Вуков Основац #9

САДРЖАЈ

УВОДНА РЕЧ

Баба Стојановић, Тања...................................................................................................................3

ТЕМА БРОЈА

Гајски, Ирина: Дан наше

Попов, Александар: Ђак – учитељ.............................................................................................4

Ердељан, Маша: Ми о Вуковом животу и делу......................................................................5

Деспотовић, Зоја: Маскенбал.....................................................................................................6

АКТУЕЛНОСТИ

Киш, Ања: Дружење са писцем...................................................................................................7

Цицовић, Марија: Совембар.........................................................................................................7

Петровић, Леон: Србија у ритму Европе са Еном..................................................................8

Зирамов, Софија: О заштити животиња...................................................................................9

Јакић, Алекса: Вучје бобице......................................................................................................10

Иветић, Маша и Средојев, Анђела: Збирка у шеснаестерцу............................................10

ИНОВАЦИЈЕ Грбанушић, Дуња: Галерија у

ЖИВОТ ШКОЛЕ Гогић, Ена: Интервју са Оливером Лазић..............................................................................12 Рађеновић, Дуња: Наша учитељица

Илијев, Емилија: Новогодишњи

Абрамовић, Ива: Интервју са ђаком

ПУТОВАЊА Попов, Александар: Галерија Матице

Стојковић, Тијана: Сајам књига................................................................................................18 Петровић, Владислава: Репортажа са

Кекић, Милана и Пашић, Александар: Екскурзија осмака...............................................19 Стојковић, Тијана: Petnica..........................................................................................................20 Петровић, Владислава: Репортажа из Петнице..................................................................21 ЛИТЕРАРНИ КУТАК

Павков, Мила: „Тајна историја“, Дона Тарт.........................................................................22

Арађанин, Анђела: Из читалачког дневника.........................................................................23

Редакција: Литерарни конкурс..................................................................................................23

СПОРТСКИ ЖИВОТ

Ињац, Јана: Лазарев пут у Катар..............................................................................................24

Редакција: Лига нација у Београду.........................................................................................25

Редакција: Спортски резултати................................................................................................25

Редакција: Фото-репортажа са екскурзије...................................................................

Време у ком живимо донело је свакодневне нове изазове у којима сви покушавамо да испратимо захтеве новог доба. Ово је време када се информације и слике смењују муњевитом брзином и време у ком се забава јавља као императив. Разумљиво је да се трагови оваквог начина живота преносе на све сфере људског деловања. Ни школство није изостављено. Сви се сећамо периода када су деца проводила време у школама дружећи се са својим вршњацима и у складу са својим интересовањима била чланови секција. Наставници и учитељи Основне школе „Вук Караџић“ одржавају тај дух

и разноврсним садржајима подстичу ученике да „пронађу“ себе и да своје слободно време испуне на креативан начин, те су им понуђене разноврсне

секције у којима се они као млади људи препознају и дају свој допринос. Свакако да је оно што дете трајно понесе из школе управо овакав вид комуникације између наставника и ученика који остаје урезан и деценијама касније. Ваннаставне активности увек су биле и увек ће бити оно чему тежимо и жеља да сваки млад човек пронађе интересовање у сфери значајној за њега. То управо и потврђују разноврсне активности у којима су учествовали наши ђаци. Жеље и идеје да се одржи овакав дух не мањка. Надамо се да ће тако и остати. Тања Баба Стојановић

Дан наше школе

И ове године прославили смо Дан наше школе, 8. новембра.

За разлику од претходних година, нисмо имали прилику да се опробамо

као наставници, али смо Дан школе прославили веома свечано. Тога дана нисмо имали наставу, али смо били у школи. На предлог Ђачког парламента, одржан је „Кахут" квиз на тему „Шта знам о Вуку Караџићу". Квиз су припремили и реализовали ученици. Након квиза, у фискултурној сали одржана је свечана додела награда најбољим ученицима, приредба и опраштање од доскорашње директорице, Оливере Лазић. Певао је ђачки хор, деца из трећег разреда су представила српске обичаје, соло тачке имале су Александра Милосав и Ена Гогић, извели смо драмске игроказе о животу Вука Караџића, нови директор одржао је говор, гледали смо дирљив филм опраштају-

ћи се од наше директорице, а за крај, имали смо част да слушамо хор „Атендите"

и било је доста оних који су пустили и коју сузу.

Овај дан заувек ћу памтити, а то је нама осмацима уједно био и последњи Дан школе у основној школи. Веома ми је драго што сам дала свој допринос у

приредби и стварно сам уживала.

Замена улога је једна од омиљених активности на које се ђаци радо пријављују. Сада

се већ по традицији организује за Дан школе.

Некад има и више пријављених учесника него понуђених активности. Тог дана су часови трајали 30 минута. На жалост многих ученика који су желели да се опробају као наставници, улога је реализована само на часовима млађих основаца. Ове године сам заједно са Матејом Косићем и Анђелом Арађанин накратко био учитељ у одељењу II-2, наше учитељице Анке Кекић. Одржао сам час из предмета Свет око нас. Бити просветни радник је леп, али и захтеван посао јер је требало да презентујем и приближим градиво ђацима и да им одржим пажњу будном. Ученици су били добри и заинтересовани за градиво, а ја срећан и задовољан јер сам накратко био учитељ. Волео бих да чешће буде оваквих активности јер су часови сигурно занимљиви и лепо је кад деца уче од деце. Александар Попов, VI-1

Ирина Гајски, VIII-2

Ђак - учитељ

Ми о Вуковом животу и делу

Поводом Дана школе припремили смо тематску представу о животу и делу Вука Караџића. Моји пријатељи и ја смо се потрудили да на најбољи начин представимо Вуково одрастање, образовање и тешкоће са којима се сусретао у раду. И ми смо имали потешкоће. Наратор је била Ирина Гајски и она нас је водила кроз целу представу. Она је једина имала женску улогу. Све остале улоге су биле мушке, а ми смо имали само једног дечака. Уз то нам је било тешко да говоримо источнохерцеговачким дијалектом. Једина којој је овај задатак био лак је била Марија Цицовић која је глумила Вука, а пореклом је из Босне и Херцеговине. Ми остали смо дуго вежбали изговор. Јефту Савића је глумила Емилија Милошев, игумана манастира Троноше Дуња Савић, Јернеја Копитара Мина Радивојша, Бранка Радичевића Мина Бјелић, Ђуру Даничића Александар Попов, а ја сам била владика Његош. Таман смо усавршили изговор, а онда је настао проблем у вези са костимирањем. Срећом, у томе су нам помогли Народно позориште и Академско друштво за неговање музике „Гусле“. Грађанско одело из 19. века лако смо пронашли, али је тешко било костимирати Вука Караџића, игумана и Његоша. Било је забавно проћи кроз овакву трансформацију. Представа је направљена у три дела. У првом делу приказано је рано детињство Вука Караџића и његово одрастање, у другом одлазак у Беч и сусрет са Јернејом Копитаром и у трећем борба да народни језик буде основа књижевног и Вукова победа. Дуго смо се са наставницама српског језика спремали и уложили смо много труда и рада. Поред свих потешкоћа које смо имали, успели смо у овом подухвату. На крају смо сви били веома задовољни: и публика, и наставнице и ми глумци.

Маша Ердељан, VII-1

Маскенбал

Дана 10.11.2022. у част Дана школе одржан је маскенбал. У свечаној сали (сали за физичко) окупили су се ученици четвртог, петог и шестог разреда.

Први пут сам видела да се маца и куца друже, вук и прасе играју, а вештица и принцеза причају као старе другарице.

Велико изненађење изазвала је појава наставнице математике Исидоре Пап. Питате се зашто?! Зато што се и она маскирала и то у авантуристкињу Пипи Дугу Чарапу! Браво за наставницу!

Искористила бих ову прилику да кажем да је већина ђака изразила жељу да нам се на следећем маскенбалу и други наставници придруже, наравно – у костимима!

Занимљиво је било такмичење за најбољи костим. У жирију су биле две наставнице и једна учитељица. Награде су се делиле најбољим и најкреативнијим костимима. Од ученика четвртог разреда награду је освојио костим сове. У петом разреду жирију се највише допао Бетмен, а међу шестацима за победника је изабрана Грдана, зла вила из „Успаване лепотице“.

Било је необично и лепо што је тог дана школа престала да буде обична зграда где се углавном само учи. Пошто су се сви лепо провели, надамо се да ће сличних догађаја бити и следећих година.

Зоја Деспотовић, V-1

Дружење са писцем

Народна библиотека „Јован Поповић“ је у

месецу новембру организовала пријем књижевнице

Јасминке Петровић и аутора романа за децу „Лето

кад сам научила да летим“. Ученици наше школе су

имали част и јединствену прилику да присуствују и да се упознају са Јасминкиним делима и радом као и да разговарају о томе како се постаје писац.

Јасминка Петровић је српска списатељица

за децу и младе чији рад прате бројна признања и

чије су књиге преведене на тридесетак језика. Она подстиче децу и младе на читање, креативност и толеранцију. Јасминка кроз своја дела сагледава живот из угла детета, она поштује дечје одлуке, осећања и одликује се стварањем правих вредности у свету и

прихватањем себе и сопствених мана и врлина. Препоручујемо да прочитате неке од њених књига и охрабрите се сами и

истражите и донесете закључке о свом животу.

Совембар

Ања Киш,VI-2

Сваке године се у Кикинди у новембру обележава месец сова - Совембар. Кикинда је позната по совама, зато у њу долазе туристи из целог света само да би видели наше многобројне сове. Поред многих врста сова, у нашем граду ипак постоји једна најбројнија врста, а то је мала ушара. Током Совембра се организује много занимљивих догађаја, а један од њих је квиз о совама. То је квиз у коме се проверава знање ученика шестог разреда о малим ушарама. Ове године смо на квизу нашу школу представљале моје две другарице и ја. Први део квиза се одржао у Културном центру где се прија вило чак 13 школа. Питања су била прилично лака, али смо нас три имале неки чудан осећај, неки страх, то је био страх од губљења, осећај да нећемо проћи даље и да ћемо протраћити прилику која нам је дата. Али ипак нисмо одустајале, успеле смо да се изборимо са страхом и одговоримо на питања. Када су сви завршили, свака школа је са својом наставницом отишла да броји сове на дрвећу.

Моје другарице и ја смо на једном дрвету избројале невероватних 25 сова. Након тога отишле смо по резултате и нисмо могле да поверујемо да смо прошле у финале и то са највише освојених бодова. Други део квиза се одржао у Партизановој сали. Тамо је било много штандова из различитих школа и много лепих украса који су обасјавали целу салу. Сваки тим је добио другу боју мајица, биле су 4 боје за сва 4 тима. Сви смо обукли своје мајице и игра је почела. Било је 3 различите

игре и свака је доносила одређен број бодова. На крају смо освојиле 3. место и ваучер за нашу школу, а нама су поклонили мајице као успомену на мале совице и знање стечено о њима.

Марија Цицовић, VI-2

Србија у ритму Европе са Еном

Музичко такмичење „Србија у ритму Европе 2022”, одржано је 15.10.2022. године у Србобрану. На њему је наступила и ученица VIII разреда наше школе Ена Гогић. Песму „Qami Qami” је извела на јерменском језику, заједно са своје три другарице.

1. Са колико година си почела да се бавиш музиком?

- Музиком се бавим од своје пете године. Почела сам у хору „Чуперак” као мала радознала девојчица која је имала огромну љубав према музици.

2. Зашто си одабрала да се бавиш баш музиком?

- На хор сам кренула због дружења... Касније сам много заволела музику и сан ми је да једног дана станем на сцену Евровизије.

3. Који су све твоји музички успеси пре учествовања на овом такмичењу?

- Пре овог такмичења сам представљала свој град на разним фестивалима. Имам својих 13 првих места и два Гран прија. Учествовала сам на такмичењима у Новом Саду, Пожеги, Ужицу, Панонији, Загребу, Босни и Херцеговини, Пољској...

4. Да ли си задовољна својом изведбом на овом такмичењу?

- Пресрећна сам и презадовољна својим наступом, као и наступом својих другарица. Ово је било једно велико и тешко такмичење. Припреме су трајале шест месеци. Потрудила сам се да своју Кикинду представим на најбољи могући начин и мислим да сам у томе успела.

5. Да ли си задовољна заједничким наступом својих другарица?

- Моје другарице плесачице, су вредно радиле како би сваки корак изгледао савршено. Много сам поносна на њих и на наш успех.

6. Шта мислиш о осталим учесницима у односу на вас?

- Мислим да је конкуренција била прилично јака ове године, а ми смо се и у таквим условима добро показале.

7. Зашто си изабрала баш песму „Qami Qami”?

- Песму „Qami Qami”’ нисам ја одабрала. Наш ментор Милош Марковић је сваком такмичару доделио песму на неком језику. Мени је била додељена песма на јерменском. Требало ми је доста времена да је научим, али сам успела.

8. Да ли ћеш учествовати на „Србија у ритму Европе” и наредне године?

- Следеће године ће бити опет аудиција... Вероватно ћу се пријавити, зато што је „Србија у ритму Европе” један велики и сјајан догађај и свакако лепа успомена.

9. Који су твоји музички планови за будућност?

- У будућности планирам да идем на још такмичења. Планирам да вежбам, да се трудим и напредујем у певачком

О заштити животиња

У данашњим временима животиње нису довољно заштићене, већина њих је угрожена. Неке врсте су чак и на ивици изумирања. Међутим, још увек постоје ствари које можемо да предузмемо по овом питању.

Због честог неодговорног понашања људи, велики број различитих врста животиња постаје угрожен.

Ово су неке од најугроженијих врста:

1. Планинска горила

2. Поларни медвед

3. Бели носорог

4. Снежни леопард

5. Шимпанза

6. Иберијски рис

7. Панда

8.Тигар

Како да препознамо да ли је нека врста угрожена?

Када је цела врста у опасности да нестане, тада кажемо да је угрожена .

Колико животиња је на путу да изумре? Према данашњим истраживањима око 5.200 врста је угрожено. Од тога је 11 одсто птица, 20 одсто гмизаваца, 34 одсто риба и 25 одсто водоземаца и сисара.

Питање на које нас занима одговор је како да избегнемо ово.

Овакав задатак не би био лак. Морали бисмо да уведемо многа правила попут: спречавања илегалног лова, сече шума... Загађивање је такође веома велик проблем који бисмо морали да решимо.

Постоје организације за заштиту животиња. Неке од њих су:

1. EuroNatur

2. Међународна унија за заштиту животиња

3. Тим море

4. Светска фондација за природу

5. Bird Life International

Још један од многих проблема јесу петарде које људи бацају током новогодишњих празника. Свесно или несвесно тако повређују многе животиње које чак и умиру од шока и страха. За све ове проблеме заједничком снагом бисмо могли да нађемо решење. Важно је да сваки појединац промени себе и окрене се очувању живог света планете, да се понаша према свим бићима поштујући њихово право на живот. Потребна је само жеља и воља.

Софија Зирамов, VII-2

Вучје бобице

Са својим наставницима смо 14. новембра ишли да гледамо филм који је у недостатку градског биоскопа био приказан у сали Мађарског дома. Сви разреди од 5. до 8. су присуствовали пројекцији. У филму се ради о двоје деце, Алекси и Анђи, чији су родитељи пред разводом. Тата и мама се сваког дана свађају, и то највише брине Алексу. Један од највећих проблема у њиховој породици је то што Анђа има астму. Током једне свађе Алекса чује како њихови родитељи Исидора и Каменко желе да се разведу и да желе да њега и његову сестру одведу код Исидориних родитеља које деца не воле. Када их одведу код бабе и деде, Алекса и Анђа одлучују да оду код других бабе и деде на село. Искрали су се и побегли из града. Тамо упознају децу из села са којима су се спријатељили. У међувремену Исидора и Каменко сазнају да су њих двоје побегли на село и одлазе брзо тамо. Заједно са децом из села Алекса и Анђа одлазе до воденице да истраже да ли се тамо налази Црна Божана о којој се у селу прича да је вештица. Тада Анђа изненада добија напад астме. У том тренутку се појављује Црна Божана. Она одводи Анђу у своју колибу да јој помогне. Када се Анђа опорави, деца схватају да заправо Црна Божана није зла. Одлазе кући и тамо сусрећу своје забринуте родитеље. Исидора и Каменко одлучују да ће ипак да остану у браку и селе се заједно са Алексом и Анђом да живе на селу. Алекса Јакић, VI-2

Збирка у шеснаестерцу

У петак 2. децембра смо са директором и педагогицом обишли изложбу у Народном музеју под називом „Збирка у шеснаестерцу“. Самим тим што је сада актуелно Светско првенство у фудбалу, то је допринело да ова изложба буде посећенија. Изложба траје од 19. новембра 2022. до 10. јануара 2023. На изложби је представљена јединствена колекција од преко 200 пари голманских рукавица, око 150 фудбалских дресова, 20 000 сличица, 2000 улазница, 63 заставице и 10 000 исечака из новина у преко 20 свезака. Ово све је сакупљао од 1987. године некадашњи голман из Српске Црње Горан Савин. Колекционар и по занимању учитељ, Горан своју љубав преноси и на децу. На овој изложби је било пуно рукавица, а неки од многих власника рукавица су познати голмани као што су : Милан Лукач, Себастијан Силке, Марио Красницер, Ненад Филиповић, Филип Гачевски, Андреас Кепке и многи други. По реакцијама другара из разреда свима се ова изложба много допала и сви се надају да ће бити још овако необичних и актуелних поставки у нашем музеју. Маша Иветић, Анђела Средојев, VIII -1

Галерија у школи

Захваљујући идеји запослених у нашој школи и уз подршку директорице Оливере Лазић отворена је галерија „Ars Longa“. Наша школа је прва образовна установа која има сопствену галерију. Отварање галерије је било 14. октобра који је уједно био и директоричин задњи радни дан у школи. Отварању галерије присуствовали су запослени, градоначелник, гости из света уметности, медији и ђаци. Галерију је отворио школски хор са песмом „У славу Вука“.

На месту галерије је после Првог светског рата био подрум вина. Школа је имала потешкоће да га исели. Касније су у просторију одлагани стари намештај и реквизити.

Запослени су провели лето у школи како би просторију средили и реновирали.Тренутно су у галерији исложени радови ученика и запослених, као што су портрети, пејзажи, графике, плакати и хеклане лутке. Пре свега галерија је отворена да би се ученици повезали са уметношћу и ради проширења њиховог културног и уметничког знања. Порекло

имена галерије „Ars longa“ je настало од дела латинске пословице који значи „уметност је вечна“.

Поносни смо на то што једини имамо галерију. Потрудићемо се да она потраје дуго и да се наши радови нађу у некој од поставки. Овај пројекат је много допринео нашој школи па и нама. Галерија је пример тога колико се наставници и запослени труде да се ученици кроз уметност едукују, да се баве креативним радом, да буду инспирисани да стварају нешто лепо и уједно се забаве.

Дуња Грбанушић, VII-1

Интервју са Оливером Лазић

Дана 14. октобра 2022. у заслужену пензију отишла је наша дугогодишња директорица Оливера Лазић. Сад кад су се утисци мало слегли, попричали смо са Оливером о њеном веома поштованом и преданом вишедеценијском раду.

Када сте почели да радите у овој школи, колико сте дуго радили и на ком радном месту? Да ли сте као мали размишљали да постанете директорица?

У школи сам почела да радим 1990. године као наставник Енглеског језика и радила сам 32 године. Као мала нисам размишљала о томе да ћу постати директорица, али да постанем наставник, то ми се увек допадало. Заправо ми се највише допао рад у школи. Кад сам дипломирала, почела сам да радим као преводилац у једној фирми. Допао ми се тај посао зато што је ту радило много странаца са којима сам имала контакт. Тим породицама сам увек помагала као и сад што волим да спремим неко дете за контролни или писмени из Енглеског језика. На том послу сам била 6 година, али сам потајно имала жељу да почнем да радим у школи. И тако… Једног

дана сам без размишљања одлучила да позовем школе. Прва школа коју сам позвала

је била „Вук Караџић”. Добила сам тадашњу

секретарицу Верицу Трифуновић која ми

је заказала разговор са директором школе

који је био Ђорђе Младеновић. Након пар

дана сам отишла на разговор и одмах поче-

ла са радом. Све до одласка у пензију сам

била у овој школи.

Ваш рад је препознат и подржаван. Колико труда сте уложили у директорски рад? Шта је оно што Вас је водило у раду и управљању установом?

Радила сам како сам мислила да треба. Некако, увек ме је водила љубав према овој школи јер сам је практично сматрала другом кућом. Ову школу сам похађала ја, мој супруг, моја деца, деца мојих пријатеља… То је било једно породично окружење. Увек сам се трудила да донесем одлуке које су од највеће користи за бенефит наше школе. Неоспорно је да у сваком раду има грешака, али битно је да имаш позитиван став и да радиш оно што мислиш да је најбоље. Нешто што је по мени најважније је да се консултујеш увек са колегама. Да добијеш њихово мишљење и онда, на крају крајева, и успех мора да дође.

На шта сте у свом раду нарочито поносни?

Кад говорим о томе на шта сам поносна увек кажем да сам поносна на колектив. Стварно смо имали јако добар колектив. За добар рад је основа сарадња са својим колегама. Један човек не може сам да води школу. Мој посао је био да организујем и спроведем одлуке, али увек сам желела да са својим колективом организујем нешто. Негде да отпутујемо… Исто тако сам поносна на наше ученике који су заиста годинама остваривали дивне резултате на такмичењима. Многи су отишли и у специјализоване средње школе што само потврђује да су били изузетно добри из појединих области. Такође, успеси на завршном испиту… Прошле године смо имали најбоље резултате у нашој општини. Наши наставници су држали много више часова припремне наставе него што је било обавезно. То је нешто чиме ова школа треба да се поноси. У раду ме је водила жеља да

Вуков Основац 9 (фебруар 2023)

школа стекне реноме какав заслужује, да се истакнемо у неким стварима које су битне

за рад школе.

Да ли Вам после толико година

недостаје радно окружење?

У почетку пензије сам мислила да

је све одлично, мало одмора, мира и тишине, али сам тек онда схватила колико

ми недостаје рад у школи, деца, колеге… и сваки долазак у посету школи ми доноси велику радост. Првих дана сам одмарала. Почетак пензије је за мене био веома емотиван након оног испраћаја које су ми

моје колеге приредиле. Чак кад сам тужна, погледам филм који су ми направили.

Одласком у заслужену пензију отвара се ново животно поглавље. Како планирате време у будућности?

ЖИВОТ ШКОЛЕ

Сад кад смо ушли у нову календарску годину, ново поглавље живота, организујем

путовања… Још увек волим да припремам децу за контролне из енглеског и надам се да ћу време у пензији добро осмислити.

Као што ја увек кажем, за мене Основна школа „Вук Караџић” значи ЉУБАВ!

Овим путем желимо да се захвалимо нашој Ољи за све што је учинила како би ова школа била најбоља. Желимо јој пуно среће, време испуњено радошћу, добрим здрављем, путовањима и љубављу.

Ена Гогић, VIII-3

Наша учитељица Цеца

Учитељица Светлана Влајков последње радне дане завршила је са прошлом школском 2021/2022. годином. И

сама сам имала прилику да упознам учитељицу и имала ту привилегију да ме управо она упозна са школом, научи словима, али такође и дружењу, лепом и пристојном

понашању, као и да ме припреми за будуће изазове у животу и школовању. Поставила

сам јој неколико питања о првим пензионерским данима и успоменама у школи.

Да ли сте одувек желели да радите као учитељица?

Да! Расла сам уз маму која је у овој школи предавала ликовну културу, тако да сам одмалена често долазила баш овде и

маштала да будем учитељица. То је моје животно опредељење и благослов! Јер, кад радите оно што волите, онда не осећате то као посао који треба одрадити, него увек

и само као обогаћујуће искуство од којег

увек растете!

Да ли сте своју професионалну каријеру започели у нашој школи или некој другој?

Почела сам и радила три године у Зрењанину, у Основној школи „Петар Петровић Његош“, а онда сам се вратила у Кикинду и од тада сам у нашој школи.

Колико генерација сте имали?

Девет генерација.

На који успех сте најпоноснији?

На то питање немам директан одговор.Рекла бих то овако : „За мене је бити Учитељ-ТИТУЛА!

Радити у образовању... то је нешто

што би требало осветлати образ, развијати поштење, врлине, карактер... Увек је било јако важно да дечје главице не испуњавам само чињеницама, подацима ... него да то знање буде оплемењено добротом, лепотом, разумевањем, љубављу... Да израстете, пре свега, у добре, часне и поштене људе! Сада, када ми на улици притрчи у загрљај одрастао човек, млада жена са дететом и са осмехом и радошћу каже : „Ово је моја учитељица“ ... е тада, тада ме преплави највећа радост и нежност и љубав, па и понос, и тада сам бескрајно, али заиста бес-

крајно срећна! Препознам делић себе који сам утиснула и тако... у девет генерација! И

управо то давање деци је оно што обогаћује и оно од чега учитељ расте!

Да сада започињете вашу каријеру, да ли бисте се опет бавили овој професијом?

И увек бих то изабрала- да будем

учитељ!

Како планирате да проведете пензионерске дане?

Без планирања. Без раног устајања. Уживам у креативним занимацијама, а највише у игри са својим једногодишњим унуком Вуком!

Толико дуго сте радили овај посао.Да ли Вам недостаје дечја граја? Искрено – не . Деца су била и јесу смисао и сврха мог постојања, деца су моја највећа љубав. Али… после тридесет девет година и осам месеци дечје граје, а вероватно то просто и године донесу, сада ми више пријају тишине у којима откривам неке нове, лепе пределе . Желим Вам да пензионерске дане проведете баш онако како замишљате!

Учитељици бескрајно хвала на стеченом знању и несебичном давању. Тамо где је она расла, и ми смо расли још лепше и више.

Дуња Рађеновић, VIII-3

ЖИВОТ ШКОЛЕ

Новогодишњи базар

Поводом предстојећих празника у нашој школи, као и ранијих година, после трогодишње паузе одржао се новогодишњи базар. На новогодишњем базару деца продају декорације које су сама правила уз помоћ и идејну подршку својих учитеља и наставника. Били су веома креативни. Ученици првог разреда су имали прилику да се први пут опробају као продавци, а у новој улози су се јако добро снашли. Разни украси и декорације су улепшале штандове на којима су деца продавала. Ја сам учествовала у еколошкој секцији коју воде наставнице Тања Чубрило и Наташа Шуљан где смо правили снешкиће од пиринча и белих чарапа. Било ми је забавно да заједно са другарицама правим снешкиће. Имали смо штанд на којем смо продавале наше радове. Ходници школе су били пуни купаца. Деци је било веома забавно да буду у улози трговаца и да продају своје украсе. Осмеси на лицима су били огромни сваки пут када би се продала нека ствар. После дужег времена поново смо одржали новогодишњи базар. Ове године су деца била креативнија, па су и украси били лепши. Хол школе је био пун заинтересованих купаца који су били одушевљени украсима и деце која су неизмерно била срећна. Учитељице су биле веома поносне како су се ђаци снашли на овогодишњем базару. Новогодишњи базар је окупио много ђака који су најпре израдили, а потом и излагали и продавали своје рукотворине. Купци су били одушевљени понудом. Ученици су своју маштовитост и креативност претворили у догађај. Како ће потрошити заједнички зарађени новац, договориће се са учитељицама.

Емилија Илијев,VII-1

Интервју са ђаком генерације

циљеве и оствари амбиције.

4.Шта ти је било најтеже, а шта најлакше у основној школи?

Највише сам уживао бавећи се друштвеним наукама, језицима и ликовном уметношћу. Све остале активности су

свој начин биле мање или више интересантне, па сам и у њима успевао да пронађем интересантне садржаје.

5. Имаш ли времена за неке своје слободне активности?

Своје слободно време усмеравам

најпре ка пливању, читању и цртању. Успешно постижем све поменуте активности, уз подразумевано дружење са пријатељима.

И ове године за Дан школе уручене су награде најбољим ученицима. Спортиста генерације је Тадија Станишић. Добитници награда из Фонда Велинка Тешин, за посебна постигнућа у области књижевности су: Јустина Марковић, Доротеа Бореновић, Маријана Миланов, Богдан Завишин и Богдан Дејановић. Сви поменути ученици били су чланови наше редакције. Интервјуисала сам Богдана Дејановића, ученика генерације.

1.Здраво, Богдане. Како си и како ти је у средњој школи?

Поздрав свим читаоцима! Ја сам одлично, хвала на питању. Моја прва искуства у средњој школи су скоро потпуно сачињена од позитивних утисака. Почев од новог друштва, нових професора и нових начина наставе са којима сам се сусрео, за све бих имао бар један одобравајући коментар.

2. Када помислиш на основну школу, чега се прво сетиш?

Од безброј лепих ствари којима бих могао да опишем своју стару школу и на основу којих би могао да је се присетим, најупечатљивија сећања су ми везана за друштво и сјајне наставнике.

3. Знамо да си био изузетан ђак, спортиста и друг. Има ли тајне за такав успех?

Не постоји посебна тајна. Мислим да свако треба да буде природан, да следи своје

6. Да ли си наставио истим интензитетом и у средњој школи?

Своје начине рада и интензитет учења нисам мењао, па могу рећи да је по том питању све остало апсолутно исто.

7.Имаш ли визију будућности, где себе видиш за петнаест година?

Не волим да причам и да покушам

да предвидим будућност. Сматрам то губљењем времена. Уместо тога, верујем да се треба увек чврсто држати своје путање и веровати у процес који доводи до остварења циљева.

8. Имаш ли мото који те води у животу?

Једна од пословица које се често присећам и која јесте мој мото је Carpe diem - искористи дан. Она указује на то да је сваки тренутак драгоцен.

9. Која је твоја највећа врлина, а која је мана? Сматрам да о врлинама и манама треба да говоре други, они који ме истински познају. Из тог разлога своје мане и врлине нећу наводити.

10. Имаш ли нешто да поручиш млађим читаоцима који ово читају? Будите упорни и истрајни на свом путу кроз школовање и трудите се да пажљиво постављате циљеве који вас могу довести до највећих постигнућа.

Ива Абрамовић, VII-2

Галерија Матице српске

Галерија Матице српске се налази у ужем центру Новог Сада. Сама зграда

подсећа на дворац усред града. Изложбене просторије су лепе и уређене. Слике су предивне и на тренутак изгледају стварне. „Косовка девојка“, „Весела браћа“, „Портрет краља Александра“ су само неке од многих које су на мене оставиле снажан утисак. Видео сам прве радове Уроша Предића када је био дечак као и слике Саве Шумановића и Ђуре Јакшића. Галерија је и модерна јер уз помоћ ВР наочара и даљинског можемо да уђемо у тродимензионалну пројекцију где све изгледа реалистично и сами се упознамо са делима. Када сам ставио наочари, имао сам утисак као да сам у неком другом свету. Уколико желите стручну помоћ, ту је галеријски водич са интересантним причама. Препоручујем свима да посете овај музејски простор јер је прави доживљај бити на оваквом месту.

Александар Попов, VI-1

Сајам књига

На Сајам књига смо требали ићи са школом. Нажалост, то није било могуће. Међутим, Основна школа „Свети Сава“ нам је изашла у сусрет.

На Сајам књига смо отишли 30. октобра. Ишло је нас 10 девојчица, заједно

са Свети Сава школом. У аутобусу није била уобичајена атмосфера на какву смо навикле. Свакако смо се забавиле кроз причу и смех.

Кад смо стигли, било је више хала намењених за одређене категорије: половне књиге, популарни издавачи, присутни аутори, разне дрангулије…

Хале су биле толико велике да су постојале мапе и специјални штандови

где може да се пита и добије одговор о траженом.

Ко год да је дошао, вратио се са бар једном књигом. Ипак је то место где

је немогуће не пронаћи оно што нам се допада. Ја сам себе обрадовала са седам нових наслова.

Сви људи су били веома љубазни и пријатни.

Имали смо 4 сата тамо која су прошла као пола сата. Након тога смо се вратили у

аутобус и отишли у Ушће. Тамо смо провели 2 сата до поласка.

При поласку кући смо чекали аутобус. Тад смо се распричале са децом из друге школе. На путу до Кикинде размењивале смо утиске са другарицама из школе и разредном.

То је био наш први сајам књига, и мислим да га нисмо могле боље провести. Тијана Стојковић, VIII-2

Репортажа са клизања

Једнодневни излет у Нови Сад организован је 17. децембра 2022. године ради клизања и одласка у биоскоп. Ујутру смо се састали са одељењским старешинама испред школе и кренули. Прво смо ишли у „Спенс“ арену на клизање, клизали смо се око два сата. Већина се извештила у овој активности и заволела је. Многи су имали потешкоћа и падали су, али срећом није било већих повреда. Након тога смо у Променади били у биоскопу, те смо имали мало слободног времена за разгледање, шетњу и јело. Пети и шести разреди су гледали филм „Мачак у чизмама“, док су седми и осми разреди гледали „Ламборгини: човек који је створио легенду“.

Свим ученицима је било лепо и занимљиво на овом излету. Надамо се да ће се ова екскурзија поновити.

Владислава Петровић, VIII-1

Вуков Основац 9 (фебруар 2023)

Ова школска година је добро кренула, а још боље кад смо чули да идемо на екскурзију. Било је пуно утисака, а ми ћемо вам пренети само оне најлепше.

Посетили смо више значајних места, и тако смо открили историју својих предака и упознали се са културним наслеђем свог народа. У Текеришу су нам причали о Бици на Церу и видели смо ношњу и слике значајних и моћних људи. После Текериша, обишли смо Тршић и обишли смо Вукову кућу где је он провео детињство. После толико година кућа Вука Караџића је и даље очувана и лепа. На ред долази и Троноша, манастир са лепим изгледом. На снимку су нам пустили све о манастиру, како, када и од чега је направљен. За дивно чудо, када је снимак пуштен, у манастиру је настала изузетна тишина. После дужег пута, стигли смо до Бајине Баште. Код Бајине Баште очарао нас је поглед на реку Дрину и њену природу. Сликали смо се и кренули на завршну локацију. То је било преноћиште на планини Тари. Одседали смо у Хотелу „Бели бор“. Сместили смо се и кренули на журку. На журци су били сви ученици, и било је лудо и незаборавно. Следећег јутра, обишли смо Дрвенград. У Дрвенграду је све било направљено од дрвета. Били смо опчињени тиме. Такође, нисмо могли да изоставимо сувенире који су били занимљиви и атрактивни. После тога, направили смо паузу за ручак у Ваљеву. Након паузе, обишли смо кућу Десанке Максимовић. Поред њене куће налази се и њен гроб, као и музејски простор у ком се чувају значајни датуми, лична историја, успеси и сви трагови њеног преданог рада.

Све у свему, ову авантуру сматрамо једном од најбољих и незаборавних и желели бисмо да се понови.

Милана Кекић, Александар Пашић, VIII-1

Petnica

Memories, such a short word and such a complex meaning. We create them consciously and unconsciously. Whatever they are, life is made of them.

My favorite memories happened at the research station “Petnica“. I spent there 7 days. On the first day, I got to know all the people from my floor. We laughed and talked for more than 5 hours. On my second day there, the highlight of the day was when my roommate accidentally started inhaling ammonia. After that, we laughed in our room for 20 minutes straight.

Once, our friends from the room in front of ours started spraying deodorant. When we came to our room we thought it was because our window was open. After we closed it, the smell became worse. I went to the hall. When I came, the deodorant was empty. We spent there an hour and then went to a lecture that we had every day. When we arrived we sat all together. My friend from another floor had no clue that we were playing with deodorant. She asked me if I had put on a man’s perfume, and all 7 of us burst out laughing.

When we had a science lecture I sat next to the clumsy boy. In front of him was a microscope. His pencil fell and he bent over to find it. When he tried to stand up he hit his head on the microscope. I held back my laughter, but then he did that again. It was even better this time so I looked the other way and started laughing so hard. The boy in front of me was laughing because I was laughing. When we were leaving, he reminded me of that and we couldn’t stand straight because our stomachs hurt because it was so funny.

One of my dreams came true one night at 2 am after the lecture. We were allowed to look through the telescope. We saw the moon and Saturn. We were freezing but it was worth it.

There were also sad moments, like our last day. That day was my birthday. Even though they sang me a song and bought cheesecake, we all cried.

That week will remain in my memory forever. Even now I cry at the thought that I had an opportunity to experience this.

Eternity is another complex concept. Some consider it unattainable. I still think that I reached it there.

ПУТОВАЊА

Наставница српског језика и књижевности Бранка Стојковић ми је јануара

ове године причала о Петници, одмах сам пожелела да идем тамо. У мају кад су кренуле пријаве, обавестила ме је и објаснила како да се пријавим. Такође ми је написала препоруку која је била неопходна за пријаву, као и есеј и пријавни формулар са њиховог сајта. Након слања пријаве

писмом, била сам јако нестрпљива да

сазнам одговор. Месец дана касније сам на сајту видела да сам примљена, а неколико дана касније ми је стигло писмо од њих о стварима које треба да понесем и термину доласка.

Дана 10. септембра сам стигла у станицу, била сам нервозна јер сам видела колико деце има. У соби је било нас четири и одмах смо се првог дана зближиле.

Истог дана смо добили распореде и упознала сам много њих. Било ми је олакшање

јер је Тијана била са мном, нисмо се често виђале, али смо биле ту једна за другу.

Сваки дан је био пун активности, од 9 ујутру до 11 увече. Имали смо теренске и лабораторијске вежбе пре подне, те два предавања после ручка и вишебој или спремање задатака из „Малих истраживача“ после вечере.

Два дана након доласка су нам били подељени задаци за „Мале истраживаче“, односно за семинарски. Моја тема је била из геологије, „Лов на минерале“. Са мном је радила девојчица из Зајечара, а менторка нам је била девојка са Рударско-геолошког факултета у Београду.

Прво смо морале да у библиотеци истражимо минерале и стене у околини, па да идемо на терен по узорке и тек на крају да у лабораторији дођемо до закључка. Последњи дан програма смо презентовале наш пројекат пред групом и добиле похвале.

Репортажа из Петнице

Начин рада у Истраживачкој станици Петница је доста другачији него у осталим школама. На пример, предавачима се не персира јер сви имају између 17 и 25 година, просторије у којима су предавања имају много удобније столице од школских, у свеске се записује по жељи, има доста другачијих ствари. Последњи дан смо сви купили беле мајице у продавници и потписивали се, то је било једино вече које смо смели да останемо докле год хоћемо. Смејали смо се, шалили, пуштали музику на терену и паковали се. Искуство у ИСП ми је веома лепо и позитивно. Упознала сам много људи и пријатеља са којима сам слична, стекла разне утиске, научила и видела оно што у редовној школи не бих могла. Верујем да ћу се пријавити и у средњој школи. Владислава Петровић, VIII-1

КУТАК

Лепота је ужас, шта год зовемо лепим дрхтимо пред њим.

Већ на првој страни сазнајемо да је Бани убијен од стране својих најближих пријатеља. Ричард верује да је његова фатална мана његова чежња за оним што је живописно или привлачно, без обзира на цену. Он одлучује да ће коначно да побегне од свог досадног живота у Калифорнији и да ће коначно окренути нови лист. Једна ствар коју није знао јесте да није окренуо лист бајке већ ноћне море. По кампусу почиње да чује гласине о професору Џулијану и његових пет студената. Чак иако су изгледали

неприступачним, Ричард је још увек био фасциниран њима. Успева да упадне у програм на његовом новом факултету где учи грчки и анализира класике. Његов харизматични професор Џулијан га упознаје са осталим ученицима: Банијем, Чарлсом, Франсис, Хенријем и Камилом. Када је Ричарду дозвољено да уђе у Џулијанов свет, зближава се са петорком. Али нешто у вези са њима не штима. Углавном се држе при себи. Камила је позвала Ричарда у Франсисову викендицу. Бани је играо крикет са Франсисом и смејао се. Мало је Ричард знао да ће га тај смех уходити годинама касније. Али чак и када Ричард осети да је коначно део групе, одређени инциденти га подсећају да је на неки начин још увек аутсајдер.

Тајна историја је једна од мојих омиљених књига из превише разлога да бих могла да набројим. Она је у великој мери књига о пријатељству. Ради се о самој људској чежњи да припадамо и да будемо прихваћени од људи којима се дивимо. Такође се ради о жртвама које чинимо да бисмо очували пријатељства и параноји коју доживљавамо када се чини да су нас пријатељи можда издали. Волим то што је информација о Банијевој смрти бачена на нас на првој страници књиге. Јер од тог тренутка имаш жељу да наставиш да читаш и тражиш одговоре. Такође, Ричард је један од најнепоузданијих наратора у било којој књизи коју сам икад прочитала. Шта год да он закључи могло је да буде тотално нетачно и ја то не бих схватила до самог краја. Од почетка сам замрзела Банија и мислила да је неподношљив, али на крају књиге сам заправо схватила да је он није био главни манипулатор. Мени најсимпатичнији лик је професор Џулијан. Вероватно главни разлог зашто обожавам ову књигу јесте то што се чак и доста саосећам са Ричардом и разумем га до неке мере. Када мало боље размислим о његовим поступцима, схватим да бих ја вероватно исто поступила. Саосећам са његовим начином размишљања и са његовим безумљем у различитим ситуацијама. Мада, колико год да бих хтела, моју љубав према овој књизи не могу да пренесем на папир. Једном речју „Тајна историја“ је дивна, али исто тако и пуна туге и борбе.

Мила Павков, VII-2

„Тајна историја“, Дона Тарт

Из читалачког дневника

Обожавам читати школске лектире, али волим да читам и много више од тога. Пре недељу дана запала ми је за око једна занимљива књига „Записи из подземља“ од Фјодора М. Достојевског. Ова књига ми се свидела зато што ми прија да чујем неко паметно, па тако и искрено мишљење од мудрог човека. Има два дела и слажем се са оба! Има неколико ликова: главни лик, његов помоћник Аполон, Лиза, Ферфичкин, Симонов и Зверков. Наиме, писац каже да су људи негрешна, пакосна и незахвална бића, међутим они су бића са циљем и све ће урадити да би дошли до тог циља. Ипак, пажњу би могли да поклонимо главном лику иако су сви појединачно важни, али главни лик, илити сам писац, представља људе тадашњег времена. Његова карактеризација може се највише приметити у првом делу, где од самог почетка писац исказује пакост, која се уочавала у његовом послу. Поред тога што је, како Фјодор каже, зао, он је и радознао и воли фантазирати, али највише воли филозофирати. У његовој филозофији можемо приметити главну личност као човека са личним проблемима.

Анђела Арађанин, VI-1

Литерарни конкурс

На

конкурсу расписаном поводом

наш ученик другог разреда Огњен Перић освојио је трећу награду,

Симић је похваљена.

Ово су њихове песме:

Тајна

Око мене све је лепо.

Око мене видим ноте.

Ваздух је пун љубави, боје и лепоте.

У нашем свету постоји тајна. О њој мисле сви људи са планете. Свако хоће да открије како заувек остати дете.

Ако желиш и ти

да откријеш тајну ову, прочитај још једном моју прву строфу.

Невена Симић, I-1

првакиња

Наш учитељ

Наш учитељ носи ципеле, као Мистер Бин, увек је у школи дотеран и фин.

Кад неко Витеза заборави, он се нашали па каже: -Читај Вуче, читај Коста! Немаш књигу? Седи, јединица!

Ал ипак, учитељ је наш много добар баш. Бомбоне нам дели колико ко пожели. Оно што га краси, то су дуже власи.

И још нешто има, занимљиво је свима.

Ко ужину плати, печатом га части. Петку петкић тепа, зато га воле сва деца лепа. А за домаћи рад Каже домаћица сад. Е, то је учитељ наш, Кога волимо баш баш!

Огњен Перић, II-2

литерарном

Дана библиотеке „Јован Поповић“

СПОРТСКИ ЖИВОТ

Лазарев пут у Катар

Светско првенство у фудбалу 2022.

године јесте 22. светско фудбалско првенство које је одржано у Катару од 20.11. до 18.12. 2022. год. На њему су учествовале 32 фудбалске репрезентације укључујући и земљу домаћина. Коначни пласман је био следећи:

1. место - Аргентина (3.титула)

2. место - Француска

3. место - Хрватска

4. место - Мароко

Наш ученик (уједно и мој данашњи саговорник) Лазар Чудан је био у прилици

да буде на трибинама и уживо испрати неке

од утакмица.

•Здраво Лазаре! Одмах на почетку

да те питам - како је прошао пут? Какво време је било у Катару?

Пут је био дуг и напоран, трајао је

око 6 сати, али су узбуђење и разлог због ког сам путовао превладали и није ми представљао проблем. Време у Катару је било лепо, сунчано и топло. Температура је достизала и до 32 степена, а ја сам ту прилику искористио да се окупам у Персијском заливу.

•Какви су твоји утисци након одгледаних утакмица наше репрезентације са Камеруном и Бразилом?

Након утакмице са Бразилом нисам био нарочито изненађен јер сам некако и очекивао тај резултат. Бразил је био један од фаворита за освајање мундијала. После утакмице са Камеруном сам био мало разочаран зато што смо могли победити.

Без обзира на исходе утакмица, ја сам се осећао невероватно јер сам био тамо и све то уживо гледао.

•Каква је била атмосфера на стадиону?

Некада сам замишљао

како присуствујем овом догађају, а сада сам стварно био тамо. Могу рећи да је атмосфера на стадионима била сјајна и незаборавна. На утакмици са Бразилом преовладали су њихови навијачи, али на утакмици са Камеруном наши навијачи су били гласнији и бројнији.

•Да ли си задовољан приказаном

игром наше репрезентације?

Самом игром јесам, али резултатом нисам и мислим да нисам једини кад кажем да смо могли више.

•Пошто се бавиш фудбалом, да ли можда имаш неку сугестију у вези са радом селектора? Шта би променио?

За мене, Драган Стојковић Пикси

је одличан селектор. Уз његове савете, предлоге, стратегије наша репрезентација

је изборила пласман за ово светско првенство. •Организационо, овај мундијал је надмашио све претходне. А што се тиче фаворита-ко је био твој? Наравно да сам навијао за нашу ре-

презентацију, али пошто је испала у раној фази такмичења, мој фаворит је био и победник овог такмичења, а то је Аргентина. Мој избор је Аргентина зато што за њих игра мој идол, Лионел Меси.

•Осим фудбала, да ли си био у прилици да видиш неке знаменитости Катара, конкретно Дохе, с обзиром да су све утакмице одигране у том граду?

У Дохи сам обишао стари град у којем ме је одушевио стари дух Катара. Ту сам обишао и Сук Вакиф, њихову најпознатију пијацу препуну тезги са народним ношњама, сувенирима, разним зачинима, традиционалном храном… Посебно ме одушевио домаћи хумус који је једна од њихове традиционалне хране. Пошто је мој смештај био у Дубаију, обишао сам и највишу зграду на свету, Бурџ Калифу, посетио сам и највећи тржни центар на свету Дубаи Мол који је велик као 50-60 фудбалских терена. Поготово ћу памтити посету пустињи јер ме фасцинирао залазак сунца и црвенкаст песак.

•Да ли си задовољан исходом финала?

Наравно да сам задовољан јер је победио тим за који сам навијао.

•И за крај - да ли мислиш да ти можеш да постанеш актер једног од наредних светских првенстава?

Генерално, сан сваког спортисте је да обуче дрес репрезентације своје земље и да се опроба у највећем такмичењу тог

спорта. За фудбал, то је свакако мундијал

и ја бих волео да заиграм већ на следећем.

Јана Ињац, V-2

Лига нација у

Београду

Дана 24. септембра, ученици наше школе су присуствовали фудбалској утакмици Србија – Шведска. У публици на стадиону „Рајко Митић“ била су само деца која су здушно и искрено подржала репрезентацију Србије која је победила противнички тим са три гола разлике.

Спортски резултати:

Игре са лудајом – шесточлана

екипа наше школе освојила је 2. место; Фудбал, општинско такмичење –

обе екипе, и девојчица и дечака, освојиле су 1. место и пласман на окружно такмичење; У трци за срећније детињство

први су на циљ стигли Јаков Зечевић

и Марија Шашић из 1. разреда, Милош Ињац из 3, као и Андрија Стојановић из 8. разреда. Друга је била Јана Ињац из

5-2, а на трећем месту су били Михајло Вукашиновић из 1. и Марко Зечевић из 3. разреда;

На Малим олимпијским играма

наши прваци су били трећи; На такмичењу у стрељаштву ученик 8. разреда Бошко Пађен освојио је 3. место.

Вуков Основац 9 (фебруар 2023)

Структура листа

Уводна реч износи размишљање о теми броја или значајној актуелности.

Тема броја садржи текстове посвећене

одабраној теми.

Актуелности прате важна дешавања у

школи, граду и ширем подручју.

Живот школе нам представља функционисање дела уходаног школског система.

Путовања доносе извештаје, репортаже, путописе са излета, екскурзија, школа у природи.

Иновације упознају са искорацима у

школском животу који се чине да би га побољшали и оплеменили.

Литерарни кутак нам представља литерарне радове.

Такмичења бележе значајне резултате

на такмичењима и смотрама.

Спортски живот доноси новости са

спортских такмичења.

Разно садржи занимљивости и најаве.

Вуков Основац: часопис ученика ОШ „Вук Караџић“ Година VII, број 9 (фебруар 2023)

Излази на крају првог и другог полугодишта

текуће школске године.

Издавач ОШ „Вук Караџић“, Кикинда

За издавача Иван Пантелић, директор школе Главни уредник Бранка Стојковић branka.stojkovic78@gmail.com

Одговорни уредник Иван Пантелић karadzicki@mts.rs

CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотеке Матице српске, Нови Сад

373.3/.4(497.113)

ВУКОВ основац : часопис ученика ОШ „Вук Караџић” Кикинда / главни уредник Бранка Стојковић. - Год. 1, бр. 1 (2017)- . - Кикинда : ОШ „Вук Караџић”, 2017- (Кикинда : БИС).Илустр. ; 30 cm

Доступно и на: http://osvukki.edu.rs/.Два пута годишње. - Је наставак: Основац (Кикинда) = ISSN 2683-4707

ISSN 2683-4715 = Вуков основац

COBISS.SR-ID 332056071

Редакција: Зоја Деспотовић, V-1 Јана Ињац, V-2 Леон Петровић, V-2 Анђела Арађанин, VI-1 Александар Попов, VI-1 Ања Киш, VI-2 Марија Цицовић, VI-2 Алекса Јакић, VI-2 Дуња Грбанушић, VII-1 Маша Ердељан, VII-1 Емилија Илијев, VII-1 Софија Зирамов, VII-2 Ива Абрамовић, VII-2 Мила Павков, VII-2 Маша Иветић, VIII-1 Анђела Средојев, VIII-1 Владислава Петровић, VIII-1 Милана Кекић, VIII-1 Александар Пашић, VIII-1 Ирина Гајски, VIII-2 Тијана Стојковић, VIII-2 Ена Гогић, VIII-3 Дуња Рађеновић, VIII-3

Стручна редактура: Бранка Стојковић и Tања Баба Стојановић Лектура и коректура: Тања Баба Стојановић Редактура превода: Весна Маринков, Драгана Вукашиновић, Драгица Симић Техничко уређење: Горан Гојков Дизајн часописа и идејно решење логотипа: мр Владимир Крстић

Контакт:

ОШ „Вук Караџић“

Кикинда 23300, Генерала Драпшина 3

Тел/факс: 0230/ 422-130

Тел: 0230/ 437-417

karadzicki@mts.rs