str. 79
GODINA III BROJ 34
str. 97
a anket aln
a:
Glob
Kako da što bolje koristite mozak? 7 obroka koji vam mogu promeniti život
nje Paošteobi
n
psrtr. 138
PROBIOTICI Carstvo dobrih bakterija str. 61
Osvajač iz morskih dubina str. 52
Put u središte uragana
str. 67
Issn 1452-9947
Jul 2010. 269 din. 5,9 km
www.rdsrbija.com
LETNJE ŠEME ALHEMIJA PLAŽE str. 43 LETNJI JEZIČKI KVIZ str. 141 PLIVANJE: ZA I PROTIV str. 48
Megafon reč urednika
fotografija: željko sinobad
Prepustimo se letu!
Leto je uveliko počelo. SudeÊi po Ëestim smenama obilnih kiša i uzavrelih dana možda toga i nismo svesni, ali leto je kalendarski ipak tu, a samim tim na snazi su i letnje šeme, od onih televizijskih, preko poslovnih, pa sve do privatnih. Svako od nas Êe potražiti predah, bilo da to Ëini na morskim plažama, obližnjem kupalištu ili na gradskim bazenima. Upravo na onim mestima na kojima, iako okruženi hiljadama ljudi, uspevamo da budemo usamljenik sa merom, aktivni posmatraË, ali i protagonista tuih priËa za koje možda nikada neÊemo saznati. Nije li upravo zato oseÊaj prepuštanja letu tako divan? Više o tome Ëitajte u Alhemiji plaže (str. 43). Plivanje se Ëesto preporuËuje kao sport koji u svim aspektima pogoduje ljudskom zdravlju. Svejedno, nije loše otkriti i koje su njegove oËigledne mane, premda veÊina njih i nije u direktnoj vezi sa ovom aktivnošÊu (str. 48). Ne postoji bojazan da Êe egzotiËni uljez iz morskih dubina (Spilberg ovaj put nije umešao svoje prste!) pohoditi letovališta u koja odlaze ljudi iz naših krajeva, ali ipak saznajte kako stvari funkcionišu kada se prirodno uspostavljene zakonitosti otrgnu kontroli. Za ponešto od toga i sami smo krivi (str. 52). Uvek me je fasciniralo kako moji klinci uspevaju da paralelno uËe, surfuju po mreži, šalju SMS poruke i postižu dobre ocene u školi. Ako se ja pitam, nije moguÊe uËiti na ovaj naËin. Meutim, malo je reÊi da me je tekst Kako da bolje koristite mozak u potpunosti razuverio u tome. »ini se da je to što ja ne mogu da se usredsredim na razgovor telefonom, dok iz jedne sobe dopire muzika i odzvanjaju specijalni efekti kompjuterskih igrica, a iz druge se na mene obrušava zvuËna lavina televizijskih reklama, samo i iskljuËivo moj problem. MoraÊu ozbiljnije da poradim na fluidnoj inteligenciji (str. 79). Leto možda ipak nije najbolje vreme za to. Za lagano zagrevanje krenuÊu od letnjeg jeziËkog kviza (str. 141). Uživajte u letu! Vladan Mirković rd@mladinska.rs reader’s digest rdsrbija.com
3
život izbliza!
juL 2010.
Srbija
52 Osvajač *
Robert Kiner
Šta se dogodi kad lepa akvarijumska ribica iz nekog drugog svetskog mora podivlja u Atlantiku?
61 Carstvo dobrih
bakterija * S r đ a n P r o t i ć
Gutljaj tečnosti sa „dobrom“ bakterijom čuva vaš digestivni trakt i celokupno zdravlje
67 Pravo u srce uragana * Stiv Čapel
fotografija: shut terstock; (korica) shut terstock
U avionu sa vrhunskim klimatolozima i meteorolozima
72 4 pogleda na fudbal
Sva lica fudbala: od dečačkog sna do slatkog ukusa pobede
79 Kako da bolje koristite mozak * D ž e r o m B e r n
Danas je potrebno koristiti mozak na sasvim nov način
85 Presudite sami Viki Glembocki
Muškarac donira spermu za svoju prijateljicu, nakon čega ona zatrudni i rodi blizance. Da li je on otac ili samo donator?
88 Lice nade
Sintija Dermodi
Rak joj je oduzeo kosu i naterao je da hramlje; ipak, ova tinejdžerka ostaje odlučna da bude model poput svog idola Tajre Benks
43 Alhemija plaže * Džin Kitson
I dok vam sat na parkingu otkucava, plaža je mesto na kome je sve opušteno
48 Plivanje: za i protiv *
Leto je za mnoge retka prilika kada mogu da upražnjavaju svoj omiljeni sport. Istražujemo prednosti i mane plivanja i sportova u vodi
preporuk a redakcije
9
Srbija
97 7 obroka koji vam mogu promeniti život *
Obroke koji slede dajemo vam zahvaljujući ekskluzivnom planu za gubitak težine koji je razvio Reader’s Digest i nazvao ChangeOne
105 Rođeni za divljinu
97
Promena jedna zlata vredna!
Ovogodišnji konkurs za Najboljeg fotografa divljeg sveta godine privukao je 43.135 radova iz 94 zemlje. Najbolje od tih briljantnih slika slave čuda iz sveta prirode koji nas okružuje
110 Dragoceno ostrvo Hari Maunt
72
Fudbal zaista ne poznaje granice
Kako su stanovnici prelepog škotskog ostrva dobili svoju zemlju natrag
119 Sitan zatvorski vez Hari Maunt
Teško je zamisliti bizarniji prizor od grupe ubica okupljenih da razgovaraju o prednostima ručnog rada. Zahvaljujući organizaciji Fine Cell Work to se ipak dešava knjiga plus
125 Kevinova misija
10
r e a d e r ’s d i g est ˙ j u l ’ 1 0.
*
Prepušten samom sebi u jednoj kenijskoj sirotinjskoj četvrti, nakon što su mu oba roditelja umrla od side, dvanaestogodišnji Kevin Sumba imao je hrabrosti da mašta o velikim stvarima
na korici
M a j ls R o s t o n
Srbija
r u b r i k e
3 Megafon 5 Pismo–glava Slika u slici 13 Moja priča Reč urednika
El i z a b e t K v i n
Za moj 50. rođendan odlučila sam da prijateljima pokažem svoje pravo lice
16 P&O Poznata britanska glumica
25 Šta vam kolege prećutkuju?
Gabrijel de Lerma
23 Koktel Kad kolege progovore. Julska biblioteka. Boris Batalović ostvaruje svoj violinski san
33 Zdravlje Pređite s reči na dela! 37 Švedski sto Muško-ženske radosti uređenja doma
meri rouč
41 Izazov Reši me! v e l j ko m a k s i m o v i ć
138 Oko sveta sa 1 pitanjem * Šta biste učinili kada biste pronašli tuđi novčanik?
141 Rečnik Letnji jezički kviz aleksandra dimić
146 Citat h u m o r
30 ’ladovina 122 Smeh 143 Život
m a lo h l a d a u v r e m e r a d a
je najbolji lek
j e ta k av
12
r e a d e r ’s d i g est ˙ j u l ’ 1 0.
fotografije: (gore) getty images; (dole) shutterstock
16
„Gluma je vrlo fleksibilna profesija“
Rejčel Vajs govori o glumačkom pozivu za koji smatra da je ipak samo profesija kao i svaka druga
najbolje iz srbije
Koktel
U
Kremoni, gradu u kom je rođena violina, tridesetogodišnji Kragujevčanin Boris Batalović privodi kraju studije u internacionalnoj violinarskoj školi „Antonio Stradivari“ i uskoro će biti prvi Srbin sa diplomom ovog prestižnog konzervatorijuma. Boris želi da ovaj stari i pomalo zaboravljeni zanat vrati u našu zemlju i pronikne u dušu najtananijeg muzičkog instrumenta. Kada je imao sedam godina, Borisa su upisali u muzičku školu „Miloje Milojević“ u Kragujevcu. Njegov brat Miladin je u to vreme već tri godine išao u istu školu, učio da svira violinu, tako da je i Boris želeo da pred rođacima bude „dobar klinac koji uči da svira“. Pred upis u srednju školu, u Kragujevac je došao Dragan Jovanović, profesor iz Beograda koji je svojevremeno bio profesor i Jovanu Kolundžiji i Stefanu
28
Milenkoviću. Bio je strog, ali sistematičan i od njega je Boris mnogo naučio. Sa školskim triom svirao je na republičkom i saveznom takmičenju i na internacionalnom takmičenju u Italiji ’93-’94. Svuda su osvajali prve nagrade. Dok je još išao u srednju školu, sa dobrim preporukama, Boris se upisao u muzičku školu „Kornelije Stanković“ u Beogradu, kod profesora Obrada Nedeljkovića. Najveći uspeh u to vreme doživeo je kao član gudačkog orkestra „Kornelije“ koji je osvajao publiku u svim koncertnim salama u zemlji. Bili su prava konkurencija orkestrima „Dušan Skovran“ i „Sv. Đorđe“. Dok je živeo u Kragujevcu, Boris je kao i ostali učenici morao da se dovija na razne načine kako bi popravio svoj instrument. U Kragujevcu nije bilo violinara pa je uglavnom neko od profesora morao da nosi violinu r e a d e r ’ s d i g e st ˙ j u l ’ 1 0.
:f o t o g r a f i j a : u s t u p i o b o r i s b at a l o v i ć
Violinski put od Kremone do Kragujevca
za Beograd i vraća je nakon popravke. Kada je prvi put sam otišao kod majstora Milana Nikolića, počeo je da mašta o tom zanatu, a tokom školovanja u Beogradu, u Borisu se javila snažna želja da postane violinar. Po završetku srednje škole, otišao je kod brata u Štutgart gde je upisao Muzičku akademiju, ali se ubrzo prebacio na Muzičku akademiju u Novom Sadu. Studentski dani su mu prolazili brzo, ispunjeni radom, vežbanjima, ispitima i čestim selidbama. Kako se približavalo vreme diplomiranja, tako je Boris sve više mislio o violinarskom zanatu. Prvo je pokušao da u Srbiji nauči kako da pravi violine, obišao je skoro sve majstore po Srbiji, ali nijedan, iz nekog svog razloga, nije mogao da ga poduči. Ipak nije
stresan posao jer violina mora da izgleda kao da ju je pravio majstor sa iskustvom od 20 godina. Koncentracija je potrebna naročito na početku kada se još uči, ali iskustvo je presudno, kao i u svakom zanatu. Pre skoro pet vekova, izrada violina dovedena je do savršenstva, i to se do danas nije menjalo. Kao i kad se svira, tako i kad se violina pravi, što se više puta ponovi, rezultat je bolji. Pored povremenih nastupa sa raznim orkestrima, Boris svira u „gudačkom kvartetu violinara“ koji je naročito zanimljiv po tome što svaki kvartetista svira na svojeručno napravljenom instrumentu. A i sastav je internacionalan: Italijan, Rus, Jermenin i Srbin. Zovu se „Gajgenbaum kvartet“, što je igra nemačkih reči Geige – violina i Baum – drvo. U bukvalnom prevodu to znači violinarsko drvo. Pored roditeljske pomoći, orkestar predstavlja Borisov jedini izvor finansija. A pisao je svima, od Kragujevca preko Novog Sada i Beograda, svim ministarstvima koja imaju nekakve veze sa njegovim studijama, konkurisao je za sve stipendije gde je zadovoljavao uslove. I još se uvek nada makar nekom pozitivnom odgovoru. Sledeće godine Boris završava školu i planira da se vrati u Srbiju kako bi pokušao ovde da obnovi stari zanat. Nada se da će budućim naraštajima moći da prenese svoju ljubav prema violini i da će i oni, poput njega, biti očarani misterijom ovog starog instrumenta dok u njegovoj radionici budu učili kako da ga naprave.
Boris želi da ovaj stari i pomalo zaboravljeni zanat vrati u našu zemlju želeo da odustane od svoje zamisli. Zaposlio se kao nastavnik violine u muzičkoj školi u Kragujevcu i nastavio intenzivno da planira odlazak u Kremonu. Njegov deda i brat bili su sigurni u to da će Boris uspeti u svojoj nameri, dok je roditeljima trebalo vremena da se uvere u njegovu odlučnost. Dva meseca pred prijemni ispit Boris se obreo u Kremoni samo sa koferom i violinom u rukama. Sve što je imao bila je adresa škole i dobrotvornog centra. Tri dana je obigravao radionice i najzad je našao jednog ljubaznog majstora kod koga se spremao za prijemni. Naporan rad i učenje dali su rezultat i Boris je primljen u školu „Antonio Stradivari“. U ovoj školi, u koju dolaze studenti iz celoga sveta, majstori prate rad svakog pojedinca tako da nema greške u učenju samog postupka, ali veština, osobeni stil i umeće dolaze s godinama. Izrada violina je reader’s digest rdsrbija.com
Branka Gajić
■■Boris Batalović je drugi Srbin kojem je pošlo za rukom da upiše internacionalnu violinarsku školu „Antonio Stradivari“ u Kremoni i tu postane koncertmajstor školskog orkestra. Interesantno je da u Kremoni na 70.000 stanovnika ima oko 200 radionica.
29
plivanje Na optuženičkoj klupi:
Leto je za mnoge retka prilika kada mogu da upražnjavaju svoj omiljeni sport. Istražujemo prednosti i mane plivanja i sportova u vodi
48
V Astma
t
za
„Ima onih koji plivanje smatraju savršenim vidom vežbanja za astmatičare“, kaže Greg Smit, glavni izvršni direktor Fondacije za astmu Novog Južnog Velsa. Jedna studija ove fondacije koja je obuhvatila sedamdeset troje dece, a koja su bila uključena u program plivanja, otkrila je da je kod polovine došlo do smanjivanja doze ili do promene vrste lekova za astmu. Dve trećine ove dece izjavilo je da im je bilo potrebno manje lekova kako bi ostala zdrava. Smit Štiti objašnjava da je vazduh tik iznad površine vode zglobove vlažan, pa je samim tim i verovatnoća da „Plivanje je dobra vežba dođe do sužavanja disajnih puteva i za čitavo telo i ne opterećuje astmatičnog napada zglobove obolelih od artritisa, osoba manja. sa poremećajima lokomotornog sistema ili gojaznih“, kaže Robert Robergs, direktor laboratorijaˆ koje se bave izučavanjem fiziologije fizičkog vežbanja pri Univerzitetu u Nju Meksiku. Sila potiska u vodi pomaže zaštiti zglobova i kostiju. Telo uronjeno u vodu do struka nosi 50% svoje težine, uronjeno do grudi 25%, a kada vam je samo glava na površini, telo nosi 10% svoje težine.
Odlaže starenje
Jednim istraživanjem koje je sprovedeno na Univerzitetu u Indijani, otkriveno je da su dugogodišnji plivači stariji od 40 godina, koji su plivali više od četiri puta nedeljno, pokazivali manje znakova starenja od ostatka populacije. Vođa studije dr Džoel Stager kaže da su kod ovih ispitanika zabeleženi niži krvni pritisak, niži nivoi triglicerida i holesterola, kao i bolji kapacitet pluća i povećana mišićna masa.
fotografije: shutterstock
Izgrađuje mišiće (mada nije tako dobro za kosti)
Plivanjem se aktiviraju sve glavne mišićne grupe, a kako voda pruža 12 puta veći otpor od vazduha, povećava se mišićna snaga. Ipak, ono nije tako sjajno za povećavanje koštane gustine – za to ćete morati da uključite aktivnosti kao što su hodanje, trčanje ili skijanje. 49
Zaraze koje se prenose vodom
V I T A O PR t
Hlor brzo uništava većinu bacila koji kod plivača mogu izazvati osipe i upalu spoljnog ušnog kanala, ali mu je potrebno više vremena da uništi cryptosporidium – parazita koji izaziva dijareju. S druge strane, ukoliko je nivo hlora prenizak, reakcijom između hlora, urina i znoja formiraju se hloramini koji mogu izazvati iritaciju kože, očiju i respiratornog sistema. ,,Većina ’idealnih’ nivoa hlora u javnim bazenima jednostavno je preniska“, kaže Tom Grifits, predsednik Istraživačke grupe za bezbednost vodaˆ na Univerzitetu Pen Stejt. U bazenima u kojima ljudi masovno plivaju Hlor potrebno je i tri do četiri miligrama nepovoljno hlora po litru kako bi se sprečio utiče na pluća nastanak hloramina. Jednom studijom koju je sproveo Institut za izučavanje sporta u Južnoj Africi, otkriveno je da je kod plivača koji su trenirali u bazenima sa hlorom došlo do značajnog porasta disajnih problema. Početkom 2008, istraživači iz Brisela otkrili su da su bebe koje su učile da plivaju u zatvorenim bazenima sa hlorisanom vodom imale veće izglede da obole od astme i hroničnog bronhitisa. Pretpostavlja se da nusproizvodi hlorizacije imaju Mršavljenje naročito štetan uticaj na pluća Plivanje je odličan način vrlo male dece. za postizanje dobre forme, ali ne mora da znači da će vam pomoći da se brže oslobodite viška kilograma. Fiziolog Robert Robergs objašnjava kako naučnici veruju da se kada uronimo u vodu aktiviraju složeni nervni impulsi koji usporavaju metabolizam, usled čega naše telo sagoreva manje kilodžula. Profesorka Luiz Berk sa Australijskog instituta za sport smatra da postoji još jedna potencijalna zamka: ,,Kod nekih ljudi plivanje može dovesti do pojačanog apetita i nesvesnog povećanog unosa hrane.“ 50
rreead ader er’’ss dig digeest st ˙˙ M jul A J ’ 1 0.
Presuda
Plivanje je dobra rekreacija gotovo za svakoga, a naročito za one kojima su drugi vidovi vežbanja bolni. Ipak, ukoliko želite da smršate, možda ćete morati da ,,dodate gas“: osoba teška 70 kg koja pliva energičnim slobodnim stilom, može da sagori 35 kilodžula u minuti, suprotno otkrićima profesora Robergsa. Neki stručnjaci osobama sa astmom savetuju da izbegavaju bazene u kojima koncentracija hlora znatno premašuje nivo od 0,5 miligrama po litru. Ali kako će se oni zaštititi od hloramina? ,,Plivajte u bazenima koji su umesto hlorom dezinfikovani oksidansima na bazi monopersulfata“, kaže Grifits. On takođe preporučuje bazene u kojima se redovno menja voda. Ukoliko se radi o zatvorenim bazenima, trebalo bi da imaju sistem UV zaštite i dobar ventilacioni sistem koji omogućava dovod svežeg vazduha i izbacivanje hloramina za vreme najvećih gužvi.
read er’ s digest rdsrbija.com
51
[Rečnik] aleksandra dimić
Letnje šeme Leto je mnogima omiljeno godišnje doba. Dugi, topli dani pružaju mnoštvo moguÊnosti za razonodu. Julski ReËnik vas poziva da uživate u suncu i letnjoj razbibrigi! 1. botel
A) vino posluženo u polulitarskoj boci B) brod koji služi kao hotel C) prvi oficir palube
2. akvanaut
A) istraživaË morskih dubina B) poplavljeno podruËje C) zabavni park sa toboganima
3. mohito
A) koktel od ruma, limete, sveže mente i izlomljenog leda B) poslednji Mohikanac C) Ëuveno letovalište na Kubi
4. snorking
A) rekreativno pecanje B) izrazito snažno hrkanje C) površinsko, amatersko ronjenje ilustracije: dragan maksimović
5. rizort
A) putno osiguranje B) ekskluzivni hotelski kompleks C) zaštiÊeno prirodno stanište
6. safari
A) džip opremljen za pustinjsku vožnju B) putovanje po afriËkoj divljini C) izletniËka oprema reader’s digest rdsrbija.com
7. tur-operator
A) povratna vožnja B) turistiËki vodiË C) agencija koja organizuje turistiËka putovanja
8. pedalin
A) Ëamac koji se pokreÊe okretanjem pedala B) mali hotel, prenoÊište sa doruËkom C) suncobran za plažu
9. destinacija
A) sudbinski predodreen dogaaj B) krajnje odredište C) letovalište sa pet zvezdica
10. itinerar
A) digitalni kompas B) naziv za kofere sa toËkovima i podesivom ruËkom C) plan putovanja, maršruta
11. džet-ski
A) visoko, mondensko društvo B) skijanje na skuteru za vodu C) omamljenost posle dugog leta avionom
12. surf
A) vožnja na specijalnoj dasci po talasima B) spasilac na plaži C) jedriliËarenje
13. hidrodrom
A) podvodni hotel B) vodena masaža C) mesto na vodi za uzletanje i sletanje hidroaviona
14. barba
A) kuÊica od trske B) kapetan na brodu C) ležaljka sa suncobranom
Pitanje plus Letnju idilu jedan kvari… A) Malibu B) Kopakabana C) Madona di Kampiljo D) Mogren
141
Odgovori 1. botel ∑ [B] Brod-hotel.
Botel je odliËan izbor smeštaja za vrele letnje dane. 2. akvanaut ∑ [A] IstraživaË morskih dubina. Akvanaut je strastveni zaljubljenik u podvodni svet. 3. mohito ∑ [A] OsvežavajuÊi koktel. Mohito je omiljeni letnji koktel osvežavajuÊeg ukusa. 4. snorking ∑ [C] Ronjenje bez ronilaËkog odela i boce sa kiseonikom. Snorking je manje zahtevan od pravog ronjenja. 5. rizort ∑ [B] Ekskluzivni hotelski kompleks. Rizort zadovoljava potrebe najzahtevnijih turista. 6. safari ∑ [B] Organizovani put po afriËkoj divljini. Safari je sinonim za Afriku. 7. tur-operator ∑ [C] Organizator turistiËkog putovanja. Mnoge aviokompanije imaju i tur-operatora u svom sastavu. 8. pedalin ∑ [A] »amac za rekreaciju na vodi. Iznajmili smo pedalinu i super se proveli.
9. destinacija ∑ [B] Mesto u koje se putuje. GrËka je jedna od omiljenih turistiËkih destinacija. 10. itinerar ∑ [C] Opis puta. Naš itinerar na proputovanju kroz Francusku je bio prepun. 11. džet-ski ∑ [B] Vožnja skutera za vodu. Džet-ski je sport koji širom sveta postaje sve popularniji. 12. surf ∑ [A] „Jahanje“ talasa. Obala Kalifornije je poznata po surfu i preplanulim surferima. 13. hidrodrom ∑ [C] Pista na vodi. Infrastrukturu hidrodroma Ëine i objekti na kopnu. 14. barba ∑ [B] Kapetan broda. Oduvek je voleo brodove i želeo da postane barba.
> Pitanje plus
Madona di Kampiljo je čuveno italijansko
skijalište, dok su ostala tri pojma nazivi plaža. Rio de Žaneiro se ponosi Kopakabanom, Malibu krasi Los Anđeles, dok je plaža Mogren budvanska lepotica.
bodovanje 0-7 8-11 12-14
Nova značenja Koren reči Monokini je ženski kupaÊi kostim
bez gornjeg dela. Naziv je nastao po ugledu na reË bikini, dvodelni kupaÊi kostim. Iako je bikini ime dobio po ostrvu Bikini u Tihom okeanu, oni koji su skovali reË monokini smatrali su da je bi u reËi bikini latinski prefiks koji znaËi nešto udvojeno. Zato su ga odbacili i dodali grËki mono ∑ jedno.
142
Bermude, letnje pantalone do kolena, ime su dobile po Bermudskim ostrvima. Takve kratke pantalone nosili su domoroci Bermudskih ostrva. Veoma praktiËne i omiljene širom sveta, bermude su nezaobilazni deo i muške i ženske letnje kolekcije. Teksas bermude, bermude u militeri stilu… Izbor je na vama! r e a d e r ’ s d i g e st ˙ j u l ’ 1 0.
Izaz v
v e l j ko maksimovi ć
KOMBINOVANI SUDOKU 16«16 ili 4«4«4 (brojke i slova). Rešava se na isti naËin kao da su u pitanju samo brojevi ili samo slova. Važi princip: u svakom redu, koloni i kvadratiÊu 4«4 svako slovo odnosno brojka sme da se pojavi samo jedanput. Zadatak sa brojkama i slovima ste rešili ako u oznaËenim poljima dobijete brojke od 0 do 9 i slova A, B, C, D, E i F. 3 C
D 2
D
5 0
3
6 D 5 8
8 A 5 F C
6
5
3
1
3
7
9 B 0
F D 4 E C 5 1
3
1
6
7 A F 3
6
F
9
E C 0
8
7
2 D 5
7 A B
A 6
5
8 C 4 5
2
9 E
1
2
5
8 D 5 1
2 A
7 C 6 8
9 C
7
F 0
6
1
1
1
6 C 9 7
4 E F
2 B 0
E D F
5
0 B 8 A
9
3
0 D B 5
E A 0 D 7
8 B 4 D 2
2
2
F A 9
4 A D 5
9 E 8
8 A 4 D B E F
2
0
4
4
7 A 0 E 8 B 4 D 3
D 4 C F 6
3
1
F
B A 3
3 C 8
9
3
1 9
4 6
2
7 C
4 B 9 C 6 A 3 E F 5
2
8
5 0
1 7 6
E 4 D
REŠENJE:
41 B
7
4 7
5 6
0
1
2
D
9
0 D 2
6
2
4 F
6
F C 1
8 A 5 8 0 C 8
2
3
6
2
F B 0 C 8 A 3
7 C
4
5
6
1
9
9
0
3
7
5
0 D B
B C 6
8
7
9 E
1
2 C 0 F
6
7
6 D 2
8 A 4 D B E F
7 A F
5
1
2
6 A 3
4 B 9 C
E
8
0
F
1
6 E
1
reader’s dig est rdsrbija.com
C 5
1
E A 0 D 7
6
B 8
1
2
0
3
7
3
8
4
6
E 4 D
7
8 B 4 D 2
F
2
2
3
F C 0 D B
9
8
5
E F
2
E C 0
5
9
B A 3
B
1
6
3 C 8
9 C
9 E
E C 0
F 0
7
1
6
9
1
2 D 5
7 A B 4
7
7
8 A 5
2
F
6
1
9
4
E
7
2
5
5
1
4
4
0
E
0 C 8
F
D
B
E D
5 D 4 A 2
2 C D 2
pozadina: shutterstock
B
E B 4
B 1
2
6 1
0
6
7
1
7
2
7 C
9 C
7
C
9 2
5
3
7 A F
0
3
E
F D 4
5
8
6
F
A 4
3
E F
1
F C 9 D 3
6
8
A 3
6
8
4
0
E
5
B 9
F 0
A 8
7
F kus >
Detaljnije o fotografiji pročitajte na strani 144.
FOTOGRAFIJA: „U PESKU“ © WINFRIED SIEFARTH