писму: „Ако ми не говоримо, камење ће проговорити.“ И овдје је камење прого ворило. Показало и обиљежило чија је то земља била и остала, ко је ту вијеко вима живио, градио, просвјећивао свој народ. Показало се и ко је дошао да све то поруши, затре. За људе из Цркве, каже, никада није сулудо вријеме да се одазове на Божји позив. Да су откривени темељи храма остали да чекају неко боље вријеме, ма настир ни до дан данас не би био об новљен. ПОСЛИЈЕ ТРИ СТОТИНЕ ГОДИНА Чудесна је судбина манастира Сту пље. Оно мало сачуваних црквених књига и списа указују на богатство све тиње и снагу некадашњег монаштва. Под пријетњом непријатеља у XVII ви јеку, монаси су се са књигама под ми шком отиснули у манастир Орахови цу. Неста овдје молитве и богоугодног служења, срушише Турци и зидове, до темеља. Бијаше година 1691. Ћутало ка мење и чекало да куцне час.

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

SRPSK A  No 5  2014

Х ОД ОЧ АШ Ћ А

 Љетња свјетковина у манастиру  На недјељном богослужењу, минуле зиме

– Предање вели да је манастир из времена краља Драгутина (XIII и XIV вијек). И откривени темељи указивали су на рани рашки стил градње, свој ствен српским црквама са краја XIII вијека. Имамо материјалне доказе са краја XVI и почетка XVII вијека. Имамо и записе да је манастир страдао у Вели ком бечком рат у, око 1691. Од тада се манастиру практично губи траг. „... Те године из манастира Ступље у манастир Ораховицу пређоше мо наси“, стоји у једној рукописној књизи манастирској. И наводе се њихова име на: Арсеније, Сава, Максим, Теофил и Теодосије старац. „Манастири Липље и Ступље опустјеше сасвим.“ Монаштва манастира Липље и Ступље, удаљених међусобно двана ест километара ваздушном линијом,

Мера – Ако узмете у обзир чињеницу да су темељи манастир ског конака били дугачки око педесет метара, можете зами слити како је све то изгледало и колика је слава манастира Ступље била у XIII, XIV, XV вијеку – каже јеромонах Данило. – И данас је тешко направити тако монументалну грађеви ну, камоли тада.

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

одувијек су била чврсто повезана суд бином и молитвом. – Липље је имало другачију истори ју него Ступље. Манастирски храм та мо није никада до краја порушен, по стоји историјски континуитет. Наша блискост и једнодушје су прије свега молитвени. Од свог доласка, 2008. године, по благ ослову епископа бањалучког Јефрема, јеромонах Данило је у сталној потра зи за новим писаним доказима о исто рији манастира и монашког живота у њему. Пронађени рукописи показу ју да је овдје била развијена преписив ачка школа. – Дошао сам, прије свега, зато да се успостави монашки живот у мана стиру и започне богослужење, да се да пуни смисао обнови. Да се прихвати народ који долази и у манастиру нађе ослонац, свој други дом. Да се свједочи вјера Христова. СТОПАМА БЛАГОТВОРНЕ НАДЕ Обнова манастира и долазак мона ха означили су ново доба за људе овог краја. Они у манастирском братству, у јеромонасима Данилу и Георгију, виде

духовни ослонац, али и савјетнике у свакодневним проблемима савременог живота. – То су монаси да их треба тражити, одушевљени смо њима. Био је раније и Теофил, па је отишао у манастир Осо вицу код Српца. И тамо идемо сваке године у посјет у, на Светог Прокопија. Отац Данило је овдје дошао први. Код њих је све скромно, нема цијена и та рифа. Да ко шта може, ако може, нико не мора – прича нам Радмила Ђурђе вић из села Горњи Вијачани. Уз осмјех на лицу и добродушност својствену нашем народу, распит ује се и за наше коријене. Видим ја, каже, има непознатих на служби. Њен ком шија Дражен Јанковић вели да дође кад год може: – Не пишу нам минусе овдје, дође мо кад осјетимо потребу и кад имамо времена. Посебно је о великим свеци ма доста свијета. За ово село мало је ко знао док нис у пронађени остаци манастира. Инфраструкт ура је била запуштена, имали смо само пругу, али она није давала неку перспективу. Кад је манастир пронађен и обновљен, љу ди су се за заинтересовали. Неко тури стички, неко кроз вјеру. Почели су да помажу, захваљујући манастиру и село је живнуло. Није још довољно, али на предује се и ради. – Посао обнове неће бити брзо завр шен. Настојимо да манастиру вратимо изворно обличје – рекао је епископ ба њалучки Јефрем 1994. године, освећују ћи откривене темеље. Посао ће потра јати двадесет година, па и више година, док опет не буде како је било. Ове године, 2014, када репортери Националне ревије посјећују манастир, двадесета је година од тада. – Планирано је да се на великом сабору код манастира, недјељу по Пе тровдану, обави велико освећење об новљеног храма – каже јеромонах Да нило. – До тада је остало доста посла. Поставити иконостас, иконе, пјевнице, стасидије... Урадити двориште. Након богослужења којем прис у ствујемо, братство позива окупљене вјернике на окрепљење у трпезарију конака. Уз кафу и ракију, разговор и договор. Блажени мир и вјечна нада прате нас на сваком кораку.  SRPSK A  No 5  2014

Ф ЕН ОМ ЕН И

Вајање кишом

ПЈЕШЧАНЕ ПИРАМИДЕ КОД ФОЧЕ,

Текст и фотографије: Радмила Ђевић

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

и временом РЕМЕК-ДЈЕЛО ПРИРОДЕ

Не зна се тачно колико су настајале ове чудне фигуре у селу Даничићи, на деветом километру од Фоче према Сарајеву, старим путем преко Миљевине и Калиновика. Зна се да неке сличне у Америци зову Баштом богова, а у Србији Ђавољом вароши. Научници говоре о ерозији, спирању пјесковите глине, предања чувају неке друкчије слике, а туристички радници у свему томе, с разлогом, виде своју шансу

SRPSK A  No 5  2014

Ф ЕН ОМ ЕН И

 Као у националним парковима Сјеверне Америке: Пјешчана пирамида из Даничића, код Фоче

мерика има Колорадо и Башту богова, Србија Куршумлију и Ђавољу варош, а Српска Фочу и Пјешчане пирамиде. Иако право мало чудо природе, старо стотинама година, фочанске пирамиде и даље су недовољ но познате широј јавности. Ако намјерите старим путем од Фо че према Сарајеву, преко Миљевине и Калиновика, на деветом километру, у селу Даничићи, наићи ћете на овај при родни феномен: земљане пирамиде. Ка да их посматра, неупућени посјетилац могао би помислити да су оне вајарско ремек-дјело. Међутим, нис у. Умјесто длијета, обликовали су их вјетар, киша, сунце, снијег. И вријеме. Нема података откад постоје, друкчије од свега осталог у рељефу регије. Расле су од пјесковите глине, са које се спирала растресита зе мља, а остајали чврсти врхови од стије на. Стијене заустављају ерозију, односно усмјеравају је. Многи стручњаци кажу да су фочанске пирамиде исте као оне код Куршумлије: иста врста ерозије, на сличном тлу. Дарежљива природа се не зауставља, пирамиде и даље расту. Не смањују се, не нестају. Наук а вели да фочанске пирамиде сведоче о бурној геолошкој прошлости. Предања, пак, откривају нешто друго. – Прича се да се баш ту, испред пи рамида, свако молио за спас и решење проблема, без обзира на то којој је рели гији или обичајима припадао. Наводно, и мјештани су се ту прије окупљали, да ли да вијећају или да се друже, не зна се тачно – каже Драгица Ћурчић, ку стоскиња Музеја Старе Херцеговине у Фочи. Осим усменог предања, у причама и легендама, фочанске пирамиде описали су и многи путописци. Драгутин Деро ко их је и описао и фотографисао три десетих година прошлог вијека. Вели да „нис у од камена него пјесковите глине“. „Оне постају спирањем, кишом и отицањем воде, која односи меку земљу

Позицион ирање – По изгледу сличне онима у Колораду и Ђавољој вароши, али ипак привлачне на јединствен начин, пјешчане пирамиде у Фочи значајно доприносе и позиционирању наше Републи ке на туристичкој мапи Балкана, па и шире – истиче Нада Јо вановић, директорка Туристичке организације Српске.

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

на незаштићеним мјестима, а на мјести ма гдје има каменова, ови је заштићу ју и спречавају одроњавање земље под њима, те тако остану читаве пирамиде, сличне познатим земљаним пирами дама у Боцену и Тиролу и у Колораду“, навео је Дероко у својој књизи путопи са Дрина – геог рафско туристичка мо нографија. Ово спирање, ерозија, наво ди Дероко, непрестано је и даље, те ће ове пирамиде временом постати још изразитије. Жика Митровић, познати српски и југословенски редитељ, управо код фо чанских пирамида снимио је неколико кадрова за партизански филм Капетан Леши, 1960. Бројне су и репортаже, за писи и фотографије. Још у доба АустроУгарске, давне 1888. године, фочанске пирамиде су фотографисане. На фото графији из 1964, која се чува у фочан ском Музеју, већ очаравају љепотом и необичношћу. У НИЗУ МАЛИХ ПОМАКА Призор и јесте готово невјероватан, као да је из неког сасвим другог дије ла свијета. За разлику од Ђавоље варо ши, фочанске пирамиде израсле су на нешто питомијем тлу. Около су дрвеће и пашњаци. Браонжуте фигуре разли чите су висине, од осам метара навише. Опстају и пркосе законима, силама и времену. Сазнало се о њима у посљедње ври јеме, али нис у довољно искоришћене ни промовисане. Биле су неуређене, без туристичке сигнализације и реквизита. Слику су прије неколико година проми јенили Планинарско друштво „Зеленго ра“ и Туристичка организација општи не Фоча. Планинари су тада очистили локалитет, поставили клупе за одмор, корпе за отпад, изградили дрвену за штитну ограду. Пирамиде су одмах си нуле, а бројни туристи и путници на мјерници сјатили се. – Циљ нам је био да пирамиде добију на значају, како би се ова локација при премила као важна туристичка дести нација. Важно је да туристи, кад дођу у посјет у, имају гдје да се одморе и да могу да остану дуже. А пирамиде ће саме учи нити све што треба за јак утисак – каже Никола Јегдић, млади секретар Плани нарског друштва „Зеленгора“.

SRPSK A  No 5  2014

Ф ЕН ОМ ЕН И

P H E N O M E N A

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Постоји неколико пројектних идеја о томе како овај локалитет учврстити као дио туристичке понуде фочанског краја. – Имамо у плану неколико пројеката. Проблем је лоша путна инфраструкт у ра до локације и још увијек недовољна сигнализација. Надамо се да ће и над лежни имати слуха да се тај пут сани ра – каже Љепосава Ђајић, директорка Туристичке организације Фоче. – Људи се све више јављају, питају како да по сјете фочанске пирамиде, ту јединстве ну атракцију. Фочанске пјешчане пирамиде дио су аранжмана и појединих рафтинг клубо ва. Они чине доста за промоцију лока ције. Кажу да су гости одушевљени. – Многи остану зачуђени. Пјешчане пирамиде необичне су за ово подне бље, прави геофеномен. Нико не про пусти прилику да их фотографише, па се прича и тако шири у свијет у – каже Мирко Давидовић из рафтинг центра „Тара-рафт“. Многим Фочацима пирамиде су од лично мјесто за излете. – Сваке године посјећујемо пирами де више пута. Најљепше су љети, најне обичније зими, када је до њих и најтеже доћи. Тај зимски амбијент овдје, те боје, од небескоплаве до благоцрвене, невје роватан је. Штета је што пут није бољи – причају Бојан Старовић и Свјетлана Поповић, пар који је досад више од два десет пута организовао излете до пје шчаних пирамида. ИСТРАЖИВАЊЕ И ПРОМОЦИЈА

Необично окружење У близини пирамида налазе се двије интересантне пећи не, Ледењача и Топлица. Ту је и поток Лонџа, који у вријеме честих киша поприма боју пирамида. Када кише падну, по ток постаје скоро наранџаст, а понекад чак и Дрину замути овом бојом.

управљати њиме. Надлежним инстит у цијама био би прослијеђен захтјев да се фочанске пирамиде уврсте на листу за штићених природних љепота Српске. Кадићева потврђује да феномен пје шчаних пирамида највише сличности има са Ђавољом вароши, само су знат но мање. – Очекујемо помоћ колега из Србије који су тамо радили истраживања. По слије свега овога, очекујемо да ће се и популаризовање интензивирати и про ширити – додаје Кадићева. Туристичка организација Српске, за једно са општинском туристичком ор ганизацијом, у земљи и иностранству промовише понуду ове регије, у том оквиру и феномен пјешчаних пирамида. Тако оне, полако али сигурно, постају једно од препознатљивих туристичких обиљежја овог дијела Српске. – Уз адекватну допуну, побољшање инфраструкт уре и интерактивне садр жаје, пјешчане пирамиде било би много интересантније туристима. Ово под ручје би сигурно биљежило већу по сјећеност – закључује Нада Јовановић, директорка Туристичке организације Српске. 

 За сликање и гледање: Једна посјета пирамидама Радови на уређењу околине

 Поглед из даљине

Посебан значај фочанским пирами дама дало би археолошко истраживање на овом локалитет у, што је један од ци љева Завода за заштит у култ урно-исто ријског и природног насљеђа Републике Српске. – Више пута обишли смо пирами де. Већ дуго имамо у плану истражи вање овог феномена, очекујемо да ћемо у овој години то и остварити. У помоћ ће нам доћи и геолошки стручњаци из Србије – каже Јелена Кадић, начел ница Одјељења за заштит у природног насљеђа при републичком Заводу. – То би трајало до краја године, потом би се радила студија изводљивости и ово подручје би добило коначну правну за штит у. Знало би се ко ће и по ком плану SRPSK A  No 5  2014

П У Т ОК А З

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

ВРЕЛА ПЛИВЕ, КОД ШИПОВА, ЈЕДНА ОД ПРИРОДНИХ ЗНАМЕНИТОС ТИ СРПСКЕ

Рађање ријеке из бића камена

Вијековима се није знало откуд пљева у овим кристално чистим врелима, све док није откривена њихова тајанствена веза са Гламочким пољем. Љепота вас овдје запосједа и прожима, као дух. Једно од највећих изворишта пијаће воде у Европи, природни риболовни ревир, насеобине старих воденичара, ријека јача од оне у коју се уљева, чине ово мјесто изузетним. Ускоро, заједно са кањоном ријеке Јањ, требало би да буде увршћено на листу UNESCO-а

рели дан на Гламочком пољу бли жи се крају. Знојно лице жетеоца брише уморна рука. Са посљед њим капљицама зноја свој пут наста вљају милиони ситних љуспица које су чувале зрна жита. У народу се ова опна око зрна назива пљева. Снажни љетни пљускови, из тамних облака кулумо нинбуса, спирају пљеву са огољених по ља и воде је у крашку ријечицу Јаругу.

Карст је чудо. Јаруга воду, а са њом и пљеву, усмјерава у понор. Ту јој се губи сваки траг... На 483 метра надморске висине, на споју планина Јастребњака и Смиљев ца, рађају се врела Пливе. Шиповачки крај надалеко је познат по ријекама, што врх уни у нестварној љепоти ових извора. Народ који је вијековима жи вио у њиховој близини ријеку је назвао SRPSK A  No 5  2014

П У Т ОК А З

 Најживописнији дио села Пљева, на извориштима Пливе

Пљева. Не знајући откуд пљева у изво рима, локално становништво ријеку на зива тим именом. Временом, ток добија име Плива. Стотинама година послије, научни ци откривају тајанствену подземну везу вода са Гламочког поља и извора Пливе. Сипана је боја у дубине у које понире Ја руга на Гламочком пољу и установљено да се појављује у врелима Пливе. МАЊА А ЈАЧА

Плива је лијева притока Врбаса. По протицају је чак снажнија од ријеке у коју се улијева, па би се с правом могло рећи да би се од тренутка њиховог спа јања даљи ток могао назвати Плива, а не Врбас. У заједнички ток Плива доноси више воде од Врбаса. Плива је дугачка 33 километра, са површином слива од 768 километара квадратних. Просјечан протицај ове ријеке износи 38,4 метра кубна у секунди. Мало је ријека у сви јет у које се на тако малој дужини тока могу похвалити таквом разноврсношћу хидролошких појава. У долини ове ље потице формирала су се велика насеља: Шипово, Језеро и Јајце, те низ села. Ри Фотографије: јетко лијепо корито, бројни брзаци, се „Упознај Српску“ дрене пречаге, млинови и око 25 метара висок водопад на ушћу у Јајцу, ову рије и Архива ку сврставају у наше најзначајније при „Националне родне атракције. ревије“

Пити из ријеке Огромна је количина воде у два извора Пливе. Често се за њих каже да су највећи извори питке воде у Европи. Вода на врелима је изуз етно квалитетна. Хладна је (температуре од око 80 С). Може се пити директно из тока.

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Плива има два велика главна извора, крашка врела, те неколико малих. Де сни извор избија из моћне пукотине у стијени. Страшни хук воде која избија из расцјепа не оставља посјетиоца рав нодушним. На око километар удаљено сти, налази се лијеви извор. Појављује се испод великог сипара. Велики блокови стијена покривени су маховином, као предивним тепихом. Посебна атракци ја за посјетиоце је ходање по каменом мозаику из којег избија огромна ко личина воде. Бјеличасто-плави таласи, непосредно од овог извора, једна су од најљепших природних творевина на на шим просторима. Након једног километра тока, воде из два врела спајају се у јединствен, моћни ток. ВОДОМ И ЖРВЊЕМ Уз изворе Пливе формирало се мање насеље, питорескни дио села Пљева. У њему можете препознати амбијентални склад традиционалне архитект уре и при родне средине. Примарна функција овог насеља била је, а дијелом је то и данас, производња брашна на воденицама чије точкове покреће снажни ток воде. И да нас се овдје може пронаћи изузетно ква литетно пшенично, кукурузно и хељдино брашно, мљевено на каменом жрвњу. Врела Пливе са својим кањоном за штићен су природни резерват Републи ке Српске. План је да заједно са кањоном ријеке Јањ уђу у програм заштите UNE SCO-a. У насељу Пљева, непосредно у близини врела, налази се спортски рибо ловни ревир, дуг око два километра. Ту су одржана бројна такмичења у мушича рењу (fly fishing), међу којима се посебно истиче свјетско првенство одржано 2010. године. Подручје извора Пливе богато је поточном пастрмком и липљаном. До извора Пливе може се доћи из се ла Пљева, које је удаљено око 15 кило метара од Шипова. У ово насеље долази се из правца регионалног пута Шипово– Бараћи. Асфалтни пут води у непосред ну близину врела. Амбијентална, научна, еколошка, естетска и етнолошка вриједност изво ра Пливе сврставају овај локалитет у водеће туристичке атракције Републике Српске.  (www.UpoznajSrpsku.com)

SRPSK A  No 5  2014

Ч УВ АР И

П УТ А

Фотографије: Организација „Ротор“, Дамир Кљајић

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

На чвору ДОБОЈСКА ТВРЂАВА, СВЈЕДОК ИСТОРИЈЕ И СУДБИНЕ

Балкана

Подигнута у XIII вијеку, била је заметак овог града и заштитник кроз стољећа. Отварала и затварала путеве. Смјењивали су се у њој многи, од Срба и Угара до Аустријанаца и Турака, све док је 1851. није напустила и посљедња војна посада. Обновљена 2005. године, она је данас важно културно и туристичко средиште, све важније Пише: Дамир Кљајић

SRPSK A  No 5  2014

Ч УВ АР И

П УТ А

Фотографије: Организација „Ротор“, Туристичка организација Добоја, Дамир Кљајић

бог доброг стратешког положаја, на важном пут у од Паноније и средње Европе према Јадранском мору и Медитерану, подручје на данашњег До боја одувијек је било мета разних осва јача. Управо ту, гдје су се спајали путе ви из долина Босне, Усоре и Спрече, на истакнутом брду Градина, у XIII вијеку подигнута је добојска тврђава. Рушена је и обнављана, мијењала господаре, али је опстала. Својом љепотом и данас плије ни пажњу свих који долазе у Добој. Живот тврђаве, коју становници До боја називају и Градина, готово да се не може одвојити од живота града. Иако је ово подручје од давнина било насеље но, тек је по изградњи тврђаве почео да настаје град Добој. На великом платоу испред улаза у тврђаву прво настаје до бојски средњовјековни трг. Када су око трга и крај три пута што улазе на њега саграђене куће, а наспрам улаза у тврђа ву црква и гробље, рођена је мала варош. О настанку саме Градине, на жалост, нема сачуваних података. Градња тврђа ве почела је у XIII вијеку, што доказу ју бројни археолошки налази (накит са гробља на Усори, керамика из дна јужне куле...), аустријске гравире из 1697. го дине, стари турски пописи... Најстарији до сада нађени писани траг о Добоју и тврђави је из 28. јуна

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Име и претпоставке По једној претпоставци, назив града – Добој – настао је од ријечи бој, битка. По другој, потиче од набоја, смјеше гли не и пљеве која је коришћена за градњу дебелих одбрамбених зидова. Има ту мачења да је назив настао од ријечи де бој (пртљаг и храна за војску) или ријечи дуб (храстова шума).

1415. године – дубровачки трговци упу ћују поруку мађарском краљу Жигмун ду, чија је војска тада била у ратном по ходу кроз долину Босне. Кажу да му је војска „in Uxora suptus castrum Doboy“. „У Усори, под тврђавом Добој.“ У Добоју је 1449. године постигнут споразум између босанског краља Стје пана Томаша и Угарске о заједничком војном наступу против Османлија. На основу турско-угарског уговора из 1503. године, тврђава у Добоју остаје у осман лијским рукама. Године 1697. године тврђаву су на кратко заузеле аустријске трупе, у походу Еугена Савојског на Бо сну. Пред 6.500 његових војника посада добојске тврђаве предала се без борбе. Турци се опет враћају у тврђаву. У Аустријско-османском рат у 1716–1718. успјевају да је одбране, упркос томе што је цијело насеље у борбама запаљено.

SRPSK A  No 5  2014

Ч УВ АР И

П УТ А

Артур Еванс „Стара тврђава је круна брда, врхунац, и ми смо се упутили горе. Њу овдје називају Стари Град, а то је један од најинтере сантнијих историјских остатака читаве Босне. Један поглед са тих разрушених зидина показује важност и самог положаја. Добојска тврђава стоји на врху брда које окомито стрчи пре ма долини Босне, и то управо тамо гдје Спреча отвара пролаз према Дрини и граници Србије, док у другом правцу дервент ски пролаз отвара пут ка Хрватској.“ (Артур Еванс, 1875)

Добојска тврђава временом је губи ла на важности. Посљедња војна посада тврђаву је напустила 1851. ОД КАМЕНОЛОМА ДО СПОМЕНИКА Тврђава је обнављана и дограђивана више пута. Једна од најпознатијих обно ва је она из 1490. године: чак 1.500 људи дневно радило је на подизању одбрам бених зидова, кула и простора за смје штај људи, муниције и оружја. Обрачун ски дефтер из те године садржи податке о овој великој поправци под надзором мимара Ибрахима. Од тада, међутим, Турци нис у поправљали

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

тврђаву, па су бедеми и куле временом претворни у рушевине. Након што је 1851. потпуно опустје ла, тврђава је постала својеврстан каме нолом из ког је узиман камен за градњу кућа у вароши. Поправку је обавила тек аустроугарска управа, 1881. године. Током Другог свјетског рата тврђава је била адаптирана у савремено ратно утврђење. Нијемци су главну и јужну кулу, главну табију и плато горње твр ђаве претворили у савремене бункере. Хала испод главне табије прекривена је бетонском плочом. Миодраг Босић, директор Организа ције „Ротор“ (за развој туризма регије Добој), која се посљедњих година стара о тврђави, напомиње да су у XX вијеку биле само три веће реконструкције зи дина. – До 2005. године, прије него што је „Ротор“ урадио пројекат реконструк ције и ревитализације, добојска тврђа ва била је у веома лошем стању. Пре пуштена зубу времена, као и већина других тврђава у БиХ, она није била туристички вреднована. Дешавало се да по неколико деценија није било ни каквих заштитних мјера на њеном одр жавању – наглашава Босић. Комисија за очување наци оналних споменика је 2005. прогласила Градитељску цјелину Стари град Добој национ алним

спомеником БиХ. Чине га бедеми и куле тврђаве, као и покретно насљеђе у добој ском Музеју, односно археолошки налази пронађени 1963. и 1973. године (дијелови каменог жрвња, керамике из средњег ви јека и доба турске окупације, камена ђу лад, разне стрелице, жељезни клинови, накит, комади чаше...). МОГУЋНОС ТИ, ТУРИС ТИЧКЕ И ДРУГЕ Након реконструкције, коју је „Ро тор“ 2006. урадио уз помоћ општине и донатора, добојска тврђава је, наглаша ва Босић, постала прва овдашња тури стичка атракција. Уништени дијелови старог утврђења су реконструисани и заштићени, а тврђава добија нову, тури стичку функцију. Реплике старог оруж ја, витешки дочек уз фанфаре, монолог тврђавске принцезе, борба витезова за руку принцезе, као и програм за школ ске екскурзије, само су дио јединствене понуде. – Један од првих програма, органи зованих још током реконструкције, био је фестивал „Култ урно љето на добој ској тврђави“ (и данас се одржава сваке године). Услиједили су фестивали хра не и пића „ДобојГастро“ 2007. и 2008, те регионални фестивал туризма „Фест Тоур“, Добојска тврђава била је среди ште окупљања туристичких привреда са јужнословенских простора – истиче Босић.

Напомиње да је тврђава откако је из грађена, у средњем вијеку, имала огро ман значај за читаву регију. Данашњи Добој и околна насеља настали су захва љујући њој. – Средњовјековна добојска тврђава је култ урно-историјски споменик посеб не вриједности за Добој, Српску и шире подручје Балкана. Вишевјековна истори ја Градине исписана је на сваком камену овог утврђења. Тврђава је заштитни знак и важан туристички потенцијал Добоја – истиче Митра Ђуричић, в. д. директора Туристичке организације Добоја. И Босић и Ђуричићева наглашавају да све могућности тврђаве, и поред ве ликог броја посјетилаца и садржаја, ни су искоришћене. – Постоје многе идеје како би се овдје употпунила туристичка понуда. Најза нимљивија је идеја о некој врсти стал ног перформанса којим би се приказао начин живота људи овог краја кроз од ређена историјска раздобља – истиче Ђуричићева. Босић наглашава да потенцијал твр ђаве, на раскрсници значајних путева у Српској и БиХ, још није ваљано иско ришћен првенствено због недостатка новца. – Надамо се бољим временима и ја чању свијести о важности финансирања култ уре и историјског наслијеђа. Тако би и тврђава могла да добије што заслу жује и да потпуније буду искоришћени њени потенцијали.  SRPSK A  No 5  2014

И СТ Р АЖ ИВ АЊ А

АРХЕОЛОЗИ И ОВОГ ПРОЉЕЋА У МАХОВЉАНИМА КОД ЛАКТАША

У мрежи римских друмова Кованице, тегови и остаци споменика из III и IV вијека само су дио онога што су археолози из Градишке пронашли у Маховљанима, након позива становника. Римско насеље је овдје несумњиво постојало, а по свој прилици ради се о путној станици Ад Финес. У антици овдје се живјело у континуитету, све до провале варвара крајем IV вијека Пише: Наташа Лазендић

увени археолог Карло Пач се још крајем XIX вијека занимао за про стор данашњих Маховљана у оп штини Лакташи. Открио је у овом селу остатке из античког периода. За ово под ручје били су заинтересовани и други на учници. Мада становништво ту годинама проналази накит, новчиће, цигле и друге остатке, детаљна археолошка истражива ња нис у рађена. Из много разлога.

Лијевче поље Карло Пач крајем XIX вијека наводи да је цијело Лијевче поље било насељено у антици. Била су ту бројна пољопри вредна села, такозване villae rusticae. У римско доба у Лакта шима је постојало насеље око термалног купатила. Остаци римских грађевина проналажени су и у лакташким селима Шушњари, Хрваћани, Трн... И Градишка, сусједна општина, позната је по налазима из римског период а.

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Тек крајем 2013. године, на позив ста новника Маховљана, археолози Завичај ног музеја из Градишке почели су истра живања непосредно уз магистрални пут Бањалука–Градишка, на локалитет у на званом Малешевића њиве. Пронашли су много тога. Поред оста лог, кованице и остатке споменика, што јасно упућује, кажу, да је овдје некада по стојало римско насеље. По свој прили ци, ту је била римска путна станица Ад Финес. – Мјештани Маховљана су небројено пута током радова на њивама пронала зили разне предмете из римског периода. Тако, породица Ђумишић нам је недавно дала двије кованице пронађене на њихо вом имању. Једна је тешко читљива, друга је из IV вијека, новац Јулијана Апостате (владао од 361. до 363. године). Кована је

Путне станице Римске путне станице, на свим важнијим римским путевима, садржавале су продав нице, радион ице, магацине, складишта... Граничне станице имале су и војне посаде и царине.

за тридесет у годишњицу неког важног до гађаја, можда чак и за 30. годишњицу од оснивања Константинопоља – каже архео лог Милан Ђурђевић, директор Завичајног музеја у Градишци. Археолошки остаци проналажени су углавном са лијеве стране пута Бањалука– Градишка, куда је, како што је раније утвр ђено, пролазио римски пут. Археолози су крајем прошле године прегледали трен и обавили сондажна ис траживања. Пронашли су значајан матери јал из III и IV вијека. – Издвајају се кованице цара Констан тина, Валентинијана I, Јулијана Апостате и Грацијана. Пронађен је и један оловни тег, са уцртаним римским бројем XII, који означава његову грамажу. Највјероватније је коришћен током израде кованица. Ту је и кључ из III или IV вијека. Истраживања показују да је на овом локалитет у највјеро ватније било римско насеље, villa rustica – наглашава археолог Бојан Вујиновић, који са Ђурђевићем истражује овај локалитет. Ископан је и већи број жељезних кли нова, мањих оловних тегова, жељезних ал ки, дијелова пос уда, римска опека... Фраг менти шупље цигле хипокауста указују да је овдје коришћено и централно гријање. – Најзанимљивији налаз је круниште стеле (врх усправног споменика) и че твртаста усадна кутија за стелу, па може мо да закључимо да овдје постоји римска некропола, односно гробље. На круништу су приказани лавови, веома чест мотив у Римском Царству од I до краја IV вијека, а ово круниште је из III или IV вијека – при ча Вујиновић. Локалитет сведочи о континуитет у жи вота и сталној насељености овог подручја у антици. – Тако је све до краја IV вијека, када ов дје проваљују варвари. Становништво се помјера у планинске крајеве да би се за штитио. И путеви се помјерају на обронке планине Козаре, гдје постоји више утвр ђења насталих након IV вијека. Најзани мљивије је Градина, у селу Горњи Бакин

ци, које је постојало од краја IV до првих деценија VII вијека – истиче Вујиновић. НА ГРАНИЦИ Посебно је занимљиво што трагови римског насеља упућују на путну станицу Ад Финес, о којој су писали бројни истра живачи. Ад Финес у преводу значи код гра нице или пред границом. – Постоје остаци карата овог просто ра у антици. У њима видимо податке о Ад Финес у. О томе говори и Иво Бојановски у својој монографији Босна и Херцеговина у античко доба“, у дјелу „Босанска Посави на“, који се бави питањем јужне границе провинције Паноније. И познати солински натпис Dolabele viam a colonia Salonitana ad fines Illyrici станицу Ад Финес смјешта у данашње Маховљане – каже Вујиновић. На чувеној Табули Потингеријани, јед ном од најстаријих картографских при каза из римског периода, станица Ад Фи нес уцртана је на око 24 километра јужно од Сервицијума, односно данашње Гради шке. Ад Финес, додаје Вујиновић, помиње се и у Антониновом итинерару (Itinerarium Antonini). – Сам појам iter на латинском значи пут, односно путна карта са описима са обраћајница. На њој су приказане путне станице и њихова међусобна удаљеност у римским миљама. И у Антониновом ити нерару путна станица Ад Финес смјештена је на простор данашњих Маховљана. Постоје расправе да ли је Ад Финес гра ница између провинција Далмације и Па ноније, или између илирских племена Осе ријата и Мезеја. – Досадашња истраживања дала су ве  Круниште ома позитивне резултате, па већ овог про стеле, љећа очекујемо њихов наставак и одгово један од ре на многа отворена питања. Радићемо занимљивих у оквиру истраживања рановизантијског налаза у града Балкис. То је неопх одно да би детаљ Маховљанима но био истражен антички живот у Лијевче пољу – закључују Ђурђевић и Вујиновић. s

SRPSK A  No 5  2014

Р ИЗ Н ИЦ Е

ЗБИРКА СТАРЕ И РИЈЕТКЕ КЊИГЕ У НАЦИОН АЛНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРПСКЕ

Капије историје и културе Назив библиотеке мијењао се кроз вријеме, али читаоци никада нису заборавили гдје су њена врата. Ово писано благо чува додире свих посвећеника у тајну и снагу књиге. Збирка још није много велика, али је културолошки драгоцјена, од Ројхлинове „De verbo mirifico“ из 1552, преко првих издања књига Вука Караџића, до наслова из личне библиотеке Петра Кочића. Дигитализација овог фундуса, као и постојање електронског каталога, од 2007, има темељну важности за српску националну културу Пише: Милица Деспот Фотографије: Архива НУБРС

ни истински склони читалачкој авант ури сигурно неће зажали ти ако отворе врата Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и упуте се према Збирци старе и ријетке књиге. У том папирном краљев ству крију се прави бисери, а посебном SRPSK A  БРОЈ 5  2014

драгоцјеношћу сматрају се три књиге из Кочићеве личне библиотеке. – Власништво доказује печат Пе тра Кочића са аутографом отиснут на предлисту једне и насловним страни цама двију књига, као и биљешка би блиотекара да су поклон Милке Кочић,

пишчеве супруге – каже библиограф у националној библиотеци Српске Јелена Јањић, задужена за фонд старих и ријет ких књига. Из библиотеке Петра Кочића, слав ног бањалучког мајстора пера, овдје су дјела Пучина и Обичан човек Бранислава Нушића (Београд, 1905), Цара Констан тина VII Порфирогенита De administran do imperio, главе 29–36 (Загреб, 1909) и Подаци за проучавање просвјетног рада у Босни и Херцеговини: реферат за „Про свјетину“ анкету (Сарајево, 1911). – Претпоставља се да су то књиге које су 1956. године, уз дио Кочићеве архиве, као поклон стигле у Бањалуку, чиме се пишчева супруга Милка на ли јеп начин одужила родном крају. Ови примјерци могу бити од користи при реконструкцији првобитне Кочићеве библиотеке, која је највећим дијелом у фонду Народне библиотеке Србије, а дио грађе је у Музеју књижевности и позоришне умјетности БиХ – објашња ва Јањићева. Поштоваоци дјела овог књижевника и народног трибуна међу ријетким књи гама Народне и универзитетске библио теке Републике Српске могу да пронађу и примјерак његових чувених Јаука са Змијања.

– Књига је штампана у „Српској штампарији“ у Загребу 1910. године. Исте године Петар Кочић је у Бањалуци покренуо и часопис Развитак. Излазио је мјесечно, од јануара до јуна 1910. го дине, и објављено је само шест бројева. Настављајући традицију Кочићевог Раз витка, група интелект уалаца је доцније, у вријеме Врбаске бановине, покренула часопис под истим именом – подсјећа Јањићева. Тај Развитак излазио је од 1935. го дине до 1941. Национална библиотека Српске, у сарадњи са бањалучком изда вачком кућом „Бесједа“, објавила је 2010. његово фототипско издање.

 Библиограф Јелена Јањић, задужена за фонд старих и ријетких књига у Народној и универзитетској библиотеци Српске

ИСТОРИЈА КУЛТУРЕ ЧИТАЊА Збирка старих и ријетких књига у би блиотеци Српске бројчано није велика, посједује 400 библиографских јединица, али, истиче Јањићева, због разноврсног садржаја и бројних култ уролошких по датака, драгоцјеност је која заслужује да буде представљена јавности. Све књиге из ове збирке доступне су само у читаоници библиотеке, ни је дозвољено изношење. Најчешће их користе истраживачи. Окосницу чи не књиге из области друштвених дје SRPSK A  No 5  2014

Р ИЗ Н ИЦ Е

Поклони Велики број дјела у Збирци старе и ријет ке књиге је поклон проте Душана Кецмано вића, о чему постоје и записи на књигама. – Уз сарадњу Друштва „Просвјета“, и по спо разуму са Српском читаоницом, на чијем се челу тада налазио прота Душан Кецмановић, 1936. године основана је Народна библиотека, из које је велики број књига поклоњен нама – каже Јелена Јањић.

латности, књижевности, историје, филологије, педагогије, права и религије. Према раритетима у библиотеци се наро чито брижљиво односе. Збирка је и физички одвојена од осталих књига. У металним каса ма, на температ ури од 18 степени, заштићена је и од дневне свјетлости. – Најдуже чувано благо у данашњој збир ци представљају књиге које су припадале некадашњој Српској читаоници (1868). Нај старија књига у збирци је De verbo mirifico Јо хана Ројхлина (1455–1522), штампана 1552. у Лиону – упућује Јањићева. У најави издања често су објављивани по зиви за претплат у, а спискови пренумерана та у самој књизи. Спискови пренумераната указују на број и сталеж читалаца, као и на мјеста у којима се они налазе, што су драго цјени подаци за разна култ урно-историјска истраживања. На тај начин савремени читаоци могу да сазнају шта су некада читале бањалучке го спођице, каква је литерат ура била у моди, али и шта је било на обавезном списку нека дашњих школараца. Мала историја бањалуч ке култ уре читања крије се међу зидовима библиотеке, па је разумљиво што ова збирка све више пажње привлачи и међу „обичним читаоц има“. Значајно је поменути да је од октобра 2007. године, преласком на компјутерску ка талогизацију раритета, омогућено и претра живање дјела из ове збирке у електронском каталогу (cobiss.bh). РАРИТЕТИ ГОВОРЕ Значај збирке види се и по расположивим дјелима Вука Стефановића Караџића. – Међу раритетима у нашој библиотеци, његова дјела су најбројнија. Ту су и Српски рјечник (Беч, 1818. и 1852) и Српске народне пословице (Беч, 1849) - каже Јелена Јањић. Историја библиотеке почиње 25. новем бра 1935. године, када је одлучено да се у Ба

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

њалуци оснује Народна библиотека Краља Петра Првог Великог Ослободиоца. Управа Дома Краља Петра Првог обез биједила је потребне просторије за библи отеку, министарство просвјете додијелило је једног наставника основне школе за би блиотекара. Краљевска банска управа Вр баске бановине и општина града Бањалуке одредили су сталну годишњу субвенцију, а Српско просвјетно и култ урно друштво „Просвјета“ и Српска читаоница у Бањалу ци ставили су на располагање знатан број својих књига. Нешто књига дала је и Реална гимназија у Бањалуци и неки привредници. Библиотека је тада располагала са 6.000 књига. Друштво „Просвјета“ било је омогу ћило да се књиге пос уђују и из Централне библиотеке у Сарајеву. Забиљежено је да је у Дому Краља Пе тра Великог Ослободиоца 26. априла 1936. године врло свечано отворена Народна би блиотека Краља Петра Великог Ослободи оца. У Бањалуци, као и у цијелој Врбаској бановини, до тада није било ни једне јавне библиотеке. Одлуком Скупштине општине Бањалу ка 30. јула 1980. Народна библиотека мијења назив у Народна и универзитетска библио тека „Петар Кочић“, а Одлуком Владе 1999. у њен назив додато је и име Републике Срп ске. У Народну и универзитетску библиоте ку Републике Српске преименована је одлу ком Владе 7. децембра 1999. Назив библиотеке мијењао се кроз деце није, али читаоци никада нис у заборавили гдје су њена врата, кроз која се, преко без бројних страница књига, отварају „капи је историје и култ уре“. Писано благо, мно го старије од библиотеке у чије је ризнице похрањено, чува додире свих посвећеника у тајну и снагу књига, кроз многа времена. Због њих ће библиотеке увијек имати разлог да дишу пуним плућима. 

На мрежи свих мрежа – Дигитализација старе и ријетке књи ге из фонда Народне и универзитетске би блиотеке Републике Српске од велике је важности за саму установу, њене читаоце, али и за заштиту и представљање култур ног блага које је у њеном фонду. Збирци старе и ријетке књиге потребна је заштита коју дигитализација може да оствари – ис тиче Јањићева и подсјећа да је дигитална збирка доступна на веб адреси библиотеке (www.nub.rs). SRPSK A  No 5  2014

С Р ЕД ИШ Т А СРПСКО КУЛТУРНО ДРУШТВО „ПРОСВЈЕТА“ У МОС ТАРУ, ГОДИНА 112.

Стазама

Алексе Шантића Пише: Александра Глишић

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Више од вијека Друштво чува оно најбоље што овај град и Срби у Херцеговини имају, оно без чега би Мостар изгубио душу и постао „обично стовариште кућа у камењару“. И сачувало је то под четири окупације, у три рата и шест режима, па и онда када су сви други мислили да се ту више нема шта чувати. Рад је обновило 1990. године, а послије рата из деведесетих дјелује у Владичанском двору у Мостару. Наставља важну мисију и шири своје програме

Фотографије: Архива „Просвјете“

SRPSK A  No 5  2014

С Р ЕД ИШ Т А  Споменик Алекси Шантићу у Мостару. Обновљени Владичански двор Епархије захумскохерцеговачке и приморске у Мостару, гдје је и Конзулат Србије и сједиште одбора „Просвјете“

 Програми „Просвјете“ разноврсни су и посјећени

ад човјек преноћи у Мостару, није звук оно што га пробуди ујутро, него свјетлост. Ове ријечи књи жевника Иве Андрића потврђују се и оног јутра када херцеговачко сунце из мамљује репортере Националне ревије у шетњу овим градом. Нечујни зов Алек се Шантића, највећег мостарског пје сника свих времена, води нас његовим стазама. Истом оном калдрмом којом је он ходио према својим двјема највећим љубавима, Анки Томлиновић и Зорки Шола. Стижемо и до Шантићевог спо меника. Пјесник, у мрамору и бехару, ћути и гледа свој град. Настављамо, у сусрет нашим дома ћинима из обновљеног одбора Српског просвјетног и култ урног друштва „Про свјета“ у Мостару. Поглед на Саборну цркву Свете Тројице: порушена у по сљедњем рат у, и још не потпуно обно вљена, она ипак окупља Србе, нарочито недјељом и празницима, у велику моли твену заједницу. „Просвјета“. Један од главних чувара српске духовности и традиције у Мо стару. – Посвећујући се мостарској „Про свјети“, односно предајући своју личност улози њеног предсједника, доживио сам њене проблеме као своје сопствене – ка

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Сјећање на Алексу У фебруару „Просвјета“ је обиљежи ла 90. годишњицу смрти Алексе Шанти ћа. Послије литургије и помена у Храму Рођења Пресвете Богородице, чланови „Просвјете“ и „Гусала“ су са парохом мо старским Марком Гојачићем и поштова оцима великог српског пјесника посје тили његов гроб. О Шантићу је бесједио Ранко Чворо, потпредсједник мостар ске „Просвјете“.

же нам ђакон Бранислав Рајковић, ко ји је на челу Одбора. – Као свој главни задатак схватио сам рјешење основних проблема не само „Просвјете“, већ и ши ре заједнице народа којем припадамо. Ту, прије свега, мислим на јединство, су штинску примјену онога што тај појам означава. Требају нам сви: и млади и стари, и мушкарци и жене, и богати и сироти, и грађани и сељаци, и позиција и опози ција... Јединство и слога су нам најпо требнији. То нам не може донети није дан појединац или фракција, ма колико мудри, искусни, снажни и вољни били – истиче ђакон. „Просвјета“ има доиста велики значај за Србе који су се послије рата вратили у Мостар.

SRPSK A  No 5  2014

С Р ЕД ИШ Т А

C E N T E R S

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

– У готово непромијењеној улози преко једног вијека, „Просвјета“ и данас има исте веома важне задатке. Основана 1902. у Сарајеву, „Просвје та“ је радила (уз прекиде у свјетским ратовима) све до 1949. године, када је забрањено дјеловање националних дру штава у БиХ. Може се пратити њено дје ловање у три различита државна уре ђења: под аустроугарском окупацијом БиХ, у Краљевини Југославији и соција листичкој Југославији. – Ово вријеме не разликује се од про шлих толико по онима које би требало просвећивати, колико по онима који би требало да просвећују и култивишу. „Просвјета“ данас указује на оне који би требало да нам буду за углед, такве и окупља. Утолико је њен значај већи – оцијенио је Рајковић. РАЗБОРИТО И УПОРНО, САМОСВЈЕСНО Да би остала на висини свог значаја, „Просвјета“ и сада вриједно ради, при премајући различите програме. Орга низује сталне годишње манифестаци је, попут „Шантићевих вечери поезије“, „Божићњег концерта“, „Светосавске бе сједе“... Ту су и бројне поетске вечери, промоције књига, предавања, представе и музички наступи. – Намјера нам је да што скорије скре немо пажњу на још неке значајне лично сти нашег града и области, чији су лик, дјело, па и идентитет запостављени или погрешно тумачени – каже Рајковић. Како би потпуно остали досљедни првом предсједнику мостарске „Про свјете“ Алекси Шантићу, нис у занема рили ни Српско пјевачко и култ урноумјетничко друштво „Гусле“.

Организација Бројно чланство чини Скупштину „Просвјете“ у Мостару. Управни одбор чини једанаест чланова (предсједник Брани слав Рајковић, потпредсједник Ранко Чворо, секретар Милан Ситарски). По аутоматизму, члан је и предсједник Друштва „Гусле“ (сада је то Радислав Тубић). Предсједник Надзорног одбора је Симо Гордић, управник Архиве Шемсудин Златко Сердаревић, управних Библиотеке Јагода Сердаревић...

– „Гусле“ су колективни члан мостар ске „Просвјете“. Као први почасни пред сједник „Гусала“, Шантић је утемељивач оба друштва. Чинила су их људи који су, попут њега, такође оставили дубок траг култ ури Срба, али и народа са којима су они живјели и живе. Од јануар а су, каже Рајковић, посебно заокупљени пројектом „‘Просвјетина’ школа српског језика, историје и култ у ре“. Омогућава се дјеци основношкол ског и средњошколског узраста да се образују у наставно-научним областима које нис у заступљене у званичном си стему образовања у Херцеговачко-нере тванском кантону. Циљ је и да сарадња са осталим одборима „Просвјете“ добије пуни замах, и овдје и у дијаспори. Култ урни свјетионик око кога се окупљају Срби у Мостару су „Шантиће ве вечери поезије“. – Увезали смо „Шантићеве вечери поезије“ од почетака до наших дана, та ко да ће овогодишње бити 95. по реду. Желимо да их временски скратимо, а квалитативно обогатимо. Унаприједи ћемо и сталне тематске вечери. Рад „Просвјете“ у Мостару обновљен је 1990. године, а послије рата чланови користе просторије Владичанског дво ра у Мостару, гдје и остварују већи дио својих програма. 

 Народ се брани и културом: Програми „Просвјете“ у Мостару

Активи – Да бисмо проширили и боље пове зали чланство, и уопште успјешније дје ловали, почетком године основали смо низ актива и именовали њихове коор динаторе. Тако сада, поред Скупштине, Предсједника, Управног и Надзорног од бора, имамо Научни актив (координатор Тамара Рајковић), Умјетнички (коорди натор Веселин Гатало) и Организациони (координатор Велибор Станковић) – ка же ђакон Бранислав Рајковић, предсјед ник „Просвјете“. SRPSK A  No 5  2014

С Р ЕД ИШ Т А

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Школа У „‘Просвјетиној’ школи српског језика, историје и култу ре“ настава ће се одвијати од фебруара до јуна ове године. Српски језик предаваће Јелена Гордић и Тања Чворо, српску историју Милан Ситарски, српску културу Тамара Рајковић...

SRPSK A  No 5  2014

С В ИЈ ЕТ ОВ И

W O R L D S

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

На стражи МУЗЕЈ ЛУТАКА У ДЈЕЧИЈЕМ ПОЗОРИШТУ СРПСКЕ

пред ветрењачом Можда је живот заиста смијешна навика, али то знају само они који умију да се смију. Они знају ко је чика на коњу и дебељко са њим, препознају све оне мале љупке аждаје, увијек чувају мало грашка за принцезу и не заборављају поуке Пинокијевог носа. О чему причамо? Дођите у овај Музеј, јединствен у Југоисточној Европи, казаће вам се само. И поведите дјецу, не будите неозбиљни

Пише: Вања Војиновић

остојани оловни војник, Пино кио, Мајстор и Маргарита, Дон Кихот и Санчо Панса и Чаробњак из Оза дочекују нас док улазимо у Музеј позоришних лутака Републике Српске, једини у Југоисточној Европи. И сами по чињемо да се осјећамо као Гуливер у Зе мљи лутака, истоим ени јунак представе Дјечијег позоришта РС, чије лутке такође чине дио поставке овог необичног и ври једног музеја у Бањалуци. У првој поставци у музеју смјештеном у Дјечијем позоришту Српске посјетиоци могу да погледају лутке из 23 представе. Међу њима су и оне из представе Оксан и Николета, непознатог аутора из XII вијека, овдје премијерно изведене 1982. Режирао ју је Мирослав Ујевић, а лутке осмислио и израдио Бранко Стојаковић. Осликавање лутака потпис ује Сејфулах Бибић. Иако је музеј званично отворен тек у прољеће лани, директор Дјечијег позори шта Републике Српске Предраг Бјелоше вић каже да је овај театар с пажњом и по носом чувао лутке, грабећи храбро према амбициозном пројект у. – Лутка је стара колико и цивилиза ција, а луткарство је умјетност за све уз расте и сва времена. Срећни су људи и почаствован је град гдје умјетност лут карства има дугу традицију – каже Пре драг Бјелошевић.

Подсјетио је да Музеј позоришних лу така Српске настао из свијести о потреби очувања домаћег и свјетског луткарског блага, које чува Дјечије позориште Срп ске од свог оснивања, 1955, до данас. ИЗ НАЈБОЉИХ РАДИОНИЦА

 Лутке из представа „Мајстор и Маргарита“, „Пачићи“, „Дон Кихот“...

– Посјетиоци музеја на 300 квадратних метара могу да виде више од двије стоти не лутака, међу којима су оне из предста ва Принцеза на зрну грашка, Мала вила, Аждаја из Војтешке улице, Чаробна фрула. Лутке су настајале у најбољим радионица ма европских култ урних центара, као што су Софија, Праг, Берлин, Варшава, Санкт Петерсбург – напомиње Бјелошевић. Аутори прве поставке у музеју су сце нограф Драгана Пурковић–Мацан и лут кар Зоран Бјелошевић. – Инспирација за поставку дошла је природно. Када уђем у Дјечије позори ште Српске и видим фундус прелијепих лутака, костимографију и сценографију, идеје се саме рађају – каже Драгана Пур ковић–Мацан.

Луткари Лутке изложене у Дјечијем позоришту Српске радили су Свила Величкова, Мариета Голомехова, Стефка Кјувлијева, Васил Рокоманов, Ана Пулијева, Ана Викторова, Ахмед Бе шић, Зоран Бјелошевић.

SRPSK A  No 5  2014

С В ИЈ ЕТ ОВ И

Лутке за одрасле Као посебна драгоцјеност у збирци лутака издвајају се свакако Мајстор и Маргарита, добро познати ликови романа Михаила Булгакова, који су под редитељским оком Славча Маленова прерасли у луткарску представу за одрасле.

 Поставка у Музеју лутака стално привлачи пажњу и дјеце и одраслих

Фотографије: Архива Музеја лутака

Најмлађа публика, очекивано, највише је одушевљена. Дјечаци и дјевојчице заста ју поред вила и принцеза. Гласно комента ришу омиљене јунаке, попут Пинокија. – Ако будете лагали, израшће Вам ве лики нос као код Пинокија – савјет ује нас једна од дјевојчица која са знатижељом разгледа изложене лутке. А Пинокио је једна од култних пред става Дјечијег позоришта Српске, коју је на сцену поставио бугарски редитељ Славчо Маленов. Представа по истоиме ном роману Карла Колодија премијерно је изведена у овом позоришту 2007. го дине, а Пинокијева дружина лутака дје ло је Васила Рокоманова. Много пута испричана, прича о дјечаку-лутку на ба њалучкој сцени добила је ново рухо. Не ма сумње да су свему много допринијеле импресивне лутке. Животињска фарма Џорџа Орве ла направила је прави бум, када је 2007. изведена на сцени Дјечијег позоришта, у драматизацији и режији Алексеја Ље љавског. Истински љубитељи театра, ко ји знају да препознају квалитет, радо су гледали ову представу која је била дио репертоара Вечерње сцене „Атељеа 333“. Мада Фарма више није међу живим пред ставама, лутке су постале дио музеја и

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

прави мамац за посјетиоце. Лутка која представља свињску главу, са ружича стим перлама, још увијек вјерну публи ку подсјећа на сјајну позоришну верзију култног Орвеловог дјела. МАЈС ТОРЕ, ЧУВАЈ МАРГАРИТУ Добри познаваоци позоришних при лика у Бањалуци и данас препричава ју како је величанствена била представа Мајстор и Маргарита, са луткама Васила Рокоманова. Премијера је била 2000, али је представа обновљена 2005. и још неко вријеме била на репертоару. Маргарита у црвеној хаљини и Мајстор у свијетлом одијелу нис у омиљени најмлађим посје тиоцима музеја, али зато старији дуго стоје поред ових лутака, као да одају по част једном од највећих писаца у истори ји књижевности. А на стражи међу свим луткама, као два усамљена витеза у борби са вјетре њачама стоје Дон Кихот и Санчо Панса. Без имало претјеривања, чини се као да су ове лутке живе, што је коментарисала и бројна публика на премијери предста ве у режији Хартмура Лоренца у априлу 2010. Карин Тифенс творац је ових лутака захваљујући којим је роман Мигуела де Сервантеса добио ново рухо, а представа привлачност за одрасле. Али Дон Кихот није ништа мање интересантан малиша нима који се распит ују ко је „чика на ко њу и дебељко са њим“. Мала Елфа била је у доба премијере, 1992, прави спектакл за малишане. Лутке из ове представе прича су за себе. Радио их је Ахмед Бешић, а редитељ је био Сло бодан Стојановић. Једнако одушевљење, много година касније, 2011, изазвала је Принцеза на зр ну грашка редитељке Бисерке Колевске. Малишани су данима препричавали како су „веееелике и лијепе лутке“, дјело Би серке Колевске. Одлазећи, застајемо поред дјечакалутка из представе Живот је опака на вика Душка Радовића и редитеља Ненада Бојића. Радовићева мисао заживјела је на сцени Дјечијег позоришта прошле годи не, а лутке ведрих боја радио је Зоран Бје лошевић. Јунак Душка Радовића испраћа нас у морнарској мајици са црвеним ср цем на предњој страни, остајући дио нај боље дружине коју је могао да добије у свом лутковском живот у. 

SRPSK A  No 5  2014

В И Ш Е

О Д

И Г Р Е

Увијек ме глума држала у шаци АЊА ИЛИЋ, ГЛУМИЦА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА СРПСКЕ

Још у основној школи доминирала је сценом. Академију уписала у трећем гимназије, бивајући Ћопићев Цуретак и Сестра Батрићева. Одговорност човјека према сопственом таленту сматра једном од највиших и животу. Помогле су јој филмске и ТВ улоге, попут оних у „Фалсификатору“, „Војној академији“, „Том дугом топлом љету“, али и сада каже да јој је позориште друга кућа. Центар њеног свијета је њен малени син. Сматра да се Бањалуци мора дати више, јер она умије да узврати Пише: Дајана Королија

Фотографије: Дајана Королија и архива саговорнице

вадесетдеветогодишња позори шна и филмска глумица. Ака демију је завршила у Бањалу ци, члан Народног позоришта Српске, с поносом. Иако се за њу чуло „и ван њенога града“, жели и даље да ту, гдје су породица и пријатељи, гради своју глумачку причу. Никада није одус таја ла од свог пута, глумачког. И сада, као одрасла жена, мајка и супруга, каже да јој је позориште друга кућа. У ње му живи своје снове, ужива и даје свој максимум. Дјетињство. Заиста сам од малих ногу жељела да глумим. Показивала сам интересовање баш за сцену и јав но представљање, за глуму, рецитацију, пјесму. Увијек сам била члан драмске секције и у себи носила осјећај да ћу се бавити умјетношћу. Осјећала сам се до бро у томе. Понекад сам покушавала да

Утицаји У сваком периоду свог живота имала сам неког битног. На почетку су то били родитељи и моја сестра, касније мој про фесор са Академије Жељко Митровић, те мој тадашњи момак, данашњи супруг. Његово мишљење ми је увијек било битно. Његов поглед на то чим се бавим. Различите фазе живота су ми испуњавали други, али мени једнако битни људи.

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

се нађем и у неком другом занимању, али увијек ме глума држала у шаци. Кад се вратим у то вријеме, сигурна сам да бих опет тако одлучила. Академија. Послије трећег разреда гимназије уписала сам Академију. То је био преломни тренутак, моја коначна одлука, мој пут ка срећи. За пријемни сам спремала драмски монолог „Се стра Батрићева“ из Горског вијенца, за комични монолог изабрала „Цуретак“ из Николетине Бурсаћа и још неке ре цитације. Ушла сам у ужи круг, који је трајао седам дана. Имали смо индиви дуалне часове, па групне, па смо писали критичке и есејистичке осврте на фил мове, пјевали смо, плесали... Морам да признам да је било помало стресно. На крају, изабрано је нас седморо, четири дјевојке и три младића, у класи доцен та Жељка Митровића. Сви смо дипло мирали. Тада ми је призната и средња школа. Али, сјећам се, одуговлачила сам са дипломским, па сам у једном тренут ку имала двадесет три године и само основну школу. Сада ми звучи смије шно. Дипломирала сам драмом Мур лин Мурло Николаја Кољаде. Осјећање на крају било је помјешано. Срећан си што се завршило једно поглавље у твом живот у, сад имаш нешто иза себе, неки

SRPSK A  No 5  2014

В И Ш Е

О Д

И Г Р Е

M O R E

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

T H A N

G A M E

рад, али осјетиш и жал. На академији се десе предивне и тешке ствари, ја ћу неке утиске памтити до краја живота. Нас седморо, са класе, били смо врло упућени једни на друге. Заједно смо ра дили, углавном су били групни задаци, колективни чин, што упућује и на даљи рад, на само позориште, јер се учиш да радиш са мањом или већом групом. Подршка. Моји родитељи су у по четку имали предрас уде. У малом гра ду мораш имати чврсту вољу да би нешто створио, а може и све да буде узалуд. Било им је битно да на крају исход приче буде позитиван и да то бу де нешто од чега ћу ја моћи да живим. Али, кад сам уписивала Академију, ме ни то није било битно. Само ми је било важно да ја глумим и то је то. Знали су они да сам ја одредила да то буде мој пут, да ја то желим, да ми то значи. И заиста су, на крају, и пријатељи и роди тељи били уз мене. Таленат. Мислим да свако ко препо зна неки таленат и склоност ка нечему не треба према томе да буде неодгово ран. Треба са пуно вјере да то одшко лује, његује, ради на томе, јер имаће добробит од тога, у сваком случају. Не мислим само материјално него и ду ховно. Напредоваће као личност, зна чиће му, осјећаће се испуњено. Позориште. Поред тога што је рад но мјесто, значи ми пуно, заиста. Ту се дешавају предивне ствари. То је узбуђе ње, бијег од стварности. Не кажем да је моја стварност лоша и да бјежим од ње, али је ово неко лијепо уточиште, дру ги свијет, измјештен од свакодневице. Макар на сат-два имаш прилику да жи виш неки други живот, да будеш неки други лик. То је чаробно. Прво сам била двије-три године хо норарни сарадник. Прије три и по го дине примили су ме за сталног члана Народног позоришта. Као и све ствари у живот у, и ово носи своју тежину, ме даља има и једну и другу страну. На равно да то за мене има више позитив них ствари. Мислим, кад бих се бавила нечим другим, било би то кратког даха и била бих несрећна. Мени је сваки дан различит, од како сам уписала Акаде мију до овог трена. Сваки пут радим

нешто друго, пробе су двократне, рад но вријеме флексибилно, узбудљиво је и не бих уживала у нечему другом као у овоме. Улоге и награде. Након друге године Академије добила сам прву улогу у по зоришту, у представи Магареће године Бранка Ћопића, драматизација Радми ле Смиљанић, режија Немање Петро њија. Готово сви са моје класе играли су у тој представи. Предивно искуство. Буквално смо се сви пребацили са Ака демије у позориште. Играли смо клин це који су тада били млађи од нас. Би ло је веома забавно и узбудљиво. Друга улога коју сам добила била је главна у Стази дивљачи коју је режирао Филип Гринвалд. Били смо млади, двадесет јед на-двије. То ми је на други начин вели ко искуство, главна улога, одговорност према себи, према људима који су ми дали ту улогу. Заиста је имала успјеха. На фестивалу МЕСС у Сарајеву добила сам награду за најбољу младу глумицу, Филип је освајао награде за режију. На кон тога сам освојила још бројне награ де. Након те представе људи из позори шта су мене препознали као некога ко би могао да постане њихов члан. Нај значајнија награда ми је „од куће“, када је Стаза дивљачи била проглашена за најбољу представу, а ја за најбољу глу мицу у сезони. Говорили су ми да сам се радовала као да сам „Оскара“ добила, али за мене је то имало посебно емо тивно значење. Немам неке улоге које баш прижељ кујем. Мислим да то дође само. Вољела бих да радим са добрим сарадницима и добре комаде, са људима који имају став и идеје, на сличној таласној дужи ни са мном, да радимо за исту ствар. Ако ме буду чекали такви пројекти, би ћу пресрећна и даћу свој максимум.

 Улога Спиринице у Нушићевом „Народном посланику“ Као Катарина у Шекспировој „Укроћеној горопади“

Филм, телевизија. Жељела бих да тога буде више. Већину таквих ствари

Слободно вријеме Волим да шетам, то ми веом а прија. Волим да изађем у природу. Опушта ме. Читам, гледам филмове. Уживам са поро дицом, пријатељима, сестром и њеним цурицама. Волим кад ми вријеме прође у дружењу са најближима, али и људима ко ји немају везу са позориштем.

SRPSK A  No 5  2014

В И Ш Е

О Д

 Улога Терезе у Витраковој представи „Виктор или дјеца на власти“ Као Ејми у представи „ Звијезда је рођена“ Бранислава Пиповића

И Г Р Е радила сам ван мога града. Нисам тога радила пуно, али јесам у однос у на дру ге глумце одавде. То је потпуно други медиј од представе, носи посебну узбу дљивост и чар, мада је моја прва љубав позориште и прво бирам то. Док сам студирала, радила сам до ста студентских филмова, са студенти ма режије, монтаже, камере. Прва моја већа филмска улога је у филму 32. де цембар, редитеља Саше Хајдуковића. Споменула бих и улоге у филмовима Здухач звани авантура, Фалсификатор, улоге у серијама То дуго топло љето, Војна академија. Нис у то биле велике улоге, али носе собом специфичност. Сваки глумац треба да прође такву вр сту дрила и тренинга, битно је да будеш у глумачкој кондицији. Жао ми је што нема више улагања у то, и надам се са мо да неће проћи пуно времена док се нешто промијени, јер као млада глуми ца осјећам се врло фрустрирано и неза довољно због садашњег стања у томе. Супруга и мајка. Чудно ми је све то. Увијек сам размишљала да ће се то де сити, али не још. Међутим, десило се. Са својим садашњим супругом сам десет година. Био је то, коначно, нор малан слијед и то смо ми прижељкива ли. Сада, морам да признам, пресрећна сам што се све то тако десило. Човјек тек кад постане дио тога може да каже шта је то и колико се у томе ужива. Ли ста приор итета се промијенила, човјек није себи сам на првом мјесту. Сад је ту и мој дјечак, пресладак, центар мог свијета. Треба ту и жртве, разумије вања и одрицања и са једне и са друге стране. Чини ми се, ту човјек треба да буде довољно толерантан и да много воли особу која се бави овим мојим за нимањем. Бањалука. Везана сам и за њене ули це, зграде и установе, али најбитнији су ми људи, окружење у којем сам. Можда ће звучати сурово, али мислим да бих могла да живим и негдје другдје ако ми моје окружење прија. Жао ми је што се у Бањалуку више не улаже, у младе људе, у умјетност у култ уру. Она има своју снагу којом би могла да узврати. Заискри овдје. Људи овдје траже додат не могућности поред онога чим се баве. Мени се то пружа кроз филмове, серије,

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

додатне ангажмане, али није лако. Тре ба да је његујемо више. Музика. Моја друга љубав. Породич но имам слуха и склоности ка томе, иако нисам школовала глас и много ми је због тога жао. То ми је неостварена жеља. Мислим да ми је то велика грешка, то је она неодг оворност према талент у, мада није ни сада касно да се посветим више томе. Радила сам овдје мјузикл Звијезда је рођена. Уживала. Имала сам ту при лику да глумим Ејми Вајнхаус, модерну икону свјетске музичке сцене. Било ми је феноменално да пјевам, да плешем. Тако ријетко глумци имају прилику то да раде, јер је продукцијски захтјевније. Музику не дијелим на ону коју волим и коју не. Сједа ми и поп музика, и севда линка у неком добром извођењу. Волим џез, блуз, соул, све зависи од мог распо ложења, атмосфере и тренутка, од мог тренутног интересовања. Праведници. Најновија представа у којој играм су Праведници Албера Ка мија. Редитељка је Бојана Лазић. Пре мијера је била 15. марта. Феноменалан комад. У подјели су колеге са моје кла се, мушки дио екипе. Задовољство ми је, поготову што нисмо заједно ради ли од Академије. Читава сезона биће у знаку 1914. године и стогодишњице од атентата Гаврила Принципа на Фран ца Фердинанда. Радња нашег комада је у Русији. Група терориста планира убиство једног великог војводе. При ча прати њихове односе, сукобе, ста вове, сумње. Занимљиво је, вјерујем да смо направили добру представу и да ће публика то радо гледати. Није комеди ја, знам да то публика воли, али сврха позоришта није само да забави. Има и других ствари које човјека могу да оплемене и подстакну на размишљање. У сновима и на јави. Ух, тако је то не извјесно, поготово у овом времену. Ди јете ми је приоритет. Што се тиче мог посла, желим да останем у глумачкој кондицији. Прижељкујем више улога на филму и телевизији. Прижељкујем заиста свим својим колегама да се што више ради, да је више акције. Жељела бих да се ствари мало раздрмају, да се крене. Добро здравље, добре и квали тетне односе са људима. 

SRPSK A  No 5  2014

П Р ИЈ АТ ЕЉ И

Прави смисао давања МЛАДИ ФРАНЦУЗ АРНО ГУЈОН ПОВОДОМ КЊИГЕ „СВИ МОЈИ ПУТЕВИ ВОДЕ КА СРБИЈИ“

Још нема ни тридесет, а више од трећине живота провео је предводећи хуманитарну организацију „Солидарност за Косово“. Од 2004. обезбједио је подршку осам хиљада француских донатора и Србима на окупираном Косову и Метохији допремио, у тридесет хуманитарних конвоја, помоћ чија вриједност прелази 1,5 милиона евра. Каже да је у вјери и солидарности снага Срба и да је од тог народа много више добио него што му је дао. Научио је српски, радио у Српској, оженио се Српкињом, а од 2012. преселио се и живи у Београду

П Фотографије: Матија Коковић и Архива НР

ре неколико година, кад сам пр ви пут посетио Београд, баш у овој књижари купио сам свој први речник српског језика. Данас у из логу исте књижаре стоји моја књига на српском језику... Моја посебна жеља, ко ја има и симболични карактер, била је да књига буде прво објављена на српском језику. На жалост, нисам умео да пишем директно на српском, али је зато Милан SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Комненић направио верну верзију мо је књиге. Сада, кад је читам на српском, имам чудан осећај да сам је написао на том језику, као да сам је, тако преведену, у потпуности присвојио. Као што је овде већ речено, оснивач сам француске хуманитарне организа ције „Солидарност за Косово“, која од 2004. помаже Србима на Косову и Ме тохији. У последњих десет година орга

низовали смо 30 хуманитарних конвоја чија вредност прелази 1,5 милиона евра. Захваљујући подршци 8.000 француских донатора, и у сарадњи са Епархијом ра шко-призренском, финансирамо бројне пројекте у енклавама, на пример ренови рање школа, куповину стоке за српска се оска газдинства, летовање на мору деце из енклава... Навршило се 10 година овог ангажма на и било је време да се осврнем уназад, да сачиним један биланс и напишем ову књигу. Десет година, кад још немате 30 го дина живота, много је. То је више од тре ћине вашег живота! Могу слободно рећи, без претеривања, да сам трећину свог жи вота провео са Србима... НАШЕ ЈЕ ОНО ШТО ДРУГИМА ДАМО Питања која можда имате на уму, и која су ми толико пута већ поставили у Србији: „Како? Зашто? Зашто је један Француз, без српских корена, одлучио да се ангажује за Србе на Косову, да учи њихов језик, и да након тога повезује своју сопствену судби ну са судбином Срба, тако што се наста нио у Београду са својом супругом?“ Одговор на та питања је у књизи. Ова књига, која је на граници аутобиографи је и дисертације, изгледа ми као најбољи начин да објасним Србима свој десетого

дишњи рад по енклавама на Косову. Да им објасним разлог тог свог ангажмана, као и оне разлоге који су ме навели да до ђем у Србију и да живим међу Србима. Желим данас да се обратим њима којима и посвећујем ову књигу. Људи ми се често захваљују за сву по моћ коју смо донели и пружили Србима на Косову, али никад нисам имао могућ ност да им кажем колико се ја дивим њи ховој храбрости и племенитости, упркос немаштини у којој живе, да им кажем шта су они мени донели и пружили. Донео сам помоћ тим људима, али до био сам од њих стоструко више. Научио сам да се дајући у ствари при ма. Научио сам да храброст не припада само мушкарцима него и женама које широм енклава рађају своју децу, васпи

 Са читаоцима и са супругом: Арно Гујон на београдској промоцији своје књиге „Сви моји путеви воде ка Србији“

Нови Арчибалд Рајс Рођен у Греноблу 1985. године, дипломирао је на углед ној високој Политехничкој школи тамошњег Универзитета и стекао звање мастера. Радио у Паризу, Бордоу, Египту и Српској. Одрастао у доброј и сложној породици, у којој се француско-српско историјско пријатељство сматра високом вредношћу. Још као тринаестогодишњак, деведесетих, схва тио је сву наказност медијске обмане чија су жртва Срби на Балкану. Након антисрпског Погрома на окупираном Косову, 2004, основао је организацију „Солидарност за Косово“ и за почео мисију која још траје. SRPSK A  No 5  2014

П Р ИЈ АТ ЕЉ И  „Донио сам помоћ тим људима, али добио сам од њих стоструко више“

тавају их и верују у њихову будућност. Та вера је снага тог народа. Од тих људи научио сам и прави смисао давања. Ни када то нећу заборавити. Једном, пред зиму, довезли смо помоћ на Косово. Предали смо део помоћи у се лу Бања и требало је да одмах настави мо путовање. Али рано се смркло, почео је снег, и Срби из Бање нис у хтели ни да чују да нас пусте на пут у таквим усло вима. Брзо су се организовали, обезбеди ли нам смештај по својим кућама. У ку ћи где сам ја био смештен, старија жена, наша домаћица, спремила нам је вечеру. Изнела је све најбоље што су имали: пр шут у, сир, хлеб печен на огњишту, вино... Постидео сам се. Знао сам да су у тешкој оскудици и да можда већ сутра они сами неће имати храну за себе. – Зашто сте нам изнели све ово? Мно го је. Ово је вама потребније. Ми смо до шли да помогнемо, а не да ви нас гостите – рекао сам јој. – Само се ви служите, не устручавајте се – одговорила је. – Ви сте наши гости. – Али ви сутра нећете имати довољно за своју породицу и своју децу. – Не брини, синко. Ако од својих уста не одвајаш, у ствари и не дајеш. Нисам сигуран да сам својим делова њем успео да променим на боље њихове животе, у сваком случају не онолико ко лико бих желео, колико би требало, али они јес у променили мој. Променили су мој поглед на свет, показали ми прави значај слободе и како се треба борити за њу. Научио сам много тога о њима, али и о самом себи. СВЕТ ГРАЂЕН ОДОЗДО Да није било мог сусрета са Србима на Косову, са Србима у централној Ср бији, у Босни и другде где сам их сретао, не бих данас причао пред вама у овој ле

Језик Једном сам са пријатељима допремио помоћ у српску енклаву на Косову. Био сам запрепашћен када ми се младић из енклаве обратио на савршеном француском. Тада сам ре као себи: ако је могао он овде у свом селу, опкољен и жи вотно угрожен, без икаквих помагала, он који никада није био у Француској, да овако научи мој језик, зашто онда ја не бих могао у свом селу да научим његов језик. Поготову што ја долазим овде и желим да разумем ове људе. Тада сам одлучио да научим ваш лепи језик, али, морам да признам, и тешки за учење.

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Лутка Пре доласка нисмо имали представу како ће нас примити они којима желимо да помогнемо. Неће ли нас одбити, с пре зиром, кивни на Француску због начина на који их је издала? А примили су нас једноставно, као што брат прима брата, срдачно и радосно. Дао сам лутку једној девојчици и њено лице се претворило у огроман осмех. „Волиш ли да се играш лутком?“ питао сам је преко Драгана, мог преводиоца. Слегла је раменима, рекла да не зна. Када ми је Драган превео, грло ми се стегло: била је то прва лутка у ње ном животу.

пој књижари у центру Београда. Живот је чудо. Да ми је неко рекао пре десет го дина да ћу једног дана живети у Србији, причати српски и бити ожењен Српки њом, не бих му ни у сну поверовао. Али живот је чудо. А ко не верује у чуда, чудо му се никад неће ни догодити. Ова књига је мој мали допринос француско-српском пријатељству. У њој немам намеру ни да судим ни да ласкам. Желим, напросто, да најјасније покажем како један млади Француз XXI века гле да на тај одавно пријатељски народ. По ред описа хуманитарних прилика на Ко сову и сусрета са људима, потрудио сам се да у овој књизи прикажем Србију и српски народ онако како сам их ја видео и доживео. Ова књига настала је подједнако и из моралне потребе. Испуњен све већим подозрењем у друштвено и политичко деловање, човек, нарочито кад је млад, долази у искушење да дигне руке од све га. Често мислимо да се свет гради само одозго, тамо где се доносе велике одлуке, а не одоздо, где ми обични грађани мо жемо да делујемо. Нас упрот томе, ја ми слим да свако може, уколико то и жели, да постане неко ко изграђује тај свет. Нешто уверења, воље и упорности каткада су довољни да покрену ствари. Можда нећемо променити свет, али ће мо допринети да он буде малчице бољи. Надам се да ће моја књига побудити склоности ка таквом прегнућу.  (Обраћање на промоцији књиге „Сви моји путеви воде ка Србији“, у клубу-књижари „Службеног гласника“ у Београду, 11. марта 2014)

SRPSK A  No 5  2014

Ф ИЛ ОЗ ОФ ИЈ А

З Д Р АВ Љ А

ПРОФ. ДР СТАМЕНКО ШУШАК, ЈЕДАН ОД ВОДЕЋИХ КАРДИОХИРУРГА У РЕГИОН У

Велика љековитост

благе ријечи Медицина није само природна наука, јер човјек није само тијело. „Срце је мјесто гдје се људска душа састаје са Господом.“ Не мање важне од аналгетске медицине су она апофатичка и божанствена. Парацелзус је у праву кад каже да болести потичу из царства природе, а оздрављење долази из царства духа. Поремећај у друштвеном, етичком и образовном систему је застрашујући, па се с разлогом питамо: ко ће нас лијечити у блиској будућности? Пише: Мишо Вујовић

 „Најважнији темељ љекарског позива је љубав.“ (Парацелзус)

рофесор је хирургије, кардиохи рургије, медицинске етике и па лијативне медицине на Медицин ском факултет у Универзитета у Новом Саду. Начелник је Одељења за урођене срчане мане Клинике за кардиов аску ларну хирургију Инстит ута за кардиова скуларне болести Војводине у Сремској Каменици. На Богословском факултет у у Београду, на Катедри за пастирску пси хологију и мисиологију Цркве, предаје етику, а на Паневропском универзитет у у Бањалуци хирургију и здравствену ње гу. Кардиохирург је и у Међународном центру за кардиоваскуларне болести „MC Medicor“ у Изоли. Члан је Свепра вославног биоетичког комитета Васе љенске патријаршије. Ожењен је Смиљ ком, отац четворо дјеце. Рођени сте у Прњавору, у љекарској по родици, крајем шездесетих годинâ про шлог вијека. Ваш почивши отац, при маријус др Славко Шушак, био вам је животни и професионални узор. Фројд каже да је дјетињс тво родитељ човјека. Какво је било ваше дјетињс тво и са ка квим жељама сте отишли из родитељ ског дома? Детињство је заиста родитељ, мајка људске личности као непоновљиве је динке божијег домостроја. Оно предста вља плод родитељске љубави и укупног социјалног окружења. Фројд је то лепо описао у својим психоаналитичким сту дијама, у којима – по мом скромном ми SRPSK A  БРОЈ 5  2014

шљењу – ипак недостаје и други роди тељ, а то је онај божански лик, ипостас, архетип, који сви носимо у себи и који ће се непогрешиво развити из сваког плода мајчине утробе. Спој те датости од Бога и родитељске љубави чини ми ље најосетљивијег раздобља нашег ово земаљског живота. У таквом миљеу сам, слава Богу, и ја одрастао. Безбрижно детињство, родитељска љубав, потпуна заштита. Отац веома јака личност, мајка мудра и пуна разумевања за очев позив. Управо такав мали свет детета, поро дични миље – каже Јунг – представља модел великог света. Враћајући филм уназад, гледајући са ове тачке мог живота, веома рано сам сазрео и одабрао пут којим ћу ићи. Мој покојни отац ми је, заиста, био велика подршка и ослонац у живот у, али – то тек сада схватам – и учитељ. Примером ми је указао на пут којим треба да се иде. Оданост и љубав према породици, пожртвованост према оболелом, бла гост према ближњем. У СРЕДИШТУ БОГОЛИКОС ТИ Дипломирали сте на Медицинском фа култет у у Новом Саду, на коме данас предајете. Можете ли повући етичку паралелу између тог и овог времена? Техничко-технолошки развој дао је човеку неизрециве могућности делова ња и утицаја на целу творевину. То де ловање, нажалост, није увек на корист

SRPSK A  No 5  2014

Ф ИЛ ОЗ ОФ ИЈ А

З Д Р АВ Љ А

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

P H I L O S O P H Y

O F

H E A L T H

човека и његовог окружења. Свесни смо неких последицâ тог деловања. Морамо увек имати на уму да су гра ђански, секуларни закони на најнижој лествици моралног закона. Савестан лекар увек мора да сумња у сво своје умеће и постојеће теор ије, иначе запада у схему и алгоритме, који непогрешиво воде у ограниченост и нечовечност. По уздани у томе су наша савест и мудрост у поступцима. Савремене околности и ужурбаност свакодневног живота толи ко су обузели савременог човека, отуђи ли га чак и од самог себе, да је свим сво јим бићем дубоко заронио и остао без даха у беспућу информационог вакуума. То се све више примети на младим љу дима, будућим лекарима. Једноставно, нема више широког образовања, еру диције, елоквенције... Оно је замењено бинарним размишљањем и мултимеди јалном комуникацијом. Веома је тешко у таквом миљеу, част светлим изузеци ма, пронаћи и изградити будућег доброг стручњака, трудећи се да у његову свест доведемо пре свега одговорност као бит ну основу људске егзистенције. Лијепа ријеч је и мелем и лијек, али и постулат Ваше професије. Међутим, тај рецепт се данас све мање примјењује? Циљ сваке терапије јесте целови тост болесника. Та целовитост огледа се у недељивости људске личности, њего ве психосоматике, то јест недељивости тела, душе и духа. Управо због тога се медицина никако не сме сврставати у такозване природне науке, пошто човек није само тело. Приступ човеку, нарочито боле сном човеку, захтева холизам. Основа тог холизма, према мом скромном ми шљењу, управо је реч. Реч је основа и почетак сваке комуникације, нарочито ако је у питању блага реч. Она покреће свет. Уосталом, Реч (Λόγος) и створила је свет. Међутим, човек је у дијалог из међу лекара и болесника на прво место поставио не реч него машину. „Личност болесника захтева личност лекара у бо рилишту, а не технички веште захвате“, не тако давно рекао је Јунг. Ми меримо одређене параметре и на основу тога до носимо дијагнозе и приступамо лечењу. Душу и све душевне функције никако не можемо измерити. Како онда може мо говорити о (из)лечењу?

Свесни смо да у стварности не по  „Први испијени стоје општеважећа правила. Постоје гутљај из чаше само индивидуални случајеви, са нај природних наукa различитијим потребама и захтеви човјека чини ма. Сваки нови случај захтева пионир атеистом, али га ски рад, а сваки траг рутине показује на дну те чаше се као погрешан пут. Зато сваки лекар чека Бог.“ (Вернер не само да мора имати високо стручно Хајзенберг) знање – хирург вешту руку, инт уицију, храброст, прис уство духа и одлучност – него на првом месту мора да уложи огроман труд на образовању властитог карактера. Из личног искуства сам се уверио да блага реч, истинита реч – без обзира колико је у том тренутку болна за пацијента и његове ближње – уводи болесника у атмосферу природног пове рења према лекару, чак и ако гледа у ли це ужас у који му предстоји. У светлу то га, сваки лекар би требало да се издигне изнад сувопарних чињеница, које му се нуде из сиромашних оквира медицине као природне науке, и да сагледава чове ка као боголику индивидуу (личност) са својим достојанством. Тада бисмо могли говорити о правој медицини, апофатич кој и божанственој, а не само о савреме ној аналгетској медицини. ОДБАЦИТИ МАСКУ, ПОБИЈЕДИТИ СЈЕНКУ Хирургија је занат, етика, свјетлост, историја, уточиште, хришћанс тво, пут спасења... У ери технолошког савршен ства, али и духовне отуђенос ти, како правите баланс на небаждареном тас у помјерених вриједнос ти? Нисам сигуран да сам са својих 45 годинâ већ успео да направим склад на мом пут у индивидуације. Постоји само велики и константан труд, моли тва, вера и нада да одбацим ону маску,

Снага љекарева – Без обзира на сложеност посла који обављамо, на те шку ситуацију у друштву, неразумевање државе и политичара према овом веом а одговорном позиву, нико од лекара нема право да прља чистоту беле боје лекарског мантила. Посао треба радити савесно и одговорно, а плата и награда ће на крају ипак доћи. У светлу тога, позваћу се на изреку Парацел зијуса: „Снага лекарева лежи у његовом срцу; његовим радом мора руководити Бог и обасјавати природна светлост и ис куство; најважнији темељ лекарског позива јесте – љубав.“ Чистота белог мантила и наше униформе коју носимо јесте огледало наше душе. SRPSK A  No 5  2014

Ф ИЛ ОЗ ОФ ИЈ А  „Личност болесника захтјева личност љекара у борилишту, а не технички вјеште захвате.“ (Карл Густав Јунг)

З Д Р АВ Љ А

победим своју Сенку, уђем у коштац са својом Анимом и некако да дођем до Сопства. Да се уздигнем изнад Ида и победим свој Его. То уздизање и потен цијална победа веома тешко се пости жу, али нис у недостижне. Вредности јес у померене, а тас је заиста разбажда рен. Излаз видим у баждарењу таса, а то смо ми сами, без обзира на којој страни таса се налазимо. Мењајући себе, при хватајући праве и непролазне вредно сти, у веома блиској будућности не би смо имали никога на супротном тас у померених вредности. На једном од најпрестижнијих свјетских инстит утâ, Deutsches Herzzentrum у Бер лину, субспецијализирали сте кардио хирургију. Каква су ваша искуства из Њемачке? Не само у домену струке или заната, већ укупна? Приступ, доктрина, кодекс, однос према пацијентима...? Ако занемаримо и оставимо по стра ни добро развијен државни систем, ме ханизме унутрашње контроле и техно лошко-техничку суперио рност Немачке, као једне од најразвијенијих европских земаља, у суштини разлике не постоје. Свуда постоје стручњаци и они који су мање стручни, вредни и они који се баш не труде много, морални и савесни и они који се не осврћу на тихе позиве соп ствене савести. И тамо је човек само чо век, са свим својим врлинама и манама. Свједоци смо великог пораста кардио васкуларних болести у Србији. Држава се понаша помало отуђено и немоћно. Гдје је данас српска кардиохирургија у однос у на европску?

Књиге – Као и сваки научни радник и наставник, професор на универзитету, имам моралну и стручну одговорност пре ма наставно-научном раду. Плод тог рада јесу два уџбеника (Митрална регургитација – кардиохируршки аспекти дијаг ностике и терапије и Основе хируршког инструментирања) и два поглавља у међународним уџбеницима (Surgical Valve Replacement – Biop rosthetic vs. Mechanical у књизи Calcific Aor tic Valve Diseas e и Aortic Valve Endocarditis у књизи Aortic Valve). У припреми су и још један стручни уџбеник о кардиохируру шким аспектима дијастолне (дис)функције миокарда леве ко море, као и књига која ће обрађивати биоетичке контроверзе и метафизику „мождане смрти“. Наравно, ту су и стручне пу бликације у међународним и националним часописима, као и радови презентовани на конгресима и симпосионима.

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

Одговор на ово питање не одступа много у однос у на претходни. Српској, Србији и целом окружењу предстоји ве лика борба у имплементацији система вредности. Треба одредити приоритете и спречити одлив у иностранство мла дих људи, а сада већ и искусних струч њакâ. Елитизам се изгубио, а наша сва кодневица се претворила у прави reality show. Суочени смо са тешком економ ском сит уацијом и неизлечивом рак-ра ном српског здравства – непотизмом и партијским запошљавањем. У Србији постоје четири озбиљне кардиохируршке установе. Инстит ут за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици је установа са свет ском репутацијом и искуством, са око 30.000 операција на отвореном срцу. Мало која установа у Европи има ова кво искуство. Зато апелујем на све по литичаре, на нашу политичку елит у, да катастрофалну стварност садашњости, ову свеприс утну агонију, претворе у благословену стварност будућности. Је дино на тај начин можемо сачувати оно мало ент узијазма неколицине струч њака, уз које ће у будућности стасавати млађе генерације, које ће остати да негу ју школу својих учитељâ и на тај начин дати свој допринос у лечењу свих обо љењâ. Ако не буде тако, какав одговор ћемо дати на малом суду нашим учите љима, од којих смо ми учили и који су сва своја драгоцена знања и искуства из иностранства пренели на нас? Какав од говор ћемо тек дати на Великом суду? СПРАМ ВАС И КНЕЗОВИ ВАШИ Живимо у времену које се не може по дичити примјерима. Негативна селек ција, фаворизовање послушних, пар тијске листе у свим сферама живота, па и у медицини, довеле су до руинирања струке и неповјерења у љекарски по зив. Судећи по анкетама о корупцији бијели мантили су у самом врху! Како данас излијечити један од највитални јих органа друштва? Наспрам вас и кнезови ваши... Шта можемо очекивати од било које профе сије, ако су њени главни представници, а нарочито они који воде кадровску по литику, људи који су плод те негативне селекције. Наравно, увек то наглаша вам, част светлим изузецима. Нажалост,

SRPSK A  No 5  2014

Ф ИЛ ОЗ ОФ ИЈ А

 „Мали свијет дјетета, породични миље, представља модел великог свијета“: Др Шушак са породицом под Острогом

З Д Р АВ Љ А

сведоци смо једне псевдо-болоњизације универзитетâ, од студената се више не очекује право академско знање и уме ће, тако да ћемо ускоро имати проблем са хиперпродукцијом (не)кадра, који ће чинити (псевдо)елит у нашег друштва. Студенти који су се провлачили својим незнањем током основних студијâ, про влачиће се и током специјализацијâ и субспецијализацијâ. На тај начин ће се и запослити. Тако ће и радити цео свој радни век. Наравно, са пуним правом поставља мо питање: Ко ће нас лечити у будућно сти? Коме постављамо ово питање? Не нама лекарима-професионалцима, на

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

равно, већ управо онима са супротне стране нашег разбаждареног друштве ног таса. На Ваше питање, како данас излечити један од највиталнијих органâ друштва, могу рећи само већ давно из речену синтагму: „Лекару, излечи се...“ (Лк 4;23). Свакодневно у рукама држите људско срце. Мирна рука, челични нерви, ве штина..., само су предуслов да то срце и даље пумпа живот. Какав је осећај аси стирати Свевишњем и држати нечије срце у рукама? „Срце је место где се људска душа састаје са Господом“. Оно је истовре мено и физички и метафизички орган. Са метафизичке стране – према речима Светог Архиепископа Луке Војнојасе нецког и Кримског (у свет у др Валентин Феликсович), иначе једног од најпозна тијих хирургâ с краја XIX века – срце је орган највишег људског познања и најва жнији орган чула. Човек, на неки начин, све преживљава срцем. (...) Ако немамо љубави према другима, изговарамо тешке и лажне речи, има мо зле помисли у срцу нашем, маском прекривамо чистот у духа, све то утиче на срце и оно почиње да пати. Најпре се јавља повишен крвни притисак, за тим долази до метаболичког дисбалан са, при чему човек улази у један зача рани круг из ког се сам веома тешко може извући. Тада се јавља лекару, који га подвргава дијагностичким процеду рама. Најчешће се дијагностикује једно од обољењâ, које захтева интензивно кардиолошко и/или кардиохируршко лечење. Како, онда, лечити срце? Са фи зичке стране, лечимо лековима и/или „скалпелом“, а са метафизичке стра не, (из)лечење је могуће једино благом речју, која треба да (про)чисти ум и ср це. Та блага реч – благослов – не дола зи од нас лекара, него од Животодавца, тако да сте у потпуности управу када сте ме питали, какав је осећај асисти рати Свевишњем и држати нечије срце у рукама. Поново бих се позвао на ми сао великог Парацелзијуса, који вели: „Болести потичу из царства природе, а оздрављење долази из царства духа“. На ову тему се може доста дискутова ти, па је боље оставити је за посебан ауторски текст, по мери мојих скром них могућности. s

Т АЛ Е НТ И

ТАМАРА ЛОЗО, ДВАДЕСЕТОГОДИШЊА ТРЕБИЊКА, СВЈЕТСКА ШАМПИОНКА У КАРАТЕУ

Упркос свим околностима До Мелбурна је лани стигла захваљујући „добровољним прилозима публике“, а вратила се са златном медаљом за коју „није сигурна да је некоме потребна“. Спорт ју је научио да је живот борба, тешкоће су искушавање а не изговор, мука је ту да би се на њој познали јунаци. Свјесна је да много тога око нас не ваља. Можда ће баш њена генерација преломити да ствари заиста крену на боље

Пише: Дејан Булајић SRPSK A  No 5  2014

Т АЛ Е НТ И  На тренингу у родном Требињу

 Пред свечани дефиле у Мелбурну 2013.

рпска има дугу традицију успјеха у борилачким спортовима. Сјајни су њени боксери, кик-боксери, ка ратисти, џудисти... У посљедње вријеме све више им се придружују и даме. У гру пи изузетно талентованих и успјешних каратисткиња истиче се Тамара Ло зо, двадесетогодишња Требињка, која се прошле године окитила златном меда љом на Свјетском шампионату у Мел бурну, у организацији Свјетске карате федерације. – Да овдје није било људи који добро знају са каквим се финансијским про блемима суочавамо и наших исељеника у Аустралији, ми не бисмо ни отишли у Мелбурн. Они су нам платили пут и боравак. На самом такмичењу осјећали смо велику подршку наших људи у тој далекој земљи. Веома ми је драго због моје и медаља које су освојиле моје ко леге Никола Полуга, Младен Плоскић, Зоран Бакмаз, Младен Ћулум, Данка Гавриловић и Маја Мирдиња. Доказали смо да добро радимо и много вриједи мо. И нашим дивним домаћинима смо на најљепши начин узвратили за сву па жњу и средства која су нам даривали. Оправдали смо и повјерење оних људи

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

у Републици Српској који су нам помо гли да уопште одемо на ово такмичење. Титула свјетске шампионке у кате горији до 60 килограма круна је дугогоди шњег рада каратисткиње, која је своје времено, као шестогодишњакиња, ушла у једну од требињских сала подстакну та борилачким филмовима. - Знам да је мало необично да дје војчице буду импресиониране звијезда ма борилачких филмова и да се са њи ма поистовећују. Али, са мном је било управо тако. Рано сам почела да пока зујем жустар темперамент, за који су у извјесној мјери заслужна и моја браћа, јер су ме од малена научили да се и пе сницама борим за свој простор. Требиње је град у којем је рођена и од расла. – Када сам имала четири године, мо ја породица се доселила у Требиње, ко је ће заувијек имати посебно мјесто у мом живот у. Волим тај град. У њему сам проживјела дивне тренутке дјетињства, упознала и за читав живот у успомена ма сачувала неке драге људе, завршила основну и средњу школу, и научила, што ми је нарочито битно, да уживам у свје тлу. Требиње је град са великим бројем

SRPSK A  No 5  2014

Т АЛ Е НТ И

 На првенству у Новом Саду 2013.

сунчаних дана, што упућује на ведрину и оптимизам. То ми много недостаје, по себно овдје на Палама, гдје дани умију да буду, у низу, суморни и тешки. За моје дјетињство значајан је и Вишеград. Град у којем смо, послије мог рођења, живје ли четири године. Можда је необично, још се сјећам неких мјеста на која су ме родитељи одводили, попут Ћуприје, ко ја ми је увијек дјеловала импресивно. Вољела бих да та сјећања заувијек трају у мени и да то остане као моја чврста веза са тим лијепим градом. СИТНИЦЕ КОЈЕ ЧИНЕ ЖИВОТ Тамара је сада на Палама студент на Правном факултету. – Ово је град који се разликује од оних из мог дјетињства. Овдје се живи брже, сви су у некој журби, али ипак имају времена и да се друже. Добро сам се уклопила и већ имам круг блиских људи. Многи су ме и препознали, па је и њима вјероватно интересантно да по ред себе имају свјетску шампионку. Вје

Слобода и ритмови – У мом животу, наравно, има мјеста и за друге ствари. Нај више слободног времена проводим са дечком, који ме подр жава и потпуно разумије ритам мојих обавеза. Имам широко друштво, мада, истини за вољу, баш и нисам тип који своја по знанства учвршћује честим изласцима до касно у ноћ. Имам своје ритмове. Мислим да су ме сви у околини упамтили по трчању. Пале окружују шуме, има лијепих стаза за шетање и трчање, што ја користим кад год се то може.

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

рујем да Пале чека лијепа будућност, да ће се све више развијати и стицати све већи значај. Што се тиче студија, мене је право увијек привлачило. Жељела сам да га истражујем и боље упознам. Ми слим да сам изабрала прави факултет, јер први бруцошки утисци то потврђују. Признајем да још увијек не размишљам о томе шта изабрати као животно за нимање. Можда ћу остати у спорт у, а можда ћу се окренути праву, кроз неки облик адвокат уре или судијске праксе. Битно ми је да и на студијама будем од говорна и дослиједна, као и у спорт у. За мене је школа увијек била нешто посеб но. За разлику од многих других, који су спорт у све подређивали, ја сам мно ге тренинге пропуштала због школских обавеза, чак и када је постало јасно да израстам у добру каратисткињу. Сада је сит уација мало другачија. Не желим да заостанем ни у спорт у ни на студијама. Постоје, дакле, два приоритета у мом живот у: карате и право. Младост је упућује и на друга инте ресовања. – Већ сам рекла да су ме филмови у извјесној мјери подстакли да уђем у сви јет борилачких спортова. Филмови ме и данас интерес ују, али не борилачки. Гле дам акционе и трилере, што вјероватно открива и неке црте мог карактера. Дру гу страну моје личности откривају ко медије, које баш волим, под условом да нешто вриједе. Љубав према књижевности трпи због недостатка слободног времена.

– Читам с уживањем, али, на жалост, сада немам довољно времена за то. Моје дневне обавезе сустижу једна другу, па неких лијепих и корисних навика мо рам да се лишим. Сада читам углавном стручну литерат уру, за факултет, а неке друге драге књиге чекају на мене. Кухиња је још једно од мјеста која јој пружају прилику да се истакне. – Они који су пробали моје специ јалитете кажу да се одлично сналазим. Задовољна сам због тога, нарочито сада, кад сам одвојена од породице и упућена на самосталну исхрану, која има одређе не услове, с обзиром на бављење спор том. Волим месо, посебно бијело, и од лично га спремам. Нис у ми страни ни остали специјалитети, од тјестенина до слаткиша. ГОРКИ ТАЛОГ ИСКУС ТВА Тамара на спорт у Републици Српској гледа са извјесном забринутошћу. – На жалост, финансијски проблеми ремете иоле озбиљне спортске пројекте, на многим странама, па и код нас. И оно ограничених средстава која су на рас полагању за спорт у Српској, чини ми се, углавном одлази на адресе гдје нема правих резултата. Мислим прије свега на фудбал, док се у неке друге спортове недовољно улаже, попут борилачких и базичних. У тим спортовима такмичари су махом препуштени сами себи и свом ент узијазму. Нема добре организације, нема дугорочних планова, све се креће

у кругу спорадичних успјеха, који иска чу из опште осредњости. Примјећујем и да све мањи број родитеља доводи сво ју дјецу у спортске клубове. Као да су људи заборавили да је спорт предзнак здравог живота. У многим клубовима се не ради како треба, у њима су недовољ но стручна лица, а родитељи све виде и то их обесхрабрује. Како ће она једног дана поступити са својом дјецом? – Свакако ћу их савјетовати да се ба ве спортом, али нисам сигурна да ли ћу истрајавати да то буду борилачки спор тови, посебно не карате. Не знам да ли ће се у скоријој будућности нешто про мјенити, да ли ће карате постати олим пијски спорт. Ако се то не догоди, све ће остати као и до сада: групе амби циозних ент узијаста, који искушавају своје могућности и стрпљење. Искрено говорећи, ако своју дјецу будем упути ла на спорт, онда ће то бити спортови у којима се уложени труд више цијени и награђује. Да не дођу у сит уацију да на свјетско првенство одлазе захваљујући добровољним прилозима публике, а са њега се врате са златном медаљом коју нико неће довољно цијенити. 

 Тренуци предаха у Мелбурну: Са Мајом Мирдињом и Данком Гавриловић, другарицама из репрезентације. У шетњи градом

Фотографије: Архива саговорнице

Са слушалицама – Кад год се може, слушалице су ми на ушима. Музика ми много значи, уз њу се боље осјећам и усредсређујем на не ке лијепе ствари. Волим музику која побуђује страст и снажну енергију, али и лијепу емоцију. Поп и рок су мој избор. Жао ми је што у Требињу баш и није било добрих концерата тог типа.

SRPSK A  No 5  2014

П Р ИМ Ј ЕР И

E X A M P L E S

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

ИНЖЕЊЕР И ИНОВАТОР ЗВЈЕЗДАН ВИШТ ИЗ ДОБОЈА И ЊЕГОВИ УСПЈЕСИ

Производима

осваја свијет Вакуумске пресе са мембраном произведене у предузећу „Wischt“ у Липцу код Добоја извезене су широм свијета, од Русије до Перуа, од Португалије и Италије до Индије. Користе се у ауто и авиоиндустрији, производњи намјештаја, па чак и једној националној агенцији за свемирска истраживања. Добијене су бројне награде и признања. Усавршавање производа се наставља, а планови су велики и стратешки осмишљени

обра идеја не само да је злата ври једна, него је и један од темеља са времене привреде. А да, уз труд и улагање, може и код нас не само да буде успјешно реализована, већ и преточена у успјешан бизнис показао је иноватор, предузетник и конструктор из Липца код Добоја, инжењер Звјездан Вишт, вла сник предузећа „Wischt“. И он је кренуо од идеје, а данас његов патент, вакуум прес у са мембраном, траже и купују ши ром свијета. УСПЈЕХ – Не постоји рецепт за долажење до идеја. Моја идеја настала је из личне по требе, односно немогућности да се по требна опрема набави – објашњава Вишт како је све почело прије десетак година. Наиме, за велики посао затребала му је скупа машина. Како није могао да је набави, одлучио је да је конструише. Та ко је настала вакуум преса са мембраном која је у првој верзији била намијењена за производњу намјештаја и столарије.

Модел добојског иноватора донио је пот пуно нова рјешења, па је одмах привукао велику пажњу јавности. Вишт ту није стао, већ је радио на тех нолошком унапређењу свог изума који је 2007. пријавио за патентирање. Захваљујући овој машини 2011. године настаје предузеће „Wischt“, а преса, за ко ју је Вишт добио бројне награде, данас се, између осталог, користи и у ауто и авио индустрији. Машине произведене у Лип цу налазе се широм свијета – од Србије, Хрватске, Црне Горе и Словеније, преко Италије, Швајцарске и Порт угалије, до Перуа, Русије и Индије.

 Звјездан Вишт на сајму у Нирнбергу и на промоцији у Санкт Петерсбургу

Иновације и научна достигнућа Захваљујући свом изуму Вишт се представио на сајмови ма широм свијета и освојио бројне награде. Тако је 2007. у Београду награђен за најбољу технолошку иновацију, годи ну касније у Бањалуци добија Златну медаљу „Никола Тесла“ на изложби иновација, а 2009. Златну медаљу „Михајло Пу пин“ на изложби научних достигнућа у Београду. Ту су и Златна медаља „Никола Тесла“ са изложбе инова ција „Тесла Фест“ из 2010, те признање „Иноватор 2011“. SRPSK A  No 5  2014

П Р ИМ Ј ЕР И  Производња у Липцу код Добоја и инсталирање једне машине у Перуу

– Користе их велики произвођачи ау томобила, па чак и Научна инстит уција за авио и свемирска истраживања Инди је. На конкурсима је наше предузеће, које има девет радника, побјеђивало свјетске гиганте – наглашава Вишт. Ипак, истиче да није све ишло тако лако, и да је у све уложено много воље, труда и стрпљења, а у његов успјех многи нис у вјеровали. Посебан проблем пред стављао је недостатак новца. – Било је страховито тешко. Уложио сам скоро сву непокретну имовину као хипотеку за добијање кредита. Али успје ли смо, кредит је враћен, а производ пре познат широм свијета - каже Вишт. Напомиње да је и заштита проналаска веома скупа. – Подношење домаће пријаве је при лично јефтино, кошта 50-ак КМ. То раде многи и кажу „имам неколико патена та...“ То је само улазница, озбиљни тро шкови долазе у каснијим фазама. Изум мора бити довољно инвентиван да би се све то платило и исплатило. Углав ном је то разлог што не успијевају сви. Ми смо до сада у заштит у уложили око 50.000 евра и патент је заштићен у Аме рици, Њемачкој, Италији, Шпанији, Ве ликој Британији и Турској. У свим тим земљама имамо своје заступнике – исти че Вишт. Додаје да су и име фирме такође за штитили. ПРЕДНОС ТИ И КОРИС ТИ – Генерално гледајући, вакуум преса је релативно нов изум. Као и било која пре са, служи за притискање различитих ма теријала, што је потребно код лијепљења и формирања облика. Коришћењем то плоте може служити и за термоформи рање, односно обликовање материјала као што је пластика и слично. Основна

Висок рејтинг производа На манифестацији „Избор најус пјешнијих у привреди Ре публике Српске за 2013. годину“ предузеће је недавно награ ђено у категорији за препознатљив квалитет и развој дома ћег производа. Привредна комора РС додијелила је предузећу „Wischt“ посебно признање за линију производа: вакуумска преса са једним столом, вакуумска преса са два стола, вакуумска пре са са четири стола, вакуумска преса за облагање PVC-ом и аутоматска вакуумска преса за термоформирање.

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

предност вакуум преса са мембраном је то што остварују подједнак притисак на материјал без обзира на његов облик. Да би се овај ефекат постигао за стандард ним пресама (пнеуматским или хидра уличним), потребни су додатни, скупи алати (калупи) – објашњава Вишт. Додаје да је његов изум омогућио ви шеструко повећање капацитета оваквих машина. – Просто говорећи, наш изум омогу ћава да се са једном опремом ради и на шест преса. Повећан капацитет, смањење утрошка енергије по јединици произво да и до пет пута, потпуна искоришће ност радне снаге и уштеда радног про стора, то су само неке од предности рада са њим – истиче Вишт. Захваљујући својој производњи, ово предузеће значајан је фактор у домаћој привреди. – Од укупно 150 произведених и про датих машина од 2008. године, 50 смо испоручили домаћим купцима, а 100 из везли. Омогућили смо домаћим произ вођачима, углавном у дрвопреради, да са мањом инвестицијом дођу до квалитет не опреме, какву су раније морали уво зити и плаћати вишеструко више – на глашава Вишт. Овом опремом купци могу да изра ђују производе највишег квалитета и ли јепог дизајна, те са таквим производима изађу на свјетско тржиште. – Тих 100 извезених машина има по себну димензију. Повећали смо извоз и свакако поправили имиџ Републике Српске – истиче Вишт. Концепт производње, додаје Вишт, за снован је и на сарадњи са кооперантским фирмама, као што су „Limex“ из Кара новца, „Статор ГС“ и Браварско лимар ска радионица „Ћелић“ из Добоја. – Просјечна цијена продатих машина у 2013. била је 10.500 евра – истиче Вишт. На унапређењу пресе и даље ради. – Тренутно развијамо нови модел који ће бити презентован до краја ма ја ове године. Овај производ је одговор на захтјеве већег броја купаца са разних страна свијета. Биће универзалан и при мјењив у разним областима (аутоинду стрији, авиоиндустрији, производњи на мјештаја...). Други циљ је проналажење продајних агената у Великој Британији и на Блиском Истоку. Имамо велике пла нове – закључује Вишт. 

SRPSK A  No 5  2014

З Н АЊ Е

ПРОФ. ДР ЂУРО ЂУРОВИЋ, НОВИ ДИРЕКТОР БЕОГРАДСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ

Углед чувати сталним развојем Увелико у шестој деценији рада, једна је од највећих високих школа струковних студија у Европи. Више од 120.000 њених дипломаца тренутно је запослено на важним позицијама широм Србије и Српске. Осим досадашњих струковних економиста у разним областима, од финансија до пословне информатике и маркетинга, припрема три нова програма: за државну администрацију, струковне правнике и туризам. Један од стратешких циљева је и да школа прерасте у пословну академију

Пише: Алекса Митић

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

SRPSK A  No 5  2014

З Н АЊ Е

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

високоразвијеним земљама да нашњег свијета струковно обра зовање је главни ослонац опе ративног рада. Београдска пословна школа – Висока школа струковних сту дија увелико је зашла у шесту деценију школујући управо такве кадрове. Ди пломе ове школе признате су у цијелом свијет у. Има око 12.000 активних сту дената, док је тренутно више од 120.000 њених дипломираних академаца запо слено у Србији и Српској. У школи образују струковне еко номисте у области финансија, рачу новодства, банкарства, пословне ин форматике и е-бизниса, менаџмента, маркетинга, трговине, пореза и царина. Специјалистичке струковне студије су из области менаџмента рачуноводства, контроле и ревизије, стратегијског фи нансијског менаџмента и менаџмента пословних процеса. С обзиром на то да је оснивач школе држава, део сту дената се школује на буџет у, док други плаћају школарину која се није мије

њала већ шест година и прихватљива је за већину студената (прилагођена је буџет у просјечне породице). На челу ове образовне установе од недавно је проф. др Ђуро Ђуровић. Већ готово деценију ради у школи. Изабран је већином гласова Савјета школе, на тајном гласању, уз једногласну подршку Студентског парламента. – Веома сам поносан на ову школу, која траје готово шездесет година. У принципу, један регуларни и легални избор за директора школе не мијења у суштини ништа. Претходни директор проф. др Илија Самарџић изузетно до бро је осмислио правце за развој шко ле и поставио их тако да их не треба мијењати. На челу установе у два ман дата, он је са својим тимом учврстио углед школе и значајно повећао број студената. Имао је изузетну подршку колектива и инстит уција са којима је сарађивао – каже проф. др Ђуро Ђу ровић. – Главни правци нашег разво ја остају одржавање броја студената и

SRPSK A  No 5  2014

 Проф. др Илија Самарџић, претходни директор Београдске пословне школе, један од најзаслужнијих за њене успјехе

З Н АЊ Е

Сарадња Са 1.200 бруцоша, колико годишње прима, Београдска по словна школа је једна од највећих високих школа струковних студија у Европи. У складу са „Стратегијом развоја информа ционог друштва“ Владе Србије, којом се захтјева компјутер ска писменост према стандардима ECDL, у овој установи студенте системски обучавају у познавању информационих технологија. Сарађују са другим високошколским установа ма у Србији и свијету. Њени студенти могу бесплатно да стек ну лиценцу компјутерске писмености, да бесплатно користе „Мајкрсофтов“ лиценцирани софтвер, да се бесплатно обуче за коришћење правне базе „Paragraf lex“, да факултативно уче стране језике, да обављају праксу у водећим компанијама...

проширење дјелатности. Радило се вр ло транспарентно, отворено за сваку контролу, и тако ће остати. ИЗАЗОВИ ОСТАЈАЊА НА ВРХУ – Припремамо три нова програма, за државну администрацију, струковне правнике и туризам, како бисмо уна приједили могућности за дошколова вање оних људи који су, рецимо, стали на неким правним факултетима. Жеља нам је да направимо струковне правни ке, јер владавина права и правна држа ва су задатак времена. Програм морамо да реализујемо заједно, уз ослањање на најквалитетније људе које имамо. Вјеру јем да ћемо наћи мотивацију и све друго потребно за такав подухват, јер радимо на једном од најбољих мјеста у просвје ти Србије. Развој школе обликоваћемо

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

нашим унутрашњим снагама. Имамо кадрове са довољно потенцијала, само је потребно подстаћи креативну способ ност људи. Држим се строгих правила, тако сам научен у породици и крају гдје сам поникао, сјеверу Црне Горе, крају озбиљне српске провенијенције, иако се сада налази изван заједничке држа ве са Србијом. То значи, поред осталог, да студенте привлачимо не слабим кри теријумима већ квалитетом наставе и оцјењивања. Посла за наше дипломце ће сада бити и у свим правним послови ма у државној управи и администраци ји. Неће моћи да буду судије и адвокати, али државној управи биће потребни по резници и цариници. Морамо да оспо собимо такве људе кроз школовану ад министрацију. Србија има задивљујућу историју и природу, али мора боље да се представи у свијет у, стога ћемо да обра зујемо струковне туризмологе. Идеја у Београдској пословној школи има доста. Један од стратешких циљева је и да то постане Пословна академи ја, да поред специјалистичких може да установи и мастерс студије. Мора се ми слити развојно, углед се мора чувати. Проф. др Ђуро Ђуровић, такорећи вршњак Београдске пословне школе, ро ђен је у селу Коврен, између Бијелог По ља, Пљеваља и Пријепоља. Гимназију је завршио у Бијелом Пољу, Правни факул тет у Београду. Судијску каријеру запо чео у Бару, био судија у Савезном суду. Изрекао више од 10.000 прес уда из обла сти цивилног права. Прогла шен 2002. за најбољег судију у Црној Гори. Често се у живот у и раду позива на народне му дрости и изреке. На примјер, на ону: „Нека будем и пепео, бар ће се знати да сам био ва тра. Само да иза мене не остане слинав траг као иза пужа.“ – Не важим за строгог, већ за објективног професора – каже директор Ђуровић. – И ја сам отац, разумијем те мла де људе. Да би неко био добар просвјетни радник, сматрам, мора да воли ђаке, студенте. А воли их тако што је прави професор, који у настави даје све од себе, а и ван наставе је увијек доступан својим сту дентима. 

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Prilagođen tebi S a m s u n g G A L A X Y S5 Novi Samsungov flagship Samsung Galaxy S5 iz dvaja mnoštvo tehnoloških unapređenja nastalih kao rezultat stalne inspiracije Samsungovih vizionara koji teže da razvoj novih generacija Galaxy modela S serije prilagode što više životu svojih korisnika. Lije po dizajniran, izdržljiv telefon sa dobrim performan sama, Galaxy S5 s dimenzijama 142x72,5x8,1mm i težine 145 grama, opremljen je 5,1-inčnim FHD Su per Amoled ekranom rezolucije 1.920x1.080 piksela. Pokreće ga novi 4-jezgarni Snapdragon 801 (Qualcomm MSM8974-AC čip set) na 2,5GHz. Samsung Ga

SRPSK A  БРОЈ 5  2014

laxy S5 posjeduje 2GB RAM, i 16 ili 32GB interne memorije koja je proširiva uz po moć microSD kartice. Samsung je uz Galaxy S5 plasirao novi Touc hWiz korisnički inter fejs baziran na najnovi jem Android 4.4.2 KitKat operativnom sistemu. Nova kamera od 16 megapiksela pruža najbrži autofokus od samo 0,3 sekunde, a dodatnu inspiraciju prilikom foto grafisanja korisnicima omogućava selektivni fokus koji dozvoljava da se određeni objekat izo štri, dok ostatak u pozadini biva zamagljen zahvaljujući efektu plitke dubine polja (PDOF phase detection auto focus) koja se koristi na fotoaparatima. Napajanje uređaja obezb jeđuje baterija kapacite ta 2.800mAh, a nova „ul tra power saving“ funk cija u situaciji kada se baterija isprazni ispod 10% od nazivnog kapa citeta, gasi sve funkcije osim poziva i SMS po ruka i sa crno-bijelim ekranom produžava rad uređaja naredna 24 sata. Samsung Galaxy S5 otporan je na vodu i prašinu prema standardu IP67, što garantuje ot pornost na pota panje u vodu do 1 metra dubine u trajanju do 30 mi nuta. Osim ugljeno crne i svjetlucavobijele, Galaxy S5 dolazi sa dvije dodatne boje, električno plavom i bakreno zlatnom, dok je ku ćište uređaja na poleđini perforirano na specifičan i moderan način.

GALAXY S5 PODRŽAVA ZDRAVIJI STIL ŽIVOTA Ovog puta Samsung je putem Knox aplikacije osi gurao visok stepen zaštite koji je naročito značajan poslovnim korisnicima. Kako bi se ograničio pristup telefonu aplikacija koristi skener otiska prsta, a mo guća je i dvostepena zaštita, koja pored skeniranja pr sta podrazumijeva i unos šifre. Od brojnih aplikacija, izdvajamo S Health 3.0 apli kaciju koja je pored uobičajenog pedometra, snima nja vježbi i ishrane, sada dopunjena s mjeračem otku caja srca, koji se nalazi pored LED blica i savršeno se uklapa u priču o personalizovanom uređaju kakav je Galaxy S5. Tu je i poseban mod za djecu koji dozvoljava da jednim klikom telefon pretvorite u uređaj koji će biti prilagođen vašoj djeci u potpunosti, prikazujući apli kacije koje su namijenjene samo njima. Ističući na prvom mjestu najviši nivo na kome se novi Samsung Galaxy S5 približava svojim korisni cima, u Samsungu su prilikom predstavljanja novog modela u Barseloni i ovog puta, uvjereni smo, zaigrali na pravu kartu. U prilog tome je i informacija da ovaj izuz etan telefon može biti vaš po M:TEL preporuče noj cijeni od 199 KM u tarifama Moj Mix 80 i Bez Limita Flex/Flat 80.

OSTANITE U FORMI UZ GEAR FIT Samsung Gear Fit sa svojim zaobljenim 1,84-in čnim Super AMOLED ekranom osjetljivim na dodir i trenutnim objavama dolaznih poziva, mejlova, SMS poruka savršeno se uklapa u nastavak priče o definitiv no najpersonalizovanijem modelu iz porodice Galaxy. Ono što Gear Fit čini revolucionarnim jeste funkcija koja prati fizičke aktivnosti i podr žava fizičku kondiciju, što ga ujedno preporučuje kao savršenog suputnika svakom ko pazi na svoje zdravlje.

SRPSK A  No 5  2014

СРБИЈА – НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА! ЛеполицеОтаџбине

Сестринско издање „Националне ревије“ у Републици Србији!

www.nacionalnarevija.com

„G

uinot Institut Paris“ је више од 35 година водећа свјетска кућа у области професионалне козметике. Заједничким радом и сарадњом врхунских свјетских научника и козметичара, те сталним праћењем потреба и жеља клијената, развила је сигуран начин за успјешно бављење љепотом. Кључ тог успијеха је у врхунским третманима, уз коришћење производа који су резултат највише технологије, као и у искључивој посвећености салонској њези, високим стандардима при школовању и тренингу терапеута, те стеченом имиџу кроз рекламне кампање и спонзорисање врхунских спортских догађаја. У веома јакој конкуренцији „Guinot“ успијева да очува мјесто лидера кроз сталне иновације, од којих се издваја уношење „ћелијског медијума“ у препарате са чак 56 активних састојака за регенерацију ћелија: 21 амино киселина, 17 витамина и 16 минерала. „Guinot“ је освојио повјерење клијената широм свијета брзо видљивим и дуготрајним резултатима примјењених третмана. Зато су међу корисницима ове козметике и „вјечно младе“ свјетске звијезде, попут Хали Бери, Кајли Миног, Шарлиз Терон, Шерон Стоун, Кетрин Данев, Изабеле Ађани, а од мушкараца Мела Гибсона, Џорџа Клунија и Ричарда Гира. Ипак, ову козметику на врху држи прије свега вјерност клијента као што је енглеска краљица Елизабета. Данас сваки познатији центар који се бави љепотом има и „Guinot“ кабинет као гаранцију квалитета за захтјевну клијентелу. Више од 11.000 ауторизованих „Guinot beauty“ салона, клиника и спа-центара широм свијета, са професионалним beauty терапеутима, гаранција су квалитета и постојаности бренда. Добродошли!

Најтраженији третмани  ХИДРАДЕРМИЈА

 AROMATIC

 ХИДРАДЕРМИЈА ЛИФТ

 BEAUTE NEUVE

 TECHNI SPA

 LIFTOSOME

ЦЕНТАР ЗА ЊЕГУ И ОБЛИКОВАЊЕ ЛИЦА И ТИЈЕЛА Николе Пашића 1, 78000 Бањалука Тел.: 051 347 940; Факс: 051 347 942; Моб.: 065 593 569 glocon@teol.net, www.guinot.rs

Велепродаја и малопродаја козметичких препарата и шминке. Увозник за БиХ: GLOCON d.o.o, Бањалука

Aleksandar Ćosić

Published on Apr 28, 2014

Srpska - nacionalna revija - broj 5

Published on Apr 28, 2014

sasa011

Go explore