Srpska - broj 7

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ SRB 290 RSD ♦ CG 3 €

година II  број 7, 2014.  цијена 7 KM www.nacionalnarevija.com

Путеви ка врховима

DO VISINA TREBA NARASTI

Поводом 900. годишњице рођења Стефана Немање (светог Симеона Мироточивог),

ИЗВАНРЕДНА ИЛУСТРОВАНА МОНОГРАФИЈА! Стари и нови текстови, житија и слу жбе, пјесме и студије, фотографије и сликарска дјела! Искористите прилику, набавите са попустом!

ПРИНЦИП ПРЕС Цетињска 6, Београд; Тел. +381 11 322 70 34, +381 11 322 16 92 www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com, princip.press@gmail.com

П Р О Л О Г

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник Ми­шо Ву­јо­вић

РАД ПРО­ТИВ СЕ­БЕ, БЕЗ ЗА­БУ­ША­ВА­ЊА

Ћи­ри­ли­ца У

Уред­ник Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Не­бој­ша Је­врић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Бо­јан Ман­дић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Зо­ран Пе­ја­ши­но­вић, Сло­бо­дан Кр­стић, Сан­дра Кља­јић, Сен­ка Три­вић, Сан­дра Јо­со­вић, Да­ја­на Ко­ро­ли­ја, Рад­ми­ла Ђе­вић, Ве­сна Ка­пор, Алек­сан­дра Глишић Мар­ке­тинг Мир­ко Ву­јо­вић, Ире­на Сто­лић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман Је­ле­на Јо­вић, Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Штам­па „Пор­тал“, Бе­о­град Пред­став­ни­штво за Ре­пу­бли­ку Срп­ску „Прин­цип Прес РС“ Але­ја Све­тог Са­ве 7, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 srp­ska­@na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com Ди­ја­на Пет­ко­вић, ди­рек­тор

Ву­ко­вој Ло­зни­ци, у Ву­ко­вој ули­ци, по­сто­ји са­мо још је­дан ћи­ри­лич­ни нат­пис: на Ву­ко­вом до­му кул­т у­ре. То је мје­ра. За­сту­пље­ност на­ци­о­нал­ног пи­сма је та­чан од­раз ста­ња на­ро­да и ње­го­вих ре­пу­бли­ка. Су­ви­шно је ов­дје обра­зла­га­ти ко­ли­ко је пи­смо ва­жан еле­мент кул­т ур­но-исто­риј­ског иден­ти­те­та срп­ског на­ро­да. (Гдје год се ни­је одр­жа­ла ћи­ри­ли­ца, ни­је се одр­жа­ла ни срп­ска др­жа­ва, па ни Ср­би.) Ћи­ри­ли­ца је­сте на уда­ру вар­вар­ске гло­ба­ли­за­ци­је и но­ вог ко­ло­ни­ја­ли­зма, но ра­ди­мо ли ми свој по­сао? За­што срп­ска вла­да, као мје­ру за­шти­те дра­ма­тич­но угро­же­ног на­ци­о­нал­ног пи­сма, не да по­ре­ску олак­ши­цу до 3 од­сто за ћи­ри­ лич­не књи­ге, ча­со­пи­се и елек­трон­ске ме­ди­је? (Слу­ти­те ли ка­кве би то ефек­те про­из­ве­ло у ро­ку од са­мо го­ди­ну да­на?) Спро­во­ди ли се од­ред­ба да сви јав­ни нат­пи­си, укљу­чу­ју­ћи и име­на фир­ ми, мо­ра­ју би­ти ис­пи­са­ни пр­во на срп­ском је­зи­ку и ћи­ри­лич­ним пи­смом, она­ко ка­ко је то ри­је­ше­но у Ру­си­ји, Грч­кој, Бу­гар­ској, Изра­е­лу...? Ка­ко ми то олак­ша­ва­мо стран­ци­ма, и ко­јим, ако ла­ ти­ни­цом на­пи­ше­мо књи­жа­ра? За­што Ми­ни­стар­ство кул­т у­ре не на­ру­чи пра­вље­ње 100 ли­је­пих и пра­вил­них ћи­ри­лич­них фон­то­ ва, свих ти­по­ва, и не по­ста­ви их на свој сајт за бес­плат­но пре­у­ зи­ма­ње? Ди­зај­не­ри он­да не би ћи­ри­ли­цу из­бе­га­ва­ли као огра­ни­ ча­ва­ју­ћи фак­тор. Зар је мо­гу­ће да чак и Цр­ква, АНУРС и Ма­ти­ца срп­ска ре­дов­но ко­ри­сте пот­пу­но са­ка­то ћи­ри­лич­но пи­смо, иг­но­ ри­шу­ћи да г ни­је г, п ни­је п, т ни­је т, из­о­кре­ну­та ше­сти­ца (д) ни­је сло­во д? Је­смо ли об­не­ви­дје­ли, по­лу­дје­ли или се сро­за­ли у по­лу­пи­сме­ ност? Зна­мо ли да без ћи­ри­ли­це по­ми­ња­на Ло­зни­ца ни­је град Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, Јо­ва­на Цви­ји­ћа и Ми­ће По­по­ви­ћа, не­го Си­на­на Са­ки­ћа? 

Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Је­ле­на Јан­ко­вић, ди­рек­тор

На насловној страни: Ка врховима (Фото: Архива ТОРС-а) CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 008(497.6 Република Српска) ISSN 2334-850X, COBISS.SR-ID 199401228

04

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Покровитељ издања:

ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Партнери издања:

РТС - Јавни сервис Србије

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА војводина

Институт за ратарство и повртарство

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ подршку МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ СРБИЈЕ

САДРЖАЈ

Витраж 04 Про­лог 06 Хро­ни­ка

Путоказ 10 Ал­бум: За­го­нет­ка ви­дљи­вог 16 Спо­ме­ник: Ру­ски цар у Бе­о­гра­ду 18 Ви­си­не: Љеп­ши пу­те­ви ка вр­хо­ви­ма 26 Уди­ца: На је­зе­ру Дре­но­ва, код Пр­ња­во­ра 32 По­сје­та: Же­љу­ша, срп­ско се­ло код Мо­ста­ра 38 Хо­до­ча­шћа: Ма­на­стир Осо­ви­ца, Ср­бац 44 Сту­бо­ви: Бо­го­сло­ви­ја у Фо­чи 50 Тра­го­ви: Ње­го­ше­ва ули­ца у Хер­цег-Но­вом

Култура 58 Pro me­mo­ria: Си­ма Са­рај­ли­ја (1791–1847) 64: На­сље­ђе: Те­шан По­дру­го­вић, ај­дук и гу­слар 78 Сце­на: Фе­сти­вал по­зо­ри­шта за дје­цу 82 Бај­ка: Ча­роб­на фру­ла са Си­ња­је­ви­не

Људи 70 Ви­ди­ци: Рај­ко Пе­тров Но­го, пје­сник 86 Та­лен­ти: Ти­ја­на Бо­шко­вић, од­бој­ка­ши­ца 92 Ста­ра уми­је­ћа: Дра­ги­слав Жа­рић, ма­ке­тар

Представљање 85 На­ја­ва: „Хе­ро­ји“ на АТВ 96 Ве­зе: „М:тел“, три при­че о при­ја­тељ­ству SRPSK A  No 7  2014

05

В И Т Р А Ж

Т РА К А >> На Све­т у Пет­ку, 27. ок­то­бра, на­вр­ ши­ло се че­тр­де­сет пет го­ди­на од ра­зор­ног зе­мљо­тре­са ко­ји је 1969. по­го­дио Ба­ња­лу­ку. Де­вет сте­пе­ ни по Мер­ка­ли­ју, шест по Рих­те­ ру, по­ги­ну­ло пет­на­ест осо­ба, 1.117 по­ври­је­ђе­но. Зе­мљо­трес је по­чео ја­ким „прет­ход­ним уда­ром“ 26. ок­то­бра по­под­не, по­дрх­та­ва­ње се на­ста­ви­ло до су­тра­дан ују­тру, ка­ да је, у 9:11, „ври­је­ме за Бањалуку ста­ло“. >> По­сли­је јед­но­мје­сеч­ног пре­ки­да због то­га што је кли­зи­ште од­ни­је­ло дио пру­ге у Пот­ко­зар­ју, по­но­во је ус­по­ста­вљен же­ље­знич­ки са­о­бра­ ћај из­ме­ђу Ба­ња­лу­ке и При­је­до­ра. >> Угље­вич­ким бор­ци­ма Отаџ­бин­ског ра­та, ко­ји су сво­је жи­во­те угра­ди­ли у те­ме­ље Срп­ске, слу­жен је 27. ок­то­ бра па­ра­стос. Име­на њих 301 укле­ са­на су на цен­трал­ном спо­мен-оби­ љеж­ју оп­шти­не Угље­вик. >> Пр­во ма­сли­но­во уље у Срп­ској произведено је не­дав­но у ма­на­сти­ру Твр­дош код Тре­би­ња, од 550 ста­ ба­ла. При­је пет­на­ест го­ди­на у Твр­ до­шу су за­са­ђе­не пр­ве ма­сли­не, до­би­је­не на дар од грч­ког ма­на­сти­ ра Ор­ми­ли­ја, а за­са­ди се сва­ке го­ ди­не уве­ћа­ва­ју. Пла­ни­ра­но је да се на­ред­не го­ди­не про­из­вод­ња уве­ћа шест пу­та. >> У част 150. го­ди­шњи­це од ро­ђе­ња Бра­ни­сла­ва Ну­ши­ћа, јед­ног од нај­ ве­ћих срп­ских пи­са­ца и ко­ме­ди­о­ гра­фа, На­род­на би­бли­о­те­ка Ср­би­је ди­ги­та­ли­зо­ва­ла је ње­го­ва нај­зна­чај­ ни­ја оства­ре­ња. Ри­јеч је о два­де­сет пет Ну­ши­ће­вих дје­ла из еди­ци­је Ге­ це Ко­на, ко­ји­ма се мо­же при­сту­пи­

06

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Спо­ме­ник По­во­дом 900. го­ди­шњи­це ро­ђе­ња Сте­фа­на Не­ма­ње (све­тог Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­вог), у Ба­ња­лу­ци је не­дав­но от­кри­вен мо­ну­мен­та­лан спо­ме­ник овом ве­ли­ком срп­ ском вла­да­ру и ро­до­на­ чел­ни­ку све­то­род­не ло­ зе Не­ма­њи­ћа, сим­бо­лу срп­ског злат­ног сред­ њо­ве­ко­вља. Спо­ме­ник ис­пред Му­зе­ја Срп­ске, по­клон но­во­сад­ског Фон­да „До­сто­јан­ство“, дје­ло је умјет­ни­ка Љу­ бо­ми­ра Шће­па­но­ви­ ћа. От­крио га је пред­сјед­ник Срп­ске Ми­ло­рад До­дик, а осве­штао Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ски Ири­неј. То је пр­ви та­кав спо­ме­ник у срп­ским зе­мља­ма.

От­кри­ће Ру­ко­пис ан­то­ло­гиј­ске пје­сме Пла­ва гроб­ни­ца Ми­ лу­ти­на Бо­ји­ћа, јед­но од нај­зна­ме­ни­ти­јих срп­ских књи­ жев­них дје­ла из Пр­вог свјет­ског ра­та – за ко­ји се ми­сли­ло да је не­по­врат­ но из­гу­бљен – из­не­на­да је про­на­ђен кра­јем ав­гу­ста у де­поу бе­о­град­ске би­бли­ о­те­ке „Ми­лу­тин Бо­јић“. Ре­ста­у­ри­сан је и за­шти­ ћен, као гра­ђа од из­у­зет­не ври­јед­но­сти. Ми­лу­тин Бо­јић (1892– 1917), ва­жан пје­сник срп­ ског мо­дер­ни­зма, об­ја­вио је ову зна­ме­ни­т у пје­сму у го­ди­ни сво­је смр­ти. Од 11. ок­то­бра 2014. ори­ги­нал је мо­гу­ће про­чи­та­ти и на стра­ни­ца­ма ди­ги­тал­не би­бли­о­те­ке „Ми­лу­тин Бо­јић“ (www.mi­lu­tin­bo­jic.org.rs/ebi­bli­ot­ e­ka).

Са­јам Се­дам­де­сет три но­ва на­ сло­ва, потписана од три­де­сет три из­да­ва­ча, била су око­ сни­ца пред­ста­вља­ња Срп­ске на минулом пе­де­сет де­ве­том Ме­ђу­на­род­ном сај­му књи­ га у Бе­о­гра­ду. Об­је­ди­ње­ни на­ступ из­да­ва­ча из Срп­ске, и ове го­ди­не у ор­га­ни­за­ци­ ји Ка­би­не­та Пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке, био је у зна­ку сто­го­ди­шњи­це ро­ђе­ња Бран­ка Ћо­пи­ћа, јед­ног од нај­зна­ чај­ни­јих пи­са­ца и пје­сни­ка са срп­ских про­сто­ра за­пад­но од Дри­не. На штан­ду Срп­ске биле су ор­га­ни­зо­ва­не број­не про­мо­ци­је и су­сре­ти са пи­сци­ма, али и скло­пље­ни уго­во­ ри о да­љим из­да­вач­ким по­ду­хва­ти­ма.

Фе­сти­вал „Без цен­зу­ре“. То је мо­то осмог Ме­ђу­на­род­ног филм­ ског фе­сти­ва­ла „Пр­ви ка­дар“, одр­жа­ног у Ис­точ­ном Са­ ра­је­ву од 28. до 31. ок­то­бра. Пу­бли­ка је има­ла при­ли­ку да ви­ди че­тр­де­сет пет оства­ре­ња из два­де­сет зе­ма­ља у зва­нич­ном и пет­на­ест фил­мо­ва у пра­те­ћем про­гра­му. Ор­га­ни­за­тор фе­сти­ва­ла је „Фо­рум те­а­тар“ из Ис­точ­ног Са­ра­је­ва, а по­ча­сни гост би­ла је бри­тан­ска аутор­ка Де­ бо­ра Пер­кин. У тре­нут­ку за­кљу­че­ња овог из­да­ња „На­ ци­о­нал­не ре­ви­је“ још ни­с у са­оп­ште­на име­на на­гра­ђе­них.

ти сло­бод­но и бес­плат­но, у окви­ ру збир­ке Ди­ги­тал­на На­род­на би­бли­о­те­ка Ср­би­је (www.di­gi­tal­ na.nb.rs). >> По­во­дом 30. го­ди­шњи­це од пр­вог из­да­ња Ха­зар­ског реч­ни­ка (1984) и пет го­ди­на од смр­ти Ми­ло­ра­да Па­ви­ћа, грч­ки лист Елеф­те­ро­ти­ пи­ја ци­је­ли свој ок­то­бар­ски књи­ жев­ни до­да­так „Би­бли­о­те­ке“ по­ све­тио је овом ве­ли­ком срп­ском пи­сцу. Ру­ски ин­тер­нет пор­тал Ар­гу­мен­ти и фак­ти, као и лук­ су­зни ки­не­ски ма­га­зин Тра­вел, учи­ни­ли су слич­ну по­част, пред­ ста­вља­ју­ћи кроз Па­ви­ће­во де­ло Бе­о­град и срп­ску кул­т у­ру. >> Пре­ма зва­нич­ним по­да­ци­ма, ап­ со­лут­ни ре­кор­дер по бро­ју по­но­ вље­них из­да­ња на срп­ском је­зи­ку у про­те­клих три го­ди­не је Ма­ли принц Ан­то­а­на де Сент Ег­зи­пе­ ри­ја (189), сли­је­ди Бла­го ца­ра Ра­ до­ва­на Јо­ва­на Ду­чи­ћа (130), па Исто­ри­ја Ср­ба Све­то­за­ра Ћо­ро­ ви­ћа (73). Бро­ја­на су са­мо ле­гал­ на из­да­ња, за ко­је је из­ва­ђен CIP у цен­трал­ној на­ци­о­нал­ној би­ бли­о­те­ци. >> Про­гра­мом Но­бе­лов­цу у част, по­ све­ће­ним Иви Ан­дри­ћу, отво­рен је 20. ок­то­бра ово­го­ди­шњи ци­ клус по­ет­ских ве­че­ри ко­је у Би­ је­љи­ни тра­ди­ци­о­нал­но ор­га­ни­ зу­ју На­род­на би­бли­о­те­ка „Фи­лип Ви­шњић“ и Фа­кул­тет драм­ске и филм­ске умјет­но­сти Уни­вер­зи­ те­та „Си­нер­ги­ја“. Сту­ден­ти дру­ге го­ди­не глу­ме, у кла­си про­фе­со­ра Љи­ља­не Бла­го­је­вић, го­во­ри­ли су сти­хо­ве из Ан­дри­ће­вих дје­ла Ex Pon­to и Не­ми­ри.

SRPSK A  No 7  2014

07

В И Т Р А Ж

Т РА К А >> Три­на­е­сти сте­пе­ник, збир­ка до­бој­ ске пје­сни­ки­ње Јо­ван­ке Стој­чи­но­ вић–Ни­ко­лић, пред­ста­вље­на је 27. ок­то­бра у при­је­дор­ској Чи­та­о­ни­ци. О књи­зи је го­во­рио углед­ни срп­ски пи­сац и пје­сник Дра­ган Јо­ва­но­вић Да­ни­лов, је­дан од ре­цен­зе­на­та, ко­ ји је ис­та­као да је то „јед­на од нај­ бо­љих књи­га ко­је су се по­ја­ви­ле на пје­снич­кој сце­ни про­шле го­ди­не“. >> Ме­ђу­на­род­ни фе­сти­вал ани­ми­ра­ног фил­ма у Ба­ња­лу­ци, сед­ми, при­ка­зао је пу­бли­ци од 25. до 28. ок­то­бра 160 оства­ре­ња, од то­га 52 у так­ми­чар­ ским про­гра­ми­ма глав­не и дје­чи­је се­лек­ци­је. За фе­сти­вал је кон­ку­ри­ са­ло 452 фил­ма из 42 др­жа­ве. >> Ме­ђу­на­род­ни фе­сти­вал мла­дог глум­ ца „За­плет 06“ и овог ок­то­бра „про­ бу­дио је Ба­ња­лу­ча­не и уву­као их у је­дан на­ро­чи­ти кул­т ур­ни сан“. >> Пред­ста­ва Ор­ке­стар „Ти­та­ник“, по тек­сту бу­гар­ског пи­сца Хри­ста Бој­ че­ва, у ре­жи­ји Зо­ра­на Ра­ко­че­ви­ћа и из­во­ђе­њу Ко­ла­шин­ског ама­тер­ског по­зо­ри­шта, успје­шно је од­и­гра­на 25. ок­то­бра у Кул­т ур­ном цен­тру у Гра­ ди­шки. >> Вла­да Срп­ске име­но­ва­ла је 25. ок­ то­бра На­ду Пу­ва­чић за ди­рек­то­ра Му­зе­ја Срп­ске у још јед­ном ман­да­ ту и Са­ри­т у Вуј­ко­вић за но­вог ди­ рек­то­ра Му­зе­ја са­вре­ме­не умјет­но­ сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске. >> Де­ко­ди­ра­ња на­зив је из­ло­жбе отво­ ре­не 24. ок­то­бра у Га­ле­ри­ји Кул­ тур­ног цен­тра у Тре­би­њу. Пред­ста­ вље­ни су ра­до­ви де­сет тре­бињ­ских умјет­ни­ка, у се­лек­ци­ји Иго­ра Бо­ шња­ка, аси­стен­та на Ака­де­ми­ји ли­ ков­них умјет­но­сти у том гра­ду.

08

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Пре­по­зна­ва­ње На­гра­да „За но­ви ква­ли­тет у ту­ри­зму 2014“, по од­лу­ ци Ме­ђу­на­род­ног но­ви­нар­ског жи­ри­ја у Но­вом Са­ду, уру­че­на је не­дав­но Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Ба­ња­ лу­ке. На­гра­да се од 1997. до­дје­љу­је на про­сто­ру шест зе­ма­ља не­ка­да­шње Ју­го­сла­ви­је, а Ба­ња­лу­ка ју је за­слу­ жи­ла по­ну­дом у се­о­ском ту­ри­зму, га­стро­но­ми­ји, ма­ ни­фе­ста­ци­ја­ма, за­ба­ви, на­род­ним оби­ча­ји­ма и ста­рим за­на­ти­ма...

Пр­вје­нац Рок сим­фо­ни­ ја, пр­ве те вр­сте у БиХ, пре­ми­јер­ но је из­ве­де­на 25. ок­то­бра у ба­ ња­луч­ком Кул­ тур­ном цен­тру „Бан­ски двор“. Ди­ри­гент је би­ ла Бран­ка Ра­до­ ше­вић–Ми­тро­ вић, пар­ти­т у­ре за ор­ке­стар при­ла­го­ди­ла Ми­ла­на Сми­ља­нић а за хор Ду­шан По­крај­чић, у из­во­ђе­њу уче­ство­ва­ло пе­де­сет ги­та­ри­ста, буб­ња­ра, кла­ви­ја­т у­ри­ста, пи­ја­ни­ста, пер­ ку­си­он ­ и­ста, ви­ол ­ и­ни­ста, ви­ол ­ и­ста, че­ли­ста, ба­си­ста и со­ли­ста. Ини­ци­ја­тор је ба­ња­луч­ка гру­па „Ту­пас ме­не“, а на про­гра­му су би­ле пје­сме Мај­кла Џек­со­на, групâ „Квин“, „Лед Це­пе­лин“, „Аеро­смит“, „Пинк Флојд“, „Ме­та­ли­ка“, „Ју­рит­микс“...

Бде­ње Дах жи­во­та, до­ку­мен­тар­ни филм сце­на­ри­сте Сње­жа­ не Бре­зо и ди­рек­то­ра фо­то­гра­фи­је Да­ни­је­ла Па­вло­ви­ћа, у про­дук­ци­ји РТРС, осво­јио је глав­ну на­гра­ду на не­дав­ но за­вр­ше­ном осмом фе­сти­ва­лу „Филм­ско бде­ње ду­ше“ у Срем­ским Кар­лов­ци­ма. „Же­ље­ла сам да овим фил­мом до­ку­мен­т у­јем тра­ге­ди­ју два­на­ест ба­ња­луч­ких бе­ба то­

>> Чи­та­чи тра­го­ва на­слов је књи­ге иза­бра­них пје­са­ма Во­ји­на Три­ ву­но­ви­ћа чи­јом је про­мо­ци­јом у Кул­т ур­ном цен­тру „Бан­ски двор“ оби­ље­же­но 30 го­ди­на ства­ра­ла­ штва овог ауто­ра. >> Ћор­ци вид­ног, но­ва књи­га про­зе Жар­ка Га­ло­ње у из­да­њу За­во­да за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства из Ис­точ­ног Са­ра­је­ва, „за­ни­мљи­ва је хро­ни­ка оног про­сто­ра гдје се сре­ћу Ко­за­ра и Ли­јев­че по­ље“.

ком по­сљед­њег ра­та, да тај стра­шни зло­чин ни­ка­да не би био за­бо­ра­вљен“, ре­кла је Бре­зо. „Пре­ду­го се че­ка­ло на овај филм, са­здан од те­шких ис­по­ви­је­сти.“ Филм је не­ дав­но осво­јио и на­гра­ду за нај­бо­ље до­ку­мен­тар­но оства­ ре­ње у Да­бли­ну.

Бла­го­слов По­во­дом сто­го­ди­шњи­це Пр­вог свјет­ског ра­та, Са­ра­ јев­ског атен­та­та и ро­ђе­ња бла­же­но­по­чив­шег па­три­јар­ха Па­вла – и у по­мен на бор­це по­ги­ну­ле у од­брам­бе­но-отаџ­ бин­ском ра­т у 1990-их и са­хра­ње­не на Вој­нич­ком спо­менгро­бљу „Ма­ли Зеј­тин­лик“ у Со­ко­цу – Хра­му све­те Пет­ке у том гра­ди­ћу на Ро­ма­ни­ји да­ри­ван је Ча­сни крст из Је­ ру­са­ли­ма. Дар је бла­го­сло­вио Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ски Ири­неј, а у про­гра­му до­че­ка, 27. ок­то­бра, уче­ство­ ва­ла су дје­ца и на­род­ни умјет­ни­ци из Ве­ли­ке Хо­че, срп­ ске ен­кла­ве у оку­пи­ра­ној по­кра­ји­ни Ко­со­во и Ме­то­хи­ја.

>> R ab­bi­tland, ви­ше­стру­ко на­гра­ђи­ ва­ни ани­ми­ра­ни филм Ане Не­ дељ­ко­вић и Ни­ко­ле Мај­да­ка, увр­ шћен је у так­ми­чар­ски про­грам пре­сти­жног филм­ског фе­сти­ва­ла „Afi Fest“, ко­ји ће од 6. до 13. но­ вем­бра би­ти одр­жан у Хо­ли­ву­ду, у ор­га­ни­за­ци­ји Аме­рич­ког филм­ ског ин­сти­т у­та. >> Два­де­сет ли­је­пих кул­т ур­них ма­ ни­фе­ста­ци­ја за осам мје­се­ци до­ са­да­шњи је би­ланс ве­ли­ког ово­го­­ди­шњег тру­да у Цен­тру за кул­ ту­ру и ин­фор­ми­са­ње у Фо­чи. Број кул­т ур­них до­га­ђа­ња ра­сте, али је по­сје­та не­за­до­во­ља­ва­ју­ћа, што ука­зу­је на ду­бље дру­штве­но-еко­ном­ске и кул­т у­ро­ло­шке по­ре­ме­ћа­је. >> Осве­жа­ва­ње ме­мо­ри­је – Ор­на­мен­­ти срп­ских сред­њо­ве­ковних фре­­са­ка, из­­ло­жба истори­ча­ра умјет­но­ сти Ду­­шана Мило­ва­но­ви­ћа, отво­ ре­на је 20. ок­то­бра у „Га­ле­ри­ји 96“ у При­је­до­ру. У сре­ди­шту те мул­ти­ме­ди­јал­не из­ло­жбе су ор­на­мен­ти на оде­жда­ма све­ти­те­ља, вла­да­ра и рат­­ни­ка при­ка­за­них на срп­ским сред­њо­вје­ков­ним фре­ска­ма.

SRPSK A  No 7  2014

09

А Л Б У М

СЛИ­КЕ, МР­ВИ­ЦЕ, ГО­ЗБЕ

 Бе­о­град: Сав­ско при­ста­ни­ште и де­таљ са јед­не фа­са­де у Ста­ром гра­ду  Ја­бу­ке у Си­ро­гој­ну, на Зла­ти­бо­ру, и по­ља у Ру­ском Се­лу, у Ба­на­ту

О

Фо­то­гра­фи­је: Ни­ко­ла Јо­ван­дић

10

За­го­нет­ка ви­дљи­вог

д род­ног гра­да на­у­чио се ње­жно­сти без па­те­ти­ке, ду­хо­ви­то­сти без зло­бе, ша­ли на свој ра­чун, од­бра­ни отво­ре­но­шћу, го­спод­стве­ној обич­ но­сти. И да ти је по­треб­но тач­но оно­ли­ко ко­ли­ко имаш. На ње­го­вим фо­ то­гра­фи­ја­ма кон­тра­сти су ја­ки, пре­ли­ви из­ра­жај­ни, по­глед из­о­штрен. И свје­тлост и сен­ке ду­бо­ки. Увијек, и у облач­ном да­ну и у ту­роб­ној епо­хи, од­не­куд се про­би­ја не­ки зрак и освје­тља­ва ли­ца, сре­ди­ште при­зо­ра, за­пра­ во ср­це ства­ри. Ње­го­ва рав­ни­ца је пр­са­та и за­и­гра­на као код Ми­ке Ан­ти­ћа, ста­ра фу­ру­на гре­је као код Љу­бе Си­мо­ви­ћа, мар­ги­на гра­да има не­што од Џар­му­ша и Кустурице, да­љи­не би­стре ум као код Бе­ле Та­ра, дје­тињ­ство ли­ чи на Ршу­ма и Ада­ма Бах­да­ја. Ни­ко­ла Јо­ван­дић (Бе­о­град, 1960) још пам­ти „прак­ти­ку“ са објек­ти­вом од 50 ми­ли­ме­та­ра по­мо­ћу ко­је је, већ у основ­ној шко­ли, „осје­тио ма­ги­ју фо­ то­гра­фи­је“. „Ку­па­ти­ло освије­тље­но там­но­зе­ле­ном си­ја­ли­цом, до­зна, по­с у­де са раз­ви­ја­чем и фик­си­ром, ру­ски апа­рат за по­ве­ћа­ва­ње. Лије­па вре­ме­на.“ Па он­да гим­на­зи­ја, сту­ди­је на Гра­ђе­вин­ском фа­кул­те­т у, вр­тло­зи жи­во­та и исто­ри­је. Па­у­за. Фо­то­гра­фи­ји, са­да већ ди­ги­тал­ној, вра­ћа се 2003. Ва­жним ис­ку­ством сма­тра би­ва­ње у Пе­тер­не­ко­вој ра­ди­о­ни­ци. Од по­врат­ка осла­ња се на „ни­ ко­не“. Ка­же да „фо­то­гра­фи­јо­м пи­ше при­че“. Да је „че­сто емо­ти­ван, по­не­кад су­ро­во искрен, увијек по­ет­ски рас­по­ло­жен“. И да је „љу­бав пре­ма фо­то­гра­ фи­ји пре­ра­сла у ис­кре­ну од­го­вор­ност“. Мр­ви­це од све­га то­га су пред на­ма. По­зив­ни­ца за го­збу ко­јој се на­да­ мо.  (Б. М.)

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

SRPSK A  No 7  2014

11

А Л Б У М

12

/

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

SRPSK A  No 7  2014

13

А Л Б У М

14

/

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

На Го­ли­ји

SRPSK A  No 7  2014

15

П а­м ј ат

Вјеч­на срп­ска за­хвал­ност ПО­СЛИ­ЈЕ БА­ЊА­ЛУ­КЕ, СПО­МЕ­НИК РУ­СКОМ ЦА­РУ И У БЕ­О­ГРА­ДУ

Да у ју­лу 1914. и де­цем­бру 1915. ни­је би­ло ру­ског ца­ра Ни­ко­ла­ја II Ро­ма­но­ва, из­вје­сно је, да­нас не би би­ло Ср­би­је. Са њим уз се­бе Ср­би су до­би­ја­ли Лон­дон­ски уго­вор (1915), без ње­га при­мо­ра­ни су да при­хва­те Вер­сај и гроб­ни­цу зва­ну Ју­го­сла­ви­ја (1918). Ни­ка­да се не мо­же до­вољ­но на­гла­си­ти ве­ли­чи­на ру­ске и ца­ре­ве лич­не жр­тве за Ср­би­ју. Од са­да ће на то под­сје­ћа­ти два но­ва спо­ме­ни­ка у цен­тру срп­ске пре­сто­ни­це: Спо­ме­ник за­хвал­но­сти ру­ским и срп­ским рат­ни­ци­ма у Бе­о­град­ској твр­ђа­ви и Спо­ме­ник ца­ру Ни­ко­ла­ју II Ро­ма­но­ву у глав­ној ули­ци

Г

о­ди­не 1926, 10. де­цем­бра, у Бе­о­гра­ду је у 81. го­ди­ни пре­ми­нуо Ни­ко­ла Па­шић, је­дан од нај­зна­чај­ни­јих по­ли­ ти­ча­ра и др­жав­ни­ка у вас­кр­слој но­во­ вје­ков­ној Ср­би­ји. По­ли­ти­ком се ак­тив­но ба­вио пу­них че­тр­де­сет осам го­ди­на, укљу­чу­ју­ћи и оне нај­дра­ма­тич­ни­је. Био је и рат­ни пред­сјед­ник срп­ске кра­љев­ске вла­де то­ком Пр­вог свјет­ског ра­та. Не­ко­ли­ко да­на пред смрт он је сав но­ вац са сво­је штед­не књи­жи­це за­вје­штао да се у Бе­о­гра­ду по­диг­не мо­ну­мен­тал­ни спо­ ме­ник ру­ском ца­ру Ни­ко­ла­ју II Ро­ма­но­ву. Знао је му­дри и ис­ку­сни Ни­ко­ла Па­шић: да у ју­лу 1914. и де­цем­бру 1915. ни­је би­ло ру­ског ца­ра Ни­ко­ла­ја II, ви­ше не би би­ло Ср­би­је. У до­слов­ном сми­слу тих ри­је­чи. Знао је Ни­ко­ла: док су има­ли Ни­ко­ла­ја уз  Ру­ски цар у се­бе, Ср­би­ма је ну­ђен Лон­дон­ски уго­вор Ули­ци срп­ских (1915), без Ни­ко­ла­ја до­би­ли су Вер­сај и вла­да­ра гроб­ни­цу зва­ну Ју­го­сла­ви­ја (1918). (Кра­ља До Дру­гог свјет­ског ра­та при­ли­ке ни­ Ми­ла­на): су по­го­до­ва­ле да се за­вје­шта­ње ис­пу­ни, а Спо­ме­ник по­сли­је ра­та, у „дик­та­т у­ри про­ле­та­ри­ја­та“, Ни­ко­ла­ју II уште­ђе­ви­ни Ни­ко­ле Па­ши­ћа гу­би се траг. Ро­ма­но­ву, Тек 2014, на сто­го­ди­шњи­цу по­чет­ка рад Ан­дре­ја Ве­ли­ког ра­та, Ср­би су се до­стој­но оду­жи­ ли ца­ру-му­че­ни­ку. По­сли­је не­дав­ног от­ Ко­ваљ­чу­ка кри­ва­ња би­сте у Ба­ња­лу­ци (о че­му смо и Ге­на­ди­ја пи­са­ли), мо­ну­мен­тал­ни спо­ме­ник Ни­ко­ Пра­во­то­ро­ва ла­ју II Ро­ма­но­ву по­ста­вљен је 13. ок­то­бра (Фо­то: Дра­ган Бо­снић) 2014. и у Бе­о­гра­ду.

Пи­ше: Ба­не Ве­ли­ми­ро­вић

16

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

У стро­гом цен­тру срп­ске пре­сто­ни­це, у Ули­ци срп­ских вла­да­ра (Кра­ља Ми­ла­на), у Дје­во­јач­ком пар­ку, крај ста­рог зда­ња Скуп­ шти­не Ср­би­је, на мје­сту гдје је у ври­је­ме Кне­же­ви­не Ср­би­је би­ло ру­ско по­слан­ство, са­да сто­ји пре­ли­је­по ура­ђе­на сто­је­ћа фи­гу­ ра ца­ра Ни­ко­ла­ја II Ро­ма­но­ва, са ма­чем и кру­ном у ру­ка­ма, и за­ста­вом иза. „Са по­ста­мен­том ви­сок око 7,5 ме­та­ ра, са­ма скулп­т у­ра ви­со­ка је 3,5 ме­тра, укуп­но те­жак ви­ше од 40 то­на, овај за­ ди­вљу­ју­ћи спо­ме­ник дар је ру­ске др­жа­ве Ср­би­ји“, са­оп­штио је град Бе­о­град. „Ово је за нас исто­риј­ски дан и ис­пу­ње­ње ве­ ли­ког ду­га.“ Ауто­ри спо­ме­ни­ка су ва­ја­ри Ан­дреј Ко­ваљ­чук и ака­де­мик Ге­на­диј Пра­во­то­ ров.

– Спо­ме­ник је ра­ђен по­ла го­ди­не, пре­ ма кла­сич­ној тра­ди­ци­ји, ри­јет­кој у Евро­ пи на­шег до­ба – ка­же Ко­ваљ­чук. – Тру­ди­ ли смо се да ову ком­по­зи­ци­ју сје­ди­ни­мо са мје­стом на ко­јем ће се на­ла­зи­ти. А Ге­на­диј Пра­во­то­ров: – То­ком ра­да осје­ћао сам огром­ну љу­ бав ко­ју срп­ски на­род има пре­ма Ру­си­ји и са­мом Ца­ру. Та­ква је и љу­бав пре­ма Ср­ би­ма ко­ја је во­ди­ла на­шу ру­ку. Пла­ни­ра­но је да ре­кон­струк­ци­ја Дје­ во­јач­ког пар­ка у Бе­о­гра­ду бу­де за­вр­ше­на до 11. но­вем­бра, Да­на при­мир­ја, ка­да ће он би­ти и све­ча­но отво­рен. 

SRPSK A  No 7  2014

17

В и­ с и­ н е

СПОРТ­СКО ПЕ­ЊА­ЊЕ ЗА­ЖИ­ВЈЕ­ЛО У БА­ЊА­ЛУ­ЦИ И ПО­С ТА­ЈЕ ВА­ЖАН ДИО ТУ­РИ­С ТИЧ­КЕ ПО­НУ­ДЕ

Иза­зовни пу­те­ви ка

вр­хо­ви­ма За ско­ро де­це­ни­ју и по пре­ђен је дуг пут од вје­штач­ке сти­је­не у Со­кол­ском до­му, пре­ко Су­тур­ли­је и Ка­ме­ног мо­ста, до ка­њо­на Ти­је­сно и „Ex­tre­me сту­дент­ског пе­њач­ког цен­тра“. А у Гор­њој Пец­кој, уз из­ван­ред­не пе­њач­ке те­ре­не, ни­че и но­ви атрак­ти­ван ту­ри­стич­ки цен­тар. Та­мо су ми­ну­лог ље­та у во­лон­тер­ском кам­пу ра­ди­ли и мла­ди Фран­цу­зи и Хо­лан­ђа­ни. На­чи­ни по­сто­је, до оста­лог ће се до­ћи

18

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Ка Су­бри

SRPSK A  No 7  2014

19

В и­ с и­ н е

И

сто­ри­ја Пе­њач­ког клу­ба „Ex­tre­ me“ по­чи­ње 2001. Гру­па ен­т у­зи­ ја­ста, спе­ле­ол ­ о­га и ал­пи­ни­ста, оку­пи­ла се та­да у же­љи да пред­ста­ве спорт­ско пе­ња­ње, уз­бу­дљи­ви спорт, нов за Ба­ња­лу­ку. У са­рад­њи са Со­кол­ским дру­штвом, из­гра­ђе­на је пр­ва вје­штач­ка сти­је­на у Со­кол­ском до­му и за­по­че­ти су тре­нин­зи.

– Уз из­град­њу вје­штач­ке сти­је­не, тре­ ба­ло је опре­ми­ти спорт­ско-пе­њач­ке пу­ та­ње у при­ро­ди. За ве­ћи­ну пе­ња­ча тај дио овог спор­та нај­ви­ше мо­ти­ви­ше да се иде да­ље, те­же и ви­ше, у окру­же­њу при­ја­те­ља и не­за­бо­рав­них пеј­за­жа – ка­ же Игор Чо­лић из Пе­њач­ког клу­ба „Ex­ tre­me“. Пр­ви пе­њач­ки смје­ро­ви опре­мље­ни су на оба­ли рје­чи­це Су­т ур­ли­је у Ба­ња­ лу­ци. То ма­ло пе­ња­ли­ште и да­ље је оми­ ље­но ме­ђу оним пе­ња­чи­ма ко­ји оску­ де­ва­ју у вре­ме­ну. Из цен­тра Ба­ња­лу­ке до­ступ­но је би­ци­клом за са­мо пет­на­е­ стак ми­ну­та.

– За­тим сли­је­ди Ка­ме­ни мост – ве­ ли Чо­лић. – Ова им­пре­сив­на сти­је­на, вје­ро­ват­но нај­ве­ћи ка­ме­ни мост у Бо­ сни и Хер­це­го­ви­ни, ду­го је би­ла нај­ве­ће пе­ња­ли­ште у бли­зи­ ни Ба­ња­лу­ке. На­ши пр­ви ви­ше­ду­жин­ци и наш пр­ви опре­мље­ ни „8а“ на­ста­ли су на овом пе­ња­ли­шту. Ту су одр­жа­на и три ме­ ђу­на­род­на рад­на кам­ па, на ко­ји­ма су опре­ ма­ни но­ви пе­њач­ки смје­ро­ви. Вре­ме­ном, ура­ди­ли смо смје­ро­ ве у ка­њо­ну Ти­је­сно, про­на­шли но­ве сти­је­ не и мо­гу­ће смје­ро­ве, али и об­но­ви­ли ста­ ре, на­ста­ле у 1970-им и 1980-им го­ди­на­ма. Кад чо­вјек ви­ди остат­ке ста­ре пе­њач­ке опре­ме, схва­ти ка­кви су ен­т у­зи­ја­сти би­ ли пр­ви пе­ња­чи у ка­њо­ну. Са­да се ту на­ла­зе спорт­ски смје­ро­ ви у сек­то­ри­ма Сла­лом, Ам­фи­те­а­тар (Ђе­дак), Окер, Цр­на сти­је­на, Пре­ко во­де и је­дан бол­дер bo­ul­de­ring сек­тор ис­под твр­ђа­ве Зве­чај. У Цр­ној сти­је­ни је и пр­ ви ис­пе­ња­ни „8а“ у БиХ (East is the be­ast, 25 ме­та­ра). Са про­ши­ре­њем, он пре­ла­зи

20

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

у 40-ме­тар­ски „8б“, ко­ји још че­ка на пр­ во сло­бод­но во­ђе­ње. Уз ове смје­ро­ве, ПК „Ex­tre­me“ по­мо­гао је опре­ма­ње спорт­ ских смје­ро­ва у На­ци­о­нал­ном пар­ку „Ко­за­ра“, на та­ко­зва­ном Зеч­јем ка­ме­ну. ПР­ВИ ДЕ­ЦЕ­НИЈ­СКИ КРУГ – По­том, ка­да се то нај­ма­ње оче­ки­ ва­ло, от­кри­ве­на је Пец­ка – на­ста­вља

Чо­лић. – Иду­ћи у ак­ци­ју за­шти­те ри­је­ ке Са­не, про­шли смо крај ни­за сти­је­на ко­је се, учи­ни­ло се, на сун­цу пре­си­ја­ва­ ју као зла­то. За нас то и је­сте би­ло пра­ во зла­то. Мно­штво сти­је­на, пре­пу­них хва­то­ва, би­ле су за нас из­у­зет­но мје­сто. Од та­да се ин­тен­зив­но ра­ди на опре­ ма­њу спорт­ских смје­ро­ва на овом пе­ ња­ли­шту. У ма­ју 2011. ту је одр­жа­но и так­ми­че­ње „Пец­ка Rock Chal­len­ge“, на 25 но­вих смје­ро­ва. Пец­ка је да­нас нај­ ве­ће пе­ња­ли­ште у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ ни. Има око 100 смје­ро­ва и мо­гућ­но­сти за да­ље ши­ре­ње. Ове го­ди­не, на „Пец­ ка Rock Clim­bing Fe­sti­val 2014“, упр­кос ки­ши и по­мје­ра­њи­ма, успје­ли смо одр­ жа­ти тра­ди­ци­ју. Сва сред­ства до­би­је­на

за ор­га­ни­за­ци­ју фе­сти­ва­ла до­ни­ра­ли угро­же­ни­ма од по­пла­ва. Чла­но­ви клу­ба, на­рав­но, ни­с у за­бо­ ра­ви­ли са­лу и ње­но ва­жно мје­сто у пе­ њач­ком тре­нин­гу. Зна­ли су да овај спорт у Ба­ња­лу­ци мо­же да на­пре­ду­је са­мо уз ви­ше тер­ми­на за тре­нинг, ви­ше про­сто­ ра и бо­ље усло­ве. Пре­ђен је дуг пут док Уни­вер­зи­тет у Ба­ња­лу­ци ни­је овом клу­ бу до­ди­је­лио на ко­ри­шће­ње згра­ду не­ ка­да­шње ко­тлов­ни­це. Јед­но­го­ди­шњим во­лон­тер­ским ра­дом и до­на­ци­ја­ма у ма­ те­ри­ја­лу чла­но­ви клу­ба са­ми су је уре­ ди­ли и опре­ми­ли, на­пра­вив­ши „Ex­tre­me сту­дент­ски пе­њач­ки цен­тар“. То је пр­ви пра­ви пе­њач­ки цен­тар у БиХ и је­дан од бо­љих на ју­жно­сло­вен­ским про­сто­ри­ SRPSK A  No 7  2014

21

В и­ с и­ н е

ма. Има 250 ме­та­ра ква­драт­них пе­њач­ ке по­вр­ши­не ви­со­ке сти­је­не и бол­де­ра, мно­штво спра­ва за вје­жба­ње, дио за од­ мор и еду­ка­ци­ју, оста­ву и ар­хи­ву, свла­ чи­о­ни­цу, ку­па­ти­ло...

– То је на­ша пр­ва де­це­ни­ја, пу­на успо­на и по­ср­та­ња, ра­до­сти и раз­о­ча­ра­ ња. Упр­кос све­му, по­но­сни смо што смо омо­гу­ћи­ли Ба­ња­лу­ча­ни­ма да се ба­ве овим ли­је­пим спор­том, што смо у бли­ зи­ни опре­ми­ли је­дан спорт­ски сми­јер, по­пу­ла­ри­са­ли пе­ња­ње, на­пра­ви­ли овај про­стор и за се­бе и за сво­је су­гра­ђа­не.

22

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

ЦЕН­ТАР У ГОР­ЊОЈ ПЕЦ­КОЈ Осим оно­га што је по­треб­но за љу­ би­те­ље пу­сто­ло­ви­на, у бли­зи­ни сти­је­не Пец­ка ин­тен­зив­но се ра­ди на дру­гим ту­ри­стич­ким са­др­жа­ји­ма. „Gre­en­ways“, ор­га­ни­за­ци­ја за по­др­шку одр­жи­вом раз­во­ју, ове го­ди­не у ба­раћ­ком кра­ју има ви­ше зна­чај­них ак­тив­но­сти.

– За­хва­љу­ју­ћи про­јек­т у за раз­вој ту­ри­зма „Жит­ни пут“, из сред­ста­ва ЕУ, кроз ИПА про­грам пре­ко­гра­нич­не са­ рад­ње, фи­нан­си­ра се ре­кон­струк­ци­ја де­

При­сност Гру­па од де­сет Фран­цу­за, два Хо­лан­ђа­ни­на и не­ко­ли­ко до­ ма­ћих во­лон­те­ра би­ла је смје­ште­на у се­о­ском до­ма­ћин­ству Да­ки­ћи. Са до­ма­ћи­ни­ма су од пр­вог да­на оства­ри­ли при­сан од­нос, за­хва­љу­ју­ћи то­плом го­сто­прим­ству и до­ма­ћим спе­ци­ ја­ли­те­ти­ма.

ва­сти­ра­не шко­ле у Гор­њој Пец­кој, гдје ће би­ти ту­ри­стич­ки ин­фо и раз­вој­ни цен­ тар ци­је­лог под­руч­ја – ка­же Бо­ри­слав Ма­рић, ко­ор­ди­на­тор овог про­јек­та. – На из­во­ри­ма Са­не, по­зна­том из­лет­нич­ком под­руч­ју, би­ће по­ста­вље­не клу­пе, над­ стре­шни­це, пу­то­ка­зи, ин­фо-па­нои, сто­ ло­ви... У ци­је­лом кра­ју ис­тра­же­не су и сни­мље­не би­ци­кли­стич­ке ста­зе, уцр­ та­на до­ма­ћин­ства ко­ја ну­де смје­штај и хра­ну. Све то, као и по­зна­то пе­ња­ли­ште, би­ће пред­ста­вље­но у ту­ри­стич­ком ка­та­ ло­гу и на веб-пор­та­ли­ма. Ре­а­ли­зу­је се и обу­ка у до­ма­ћин­стви­ма ко­ја же­ле да се ба­ве ту­ри­стич­ким услу­га­ма. Ме­ђу­на­род­ни во­лон­тер­ски еко-камп „Са­на“ у ав­гу­сту ове го­ди­не одр­жан је пр­ви пут. Циљ је да се ду­го­роч­но омо­ гу­ћи ак­тив­ност мла­дих у се­о­ским под­ руч­ји­ма, ода­кле се мно­ги од­се­ља­ва­ју, ста­нов­ни­штво је све ста­ри­је, а имо­ви­на и ин­фра­струк­т у­ра све за­пу­ште­ни­ји. Уз по­др­шку Фран­цу­ског кул­т ур­ног цен­тра, по­зна­та фран­цу­ска Асо­ци­ја­ци­ја Рем­ парт по­зва­ла је во­лон­те­ре и пре­по­ру­чи­ ла камп на Са­ни. Во­ди­тељ кам­па Ми­лан Бла­го­је­вић ка­же да су во­лон­те­ри би­ли оду­ше­вље­ни при­ро­дом и го­сто­прим­ством, те да су вр­ ло мо­ти­ви­са­но ра­ди­ли на чи­шће­њу ста­ за и при­ла­за до из­во­ра Са­не. У ки­шним да­ни­ма пра­ви­ли су клу­пе, сло­бод­но ври­је­ме ко­ри­сти­ли за во­жњу бици­ кли­ма по се­лима и дру­же­ње са мје­­шта­ни­ма. На спорт­ском те­рену у Ба­ ра­ћи­­ма игра­ли су фудбал са ло­кал­ ним спор­ти­сти­ма и ор­га­ни­зо­ва­липри­ка­ зива­ње фран­цу­с­ког филма на отворе­ ном. „Gre­en­ways“ на­мје­ра­вада иду­ће го­ди­не ор­га­ни­зу­је ви­ше слич­них кам­ по­ва на Са­ни.  SRPSK A  No 7  2014

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва ТОРС-а, Улис Ле­фе­бр, Бо­ро Ма­рић

23

В и­ с и­ н е

24

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

SRPSK A  No 7  2014

25

У д и ц а

26

/

F i s h h o o k

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Упе­ца­ти НА ЈЕ­ЗЕ­РУ ДРЕ­НО­ВА КОД ПР­ЊА­ВО­РА, ОВЕ ВАР­ЉИ­ВЕ ГОДИНЕ

сво­је шан­се

И они ко­ји­ма ри­ба ома­не ов­дје се упе­ца­ју на ље­по­ту. До­ђу са ра­зних стра­на, од Ен­гле­ске до Ср­би­је. Раз­не­су по сви­је­ту до­бар улов и још бо­љи глас. По­сли­је се стал­но вра­ћа­ју. Ло­ве со­ма, сму­ђа, ша­ра­на, шту­ку. Ло­ве сми­ре­ње и окре­пље­ње, из­гу­бље­ну ду­би­ну. Уско­ро, кад у мје­сту Ило­ва бу­де го­тов дру­ги во­до­вод­ни за­хват, на Дре­но­ви ће мо­ћи да се ор­га­ни­зу­ју ту­ри­стич­ка ље­та, по­диг­ну бун­га­ло­ви и уве­ду дру­ги за­ни­мљи­ви са­др­жа­ји

SRPSK A  No 7  2014

27

У д и­ ц а

Пи­ше: Сен­ка Три­вић

Фо­то­гра­фи­је: Сен­ка Три­вић и Спорт­ско ри­бо­ло­вач­ко дру­штво „Укрин­ски цви­јет“

28

М

но­ги­ма је су­срет са је­зе­ром Дре­но­ва, уда­ље­ним 10 ки­ло­ ме­та­ра од Пр­ња­во­ра, пра­во от­кри­ће. Сво­је пр­ве обри­се оно је до­би­ ло по­чет­ком се­дам­де­се­тих го­ди­на, ка­да је ов­дје из­гра­ђен риб­њак. Го­ди­не 1976, по­ди­за­њем бра­не у гор­њем то­ку ри­је­ ке Ви­ја­ке, би­ло је фор­ми­ра­но вје­штач­ко аку­му­ла­ци­о­но је­зе­ро ко­је је до­би­ло на­ зив по се­лу Дре­но­ва, у ко­јем се и на­ла­ зи. Је­зе­ро, са ужим при­о­ба­љем, об­у ­хва­та око 130 хек­та­ра. Пр­ња­вор­ски риб­ња­ци да­ва­ли су до­ дат­не мо­гућ­но­сти по­ри­бља­ва­ња ов­да­ шњих во­да, а је­зе­ро Дре­но­ва, као изо­ло­ ва­ни еко­си­стем са ве­ли­ком по­вр­ши­ном и ко­ли­чи­ном во­де, по­ста­ло је нај­пер­ спек­тив­ни­је мје­сто за раз­вој спорт­ског ри­бо­ло­ва у овом кра­ју. Да­нас је то је­ди­ни ри­бо­лов­ни ре­вир на је­зе­ру у Срп­ској. Дре­но­ва се по­ка­за­ла као из­у­зет­на за по­кло­ни­ке ло­ва на круп­ не ри­бе. Хва­та­ни су со­мо­ви од 104, 97, 91 ки­ло­гра­ма. Спорт­ско ри­бо­лов­но дру­ штво „Укрин­ски цви­јет“, ко­је упра­вља је­зе­ром, нај­ве­ће при­мјер­ке чу­ва пре­па­ ри­ра­не као екс­по­на­те. Ша­ра­ни од пре­ ко 20 ки­ло­гра­ма ни­с у би­ли ри­јет­кост, а сва­ке го­ди­не упе­ца се мно­го сму­ђе­ва те­ жих од 5 ки­ло­гра­ма. Зад­њих го­ди­на све је ви­ше шту­ка. Упе­ца­ни су ко­ма­ди ду­ жи­не пре­ко 100 цен­ти­ме­та­ра. Мно­го ки­ше и не­дав­не по­пла­ве до­ но­се ове го­ди­не пу­но ис­ку­ше­ња у упра­ вља­њу је­зе­ром. Од про­ље­ћа ти­ме се ба­ве но­во­по­ста­вље­не мла­ђе ру­ко­вод­не сна­ге у дру­штву „Укрин­ски цви­јет“. Има­ју же­ љу и ви­зи­ју да од је­зе­ра Дре­но­ва на­пра­ве нај­бо­љу де­сти­на­ци­ју за ри­бо­лов у Срп­ ској. Пре­пре­ка у то­ме, на­рав­но, има. По­

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

се­бан про­блем им пра­ви, ка­жу, ве­ли­ки број аме­рич­ких со­ми­ћа, ко­ји као ко­ров не до­пу­шта­ју раз­вој дру­гих вр­ста ри­ба. За­то, баш док су ре­пор­те­ри На­ци­о­нал­не ре­ви­је бо­ра­ви­ли на је­зе­ру, чла­но­ви дру­ штва из чам­ца су вре­ша­ма ку­пи­ли ја­та мла­ђи ове ри­бе. Ри­јет­ка је то при­ли­ка да се ча­мац ви­ди на овој во­ди, јер је њи­ хо­ва упо­тре­ба за­бра­ње­на, као и ку­па­ње.

– Има­мо спе­ци­фич­ну ба­ри­је­ру, јер је је­зе­ро још уви­јек во­до­вод­ни за­хват. У то­ку је из­град­ња дру­гог во­до­за­хва­та, у мје­сту Ило­ва. Ка­да се та во­да пре­спо­ји за снаб­ди­је­ва­ње оп­шти­не, ми ће­мо до­ би­ти „одри­је­ше­ну во­ду“. Мо­ћи ће­мо да ор­га­ни­зу­је­мо ту­ри­стич­ка ље­та, уре­ди­мо про­стор за камп ку­ћи­це, уве­де­мо и не­ке дру­ге са­др­жа­је, ка­ко би­смо при­ву­кли и дру­ге љу­би­те­ље при­ро­де, не са­мо ри­ба­ ре. До­тле, не сми­је­мо на­пра­ви­ти ни­шта на оба­ли – при­ча Јо­ви­ца Са­вић, пред­ сјед­ник Управ­ног од­бо­ра СРД „Укрин­ ски цви­јет“. Дру­штво се на­да у но­вем­бру но­вом про­ду­же­њу уго­во­ра за упра­вља­ње је­ зе­ром, па на­кон то­га и ви­ше­го­ди­шњој кон­це­си­ји. Он­да се мо­же, ка­же Са­вић, ду­го­роч­ни­је ра­ди­ти на про­мо­ци­ји и раз­во­ју је­зе­ра као ри­бо­ло­вач­ке и ту­ри­ стич­ке де­сти­на­ци­је. ЧЕ­КА­ЈУ­ЋИ ОНАЈ ПРИ­МЈЕ­РАК Удру­же­ње „Укрин­ски цви­јет“ има пре­ко че­ти­ри сто­ти­не чла­но­ва. При­ је де­се­так го­ди­на има­ло је и око 1.000 учла­ње­них ри­бо­ло­ва­ца. Ула­жу на­по­ре да опет та­ко бу­де. Има чла­но­ва ста­рих и пре­ко 80 го­ди­на, ту је и де­сет же­на ри­ бо­ло­ва­ца.

На је­зе­ру ва­же по­себ­на пра­ви­ла и ци­је­не. Го­ди­шња до­зво­ла под­ра­зу­ми­је­ ва ре­пу­блич­ку, као и до­дат­ну до­зво­лу за ри­бо­лов­ни ре­вир. На рас­по­ла­га­њу су и мје­сеч­не, сед­мич­не и днев­не до­зво­ле. На 20 ме­та­ра од во­де до­зво­ље­но је кам­по­ ва­ње и па­ље­ње ва­тре. Не­ко­ли­ко де­се­ти­на ме­та­ра од нас, на мје­сту зна­ном као Ви­со­ка оба­ла, пе­ца­ју че­тво­ри­ца Сло­ве­на­ца. За је­зе­ро су са­ зна­ли на ин­тер­не­т у. До­шли су да пе­ца­ ју ша­ра­не, дру­ге ри­бе их не ин­те­ре­с у­ју. Срп­ски не го­во­ре баш нај­бо­ље. Об­ја­ шња­ва­ју да их је ље­по­та је­зе­ра оду­ше­ ви­ла, иако им улов до­тад ни­је био по во­љи. Још бли­же пе­ца Ра­де По­по­вић. До­ла­ зи го­то­во сва­ког ви­кен­да.

– Јед­ном ко до­ђе на ово је­зе­ро, уви­ јек се вра­ћа. Ова­ква при­ро­да и ље­по­та окри­је­пе чо­вје­ка – ка­же По­по­вић. Ри­бо­лов­на се­зо­на по­че­ла је пр­вог ју­ на и тра­је „док се је­зе­ро не за­ле­ди“.

– Ми­кро­кли­ма на је­зе­ру је спе­ци­фич­ на. Ако је у Пр­ња­во­ру ље­ти 35 сте­пе­ни, ов­дје је 28, а но­ћу се спу­сти и до 15. Ни ље­ти ни­ка­да не идем на пе­ца­ње без зим­ ске јак­не. Ко јед­ном пре­спа­ва на је­зе­ру, би­ва осво­јен свје­жи­ном и ље­по­том. Код ку­ће се ни­кад не мо­гу на­спа­ва­ти као ов­ дје – до­да­је Јо­ви­ца Са­вић. На оба­ли, у шу­мар­ци­ма, као скри­ве­ ни од по­гле­да зна­ти­жељ­ни­ка, де­жу­ра­ју пе­ца­ро­ши. Стр­пљи­во гле­да­ју у штап и пло­вак, че­ка­ју свој улов, свој ка­пи­тал­ни при­мје­рак. Од­не­куд се за­чу­је звук ста­ рог тран­зи­сто­ра, с вре­ме­на на ври­је­ме и гла­сни по­ви­ци про­стру­је ва­зду­хом. Кре­кет жа­ба ожи­ви про­стор. Он­да све утих­не, во­да се сми­ри, ми­сли од­лу­та­ју у

ду­би­ну. А про­сјеч­на ду­би­на је­зе­ра је два и по ме­тра, нај­ве­ћа око шест. СОМ У ПО­С ТЕ­ЉИ Пе­ца­ли су ов­дје и но­ћи про­во­ди­ли иш­че­ку­ју­ћи со­ма и Фран­цу­зи, Ен­гле­зи, Сло­вен­ци... Дре­но­ва ри­бо­лов­ци­ма ни­је не­по­зна­ни­ца, али још че­ка да пот­пу­ни­је бу­де ис­ко­ри­шће­на.

– Што год је­дан пра­ви ри­бар мо­же да по­же­ли, то је уло­вље­но код нас. При­је пет­на­е­стак го­ди­на, уло­вље­ни су ша­ра­ ни од 29 ки­ло­гра­ма. Да­нас би Ен­глез све дао да уло­ви та­кав при­мје­рак ша­ра­на у ди­вљој во­ди, не у ма­лим је­зе­ри­ма гдје их то­ве, а и ту те­шко до­стиг­ну ову ве­ли­чи­ ну. Има та­квих при­мје­ра и да­нас, исти­на ма­ње. Знам да сам ви­дио се­дам ша­ра­на пре­ко 30 ки­ло­гра­ма и си­гур­но ћу их јед­ ном уло­ви­ти – при­по­ви­је­да Са­вић. Си­ни­ша Те­ре­нов­скеј, ве­ли­ки за­љу­ бље­ник у пе­ца­ње, од­ско­ра је се­кре­тар Дру­штва. Ље­ти по­ма­же и дру­гом ри­бо­ чу­ва­ру, ста­ри­јем, у спре­ча­ва­њу иле­гал­ ног ри­бо­ло­ва. Пе­ца, ка­же, од пет­на­е­сте го­ди­не. На Дре­но­ву је пр­ви пут до­шао

 Све до­ку­мен­то­ва­но: Из­ван­ре­дан улов и за­ди­вљу­ју­ћи тро­фе­ји ни­су са­мо ри­бо­ло­вач­ке при­че

Так­ми­че­ња и по­ри­бља­ва­ња На је­зе­ру се ре­дов­но одр­жа­ва­ју так­ми­че­ња у спорт­ском ри­бо­ло­ву, шко­ла ри­бо­ло­ва и дру­ге ма­ни­фе­ста­ци­је. Од 2007. одр­жа­ва се и Куп рат­них вој­них ин­ва­ли­да Срп­ске. Уче­ству­ју так­ми­ча­ри из пре­ко два­де­сет оп­шти­на, као и еки­пе из Ср­би­ је. На је­сен је пла­ни­ра­но по­ри­бља­ва­ње је­зе­ра ша­ра­ном до ки­ло­грам и по. На­кон про­љећ­ног мри­је­ста би­ће упри­ли­че­на ме­ђу­на­род­на шту­ки­ја­да. По­ред то­га, „Укрин­ски цви­јет“ на­ја­ вљу­је и со­мо­ви­ја­ду, куп на пло­вак, пр­ви пут и ор­га­ни­за­ци­ју фи­де­ри­ја­де.

SRPSK A  No 7  2014

29

У д и­ц а

Про­мо­ви­са­ње – Пла­ни­ра­мо да у мар­ту до­го­ди­не иде­мо на са­јам у Аустри­ ју, са ту­ри­стич­ком ор­га­ни­за­ци­јом оп­шти­не. Из­ло­жи­ће­мо и пре­па­ри­ра­не при­мјер­ке со­мо­ва ов­дје уло­вље­них – ка­же Јо­ ви­ца Са­вић. – Же­ли­мо да про­мо­ви­ше­мо на­шу со­мо­ви­ја­ду и при­ву­че­мо еки­пе из Аустри­је, Сло­ве­ни­је и дру­гих зе­ма­ља. За уче­шће еки­па пла­ћа се ко­ти­за­ци­ја, а тим нов­цем мо­же­мо да­ ље уна­пре­ђи­ва­ти је­зе­ро.

на­кон ра­та, ко­ји га је и до­вео у Пр­ња­вор, гдје је на­ста­вио жи­вот.

– Пре не­ких три го­ди­не, уло­вим на је­зе­ру пар сму­ђе­ва од три-че­ти­ри ки­ле. Мо­ја же­на на­ви­кла на со­ми­ће. „Ка­ква је то сад ри­ба ко­ја има зу­бе?“ пи­та ме. Ни­ кад ра­ни­је ни­је про­ба­ла сму­ђа. Очи­стим и спре­мим ту ри­бу, по ме­ни нај­бо­љу слат­ко­вод­ну за је­ло. Про­ба мо­ја же­на, за­ко­лу­та очи­ма, слат­ко и сло­бод­но се на­је­де, по­што смуђ не­ма ко­сти­ју. Пи­та: „Мо­жеш ли ти ово­га још уло­ви­ти?“ Мо­ гу, ве­лим, али кад би ме пу­сти­ла јед­но мје­сец да­на да сје­дим на је­зе­ру. И Са­вић сли­ко­ви­то об­ја­шња­ва ка­ко  У про­сто­ри­ја­ма је по­ми­рио сво­ју страст за пе­ца­њем са ри­бо­ло­вач­ког сво­јом жи­вот­ном са­пут­ни­цом. дру­штва – Јед­но ври­је­ме, та­мо до 1998, ра­дио „Укрин­ски цви­јет“ сам и жи­вио у Вој­во­ди­ни. Ту сам упо­знао

30

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

сво­ју же­ну. Зна­ла је да сам за­љу­бље­ник у пе­ца­ње. Али та­мо, у Вој­во­ди­ни, уста­ја­ло се у три-че­ти­ри ују­тро и ишло на пе­ца­ње. А ов­дје је обр­ну­то. Одеш на је­зе­ро око пет-шест са­ти по­под­не, ба­циш ма­мац и че­каш со­ма до два ују­тро. Би­ло јој то ма­ ло чуд­но: мла­ди брач­ни пар, а ја одем на је­зе­ро и та­мо пре­спа­вам или ме не­ма до је­дан но­ћу. Ка­жем: ако ти не од­го­ва­ра, ти ај­де у Но­ви Сад, ја ри­бу оста­ви­ти не мо­гу. Тра­ја­ло то јед­но мје­сец да­на, а ја ни­ка­ко не мо­гу да уло­вим со­ма. „Ај­де већ јед­ном да га ухва­тиш, па да се сми­риш“, ка­же она. Дру­гом при­ли­ком за­чи­ка­ва: „Кад ти уло­виш со­ма, ја ћу га жи­вог по­је­сти.“ На­ че­ках се, али јед­не но­ћи уло­вих сом­че од осам, де­вет ки­ло­гра­ма. Од­не­сем га ку­ћи, же­на спа­ва. Она­ког пр­ља­вог и слу­за­вог ста­вим со­ма на по­сте­љи­ну по­ред ње. Она се пре­ну, па ста­де да ври­шти... Гле­да­мо за­ла­зак сун­ца на је­зе­ру. Лов­ ци на со­мо­ве ми­ну­ше по­ред нас, тра­же­ ћи нај­бо­ље мје­сто у но­ћи ко­ја до­ла­зи. На бра­ни се па­ле свје­тла. Ви­ди­мо мла­ де па­ро­ве ко­ји ово мје­сто до­жи­вља­ва­ју још ро­ман­тич­ни­је. На­пу­шта­мо је­зе­ро, али вра­ти­ће­мо се. Са ви­ше зна­ња о све­ му, тру­ди­ће­мо се да ри­бо­ло­вач­ку сре­ћу за­слу­жи­мо. 

П о­ с ј е ­та

Оаза тре­ша­ња и сје­ћа­ња У ЖЕ­ЉУ­ШИ, КРАЈ МО­С ТА­РА, ГДЈЕ ОПЕТ ЗВО­НЕ ПРА­ВО­СЛАВ­НА ЗВО­НА

32

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Иако жи­те­ља не­ма ни упо­ла као при­је ра­та, ово је нај­ве­ће срп­ско по­врат­нич­ко се­ло у до­ли­ни Не­ре­тве. При­зва­ни же­љом, пр­ви Ср­би у Же­љу­шу су се вра­ти­ли 1998. При­је ви­ше од де­сет го­ди­на по­но­во је по­диг­ну­та Цр­ква Хри­сто­вог Вас­кр­се­ња (из 1865), об­но­вље­ни су Све­то­сав­ски дом и све­ште­нич­ки стан. Ни­је ла­ко и мно­го то­га ни­је као што је би­ло, но љу­ди су ов­дје и да­ље ве­дри и ду­го­вје­ки. Ни­су за­бо­ра­ви­ли да се сми­ју и да са­бо­ру­ју, да се по­ма­жу и сје­ћа­ју. А док пам­те, до­тле је­су, бе­ху и би­ће Пи­ше: Алек­сан­дра Гли­шић

SRPSK A  No 7  2014

33

П о­ с ј е ­та

Д

е­сет ки­ло­ме­та­ра од Мо­ста­ра је се­ ло Же­љу­ша, сје­вер­ни чу­вар род­ ног гра­да пје­сни­ка Алек­се Шан­ ти­ћа и нај­број­ни­је срп­ско по­врат­нич­ко на­се­ље у до­ли­ни Не­ре­тве. На­ла­зи се на ма­ги­страл­ном пу­т у од Са­ра­је­ва пре­ма Мо­ста­ру и ко год на­и­ла­зи са те стра­не мо­ра про­ћи кроз Же­љу­шу. Као и дру­гдје у мо­стар­ској оп­шти­ни, још су ов­дје ви­дљи­ви тра­го­ви ра­та. Ку­ ће за­па­ље­не де­ве­де­се­тих ни до да­нас ни­ су об­но­вље­не. Ула­зе­ћи у се­ло ви­ди­мо да су не­ка дво­ри­шта уре­ђе­на и да љу­ди ту жи­ве, док дру­га ја­сно по­ру­чу­ју да су већ го­ди­на­ма на­пу­ште­на. Пре­ма по­пи­с у из 1991, ов­дје су жи­вје­ла 853 ста­нов­ни­ка, а Ср­би су чи­ни­ли 94 од­сто по­пу­ла­ци­је. Пр­ ви ре­зул­та­ти по­пи­са из 2013. по­ка­за­ли су да Же­љу­ша да­нас има 478 ста­нов­ни­ка. По­ред Ср­ба, са­да су ту и Бо­шња­ци, углав­ ном до­се­ље­ни­ци из ис­точ­не Хер­це­го­ви­не.

Ло­за Ар­хи­тек­та Све­то­зар Бо­ја­нић при­па­да ло­зи чи­је је до­се­ља­ ва­ње у ово се­ло би­ло ве­о­ма нео­бич­но. Пр­ви Бо­ја­нић, Ри­сто, у Же­љу­шу је сти­гао у кор­пи од пру­ћа, у ко­јој га је мај­ка до­ни­је­ла са оне стра­не Не­ре­тве, ка­да се по­сли­је смр­ти му­жа ов­дје по­ но­во уда­ла. Ри­сто је имао број­но по­том­ство, ко­је са­да жи­ви на го­то­во свим кон­ти­нен­ти­ма. Не­ко­ли­ко их је и у Же­љу­ши. Иако је од до­ла­ска ро­до­на­чел­ни­ка про­шло ви­ше ви­је­ко­ва, при­ча је и да­ље жи­ва у сје­ћа­њи­ма по­то­ма­ка.

34

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Оне ко­ји до­ђу у овај ку­так Хер­це­го­ ви­не кра­јо­лик ће, не­ма сум­ње, осво­ји­ти ми­ри­си­ма, бо­ја­ма и зву­ци­ма при­ро­де. А љу­ди, и по­ред свих не­да­ћа ко­је су их сна­шле у по­сљед­ње дви­је де­це­ни­је, не гу­бе ве­дри­ну и сми­сао за ху­мор, ка­рак­ те­ри­сти­чан за ово под­не­бље. Пр­ви Ср­ би у Же­љу­шу су се вра­ти­ли 1998. Не­ки су до­ла­зи­ли и са дру­гих кон­ти­не­на­та да оби­ђу ста­ро ог­њи­ште. Се­ло има при­ча ко­ли­ко и ку­ћа, па и ви­ше, али ни­је има­ло та­блу са нат­пи­сом Же­љу­ша. Пен­зи­о­ни­ са­ни ар­хи­тек­та Све­то­зар Бо­ја­нић од­лу­ чио је да ис­пра­ви тај про­пуст ло­кал­не или град­ске вла­сти. Из­ра­дио је та­блу са нат­пи­сом Же­љу­ша и по­ста­вио је на ма­ ги­страл­ни пут. Кад уђе­те у се­ло, до­че­ка­ће вас пра­во биљ­но цар­ство. Тре­шње, смо­кве, кај­си­ је, ба­де­ми, ка­ду­ља (жал­фи­ја), ру­зма­рин, ло­вор, ла­ван­да... У ма­ју и ју­ну Же­љу­шу кра­се тре­шње, а у сеп­тем­бру и ок­то­бру на­ро­ви. (Од љу­ди ов­дје ни­ка­да не­ће­те чу­ти из­раз нар, за њих су то ис­кљу­чи­ во шип­ци, што је скра­ће­но од мор­ски шип­ци.) Од­у­ви­јек се во­ће из Же­љу­ше мо­гло на­ћи на ма­лим те­зга­ма по­ред ма­ ги­страл­ног пу­та. Да­нас се сма­њио број оних ко­ји про­да­ју, али ква­ли­тет по­ну­ де је исти. Же­љу­шке тре­шње ку­по­ва­ле су и му­зич­ке зви­је­зде из бив­ше Ју­го­сла­ви­је.

ПРО­МЈЕ­НЕ, СПО­ЉА И ИЗ­НУ­ТРА Мно­ге при­че са­чу­ва­не су од за­бо­ра­ ва. Же­љу­ша­ни нам се по­жа­ли­ше да им ви­ше од ма­те­ри­јал­ног бла­го­ста­ња не­до­ ста­ју не­ка­да­шња ком­шиј­ска дру­же­ња и раз­го­во­ри.

– У по­сљед­ње ври­је­ме све се ма­ње са­ ста­је­мо и сје­ди­мо ис­пред ку­ћа. Сви су у не­кој жур­би, на­род се оту­ђио – при­ча Де­јан, ко­ји и сам про­да­је во­ће. На­род се још уви­јек оку­пља у цр­кви и око ње, за ве­ли­ке хри­шћан­ске пра­зни­ке и на не­дјељ­ним ли­т ур­ги­ја­ма. Храм Ваз­ не­се­ња Хри­сто­вог, са­гра­ђен 1865, био је за­па­љен у ра­т у де­ве­де­се­тих, али има ви­ше од де­сет го­ди­на ка­ко је одр­жа­на пр­ва по­сли­је­рат­на про­сла­ва Бад­ње ве­че­ ри. Да­ни­ма по­сли­је при­ча­ло се ка­ко су ко­нач­но и ис­пред овог хра­ма за­па­ље­ни бад­ња­ци и за­ор ­ и­ла се пје­сма, уз при­с у­ ство број­них мла­дих љу­ди, што је нај­ва­ жни­је. При­ло­зи­ма мје­шта­на и уз по­моћ Епар­хи­је за­хум­ско-хер­це­го­вач­ке и при­ мор­ске, храм је по­сли­је ра­та по­диг­нут из пе­пе­ла, а об­но­вљен је и Све­то­сав­ски дом са све­ште­нич­ким ста­ном. Храм и гро­бље смје­ште­ни су та­ко­ђе на ма­ги­страл­ном пу­т у М17 и до­бар су ори­јен­тир сви­ма ко­ји пр­ви пут до­ла­зе у Же­љу­шу. На не­ дјељ­ном бо­го­слу­же­њу ви­ди­мо, с ра­до­ шћу, пун храм и до­ста мла­дих.

Ме­ђу по­врат­ни­ци­ма су Ра­до­ви­ћи, Дра­ги­ћи, Рај­ко­ви­ћи, Да­би­ћи... Сва­ка од ових по­ро­ди­ца на­шла је свој на­чин за оп­ста­нак, али све их ве­же иста при­ ча: кра­јем де­ве­де­се­тих вра­ти­ли су се на зга­ри­шта. По­сли­је пет­на­е­стак го­ди­на уре­ди­ли су сво­ја има­ња, али ни­с у мо­гли ути­ца­ти на ру­ше­ви­не ко­је бив­ше ком­ ши­је ни­с у об­но­ви­ле. Оне су ту као не­ки ту­жни под­сјет­ник. Нај­ста­ри­ји ста­нов­ ни­ци Же­љу­ше има­ју ви­ше од 90 го­ди­на и свје­до­че да за дуг жи­вот ни­с у нео­п­ ход­на сва бла­го­ста­ња овог сви­је­та. Они су пре­жи­вје­ли два ра­та и без­број лич­ них и ко­лек­тив­них не­да­ћа, па се још ус­ прав­но кре­ћу кроз се­ло. Јед­на ста­ри­ца, ко­ју за­ти­че­мо ка­ко у дво­ри­шту за­вр­ша­ ва не­ке по­сло­ве, гра­би ка свом сто­том ро­ђен­да­ну. Не­до­ста­так во­де ов­дје је ве­ли­ки про­ блем, јер је дио се­ла још без во­до­во­да.

 Дах Ме­ди­те­ра­на: Ви­но­гра­ди и воћ­ња­ци у Же­љу­ши

Ку­пац Ста­ри­ји се и да­нас сје­ћа­ју анег­до­те из се­дам­де­се­тих. Здрав­ ко Чо­лић имао је на­ступ у Мо­ста­ру, па је за­јед­но са во­за­чем свра­тио да ку­пи тре­шње. За те­згом је би­ла Ма­ра Бо­ја­нић, по­ при­лич­но умор­на од то­плог и ду­гог рад­ног да­на. Ка­да је по­пу­ лар­ни пје­вач упи­тао има ли не­ког мла­ђег да је од­ми­је­ни, ва­га­ју­ ћи во­ће од­го­во­ри­ла је да има кћер­ку ко­ја је оти­шла на кон­церт Здрав­ка Чо­ли­ћа. Тек ка­да је пје­вач са осми­је­хом упи­тао да ли зна ко је он, Ма­ра је схва­ти­ла ко­ме је про­да­ла тре­шње.

SRPSK A  No 7  2014

35

П о­ с ј е ­та

 Об­но­вље­на Цр­ква Хри­сто­вог Вас­кр­се­ња у Же­љу­ши

Под­руч­је је ина­че су­шно, па сва­ка ку­ћа има и соп­стве­ну ча­тр­њу, ве­ли­ки ре­зер­ во­ар за во­ду, гра­ђен кад и ку­ћа и узи­дан у зе­мљу. У ча­тр­њу се сли­је­ва ки­шни­ца, ко­ја се и пи­је. Не­ке ку­ће има­ју и бу­на­ре, од­но­сно про­на­ђе­не из­во­ре во­де. Ипак, су­шно ље­то и да­нас је као кле­тва за ове љу­де. СА­БОР ДРУ­ЖЕ­ЊА И УСПО­МЕ­НА

 Сна­га но­стал­ги­је: Тре­ба зна­ти тре­шње бра­ти

Ма­да ни јед­но од окол­них мје­ста не но­си то име, ци­је­ла ши­ра област око Же­љу­ше у на­ро­ду се на­зи­ва Би­је­ло По­ ље. Да би се очу­ва­ли пам­ће­ње и успо­ме­ не, од ју­ла про­шле го­ди­не ов­дје се ор­ га­ни­зу­је „Са­бор Бје­ло­по­ља­ца“. Сло­ган

Ду­го­вјеч­ност Мо­жда се за­и­ста ре­цепт ду­го­вјеч­но­сти кри­је у ди­вљем на­ ру ко­ји ра­сте сву­да по Же­љу­ши. Или, ка­ко то струч­ња­ци твр­де по­сљед­њих го­ди­на, у ку­пу­су ра­шти­ки ко­ји ов­дје ра­сте у сва­кој ба­шти. Мје­шта­ни нам се по­хва­ли­ше да их је овог ље­та ки­ша од­лич­но по­слу­жи­ла, па је по­вр­ће бо­ље не­го за ду­гих су­ша, на ко­је су већ на­ви­кли.

36

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

оку­пља­ња је: „Ста­ри да се ви­де, сред­њи да се не за­бо­ра­ве, нај­мла­ђи да се упо­ зна­ју“. На­ја­вље­но је да ће се са­ста­ја­ти сва­ке го­ди­не, пр­ве не­дје­ље по­сли­је Пе­ тров­да­на. Ини­ци­ја­ти­ву је по­кре­нуо пје­ сник Но­ви­ца Те­ле­бак Те­ни. Иако већ го­ди­на­ма жи­ви и ства­ра у Тре­би­њу, од­ лу­чио је да оку­пи Бје­ло­пољ­це на овој ма­ни­фе­ста­ци­ји. По­што је оку­пља­ње у ври­је­ме го­ди­шњих од­мо­ра, број­ни љу­ди ра­се­ље­ни из ових кра­је­ва ра­до се по­ја­ ве на Са­бо­ру. Да би ви­дје­ли дра­ге љу­де, про­ше­та­ли ста­за­ма дје­тињ­ства, чу­ли за­ви­чај­не пје­сме. Ипак, мно­ги при­је­рат­ни ста­нов­ни­ци Же­љу­ше ни­с у се вра­ти­ли, не­ки си­гур­но ни­ка­да и не­ће. До­ла­зе по­вре­ме­но. За­ви­ де они­ма што су се вра­ти­ли, због „не­ ких ства­ри ко­јих у Ка­на­ди или Нор­ве­ шкој не­ма“. А ови што их ов­дје до­че­ку­ју, умор­ни од бор­бе са сва­ко­днев­ним бри­ га­ма, ра­до би се ми­је­ња­ли са њи­ма. Сви за­јед­но во­ле Же­љу­шу, иако ка­жу да ова са­да­шња не­ма мно­го то­га што је има­ла она ста­ра. И јед­не и дру­ге га­не ста­ра пје­ сма: „Пи­та­ју ме ода­кле си ро­де? Из Же­ љу­ше, са Не­ре­тве во­де...“ 

SRPSK A  No 7  2014

37

Х о­ д о­ ч а­ ш ћ а

МА­НА­С ТИР ОСО­ВИ­ЦА КОД СРП­ЦА, ОБ­НО­ВЉЕ­НО ДУ­ХОВ­НО СРЕ­ДИ­ШТЕ ИЗ ДО­БА НЕ­МА­ЊИ­ЋА

Осми­јех кра­ља Дра­гу­ти­на На­род, у сво­јој ти­хој па­ме­ти, ви­ше од три сто­ти­не го­ди­на пам­тио је до­вољ­но на­зна­ка да мо­же по­но­во на­ћи те­ме­ље све­ти­ње, сво­је те­ме­ље. И че­као да куц­не час. У пе­так, 4. апри­ла 2003, оста­ци ма­на­сти­ра из­ро­ни­ли су из зе­мље и вре­ме­на, по­крај по­то­ка Ма­на­сти­ри­це. Мно­го ли­је­пих чу­да и бо­го­на­дах­ну­ћа сте­кло се у ту тач­ку. По бла­го­сло­ву, за пет го­ди­на у ср­цу Мо­та­ји­це ни­као је об­но­вље­ни ма­на­стир­ски ком­плекс. Би­ће то, не­ма сум­ње, ва­жно ду­хов­но стје­ци­ште Пи­ше: Сан­дра Кља­јић

38

И

з­ме­ђу се­ла Но­ва Вес и Гор­ња Ле­ пе­ни­ца, два­де­се­так ки­ло­ме­та­ ра од Срп­ца, у на­руч­ју пла­ни­не Мо­та­ји­це на­ла­зи се ма­на­стир Осо­ви­ца. Ње­го­ва град­ња по­че­ла је при­је пет го­ ди­на. Све­ти­ња је ни­кла на те­ме­љи­ма

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

исто­и­ме­ног ста­рог ма­на­сти­ра, нај­вје­ ро­ват­ни­је за­ду­жби­не кра­ља Дра­гу­ти­на Не­ма­њи­ћа. Као и мно­ги дру­ги у овим кра­је­ви­ ма, Дра­гу­ти­нов ма­на­стир је при­је не­што ви­ше од 300 го­ди­на до те­ме­ља уни­штен.

– Ето, на­кон три ви­је­ка, до­шло је ври­ је­ме да бу­де об­но­вљен – ка­же је­ро­мо­нах Те­о­фил, стар­је­ши­на ма­на­сти­ра Осо­ви­ ца. – Об­но­вљен је при­је све­га мо­ли­тва­ ма све­тих ко­ји су ов­дје слу­жи­ли. Мо­ли­ тва­ма да по­но­во бу­де упа­ље­но мо­на­шко кан­ди­ло, да се опет слу­жи све­та ли­т ур­ ги­ја и да се по­но­во по­ве­жу не­бо и зе­ мља. А на­ма је по­вје­ре­но да то ура­ди­мо, да се по­тру­ди­мо на об­но­ви при­је све­га ду­хов­ној, а он­да и ма­те­ри­јал­ној. Иако је град­ња по­че­ла при­је са­мо не­ ко­ли­ко го­ди­на, већ су из­гра­ђе­ни глав­на ма­на­стир­ска цр­ква по­све­ће­на Бла­го­ви­ је­сти­ма Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це и дви­је ка­пе­ле (ве­ћа по­све­ће­на све­том ве­ли­ ко­му­че­ни­ку Пр­ок ­ о­пи­ју, а ма­ња, у ма­ на­стир­ском зво­ни­ку, по­све­ће­на све­том Ни­ко­ла­ју Ми­ри­клиј­ском). ОКРАЈ­ЦИ И ТРА­ГО­ВИ – Краљ Дра­гу­тин био је по­се­бан вла­ дар, „ви­ше на не­бу не­го на хље­бу“ – ка­же отац Те­о­фил. – Мо­нах ме­ђу вла­да­ри­ма, под­ви­жник ме­ђу кра­ље­ви­ма. Та­ко је и за­вр­шио жи­вот, као под­ви­жник, мо­нах Те­о­кист. Док је вла­дао, по­ди­зао је на­ше све­ти­ње. Сви на­ши ов­да­шњи ма­на­сти­ ри ве­за­ни су за ње­го­во име. Та­ко не­што ни­је јед­но­став­но из­гра­ди­ти ни у ово на­

ше ври­је­ме, а за­ми­сли­те ко­ли­ко је би­ло те­шко у дру­гој по­ло­ви­ни XI­II или пр­вој по­ло­ви­ни XIV ви­је­ка. То је мо­гла да гра­ ди са­мо кра­љев­ска ру­ка, не­ко ко је имао мо­гућ­но­сти да са­гра­ди све­ти­њу. Не зна се ка­да је ма­на­стир тач­но на­ стао, али по­сто­је бр­ој­ни за­пи­си о ње­го­ вом по­сто­ја­њу.

– Има­мо, хва­ла Бо­гу, са­чу­ва­ну ко­пи­ју ма­на­стир­ског пе­ча­та из 1330. Да­нас не мо­же­мо са си­гур­но­шћу да твр­ди­мо да је то гoдина осни­ва­ња или осве­ће­ња, али зна­мо си­гур­но да је ма­на­стир та­да по­ сто­јао. Оста­ла су за­пи­са­на и име­на не­ких од мо­на­ха ко­ји су ту жи­вје­ли: игу­ма­на Хри­сто­фо­ра, је­ро­мо­на­ха Си­ме­о­на...

– Је­дан од тур­ских по­пи­са по­ми­ње игу­ма­на Авра­ма, ко­ји ба­шти­ни Гор­њу Ле­пе­ни­цу. Ле­пе­ни­ца је, зна­чи, та­да при­ па­да­ла ма­на­сти­ру. По­ми­њу се и име­на мо­на­ха Ак­сен­ти­ја, Иса­и­је, је­ро­мо­на­ха Ва­си­ли­ја. Чак и у Хи­лан­да­ру на­ла­зи­мо за­пис: игу­ман Осо­ви­це мо­ли да ма­на­ стир­ска бра­ти­ја мо­ли­тве­но по­ми­ње ње­ гов род, ро­ди­те­ље и бли­жње. И ста­ри то­по­ни­ми (Ка­лу­ђер­ска ли­па, Кад­њи по­ток, по­то­чић Ма­на­сти­ри­ца) ука­зу­ју на дав­ну све­ти­њу.

– Зна се по­у­зда­но да је ма­на­стир по­ сто­јао до чу­ве­ног аустро-тур­ског ра­та SRPSK A  No 7  2014

 Сла­ва: На Бла­го­ви­је­сти, 7. апри­ла, 2014.

39

Х о­ д о­ ч а­ ш ћ а  Је­ро­мо­нах Те­о­фил (у сре­ди­ни) и отац Сла­ви­ша То­пић (де­сно) на слу­жби у ко­на­ку, као и (до­ле) у Цр­кви Хри­сто­вог Вас­кр­се­ња и у Ка­пе­ли све­тог Про­ко­пи­ја

за­вр­ше­ног 1689. По­што су Ср­би та­да ста­ли на стра­ну Аустри­је, а она би­ла при­ну­ђе­на да се по­ву­че на­зад пре­ко Са­ ве, Тур­ци су свој би­јес ис­ка­ли­ли на срп­ ском ста­нов­ни­штву и ње­го­вим све­ти­ ња­ма – на­ста­вља отац Те­о­фил. По­сли­је тог ра­та, нај­ка­сни­је до 1695, по­ру­ше­на је и Осо­ви­ца. Не­ки од ма­на­ сти­ра по­ру­ше­ни су да би од тог ма­те­ ри­ја­ла би­ли са­гра­ђе­ни мо­сто­ви, са­ра­ји, џа­ми­је. Пре­ма јед­ном са­чу­ва­ном за­пи­с у, оно ка­ме­на у Осо­ви­ци што је оста­ло по­ сли­је тур­ске по­ха­ре пр­о­дао је ка­пе­тан (бег) из Сла­вон­ског Ко­ба­ша, ко­ји је сто­ ло­вао на Са­ви.

– Пре­да­ње ве­ли да се тај ка­мен ни­ ка­ко ни­је дао угра­ди­ти у ку­ће за ко­је је био узет. На жа­лост, по­ло­ви­ном XIX ви­је­ка од­ве­зен је и по­сљед­њи ка­мен ма­на­сти­ра Осо­ви­це.

– На­кон не­ког вре­ме­на љу­ди из су­ сјед­них се­ла на­мјер­но су на­се­ље­ни баш на ло­ка­ли­тет гдје се ма­на­стир на­ла­зио, да би се за­тро сва­ки траг. Ипак, они су би­ли свје­сни гдје жи­ве, па је до­ли­ну гдје су би­ли те­ме­љи ста­рог ма­на­стир­ског хра­ма на­род звао Ма­на­сти­ри­ца и имао по­се­бан осје­ћај њој. Ду­бо­ко у ср­цу на­ ро­ду је би­ло уса­ђе­но да је ту би­ла све­ти­ ња, али ни­је смио о то­ме да го­во­ри. Али, ето, Бог је та­ко хтио, пе­де­се­тих го­ди­на пр­о­шлог ви­је­ка по­сљед­њи мје­шта­ни су се исе­ли­ли и ово је по­но­во по­ста­ло сло­бо­дан пр­о­стор. А он­да је, на­кон пе­ де­се­так го­ди­на, бла­го­во­лио да бу­ду пр­о­ на­ђе­ни ма­на­стир­ски те­ме­љи и да поч­не об­но­ва – ка­же отац Те­о­фил. ПО­ТРА­ГА ЗА МА­НА­С ТИ­РОМ – При­је три­де­се­так го­ди­на, по бла­ го­сло­ву на­шег вла­ди­ке, по­чео је ло­кал­ ни све­ште­ник Дра­го­мир Ма­ле­тић да се ма­ло ви­ше за­ни­ма за ма­на­стир. Тра­жен је 1980-их, али, очи­то, још ни­је би­ло ври­је­ме.

На по­ла да­на хо­да – Ма­на­сти­ра је не­ка­да би­ло мно­го ви­ше не­го да­нас – ве­ли отац Те­о­фил. – По пре­да­њу, ка­да би мо­нах био по­слат из Пећ­ ке па­три­јар­ши­је да раз­не­се од­лу­ку Са­бо­ра или па­три­јар­ха, имао би нај­ви­ше по­ла да­на хо­да до сље­де­ћег ма­на­сти­ра. Ту је мо­гао да за­ста­не и окри­је­пи се. И та­ко је би­ло од Пе­ћи све до ма­на­стирâ Го­мир­ја, Ле­па­ви­не и Мар­че.

40

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

А он­да је 2001. за све­ште­ни­ка у обли­ жњем се­лу Ко­ба­шу по­слат Сла­ви­ша То­ пић. Је­ди­но што је та­да знао о овој па­ ро­хи­ји, ка­же, би­ла је упра­во при­ча да је ов­дје не­ка­да по­сто­јао ма­на­стир Осо­ви­ца.

– Од прет­ход­ног све­ште­ни­ка и од Ве­ ро­љу­ба Ма­ле­ти­ћа, на­став­ни­ка исто­ри­је и ге­о­гра­фи­је у основ­ној шко­ли у Ко­ба­шу, до­био сам не­ке по­дат­ке. Већ 2002. по­че­ли смо да ис­тра­жу­је­мо на те­ре­ну, на мје­сти­ ма гдје се ма­на­стир мо­гао на­ла­зи­ти. Би­ ла су то ама­тер­ска пр­об­на ис­ко­па­ва­ња, у ко­ји­ма су ре­дов­но уче­ство­ва­ли на­став­ ник Ма­ле­тић те бра­ћа Ву­ја­дин и Ра­до­ван Ма­ле­ше­вић– сје­ћа се отац Сла­ви­ша. Рас­пи­ти­вао се и код ста­ри­јих љу­ди, по­че­ла су да се по­ја­вљу­ју не­ка зр­на.

– Нај­ви­ше је зна­чи­ла при­ча стар­ца Ран­ка Са­ви­ћа из се­ла Ко­ро­ви. Ис­при­чао је да је као ди­је­те по­слат у јед­ну ку­ћу у бли­зи­ни ма­на­сти­ри­шта, да ра­ди за хра­ ну. Док је чу­вао ов­це, ви­дио је на јед­ном је мје­сту до­бру тра­ву. Дру­ги чо­ба­ни та­ мо ни­с у на­па­са­ли сво­ја ста­да, па је он сво­је до­вео. Та­да му је при­шао ста­ри­ји чо­вјек и хтио да га уда­ри шта­пом: „Зар си на­шао сто­ку да на­па­саш та­мо гдје је цр­ква би­ла!? Ви­диш да ту ни­ко не­ће сто­ ку да до­го­ни!?“ Опи­сао је да је то мје­сто уз Ма­на­сти­ри­цу а не уз ри­је­ку Осо­ви­ цу, гдје смо до та­да ко­па­ли – при­ча отац Сла­ви­ша То­пић. – Убр­зо по­том на­став­ ник Ве­ро­љуб пр­о­на­ла­зи и до­но­си ста­ре аустро­у­гар­ске кар­те. По то­по­ни­ми­ма на њи­ма, по­тра­га се усмје­ра­ва у до­ли­ну у ко­јој су се на­ла­зи­ли оста­ци ма­на­сти­ра. У пр­о­ље­ће 2003. по­че­ла су ис­ко­па­ва­ ња уз по­ток Ма­на­сти­ри­цу.

– Био је пе­так, 4. април 2003. На­шли смо је­дан ка­мен на ду­би­ни од око 50 цен­ти­ме­та­ра, нај­бли­жи по­вр­ши­ни зе­ мље. Ис­ко­па­ли смо још оста­та­ка те­ме­ ља и оба­ви­је­сти­ли епи­ско­па ба­ња­луч­ког Је­фре­ма. Наш вла­ди­ка је већ на­ред­них да­на иза­шао на те­рен и ан­га­жо­вао архе­ о­ло­га За­ви­чај­ног му­зе­ја у Гра­ди­шци Ми­ла­на Ђур­ђе­ви­ћа. По­че­ло је си­сте­мат­ ско ис­ко­па­ва­ње – ка­же отац Сла­ви­ша. Пр­о­на­ђе­ни су оста­ци те­ме­ља ма­на­ стир­ске цр­кве, по­том и ви­ше окол­них обје­ка­та... ШТО ВИ­ДЕ ДУ­ХОВ­НЕ ОЧИ По­том, по бла­го­сло­ву вла­ди­ке Је­фре­ ма, за­по­че­та је об­но­ва. Град­ња је по­че­ла 2009.

SRPSK A  No 7  2014

41

Х о­д о­ч а­ш ћ а

 Ова­ко ће ­ ма­на­стир­ски ­ ком­плекс ­ из­гле­да­ти кад ­ бу­де пот­пу­но ­ за­вр­шен

42

– Пр­во је, по бла­го­сло­ву вла­ди­ке, из ма­на­сти­ра Ли­пље ов­дје до­шао отац До­ си­теј. При­је го­ди­ну да­на ја сам до­шао из ма­на­сти­ра Сту­пље, гдје сам за­мо­на­ шен и ру­ко­по­ло­жен, а мо­на­хи­ња Је­ле­ на пре­шла је из ма­на­сти­ра Мо­шта­ни­ ца – при­ча отац Те­о­фил. Об­но­ву во­ди наш вла­ди­ка, бри­не о фи­нан­си­ја­ма и да сва­ка ци­гла бу­де угра­ђе­на на ње­но мје­ сто. И за то што Осо­ви­ца да­нас из­гле­да ова­ко ли­је­по ва­ља за­бла­го­да­ри­ти Бо­гу ко­ји нам је дао та­квог епи­ско­па... О из­гле­ду пр­во­бит­ног ма­на­сти­ра не зна се ни­шта по­у­зда­но. Осо­ви­ца је гра­ ђе­на та­ко да ко­ли­ко-то­ли­ко до­ча­ра ље­ по­т у оно­вре­ме­не (вје­ру­је се) не­ма­њић­ ке за­ду­жби­не.

– Оно што не мо­же­мо да ви­ди­мо ово­зе­маљ­ским очи­ма, мо­же­мо да ви­ди­ мо ду­хов­ним, да осје­ти­мо. Има­мо ја­сан осје­ћај да су ов­дје би­ли све­ти љу­ди, да су ове све­ти­ње до­и­ста си­ја­ле ду­хов­но­ шћу. Да ни­је та­ко, оне не би би­ле об­но­ вље­не. И све ово је до­каз чу­да Бо­жи­јег. Ка­ко ре­че наш вла­ди­ка, сва­ки пут ка­да би не­ста­ло сред­ста­ва не­ко би се сам ја­ вио и по­сао би био на­ста­вљен. Ни јед­ но­га да­на ни­је се пре­ста­ја­ло и ево, хва­ла Бо­гу, иде и да­нас – до­да­је отац Те­о­фил. Мно­го је ура­ђе­но у пр­о­те­клих пет го­ди­на. По­сла још има на Са­бор­ној цр­

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

кви, тре­ба ура­ди­ти ико­но­стас, за­вр­ши­ ти ра­до­ве у ко­на­ку, из­гра­ди­ти оп­ход, ри­је­ши­ти још не­ка пи­та­ња...

– У пла­ну су још је­дан ко­нак, ка­пе­ле за па­ље­ње сви­је­ћа и да се све за­тво­ри ма­сив­ним зи­дом, јер на­ши ма­на­сти­ри има­ју уну­тра­шње дво­ри­ште. Кти­то­ри зво­ни­ка са ка­пе­лом и да­ро­ дав­ци звонâ су бра­ћа Вла­ди­ца и Зо­ран Ле­мић из Ба­ња­лу­ке. Ико­не у ка­пе­ла­ма из­ра­дио је све­ште­ник Ве­ли­мир Клин­ цов ко­ји слу­жи у Хра­му Све­те Тр­о­ји­це у Ба­ња­лу­ци. Од пр­о­шле го­ди­не ово је оп­ште­жи­тељ­ни ма­на­стир.

– Љу­ди су чу­ли за Осо­ви­цу, али мно­ги још ми­сле да је то гра­ди­ли­ште – ве­ли отац Те­о­фил. – Не­ма­ју осје­ћај да је ма­на­стир ак­ти­ван и жив. Не­ма­ју пред­ ста­ву да се сва­ко­днев­но бо­го­слу­жи, али сва­ке не­де­ље до­ђе не­ко но­ви. До­ ла­зе нам са ра­зних стра­на, из Срп­ске, Ср­би­је, Хр­ват­ске. Ма­на­стир­ски храм је по­све­ћен Бла­го­ви­је­сти­ма, ко­је се оби­ ље­жа­ва­ју 7. апри­ла. Та­да је на­ша сла­ва. На пра­зник све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ ка Пр­о­ко­пи­ја, 21. ју­ла, ов­дје се одр­жа­ва ве­ли­ки са­бор. Ове го­ди­не, пр­о­цје­њу­је се, би­ло је око 2.500 вјер­ни­ка. Ма­на­стир Осо­ви­ца, по­ла­ко али си­ гур­но, по­ста­је ве­ли­ко ду­хов­но сте­ци­ ште и мје­сто хо­до­ча­шћа. 

Енергија Српске!

MIXED HOLDING “ELECTRIC POWER INDUSTRY OF REPUBLIKA SRPSKA” HOLDING COMPANY a.d. TREBINJE

ZP „ELEKTRO DOBOJ“ a.d. DOBOJ Nikole Pašića 77, 74000 Doboj, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina Phone: +387 53 209 700; Fax: +387 53 241 344; www.elektrodoboj.net, info@elektrodoboj.net

Сту­бо­ви БО­ГО­СЛО­ВИ­ЈА „СВЕ­ТИ ПЕ­ТАР ДА­БРО­БО­САН­СКИ“ У ФО­ЧИ

Уз­ра­ста­ње у зна­њу и вр­ли­ни

44

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Ба­шти­ни ду­гу тра­ди­ци­ју срп­ске Бо­го­сло­ви­је у Са­ра­је­ву. За­сно­ва­на је то­ком ра­та де­ве­де­се­тих, у те­шким окол­но­сти­ма. Да­нас, као јед­на од осам обра­зов­но-вас­пит­них уста­но­ва Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у че­ти­ри др­жа­ве, ва­жан је чу­вар на­род­ног и вјер­ског тра­ја­ња. Ов­дје се вас­пи­та­ва­ју бу­ду­ћи вас­пи­та­чи и ду­хов­ни­ци. Одав­де из­ла­зе обра­зо­ва­не, зре­ле и пле­ме­ни­те лич­но­сти, за по­нос, јер са­мо та­кве мо­гу би­ти по мје­ри ис­ку­ше­ња кроз ко­ја се про­ла­зи

Текст и фо­то­гра­фи­је: Рад­ми­ла Ђе­вић

SRPSK A  No 7  2014

45

Сту­бо­ви

Б

 Жи­вот у Бо­го­сло­ви­ји је про­жет ре­дом, уче­њем и мо­ли­твом

46

о­го­сло­ви­ја у Фо­чи осно­ва­на је још то­ком ми­ну­лог ра­та у ру­ше­ ви­на­ма Ју­го­сла­ви­је, за­хва­љу­ју­ћи ми­тро­по­ли­т у да­бро­бо­сан­ском Ни­ко­ ла­ју. Он успи­је­ва да ре­а­ли­зу­је иде­ју о ње­ном осни­ва­њу, у по­чет­ку за­јед­но са Бо­го­слов­ским фа­кул­те­том (Ду­хов­ном ака­де­ми­јом). Ком­плекс згра­да бив­ше ка­зне­но-по­прав­не уста­но­ве у на­се­љу Ве­ле­че­во би­ва усту­пљен Срп­ској пра­ во­слав­ној цр­кви. Школ­ске 1995/96, због хр­ват­ског на­па­да на Ре­пу­бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну, Бо­го­сло­ви­ја „Све­та Три Је­рар­ ха“ мо­ра­ла је би­ти из­мје­ште­на из ма­на­ сти­ра Кр­ка, гдје је ви­је­ко­ви­ма пре­би­ва­ла. Пре­се­ље­на је при­вре­ме­но на Див­чи­ба­ре код Ва­ље­ва, за­тим у ком­плекс Ду­хов­не ака­де­ми­је „Све­ти Ва­си­ли­је Остро­шки“ у Фо­чи. Бо­го­сло­ви­ја у Кр­ки об­но­вље­на је 1999. Да не би по­сто­ја­ле дви­је под истим име­ном („Све­та Три Је­рар­ха“), Бо­го­сло­ ви­ја у Фо­чи је 2001. до­би­ла име све­тог Пе­тра Да­бро­бо­сан­ског. Ком­плекс на Ве­ле­че­ву упор­но и стр­ пљи­во је уре­ђи­ван. У ње­му да­нас за­себ­ но оби­та­ва­ју ви­со­ко­школ­ска уста­но­ва Пра­во­слав­ни бо­го­слов­ски фа­кул­тет „Све­ти Ва­си­ли­је Остро­шки“ и Бо­го­сло­ ви­ја „Све­ти Пе­тар Да­бро­бо­сан­ски“. Спо­ља­шњи из­глед ком­плек­са Бо­го­ сло­ви­је на­ро­чи­то је из­ми­је­њен из­град­ њом Хра­ма све­тог Ва­си­ли­ја Остро­шког и све­тог Пе­тра Да­бро­бо­сан­ског. Те­ме­љи су из­ли­ве­ни 1998, па се, због фи­нан­сиј­ ских про­бле­ма, ста­ло. Ра­до­ви су на­ста­ вље­ни 2002. Храм је осве­штан 13. ок­то­ бра 2007.

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

ПРЕ­ДАЊ­СКИ, СВЕ­С ТРА­НО, МО­ДЕР­НО Жи­вот ов­дје сва­ко­днев­но по­чи­ње и за­вр­ша­ва мо­ли­твом, ри­је­чи­ма жи­во­та вјеч­но­га. Уче­ни­ци, тре­нут­но њих сто пет, ре­дов­но су на ју­тар­њим и ве­чер­ њим бо­го­слу­же­њи­ма. Жи­ве у ин­тер­на­т у, има­ју два­де­сет шест че­тво­ро­кре­вет­них со­ба. Уви­јек и сву­да вла­да­ју се при­мјер­ но, а ме­ђу со­бом жи­ве у брат­ској сло­зи и љу­ба­ви. До­ла­зе из свих кра­је­ва Срп­ске, Ср­би­је, Цр­не Го­ре, Хр­ват­ске, чак и из пре­ко­о­ке­ан­ских зе­ма­ља, по­пут Ка­на­де.

– Уста­ја­ње је у по­ла се­дам ују­тру, у се­дам су већ на бо­го­слу­же­њу, у осам је до­ру­чак, у по­ла де­вет по­чи­ње на­ста­ва, у 13:15 ча­со­ва је ру­чак. По­сли­је то­га уче­ни­ ци су сло­бод­ни до 16 ча­со­ва. Од 16 до 18 ча­со­ва на рас­по­ре­ду је уче­ње ко­је је оба­ ве­зно, у 18 је дру­го бо­го­слу­же­ње. Ве­че­ра је у по­ла се­дам, у по­ла осам дру­го уче­ње, од­но­сно за­ни­ма­ње, а у по­ла де­сет спа­ва­ ње. Са уче­ни­ци­ма је сва­ко­днев­но пет вас­ пи­та­ча-про­фе­со­ра – упу­ћу­је нас Ни­ко­ла Ко­вач, да­нас про­фе­сор и се­кре­тар Бо­го­ сло­ви­је, не­ка­да и сам њен уче­ник. По­след­њих го­ди­на мно­ги са­вре­ме­ни са­др­жа­ји до­дат­но упот­пу­њу­ју жи­вот у ин­тер­на­т у. На­пра­вље­на је ин­тер­нет са­ла са де­сет ра­чу­на­ра, уве­ден бе­жич­ни ин­ тер­нет у ђач­ке со­бе, об­но­вљен ча­со­пис Бо­го­слов­ско брат­ство у но­вом из­уз­ ет­но ква­ли­тет­ном из­да­њу, оформ­љен ин­тер­ нет ра­дио, уре­ђе­на ТВ са­ла. Ак­тив­не су сек­ци­је хор­ска, ре­ци­та­тор­ска, драм­ска, ша­хов­ска, пче­лар­ска, но­ви­нар­ска.

– Не­ма уче­ни­ка ко­ји ни­је члан бар јед­не сек­ци­је. Они схва­та­ју да је ово јед­ на ве­ли­ка по­ро­ди­ца – на­ста­вља Ко­вач. – Успје­ли смо да им уна­пре­ди­мо ква­ли­тет жи­во­та, да уве­де­мо но­ве са­др­жа­је, ка­кве ја као уче­ник, у оним те­шким вре­ме­ни­ ма, ни­сам имао. За­хва­љу­ју­ћи све­му то­ме, они ста­са­ва­ју у пра­ве „ље­ка­ре ду­ша“, во­ лон­ти­ра­ју у број­ним уста­но­ва­ма у гра­ду, ра­де са дје­цом ко­ја има­ју по­те­шко­ће у раз­во­ју, но­си­о­ци су број­них кул­т ур­них ма­ни­фе­ста­ци­ја, наш хор и ет­но-гру­па го­сту­ју ши­ром Срп­ске. Шко­ло­ва­ње мла­дих бо­го­сло­ва тра­је пет го­ди­на. На­ста­ва се од­ви­ја шест да­на у сед­ми­ци. Има­ју укуп­но три­де­сет пред­ ме­та и де­сет на­став­ни­ка. Уче исто­ри­ју ре­ли­ги­је, цр­кве и оп­шту исто­ри­ју, број­ не је­зи­ке, ли­т ур­ги­ку, по­ја­ње, Ста­ри и Но­ви За­вјет, дог­ма­ти­ку... Осим обим­ног гра­ди­ва, сви овла­да­ва­ју и број­ним вје­ шти­на­ма. ЗА ОД­ГО­ВО­РЕ У СВИМ ВРЕ­МЕ­НИ­МА – Бо­го­сло­ви­ја омо­гу­ћа­ва да се раз­ ви­јам – ка­же Ди­ми­три­је То­мић из Би­ је­љи­не, уче­ник тре­ћег раз­ре­да. – Имао сам број­не успје­хе на раз­ли­чи­тим так­ ми­че­њи­ма. Има­мо до­ста је­зи­ка: ен­ гле­ски, ру­ски, срп­ски, грч­ки, ла­тин­ски и цр­кве­но­сло­вен­ски. Нај­ви­ше во­лим исто­ри­ју, до­ста из­у­ча­вам и цр­кве­но­ сло­вен­ски, бо­го­слу­жбе­ни је­зик, ко­ји има дру­га­чи­ја сло­ва, бро­је­ве, пра­ви­ла пи­са­ња и чи­та­ња.

Про­фе­со­ри се тру­де да пре­да­ва­ња не бу­ду ис­кљу­чи­во екс ка­те­дра. С ве­ли­ким ен­т у­зи­ја­змом и енер­ги­јом, и нај­те­же гра­ ди­во отва­ра­ју и при­бли­жа­ва­ју ђа­ци­ма.

– На при­мјер, пр­ви ути­сак ко­ји на­ши ђа­ци има­ју о цр­кве­но­сло­вен­ском је­сте да им зву­чи и по­зна­то и стра­но. Он­да га уче на ча­со­ви­ма, сва­ко­днев­но ко­ри­сте и на бо­го­слу­же­њи­ма, па се по­сте­пе­но на­ви­ка­ ва­ју. До кра­ја че­твр­тог раз­ре­да, ко­ли­ко га из­уч ­ а­ва­ју, би­ва­ју по­при­лич­но об­уч ­ е­ни да ра­зу­ми­ју овај је­зик и об­ја­сне га дру­ги­ма – ис­ти­че Вје­ко­слав Јо­ва­но­вић, про­фе­сор цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка. Дог­ма­ти­ка се из­у­ча­ва у тре­ћем, че­ твр­том и пе­том раз­ре­ду.

– Овај пред­мет пред­ста­вља уче­ње Цр­кве, док­три­ну. Ин­те­ре­сан­тан је уче­ ни­ци­ма. Има свој раз­вој, јер дог­ма мо­ра да да­је од­го­во­ре у свим вре­ме­ни­ма, па и о да­на­шњим про­бле­ми­ма лич­но­сти, дру­штва и ци­ви­ли­за­ци­је – ка­же Си­ни­ ша Бо­жић, про­фе­сор дог­ма­ти­ке. Ве­ћи­на да­на­шњих про­фе­со­ра и са­ма је по­ха­ђа­ла фо­чан­ску Бо­го­сло­ви­ју. По­ ре­ђе­ња су не­из­бе­жна.

 Ар­хи­ман­дрит Ла­зар Ла­за­ре­вић, рек­тор Бо­го­сло­ви­је Сли­ка из учи­о­ни­це

На­ста­вља­чи Бо­го­сло­ви­ја у Фо­чи, за­јед­но са Пра­во­слав­ним бо­го­слов­ским фа­кул­те­том „Све­ти Ва­си­ли­је Остро­шки“, на­сљед­ни­ца је не­ка­да­ шње са­ра­јев­ске Бо­го­сло­ви­је. Пре­ђен је ни­ма­ло лак пут, у ко­ји су се­бе угра­ди­ле ге­не­ра­ци­је уче­ни­ка и про­фе­со­ра. Пут од ку­ће у ста­рој чар­ши­ји у Са­ра­је­ву, пре­ко згра­де у Ре­ље­ву, за­тим зда­ња Бо­го­сло­ви­је код Са­бор­ног хра­ма у Са­ра­је­ву, па све до ком­плек­ са у фо­чан­ском на­се­љу Ве­ле­че­во, гдје се и да­нас на­ла­зи.

SRPSK A  No 7  2014

47

Сту­бо­ви

Патријарх Фо­чан­ску Бо­го­сло­ви­ју и Ака­де­ми­ју у ју­ну 1998. по­сје­тио је са­да бла­же­но­по­чив­ши па­три­јарх срп­ски Па­вле. Том при­ли­ ком по­кло­нио је ве­ли­ко Је­ван­ђе­ље и на­пи­сао сље­де­ћу по­све­ ту: „У име Бо­жи­је, по­се­тих Ду­хов­ну Ака­де­ми­ју и Бо­го­сло­ви­ју ,Све­та Три Је­рар­ха‘ у Ср­би­њу, мо­ле­ћи се Го­спо­ду и Све­том Са­ ви и сви­ма Све­ти­ма из ро­да на­ше­га да про­фе­со­ри и уче­ни­ци увек бу­ду на пу­ту Је­ван­ђе­ља ко­је во­ди бла­жен­ству Цар­ства Не­бе­ског.“

– Био сам у пр­вој ге­не­ра­ци­ји, упи­ са­ној 1996. Раз­ли­ка је ве­ли­ка, и у окру­ же­њу и у са­мој шко­ли – ве­ли про­фе­сор Бо­жић. – До­шао сам у пе­ри­о­ду ка­да су мо­сто­ви на Дри­ни би­ли сру­ше­ни, днев­ на штам­па сти­за­ла је у 18 ча­со­ва, жи­вот је био те­жак по­себ­но на­ма дје­ци. Да­нас је шко­ла мно­го отво­ре­ни­ја, сре­ди­на се на­ви­кла на нас и ми на њу, има­мо од­ лич­не усло­ве и за на­став­не и ван­на­став­ не ак­тив­но­сти. А про­фе­сор Ко­вач: – Упи­сао сам се у Бо­го­сло­ви­ју 1997. Све је то за ме­не би­ло но­во, али дру­же­ ње са љу­ди­ма оста­је за ци­је­ли жи­вот. Ов­дје сам до­био но­ву по­ро­ди­цу, но­ви жи­вот, сви из раз­ре­да по­ста­ли су ми бра­ћа. Од та­да сам код ку­ће био гост, а ов­дје у Фо­чи свој на сво­ме. Ка­да сам за­ вр­шио шко­ло­ва­ње и до­шао да ра­дим ов­ дје, знао сам шта тре­ба да се пру­жи овој дје­ци, шта на­ро­чи­то до­бро да им по­ка­ же­мо. И они то ве­о­ма ли­је­по при­хва­та­ју.

 Храм све­тог Ва­си­ли­ја Остро­шког и све­тог Пе­тра Да­бро­бо­сан­ског у ком­плек­су ОБРА­ЗО­ВА­ЊЕ НА­РОД­НЕ ЕЛИ­ТЕ Бо­го­сло­ви­је на Ве­ле­че­ву, Уче­ни­ци и са­ми ка­жу да у фо­чан­ској осве­штан Бо­го­сло­ви­ји има­ју од­лич­ну над­град­њу 13. ок­то­бра 2007. и истин­ски се уче жи­во­т у по Је­ван­ђе­љу.

48

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

– Ме­ни је ов­де ле­по, иако сам да­ле­ ко од ку­ће – ка­же Ду­шан Пе­тру­шић из Зре­ња­ни­на, уче­ник че­твр­тог раз­ре­да. – Пот­пу­но сам се при­ви­као, све ми је за­ ни­мљи­во, до­ста то­га сам на­у­чио. Дра­го­мир Ми­тро­вић је из Бра­т ун­ца. Ка­же да ће му по­сли­је че­ти­ри го­ди­не би­ти нео­бич­но да се одво­ји од ова­квог на­чи­на жи­во­та: – До­шли смо сви из сво­јих по­ро­ди­ца, а ов­дје жи­ви­мо као јед­на ве­ли­ка по­ро­ди­ ца. Ов­дје сам сте­као бри­љант­но зна­ње и ис­ку­ство. Пла­ни­рам да на­ста­вим шко­ло­ ва­ње на не­ком од бо­го­слов­ских фа­кул­ те­та. Ов­дје и ре­ци­т у­јем и пје­вам у хо­ру. Уви­јек за то на­ђем вре­ме­на, јер то во­лим. Пре­ма ри­је­чи­ма Слав­ка Зо­ри­це, ин­ спек­то­ра за бо­го­сло­ви­је Све­тог ар­хи­је­ реј­ског си­но­да СПЦ, фо­чан­ска Бо­го­сло­ ви­ја јед­на је од нај­у­зор­ни­јих.

– Уче­ни­ци ов­дје не са­мо да сти­чу зна­ ње о бо­го­сло­вљу, већ има­ју при­ли­ку и да га при­мје­не у сва­ко­днев­ном жи­во­т у, да уви­де ко­ли­ко је ва­жан дру­ги чо­вјек у њи­ хо­вом жи­во­т у и ко­ли­ко га тре­ба по­што­ ва­ти – ка­же ар­хи­ман­дрит Ла­зар Ла­за­ре­ вић, рек­тор Бо­го­сло­ви­је. – На кра­ју, ка­да из­уч ­ е бо­го­сло­вље, из­ла­зе као цје­ло­ви­то фор­ми­ра­не лич­но­сти, са раз­ви­је­ним и мно­гим дру­гим осо­би­на­ма, од­го­вор­но­ сти пре­ма се­би, дру­ги­ма, имо­ви­ни. Сва­ ко­днев­но ра­ди­мо и на то­ме да уче­ни­ци упо­зна­ју и овај и дру­ге кра­је­ве и љу­де. На­рав­но. Одав­де тре­ба да иза­ђу из­ ван­ред­но обра­зо­ва­не, зре­ле и пле­ме­ни­те лич­но­сти, на по­нос сво­је вје­ре и на­ро­да, јер са­мо та­кве мо­гу би­ти до­стој­не ис­ку­ ше­ња кроз ко­ја про­ла­зи­мо. А то ни­ка­да, у по­вје­сни­ци шко­ле ду­гој сто три­де­сет го­ди­на, ни­је би­ло ла­ко. Ни­је ни сад. 

SRPSK A  No 7  2014

49

Т рагови

50

/

T r a c e s

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

ЊЕ­ГО­ШЕ­ВА УЛИ­ЦА У ХЕР­ЦЕГ-НО­ВОМ, ОД ТВРТ­КО­ВОГ ТЕ­МЕЉ­ЦА ДО НА­ШИХ ТУ­ЖНИХ ДА­НА

У ве­зи са

ср­цем Ни­је то обич­на ули­ца, влас у „обр­ви под пла­ни­ном“. То је јед­на од злат­них ни­ти ко­је овај град и ово мо­ре увијек из­но­ва до­во­де у са­мо сре­ди­ште срп­ске кул­ту­ре. При дну ове ули­це шко­лу је учио два­на­е­сто­го­ди­шњи Ње­гош, а при вр­ху је скон­чао Мар­ко Ми­ља­нов. У њој су би­ва­ли Љу­би­ша и Ма­та­вуљ, жи­вје­ли Ан­дрић и Ра­ич­ко­вић, од­сје­да­ли Ћо­пић и Де­сан­ка, хо­до­љу­бља за­пли­та­ли Џум­хур и Ка­пор... Ако не вје­ру­је­те ме­ни, пи­тај­те Но­га и Бра­ти­ћа (сре­шће­те их та­мо)

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

К

ад год до­ђем у Хер­це­гов град, ста­ ри а Но­ви, нај­прије га том ули­цом пре­мје­рим. Она пам­ти ви­ше мо­јих ко­ра­ка не­го не­ке у ко­ји­ма сам ду­го жи­вјео. Ни­је то са­мо ули­ца, зе­ле­на и наг­ну­та, ко­ јом се из цен­тра спу­шташ ка То­плој и Ига­ лу као низ „обрву ва­ро­ши“. То је јед­на од злат­них ни­ти ко­је овај град и овај за­лив за­у­вјек ве­зу­ју за са­мо ср­це срп­ске кул­т у­ре.

За­ми­сли­те јед­ну про­вин­циј­ску ули­ цу од ки­ло­ме­тар и ку­с ур у ко­јој се при дну шко­ло­вао два­на­ес­ то­го­ди­шњи Ра­ де То­мов из Ње­гу­ша, доц­ни­је срп­ски пје­сник над пје­сни­ци­ма и вла­дар Цр­не Го­ре, а при вр­ху сво­је по­сљед­ње да­не и са­те про­бо­ра­вио вој­во­да Мар­ко Ми­ ља­нов, ве­ли­ки ју­нак и у ста­ро­сти чу­ вен пи­сац. Ули­цу у ко­јој је је­ди­ни пут у жи­во­т у се­би ку­ћу са­гра­дио но­бе­ло­вац Иво Ан­дрић и сво­је при­мор­ско ста­ни­ ште иза­брао ар­хи­пје­сник ка­кав је Сте­ ван Ра­ич­ко­вић. Ули­цу у ко­јој су би­ва­ли Стје­пан Ми­тров Љу­би­ша и Си­мо Ма­та­ вуљ, од­сје­да­ли Де­сан­ка Мак­си­мо­вић и Бран­ко Ћо­пић, сва­ко­га да­на њо­ме се ка при­ча­о­ни­ци „Под ло­зом“ ус­пи­ња­ли Зу­

ко Џум­х ур и Мо­мо Ка­пор. И да­нас та­мо, на том „прамену под пла­ни­ном“, мо­же­ те на­ба­са­ти на Рај­ка Но­га или Ра­до­сла­ва Бра­ти­ћа, да вам о све­му то­ме ис­при­по­ вије­да­ју мно­го бо­ље не­го овај не­по­у­зда­ ни ље­то­пи­сац. Е та­ква је то ули­ца. Са­свим обич­на и по­све из­у­зет­на. Ње­го­ше­ва ули­ца у Хер­цег-Но­вом.

SRPSK A  No 7  2014

 О осни­ва­чи­ма гра­да: Пло­ча на Ве­ли­ком сте­пе­ни­шту, под Сат-ку­лом

51

Т рагови

 Ње­го­ше­ва би­ста ис­пред то­паљ­ске цр­кве

52

ПР­ВИ КА­МЕН Мра­мор­на пло­ча на Ве­ли­ком сте­пе­ ни­шту под Сат-ку­лом пр­ви је такт све­га ов­дје. Иако у ви­си­ни очи­ју, то је „нај­до­ њи ка­мен овог гра­да и на­ро­да“, оно по че­му се све дру­го ори­јен­ти­ше. У тај ка­ мен, лије­пим ћи­рил­ским сло­ви­ма, ста­ рим и но­вим, укле­са­но је ова­ко: „Тврт­ко I, краљ Ср­бљем и Бо­сни и По­мор­јем и за­пад­ним стра­на­ма, уда­ри те­мељ овом гра­ду мје­се­ца ма­ја го­ди­не 1382. Да­де му име Све­ти Сте­фан, али се оно не одр­жа. Да­на­шњи на­зив Хер­цегНо­вог оста гра­ду по хер­це­гу Сте­фа­ну Вук­чи­ћу Ко­са­чи, ко­ји је у ње­му имао свој двор, гдје је и умро, го­ди­не 1466.“ Про­чи­таш два­пут, до­дир­неш дла­ном да осје­тиш ср­це ка­ме­на, а он­да се спу­ стиш низ сте­пе­ни­це, пре­сје­чеш Трг со­ли и уђеш у Ње­го­ше­ву ули­цу. У ули­цу ко­ја ће мно­го ка­сни­је по­није­ ти ње­го­во име сам Ње­гош је до­шао 1825, као два­на­е­сто­го­ди­шњак. Ње­гов стриц Пе­тар I Пе­тро­вић, вла­ди­ка и вла­дар Цр­ не Го­ре, да­нас све­ти­тељ, по­слао га је у ов­да­шњу шко­лу код Јо­си­фа Тро­по­ви­ћа, ка­лу­ђе­ра са­вин­ског и па­ро­ха то­паљ­ског.

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Ка­ко у сво­јим сје­ћа­њи­ма свје­до­чи Љу­ ба Не­на­до­вић, ма­ли Ра­де То­мов је у Це­ ти­њу већ са де­сет го­ди­на умио од­лич­но да чи­та и пи­ше, и „знао све што су зна­ ли ње­го­ви учи­те­љи, па и бо­ље од њих“. Јо­сиф Тро­по­вић је био учен чо­вјек, ру­ ко­по­ло­жен сво­је­вре­ме­но баш од све­тог Пе­тра Це­тињ­ског, ис­ку­сан ста­рац-ду­ хов­ник, „му­дри с бро­ја­ни­ца­ма“. Ка­дар да во­ди и кроз свјет­ска зна­ња и у уну­тар­ње кру­го­ве Тај­не. И у овла­да­ва­ње стра­ним је­зи­ци­ма, на­ро­чи­то ру­ским и ита­ли­јан­ ским, и ду­бо­ко у Цр­кву. Шко­ла је би­ла у ка­ме­ној ку­ћи из­над то­паљ­ске цр­кве и ма­лог гро­бља. Од ули­ це се за­ђе у ка­ме­ни ру­ка­вац уз­бр­до, крај са­ме цр­кве­не огра­де, и по­слије пе­де­се­так ме­та­ра до­ла­зи се пра­во на ка­пи­ју. И да­нас је та­мо, са­да у бро­ју 160, све­ште­нич­ка ку­ ћа. Ма­ли Ра­де То­мов је ту и ста­но­вао. Део уче­ња, онај ко­ји је ви­ше по­све­ће­ње не­го зна­ње, од­ви­јао се и у ма­на­сти­ру Са­ви­на. „Дје­чак је че­сто овом ули­цом, па по­ред гро­бља и кроз Ду­бра­ву, од­ла­зио до ма­на­ сти­ра. По­слије се вра­ћао оба­лом, ис­под твр­ђа­ве, док не угле­да зво­ник то­паљ­ске цр­кве, а он­да стр­мим со­ка­ком, по­ред не­ ка­да­шњег вла­ди­чан­ског дво­ра епи­ско­па

хер­це­го­вач­ког Са­ва­ти­ја Љу­би­бра­ти­ћа, ка да­на­шњој Ње­го­ше­вој ули­ци.“ СВИЈЕТ У ТО­ПЛОЈ Иво Ан­дрић, ко­ји је Ње­го­ша сма­трао сво­јим ду­хов­ним прет­ком, вр­хом и нај­ ду­бљом тач­ком по­ко­сов­ског срп­ства, ова­ко је 1963. опи­сао, до­ми­слио, је­дан „тре­ну­так у То­плој“ Ра­да То­мо­вог: „Тај из­ра­сли и сна­жни де­чак, ми­тро­ по­ли­тов си­но­вац са Це­ти­ња, ко­ји учи шко­лу код Јо­си­фа Тро­по­ви­ћа у То­плој, при­вла­чио је по­гле­де гра­ђа­на док је про­ла­зио кроз град. Гра­ђа­ни су гле­да­ ли – као што гра­ђа­ни сву­да и све гле­да­ју, без­об­зир­но и не­ми­ло­срд­но, јер же­ле да бу­ду о све­му оба­ве­ште­ни. (...) А њи­хо­ве же­не и кће­ри уде­ша­ва­ле су сво­је кре­та­ ње та­ко да ви­де ми­тро­по­ли­то­вог си­нов­ ца – не гле­да­ју­ћи га; и све су на­ла­зи­ле да је де­чак леп и ста­сит и не­ка­ко пре­ра­но зрео, мо­мак чи­тав. (...) И за­стао је овог јул­ског да­на на ка­ме­ним сте­пе­ни­ца­ма пред учи­те­ље­вом ку­ћом, нео­че­ки­ва­но се спу­стио на врео ка­мен и остао та­ко, као по­ко­шен. Крв је у ње­му кру­жи­ла и ми­сли са њом, да­ма­ри би­ли на­гло.

Шта је ова То­пла? На­се­ље од не­ко­ли­ ко де­се­ти­на ку­ћа, са гро­бљем и цр­квом, а дра­га је као не­ко нео­бич­но жен­ско име, и у њој се, ова­ко ма­ле­ној, кри­је сав жи­вот све­та, про­шли, са­да­шњи и бу­ду­ ћи. (...) А шта је ова пре­гршт сла­не во­ де што бље­шти раз­ли­ве­на ис­под Ига­ла? Ма­ло мо­ра за оно­га ко мо­ра не­ма, и у исти мах сва свет­ска мо­ра и оке­а­ни, све ве­зе и пло­вид­бе и су­сре­ти ко­ји се у лу­ ка­ма и на пу­чи­на­ма мо­гу до­жи­ве­ти, сва от­кри­ћа и са­зна­ња ко­ја су чо­ве­ку при­ сту­пач­на. И ми­рис и укус до­жи­вља­ја. И бро­до­лом без све­до­ка, тра­га и гла­са, и по­бе­до­но­сни по­вра­ци...“ По­слије двије го­ди­не, 1827, Ра­де То­ мов вра­тио се стри­цу у Це­ти­ње. Јед­ни ве­ле да се био вид­но за­мом­чио и да је лије­пи град на оба­ли, са свим сво­јим ча­ри­ма и мам­ци­ма, по­стао ве­ли­ко ис­ ку­ше­ње. Дру­ги да је Јо­сиф Тро­по­вић пред­о­сје­ћао сво­ју ско­ру кон­чи­ну (пре­ ста­вио се на­ред­не го­ди­не, 1828) и за­то по­слао мом­чи­ћа на­траг. Али из­гле­да да се ипак ра­ди­ло о па­жљи­вој про­цје­ни да је врије­ме за но­ви сту­пањ. Тач­но оно­ли­ ко вре­ме­на ко­ли­ко је про­вео уче­ћи у То­ плој има­ће Ра­де То­мов у Це­ти­њу да бу­де SRPSK A  No 7  2014

 Ку­ћа у ко­јој је 1901. пре­ми­нуо Мар­ко Ми­ља­нов

53

Т рагови  Сте­пе­ни­це ко­је су во­ди­ле ка шко­ли Јо­си­фа Тро­по­ви­ћа, да­нас у Ње­го­ше­вој 160 (њих опи­су­је Ан­дрић у за­пи­су „Тре­ну­так на То­плој“) Ку­ћа из­над то­паљ­ске цр­кве и гро­бља, гдје је Ње­гош учио шко­лу 1825-1827.

уве­ден у др­жав­не и вој­не по­сло­ве. Већ у ок­то­бру 1830, по те­ста­мен­т у Пе­тра I Пе­ тро­ви­ћа, по­ста­ће но­ви го­спо­дар Цр­не Го­ре. По­чет­ком 1831. у Бо­го­ро­ди­чи­ној цр­кви на остр­ву Ко­му, на Ска­дар­ском је­зе­ру, ру­ко­по­ло­жен је за ар­хи­ман­дри­та и по­стао Пе­тар II Пе­тро­вић. Доље, у гра­ду на оба­ли мо­ра, оста­ло је ње­го­вих тра­го­ва. Ка­ме­на ку­ћа у ко­јој је учио и сад је ту, са­мо се ули­ца да­нас по ње­му зо­ве. А на ма­лом про­ши­ре­њу од­мах под­но то­паљ­ске цр­кве је и би­ста: вла­ди­ка и вла­дар, лије­пи и му­дри, за­у­ вјек за­гле­дан пре­ма ула­зу у За­лив. (Од ове го­ди­не, крај ње­га је и гроф Са­ва Вла­ ди­сла­вић, чо­вјек од нај­ве­ћег по­вје­ре­ња ру­ског ца­ра Пе­тра Ве­ли­ког, вје­ро­ват­но нај­моћ­ни­ји Ср­бин XVI­II вије­ка.) НЕ МО­ГУ ВИ­ШЕ У сми­рај сво­га жи­во­та, зна­ме­ни­ти куч­ки вој­во­да Мар­ко Ми­ља­нов (1833– 1901), већ те­шко бо­ле­стан, упу­тио се у сје­вер­не срп­ске кра­је­ве. Ни­је по­шао да тра­жи лије­ка и ус­пут об­ја­ви сво­је ру­ко­ пи­се, не­го обр­ну­то. „Тре­ба­ло ми је па­зи­ ти нај­при­је оно што не мо­же умри­је­ти, а не оно што мо­ра умри­је­ти и што ни­ко­га раз­ми­ну­ло ни­је.“ У Бе­о­гра­ду и та­да пре­чан­ским кра­ је­ви­ма, па и у Бе­чу, Пе­шти, Се­ге­ди­ну, до­че­ки­ван је као слав­ни ју­нак срп­ске осло­бо­ди­лач­ке бор­бе про­тив Ту­ра­ка у „срп­ској Спар­ти“. Иако још ни­је имао књи­гу, за При­мје­ре чој­ства и ју­на­штва се зна­ло, чи­та­ни су у дије­ло­ви­ма, па је већ био и пра­ва књи­жев­на звије­зда. Сву­да окру­жен брат­ском љу­ба­вљу и нај­ве­ћом па­жњом. Бри­гу о уре­ђе­њу и при­пре­ми за штам­пу ње­го­вих ру­ко­пи­са пре­у­зео је Љу­бо­мир Ко­ва­че­вић, ве­ли­ ки срп­ски исто­ри­чар, про­фе­сор Ве­ли­ ке шко­ле, ака­де­мик, учи­тељ Вла­ди­ми­ра Ћо­ро­ви­ћа и таст Ми­ла­на Ра­ки­ћа, отац доц­ни­јег хе­ро­ја Ку­ма­нов­ске бит­ке Вла­ де­те Ко­ва­че­ви­ћа. Све тро­шко­ве по­кри­ле су Ко­лар­че­ва и Чу­пи­ће­ва за­ду­жби­на. Али бо­лест, из­гле­да ипак да се ра­ ди­ло о кан­це­ру, на­пре­до­ва­ла је бр­же од књи­жев­них по­сло­ва. „Бра­ћа Би­о­гра­ђа­ ни, кад ви­ђе­ше да бо­лест све ви­ше ја­ча, при­на­гли­ше да идем у при­мор­је, а књи­ ге оста­вим да до­вр­ше они. Али... ни­је­с у ме сми­је­ли из по­сте­ље дић’ до­кле гођ не ску­пи­ше док­то­ре да ви­де имам ли жи­ во­та да из­др­жим пу­то­ва­ње су­хи­јем и

54

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

мо­рем. До­ве­ли су че­ти­ри док­то­ра – Си­ мо­но­ви­ћа, Су­бо­то­ви­ћа, Ана­ста­си­је­ви­ћа и Бри­ла – ко­ји су ме пре­гле­да­ли и од­мах на­ре­ди­ли да кре­ћем на пут.“ Та­ко Мар­ко Ми­ља­нов сти­же у При­ мор­је, од сво­јих сво­ји­ма. Ис­пр­ва је не­ ко врије­ме у Ду­бров­ни­ку: код док­то­ра Ми­ше­ти­ћа у Гру­жу и у ку­ћи мо­јих пре­ да­ка Во­ји­но­ви­ћа на Стра­ду­ну. У пр­вим да­ни­ма зи­ме 1900/1901. пре­ла­зи у Хер­ цег-Но­ви. Ка­ме­на при­мор­ска ку­ћа при вр­ху Ње­ го­ше­ве ули­це, данас преко пута парка, мало испод „Град­ске ка­фа­не“. Дво­спрат­ на, по че­ти­ри про­зо­ра с ли­ца на сва­ком спра­т у, с пре­лије­пим по­гле­дом на вра­та Бо­ке. Фе­бру­ар, пр­ва го­ди­на но­вог вије­ка и по­след­ња го­ди­на жи­во­та Мар­ка Ми­ ља­но­ва. Не­бо је зим­ски си­во и ни­ско, од­ не­куд се про­би­ја свје­тлост. Са про­зо­ра на пр­вом спра­т у вој­во­да гле­да улаз у За­ лив и „из­лаз из ово­га сви­је­та“. Ше­зде­сет осма му је, зна да је смрт пред вра­ти­ма, ми­ран је. Свом ку­му Сто­ја­ну По­по­ви­ћу, ко­ман­ди­ру куч­ком, пи­ше: „Иако не до­жи­вјех да чи­там мо­је књи­ ге, а ја ћу у гроб слу­шат ка­ко чи­та­ју уну­ ци мо­ји­јех дру­го­ва дје­ла ју­нач­ка сво­ји­јех ста­рих од сто­ти­на го­ди­на. (...) Не пла­чи­те ме, ти, ни дру­га бра­ћа, јер ви ка­жем да сад као сре­ћан мрем и жи­вим. Срећ­но мрем за мој рад сит­ни, а за ве­ли­ку ра­ну, ко­ја је бес­пре­бо­ла, ов­ђе и не го­во­рим. (...) Као Куч уми­рем при­лич­но сре­ћан, а као Ср­бин не­сре­ћан и не­за­до­во­љан. Је­сам и би­ћу ваш Мар­ко, и жив и мр­тав.“ Дан уочи смр­ти пи­ше Љу­бо­ми­ру Ко­ ва­че­ви­ћу: „По­здра­ви ми Бе­о­гра­ђа­не и на ама­ нет ви мо­ја Сте­фа и мо­ја част. Збо­гом. Не мо­гу ви­ше.“ Пре­ми­нуо је 2. фе­бру­а­ра 1901, ту иза ових про­зо­ра под ко­ји­ма сто­јим. На ка­ ме­ној ку­ћи бије­ла мер­мер­на пло­ча, сло­ ва ис­пра­на, је­два се чи­та­ју. У ку­ћи ни­је му­зеј Мар­ка Ми­ља­но­ва, ни­је би­бли­о­ те­ка, га­ле­ри­ја, ин­сти­т ут за кул­т у­ру. Не. Усе­ли­ла се не­ка стран­чи­ца. То ни­је мје­ра Мар­ка Ми­ља­но­ва не­го нас, да­на­шњих. А она не­за­ције­ље­на ра­на вој­во­ди­на, ко­ју је у гроб по­нио, да­нас је ве­ли­ка као по­ла Цр­не Го­ре. УСПО­МЈЕ­НЕ, ЛИЈЕ­ПЕ И БОЛ­НЕ И прије је Ан­дрић до­ла­зио у Хер­цегНо­ви и во­лио овај град. Ни­је то нај­љеп­

SRPSK A  No 7  2014

55

Т рагови

 Ку­ћа Иве Ан­дри­ћа у Ње­го­ше­вој ули­ци Би­ста пи­сца у вр­ту ко­ји је не­ка­да сам ње­го­вао Цр­ква све­тог Ђор­ђа и Цр­ква Све­тог Спа­са (Ваз­не­се­ња Хри­сто­вог) на То­плој

ши град на оба­ли, ни нај­о­чу­ва­ни­ји, али у ње­му се му­дри пи­сац осје­ћао нај­бо­ ље. У гра­ду „ве­чи­тог зе­ле­ни­ла, сун­ца и број­них ска­ли­на­да“, ка­ко је опи­сао Хер­ цег-Но­ви у Зна­ко­ви­ма по­ред пу­та, био је ме­ђу сво­ји­ма. Без сјен­ки и на­пе­то­сти. Он је те љу­де раз­у­мјео, они су ње­га по­ што­ва­ли. Љу­бав је би­ла обо­стра­на. У то­ме су се сла­га­ли Иво и ње­го­ва су­пру­га Ми­ли­ца Ба­бић, са ко­јом се вјен­ чао 27. де­цем­бра 1958, по­слије тај­не ве­ зе ду­ге ви­ше од два­де­сет го­ди­на. Кћер­ка Сте­ва­на Ба­би­ћа, углед­ног срп­ског тр­гов­ ца из Шам­ца, беч­ка сту­дент­ки­ња при­ мје­ње­них умјет­но­сти, од­лич­на ко­сти­ мо­граф­ки­ња На­род­ног по­зо­ри­шта, би­ла је за­љу­бље­на у Бе­о­град, „од­мах за­тим у Хер­цег-Но­ви“. Иде­ја о „хер­цег­нов­ској ку­ћи за од­ мор“ би­ла је Ми­ли­чи­на. Из­гле­да да ју је из­ло­жи­ла свом су­пру­гу на по­врат­ ку из Сток­хол­ма, 1961, гдје је он при­ мио Но­бе­ло­ву на­гра­ду за књи­жев­ност. Из­вје­сно је да је дио нов­ца од на­гра­де

Иво и Ми­лош До­шао Иво Ан­дрић да по­сје­ти Сте­ва­на Ра­ич­ко­ви­ћа, тек при­сти­глог из Бе­о­гра­да. Сје­де у Сте­ва­но­вом дво­ри­штан­цу, ка­ ме­ној шкољ­ци с по­гле­дом на то­паљ­ског Све­тог Спа­са и чем­ пре­се, пи­ју ка­фу, ду­ва­не.

– Шта има но­во у Бе­о­гра­ду, Сте­ва­не?

– Вра­тио се Цр­њан­ски.

– Је­сте? Е, са сре­ћом! За­ћу­тао он­да Ан­дрић, за­ми­шљен. Знао је Ра­ич­ко­вић да су два књи­жев­на го­ро­ста­са, двије та­ко раз­ли­чи­те лич­но­сти и та­ ко раз­ли­чи­тих жи­вот­них пу­те­ва, има­ли ду­гу и че­сту пре­пи­ску. И да код Ан­дри­ћа има са­чу­ва­но пре­ко сто­ти­ну пи­са­ма Цр­њан­ ског, а код Цр­њан­ског, у ње­го­вим вје­чи­тим не­ми­ри­ма и се­о­ба­ ма, ни јед­но Ан­дри­ће­во. Нај­зад Иво ре­че: – Ви­де­ће­те, Сте­ва­не, ка­ко је то нео­зби­љан чо­век. Ис­при­ча нам ово Рај­ко Но­го, у сво­јим „Хер­цег­нов­ским при­ сје­ћа­њи­ма“.

56

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

уло­жен у оства­ри­ва­ње ове иде­је. Иво је био рад, пот­пу­но се сло­жио. Се­дам­на­ест го­ди­на мла­ђа од сво­га су­пру­га, та­да пе­де­сет­че­тво­ро­го­ди­шња­ ки­ња, Ми­ли­ца је по­лијет­но и ра­до­сно ушла у тај по­ду­хват. Иво се смје­шио. Ода­бра­ли су плац на сре­ди­ни Ње­го­ше­ ве, на стра­ни бли­жој мо­ру, на углу са стр­мом ули­чи­цом Мир­ка Ком­не­но­ви­ћа ко­ја во­ди ка Му­зе­ју (зда­њу ко­је је упра­ во за­ду­жби­на чу­ве­ног нов­ског тр­гов­ца Мир­ка Ком­не­но­ви­ћа). Ку­ћа је гра­ђе­на 1963, по Ми­ли­чи­ној за­ми­сли, а усе­ље­ на 1964. Јед­но­спрат­на, с мје­ром у све­му, кров на че­ти­ри во­де, не­за­ру­бљен врх, трем на ула­зу, ши­ро­ка те­ра­са го­ре, уро­ ње­на у ме­ди­те­ран­ско зе­ле­ни­ло дво­ри­ шта, ли­цем окре­ну­та ка Лу­шти­ци и ула­ зу у За­лив. „До­по­ла под кро­вом, от­по­ла у трав­ња­ку“, ве­ли пје­сник. Иво и Ми­ли­ца че­сто су до­ла­зи­ли и оста­ја­ли ду­го, мје­се­ци­ма. Он је ту до­ста пи­сао, отва­ра­ло му се. Не­ке „при­мор­ске при­по­вјет­ке“ и број­ни за­пи­си на­ста­ли су у овој ку­ћи, по­пут фраг­ме­на­та о нов­ ским че­сма­ма и сте­пе­ни­ца­ма. У пре­да­ си­ма, Ан­дрић је мно­го ше­тао, по­не­кад се ба­вио и уре­ђе­њем вр­та. Њи­хов ком­ши­ја Сте­ван Ра­ич­ко­вић, у свом Трип­ти­хо­ну о Ан­дри­ће­вој ку­ћи у Хер­цег-Но­вом, до­но­си за­ни­мљи­ву анег­ до­т у. Се­дам­де­сет­дво­го­ди­шњи Иво, у не­из­ли­за­ним фар­мер­ка­ма, с но­вим ба­ штен­ским ма­ка­за­ма у ру­ка­ма, по­пео се на раз­гра­на­т у смо­кву да од­сје­че не­ко­ ли­ко су­вих гра­на. Штр­ча­ле. Утом ба­ну „ста­ри дон Ни­ко Лу­ко­вић, ко­зер и при­ ча­ли­ца и пи­сац бе­де­ке­ра Бо­ка Ко­тор­ ска из 1951“. Не хтје­де шјор Иво да му се по­ка­же у овој си­т у­а­ци­ји, а дон Ни­ко за­сјео за ба­штен­ским сто­лом под др­ве­ том, рас­при­чао се са Ми­ли­цом, па ни­ ка­ко да оде. Шта је би­ло по­слије чи­тај­те

код Ра­ич­ко­ви­ћа, да ми не пре­при­ча­ва­ мо пје­сме. А има та­мо и о не­за­бо­рав­ним раз­го­во­ри­ма у вр­т у и о јед­ном кла­ви­ру ко­ји се чуо из за­кљу­ча­не ку­ће, кад ни­ко­ га ви­ше у њој ни­је би­ло. Ми­ли­ца је умр­ла ов­дје, из­не­на­да, у пе­де­сет де­ве­тој, 24. мар­та 1964. До по­ сљед­­њег тре­на мир­но је раз­го­ва­ра­ла са му­­жем у со­би на спра­т у, с по­гле­дом на За­лив. Иво, ко­ји ју је над­жи­вјео се­дам го­ди­ на, ни­ка­да се ви­ше ни­је вра­ћао у ову ку­ ћу и овај град. Та лије­па сје­ћа­ња по­ста­ла су за ње­га су­ви­ше бол­на. Ку­ћу је за­вје­штао гра­ду и пи­сци­ма. Има на­го­вје­шта­ја да ће у њој уско­ро, по­слије свих лу­та­ња, би­ти оно што је од по­чет­ка тре­ба­ло да бу­де. НЕ­ИС­ПРИ­ЧА­НЕ ПЈЕ­СМЕ Сте­пе­ни­ца­ма из­ме­ђу огра­де то­паљ­ ске цр­кве и бро­ја 156, оним на ко­ји­ма је сје­дио мла­ди Ње­гош, сва­ко­днев­но се ка сво­ме при­мор­ском ста­ну пео зна­ме­ни­ти срп­ски пје­сник Сте­ван Ра­ич­ко­вић. Ка­ ме­на ку­ћа на спрат је не­ве­ли­ка, два про­ зо­ра ка ули­ци и мо­ру, на њи­ма да­шча­не шку­ре. Ма­ло ка­ме­но дво­ри­ште са уну­ тра­шње стра­не, из ње­га по­глед ка цр­кви и гро­бљу. С ли­ца, од 2008, на­ла­зи се мер­ мер­на пло­ча ко­јом нас Срп­ско про­свјет­ но и кул­т ур­но дру­штво „Про­свје­та“ оба­вје­шта­ва да је „у овој ку­ћи жи­вио и ства­рао ве­ли­ки срп­ски пје­сник...“ (Ума­ ло да ту пло­чу за­кло­ни ру­жни ка­вез не­ ке про­дав­ни­це.) Сте­ван Ви­со­ки, Ра­ич­ко­вић, жи­вио је као „ту­жни ви­тез“ и „мо­нах по­е­зи­је“. Го­ рио је у сво­јим сли­ка­ма и сти­хо­ви­ма, уз­ но­сио обич­но и при­бли­жа­вао нео­бич­но. Од свих по­ми­ња­них ста­на­ра Ње­го­ше­ве ули­це он је вје­ро­ват­но нај­та­на­ни­је осје­

ћао и нај­ва­тре­ни­је раз­у­мио овај град и за­лив, ово би­ље и ка­мен, ове бар­ке и вје­ тро­ве. И нај­ма­ње био гост, про­ла­зник, а нај­ви­ше по­ста­јао дио тог свије­та. Знао шта је тра­мун­та­на, ши­јун, си­ја­ви­ца, ре­ фу­ле, ма­ре­та, ка­ко се „же­не ђа­во­ли“ и шта је „Лу­да Ан­ђе­ли­ја“. Ако ко­год сум­ња, не­ка про­чи­та Сте­ ва­нов Мо­но­лог на То­пли. „Де­сет ма­лих по­е­ма или пе­сме-при­че“. Или бар не­ка ослу­шне „Не­по­го­ду у Бо­ко­ко­тр­ском за­ ли­ву“ из 28. сеп­тем­бра 1987. Узи­ма­мо не­ке мр­ве по­у­зда­но на­ста­ ле баш у овој ку­ћи, у бро­ју 156, по­слије ве­ли­ке вре­мен­ске не­по­го­де, и сла­же­мо друк­чи­је, са­мо за ову но­вин­ску при­ли­ку: „Ни­ко ни­шта ни­је од све­га ово­га, док је тра­ја­ло, ви­део... И ја ко­ји се ме­се­ци­ма ни­сам ни­је­дан­пут ма­шио сво­је олов­ке – као да је би­ла за­ча­ра­на или за­ра­зна – узи­мам је у ово ве­че... и по­ред па­трљ­ка све­ће бе­ле­жим. Спа­са­вам, ма­кар у опи­ су, по­не­што од оно­га што се од­и­стин­ски сви­ма до­го­ди­ло. Али ме, на обо­стра­ну ра­дост, оме­та­ју до­лу­та­ли по­зна­ни­ци ко­ ји се као ноћ­не леп­ти­ри­це оку­пља­ју око мо­га ро­бин­зо­нов­ског сто­ла. ... Са­мо мо­ја пе­сма ва­пи­је за ве­ле­леп­ним кра­јем, ко­ји не до­ла­зи. Ко­ји не­ће до­ћи.“ Кад год до­ђем у Хер­це­гов град, ста­ри а Но­ви, нај­прије га том ули­цом пре­мје­рим. И пре­мје­рим се­бе, нас. Новалис је био у праву: „Свако сјећање је садашњост.“ 

 Сте­пе­ни­це, ку­ћа и улаз Сте­ва­на Ра­ич­ко­ви­ћа у Ње­го­ше­вој 156

Бран­ко Од­мах ис­под Ње­го­ше­ве, та­мо гдје она ис­хо­ди из ста­рог гра­да, у тро­у­гла­стом исјеч­ку јед­ног скве­ра, на­ла­зи се би­ ста Бран­ка Ћо­пи­ћа, пи­сца и пје­сни­ка. Лије­па, рад Не­бој­ше Ми­три­ћа, ве­ли­ког мај­сто­ра. Ис­под из­ра­за ше­ре­та и ве­се­ља­ ка из­би­ја ту­га, ду­бо­ка. Та­ко са стра­не Бран­ко гле­да сав тај свијет очи­ма оно­га ко­ји је све раз­у­мио, а ни­је све ре­као. Из са­ми­ло­сти.

SRPSK A  No 7  2014

57

P r o

58

m e ­m o­r i a

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

СИ­МЕ­ОН МИ­ЛУ­ТИ­НО­ВИЋ СА­РАЈ­ЛИ­ЈА (1791–1847), ВЕ­ЛИ­КАН СРП­СКЕ КУЛ­ТУ­РЕ, „ПЈЕ­СНИК НЕ­БОМ ОСИ­ЈА­НИ“

мјера

Висока поколењима

По­шао је из истог оног сли­је­пог са­ра­јев­ског со­ка­ка у ко­јем ће доц­ни­је би­ти по­ро­дич­на ку­ћа Иве Ан­дри­ћа. Жи­вјео је у два­де­се­так срп­ских и европ­ских гра­до­ва, го­во­рио се­дам стра­них је­зи­ка, са три пре­во­дио. На­пи­сао не­за­бо­рав­не стра­ни­це. Бо­рио се про­тив Ту­ра­ка у Ма­чви и По­це­ри­ни, у че­ти Зе­ке Бу­љу­ба­ше. Био по­бра­тим Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, се­кре­тар све­тог Пе­тра Це­тињ­ског, под­ста­као Ја­шу Иг­ња­то­ви­ћа и Љу­бу Не­на­до­ви­ћа. А да је био и са­мо учи­тељ Ње­го­шев, па до­ста. Још од 1891. Ср­би се спре­ма­ју да му по­диг­ну до­сто­јан спо­ме­ник, а кад ће не зна се Пи­ше: Је­ле­на Ја­њић

П

ро­те­кла су тач­но два ви­је­ка од об­ја­вљи­ва­ња пр­ве пје­сме, лир­ ске, срп­ског пје­сни­ка Си­ме­о­на Ми­лу­ти­но­ви­ћа Са­рај­ли­је у Ма­лој про­ сто­на­род­ној сла­ве­но­срп­ској пје­сна­ри­ци Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­ра­џи­ћа (Беч, 1814), па је то по­вод за ово сје­ћа­ње. Си­ме­он Ми­лу­ти­но­вић Са­рај­ли­ја ро­ ђен је 3. ок­то­бра 1791. го­ди­не (по ста­ром ка­лен­да­ру), у не­ка­да­шњем Чик­ма-со­ка­ ку у Са­ра­је­ву. Ова сли­је­па ули­ца (чик­ма) на ли­је­вој оба­ли Ми­љац­ке спа­ја два из­у­ зет­на име­на на­ше књи­жев­но­сти: Си­ме­ о­на и Ан­дри­ћа. У њој се на­ла­зи­ла и по­ ро­дич­на ку­ћа Иве Ан­дри­ћа (1892–1975), ро­ђе­ног ви­јек на­кон Си­ме­о­на. Ми­ро­слав Ка­ра­у­лац у књи­зи Ра­ни Ан­дрић оста­вио је би­ље­шку о ку­ћи Ан­дри­ћа и овој Чу­ му­ри­ја-чик­ми. За­ни­мљи­во је да Ан­дрић као мо­то ро­ма­на Го­спо­ђи­ца до­но­си баш Си­ме­о­но­ву ми­сао: „Про­клет јест и оста­ је но­вац ко­ји се не упо­тре­бља­ва на об­ ште на­ро­да пол­зе.“ Да­нас ули­ца у са­мој бли­зи­ни ове не­ ка­да­шње сли­је­пе но­си име Си­ме Ми­ лу­ти­но­ви­ћа Са­рај­ли­је. По Си­ме­о­но­вом псе­у­до­ни­му Чу­бро и јед­на ули­ца у Бе­ о­гра­ду, у Ста­ром гра­ду, но­си на­зив Чу­ бри­на ули­ца.

ЧУ­БРО, БРАН­КО­ВА ПРЕ­ТЕ­ЧА Си­ме­он по­ти­че из имућ­не срп­ске тр­г­ о­вач­ке по­ро­ди­це. Син је Ми­лу­ти­на Си­ мо­ви­ћа (1741–1828), ро­ђе­ног у Рожан­ ству, у ужич­ком кра­ју, а ста­ри­ном из Дра­го­во­љи­ћа, и Ан­ђе­ли­је Си­мо­вић, рођ. Ср­ђе­вић (1773–1817), чи­ју ље­по­т у је, пре­ма Ни­ко­ли Ка­ши­ко­ви­ћу, на­род опје­ вао у не­ко­ли­ко сво­јих пје­са­ма. Све то за­би­ље­жи­ће и пје­сни­ков син Дра­гу­тин Ми­лу­ти­но­вић (1840−1900), ар­хи­тек­та, про­јек­тант Же­ле­знич­ке ста­ни­це у Бе­о­ гра­ду, ко­ји је ту­ма­чио сти­хо­ве Ср­би­јан­ ке. (Пр­ви је о њој пи­сао, 1827, чу­ве­ни ње­мач­ки пје­сник Јо­хан Вол­фганг Ге­те.) У пи­сму Ву­ку са Це­ти­ња 31. ма­ја 1828. Си­ме­он под­сје­ћа: „Ка­ра­џић је у Дроб­ња­ ка Пет­ни­ци вој­во­да, а мо­ја Ко­мар­ни­ца

 Ка­та­ри­на Ива­но­вић: Пор­трет Си­ме­о­на Ми­лу­ти­но­ви­ћа Са­рај­ли­је, уље на плат­ну, 1840.

По­све­те На­род­на и уни­вер­зи­тет­ска би­бли­о­те­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске при­ре­ди­ла је ове го­ди­не из­ло­жбу под на­зи­вом „Пје­сник не­ бом оси­ја­ни“, по­све­ће­ну ли­ку и дје­лу Си­ме­о­на Ми­лу­ти­но­ви­ћа Са­рај­ли­је. На­зив из­ло­жбе по­ти­че од сти­хо­ва ко­је му је Ње­гош упу­тио у по­све­ти „Лу­че ми­кро­ко­зма“, спи­са по­вје­ре­ног упра­во Си­ме­о­ну на при­ре­ђи­ва­ње и из­да­ва­ње.

SRPSK A  No 7  2014

59

P r o

m e ­m o­r i a

 Б. Би­а­зо­ле­то: Ње­гош, 1838.

до Пет­ни­це пр­во се­ло!...“ Исто­ри­чар књи­жев­но­сти Го­луб До­бра­ши­но­вић би­­ље­жи ка­ко се жи­вот Ву­ка и Си­ме­о­на пре­пли­тао и укр­штао ви­ше­стра­но, а да су се ја­ну­а­ра 1814. на­шли у Бе­чу и, ви­дје­ ли смо, у пр­вој Ву­ко­вој књи­зи. Бо­ра­ве­ ћи крат­ко у Бе­чу, а на Ву­ко­ву мол­бу, 11. ја­ну­а­ра 1814. Си­ме­он је на­пи­сао пје­сму ко­ју по­не­гдје на­ла­зи­мо под на­сло­вом Срп­ска мо­ма. Не­пот­пи­са­на, она је исте го­ди­не об­ја­вље­на на по­ле­ђи­ни фрон­ти­ спи­са као мо­то Ма­лој про­сто­на­род­ној сла­ве­но­срп­ској пје­сна­ри­ци. Сам Вук о дру­го­ва­њу и са­рад­њи са Си­ме­о­ном би­ље­жи: „Ја смо и г. Си­мо Ми­лу­ти­но­вић жи­вје­ли у Ср­би­ји за вре­ ме­на Цр­но­га Ђор­ђи­ја као два ро­ђе­на бра­та, је­дан смо дру­го­га зва­ли бра­том и ње­го­ва је ма­ти ме­не зва­ла си­ном. Кад он у по­чет­ку 1814. го­ди­не до­ђе у Беч, гдје сам ја он­да при­пра­вљао за штам­пу пр­ву књи­жи­цу на­ши­јех на­род­ни­јех пје­са­ма, зна­ју­ћи да сти­хо­ве ла­сно пи­ше, рек­нем му да ми на­чи­ни не­ко­ли­ке вр­сте под онај образ ко­ји сам био на­ми­слио до­да­ ти у књи­жи­цу. Он на­чи­ни та­ко­ва дватри пот­пи­са, и ја од њих иза­бе­рем онај: Срп­ска мо­ма, ил’ је до­ма.“ На пред­ли­сту Вук је на ба­кро­ре­зу об­ја­вио два сти­ха ове пје­сме као сво­је­ вр­сну тек­сто­ло­шку до­пу­ну илу­стра­ци­је па­стир­ке и па­сти­ра, а на дру­гој стра­ни на­слов­но­га ли­ста до­нио пје­сму. Но­ви­ца Пет­ко­вић ис­ти­че да Срп­ска мо­ма свје­ до­чи да је мла­ди Си­ме­он већ 1814. био у из­вје­сној мје­ри фор­ми­ран пје­сник. Ду­ши­ца Пан­тић о овој пје­сми је за­би­ ље­жи­ла да је Си­ме­он за­зву­чао гла­сом Бран­ка Ра­ди­че­ви­ћа − три­де­сет три го­ ди­не при­је Бран­ка. Ли­је­по ће то при­ми­ је­ти­ти Бран­ко Ра­ди­че­вић у пје­сми Пут,

Пу­те­ви, раз­мје­ре, дје­ла Из­ло­жба На­род­не и уни­вер­зи­тет­ске би­бли­о­те­ке Ре­пу­бли­ ке Срп­ске о Си­ме­о­ну Ми­лу­ти­но­ви­ћу Са­рај­ли­ји при­ре­ђе­на је на осно­ву гра­ђе из вла­сти­тих збир­ки и бо­га­те пје­сни­ко­ве за­ о­став­шти­не, ко­ја се у окви­ру Исто­риј­ске збир­ке чу­ва у Ар­хи­ ву Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти. Про­фе­сор др Ми­лош Ми­шко­вић руч­но је из­ра­дио ге­о­граф­ску кар­ту Си­ме­о­но­вог жи­вот­ног пу­та: Ви­дин, Ки­ши­њов, Лај­пциг, Беч, Трст, Бу­дим, Пе­шта, Мо­сква, Оде­са, Ца­ри­град, Са­ра­је­во, За­дар, Ко­тор, Це­ ти­ње, Бе­о­град, Кра­гу­је­вац, Но­ви Сад... Сли­кар Пе­ри­ца Ива­но­ вић, на­дах­нут Си­ме­о­но­вом пје­смом „Срп­ска мо­ма“, на­сли­као ју је. Би­бли­от­ е­ка је об­ја­ви­ла и пје­сни­ко­ву пр­ву пер­со­нал­ну би­бли­о­гра­фи­ју: „Би­бли­о­граф­ски опис дје­ла Си­ме­о­на Ми­лу­ти­ но­ви­ћа Са­рај­ли­је (1814−2014)“ Је­ле­не Ја­њић.

60

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

По Срп­ској Из­ло­жба о Си­ме­о­ну Ми­лу­ти­но­ви­ћу Са­рај­ли­ји ове го­ди­не, од април­ске по­ став­ке у Ба­ња­лу­ци, пу­ту­је Срп­ском, као све­ча­но ода­ва­ње по­ча­сти и ду­бо­ки на­ клон ве­ли­ком пје­сни­ку. По­сли­је Ба­ња­лу­ ке по­шла је Ви­ше­град­ском ста­зом, гдје се по­но­во сре­ћу два пи­сца. У ав­гу­сту је го­ сто­ва­ла у Срп­ском про­свјет­ном и кул­тур­ ном дру­штву „Про­свје­та“ у Би­ле­ћи, по­том у Ма­тич­ној би­бли­от­ е­ци у Ис­точ­ном Са­ра­ је­ву, а то­ком је­се­ни би­ће у би­бли­от­ е­ка­ма у При­је­до­ру, Гра­ди­шци, До­бо­ју...

у ко­јој се обра­ћа Си­ме­о­ну сти­хо­ви­ма: „Ао Чу­бро, на што ли си стао? Бог је те­ би гром у ру­ке дао...“ По­ме­ну­т у пје­сму под на­сло­вом Мо­ то на Серб­ску пер­ву Пieснарицу Си­ме­ он је об­ја­вио у књи­зи Не­ко­ли­ке пје­сни­це (Лај­пциг, 1826), уз на­по­ме­ну о исто­ри­ји тек­ста ове пје­сме. У БУ­ЈИ­ЦИ СЛИ­КА И ПЈЕ­СА­МА Си­ме­о­но­во шко­ло­ва­ње би­ло је ис­ пре­ки­да­но. У де­цем­бру 1800. у Зе­му­ну је кре­нуо у шко­лу, а 1801. ро­ди­те­љи га ша­ љу у Се­ге­дин, код уја­ка Јо­ва­на Ба­јо­ви­ ћа. Та­мо про­во­ди дви­је го­ди­не у срп­ској шко­ли, код учи­те­ља Да­мја­на Алар­ги­ћа, а по­том дви­је го­ди­не у ла­тин­ској шко­ли. У Пр­вој срп­ској гим­на­зи­ји у Срем­ ским Кар­лов­ци­ма, осно­ва­ној 1791, ко­ја је већ би­ла на до­бром гла­с у, три­на­е­сто­ го­ди­шњи Си­ме­он 1804. на­ста­вља шко­ ло­­ва­ње. Пр­вог но­вем­бра 1804. по­шао је дру­ги гра­ма­ти­кал­ни раз­ред гим­на­зи­је. Дру­гу­је са Си­мом Не­на­до­ви­ћем (1793−1815), бра­том про­те Ма­ти­је, и Ди­ми­ три­јем Да­ви­до­ви­ћем (1789−1838), ко­ји ће ка­сни­је по­кре­ну­ти и уре­ђи­ва­ти Но­ ви­не срп­ске и За­бав­ник, те би­ти се­кре­тар кне­за Ми­ло­ша. Из Гим­на­зи­је је ис­кљу­чен у ма­ју 1807, за­јед­но са Да­ви­до­ви­ћем. За­ мје­рио се, би­ље­жи у Жи­во­то­спи­су, чи­та­ њем за­бра­ње­них књи­га и пи­са­њем сло­ бод­них сти­хо­ва. Шко­ло­ва­ње на­ста­вља у Зе­му­ну, код грч­ког учи­те­ља Ту­рун­ди­је. Го­ди­не 1808. на­пу­стио је шко­лу и пре­­шао у Бе­о­град код ро­ди­те­ља. За пи­са­ ра Пра­ви­тељ­ству­ју­шчег со­вје­та Си­ме­ он је иза­бран у сеп­тем­бру 1809, а не­што ка­сни­је и за от­прав­ни­ка Со­вје­та, све до сло­ма Устан­ка 1813. Исте го­ди­не је и учи­тељ у пр­вом раз­ре­ду Ве­ли­ке шко­ле.

SRPSK A  No 7  2014

61

P r o

m e ­m o­r i a

Спо­ме­ник Хам­ди­ја Кре­ше­вља­ко­вић, у књи­зи „Са­ра­је­во за ври­је­ме аустро­у­гар­ске упра­ве (1878−1918)“ би­ље­жи да су Ср­би 10. ав­гу­ста 1891. по­ку­ша­ли да по­диг­ну спо­ме­ник Си­ме­о­ну Ми­лу­ ти­но­ви­ћу, по­во­дом сто­го­ди­шњи­це ње­го­вог ро­ђе­ња, али је то спри­је­чи­ла аустро­у­гар­ска упра­ва. Не по­ми­њу­ћи за­бра­ну, Глав­ ни од­бор за по­ди­за­ње спо­ме­ни­ка 9. сеп­тем­бра исте го­ди­не об­ ја­вљу­је од­лу­ку „да се глав­на све­ча­ност, у сла­ву Си­мо­ву, од­ло­жи све до­тле, док год се не са­бе­ре то­ли­ко но­ва­ца да од­бор мо­же ри­је­ши­ти, ка­кав ће би­ти спо­ме­ник... да и дан са­ме сто­го­ди­ шњи­це све­ча­но про­сла­ви­мо – ма­кар сва­ко у сво­јој сре­ди­ни“. Срп­ство, ко­ме је Си­ме­он по­све­тио сво­је са­ку­пље­не на­род­ не пје­сме и сав свој жи­вот, спо­ме­ник пје­сни­ку још ни­је по­ди­гло.

У ав­гу­сту 1813. Си­ме­он од­ла­зи на Дри­ну, у че­т у чу­ве­ног го­ла­ћа Зе­ке Бу­љу­ ба­ше на За­са­ви­ци. По­чет­ком ље­та 1815. уче­ству­је у бо­је­ви­ма у По­це­ри­ни и Ма­ чви. Уче­сник је и Бо­ја на Ду­бљу. Го­ди­не 1816. по­ла­зи на пут у Ки­ши­ њов (Бе­са­ра­би­ја, да­нас Мол­да­ви­ја), код ро­ди­те­ља, али за­у­ста­вља се у Ви­ди­ну. У Ви­ди­ну је пи­сао „у ми­ру и са­мо­ћи“ – до­тле за­др­жа­ва­на, по­те­кла је бу­ји­ца сти­хо­ва, ис­та­ћи ће пје­сни­ков би­о­граф Вла­дан Не­дић. Из тог пе­ри­о­да је пје­ сни­ков ви­дин­ски днев­ник, ко­ји је кра­ јем апри­ла 1817, са­зна­је­мо из са­чу­ва­не пје­сни­ко­ве пре­пи­ске, бро­јао ше­зде­сет и пет пје­са­ма. Си­ме­он у ју­ну 1818. од­ла­зи у Ср­би­ју, а већ у ок­то­бру 1819. сти­гао је у Ки­ши­ њов, гдје је за­вр­шио пи­са­ње свог нај­зна­ ме­ни­ти­јег дје­ла Ср­би­јан­ке, оп­се­жну пје­ снич­ку исто­ри­ју Пр­вог срп­ског устан­ка. Из Ки­ши­њо­ва у сеп­тем­бру 1825. по­ла­зи у Лај­пциг ра­ди штам­па­ња дје­ла. Тро­ша­ри­нац на Гри­мај­ској ка­пи­ји за­ пи­сао је да је Си­ме­он 19. но­вем­бра 1825. у 11 ча­со­ва уве­че сти­гао у Лај­пциг. Већ 11. де­цем­бра 1825. Си­ме­он се упи­с у­је на фи­ло­зо­фи­ју. Пре­да­ва­ња из фи­ло­зо­фи­је код про­фе­со­ра Вил­хел­ма Тра­у­го­та Кру­га (1770–1842) слу­шао је два се­ме­стра. Осим то­га, упи­с у­је и хо­ме­оп ­ а­ти­ју, о че­му пи­ше Ву­ку. По­ха­ђао је и пре­да­ва­ња из др­жав­ ног уре­ђе­ња (но­ви­је исто­ри­је уста­ва) код Кар­ла Хајн­ри­ха Лу­дви­га Пе­ли­ца, углед­ ног исто­ри­ча­ра и по­зна­ва­о­ца др­жав­ног пра­ва. На­кон об­ја­вљи­ва­ња збир­ке Не­ко­ ли­ке пје­сни­це и Ср­би­јан­ке 1826. за­па­да у фи­нан­сиј­ске ду­го­ве и на­пу­шта Лај­пциг. Крат­ко бо­ра­ви у Но­вом Са­ду, па пре­ко Тр­ста, За­дра и Ко­то­ра од­ла­зи на Це­ти­ње, гдје ће би­ти се­кре­тар Пе­тра I Пе­тро­ви­ћа до 1831. и учи­тељ ве­ли­ког Ње­го­ша.

62

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

ИМА­МО ЛИ ДА­НАС ТА­КВИХ Си­ме­о­но­ва књи­жев­на дје­лат­ност обим­на је и ра­зно­род­на. Пи­сао је по­е­ зи­ју, дра­ме, исто­ри­о­гра­фи­ју, пу­то­пи­се, жи­во­то­пи­се, са­ку­пљао и об­ја­вљи­вао на­род­не пје­сме, пре­во­дио, те при­ре­ђи­ вао дје­ла дру­гих ауто­ра за штам­пу. У свом књи­жев­ном и из­да­вач­ком ра­ду Си­ме­он се не­ри­јет­ко до­ти­цао пи­та­ња је­зи­ка. Го­во­рио је се­дам је­зи­ка, а пре­во­ дио са ру­ског, ње­мач­ког и грч­ког. Об­ја­вио је за жи­во­та Не­ко­ли­ке пје­сни­ це и Ср­би­јан­ку у че­ти­ри ча­сти (Лај­пциг, 1826), Зо­ри­цу (Бу­дим, 1827), Ди­ку цр­но­ гор­ску (Це­ти­ње, 1835), Исто­ри­ју Цр­не Го­ ре (Бе­о­град, 1835), Исто­ри­ју Ср­би­је, Тра­ ге­ди­ју Оби­лић, Тро­је­се­стар­ство (Лај­пциг, 1837), Ср­бо­сла­ва (Бу­дим, 1839), Ама­нет на Де­ли­гра­ду (1842), Тро­је­брат­ство (Бе­ о­град, 1844). Број­ни Си­ме­о­но­ви тек­сто­ви оста­ли су у ру­ко­пи­с у. Пје­сни­ко­ва су­пру­га, ко­ја је при­па­да­ла кру­гу Ву­ко­вих са­ку­пља­ча на­род­них умо­тво­ри­на, Ма­ри­ја По­по­вић– Ми­лу­ти­но­вић Пунк­та­тор­ка (1810−1875), у пи­сму Ње­го­шу у ја­ну­ар ­ а 1848, не­по­ сред­но по­сли­је Си­ме­о­но­ве смр­ти, пи­ше о ње­го­вој на­мје­ри да до­ра­ди Тра­ге­ди­ју срп­ ско­га го­спо­да­ра и во­жда Ка­ра­ђор­ђа, ко­ју је пи­сао у по­сљед­њој го­ди­ни жи­во­та и ко­ја је оста­ла не­за­вр­ше­на. Си­ме­он Ми­лу­ти­но­вић Са­рај­ли­ја упо­­ко­јио се 30. де­цем­бра 1847. у Бе­о­граду. С на­мје­ром да до­при­не­се­мо но­вом от­кри­ва­њу и пре­и­спи­ти­ва­њу Си­ме­о­но­­ вог удје­ла у раз­во­ју срп­ске кул­т у­ре, ти­ме и вред­но­ва­њу на­ци­он ­ ал­ног кул­т ур­ног на­сље­ђа XIX ви­је­ка, за­кљу­чу­је­мо ово под­сје­ћа­ње по­све­ће­но ве­ли­ка­ну, јед­ном од пр­вих чла­но­ва Дру­штва срп­ске сло­ ве­сно­сти. 

За­ду­жи­ва­ња и под­сти­ца­ји Исто­ри­ча­ри књи­жев­но­сти са­гла­сни су да су се број­ни пје­сни­ци за­ду­жи­ва­ли у пре­бо­га­том Си­ме­о­но­вом пје­снич­ком ду­ћа­ну: Пе­тар II Пе­тро­вић Ње­гош, Ђор­ ђе Мар­ко­вић Ко­дер, Јо­ван Сте­ри­ја По­ по­вић, Бран­ко Ра­ди­че­вић, Ла­за Ко­стић, Мом­чи­ло На­ста­си­је­вић, Вас­ко По­па, Бран­ко Миљ­ко­вић, Ми­лош Цр­њан­ски... Сма­тра се да је на књи­жев­ни рад под­ ста­као Ја­шу Иг­ња­то­ви­ћа и Љу­бо­ми­ра Не­на­до­ви­ћа.

Енергија Српске!

ЗП „ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ НА ДРИНИ“ а.д. Незуци 42, 73240 Вишеград +387 58 635 200 (централа) hevgd@teol.net www.henadrini.com

На­ с љ е­ђ е

У сијеву ТЕ­ШАН ПО­ДРУ­ГО­ВИЋ, ХАЈ­ДУК И НАЈ­ДРА­ЖИ ВУ­КОВ ПЈЕ­ВАЧ

зе­ле­ног ма­ча Да је Вук Ка­ра­џић имао са­мо Те­ша­на По­дру­го­ви­ћа, ње­го­ва збир­ка ју­нач­ких пје­са­ма би­ла би ве­ли­ка. Да је Те­шан спје­вао са­мо „Же­нид­бу Ду­ша­но­ву“, срп­ска еп­ска по­е­зи­ја би­ла би на свјет­ским вр­хо­ви­ма. На­ше пред­ста­ве нај­ве­ћих срп­ских еп­ских ју­на­ка да­нас су она­кве ка­квим их је Те­шан из­ва­јао. А он, из бо­га­те ку­ће западно од Дри­не, мо­рао се од­мет­ну­ти у хај­ду­ке и по­ста­ти рат­ник. И се­бе је, ка­жу, зна­чај­но угра­дио у сво­је нај­бо­ље ју­на­ке Пи­ше: Дра­ган Ла­ки­ће­вић

 Те­шан По­дру­го­вић. Илу­стра­ци­ја: Го­ран Гор­ски („По­ли­ти­кин За­бав­ник“)

Т

е­ша­на је Вук це­нио ви­ше од дру­ гих пе­ва­ча, пре све­га јер је пе­сме ка­зи­вао раз­го­вет­но и знао их мно­го. Ево шта је о ње­му за­пи­сао Вук: „Прем­да има до­ста љу­ди, ко­ји зна­ду мло­го пје­са­ма, али је опет те­шко на­ћи чо­вје­ка, ко­ји зна пје­сме ли­је­по и ја­сно. У том је по­кој­ни Те­шан По­дру­го­вић (Бог да му ду­шу про­сти!) био пр­ви и је­ди­ни из­ме­ђу сви­ју, ко­је сам ја за ови де­сет го­ ди­на на­ла­зио и слу­шао. Он је био ро­дом од­не­куд из­ме­ђу Бо­сне и Ер­це­го­ви­не, и из­нај­при­је је био тр­го­вац, па по­сли­је уби­је не­ка­ка Тур­чи­на ко­ји је ње­га ћео да уби­је, и та­ко про­спе сво­ју ку­ћу и оти­де у ај­ду­ке, и као ај­дук 1807. го­ди­не пре­бјег­ не у Ср­би­ју. Он је вр­ло ли­је­по знао уда­ ра­ти у гу­сле, али пје­ва­ти ни­је знао (или ни­је ћео) ни­ка­ко, не­го је пје­сме ка­зи­вао као из књи­ге; и за ску­пља­ње пје­са­ма та­ ки су љу­ди нај­бо­љи; јер они осо­би­то па­ зе на ред и на ми­сли, а пје­ва­чи (осо­би­то

У хај­ду­ке због зу­лу­ма У спи­си­ма Јан­ка Ша­фа­ри­ка, Ан­дра Га­ври­ло­вић је на­шао дра­ го­це­не по­дат­ке о Те­ша­ну. Об­ја­вио их је 1908. го­ди­не у фељ­то­ну но­ви­на Тру­ба, под на­сло­вом „Два срп­ска пе­ва­ча“: „Ша­фа­рик бе­ ле­жи да је као хај­дук ра­ни­је­га до­ба био на гла­су с ју­на­штва, али ни­ка­да ни­је ску­пљао дру­жи­не ни­ти је хтео би­ти ха­рам­ба­ша већ је сту­пао у ту­ђу дру­жи­ну и жи­вео сло­бод­но. Био је од имућ­не ку­ће, а у хај­ду­ке је оти­шао од тур­ско­га зу­лу­ма.“

64

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

ко­ји су са­мо пје­ва­чи) мло­ги пје­ва­ју и не ми­сле­ћи шта, и зна­ду ре­дом са­мо пје­ва­ ти, а ка­зи­ва­ти не зна­ду (с та­ки­ма сам ја ка­што имао му­ку).“ Ме­ђу му­шким пе­ва­чи­ма Ву­ко­вим по­ сто­је сле­пи гу­сла­ри (Фи­лип Ви­шњић и Ђу­ро Ми­лу­ти­но­вић Цр­но­го­рац) и хај­ ду­ци или рат­ни­ци (Сто­јан Хај­дук, Ста­ рац Ми­ли­ја, Те­шан По­дру­го­вић). Исто у пред­го­во­ру пр­вој књи­зи Срп­ских на­ род­них пје­са­ма (Др­жав­но из­да­ње, 1891), Вук бе­ле­жи: „Пје­сме ју­нач­ке по на­ро­ду нај­ви­ше раз­но­се сли­јеп­ци и пут­ни­ци и ај­ду­ци.“ – „А ај­ду­ци зи­ми на ја­та­ку да­њу ле­же у по­та­ји, а по сву ноћ пи­ју и пје­ва­ју уз гу­сле, и то нај­ви­ше пје­сме од ај­ду­ка.“ ПО­БРА­ТИМ ЕП­СКИХ ЈУ­НА­КА Хај­дук Те­шан до­ла­зи у Ср­би­ју у је­ку Пр­вог срп­ског устан­ка. Со­бом до­но­си пе­сме о ста­рим и но­вим, исто­риј­ским и мит­ским ју­на­ци­ма, нај­ви­ше о нај­ве­ћем – Мар­ку Кра­ље­ви­ћу. У пред­го­во­ру књи­зи че­твр­тој Срп­ ских на­род­них пје­са­ма (Др­жав­но из­да­ње 1896), Вук „на­зна­чу­је“ пе­ва­че и њи­хо­ве пе­сме: „Од Те­ша­на По­дру­го­ви­ћа (ро­дом из Ер­це­го­ви­не из се­ла Ка­за­на­ца у Гац­ку)“ на­бра­ја 22 пе­сме. Ме­ђу њи­ма су: Же­нид­ ба Ду­ша­но­ва, На­ход Си­ме­ун, Но­вак и Ра­

SRPSK A  No 7  2014

65

На­ с љ е­ђ е  Ма­на­стир Ши­ша­то­вац: Ту је Вук за­пи­си­вао пје­сме ко­је је пје­вао Те­шан По­дру­го­вић

ди­во­је про­да­ју Гру­ји­цу, Же­нид­ба Сто­ја­на Јан­ко­ви­ћа, Се­ња­нин Та­ди­ја, Цар Ла­зар и ца­ри­ца Ми­ли­ца, као и осам пе­са­ма, го­ то­во цео еп о Мар­ку Кра­ље­ви­ћу: Мар­ко Кра­ље­вић и Љу­ти­ца Бог­дан, Мар­ко Кра­ ље­вић и Му­са Ке­се­џи­ја, Мар­ко Кра­ље­вић и Ву­ча Џе­не­рал, Же­нид­ба Мар­ка Кра­ ље­ви­ћа, Мар­ко Кра­ље­вић по­зна­је очи­ ну са­бљу, Мар­ко Кра­ље­вић и кћи кра­ља арап­ско­га, Мар­ко Кра­ље­вић и Ара­пин, Мар­ко Кра­ље­вић и Ђе­мо Бр­ђа­нин. Пе­сме ста­ри­јих и но­ви­јих вре­ме­на. У пе­сми о же­нид­би Ђур­ђа Сме­де­рев­ца оку­пља­ју се нај­ве­ћи ју­на­ци срп­ске еп­ске по­е­зи­је: Мар­ко, Ми­лош Оби­лић, То­пли­ца, Ко­ сан­чић, Ре­ља Кри­ла­ти­ца, Ста­ри­на Но­ вак, Ди­је­те Гру­ји­ца, Си­би­ња­нин Јан­ко... Те­шан је, ве­ро­ват­но, знао по ко­ју пе­сму о сви­ма њи­ма. Оно­ме што је о Те­ша­ну на­пи­сао у пр­ вој књи­зи, Вук са­да до­да­је сле­де­ће: „Он се по оцу звао Га­ври­ло­вић, па су га По­дру­гом и По­дру­го­ви­ћем за­то про­ зва­ли, што је био вр­ло ве­ли­ки, тј. по дру­ го­га чо­е­ка. Ја га у по­чет­ку 1815. го­ди­не на­ђем у Кар­лов­ци­ма (у Сре­му) у нај­ве­ ћем си­ро­ма­штву, где у ри­т у се­че тр­ску и на ле­ђи­ма до­но­си у ва­рош, те про­да­је и та­ко се ра­ни; и кад до­знам, ко­ли­ко и ка­ ко­ви зна пе­са­ма, дам му на дан, ко­ли­ко му тре­ба, да мо­же жи­ве­ти, и поч­нем од ње­га пе­сме слу­ша­ти и пре­пи­си­ва­ти. По­ што ове го­то­во све пе­сме у Кар­лов­ци­ма од ње­га пре­пи­шем, узмем га уочи Цве­ти са со­бом на ко­ла и од­ве­дем у ма­на­стир Ши­ша­то­вац, ми­сле­ћи, да он­де (где сам код он­да­шње­га ар­хи­ман­дри­та, а са­да­ шње­га вла­ди­ке Карлш­тадтско­га Ви­со­ ко­пре­о­све­ште­но­га Го­спо­ди­на Лу­ки­ан ­а Му­шиц­ко­га имао го­спод­ски квар­тир и сва­ку дру­гу зго­ду и по­тре­бу) пре­пи­с у­ јем све пе­сме, ко­је он зна; но кад се он­ да ис­пред Вас­кр­се­ни­ја у Ср­би­ји по­диг­не

Те­ша­нов Мар­ко Ци­клус о Мар­ку је на­до­мак епа. Мар­ко ви­ше ли­чи на хај­ ду­ка не­го на кра­ље­ви­ћа. Он је осмех­нут, су­пер­и­о­ран, ду­хо­вит. Спрам ца­ра – срп­ски ви­тез, спрам ра­је – за­штит­ник. Ху­мор од­ ли­ку­је Мар­ков лик и по­ступ­ке. Те­ша­но­ве пе­сме су ве­дре, пу­не сло­бо­де и по­бе­де. Су­пер­и­ор­ност ју­на­ка ни­је са­мо у ње­го­вој хра­бро­сти, сна­зи, оруж­ју, не­го и у ин­те­ли­ген­ци­ји, па­ме­ти, ду­хо­ ви­то­сти. „... Лик на­шег нај­ве­ћег еп­ског ју­на­ка још ни­је био за­вр­ шен“ – пи­ше Вла­дан Не­дић. „У до­та­да­шњој ски­ци, за­тим, од­ви­ ше су би­ле ис­так­ну­те там­не цр­те: су­ро­вост и убо­ји­штво. Тек су пе­ва­чи Ву­ко­вог вре­ме­на ли­ку Мар­ка Кра­ље­ви­ћа да­ли ре­љеф и ве­ли­ку при­влач­ност. У пр­вом ре­ду, Те­шан По­дру­го­вић.“

66

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Ва­га­ње У Те­ша­но­вом жи­во­ту има до­ста жи­во­ та ње­го­вих ју­на­ка. „Јед­ном му је учи­ње­на не­ка­ква не­прав­да и он ни­је мо­гао пре­ко ње мир­но пре­ћи: ва­ља­ло је или да уби­је бу­љу­ба­шу Јок­си­ма ко­ји му је ту не­прав­ду учи­нио, или да се сам укло­ни. Он на­ђе да је бу­љу­ба­ша Јок­сим, ина­че хра­бар рат­ ник, по­тре­бан сво­јој вој­сци и да­ље, ма­да је био не­по­год­не на­ра­ви. И та­ко на­пу­сти ло­гор и Ср­би­ју знат­но пре про­па­сти с је­ се­ни 1813. и пре­ђе у Срем, где је, му­че­ћи се, жи­во­та­рио.“

бу­на на Тур­ке, и ње­му као да уђе сто ши­ ља­ка под ко­жу. Је­два га ко­је­ка­ко за­др­ жим око Вас­кр­се­ни­ја, те пре­пи­шем не­ ко­ли­ке од они пе­са­ма, ко­је ми је пу­тем иду­ћи из Кар­ло­ва­ца на ко­ли­ма ка­зи­вао, па га од­ма по Вас­кр­се­ни­ју узмем на ко­ла и од­ве­дем у Ми­тро­ви­цу, те одан­де пре­ђе у Ср­би­ју, да се на­но­во би­је с Тур­ци­ма...“ ПО СР­ЦУ РАТ­НИЧ­КОМ Те­шан је, да­кле, био рат­ник. У спе­ ву Сер­би­јан­ка, Си­мо Ми­лу­ти­но­вић Са­ рај­ли­ја по­ми­ње По­дру­га у бо­је­ви­ма на Дри­ни и на Ро­ма­ни­ји. Пла­ни­на је „ри­ шћа­ни­на цар­ство“ – ве­ли Си­ма, а на ју­ на­ци­ма се све сја­ји, и то­ке и оруж­је и ха­ љи­не. Те­шан је, зна­чи, по се­би знао ка­ко из­гле­да сјај ју­на­ка – да леп­ше опе­ва Бо­ шка Ју­го­ви­ћа и Сто­ја­на Јан­ко­ви­ћа. У пе­ сми Же­нид­ба Сто­ја­на Јан­ко­ви­ћа Те­шан до­ча­ра­ва Сто­ја­но­во оде­ло и оруж­је у 33 сти­ха – све у „ли­тра­ма“ зла­та и ду­ка­та. И у дру­гим пе­сма­ма во­лео је Те­шан да свог ју­на­ка на­ги­зда ску­по­це­ним оде­лом и мно­гим зла­том. Рат­нич­ки по­зив имао је уде­ла у пе­сни­ ко­вом та­лен­т у, или га је та­ле­нат ње­го­ве вр­сте упу­тио пре­ма хај­ду­чи­ји и бор­би. Истин­ски рат­ник зна прин­ци­пе ра­то­ва­ ња, мо­рал­ни ко­декс бор­бе. На осно­ву ње­ го­вих пе­са­ма и ју­на­ка за ко­је се опре­де­ лио, Те­шан је био истин­ски рат­ник. Истин­ски рат­ник се не бо­ри про­тив не­рав­но­прав­них ју­на­ка. На­спрам Мар­ка Кра­ље­ви­ћа, нај­ве­ћег срп­ског ју­на­ка, Те­ шан је по­ста­вио Му­с у Ке­се­џи­ју. На кра­ју бо­ја, Мар­ко уз­ви­ку­је: „Ја­ој ме­не до бо­ га ми­ло­га, / ђе по­гу­бих од се­бе бо­ље­га!“ Још ве­ће при­зна­ње Му­си Ву­ков пе­вач да­је у пор­тре­т у од­мет­ни­ка од ца­ра, раз­ бој­ни­ка ро­ђе­ног на ка­ме­ну, ко­ји на Мар­

ков по­зив да му се укло­ни с пу­та или по­кло­ни у знак по­ни­зно­сти, од­го­ва­ра да се ни­ком не укла­ња с пу­та, на­ро­чи­то не кра­љев­ском си­ну. Мо­рал­ни став пре­ма свом рат­нич­ком по­зи­ву угра­дио је Те­шан и у лик ко­сов­ ског ви­те­за Бо­шка Ју­го­ви­ћа. Про­фе­сор Вла­дан Не­дић от­крио је чи­та­ву ма­лу исто­ри­ју тог ли­ка: ка­ко се у усме­ној и пи­са­ној по­е­зи­ји пре Ву­ка ства­ра­ла гра­ ђа за Бо­шков пор­трет уочи од­ла­ска у Бој

на Ко­со­ву. „Че­као се са­мо пе­сник – пи­ше Вла­дан Не­дић – да јој удах­не ду­шу. Он се бр­зо ја­вио, 1815. го­ди­не: био је то си­ ро­мах ко­ји је у кар­ло­вач­ком ри­т у се­као тр­ску. – Ка­ко је По­дру­го­вић ожи­вео Бо­ шка Ју­го­ви­ћа?“ Проф. Не­дић раз­ма­тра Бо­шков спољ­ни лик – ју­нак сав у зла­т у. Сва­ка по­је­ди­ност гра­ди ју­на­ка као ико­ ну: ко­ња­ник на ко­њу ала­т у – злат­но­ри­ ђе дла­ке, са злат­ним бар­ја­ком у злат­ним кр­сто­ви­ма. „Исти број сти­хо­ва био му је SRPSK A  No 7  2014

67

На­ с љ е­ђ е

О же­нид­ба­ма ју­на­ка Те­шан По­дру­го­вић ра­до пе­ва о же­нид­ба­ма, „а то би­смо нај­пре об­ја­сни­ли као из­раз хај­ду­ко­ве жуд­ње за же­ном и за ог­њи­штем“, до­да­је Вла­дан Не­дић. Нај­че­шће су же­нид­бе у Ла­ ти­ни­ма: цар Ду­шан, По­по­вић Сто­јан, Сме­де­ре­вац Ђу­ро... Бу­ гар­ком се же­ни Мар­ко Кра­ље­вић, Бу­дим­ком То­дор Јак­шић, а Иво Го­ло­трб – Тур­ки­њом. Тур­ки­њом се же­ни и Те­ша­нов Сто­ јан Јан­ко­вић. Сва­ка же­нид­ба има по­ру­ку: „Те­шко сву­да сво­ ме без сво­је­га.“

до­во­љан да, од­мах за­тим, спољ­ни лик ју­ на­ков до­пу­ни уну­тар­њим. Дао је по­ру­ку бра­та се­стри: да ни за шта на све­т у не­ ће оста­ви­ти бој­не ре­до­ве ни­ти усту­пи­ти ко­ме кр­сташ бар­јак. Ти­ме је лик ви­те­зов био за­вр­шен – спољ­ни лик слио се са уну­тра­шњим.“ – „Бо­шка Ју­го­ви­ћа ни­ко ни­је мо­гао за­др­жа­ти да не оде на Ко­со­во. Го­ди­не 1815, ка­да је из­био Дру­ги уста­нак, По­дру­го­ви­ћа ни­ко ни­је мо­гао за­др­жа­ти у Сре­му. Он је по­хи­тао Ср­би­ји да би сти­ хо­ве о Бо­шку Ју­го­ви­ћу, тек ре­че­не Ву­ку, од­мах по­твр­дио и кр­вљу.“ Ви­ше не­го о Мар­ку, Те­шан је знао пе­ са­ма о Ми­ја­т у ха­рам­ба­ши – њих 15. Вук је твр­дио да је Те­шан у на­хи­ји Сре­ бр­нич­кој био ки­ри­џи­ја, па су га Тур­ци ис­ пре­би­ја­ли и умро од бо­ло­ва. О пе­ва­че­вој смр­ти Ша­фа­рик пи­ше друк­чи­је: да је Те­ шан убио бе­га Ома­ре­ви­ћа и по­но­во од­бе­ гао у хај­ду­ке. Вра­ћао се у Ср­би­ју, с не­ким ки­ри­џи­ја­ма, „али се на јед­ном но­ћи­шту про­бу­ди у ње­му убо­ји­ца. Он се у крч­ми спо­реч­ка с не­ким Тур­ци­ма и смла­ти не­ ко­ли­ко од њих, а кад оста­ли на­да­ду ви­ку, по­знав­ши га, он, и сам ра­њен, по­ку­ша да по­бег­не од по­те­ре, али га стиг­ну и на­пад­ ну. Не има­ју­ћи код се­бе ви­ше ни јед­но­га фи­ше­ка, По­дру­го­вић се бра­нио ка­ме­њем и уз­ми­цао, те умак­не уз пла­ни­ну по­нев­ ши са со­бом још две ра­не од кур­шу­ма...” (А. Га­ври­ло­вић) ПО ОРУЖ­ЈУ СТА­РО­ГА ВО­ЈИ­НА „Же­нид­ба Ду­ша­но­ва“ спа­да у не­ко­ли­ ко нај­бо­љих и нај­ра­зви­је­ни­јих еп­ских пе­ са­ма срп­ских. Пе­снич­ким са­вр­шен­ством и му­дро­шћу-ду­хо­ви­то­шћу она над­ма­шу­ је дру­ге пе­сме, бо­ље по ди­мен­зи­ја­ма тра­ гич­но­сти, или мо­рал­но­сти... Пе­сму то­ ли­ке рас­ко­шно­сти не мо­же­мо на­ћи ме­ђу свет­ским пе­сма­ма о ве­ли­ким сва­тов­ским по­хо­ди­ма. Те­ша­но­ва пе­сма на­ша је ма­ла Или­ја­да. Те­шан је усме­ном по­е­мом хтео да у сли­ка­ма по­хо­да, мег­да­на, ви­те­шких

68

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

тур­ни­ра – до­ча­ра фи­ло­зо­фи­ју срп­ског на­ ро­да и ви­те­штва у сред­њем ве­ку. С та­квим ци­љем мо­ра­ла је на­ста­ти нај­бо­ља пе­сма. Ду­ша­нов двор не­ма опи­са – Те­шан га ни­је ви­део. Он за­ми­шља са­мо огром­ни сва­тов­ски по­ход. За­то је у лир­ским бо­ја­ ма при­ка­зан лик чо­ба­ни­на – Ми­ло­ша Во­ ји­но­ви­ћа... У Ми­ло­ше­ву опре­му спа­да и „мач зе­лен ста­ро­га Во­ји­на“ – оруж­је пре­ да­ка. Зе­ле­ни мач по­ја­вљу­је се и у дру­гим Те­ша­но­вим пе­сма­ма. Да ли је бо­ју ви­те­ шког ма­ча Те­шан упо­тре­бља­вао као осе­ ћа­ње жа­ла за ви­те­шким вре­ме­ни­ма – у свом до­бу ва­тре­ног оруж­ја? Зе­ле­ни мач за­си­ја­ће ја­чим сја­јем у по­љу ла­тин­ском, кад Ми­лош тре­ба да из­вр­ши нај­те­жи за­ да­так – да по­зна Рок­сан­ду де­вој­ку. Ју­на­ка за ко­га у ца­ре­вим сва­то­ви­ма не­ ма ви­на, а за чи­јег ко­ња не­ма зо­би, Те­шан при­пре­ма да ују­тро за­бли­ста пу­ним сја­ јем. И са­мо срп­ски цар схва­та да га не­ма ко за­сту­па­ти на дво­бо­ју јер со­бом ни­је по­ вео се­стри­ће, а то зна­чи род и на­род. Та­ да пред ца­ра из­ла­зи мла­ђа­но Бу­гар­че. Код Те­ша­на бо­љи ју­нак има ни­жи со­ци­јал­ни по­ло­жај, баш као Му­са Ке­се­џи­ја у оном не­за­бо­рав­ном обра­ћа­њу Мар­ку Кра­ље­ ви­ћу. Ми­ло­ше­во чо­бан­ско ис­ку­ство до­ла­ зи до из­ра­жа­ја у још јед­ној ви­ше­знач­ној по­сло­ви­ци ко­ју упу­ћу­је ца­ру, спре­ма­ју­ћи се да са­вла­да и дру­гу пре­пре­ку на по­хо­ду пре­ма ци­љу: „Ко­јој ов­ци сво­је ру­но сме­та, / он­ђе ни­је ни ов­це ни ру­на.“ А та фи­ло­зо­фи­ја на­ста­вља се при сле­­де­ћем, још те­жем за­дат­ку – да по­зна Рок­ сан­ду де­вој­ку, ко­ју ни­ка­да ни­је ви­део. Го­спо­ди­ну ца­ру чо­ба­нин-ви­тез, пре­ру­ шен у не­у­глед­но Бу­гар­че, од­го­ва­ра да ће прин­це­зу Рок­сан­ду по­зна­ти по бра­ћи, као што је у пла­ни­ни ја­гањ­це по­зна­вао по ов­ца­ма. – За тај за­да­так цар му обе­ ћа­ва зе­мљу Скен­де­ри­ју. Те­шан слу­ти да је исто­риј­ски Ми­лош Во­ји­но­вић – пре­ма са­зна­њу Дра­гу­ти­на Ко­сти­ћа – око 1333. го­ди­не „ста­ви­лац (ко­ман­дант вој­ни) у кра­ља Ду­ша­на“. У по­сти­за­њу тре­ћег, нај­те­жег ци­ља, Ми­лош по­те­же „зе­ле­ни мач“. Ту­ма­чи ми­ сле да је зе­лен – од до­брог че­ли­ка. Та ме­ та­фо­ра, ме­ђу­тим, има ду­бље зна­че­ње и под­ле­же мно­гим асо­ци­ја­ци­ја­ма. У тој бо­ји на­ла­зи се чу­до­твор­на моћ, ве­ра у оруж­је, свој­ства слич­на са­бљи са очи­ма (вој­во­де Мом­чи­ла, у пе­сми „Же­нид­ба кра­ља Ву­ ка­ши­на“ Сто­ја­на Хај­ду­ка). Тај мач је део Ми­ло­ше­вог ко­нач­ног ли­ка и ње­го­вог све­ ко­ли­ког сја­ја – ви­те­шког и мо­рал­ног. 

Енергија Српске!

ЗП Рудник и теРмоелектРана „угљевик“ а.д. Угљевик бб, 76330 Угљевик Тел: +387 55 774 600, факс: +387 55 774 451 info@riteugljevik.com, www.riteugljevik.com

В и д и ц и

70

/

H o r i z o n s

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

ма­ло свје­тла из­ме­ђу двије та­ме АКА­ДЕ­МИК РАЈ­КО ПЕ­ТРОВ НО­ГО, ЈЕ­ДАН ОД СУД­БИН­СКИ ВА­ЖНИХ ПЈЕСНИКА СРП­СКИХ, ЕКС­КЛУ­ЗИВ­НО ЗА „НА­ЦИ­О­НАЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ“

Оно

„Жи­вим на Во­ждов­цу, град је оно до­ле. Чим се спу­стим, срет­нем ли­ко­ве ко­ји су про­бле­ја­ли. На свом бр­ду гу­бим сво­је да­не и но­ћи ка­ко ја хо­ћу, ста­рим уса­мље­но, као у ка­квом ма­на­сти­ру, јер сам та­ко иза­брао. Ка­да сам у је­зи­ку и соп­ству, он­да сам у ми­ру са со­бом и дру­ги­ма. А кад ни­сам, ја ни­шта не ва­љам и бр­же-бо­ље идем у за­ви­чај, да ме она бр­да не за­бо­ра­ве, да из мо­јих шу­ма до­ву­чем две-три по­е­ме што ми та­мо тру­ну не­ко­ли­ко зи­ма. Ни­шта ов­де ни­је за­вр­ше­но, ни­јед­но пи­та­ње на Бал­ка­ну још ни­је ре­ше­но. Те­шим се чу­ве­ном Ду­чи­ће­вом ре­че­ни­цом: ,Та­ман кад на­ши ду­шма­ни по­ми­сле да смо се уто­пи­ли, ми из­ро­ни­мо на њи­ма не­по­зна­том ме­сту‘“ Текст: Ми­ла Ми­ло­са­вље­вић и НР Прес

И

скон­ски пје­сник, po­e­ta sa­cer, је­ дан од по­све­ће­ни­ка у тај­ну скри­ве­ну у ср­цу је­зи­ка, онај ко­ји и не­сре­ћу ро­да осве­шта­ва, и ту­гу до зла­ та ду­хов­ног уз­ди­же. На­из­глед с ла­ко­ћом је пре­вла­дао (ка­ко ка­же Ран­ко По­по­вић) те­мељ­ни па­ра­докс срп­ског пје­снич­ког мо­дер­ни­те­та, јаз из­ме­ђу гран­ди­о­зног еп­ског на­сље­ђа и лич­не лир­ске по­зи­ци­ је, и упра­во на то­ме са­здао из­ван­ред­ну по­е­зи­ју уни­вер­зал­них зна­че­ња. Ње­гов злат­ни по­ет­ски лук уве­зу­је за­ви­чај­на гор­ска ис­хо­ди­шта, ра­ну лир­ску хај­ду­ чи­ју, моћ­ну по­ет­ску слут­њу срп­ског па­ ган­ског ми­та, са ви­со­ком хри­шћан­ском ду­хов­но­шћу Не­дре­ма­ног ока. Спа­ја је­ чам и ка­ло­пер, из­гу­бље­ни дом и све­вре­ ме­но срп­ско ко­сов­ско ис­ку­ше­ње, и све окру­њу­је ви­зи­јом Хер­це­го­ви­не као ве­ ли­ке пор­те Не­ру­ко­тво­ре­ног Хра­ма под ку­бе­том не­бе­са. Рај­ко Пе­тров Но­го (Бо­ри­ја, Ка­ли­но­ вик, 1945), не­с ум­њи­во, је­дан од са­мо не­ ко­ли­ко суд­бин­ски ва­жних срп­ских пје­ сни­ка да­нас. Отуд, да­бо­ме, и част овим стра­ни­ца­ма. Од­лу­чи­ли сте се, из­гле­да, за пје­снич­ко ти­хо­ва­ње? Све те­же јав­но го­во­рим, јер су јав­ ни про­стор по­кри­ли оп­скур­ни ти­по­ви.

Оштро го­во­ре­ћи, а кад се оштро го­во­ ри увек је ја­сни­је! Ју­на­ци на­шег до­ба су олош. И у над­зе­мљу и у под­зе­мљу су ти исти са „Фар­ме“ и озбиљ­ном чо­ве­ ку је за­зор­но да бу­де ри­мо­ван са њи­ма, јер исти су ови на естра­ди и у ак­т у­ел­ ној по­ли­ти­ци, али и њи­хо­ви фа­во­ри­ти у књи­жев­но­сти. Ово је не­ка оку­па­ци­ја и са­мо­о­ку­па­ци­ја и у та­квим при­ли­ка­ма при­стој­ни Ср­би мо­жда не би тре­ба­ло да об­ја­вљу­ју. Да би се јед­ном зна­ло, кад све ово про­ђе, ако про­ђе, ко је зна­ко­ви­ то ћу­тао. Жи­вим на Во­ждов­цу. Град је оно до­ле. Бо­ље ми је у соп­стве­ном дру­ штву. Чим се спу­стим до­ле, срет­нем ли­ ко­ве ко­ји су про­бле­ја­ли, али, по­што ни­ сам јед­но­у­мац, мо­жда ја њи­ма из­гле­дам као да сам про­бле­јао. На свом бр­ду ко­је зо­вем Згу­би­дан гу­бим сво­је да­не и но­ћи ка­ко ја хо­ћу, ста­рим уса­мље­но, јер сам

Фо­то­гра­фи­је: Дра­ган Бо­снић

Из­ра­ња­ње – Ни­шта то још ни­је за­вр­ше­но, ни­јед­но пи­та­ње ни­је на Бал­ка­ну ре­ше­но. До­ћи ће до но­ве пре­ком­по­зи­ци­је Бал­ка­на. Исто­риј­ско ис­ку­ство опо­ми­ње да би то мо­гле би­ти увек по Ср­ бе го­ре по­де­ле. Али, ко зна?! Ја се те­шим чу­ве­ном Ду­чи­ће­вом ре­че­ни­цом: „Та­ман кад на­ши ду­шма­ни по­ми­сле да смо се уто­ пи­ли, ми из­ро­ни­мо на њи­ма не­по­зна­том ме­сту.“ Та­ко је увек би­ва­ло. Кад из­ро­ни­те на њи­ма не­по­зна­том ме­сту, ја­ви­те ми да се го­ре, у оној Гор­њој, бо­љој Ср­би­ји, ра­ду­јем.

SRPSK A  No 7  2014

71

В и­ д и­ ц и

Ко­ме­ди­ја је­зикâ – То што су срп­ски је­зик пр­во на­зва­ли и хр­ват­ским, за­тим бо­шњач­ким и цр­но­гор­ским, и то што се сви ови је­зи­ци, ка­ко је Ма­ти­ја ре­као, нај­бо­ље (и мо­жда је­ди­но) уче на срп­ском, пра­ва је иро­ни­ја, а мо­жда и ко­ме­ди­ја на­шег вре­ме­на. Не мо­раш би­ ти Ср­бин а да го­во­риш срп­ским је­зи­ком. То­ли­ки го­во­ре ен­гле­ ски, па ни­ком ни­шта. Да­ро­вит пи­сац и пе­сник мо­же из­ван­ред­ но де­ло на­пи­са­ти на ди­ја­лек­ту, али ди­ја­ле­кат као слу­жбе­ни, стан­дард­ни је­зик пра­ва је ко­ме­ди­ја. То­ме се мо­ра­ју сме­ја­ти и они ко­ји га уво­де. Има је­дан Шек­спи­ров стих, ми­слим да га го­во­ри Ха­млет: „И зми­је ћу да је­дем!“ У не­ком ра­ном ма­ке­дон­ ском пре­пе­ву тај стих је гла­сио: „И ка­ра­кон­џу­ле ћу апам!“ Не­ка на­ша но­ва је­зич­ка раз­бра­ћа апа­ју ка­ра­кон­џу­ле до ми­ле во­ље. Шта с тим има срп­ски је­зик?

та­ко иза­брао, у му­чал­ни­ци, тој сво­јој рад­ној (де­во­јач­кој) со­би, као у ка­квом ма­на­сти­ру. Кад иза­ђем на бал­кон, ви­дим бор ко­ ји зо­ве­мо Вас­ко, а по­са­ди­ла га је мо­ја же­на ка­да је Вас­ко По­па умро. Ком­ши­је су по­са­ди­ле јел­ке ко­је зо­ве­мо Алек­са и Јо­ван, а не­дав­но смо Ми­ло­сав Те­шић и ја по­са­ди­ли ја­си­ку из Те­ши­ће­вог кра­ја, из ње­го­ве Гор­ње њи­ве, као да је не­бе­ ска, и зо­ве­мо је Сте­ван. По­са­ди­ли смо је кад је Сте­ван Ра­ич­ко­вић умро. Ето, у до­бром сам дру­штву. Те­ша ми је обе­ћао да ће ми до­не­ти и цер, да га за­са­ди­мо и да га зо­ве­мо Мо­мо Ка­пор. Ја сам се и ра­ ни­је са др­ве­ћем до­шап­та­вао, а сад је овај раз­го­вор ин­тен­зив­ни­ји. До­шло је вре­ме да ћу­тим, јер би­ло је вре­ме­на кад сам су­ ви­ше бр­бљао. ДА­ЛИ ПА­МЕТ ПОД АРЕН­ДУ Иако ти­ху­је­те, или мо­жда баш за­то, ни Вас ни­је ми­мо­и­шло бе­то­ни­ра­ње у ко­ ме­сар­ским под­ли­сци­ма не­ких днев­них бил­те­на? Што ви­ше ћу­тим и што ви­ше не уче­ ству­јем у то­ме, као што зна­те, све ме ви­ше на­па­да­ју. Пре­стао сам да раз­ми­ шљам от­куд та­кве фик­са­ци­је бе­тон­џи­ја. На­про­сто, по­сто­ји та­кав пуј­дан сој. Са ма­ло пре­те­ри­ва­ња, мо­гао бих ре­ћи: „Са­ мо ти, ди­је­те, ра­ди свој по­сао!“ Она­ко ка­ко је Ву­ка­шин из Кле­па­ца ре­као оном уста­ши ко­ји му је се­као уши, ва­дио очи, и он­да због сво­јих не­по­чин­ста­ва по­лу­ део, па га ле­чио Не­ђо Зец, ко­ји нам је о то­ме оста­вио све­до­че­ње. Уоста­лом, тре­ ба да го­во­ри оно што пи­шем, оно што је основ­на мо­ја во­ка­ци­ја. И то је го­вор на ма­ло ду­жу ста­зу. На да­љин­ски упра­

72

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

вљач. Ко ме чу­је, чу­је, ко не чу­је, чу­ће ме, а ако ме ни сад ни доц­ни­је не бу­ду чу­ли, ни­ком ни­шта. По­е­зи­ја и ве­ра на­ша су по­след­ња од­ступ­ни­це ко­је нас др­же у иден­ти­те­т у, а и ала и вра­на је ско­чи­ла да нам про­ме­ни ДНК. Ако сам чи­ме за­ чу­ђен, он­да је то ви­со­ки по­сто­так оних што су, ка­ко би омра­же­ни Вук Сте­фа­ но­вић Ка­ра­џић ре­као, „да­ли па­мет под арен­ду“. Што нас ви­ше мар­ги­на­ли­зу­ју, све ви­ ше нам по­ску­пљу­ју ре­чи. Све ово ду­го тра­је. На­род је оси­ро­тео, и уве­ли­ко слу­

ђен, па ипак „лу­ди Ср­би“ да­ју још увек зна­ке жи­во­та и још се опи­ру, иако су сви око­ло одав­но до­бро­вољ­но кле­кли. Уоста­лом, та­ко је то са на­ма од Ви­дов­да­ на 1389. Да смо се та­да, по­том и у свим сле­де­ћим ис­ку­ше­њи­ма, по­ви­ја­ли и би­ли „ре­ал­ни“ (кад год ти ка­жу „бу­ди ре­а­ лан“, зо­ву те на ко­ла­бо­ра­ци­ју), би­ло би нас да­нас осам­де­сет ми­ли­о­на, али би се зва­ли му­сли­ма­ни, Хр­ва­ти, или већ ка­ ко све не. Ова­ко ка­ко нам да­нас кра­ду је­зик, сто­ље­ћи­ма су нам кра­ли и би­о­ ло­шку суп­стан­цу. Чим би не­ки Ср­бин

„пре­ве­рио“, не са­мо да ви­ше не би био Ср­бин, не­го би по­ста­јао за­кле­ти не­при­ ја­тељ се­бе бив­шег. Оту­да по­у­ни­ја­ће­ни,

„Је­чам и ка­ло­пер“ – То је јед­на је­зич­ко-му­зич­ка ку­ти­ји­ца спа­ко­ва­на у че­ти­ри стро­фе са про­ло­шком и епи­ло­шком пе­смом. Реч је о ок­си­мо­ ро­ну. Спо­ља пра­зни син­так­сич­ни ни­зо­ви а из­ну­тра по­е­зи­ја. Је­чам је жи­то, „се­ме пле­ме­ни­то“, и од ње­га се жи­ви. Ка­ло­пер је Бо­го­ро­ди­чин цвет по­ро­дич­не сло­ге, оно за шта се жи­ви. Ка­ло­ пер ра­сте и ми­ри­ше око ку­ће, на­ро­чи­то кад ку­ће не­ма. Је­чам и ка­ло­пер се­ћа­ња, успа­ван­ка пр­ве сре­ће и пр­вог бо­ла.

SRPSK A  No 7  2014

73

исла­ми­зо­ва­ни, по­ар­на­ућ ­ е­ни Ср­би ко­ји су у овим по­след­њим бал­кан­ским ра­то­ ви­ма ра­то­ва­ли та­ко­ре­ћи у кру­гу не­срећ­ не по­ро­ди­це, и отуд та­ко­зва­ни „то­пли бал­кан­ски зло­чи­ни“, за раз­ли­ку од лад­ не за­пад­не ин­ду­стри­је смр­ти. ШТА ЈЕ ЧО­ВЈЕК БЕЗ НА­ДЕ У ВАС­КРС „Вас­кр­се­ња не би­ва без смр­ти“, ка­же наш ве­ли­ки пје­сник. Да ли је то и на­ша суд­би­на, дав­на­шња и да­на­шња?

74

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Што се смр­ти и Вас­кр­се­ња ти­че, то­га су у гро­бу кљу­че­ви. Ни­је слу­чај­но Емир Ку­сту­ри­ца у на­слов сво­је ауто­би­о­граф­ ске књи­ге ста­вио Хак­сли­је­ву ре­че­ни­цу: „Смрт је не­про­ве­ре­на гла­си­на.“ За ве­ру­ ју­ће, за пра­во­слав­не, за Ср­бе, смрт је за­ и­ста не­про­ве­ре­на гла­си­на, јер се надaју Хри­сто­вом до­ла­ску и вас­кр­се­њу, јер су то не­ко­ли­ко пу­та про­ба­ли. Зар се не ка­ же: „Гол­го­та и Вас­крс Ср­би­је“? Гол­го­та ко­ја тра­је и Вас­крс ко­ме се на­да­мо. Шта је чо­век без та­кве на­де? Ег­зо­тич­ни бум­

ли сто­ле­ћи­ма. Ка­да сам остао без игде ико­га, и са тих ви­си­на пао у си­ро­ти­ште, ипак сам до­шао до не­ко­га сво­га, а то је срп­ски је­зик. Та­ко је си­ро­че до­шло до сво­јих пре­да­ка и то оних нај­бо­љих, Ми­ ли­је По­дру­го­ви­ћа, Ње­го­ша и оста­лих. Од та­да ста­ну­јем у тој ку­ћи и за­то мо­гу да бу­дем та­ко ми­ран. Та­да ме они ко­ји у тој ку­ћи не ста­ну­ју, ми­слим на ове мон­ ди­ја­ли­стич­ке бес­кућ­ни­ке, тра­ве­сти­ра­ју. Ја знам ко сам, знам и чи­ји сам, и кад бих мо­гао да би­рам, опет бих иза­брао да бу­дем баш тај, и баш да бу­дем ку­ће­вић те ку­ће. Ја во­лим Ти­но­ве сти­хо­ве: Н и­сам ли пе­сник, ја сам ба­рем пат­ник и кат­кад су ми дра­ге мо­је ра­не, јер сва­ки је­цај по­ста­ти ће злат­ник и мо­је су­зе да­ти ће ђер­да­не.

бар ко­ји жи­ви са­мо у са­да­шњо­сти и оп­ скр­бљу­је бед­не и при­зем­не на­го­не. Што ре­као је­дан ци­ник, „жи­ви на ни­воу кућ­ ног љу­бим­ца“. А шта су, и гдје, ис­точ­ни­ци Ва­шег ства­ ра­ла­штва? Ја сам пр­вих осам го­ди­на жи­вео у јед­ној брв­на­ри крај пу­та у Гор­њој Хер­ це­го­ви­ни, у Бо­ри­ја­ма код Ка­ли­нов­ни­ка, у јед­ној па­три­јар­хал­ној, по­бо­жној по­ро­ ди­ци, где се об­ли­ци жи­во­та ни­с у ме­ња­

Ка­да сам у је­зи­ку, и ка­да сам у соп­ ству, он­да сам у ми­ру са со­бом. У ми­ру и са дру­ги­ма. А ка­да ни­сам, ја ни­шта не ва­љам, и бр­же-бо­ље идем у за­ви­чај да ме она бр­да не за­бо­ра­ве, да се ис­пу­ним сво­ јим „ра­ним ја­ди­ма“, да за­тре­пе­рим и до­ би­јем до­каз да сам жив. И, што би је­дан пољ­ски пе­сник ре­као, да из тих мо­јих шу­ма до­ву­чем две-три по­е­ме, што ми та­мо тру­ну не­ко­ли­ко зи­ма. Од­ла­ском у за­ви­чај, ја кро­тим и сво­ју охо­лост, ко­јој су, да бу­дем иро­ни­чан, скло­ни зла­то­у­сти. Над ку­ћи­штем пу­ним зо­ве, на ни­ској и убо­гој за­ви­чај­ној ста­зи, ко­ја ме је по­пут ове ан­дри­ћев­ске, ви­ше­град­ске, пра­ти­ла куд год сам хо­дио, ја не мо­гу по­гу­би­ти кон­це, ни­ти шта уобра­зи­ти или пре­у­ чи­ти. „Онај сам ко­ји је­сам“, го­во­рио је Учи­тељ. Кад смо сни­ма­ли не­ки филм о мо­јој по­е­зи­ји, мо­лио сам ка­мер­ма­на да из­о­штри блен­ду кад сли­ка пеј­за­же, кад не мог­нем та­мо ви­ше да идем да пу­стим на овој ђа­во­љој ма­ши­ни, те­ле­ви­зо­ру, да гле­дам и да пла­чем. Знам да ћу да пла­ чем, јер ми је Ра­ич­ко­вић го­во­рио да је он уса­мљен и стар пла­као и на ре­кла­ме. Да не бих пла­као на ре­кла­ме, пла­ка­ћу на

Не­ин­те­гри­са­ни – На по­чет­ку сам вас за­мо­лио да овај раз­го­вор штам­па­те екав­ски. От­кад су се Цр­но­гор­ци одво­ји­ли, за­зор­но ми је да пи­шем ије­кав­ски. Шта ће на­му­че­ној Ср­би­ји и мо­је сло­во раз­ ли­ке? На­ша тра­ге­ди­ја је, из­ме­ђу оста­лог, у то­ме што ни­смо ин­ те­гри­сан на­род, што смо жи­ве­ли под раз­ли­чи­тим оку­па­то­ри­ ма, и што су на­ше ре­ги­о­нал­не раз­ли­ке, на­ше ме­ђу­со­би­це, још та­ко жи­ве да је сва­ком ду­шма­ни­ну ла­ко да их рас­па­ли.

SRPSK A  No 7  2014

75

В и д и ц и

мо­је пеј­за­же. Све је ка­ко тре­ба, мо­гли смо и да се не ро­ди­мо. Ро­ђе­ње је пра­ ви Бож­ји дар, ка­кав год да вам је жи­вот. Ово ма­ло све­тла из­ме­ђу две та­ме. ДОК СВИЈЕТ НИ­ЈЕ ПО­ЛУ­ДЕО У оби­љу Ва­шег по­е т­ског опу­са, ме­ђу тим див­ним ру­ко­ве­ти­ма срп­ске по­е­зи­ је, по­с то­ји ли Ва­ма нај­дра­жа пје­сма, по­ себ­на, Ва­ша пје­сма над пје­сма­ма? Кри­ти­ча­ри по­ми­њу че­сто „Зре­ло жи­ то, ви­лов до­ле, бо­си­о­че пла­ви“, „Нек па­ да сни­јег, Го­спо­де“ (ко­ји је обо­жио сво­ јим но­та­ма Све­ти­слав Бо­жић), „Ни­је све про­па­ло кад про­па­ло све је“. На­пи­сао сам ваљ­да де­се­так пе­са­ма ко­је ће Ср­би, на­дам се, во­ле­ти да чи­та­ју и чу­ју, ако Ср­ ба бу­де би­ло. Ово из­вр­ћем про­тив уро­ка: „Дру­мо­ви ће по­же­љет Ср­ба­ља, ал Ср­ба­ ља ниг­де би­ти не­ће“. Већ свест о тој мо­

Кра­ђа и пре­кра­ђа – От­ка­да су Хр­ва­ти при­хва­ти­ли срп­ски је­зик као свој, на ње­му су на­пи­са­ли до­бру ли­те­ра­ту­ру. Са на­шом би­о­ло­шком суп­стан­цом, оти­шао је у њи­хов кор­пус и до­бар део на­ше ли­те­ ра­ту­ре. Не сме­та, не­ки пи­сци при­па­да­ју и њи­ма и на­ма. Чи­та­ва ду­бро­вач­ка књи­жев­ност, ре­ци­мо. Али, у тој кра­ђи и пре­кра­ђи ва­ља има­ти и ме­ре. Ан­дрић, Ме­ша Се­ли­мо­вић, Скен­дер Ку­ле­ но­вић са­ми су иза­бра­ли да бу­ду срп­ски пи­сци и то би ва­ља­ло по­што­ва­ти. Мно­ги же­сто­ки Ир­ци, Шо, Јејтс, Џојс, ен­гле­ски су пи­сци, и око то­га ни­ко у ци­ви­ли­зо­ва­ном све­ту не пра­ви пи­та­ ње. Са­мо је код нас слу­чај да је­дан та­ко ве­ли­ки пи­сац ка­кав је Вла­дан Де­сни­ца, ди­рект­ни по­то­мак Сто­ја­на Јан­ко­ви­ћа, зна­ју­ ћи где жи­ви, ни­је смео да уђе у Сто књи­га срп­ске књи­жев­но­ сти. У јед­ном би­ра­ни­јем дру­штву, об­ја­снио је: „Ко је јед­ном за­клан не­ка­жње­но, пре­по­ру­чио се за ве­чи­то кла­ње.“

76

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

гућ­но­сти је оне­мо­гу­ћу­је. Ка­да је об­ја­вио са­бра­на де­ла, Сте­ван Ра­ич­ко­вић је за­мо­ лио да их из­ва­га­ју. Он­да ми се окре­нуо и, ка­ко је са­мо он знао и умео, за­пи­тао ме: „А шта ако је све ово би­ло уза­луд?“ А он­да се у ка­фа­ни за сто­лом те­шио. Са бра­том је се­део, обо­ји­ца ћу­та­ли, и он­да му брат, чи­нов­ник са рад­ним вре­ме­ном, нај­зад ре­као: „Из­ву­че се ти!“ Ето, ве­ли, ни­сам ба­рем ра­дио од осам до три. За пи­са­ње по­е­зи­је ни­шта ти не тре­ба. Чак и у за­тво­ру, а то је од­лич­но рад­но ме­сто за пе­сни­ка, при­чао ми је Ђо­го, ако ти не да­ју ни па­пир, мо­жеш да ме­мо­ри­ шеш и ве­жбаш мо­зак. Уоста­лом, по­е­зи­ја и је­сте усме­на, а по­не­кад и усне­на де­лат­ ност, јер, ако ни­је на усна­ма мла­дих ко­ји тим је­зи­ком го­во­ре, ни­је тре­ба­ло ни да по­сто­ји. Док свет ни­је по­лу­део, а по­лу­ део је, за­це­ло, по по­е­зи­ји су се на­ро­ди по­зна­ва­ли. Ју­на­ци на­шег до­ба, они ко­ји су олош, по че­му се они по­зна­ју? Не­дав­но сте до­пу­ни­ли Ва­шу чу­ве­ну збир­ку Не ти­кај у ме. От­куд то­ли­ка оп­чи­ње­ност стећ­ци­ма, гро­бо­ви­ма пре­ да­ка? Осим што су стећ­ци сен­за­ци­ја ра­ног мог де­тињ­ства (јер су нај­леп­ше не­кро­ по­ле и у за­ви­ча­ју мо­га оца и на­ро­чи­то у за­ви­ча­ју мо­је мај­ке), осим што су те ка­ме­не књи­ге коп­ча од Ко­со­ва ка на­ шој усме­но­сти, има је­дан до­да­тан раз­лог што сам све­му то­ме у зре­ло­сти при­шао. То је без­оч­на кра­ђа и то кра­ђа гро­бо­ва. Јер, ако нам пре­ци ни­с у за­јед­нич­ки, а на­ ша раз­бра­ћа не­ће да су нам за­јед­нич­ки, за­што су им он­да та­ко при­влач­ни ту­ђи гро­бо­ви? На­ши су се исто­ри­ча­ри, и све­ тов­ни и цр­кве­ни, ко­мот­но по­на­ша­ли. Ка­да је ова пре­кра­ђа по­чи­ња­ла, они су од­ма­хи­ва­ли ру­ком и го­во­ри­ли да је то глу­пост и лаж и ми­то­ма­ни­ја, и да се на то не тре­ба освр­та­ти. Али, та лаж има сво­ју енер­ги­ју, и ако је још спо­је­на са упор­но­шћу, она за­вла­да као ко­ров. Ево, сад та­ко­ђе од­ма­ху­ју на глу­пост и лаж да су на­ши не­ма­њић­ки ма­на­сти­ри на из­да­ но­ме Ко­со­ву, за по­че­так ви­зан­тиј­ски, па ко­сов­ски, а чу­ју се, бог­ме, и гла­со­ви да су и ал­бан­ски, то јест ар­на­у т­ски. Већ је Ми­ лош Оби­лић чу­ве­ни ал­бан­ски ју­нак. На­ род, и ње­го­ва ин­те­ли­ген­ци­ја ко­ја се та­ко „га­лант­но“ по­на­ша пре­ма оно­ме што је ње­го­во, и оста­ће без оног што је ње­го­во. Та­мо где ја мо­гу, и с да­ром ко­ли­ки ми је Бог дао, ако ми је дао, ја сво­је не дам. w

Енергија Српске!

РУДНИК И ТЕРМОЕЛЕКТРАНА „ГАЦКО“ Грачаница бб, 89240 Гацко www.ritegacko-rs.ba, info@ritegacko-rs.ba

С ц е­н а

МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ ФЕ­С ТИ­ВАЛ ПО­ЗО­РИ­ШТА ЗА ДЈЕ­ЦУ У БА­ЊА­ЛУ­ЦИ, ТРИ­НА­Е­С ТИ ПУТ

Дру­га­ри са бро­да бај­ки

Ма­ли ан­ђео и си­ро­ма­шни ћу­мур­џи­ја, па­туљ­ци и ча­роб­ња­ци, Али­са и Пи­но­кио, Бран­ко Коц­ки­ца и опа­сни гу­са­ри, ви­ле и сва­ко­ја­ка још чу­де­са про­ми­ну­ли су сце­ном. Так­ми­чи­ло се де­сет те­а­та­ра из осам зе­ма­ља. Не­ки су на­гра­ђе­ни, сви су по­би­је­ди­ли. И обр­ну­то. „У на­шу ку­ћу сно­ва и кул­ту­ре с овим фе­сти­ва­лом ушла је чи­ста ра­дост“ Пи­ше: Са­шка Рај­ко­вић

78

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

J

eсен у Ба­ња­лу­ци по­ста­ла је го­то­ во не­за­ми­сли­ва без Ме­ђу­на­род­ног фе­сти­ва­ла по­зо­ри­шта за дје­цу, ко­ји сва­ке го­ди­не у Срп­ску до­ве­де те­а­тре из ци­је­лог сви­је­та. Та­ко је би­ло и на ово­го­ ди­шњој ма­ни­фе­ста­ци­ји, три­на­е­стој. Нај­ мла­ђа ба­ња­луч­ка пу­бли­ка оду­ше­вље­но је гле­да­ла на сце­ни ча­роб­ња­ке, ви­ле, па­ туљ­ке, вје­шти­це... За на­гра­де се бо­ри­ло де­сет те­а­та­ра из Ве­не­ци­је, Бу­дим­пе­ште, Со­фи­је, Сли­ве­на, Зрењанина, Ни­ша, Су­ бо­ти­це, Под­го­ри­це, Мо­ста­ра, Љу­бља­не... Отва­ра­ње је би­ло ве­о­ма све­ча­но. На­ сту­пи­ли су уче­ни­ци ба­ња­луч­ке Му­зич­ке шко­ле „Вла­до Ми­ло­ше­вић“ и нај­мла­ђи по­ла­зни­ци Ба­лет­ског сту­ди­ја „Але­гро“. Све је уве­ли­ча­ла мла­да опер­ска ди­ва Ми­ ља­на Бре­зи­ча­нин, уз прат­њу пи­ја­нист­ки­ ње Са­ње Чо­лић–Зе­лић. На зна­чај ма­ни­ фе­ста­ци­је ука­зао је ми­ни­стар про­свје­те и кул­т у­ре Срп­ске Го­ран Му­таб­џи­ја.

– И по­ред ве­о­ма те­шке си­т у­а­ци­је, због не­да­ћа са по­пла­ва­ма, успје­ли смо да у Ба­ња­лу­ку до­ве­де­мо ве­о­ма ква­ли­тет­ не пред­ста­ве. Сви за­јед­но да­ће­мо све од се­бе да го­сти из сви­је­та по­не­с у нај­љеп­ ше ути­ске и да по­же­ле по­но­во да до­ђу – ка­зао је Пре­драг Бје­ло­ше­вић, ди­рек­тор Дје­чи­јег по­зо­ри­шта Ре­пу­бли­ке Срп­ске

То­дор и Гу­ли­вер – Мно­го ми се до­па­ла ат­мос­фе­ра на фе­сти­ва­лу – ка­же То­ дор Ва­лов, ре­ди­тељ из Со­фи­је. – И ор­га­ни­за­ци­ја је за по­хва­лу. Ли­је­по је ви­дје­ти да је мно­го па­жње по­све­ће­но и пра­те­ћем про­гра­му. Из­дво­јио бих до­ма­ћу пред­ста­ву „Гу­ли­вер у зе­мљи Ли­ли­пу­та­на­ца“.

(ор­га­ни­за­то­ра фе­сти­ва­ла). – У на­шу ку­ ћу сно­ва и кул­т у­ре с овим фе­сти­ва­лом ушла је чи­ста ра­дост. Ан­самбл Дје­чи­јег по­зо­ри­шта Срп­ске пред пу­бли­ку је иза­шао но­вом пред­ ста­вом Гу­ли­вер у зе­мљи Ли­ли­пу­та­на­ца, у ко­јој на­слов­ну уло­гу игра Ду­шко Ма­ за­ли­ца. Дру­гог фе­сти­вал­ског да­на ма­ ли­ша­ни су има­ли при­ли­ку да по­гле­да­ју ко­мад Стоп те­а­тра „Ми­кро­по­ди­јум“ из Бу­дим­пе­ште. То је за­пра­во пред­ста­ва без ри­је­чи, ко­ју пра­ти кла­сич­на му­зи­ка, а пу­ бли­ка је за­до­вољ­на иза­шла из са­ле пре­ при­ча­ва­ју­ћи де­та­ље. Истог да­на на ба­ ња­луч­кој сце­ни од­и­гра­на је и пред­ста­ва о си­ро­ма­шном ћу­мур­џи­ји Пе­тру Мун­ку, у из­во­ђе­њу глу­ма­ца По­зо­ри­шта лу­та­ка из Мо­ста­ра. По­зна­то дје­ло Лу­и­са Ке­ро­ ла Али­са у зе­мљи чу­да би­ло је ин­спи­ра­ ци­ја драм­ским умјет­ни­ци­ма из Ни­ша, а још јед­ном се по­ка­за­ло да ова при­ча

SRPSK A  No 7  2014

 Из пред­ста­ва „Гу­ли­вер“, „Па­ту­љак ду­гог но­са“ и „Ма­теј, дје­чак са гу­ска­ма“

 Са све­ча­ног отва­ра­ња

79

С ц е­н а  Као и уви­јек, Фе­сти­вал је при­ву­као ве­ли­ку па­жњу и дје­це и од­ра­слих

не­ма рок тра­ја­ња. Ми­ни-те­а­тар из Љу­ бља­не, већ уста­ље­ни уче­сник ба­ња­луч­ке по­зо­ри­шне смо­тре, пу­бли­ци се пред­ста­ вио ко­ма­дом Ка­ко ухва­ти­ти зви­је­зду, о ма­лом ан­ђе­лу. Не­ке од пред­ста­ва, као и прет­ход­них го­ди­на, из­во­ђе­не су у два тер­ми­на. На­род­но по­зо­ри­ште Ре­пу­бли­ке Срп­ске усту­пи­ло је сво­ју сце­ну за из­во­ ђе­ње по­је­ди­них ко­ма­да са фе­сти­вал­ског ре­пер­то­ар ­ а, као што је Пи­но­кио Де­чи­јег по­зо­ри­шта из Су­бо­ти­це. ВЈЕ­РА У ЛУТ­КЕ О исто­ри­ји ма­ђар­ског лут­кар­ства пу­бли­ци у Ба­ња­лу­ци го­во­ри­ли су по­зо­ ри­шни умјет­ни­ци, про­фе­со­ри и вр­хун­ ски ма­ђар­ски лут­ка­ри Ју­дит Ци­ра­ки и Ан­драш Ле­нарт.

– Ма­ђар­ске лут­ке по­ти­чу још од ша­ ма­на и са­мих по­че­та­ка при­ча­ња при­ча. Ко­ри­шће­не су у ре­ли­гиј­ске свр­хе, у про­ по­ви­је­ди­ма, као и у про­сла­ви Бо­жи­ћа и Вас­кр­са. У по­чет­ку ни­с у би­ле на­ми­је­ње­ не дје­ци не­го од­ра­сли­ма – ка­же Ју­дит Ци­ра­ки. По­сли­је сво­је­вр­сне про­мо­ци­је ма­ђар­ ских лут­кар­ских пред­ста­ва, на­сту­пи­ли су глум­ци По­зо­ри­шта „Аре­то“ из Ита­ ли­је ко­ма­дом До­бро ју­тро, го­спо­ђо Смр­ ти ре­ди­те­ља Лу­ке Ро­де­ле. У пред­ста­ви о вре­ме­шној ста­ри­ци са фар­ме игра­ју Ана де Фран­ће­ски и Ми­ке­ле Мо­ри. На бро­ду бај­ки уси­дре­ном у Ба­ња­лу­ ци на­шао се и Хра­бри кро­јач На­род­ног по­зо­ри­шта „То­ша Јо­ва­но­вић“ из Зре­ња­ ни­на и Па­ту­љак ду­гог но­са Др­жав­ног лут­кар­ског по­зо­ри­шта из Сли­ве­на (Бу­ гар­ска). Про­мо­ви­са­на је и књи­га Вје­ ра у лут­ку Едвар­да Ма­ја­ро­на и Ага­те Фре­јер. У так­ми­чар­ском про­гра­му би­ло је и Ру­жно па­че Град­ског по­зо­ри­шта из

80

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Ма­ђар­ско лут­кар­ство Је­дан од фо­ку­са фе­сти­ва­ла био је на ма­ђар­ском лут­кар­ству. Пр­ве ве­че­ри из­ ве­де­на је пред­ста­ва „Ма­теј, дје­чак са гу­ ска­ма“ Лут­кар­ског по­зо­ри­шта из Бу­дим­ пе­ште, у ре­жи­ји Ати­ле Фи­ге. Ри­јеч је о ма­ђар­ској еп­ској при­чи ко­ја је на­и­шла на од­ли­чан при­јем фе­сти­вал­ске пу­бли­ке.

Под­го­ри­це. Бај­ка Хан­са Кри­сти­ја­на Ан­ дер­се­на ин­спи­ри­са­ла је драм­ског пи­сца Иго­ра Бо­јо­ви­ћа да на­пра­ви но­ву вер­зи­ју по­уч­не при­че.

– У ду­х у овог Фе­сти­ва­ла, раз­ма­тра­ли смо све еле­мен­те, од нај­бо­ље пред­ста­ве у цје­ли­ни, па до ре­ди­тељ­ског при­сту­па и ор­га­ни­за­ци­је пред­ста­ве – ка­же проф. др Мла­ден Шу­ка­ло, члан Жи­ри­ја. – Вред­ но­ва­ли смо, на­рав­но, и глу­мач­ке еле­мен­ те, ли­ков­ност пред­ста­ве, сце­но­гра­фи­ју... У Жи­ри­ју су још би­ли Дра­ган До­ влен, ре­ди­тељ из Ско­пља, и проф. др Зо­ ран Ђе­рић из Но­вог Са­да. „Гран при“ до­би­ла је ма­ђар­ска пред­ ста­ва Ма­теј, дје­чак са гу­ска­ма. На­гра­да за нај­бо­љу ре­жи­ју и сце­но­гра­фи­ју при­ па­ла је пред­ста­ви Ру­жно па­че Град­ског по­зо­ри­шта Под­го­ри­ца из Цр­не Го­ре, од­ но­сно ре­ди­те­љу Ја­ро­сла­ву Ан­то­њу­ку и сце­но­граф­ки­њи Еви Фер­ка­шо­вој. Рав­но­прав­не глу­мач­ке на­гра­де оти­ шле су у ру­ке Ју­ди­ти Ко­вач за уло­гу Кла­ ре у пред­ста­ви Ма­теј, дје­чак са гу­ска­ма и Жол­т у Та­ти за ро­лу Ма­те­ја у истом ко­ма­ду. Глу­мач­ка при­зна­ња до­би­ли су и Бран­ко Илић за игру у Ру­жном па­че­ ту и Ана Ма­ри­ја–Ла­ло­ва за на­ступ у пред­ста­ви Па­ту­љак ду­гог но­са. На­гра­ ђен је и ком­пле­тан ан­самбл пред­ста­ве Али­са у зе­мљи чу­да. Спе­ци­јал­на на­гра­да за ани­ма­ци­ју при­па­ла је Ан­дра­шу Ле­ нар­т у из те­а­тра „Ми­кро­по­ди­јум“ из Бу­ дим­пе­ште, а за ко­сти­мо­гра­фи­ју Сви­ли Ве­лич­ко­вој за пред­ста­ву Па­ту­љак ду­гог но­са Др­жав­ног лут­кар­ског по­зо­ри­шта из Сли­ве­на. На за­тва­ра­њу фе­сти­ва­ла, ка­да су и до­ди­је­ље­не на­гра­де, од­и­гра­на је Бран­ко­ ва гу­са­ри­ја­да бе­о­град­ског По­зо­ри­штан­ ца „Пуж“. То је већ тра­ди­ци­ја да Бран­ко Ми­ли­ће­вић Коц­ки­ца на­сту­па за­вр­шне ве­че­ри ба­ња­луч­ке по­зо­ри­шне смо­тре. А фе­сти­вал је, баш као што је и по­чео, за­ вр­шен сми­је­хом и апла­у­зи­ма. „Ви­ди­мо се сље­де­ће го­ди­не, у но­вим бај­ка­ма!“ 

SRPSK A  No 7  2014

81

Б а ј­к а

КА­КО ЈЕ ОГ­ЊЕ­НА ПТИ­ЦА ВЈЕН­ЧА­ЛА ЗЛА­ТО­КО­СУ И ГР­БА­ВОГ ГРУ­ЈУ

Ча­роб­на фру­ла са Си­ња­је­ви­не

Пи­ше: Не­бој­ша Је­врић

82

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Авај, по­сто­је и зле прин­це­зе. Сва­ку во­ду за­му­те, сва­ку при­чу по­ква­ре, сва­ко­ме из ока укра­ду. Оне за­пра­во ни­ко­га не во­ле, ни се­бе са­ме. Не­изље­чи­во. Сре­ћом, по­сто­је и див­на чу­да. Ме­ло­ди­је и рије­чи од ко­јих за­тре­пе­ри свијет, по­зла­те се сли­ке и љу­бав пр­о­цвје­та. У овој кне­же­ви­ни, зла је мо­жда ви­ше, али до­бро је ја­че. Та­ко је и зла прин­це­за упа­ла у ја­му ко­ју је дру­ги­ма ко­па­ла, а зми­ја отров­ним зу­бом угри­зла соп­стве­ни реп

У

шко­ли­ци, та­ко Ика зо­ве вр­тић „Зве­зди­цу“ у ко­ји иде, спре­ма се ма­скен­бал. Обла­чи се дру­штво из згра­де за пр­ву жур­ку. Бли­зан­ци Лу­ка и Га­ла, Ана, Ка­ћа. Има ту клов­но­ва, гу­са­ра, али је нај­ви­ше на­рав­но прин­це­за. А та­та, ко­ји ће уско­ро ра­сит­ни­ти пе­ ту бан­ку па се на­хо­дао, ка­же: „Па ни­је­с у све прин­це­зе до­бре.“ Ика већ узи­ма пе­ро од фа­за­на, ка­чи га на ком­пју­тер, јед­но­о­ког, и ка­же: „Е, ме­ни је ма­ма чи­та­ла са­мо бај­ке о до­брим прин­це­за­ма! Ка­ко то: прин­це­за, а ни­је до­бра!?“ Та­та не зна да за­ме­ни гу­ми­цу на сла­ ви­ни, по­здра­ви са сви­ма при­је не­го што кре­не да ми­је­ња оси­гу­рач, јед­ном га је на­па­ла сто­ли­ца док је за­ку­ца­вао ек­сер. Зна са­мо да при­ча бај­ке. И ето по­сла за та­т у. У ЛО­ВУ НА ОГ­ЊЕ­НУ ПТИ­ЦУ Не­ка­да дав­но, иза се­дам го­ра и се­дам мо­ра, жи­вје­ла је у двор­цу на оба­ли ри­ је­ке зла прин­це­за, ко­је су се сви пла­ши­ ли. Чу­ва­ли су је цр­ни ви­те­зо­ви у цр­ним окло­пи­ма, исти они ко­ји су се­ља­ци­ма оти­ма­ли жи­то и од­во­ди­ли сто­ку. Њен отац, до­бри краљ, вла­дао је зе­ мљом, али су за­пра­во сви њу, злу прин­ це­зу, мо­ра­ли да слу­ша­ју. У то­ме кра­љев­ству, у пе­ћи­ни на кра­ ју се­ла, жи­вје­ла је и си­ро­та дје­вој­ка пре­ див­не злат­не ко­се, ко­ју су сви зва­ли Зла­ то­ко­са. Од имет­ка има­ла је са­мо ог­ње­ну пти­цу – из ва­тре ро­ђе­ну, од ва­тре ство­ ре­ну – ко­ја је ог­ње­на ја­ја но­си­ла. Чу­је за то зла прин­це­за, па јој се пр­ ох­те да и она има ог­ње­ну пти­цу. Све је има­ла зла прин­це­за – и зла­та, и дра­гог ка­ме­ња, и слу­ге и слу­жав­ке ко­је су јој ју­ тром зби­ра­ле ро­с у с ру­жи­них ла­ти­ца да би се уми­ла, при­но­си­ли јој мли­је­ко ко­ шу­те да се у ње­му оку­па, али она је хтје­ ла ог­ње­ну пти­цу. А Зла­то­ко­са ни­шта осим ог­ње­не пти­ це ни­је има­ла.

Сла­ла је прин­це­за Зла­то­ко­сој сво­је цр­не ви­те­зо­ве на­ор ­ у­жа­не те­шким ма­че­ ви­ма да ог­ње­ну пти­цу от­му и до­не­с у је на двор. До­ђу оклоп­ни­ци сил­ни до пе­ћи­не, па вик­ну: „Ње­но ве­ли­чан­ство прин­це­за, кра­ ље­ва кћер, на­ре­ђу­је да од­мах пре­даш ог­ ње­ну пти­цу, да је но­си­мо на двор.“ „Не бра­ним, но­си­те је. Ено је у ћо­шку, сје­ди на ог­ње­ним ја­ји­ма. Ако она кре­не с ва­ма, за­др­жа­ва­ти је не­ћу“, од­го­ва­ра њи­ ма Зла­то­ко­са. Пру­же оклоп­ни­ци те­шки ру­ке у гво­ зде­ним ру­ка­ви­ца­ма да ог­ње­ну пти­цу до­хва­те, али ка­ко је ко­ји до­дир­не, та­ко ру­ка­ви­ца поч­не да се то­пи, оклоп се од сил­не ва­тре уси­ја и они се раз­бје­же гла­ вом без об­зи­ра, да се ни­ка­да ви­ше не вра­те до пе­ћи­не у ко­јој жи­ви Зла­то­ко­са. Из ва­тре ро­ђе­на, ва­тром хра­ње­на, ог­ ње­на пти­ца ра­до­сно би за­ле­пе­та­ла кри­ ли­ма. Уза­луд је зла прин­це­за бје­сни­ла по двор­цу, уза­луд ста­рог до­брог кра­ља ци­ пе­лом га­ђа­ла – ог­ње­на пти­ца оста­ла је да жи­ви у пе­ћи­ни са Зла­то­ко­сом. Зла прин­це­за, сил­но би­је­сна, об­ја­ви он­да да ће се уда­ти са­мо за оно­га ко јој ог­ње­ну пти­цу до­не­се. „Ах, свра­ка пр­о­кле­та“, мр­мљао је се­ би у бра­ду ста­ри краљ и че­шкао ће­лу ко­ја га је бо­ље­ла од удар­ца ци­пе­ле. „Не­ка, не­ка, баш ми је ми­ло што је ог­ње­на пти­ца уви­јек на­са­ма­ри. Оста­ће не­у­да­та!“ Мно­ги пр­о­сци ота­да ста­до­ше до­ла­ зи­ти, али су се пра­зних ру­ку ку­ћи вра­ ћа­ли. МЕ­ЛО­ДИ­ЈЕ И ЧА­РО­ЛИ­ЈЕ Чу­је та­ко да се прин­це­за уда­је и Гр­ба­ ви Гру­јо, фру­лаш са Си­ња­је­ви­не, из се­ла Кр­ња Је­ла. А сја­јан је фру­лаш Гру­јо био! Ка­да би он за­сви­рао, сла­ву­ји су сли­је­та­ли из лу­ га да чу­ју. Ка­да би он из­вио пје­сму о ри­ SRPSK A  No 7  2014

Илу­стра­ци­ја: Пре­драг То­до­ро­вић

83

Б а ј­к а је­ци – сви су ви­дје­ли ри­је­ку пред сво­ јим но­га­ма. Кад би се раз­ли­ла пје­сма о ки­ши – сви­ма се чи­ни­ло ка­ко ки­ша упра­во па­да. Од ро­ђе­ња је Гру­јо био гр­бав. Мно­ге је дје­вој­ке пр­о­сио и све су га од­би­ле. Уоста­лом, ко­ја би се дје­вој­ка и уда­ла за то­га бес­кућ­ни­ка што по­ва­здан, до­кон, свир­ком са сла­ву­ји­ма збо­ри, ри­је­ку скре­ће, ки­шу при­зи­ва? Па још гр­бав! „Ме­не су све дје­вој­ке од­би­ле, ни ова на­ша прин­це­за ни­ка­ко се­би па­ра да на­ђе. Не­го, да по­ђем ја њу да за­про­ сим“, ре­че Гр­ба­ви Гру­јо, при­те­же опан­ ке, за­дје­ну сви­ра­лу за по­јас и кре­ну да пр­ос­ и прин­це­зу. До­ђе он до двор­ца, али га у дво­рац не пу­сти­ше. „Гдје си ти, Гр­ба­ви, до­шао прин­це­зу да пр­о­сиш?! Зар не знаш да ће се она уда­ти са­мо за оно­га ко ог­ње­ну пти­цу у дво­рац до­не­се?“ „Ни­шта лак­ше од то­га“, ре­че Гр­ба­ви Гру­јо. „Ма ка­ко ћеш ти, охо­ли гр­бав­ко, ог­ ње­ну пти­цу до­ни­је­ти кад то ни нај­ве­ћи ви­те­зо­ви ни­с у успје­ли?“ На то им се Гр­ба­ви са­мо на­сми­ја, па кре­ну пут ма­лог се­ла под пла­ни­ном, гдје су у пе­ћи­ни жи­вје­ле Зла­то­ко­са и ог­ње­на пти­ца. Пу­то­вао је цио дан и ско­ро ци­је­лу ноћ. У зо­ру, при­кра­де се Гру­јо пе­ћи­ни, из­ва­ди фру­лу иза па­са, и по­че да сви­ра. Сја­ти­ли се око ње­га врап­ци, сја­ти­ ли сла­ву­ји, га­вра­но­ви, чак је и сли­је­ пе ноћ­не љиљ­ке из­ма­мио из мрач­них скро­ви­шта. И сви му у кљу­но­ви­ма до­ но­се пло­до­ве шум­ске, па Гру­ју Гр­ба­вом до­бро – зо­бље ку­пи­не, зо­бље ди­вље тре­шње и сви­ра. Ви­ше му и не тре­ба. Пр­о­ђе дан, пад­не опет ноћ, а Гру­јо јед­на­ко сви­ра. Пти­це на по­чи­нак и не по­ми­шља­ју. Кад, око по­но­ћи, ето ти и ог­ње­не пти­це. Ка­ко сту­пи пред пе­ћи­ну, чи­та­во је се­ло за­си­ја­ло. Сто­ји она пред пе­ћи­ном, слу­ша Гру­ ја, па све с но­ге на но­гу по­цуп­ку­је. „Ех, кад бих ја умје­ла да пје­вам та­ ко ли­је­по ка­ко ти сви­раш“, ре­ћи ће она Гру­ју. А то је Гру­јо са­мо и че­као! „На­у­чи­ћу те“, ре­че он ог­ње­ној пти­ ци, „ако са мном по­ђеш у кра­љев двор.“ Ре­че­но – по­го­ђе­но. Ују­тро, ог­ње­на пти­ца и Гр­ба­ви Гру­јо за­и­ста кре­ну пут дво­ра.

84

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

ВЈЕ­РО­ВА­ТИ У СРЕ­ЋАН КРАЈ Кад су у двор сти­гли, зла прин­це­за, умје­сто да Гру­ја на­гра­ди, на­ре­ди да га оку­ју и ба­це у пе­ћи­ну, а ог­ње­ну да за­ тво­ре у ка­вез од ка­ме­на ко­ји не мо­же са­гор­је­ти. Ипак, прин­це­зи­на ра­дост би крат­ ко­га ви­је­ка. Ра­ср­ди­ла се, стра­шно се ра­ср­ди­ла ог­ње­на пти­ца, па ста­ла да но­си сил­на ог­ње­на ја­ја, и ја­ја су се ко­тр­ља­ла сву­да по двор­цу. Гдје год би се ог­ње­но ја­је за­ у­ста­ви­ло, из­би­јао је по­жар. Та­ко је вр­ ло бр­зо чи­тав дво­рац, за­јед­но с прин­ це­зом, из­го­рио. На зга­ри­шту оста­де са­мо ог­ње­на пти­ца у ка­ве­зу од ка­ме­на. Из ва­тре ро­ђе­на, ва­тром хра­ње­на, ог­ње­на пти­ца ра­до­сно је ле­пе­та­ла кри­ ли­ма. Гр­ба­вом Гру­ју, пак, пти­це до­ни­је­ше кључ од там­ни­це и он се уско­ро на­ђе на сло­бо­ди. Ва­тра од за­па­ље­ног двор­ца, ме­ђу­ тим, но­ше­на ве­тром, пр­о­ши­ри се и за­ хва­ти шу­му. Гор­је­ла су гни­је­зда, чу­ла се пи­ска пи­ла­ди и ри­ка је­ле­на. И већ је ва­тром за­хва­ће­на ци­је­ла шу­ма, и сти­ гла је, ево, до иви­це се­ла, с дру­ге стра­не шу­ме, при­ма­кла се пе­ћи­ни у ко­јој жи­ вља­ше Зла­то­ко­са. Гу­сти дим већ је гу­шио Зла­то­ко­с у и она ста­де да до­зи­ва у по­моћ. Гру­јо Гр­ба­ви из­ву­че сви­ра­лу и по­ че да сви­ра ки­ши. Уско­ро се, гле чу­ да, на­ву­ко­ше обла­ци и уда­ри пљу­сак. По­жар би уга­шен, Зла­то­ко­са спа­се­на, а пти­це ра­до­сно за­ле­пр­ша­ше око Гр­ ба­вог Гру­ја. Док је сви­рао, од умил­не пје­сме рас­ пр­снуо се ка­вез у ко­јем је би­ла за­то­че­ на ог­ње­на пти­ца. Она при­ђе Гру­ји, до­ так­ну га кри­лом и ње­го­ве гр­бе не­ста­де. Он­да она мах­ну кри­лом дру­ги пут и по­ја­ви­ше се сре­бр­не ха­љи­не. На зга­ри­шту двор­ца зле прин­це­зе ста­јао је Гру­јо, а у ру­ка­ма му рас­ко­шне сре­бр­не ха­љи­не. По­том он и ог­ње­на пти­ца уђо­ше у ко­чи­је, па се од­ве­зо­ ше у се­ло, ка пе­ћи­ни у ко­јој је жи­вје­ла Зла­то­ко­са. Гру­јо он­да умје­сто прин­це­ зе узе за же­ну Зла­то­ко­с у, а за­хвал­ни на­род са­зи­да им но­ви дво­рац, у ко­ ји пти­це и дан да­нас до­ли­је­ћу, да им пје­ва­ју. 

Т ал е н ти

86

/

T al e n t s

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Са пре­дач­ке ви­си­не ТИ­ЈА­НА БО­ШКО­ВИЋ, НО­ВА ВЕ­ЛИ­КА НА­ДА СРП­СКЕ ЖЕН­СКЕ ОД­БОЈ­КЕ

Мла­да Би­ле­ћан­ка про­шле го­ди­не би­ла је нај­пер­спек­тив­ни­ја ју­ни­ор­ка у Ср­би­ји, а већ ове нај­при­јат­ни­је из­не­на­ђе­ње у се­ни­ор­ској ре­пре­зен­та­ци­ји на Свјет­ском пр­вен­ству у Ита­ли­ји. На­сли­је­ди­ла је ви­си­ну од ро­ди­те­ља, са хер­це­го­вач­ког ка­ме­на по­ни­је­ла хра­брост, тем­пе­ра­мент и упор­ност, Бе­ог­рад је до­дао свој је­дин­стве­ни шарм и са­мо­сви­јест. Сви­је­тли пу­те­ви су пред њом, о ко­јој ће се још мно­го при­ча­ти Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

С

порт­ска ка­ри­је­ра Ти­ја­не Бо­шко­ вић до­би­ја убр­за­ње. Кра­јем про­ шле го­ди­не од Од­бој­ка­шког са­ве­ за Ср­би­је, као пер­спек­тив­на ју­ни­ор­ка, до­би­ла је при­зна­ње „Бу­дућ­ност при­па­да њи­ма“. Већ ове осје­ти­ла је сласт шам­ пи­он­ског сла­вља у нај­ја­чој срп­ској ли­ги, да би по­том за­бли­ста­ла са ју­ни­ор­ском ре­пре­зен­та­ци­јом Ср­би­је на Пр­вен­ству Евро­пе, ка­да је, као нај­бо­ља игра­чи­ ца шам­пи­о­на­та, до­при­ни­је­ла осва­ја­њу злат­не ме­да­ље. То јој је отво­ри­ло вра­ та се­ни­ор­ског ти­ма на про­те­клом Пр­ вен­ству сви­је­та у Ита­ли­ји, у ко­јем је, пре­ма оп­штим ути­сци­ма, би­ла јед­на од сви­је­тли­јих та­ча­ка.

– По­тај­но сам се на­да­ла да ћу се на­ћи на спи­ску игра­чи­ца за Свјет­ски шам­пи­

о­нат. Сре­ћи ни­је би­ло кра­ја ка­да се мо­је име на­шло на спи­ску пут­ни­ца у Ита­ли­ ју, али та­да ни­сам мо­гла ни да прет­по­ ста­вим да ћу има­ти та­ко за­па­же­но мје­ сто у ти­му. Би­ла сам из­не­на­ђе­на ка­да сам схва­ти­ла да се­лек­тор има на­мје­ру да ме укљу­чи и за­др­жи у игри. Дје­ло­ва­ ло ми је не­ствар­но да ћу се по­ка­за­ти на елит­ној сце­ни. У пр­вом тре­нут­ку се по­ ја­ви­ла тре­ма, али се убр­зо по­ву­кла. Из утак­ми­це у утак­ми­цу би­ла сам све опу­ ште­ни­ја, схва­та­ју­ћи да је ово до­бра при­ ли­ка да по­ка­жем ко­ли­ко мо­гу у нај­ја­чој кон­ку­рен­ци­ји. Мно­го ми је зна­чи­ло и то што сам има­ла пу­ну по­др­шку оста­лих игра­чи­ца. Иако су ста­ри­је и ис­ку­сни­је од ме­не, при­хва­ти­ле су ме без ре­зер­ве и олак­ша­ле ми сва­ки на­ступ.

SRPSK A  No 7  2014

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­це

87

Т а­л е н ­ти  Би­ле­ћан­ка: Не­рас­ки­ди­вим ни­ти­ма ве­за­на за свој род­ни град

Сед­мо мје­сто – ре­а­лан пла­сман или под­ба­чај.

– Би­ти сед­ми на сви­је­т у је не­с ум­њив успјех. Иза нас је оста­ло мно­го ква­ли­ тет­них ре­пре­зен­та­ци­ја. Ме­ђу­тим, ме­ ђу на­ма пре­вла­да­ва ути­сак да смо ипак мо­гле ви­ше. Има­мо из­у­зе­тан ква­ли­тет, игра­чи­це са ве­ли­ким ис­ку­ством, али, на жа­лост, ни­смо успје­ле. Исти­на је и да смо би­ле у те­шкој гру­пи, о че­му свје­до­ чи и чи­ње­ни­ца да смо од­лу­чу­ју­ће ме­че­ ве игра­ле про­тив САД и Ру­си­је. Мо­жда је не­до­ста­ја­ло и пси­хич­ке си­гур­но­сти у пре­лом­ним тре­ну­ци­ма. То је по­себ­но до­шло до из­ра­жа­ја у ме­чу са Ру­ски­ња­ма, ка­да смо, по­сле ис­пу­ште­ног пр­вог се­та, пот­пу­но па­ле. Пре­ми­јер­ни меч, про­тив Тур­ске, у ко­ јем је скре­ну­ла па­жњу на се­бе, од­и­гра­ла је од­лич­но. Ин­те­ре­сант­но, баш тур­ски на­ци­о­нал­ни са­вез, при­је не­ко­ли­ко го­ди­на, ну­дио јој је др­жа­вљан­ство, пре­по­знав­ши у њој из­у­зе­тан та­ле­нат.

– Ни­ка­кве ди­ле­ме код ме­не ни­је би­ло ни та­да, а ни сад. Мо­ја по­ро­ди­ца и ја смо уви­јек зна­ли да је је­ди­на зе­мља за ко­ју мо­гу игра­ти: Ср­би­ја. Мно­го ми је дра­го што ни­сам ду­го че­ка­ла да осје­тим то за­ до­вољ­ство. Ти­ја­на је на ве­ли­ку срп­ску спорт­ску сце­ну сти­гла из Срп­ске.

– Чи­ни ми се да је би­ло пред­о­дре­ђе­ но да кре­нем спорт­ским ста­за­ма. Још као ди­је­те тре­ни­ра­ла сам ка­ ра­те, али сам се упи­са­ла и на од­бој­ку, пра­те­ћи мо­ју ста­ри­ју се­стру. У по­чет­ку, на­рав­но, би­ ло ми је ва­жно са­мо да се ба­ вим не­ким спор­том. Од­бој­ку сам тре­ни­ра­ла у клу­бу „Хер­ це­го­вац“ из Би­ле­ће. Ра­ди­ло се до­бро. За ме­не је по­себ­но зна­чај­на са­рад­ња са тре­не­ром Зо­ра­ном Ви­да­ко­ви­ћем, ко­ји је нај­ви­ше ути­цао на мој раз­вој. ПО­РО­ДИЧ­НИ ПЕ­ЧА­ТИ У по­ро­ди­ци мо­жда и ни­је би­ ло не­по­сред­них спорт­ских узо­ ра, али су ро­ди­те­љи очи­глед­но до­при­ни­је­ли ње­ној фи­зич­кој кон­сти­ту­ци­ји, при­је све­га ви­ си­ни.

– Ка­да ма­ло бо­ље раз­ми­ слим, по­сто­ји траг не­ког на­ сље­ђа, јер смо у спор­т у не са­мо

88

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Му­зи­ка и зма­је­ви – Во­лим да гле­дам фил­мо­ве. Сви­јет глу­ме је по­себ­но при­вла­чан. Оми­ље­ни глу­мац ми је Вик­тор Са­вић, ко­ји се по­ себ­но до­бро сна­ла­зи у спорт­ским уло­га­ ма. И му­зи­ка је мој вјер­ни пра­ти­лац. Ра­до слу­шам „Ри­бљу чор­бу“, Жељ­ка Ва­си­ћа, Вла­ду Ге­ор­ги­је­ва, Сер­ге­ја Ћет­ко­ви­ћа. На жа­лост, за књи­ге не­мам вре­ме­на ко­ли­ко бих же­ље­ла, па у мо­јој лек­ти­ри још пре­ о­вла­ђу­је школ­ска ли­те­ра­ту­ра. У по­сљед­ ње ври­је­ме, на ме­не је од­ли­чан ути­сак оста­ви­ла књи­га „Ло­вац на зма­је­ве“...

се­стра и ја, већ и мла­ђи брат Вук, ко­ји тре­ни­ра фуд­бал и ко­шар­ку. Мо­жда би се и он од­лу­чио за од­бој­ку да у Би­ле­ ћи по­сто­ји му­шка сек­ци­ја. Ако је не­што не­с ум­њи­во ути­цај ро­ди­те­ља, он­да је то мо­ја ви­си­на, ви­дљи­ва пред­ност ко­ја ће ми мно­го зна­чи­ти кроз да­љу ка­ри­је­ру. По­ро­дич­ни пе­чат је и то што сам ам­би­ ци­о­зна и упор­на, што имам мно­го во­ље и ве­ли­ку же­љу да на­пре­ду­јем. По­ро­ди­ца ми је би­ла нај­ве­ћа по­др­шка у све­му што сам ра­ди­ла, па и у тре­нут­ку ка­да сам од­ лу­чи­ла да пре­ђем у Бе­о­град, што ни­је би­ло ла­ко, јер сам се пр­ви пут одва­ја­ла од ку­ће. На сву сре­ћу, ни­сам би­ла пот­пу­ но са­ма, јер је уз ме­не би­ла и се­стра, са ко­јом сам дви­је го­ди­не про­ве­ла у истом клу­бу. Она је про­шле го­ди­не оти­шла у Аме­ри­ку. Су­срет са Бе­о­гра­дом.

– Би­ло је то не­што но­во у мом жи­во­ ту. Ни­сам ни мо­гла да на­слу­тим ка­ко ће се све од­ви­ја­ти, по­го­то­ву што су ме пра­ ти­ле при­че да је Бе­о­град не­го­сто­љу­бив и те­жак. Та­да сам има­ла че­тр­на­ест го­ди­ на и по­сто­ја­ла је бри­га о то­ме ка­ко ћу се адап­ти­ра­ти. Ме­ђу­тим, све је про­шло без ика­квих про­бле­ма. Град ми се ве­о­ма до­ пао. Ди­на­ми­чан је, пун енер­ги­је, у ње­му се уви­јек не­што де­ша­ва и ни­ка­да ни­је до­сад­но. Чак ни гу­жва на ули­ца­ма ми не ре­ме­ти рас­по­ло­же­ње. Уз се­стру, има­ла сам сре­ћу да бр­зо стек­нем но­ве при­ја­те­ ље, на­ро­чи­то Сла­ђа­ну Мир­ко­вић и На­ та­шу Чи­ки­риз, са ко­ји­ма играм у истом клу­бу. У Бе­о­гра­ду имам и број­ну род­би­ ну, ро­ђе­ног стри­ца и уја­ка, па су и они чи­ни­ли да се не осје­ћам уса­мље­но. И да­ нас их ра­до по­сје­ћу­јем и мно­го ми зна­чи њи­хо­ва бли­зи­на. Би­ле­ћа – ку­так у успо­ме­на­ма и ср­цу.

SRPSK A  No 7  2014

89

Т ал е н ти

Ли­га – Ми­слим да је при­су­тан све ве­ћи ква­ли­тет у на­шој жен­ ској од­бој­ка­шкој ли­ги. Исти­на је да у клу­бо­ви­ма игра­ју ве­о­ма мла­де игра­чи­це и да углав­ном пре­ра­но од­ла­зе у ино­стран­ ство. То се по­себ­но ло­ше од­ра­жа­ва на на­сту­пе на­ших клу­бо­ва на евро-сце­ни, јер са не­ис­ку­сним са­ста­ви­ма, углав­ном ни­су кон­ку­рент­ни ја­ким европ­ским ти­мо­ви­ма. Ме­ђу­тим, про­ме­на про­пи­са ће ути­ца­ти на то да по­сле 18. го­ди­не мо­ра­мо да пот­ пи­ше­мо про­фе­си­о­нал­не уго­во­ре са сво­јим клу­бо­ви­ма, па ће и ве­ћи број игра­чи­ца оста­ја­ти ма­ло ду­же у на­шој ли­ги.

– То је град ко­ји нај­ви­ше во­лим. У ње­му сам од­ра­сла и про­ве­ла див­но дје­ тињ­ство. Ма­ли је, али ве­о­ма леп, љу­ди се по­зна­ју ме­ђу со­бом, дру­же се, пре­вла­ да­ва по­зи­тив­на ат­мос­фе­ра. У Би­ле­ћи имам мно­го при­ја­те­ља. При­зна­јем да ми све то, уз мо­ју по­ро­ди­цу, мно­го не­до­ста­ је. Че­сто се сје­тим Би­лећ­ког је­зе­ра, ко­је је пра­ви украс гра­да. На ње­му сам про­ ве­ла мно­го ли­је­пих тре­ну­та­ка. За­то се с ра­до­шћу вра­ћам кад год ми се пру­жи при­ли­ка. Мно­го ми зна­чи то што осје­ ћам да сам са сво­јим ста­рим дру­штвом за­др­жа­ла при­сан од­нос и да нас раз­дво­ је­ност ни­је уда­љи­ла. ЗА­У­ВИ­ЈЕК БИ­ЛЕ­ЋАН­КА Они су уме­ли да по­ка­жу ко­ли­ко су јој ода­ни, до­че­ком ко­ји су јој ор­га­ни­зо­ва­ли по­сли­је осво­је­не ти­ту­ле са „Пар­ти­зан Ви­зу­ром“.

– При­јат­но из­не­на­ђе­ње и леп осје­ћај. Ни­сам оче­ки­ва­ла да ће ми не­ко ука­за­ти та­кву па­жњу у род­ном мје­сту. Не са­мо да ме ни­с у за­бо­ра­ви­ли, не­го и пра­те мо­ је ре­зул­та­те. Са­да знам да, гдје год да се на­ђем, оно што ра­дим ни­је са­мо бор­ба за ме­не и клуб за ко­ји на­сту­пам, већ и при­ли­ка да пред­ста­вим свој за­ви­чај, јер уви­јек ће уз мо­је име ста­ја­ти и име Би­ ле­ће, као озна­ка мог по­ре­кла. Сти­ца­јем окол­но­сти спорт­ска ка­ри­ је­ра ће је во­ди­ти све да­ље од за­ви­ча­ја.

– Вје­ро­ват­но ћу још не­ко­ли­ко го­ди­ на оста­ти у Бе­о­гра­ду. Же­лим да са­зрим као игра­чи­ца, при­је не­го што по­тра­жим ан­га­жман у не­ком од клу­бо­ва из ја­чих европ­ских ли­га. За­што би мла­ди љу­ди тре­ба­ло да се ба­ве спор­том?

– При­је све­га због то­га што ће се бо­ ље осје­ћа­ти. Бо­ље ће се раз­ви­ја­ти и као спор­ти­сти и као љу­ди. Мно­го је бо­ље од­ра­ста­ти уз спорт не­го на ули­ци. Са­

90

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

вре­ме­не ге­не­ра­ци­је су по­ма­ло ле­ње, успа­ва­не су оби­љем тех­нич­ких мо­гућ­ но­сти. У спор­т у су нај­че­шће са­мо по­ сма­тра­чи, што ни­је до­бро. Ако не­ко не же­ли да се ак­тив­но ба­ви спор­том, мо­же то да чи­ни ма­кар ре­кре­а­тив­но. Чи­ни ми се, ме­ђу­тим, да све ве­ћи број мла­дих љу­ ди то про­пу­шта, што им не­ће до­ни­је­ти до­бро­га. Да ли не­што про­пу­шта као ак­тив­ни спор­ти­ста?

– Вје­ро­ват­но про­пу­штам да не­по­ сред­но осје­тим чар школ­ских го­ди­на. Та дру­же­ња и сва­ко­днев­ни су­сре­ти, екс­ кур­зи­је и ис­ку­ства тог ти­па, уви­јек ће ми не­до­ста­ја­ти. Али, свје­сно сам на то при­ста­ла. Зна­ла сам шта гу­бим, а шта до­би­јам и спрем­на сам да идем до кра­ја. Не­ћу за­жа­ли­ти што сам та­ко од­лу­чи­ла. Ти­ја­на сред­њу шко­лу за­вр­ша­ва ван­ ред­но, али и на том пла­ну има озбиљ­не ам­би­ци­је.

– То је у мом жи­во­т у бит­но као и од­ бој­ка. Сред­њу шко­лу за­вр­ша­вам ван­ ред­но због не­пре­ста­них оба­ве­за у клу­бу, али ми је ве­о­ма дра­го што сам од­ли­чан уче­ник. Не­ћу се за­у­ста­ви­ти на то­ме, од­ луч­на сам да јед­ног да­на за­вр­шим и фа­ кул­тет. Тем­пе­ра­мент шам­пи­о­на.

– Мно­го сам твр­до­гла­ва, што по­не­ кад ни­је до­бро, пре све­га за ме­не са­ му. Искре­на сам, упор­на и ам­би­ци­о­зна. При­ја­те­љи ка­жу да сам и скром­на. Те­ шко под­но­сим не­у­спе­хе и не ми­рим се са про­се­ком. Чи­ње­ни­ца да се од ве­ли­ких та­ле­на­та мно­го оче­ку­је уме да бу­де оп­те­ре­ћу­ју­ћа.

– Је­сте то из­ве­стан те­рет, али не то­ ли­ки да би мо­гао да ме спу­та. Од та­лен­ то­ва­них спор­ти­ста увек се оче­ку­је нај­ ви­ше и то је до­бро, јер их те­ра да увек бу­ду мак­си­мал­но спрем­ни и од­го­вор­ни. Ни ја ни­сам из­у­зе­так и спрем­на сам да то­ме од­го­во­рим на пра­ви на­чин. 

Ре­пре­зен­та­ци­ја – Има­мо из­у­зе­тан ква­ли­тет и игра­чи­ це са ве­ли­ким ис­ку­ством. Већ су осва­ја­ле ме­да­ље. Си­гур­на сам да ни­су ре­кле по­ след­њу реч у ре­пре­зен­та­ци­ји. Ми мла­ђе смо ту да их по­др­жи­мо и на­ста­ви­мо да­ ље. При­спе­ва ге­не­ра­ци­ја ко­ја је осво­ји­ла зла­то на ју­ни­ор­ском Пр­вен­ству Евро­пе. Си­гур­на сам да за бу­дућ­ност жен­ске од­ бој­ке у Ср­би­ји не тре­ба бри­ну­ти.

Енергија Српске!

НЕТ ЗП „Хидроелектране на требишњици” а.д. Обала Луке Вукаловића 2, 89101 Требиње, Република Српска Тел.: +387 (0)59 260-222; Факс: +387 (0)59 260-782 www.het.ba

Ста­ра

уми­ ј е­ћ а

По дле­ту и ка­но­ни­ма ДРА­ГИ­СЛАВ ЖА­РИЋ ИЗ ЛАК­ТА­ША, МА­КЕ­ТАР И ДУ­БО­РЕ­ЗАЦ

Умјет­но­сти је склон од ма­ле­на. А он­да је при­је двадесет го­ди­на, оп­чи­њен јед­ном ита­ли­јан­ском ку­ћом, по­ку­шао да на­пра­ви ње­ну ма­ке­ту. И успио. Од та­да их је из­ра­дио три­де­сет че­ти­ри, а кру­ном сма­тра ма­ке­ту Са­бор­ног хра­ма Хри­ста Спа­си­те­ља у Ба­ња­лу­ци. Ико­не у ду­бо­ре­зу пра­ви од 2001. Пр­во је на­чи­нио Пре­све­ту Бо­го­ро­ди­цу у ли­по­вом др­ве­ту. Ње­го­ве ру­ко­тво­ри­не сти­гле су на све кон­ти­нен­те Пи­ше: Ва­ња Те­пић

Фо­то­гра­фи­је: Вла­ди­мир Сто­ја­ко­вић

92

У

овој епо­хи на­пред­них тех­но­ло­ ги­ја, ка­да је ствар­ност по­при­ ми­ла обри­се на­уч­не фан­та­сти­ке, софт­вер је по­стао про­ду­же­так људ­ског мо­зга а ма­ши­не људ­ске ру­ке. Па ипак, у Срп­ској још по­сто­је они ста­рин­ски мај­ сто­ри ко­ји по­ку­ша­ва­ју да не­ка­да­шње дра­го­це­не за­на­те са­чу­ва­ју од за­бо­ра­ва и из­у­ми­ра­ња. Је­дан од њих, Дра­ги­слав Жа­рић из Лак­та­ша, већ осам­на­ест го­ди­ на вје­што и пре­да­но из­ра­ђу­је ма­ке­те и ико­не у ду­бо­ре­зу.

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

Овим ста­рим за­на­том по­чео је да се ба­ви 1995. го­ди­не. За­ди­вљен ар­хи­тек­ ту­ром јед­не ита­ли­јан­ске ви­кен­ди­це, по­ку­шао је да на­пра­ви ње­ну ма­ке­т у. И успио је. Још од ра­ног дје­тињ­ства при­ вла­чи­ла га је умјет­ност, што се ис­по­ља­ ва­ло у мно­гим ње­го­вим по­ду­хва­ти­ма. Уми­је­ће и по­све­ће­ност ра­ду, убр­зо су при­мје­ти­ли ње­го­ви су­гра­ђа­ни, ко­ји су и са­ми по­же­ље­ли да им он из­ра­ди мо­ дел не­ког ва­жног и ли­је­пог ар­хи­тек­тон­ ског објек­та.

Крај сво­је ма­ке­те бањалучког Са­бор­ног хра­ма Хри­ста Спа­си­те­ља

SRPSK A  No 7  2014

93

Ста­ра

уми­ ј е­ћ а

Из­ра­ду ма­ке­та, ина­че дуг и ис­цр­пљу­ју­ ћи по­сао, Жа­рић опле­ме­њу­је аутен­тич­ним ма­те­ри­ја­ли­ма, као што су ка­мен, др­во и пи­је­сак, при­мје­њу­ју­ћи зна­ња из ар­хи­тек­ ту­ре и гра­ђе­ви­не. До са­да их је на­пра­вио три­де­сет и че­ти­ри ма­ке­те. Кру­ном сма­ тра из­ра­ду ма­ке­те Са­бор­ног хра­ма Хри­ста Спа­си­те­ља у Ба­ња­лу­ци. Све­ча­но осве­ћен на Спа­сов­дан 1939. го­ди­не, тај храм су при­ ли­ком ин­сце­ни­ра­ног ње­мач­ког бом­бар­до­ ва­ња 1941. уста­ше срав­ни­ле са зе­мљом. Об­но­вљен је у пе­ри­о­ду 1993. до 2004. Ма­ке­т у овог ве­ли­чан­стве­ног хра­ма Жа­рић је из­ра­ђи­вао го­ди­ну и че­ти­ри мје­ се­ца, са мно­го по­све­ће­но­сти и по­што­ва­ ња. Дио по дио је скла­пао у ци­је­ли­ну, слу­ ша­ју­ћи сје­ћа­ња ста­ри­јих љу­ди на ста­ри храм ко­ји је сру­шен. МО­ЛИ­ТВА ПРИ­ЈЕ И ПО­СЛИ­ЈЕ Из ма­ке­тар­ства је го­ди­не 2001. про­и­ за­шло јед­но но­во уми­је­ће и по­све­ће­ност: из­ра­да све­тих сли­ка, по­себ­но по­што­ ва­них код Ср­ба. У Пра­во­слав­ној цр­кви ико­не има­ју по­себ­но бо­го­слу­жбе­но зна­ че­ње и сим­бо­ли­ку, па је из­ра­да ико­на у

Пло­ска и под мо­рем Зна­ње ко­је је сте­као из­ра­ђу­ју­ћи ико­не у ду­бо­ре­зу, Дра­ги­ слав Жа­рић ка­сни­је је при­мје­нио на укра­ша­ва­ње пло­ски и сит­них су­ве­ни­ра. Ње­го­ви ра­до­ви до­пр­ли су сву­да по сви­је­ту, а јед­на пло­ска са гр­бом Ре­пу­бли­ке Срп­ске и чи­ле­ан­ском за­ ста­вом сти­гла је чак у под­мор­ни­цу на Ју­жном по­лу, јер ју је ње­гов при­ја­тељ, Чи­ле­а­нац, по­кло­нио свом оцу, чла­ну ис­тра­ жи­вач­ке екс­пе­ди­ци­је.

94

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

ду­бо­ре­зу од­у­ви­јек ве­о­ма тра­жен за­нат на овим про­сто­ри­ма. Са­мо­ук али вјешт и по­све­ћен, по­мо­ћу дле­та и но­же­ва успио је у ко­ма­ду др­ве­ та да из­ра­ди сво­ју пр­ву ду­бо­ре­зну ико­ну, Пре­све­т у Бо­го­ро­ди­цу. Од та­да сва­ке го­ ди­не из­ра­ђу­је пет до шест ико­на пра­во­ слав­них све­та­ца.

– За из­ра­ду ико­на у ду­бо­ре­зу ко­ри­стим ис­кљу­чи­во др­во ли­пе, рје­ђе др­во ора­ха. Тре­ба­ло ми је вре­ме­на да усво­јим сва ка­ нон­ска пра­ви­ла по ко­ји­ма се пра­ви јед­на ико­на, као и мо­ли­тве при­је и по­сли­је из­ ра­де. Нај­ве­ће при­зна­ње ко­је мо­гу да до­ би­јем за свој рад су емо­ци­је ко­је љу­ди ис­ по­ља­ва­ју ка­да ви­де мо­је ра­до­ве, а по­себ­но ка­да Ње­го­во Пре­о­све­штен­ство епи­скоп ба­ња­луч­ки го­спо­дин Је­фрем с одо­бра­ва­ њем клим­не гла­вом над ико­ном ко­ју сам на­пра­вио – ка­же Жа­рић. У по­сли­је­рат­ном пе­ри­о­ду, од 1995. до 1997, Дра­ги­слав Жа­рић је је­ди­ни у Ба­ња­ лу­ци из­ла­гао ру­ко­тво­ри­не ово­га ти­па. По­том су се вла­сни­ци ма­лих тр­го­ви­на, због ве­ли­ког ин­те­ре­со­ва­ња Ба­ња­лу­ча­на, по­че­ли рас­пи­ти­ва­ти за њих. И да­нас се Жа­ри­ће­ви ра­до­ви мо­гу про­на­ћи у мно­ гим су­ве­нир­ни­ца­ма и спе­ци­ја­ли­зо­ва­ним про­дав­ни­ца­ма.

– Сво­је ра­до­ве из­ла­гао сам и на Сај­му ста­рих за­на­та, одр­жа­ном у ок­то­бру про­ шле го­ди­не у Ба­ња­лу­ци. То ми је пред­ ста­вља­ло ве­ли­ко за­до­вољ­ство, по­ред оста­лог и због при­ли­ке да се срет­нем са сво­јим ко­ле­га­ма, тим спе­ци­фич­ним чу­ва­ ри­ма ста­рих срп­ских зна­ња, вје­шти­на и тра­ди­ци­ја. 

Енергија Српске!

„ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ НА ВРБАСУ“ Светог Саве 13, Мркоњић Град тел/факс +387 50 225 115 hev@henavrbasu.com www.henavrbasu.com

В е­з е

„М:ТЕЛ“ ДО­НО­СИ НО­ВЕ СТАН­ДАР­ДЕ ДРУ­ШТВЕ­НЕ ОД­ГО­ВОР­НО­С ТИ

Три при­че

о при­ја­тељ­ству Под­сти­ца­ње нај­кре­а­тив­ни­јих да се ис­ка­жу и оства­ре. Сти­пен­ди­ра­ње нај­бо­љих и нај­та­лен­то­ва­ни­јих сту­де­на­та. По­моћ уче­ни­ци­ма да на­пра­ве и раз­ви­ја­ју сај­то­ве сво­јих шко­ла, по­ди­жу­ћи оп­шту ин­фор­ма­тич­ку пи­сме­ност. (...) „М:тел“ сво­је успје­хе бро­ји при­ја­тељ­стви­ма, ста­рим и но­во­сте­че­ним. А ри­јеч при­ја­тељ­ство дио је име­на ове углед­не ком­па­ни­је

П

о­ло­ви­ном ав­гу­ста ком­па­ни­ја „М:тел“ пред­ста­ви­ла је но­ви кон­курс за из­ра­ду мо­бил­них апли­ ка­ци­ја „App Bu­il­der ли­га“, же­ле­ћи да у ње­га укљу­чи и на­гра­ди све ко­ји има­ју до­бре иде­је, без об­зи­ра на то да ли по­

96

SRPSK A  БРОЈ 7  2014

сје­ду­ју прет­ход­но зна­ње из про­гра­ми­ра­ ња. Овај дру­штве­но од­го­во­ран про­је­кат сво­је­вр­сни је на­ста­вак про­јек­та „Ан­ дро­ид ли­га“, ко­ји је ком­па­ни­ја успје­шно ре­а­ли­зо­ва­ла у прет­ход­ним го­ди­на­ма. Као и та­да, „М:тел“ по­но­во на­сто­ји да

на­гра­ди је­дин­стве­не иде­је, али и афир­ ми­ше апли­ка­ци­је из­ра­ђе­не на јед­ном од три слу­жбе­на је­зи­ка у БиХ, те на­ро­чи­то ис­так­не ло­кал­ну упо­тре­бљи­вост апли­ ка­ци­ја. Апли­ка­ци­је из­гра­ђе­не на плат­фор­ми „М:тел“ App Bu­il­der, ве­о­ма јед­но­став­ној за ко­ри­шће­ње, по­ди­је­ље­не су у че­ти­ри ка­те­го­ри­је: Еду­ка­ци­ја и дру­штве­на од­го­ вор­ност, Ту­ри­зам и уго­сти­тељ­ство, За­ ба­ва и Ва­ша иде­ја за апли­ка­ци­ју. А ком­па­ни­ја „М:тел“ је од са­мог по­чет­ка на­ро­ чи­то охра­бри­ва­ла кре­а­то­ре да сво­је иде­ је раз­ви­ја­ју упра­во у окви­ру ка­те­го­ри­је Еду­ка­ци­ја и дру­штве­на од­го­вор­ност. То­ком тра­ја­ња кон­кур­са, УНДП БиХ пре­по­знао је из­у­зет­ност овог про­јек­та, те од­лу­чио да га по­др­жи до­дат­ним на­ гра­да­ма за кре­а­то­ре ко­ји сво­је апли­ ка­ци­је по­све­те обла­сти па­мет­ног ко­ ри­шће­ња енер­ги­је и очу­ва­ња жи­вот­не сре­ди­не. У но­вем­бру компанија „М:тел“ про­ гласила је нај­бо­ље апли­ка­ци­је, а нај­кре­ а­тив­ни­је ауто­ре наградила ври­јед­ним на­гра­да­ма. СТИ­ПЕН­ДИ­ЈЕ ЗА БУ­ДУЋ­НОСТ Ка­ко би на­гра­ди­ла и про­мо­ви­сала зна­ње и дру­ге та­лен­те, ком­па­ни­ја „М:тел“ ће и ове го­ди­не, као и прет­ход­не че­ти­ри, до­ди­је­ли­ти 25 сти­пен­ди­ја нај­бо­љим сту­ ден­ти­ма у БиХ. „Сти­пен­ди­је за бу­дућ­ност“ је „М:те­ лов“ про­је­кат по­др­шке мла­дим та­лен­ то­ва­ним сту­ден­ти­ма на њи­хо­вом пу­т у ка што успје­шни­јој и бо­љој бу­дућ­но­ сти. Сти­пен­ди­ра­ју се нај­бо­љи сту­ден­ти елек­тро­тех­нич­ких фа­кул­те­та у Ба­ња­лу­ ци, Ис­точ­ном Са­ра­је­ву и Са­ра­је­ву, као и Фа­кул­те­та елек­тро­тех­ни­ке у Ту­зли, Фа­кул­те­та стро­јар­ства и ра­чу­нар­ства у Мо­ста­ру, те Фа­кул­те­та ин­фор­ма­циј­ских тех­но­ло­ги­ја у Мо­ста­ру. Кон­курс је је­дин­ствен и по то­ме што се, по­ред про­сје­ка оцје­на, при­ли­ком из­ бо­ра м:сти­пен­ди­ста у об­зир узи­ма­ју њи­хо­во уче­ство­ва­ње у ме­ђу­на­род­ним струч­ним и на­уч­ним так­ми­че­њи­ма, ос­ во­је­не на­гра­де у обла­сти­ма ко­је ни­с у пред­­мет сту­ди­ја, као што су умјет­ност и спорт, а по­себ­но се бо­ду­је ан­га­жман у ху­ма­ни­тар­ним ак­ци­ја­ма и дру­штве­но од­го­вор­ним про­јек­ти­ма. Сво­јим сти­пен­ди­сти­ма, осим мје­ сеч­­ног нов­ча­ног из­но­са ко­ји при­ма­ју

до кра­ја пр­вог ци­клу­са сту­ди­ја, „М:тел“ обез­бје­ђу­је и струч­ну прак­с у у ком­па­ ни­ји у тра­ја­њу од мје­сец да­на. СВА­КОЈ ШКО­ЛИ ТРЕ­БА ЊЕ­НО ПАР­ЧЕ ВЕ­БА Још је­дан про­је­кат ком­па­ни­је „М:тел“ ове го­ди­не пред­ста­вљен је јав­но­сти: „Шко­ла 2.0“. Тим про­јек­том би­ће омо­гу­ ће­но шко­ла­ма у БиХ да уз по­моћ „М:те­ ла“ и сво­јих уче­ни­ка бес­плат­но по­кре­ну зва­нич­ни школ­ски сајт. Циљ: мо­дер­ни­за­ ци­ја обра­зо­ва­ња и уна­пре­ђе­ња на­ста­ве. По по­сто­је­ћим ста­ти­сти­ка­ма, тек око 40 од­сто шко­ла у БиХ има свој зва­нич­ ни ин­тер­нет сајт. Да би се тај по­сто­так по­ве­ћао, ком­па­ни­ја „М:тел“ осми­сли­ла је овај про­је­кат чи­је оства­ри­ва­ње по­чи­ње у но­вем­бру, под сло­га­ном „Сва­кој шко­ли тре­ба ње­но пар­че ве­ба“. У из­ра­ди офи­ ци­јел­не стра­ни­це шко­ле уче­ство­ва­ће упра­во уче­ни­ци. На­у­чи­ће, при том, ка­ко се пра­ви, ис­пу­ња­ва са­др­жа­јем и одр­жа­ ва веб-сајт. Кре­а­тив­но и ин­спи­ра­тив­но усва­ја­ће нео­п­ход­на ин­фор­ма­тич­ка зна­ ња, не­за­о­би­ла­зна у ин­фор­ма­тич­кој пи­ сме­но­сти, том им­пе­ра­ти­ву у XXI ви­је­ку. При­ја­ва на овај кон­курс пот­пу­но је бес­плат­на, а „М:тел“ ће свим при­ја­вље­ ним шко­ла­ма по­кло­ни­ти и дви­је го­ди­не бес­плат­ног до­ме­на (ин­тер­нет адре­са сај­ та) и хо­стин­га (ин­тер­нет про­стор на ко­ јем се сајт на­ла­зи). По­ред то­га, „М:тел“ ће до­ди­је­ли­ти и на­гра­де за нај­бо­ље на­ пра­вље­не школ­ске сај­то­ве. 

SRPSK A  No 7  2014

97

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Mi stvaramo život Мы создаем жизнь.

We create life U 30 zemalja, na 5 kontinenata В более 30 стран мира, на 5 континентах In over 30 countries, on 5 continents

Najbolje iz Srbije Самое лучшее из Сербии Best from Serbia

Institut za ratarstvo i povrtarstvo Институт полеводства и овощеводства Institute of Field and Vegetable Crops Tradicija od 1938. godine / Традиция с 1938 года / Tradition since 1938 Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Srbija

www.nsseme.com

Енергија Српске!

Мјешовити холдинг ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ АД Требиње, Степе Степановића бб (+387 59) 277-101, (+387 51) 343-900 www.ers.ba