Вуков Основац #6

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

САДРЖАЈ УВОДНА РЕЧ Стојковић, Бранка: У нашу част ...................................................................................................3 ИНОВАЦИЈЕ Завишин, Богдан: Нова школска година..................................................................................4 ТЕМА БРОЈА Мохачи, Елена; Миладинов, Маја: Чињенице о моделима наставе .............................5 Бајић, Дуња; Мујкић, Емина: Комбинована настава ...........................................................6 Дејановић, Богдан: Моје искуство са наставом и учењем током ванредне ситуације........................................................................................................... 7 Рађеновић, Дуња: Недостатак пројеката у комбинованој настави...................................8 Балабан, Лара; Лукић, Ана: Проблеми осмака током пандемије....................................9 Дејановић, Богдан: Изазови у извођењу наставе током пандемије вируса COVID-19.........................................................................................10 АКТУЕЛНОСТИ Миланов, Маријана: 35. Дани лудаје у Кикинди ...............................................................12 Јовандић, Огњен: „Подељена срећа, два пута је већа“....................................................13 Петровић, Владислава: Интервју са учеником генерације.............................................14 Ердељан, Маша: Наши најмлађи- пример хуманости.......................................................15 ЖИВОТ ШКОЛЕ Радивојша, Мина: Дан школе.....................................................................................................16 Имброњев, Ирина; Бјелић, Дуња: Једна је Весна Киурски..............................................17 ЛИТЕРАРНИ КУТАК Марковић, Јустина: Магија читања..........................................................................................18 Стојковић, Тијана: Књига је мој најбољи друг...................................................................19 ПУТОВАЊА Деспотовић, Новак: Извештај из Петнице............................................................................20 Јакић, Вук: Петница- остварење сна.......................................................................................21 Бореновић, Доротеа: Лето у Бугарској...................................................................................22 Петровић, Владислава: Моје путовање у Орашац и Тополу..........................................23 ТАКМИЧЕЊА Завишин, Богдан: Успех наше школе......................................................................................24 СПОРТСКИ ЖИВОТ Крстић, Велимир: Оркице..........................................................................................................25 Радивојша, Марина: Спортске игре младих 2020...............................................................26 Зорић, Милан: Спорт у карантину ...........................................................................................26

2

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

УВОДНА РЕЧ

У нашу част

Марта ове године, на Књижевном конкурсу „Гордана Брајовић“ у Алексинцу, „Вуков Основац“ проглашен је најбољим у категорији школских часописа основних и средњих школа Републике Србије. Одскора се налази у Библиотеци Матице српске. Др Наташи Иветић, покретачу, творцу структуре часописа, сјајном наставнику, сараднику и доскорашњем главном уреднику, захвални смо на путу који нам је отворен. Њиме нам ваља и убудуће ићи.

Дан наше школе, 8. новембар, обележен је ове године, из оправданих разлога, веома скромно. Изостале су радионице, приредба , спортске игре, предавања ученика, родитеља и сарадника. Директор Оливера Лазић доделила је награде садашњим средњошколцима. Значајан јубилеј испратили су медији, а о животу и делу Вука Караџића кратак филм снимили су наши ђаци. Ово ће бити наш допринос.

Поносни што у њој учимо, радимо и стварамо, овај број Вуковог Основца сви ми, млади новинари и њихови наставници-сарадници, посвећујемо својој школи и 70-годишњици њеног постојања.

3

ИНОВАЦИЈА

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Нова школска година Осим што је нова јер је 2020/2021, ова школска година има своје посебне новине. Због ситуације са пандемијом, како ученици, тако и наставници у обавези су да носе маске или визире. Подељени смо у две групе. Док је једна група у школи, друга прати наставу од куће. Ђаци који прате наставу од куће, као и прошле године, добијају материјал од наставника преко Гугл учионице. Контролни задаци се раде у школи. На улазу школе се налази средство за дезинфекцију руку. Када се пролази ходником, маске се морају носити. У школским учионицама сваки ученик седи сам. Свако одељење има своју учионицу да се не би правила гужва по ходницима за време малог одмора. Док седе, ђаци не морају носити маске, али чим почну причати, морају ставити маску. Обавезно треба да се држи дистанца. Поздрави као што су: руковање, грљење, љубљење и слично не би требало да се употребљавају иако знам да има људи који то не поштују из разлога што воле људе из свог окружења. Осим што се у ходнику налази средство за дезинфекцију руку, свако одељење има своје. На улазу се такође налази стаза за дезинфекцију обуће. Мени се не свиђа оваква настава зато што морамо да носимо маске, држимо дистанцу, не смемо да се поздрављамо онако како смо навикли и зато што смо подељени у две групе.

Навијамо да се врати редовна настава! Богдан Завишин, VII/2

4

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

ТЕМА БРОЈА

Чињенице о моделима наставе -Ђаци основних школа у нижој смени иду сваког дана у школу, подељени су у две групе и иду у школу у одређено време.

-Ђаци основних школа у вишој смени иду сваког другог дана у школу, подељени су у две групе, једна група прве недеље иде понедељком, средом и петком, док друга група иде уторком и четвртком, и обрнуто.

-Данима када ђаци основних и средњих школа не иду у школу, морају да прате наставу на даљину, телевизијске часове и задатке које наставници шаљу путем Гугл учионице.

-Средњошколци иду у школу сваке друге недеље. ПРАВИЛА У ШКОЛИ: -морамо носити маске -Ми смо испробали сва три начина наставе (онлајн, комбиновану и редовну).

-морамо држати дистанцу од 2м.

-Код онлајн наставе пратили смо часове на телевизији, наставници су нам слали лекције преко Гугл учионице, па нам је било теже да схватимо нову лекцију и били смо веома тужни зато што нисмо виђали своје пријатеље.

-По нама, најбољи начин школовања је редовна настава зато што ако имамо неко питање у вези са лекцијом, наставници ће нам одмах објаснити.

-обавезна дезинфекција руку

-Најтежи начин рада је комбинована настава, зато што у њој морамо да се сналазимо и у онлајн настави и у редовној настави.

Елена Мохачи и Маја Миладинов, VII/1

-у клупи сме седети само један ученик

5

ТЕМА БРОЈА

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Комбинована настава

Ове школске године настава је почела мало другачије у односу на претходне. Ученици у школу одлазе сваки други дан, а дане кад не иду у школу, проводе код куће пратећи онлајн наставу. Све се то догађа због заштите од коронавируса. Неки ученици са нама су поделили своје утиске о овом начину наставе и заштити од короне док се налазе у школи који се разликују код сваког ученика. Ања Трифунац VIII: Мислим да би било лакше да идемо или само онлајн или сваки дан у школу, а не овако комбиновано, јер ми је тешко то што тог дана када долазим у школу, скоро из сваког предмета одговарамо или имамо контролни. Лара Лисица VII: Моје мишљење је да је овај начин рада поприлично тежак и више бих волела да идемо онлајн. Мислим да смо довољно заштићени од короне јер сваки ученик и наставник носи маску и у свакој учионици се налази средство за дезинфекцију руку.

6

Ђорђе Бајић VI: Не могу рећи ни да ми се свиђа ни да ми се не свиђа, волео бих да идем у школу сваки, а не сваки други дан и не допада ми се што оног дана када нисам у школи трошим јако пуно времена на преписивање онога што је друга група радила у школи. Мила Попов IV: Мени овај начин наставе одговора, али мислим да у школи нисмо довољно заштићени од короне, иако је се ја не бојим. Теа Салма VIII: Мислим да је овај начин рада тежи и од свакодневног одласка у школу и од само онлајн наставе. Теже ми је да код куће све преписујем и онда да идем у школу следећи дан, јер онда имам две обавезе. У школи смо довољно заштићени од короне, али бих више волела да идемо онлајн него комбиновано. Емина Мујкић и Дуња Бајић, VIII/1

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

ТЕМА БРОЈА

Моје искуство са наставом и учењем током ванредне ситуације

Током пролећа ове године дошло је до ширења новонасталог вируса COVID-19 на нашим просторима. На самом почетку Кикинда је проглашена жариштем заразе. Брзо су уведене строге мере заштите које смо сви поштовали и озбиљно схватали. Пандемија је довела до привременог затварања свих образовних институција широм света. Организација UNESCO је предложила дигитално учење на даљину. Наша школа је била међу првима које су реаговале правилно и организовала платформу на којој су сви ученици добили прилику да уче и прате наставу. У питању је била платформа америчке компаније Google под називом Google for education, односно Гугл учионица. Информатички тим школе је брзо припремио техничке услове и оспособио наставнике и ученике да приступе овој образовној платформи. Основни почетни проблем је била неједнака информатичка писменост ђака. Многи су имали проблем да се прикључе својим Гугл учионицама, а затим и да правилно пошаљу урађене задатке. Нисмо схватали разлику између одељка „Стрим“ и одељка „Школски рад“, па смо ненамерно омогућавали свима да виде наше радове. Некима је представљао проблем пренос слика са телефона у Гугл учионицу. Почетком школске 2020/2021. године уведен је нов начин похађања наставе тзв. комбинована настава. Она подразумева да је свако одељење подељено у две групе. Када једна

група ученика наставу прати у школи, друга група наставу прати на даљину. Тако се умањује опасност од ширења заразе. Часови су скраћени и трају по 30 минута. Ограничен боравак у школи отежава да од наставника добијемо сва потребна објашњења и информације. Зато смо морали да се сами боље организујемо и да самостално стижемо

до потребних информација. Трагајући за њима обавили смо велик део учења. Одређен број ученика се није снашао у распоређивању свог времена, па су време када су код куће „прогласили“ слободним временом. Кад смо код куће, потребно је да: ускладимо школске обавезе са споредним активностима, често проверавамо своје Гугл учионице и не дозволимо да се школске обавезе нагомилају. Оваквом наставом сви смо добили сјајну прилику да значајно унапредимо своје информатичке вештине, као и способност самосталног учења и усавршавања. Богдан Дејановић, VII/2

7

ТЕМА БРОЈА

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Недостатак пројеката у комбинованој настави

Презентација је метод представљања и објашњавања неке идеје или дела пред публиком у текстуалном, графичком и звучном облику. Раније се то радило помоћу паноа, летака, новина, графоскопа, дијапројектора, а у новије време помоћу рачунара.

Да би презентација имала добар ефекат, треба да буде интересантна, динамична, складна и да није претрпана сувишним текстом или сликама. Ђацима су презентације један од лепших и занимљивих начина учења. Било да су у папирној или електронској форми, увек се научи нешто ново, занимљиво и корисно из њих. Ђаци се увек потруде да њихова презентација испадне што лепша и занимљивија и да допринесу целовитости пројекта радећи свако свој задатак. Нажалост, због актуелне ситуације са коронавирусом одвија се комбинована настава. У школи ученици и наставници немају толико слободног времена које би посветили изради презентација, зато постоји недодостатак пројеката, због скраћених часова. То ученицима тешко пада, а мишљења неких ученика из VI/3 су: Тамара: Недостаје ми израда презентација јер их је занимљиво правити, може се доста научити из њих и корисне су. Теодора: Недостаје ми рађење презентација и презентовање. Веома су занимљиве и док их радиш и док их презентујеш. Мислим да пуно ствари може да се научи јер је деци занимљиво и брже памте неке ствари када има шарених слика и кратких али поучних видео-снимака. Ида: Не недостају ми презентације, њихова израда и презентовање. Антоније: Недостају ми школске презентације, јер су јако занимљиве и поучне. Доста тога можемо да научимо из њих, а и пуно другара зна лепо да презентује.

Мени недостају часови пројектне наставе јер мислим да их је забавно радити, поготово у групама. Док презентујемо свој рад, савлада нас осећај да смо ми наставници јер остали слушају и гледају у нас. Једва чекам да поново радим презентације као део појединих пројеката у редовној настави. Дуња Рађеновић, VI/3 8

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

ТЕМА БРОЈА

Проблеми осмака током пандемије COVID-19

Током данашњице сусрећемо се са многим проблемима који су проузроковани коронавирусом. У овом чланку читаћете о проблемима осмака. Један од проблема које бисмо навели јесу заштитне маске. Иако нас маске штите, ми се не осећамо најпријатније када их носимо. Отежавају нам дисање и пригушују глас при чему нам је теже да усмено одговарамо на часу.

Поред маски, чест проблем, који верујемо да свим ученицима највише смета, јесте тај што су нам разред поделили на групе. Самим тим неке лекције морамо сами да обрађујемо и то нам отежава припрему за завршни испит. Такође нас растужује што последњу годину основног образовања проводимо одвојени од половине својих пријатеља. Ускраћено нам је да идемо на екскурзије и школе у природи, да се дружимо и упознајемо нове људе. Ове године не смеју да се одржавају такмичења нити радионице у школи, што је већину веома растужило.

Колико год покушавамо да се носимо са свим овим проблемима, највећи притисак нам ствара то што смо у неизвесности да ли ће се мала матура одржати и како ће изгледати. Наставници дају све од себе како би нас припремили за завршни испит. Верујемо да ћемо заједничким снагама успети да пребродимо ову тешку ситуацију и надамо се да се следеће генерације неће сусретати са оваквим потешкоћама. Брине нас свакако и организација матурске вечери. Требало би да поуздано знамо да ће је бити и да бринемо о шминки, гардероби и избору свог пара за традиционалну шетњу до ресторана. Свака генерација је испраћена свечано из школе. Мислимо да то и наша заслужује. Ана Лукић и Лара Балабан, VIII/1

9

ТЕМА БРОЈА

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Изазови у извођењу наставе током пандемије вируса COVID-19

Током марта месеца 2020. године читавом територијом Србије проширила се пандемија вируса COVID-19. Убрзо су затворене све образовне установе на територији целе државе, па је и извођење наставе постало отежано. Поменути проблеми нас у нешто измењеном облику прате све до данас, а на какве све потешкоће и изазове су наишли наши наставници и стручни сарадник можемо прочитати у наставку овог текста. Питања ученика (новинара):

1. Како оцењујете процес наставе за ученике наше школе током епидемије COVID-19?

2. Колико су учитељи и наставници припремљени, како се сналазе и да ли видите простор за унапређивање наставе у овим специфичним условима?

Наташа Шуљан, наставник географије 1. Стицање знања у време пандемије је велики изазов за све нас који смо у наставном процесу.

Ове школске године, деца похађају наставу делом онлајн, а делом у школи и тиме се губи континуитет рада. Задњих година се потенцирало на тимском, групном облику рада, а сада се враћамо на индивидуални, фронтални рад, и отежавајућа околност је то што се ради под маскама и не види се мимика лица као један вид комуникације. Од ученика се очекује да самостално усвајају знања неких наставних јединица из материјала добијених од наставника. Стицање самосталности је добро за будуће школовање, али само мали број ученика то може и то ради.

2. Као и сви, тако и ми наставници смо морали убр-

10

зано да увежбавамо коришћење дигиталних технологија током ковид епидемије. Неопходна је много већа ангажованост наставника, јер су оптерећени новим начином рада и наше дневне обавезе су сведене на рад у школи или за школу. Не видим простор за унапређење наставе у овим условима, осим можда онлајн пројектне наставе.

У овој школској години, ученици можда неће све научити као што би у редовним околностима и неће се остварити део наставног процеса који се односи на знање, али васпитно-образовни део који се односи на развој личности ученика и способност да схвате вредности живота и да се активно укључе у друштвени живот, ће се у потпуности остварити, јер ће ученици научити важну животну лекцију, а то је како се треба понашати у време пандемија које ће изгледа бити све чешће.

ТЕМА БРОЈА

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Драгана Станић, педагог 1. У време трајања епидемије и ванредног стања, наша школа се веома брзо прилагодила новонасталој ситуацији и ослонивши се на снаге и капацитете свих запослених у школи, прилагодила је и организовала образовно-васпитни рад, односно учење на даљину.

Учење на даљину јесте посебан начин наставе, где су наставник и ученик само физички били удаљени, али захваљујући савременој технологији (и нашим наставницима информатике и рачунарства који су заиста несебично пружали подршку како ученицима и родитељима, тако и наставницима), повезани у процесу учења. Мислим да смо заједничким ангажовањем и одговорношћу (ученика, наставника и родитеља) то и успели и да су ученици имали могућност да дођу до кључних знања потребних за даља напредовања.

Ученицима који нису имали могућност да прате наставу на даљину достављали су се штампани материјали, тако да су сви ученици школе били укључени у систем образовања.

Такође, према мишљењу родитеља и ученика, настава је добро била организована.

Од ове школске године ситуација се мења. Наиме, ученици од 1. до 4. разреда прате наставу свакодневно и сматрам да је у погледу стицања знања ситуација за њих значајно повољнија у односу на ученике од 5. до 8. разреда, јер су у прилици да им учитељица непосредно у школи приближи садржаје, отклони нејасноће, у прилици су да свакодневно заједнички комуницирају. За ученике од 5. до 8. разреда ситуација је сложенија, јер прате наставу непосредно у школи, односно путем Гугл учионице. Анализирајући анкету, коју су старији ученици попуњавали, закључили смо да им овај (комбиновани) модел наставе најмање одго-

вара, јер је, како ученици кажу, најзахтевнији, иако сам ја мишљења да је у поређењу са онлајн наставом, тренутни комбиновани модел наставе повољнији за ученике у смислу могућности консултовања са наставницима, добијања додатних објашњења и, што је најважније, омогућава се директна, непосредна комуникација са наставницима и вршњацима. Морам да нагласим оно што је заједничко за све ученике, а истовремено и неповољно, то је подела одељења на групе која свакако ограничава, а може довести и до удаљавања, не само физичких него и социјалних контаката међу вршњацима.

2. Мислим да су учитељи и наставници уз константну подршку наставника информатике и рачунарства, као и директора и стручних сарадника, спремни да одговоре свим захтевима и изазовима. Напорно сигурно јесте, радећи са више група, односно радећи истовремено непосредно у школи и онлајн, али мотив за квалитетан рад јесу управо насмејана лица ученика и њихов напредак. Простор за унапређење наставе свакако постоји и у редовним, а посебно сада у специфичним условима рада. Пре свега, мислим да би реализација наставе на даљину била ефикаснија путем видео – конференцијских часова преко одређених платформи за учење. Овакав начин рада омогућио би виртуелну учионицу, учење и дружење “лицем у лице” не само наставника и ученика, него и ученика међусобно. Јачале би се социо-емотивне снаге ученика и интерактивна дискусија као значајни фактори мотивације ученика за рад.

Будите здрави, срећни и радознали!

Богдан Дејановић, VII/2 11

АКТУЕЛНОСТИ

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

35. Дани лудаје у Кикинди

Данима лудаје, који су ове године скромно обележени и иако је шаренило овог догађаја недостајало свим нашим грађанима, ученици наше школе су се ипак радовали. На 35. манифестацији у част лудаје, краљице војвођанских њива, одељење III1 је освојило 1. награду за трејлер о лудајама. Тим поводом разговарала сам са њима.

-Наше одељење се на креативан начин одазвало на конкурс поводом јубиларних Дана лудаје. Сваки ученик је снимио кратак видео о лудаји који смо склопили у целину. Сарадњом деце, родитеља и учитеља, којом је креативан израз појединаца уобиличен у јединствену причу о лудаји, је поред радости у стваралаштву освојио 1. награду. Гостовали смо у разним емисијама и представљали свој град и школу- рекла је учитељица Десанка Ристић. Питања за децу: 1. Шта највише волиш код Дана лудаје?

2. Да ли ти се допало да глумиш у овом кратком трејлеру?

3. Где си ти снимао свој кратак видео?

4. Да ли имаш неку анегдоту које ћеш се сећати? Лена Егеља 1. Највише волим то што има пуно тезги и такође волим да купујем.

2. Да! Веома ми се допало.

3. Ја сам снимала на тргу.

4. Немам баш анегдоту, али током снимања пролазници су нам упадали у кадар и морали смо да снимамо сцену више пута.

Mихајло Миланов 1. Највише волим слаткише који се продају.

2. Да, веома.

3. Снимао сам га на пијаци.

4. Нисмо код куће имали бундеву, па смо је „позајмили“ од продавца.

12

Јована Јаковљевић 1. Волим то што је постављена бина и што је град украшен лудајама.

2. Да, било ми је занимљиво да глумим.

3. Ја сам снимала на пољу бундеве.

4. Немам ниједну анегдоту које ћу се сећати. Сергеј Дацин 1. Волим продају слатког и других производа.

2. Да, уживао сам.

3. Снимао сам га ван града, на дединој викендици.

4. Морао сам да идем пар километара изван града да бих снимао на њиви. И било ми је хладно јер сам снимао у кошуљи. Илија Козомара 1. Волим то што се сви људи радују.

2. Да, било ми је много лепо.

3. Први део видеа сам снимао у башти, а други део сам снимао у соби.

4. Пошто волим хорор филмове, глумио сам у мраку где су биле изрезбарене лудаје.

Маријана Миланов, VII/1

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

АКТУЕЛНОСТИ

„Подељена срећа, два пута је већа“

Културна манифестација „Дечја недеља“ организује се у целом свету како би се афирмисала права и потребе детета. Циљ-побољшати положај деце у свету. Ове године трајала је од 5. до 11. октобра под слоганом „Подељена срећа, два пута је већа".

Наша школа се и ове године укључила у организовање активности у којима су учествовали ученици од 1. до 8. разреда заједно са учитељима и наставницима. Реализоване активности изабрао је Ученички парламент уз помоћ школског педагога. Ове године због тренутне епидемиолошке ситуације, манифестација је била ограничена на активности које су подразумевале потребну дистанцу. Сви ученици који су учествовали у било којој активности били су почашћени бананицом. Неке од активности биле су: бадминтон-подизање свести о значају здраве исхране и физичке активности, упознавање са значајем обележавања „Дечје недеље“, дечјих права и обавеза и Конвенција о правима детета, дечја пијаца-тематска размена "Шта ме чини срећним и здравим", спортске активности (ластиш, игре школице, прескакало ...), квиз на тему екологије и заштите животне средине са циљем указивања на важност заштите животне средине, цртање/писање жеља и порука на хелијумским балонима, ликовни конкурс. Сваког дана током трајања „Дечје недеље“, ученицима у школском дворишту пуштана је музика. Већина активности је изведена у дворишту школе захваљујући лепом времену. Огњен Јовандић, VIII/2

13

АКТУЕЛНОСТИ

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Интервју са учеником генерације

Имала сам прилику да питам ученика генерације, Ану Стојковић, пар питања о њој и њеним плановима.

1. Коју средњу школу си желела да упишеш, шта си уписала и како си се снашла у новом окружењу?

Желела сам да упишем Гимназију „Душан Васиљев“, друштвено-језички смер. Још увек се прилагођавам по питању комбинованог модела наставе. Теже ми иду природне науке, а притом идемо сваке друге недеље у школу што отежава савладавање градива. По питању друштва заиста сам презадовољна. Мислим да нам је генерално одељење, а посебно група стварно сложна. Свакако, кад се саберу утисци, врло сам задовољна.

2. Шта је утицало на твоју одлуку шта ћеш уписати?

На моју одлуку утицало је то чиме желим да се бавим у будућности. Не постоји одређена средња школа коју треба да завршим да бих се бавила оним чиме желим, а такође и дајем себи времена да променим и преиспитам своју одлуку.

3. Који си предмет највише волела у основној школи, а који ти се сада највише допада?

Највише сам волела српски језик из којег сам ишла и на такмичење и физичко зато што заиста волим спортове и тамо је увек била пријатна атмосфера. Још

14

увек не могу тачно да кажем који ми се предмет највише допада пошто нисам још увек стигла да навикнем на начин рада и да упознам све наставнике, али засад су то српски и енглески језик.

4.Да ли си се нечега одрицала како би дошла до тренутног успеха?

Нисам се много одрицала зато што је мој успех произашао из онога што волим, а то су спорт и књижевност. Ради успеха нисам се одрицала никаквих активности које волим, само сам можда могла да им посветим мање времена.

5. Да ли имаш неки хоби? Да ли се бавиш спортом?

Моји хобији варирају од мог расположења. Пре свега, тренирам одбојку и то ми је стална занимација, као и читање, али волим и да цртам, помало пишем, гледам филмове и бавим се још много чиме.

6.Који успех је теби лично највише значио?

Значио ми је највише успех из српског језика на републичком такмичењу из књижевности, али заиста ми је било драго што смо као екипа успели да остваримо запажен резултат из роботике и из спорта. Заправо, са тимских такмичења носим најлепше успомене.

7.Какви су ти планови за будућност?

Планови за будућност засад су засновани на томе да желим да упишем психологију. Волела бих да будем дечји психолог. Мислим да ми се мишљење неће променити јер је то област која ме заиста интересује и засад не могу да замислим себе на неком другом послу. Ипак, не знам шта ће ми донети ове наредне четири године. Нисам никад замишљала да ће околности бити овако необичне у средњој школи и не знам шта ме све чека. Владислава Петровић, VI/1

АКТУЕЛНОСТИ

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Наши најмлађи- пример хуманости

Ово је прича о хуманим делима наших првака. Деца не зарађују новац и немају га, нису довољно јака да неком притекну у помоћ у неком тешком послу, али умеју да учине велика добра дела за друге. Посебно је лепо када дете помогне детету.

Необичан гест једне девојчице нас учи како треба да поступамо у случајевима када је неком потребна помоћ.

- Како се зовеш и колико имаш година?

- Зовем се МинаЋурчија и имам седам година.

- Како си дошла до идеје да донираш косу и да ли ти је неко то предложио?

- Сама сам дошла на ту идеју. Знам да коса може да се прода. Дошла сам до тога зато што је моја другарица била оболела од рака и хтела сам да помогнем њој и другој деци.

-Где и како си то урадила?

- Скратила сам косу код фризера.

-Јеси ли се осећала добро након што си помогла неком и да ли би то опет учинила?

- Да, била сам пресрећна. Врло радо бих ово опет поновила.

Ученици I/2 су такође учествовали у необичној акцији. Послали су 22 рада како би помогли другару Оливеру из Бајмока којем је потребан новац за лечење. Компанија Ромел је за сваки цртеж уплатила 150 динара. Разговарала са њиховом учитељицом Радмилом Мандић.

- Од кога сте чули за ову хуманитарну акцију?

- За хуманитарну акцију смо чули од једне маме Дарије. Она је мама наше другарице Уне и она нам је рекла за ову акцију. Ми смо се, наравно, врло радо прикључили.

- Да ли сте срећни што сте са својим разредом учинили добро дело?

- Да, наравно, када сам рекла својим ученицима за ово, они су били пресрећни и једва су чекали да помогну некоме.

- Да ли вам је ово прва генерација која је учествовала у хуманитарној акцији?

- Не, све моје генерације учествују у хуманитарним акцијама. На пример, са прошлом генерацијом смо правили представу „Рођендан лептира” и та представа је била намењена за помоћ девојчици Калини. Нажалост, она је изгубила своју животну битку.

- Како моји другари и ја најбрже можемо сазнати за хуманитарну акцију?

- Најбрже можете сазнати преко интернета, тамо има много оглашених хуманитарних акција и сви који желе могу тамо пронаћи и прикључити се некој од многобројних.

Зато позивам све другаре да се придруже овој хуманитарној акцији.

Замолила сам ученике да се представе. Занимало ме како су се осећали док су цртали, шта су цртали, коју поруку носи њихов цртеж и како се осећају кад знају да су неком помогли. Анђела: Осећали смо се много лепо. Нацртала сам шареног једнорога и поручила бих да сви треба да се воле. Осећала сам се много срећно и задовољно што смо помогли некоме. Уна: Док смо цртали, осећали смо се много лепо, добро и срећно што ћемо помоћи некоме. Цртала сам дворац, принца и принцезу и порука је да сви треба да буду срећни. Радо бих се опет прикључила оваквој хуманитарној акцији.

Сви ученици једва чекају да опет помогну својим вршњацима.

Мислим да је хуманост најлепше дело које неко може да чини, јер никад не можете погрешити кад помогнете некоме. Тада сте срећни и ви и они којима помажете. Маша Ердељан, V/1

15

ЖИВОТ ШКОЛЕ

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Дан школе

Сваке године 8. новембра је за нас посебан дан, Дан наше школе.

Ове године нисмо били у могућности да га прославимо као сваке године, али нисмо заборавили на њега. Како бисмо сачували традицију, наставница српског језика Тања Баба Стојановић, која нам предаје изборни предмет Вукова кућа маште, окупила је ученике да одглумимо нешто кратко о Вуку Караџићу.

Ученике који су глумили је чекало свакодневно долажење у школу, како би се све увежбало по плану. Нама није било тешко да све научимо напамет, нити да долазимо у школу сваки дан, напротив, баш нам се свидело.

Док смо ми то све лепо радили, десило би се да неко некад и погреши, да се неко збуни, каже сасвим нешто друго што нема везе са текстом, па дође и до смеха. Али то нас није успоравало да стигнемо до жељеног циља.

Дошао је и тај дан када је требало све да се сними .

Наставница нам је скренула пажњу на то да ако нешто погрешимо, све може да се избрише и поново сними, па зато нисмо ни имали трему. И заиста, из пар пута смо снимили представу о Вуку Караџићу.

У њој су учествовале Дуња Бјелић и Марина Радивојша као водитељке, Дуња Грбанушић, Дуња Савић, Мирна Адамовић, Катарина Костадиновић, Јелена Радивојац, Мила Павков и ја, Мина Радивојша, а све под вођством наставнице Тање Баба Стојановић.

Филм је приказан на свечаној додели награда најбољим ученицима, а налази се и на Фејсбук страници и сајту наше школе. Мина Радивојша, V/1

16

ЖИВОТ ШКОЛЕ

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Једна је Весна Киурски

Н

аставници математике, Весни Киурски, последњи петак у октобру био је и последњи радни дан. На нашу молбу дошла је једног од својих првих пензионерских дана да направимо заједно овај интервју. У искреном и пријатном разговору провеле смо са њом један леп школски час.

1. Да ли сте одувек желели да радите као професорица математике? - Не. Као гимназијалка имала сам жељу да постанем правник. Али пошто ми је матурски рад био из математике, препознала сам да ме од свих наставних предмета најмање замара математика. У току часова математике све ми је било јасно и учила сам са разумевањем, тако да је та чињеница била одлучујућа у мом избору посла којим ћу се бавити. Тако да сам на ПМФ-у у Београду уписала математику са кибернетиком. На четвртој години прекидам те студије и узимам диплому наставника математике на Вишој педагошкој

школи. После 8 година проведених на Заводу за запошљавање налазим посао.

2. Сећате ли се својих почетака у раду и да ли вам је било тешко? – Сећам се, наравно. Прво сам два месеца пратила рад наставника, а онда сам ја уз пратњу ментора самостално изводила наставу. Ментор ми је био наставник Слободан Мишков, који је такође цео свој радни век провео у овој школи. То је мој први контакт са наставом. Мој први учитељ је био Димитрије Чипчић који је у мени изградио љубав према овом позиву.

3. Шта вам је остало у сећању као најлепши утисак, а шта као најтежи?

– Много је лепих момената. На пример, када ми прилазе људи, моји бивши ученици, да ми се јаве, а ја их се у први мах не сетим, него кроз причу магла полако почиње да се разилази из мојих мисли и враћам се у прошлост. То ми прија. Благослов је бити народни учитељ, без обзира шта предајете. Што се тиче најтужнијих тренутака, било их је, али ови лепи увек потискују ружне.

4. Памтите ли све ученике? - Не. Али многима препознам лик, а многима се сетим имена. Неке памтим по догодовштинама које су чинили.

5. Да сте сада на почетку каријере, да ли бисте опет радили исти посао?

- Засигурно.

6. Шта вам је био највећи изазов? – Прва година рада, засигурно. Како бих се показала и заслужила радно место.

7. Можете ли нам испричати неку анегдоту коју памтите? - Могу. Давних дана у свом разреду предавала сам лекцију Увод у линеарну функцију. Током предавања постављам питања, а један ученик ми каже: Извините, наставнице, мене ово баш ништа не занима. Слатко смо се насмејали.

8. Да ли је могуће радити у школи, а бити тврдог срца? - Немогуће.

9. Да сте радили још негде или искључиво у школи? - 31,5 годину у школи, а првих 8 година разна радна места. Као физички радник у Хемику, воћњку, повртњаку, продаја на пијаци...

10. Шта бисте поручили ђацима, а шта младим просветним радницима на почетку каријере? – Ако стварно желе да се баве овим послом, добро да размисле, и да буду спремни да несебично деле знање како би их ученици претекли у знању, јер то је и циљ овог позива.

Сви ученици наше школе, бивши и садашњи, захваљују наставници на свему што нам је дала радећи са нама. Дуња Бјелић и Ирина Имброњев, VIII/2

17

ЛИТЕРАРНИ КУТАК

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Магија читања

„Вукова читалачка значка“ је манифестација која се одржава сваке године у нашој школи. Вредни ђаци који имају и развијају навику читања радо представљају своје прочитане књиге и кроз разговор се заинтересујемо и разменимо наслове прочитаних књига. Ове године је та манифестација изостала, али то није разлог да на други начин не разменимо своје читалачке доживљаје.

Читање је магично. Осетим испуњеност и узбуђење као да се налазим у топлом загрљају своје мајке. Продубљујем своје знање и искуства кроз занимљиве приче и авантуре главних јунака. Путујем кроз време и дивим се писцима, њиховој машти и способности да напишу приче које немају границе.

Џоана Кетлин Роулинг има веома развијен осећај за писање бајковитих и маштовитих романа. Измишљена школа Хогвортс и село Хогсмид, као и приче које се дешавају у њима су ме оставиле без даха. Написала је осам „Хари Потер“ романа, прочитала сам четири и радовала сам се читању сваког наредног, јер је сваки посебан на свој начин, узбудљив, напет, страшан и непредвидив.

Један од мојих омиљених романа је триологија „Чаролија времена'' од Еве Фелер. Ана Берг (главни лик) одлази на напета путовања у прошлост три романтична града, Венеције, Париза и Лондона, да спречи догађаје од којих зависи будућност. Доживљај прошлости је описала реченицом „Прошлост је смрдела''. Купатила су била луксуз, а купање није било свакодневно, владао је недостатак личне хигијене. Улице су биле блатњаве и затрпане смећем, а са друге стране контраст сјаја велелепних дворова и луксузно обучених, накићених племића. Читав средњи век био је мистичан и омогућавао главној јунакињи путовања кроз време уз помоћ магичне маске црне мачке. Јустина Марковић, VII/1

18

ЛИТЕРАРНИ КУТАК

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Књига је мој најбољи друг

У данашње време, када је технологија загосподарила светом, нажалост, мало људи чита књиге. Много је разлога зашто би требало развијати љубав према књизи. Само она нас може одвести на нека далека измишљена или стварна места. Са њом увек можемо да се дружимо, чак и када због изолације не можемо да изађемо из куће. Ликови из књига могу постати наши другари, са њима можемо да се радујемо, да тугујемо или да истражујемо. Доста сам књига прочитала, и свака ми је драга, али ми је ова омиљена.

„На крововима Париза“ Кетрин Рандел је дирљив роман. У њему има пуно изненађења. У Енглеској, научник Чарлс је нашао бебу како плови насред канала Ламанш на свој 1. рођендан. Пловила је у кутији од виолончела. Нађена је након потонућа брода „Краљица Мери“. Чарлс ју је назвао Софи. Кад је мало порасла, госпођа Елиот из Центра за социјални рад је рекла да ће је по сваку цену одвести у сиротиште. То је рекла јер није имала „услове за живот“, мада је Софи волела свој начин живота. Могла је да спава на ормару јер је често имала ноћне море о мору, имала је потребу да се попне на високо место. Након што је сазнала да по закону мора у сиротиште, растужила се. Отрчала је у собу. Од беса је сломила кутију од виолончела у којој је нађена. На сломљеном парчету дрвета те кутије нашла је мајчину адресу која се налази у Паризу. Ту је кренула права авантура.

После читања ове књиге сам пожелела не само да посетим Париз, него да скачем по његовим крововима и упознам Жерара, Матеа, Софи, Сафи, Анастазију и остале кровошетаче. Добила сам од сестре књигу „Истраживач“ од истог писца и једва чекам да је прочитам. Тијана Стојковић, VI/2

19

ПУТОВАЊА

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Извештај из Петнице

У недељу око 12 сати стигли смо колима на 7 км од Ваљева, на Маљен планину. Тај предео бујног зеленила и чистог ваздуха био је место састанка нас 50-ак основаца из целе Србије. Иако се уопште нисмо познавали, нити имали некаквих додирних тачака у прошлости, није ни најмање било случајно што смо се тог дана сви ту окупили. Наиме, ми смо били учесници Летње научне школе – Петница за годину 2020.

На улазу у петнички комплекс дочекали су нас младићи и девојке којима је био задатак да нас поздраве и распореде по собама хотела где смо били смештени. То су били млађи сарадници водича кампа. Пријатељски и опуштен став наших сарадника ми је помогао да се одмах осећам добродошло и пријатно. Необично искуство кад су школе у питању. Једноставне и удобне собе делиле су по две особе, а мени је допао за цимера ученик из Новог Сада који се бавио екологијом. Међутим, нисам ни претпостављао колико мало времена ћу с њим да проводим, јер ћемо касније обојица већину времена бити на предавањима.

Психолози кампа су осмислили игре упознавања захваљујући којима смо се прилично брзо здружили, што је било потребно због међусобне сарадње. Први дан је протекао углавном у дружењу и није наговештавао интензитет темпа који нас је чекао

20

у наредним данима. Програм је предвиђао састанак у пола девет на ком су нас упознавали са планом рада за тај дан. Остатак дана ми је пролазио брзо, испуњен сменом предавања, активности, оброка у ресторану, рада у лабораторији и на теренима ... Мртав уморан у собу бих се враћао око 1 ноћу. Од тог доба важило је правило да се ходници испразне и да се сви примире. Међутим, сарадници су и тада имали пуне руке посла, да оне мање послушне, или оне с вишком енергије врате у њихове собе. Морам да признам да сам понекад међу њима био и ја.

Предавања су држали познати стручњаци из наше земље међу којима и Оливер Тошковић, познати психолог, чије ми се предавање нарочито свидело. Углавном је говорио о експериментима са људима где се проучавао утицај ауторитета на људско понашање. Такође је било јако занимљиво предавање из биологије на ком нам је X Y објашњавао како функционише ГМО(то је када се нека биљка генетски модификује да садржи више шећера, има одложен процес труљења или нешто слично).

Добили смо задатке за самостални рад у паровима. Мој задатак је био да са још једним дечаком направим сунчани сат. На почетку сам био разочаран што сам добио тако просту ствар, међутим, брзо сам схватио да то није баш тако лако. Да бисмо га направили требало нам је познавање компликованих формула из тригонометрије,

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

ПУТОВАЊА

наша географска дужина и ширина, синуси, косинуси, тангенси... У једном тренутку смо помислили да нећемо моћи да га направимо. Рачунања су била комплексна и тешка. Током тога су нас повремено обилазили сарадници отворено говорећи да ни они не знају како се то тачно ради. Сати су пролазили, време за презентацију рада се приближивало, а ми смо били очајни јер нисмо далеко одмакли. Изненада ми је синула идеја захваљујући којој су се све коцкице сложиле. Сат је направљен због чега нам је директор кампа упутио коментар: „Па, ваш сат заиста ради!“.

Последњи дан је протекао у дружењу, размењивању бројева и препричавању занимљивих догађаја од претходних дана. Било нам је свима жао што се растајемо и што се више никада нећемо окупити на једном месту. Просто је невероватно како се од гомиле странаца за тако кратко време склопило много пријатељстава, од којих многа и данас трају.

Понекад сам тужан јер је све то прошло, али мислим да је Петница свакако једно незаборавно искуство које ћу заувек памтити. Новак Деспотовић, VIII/1

Петница- остварење сна

Од 13. до 19. септембра сам био у Истраживачкој станици Петница. Када сам неколико месеци пре поласка сазнао да сам изабран за учесника овогодишње Летње научне школе, био сам одушевљен. Укупно је било 200 учесника који су били подељени у четири групе. Када сам стигао, све је изгледало нестварно, ја сам био у Петници, мој сан је био испуњен . Упознавање је кренуло одмах, најпре са другим учесницима, па онда и са свим сарадницима. Свако предавање које смо имали, и на терену и у лабораторији, је било веома занимљиво. За мене Петница није била само неки семинар где могу да научим нешто ново, већ доживљај који ћу памтити цео свој живот, место где сам упознао много сјајних људи, склопио нова пријатељства и открио нова интересовања. Петница је место где су сви прихваћени иако немају сви иста мишљења, идеје, карактере. Мени је тих недељу дана променило начин на који гледам све око себе, како размишљам и учим. Вук Јакић, VIII/2

21

ПУТОВАЊА

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Лето у Бугарској

Путовања чине људе срећнима и дају им велико задовољство. Многи воле да уче културу, обичаје и да посећују позната места у другим градовима и државама. Ове године, нажалост, није било лако отпутовати на неко друго место.

Људи су остајали код куће, нису излазили данима да би се заштитили од новог вируса. Настала је читава паника око тога како ћемо живети у карантину са полицијским часом, онлајн наставом и маскама. Сви су били у страху не знајући шта се дешава и да ли ће уопште једног дана моћи нормално да живе као и пре. Границе су се одмах затвориле када се повећао број заражених и неки градови су били окружени војском. Али када се стање мало смирило, границе су се отвориле и мало су се спустиле мере заштите. У том моменту, сви су мислили о одласку на море. Неки су успели да оду, а неки не. Моја породица и ја смо били те среће да смо успели да одемо на море пре поновног затварања граница. Успели смо отићи у Бугарску у град Бургас на летовање. Плаже су биле пуне људи који су дошли на одмор исто као и ја. Многа места која су занимљива због богате историје су била затворена због короне. Иако је хаос у свету, успела сам бар недељу дана да не размишљам о томе, него да уживам и да се лепо проведем. Након пар дана проведених на мору, нисам имала жељу да се вратим

22

кући, да се опет вратим у дане када само размишљам о томе да останем здрава и да се не заразим. У Бугарској је природа прелепа па сам могла стајати сатима и гледати у њу без престанка и не би ми досадило. Путовала сам два дана, спавала у близини Софије, возила се кроз целу Бугарску, кроз равнице, али и по брдима Тракије. Море је било хладно и немирно, али сам се након пар дана навикла на то. Било је топло и сунчано углавном, а понекад је падала киша која би брзо престала. Тих пар дана, колико сам била на путовању, је било прелепо, али је јако брзо прошло. Имала сам осећај као да сам на некој другој планети, не морам да мислим о томе шта ће бити и када ће се нешто десити. Али мојем уживању је убрзо дошао крај и морала сам се вратити у реалност. Након што сам се вратила из Бугарске, успела сам отићи са породицом у Мађарску, зато што се тада могло само у ту државу ући.

Колико год желела да сад обиђем неке државе које су на неким другим континентима, не могу зато што су границе затворене, али чекам да се отворе да могу да наставим са својим авантурама. Доротеа Бореновић, VII/2

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

ПУТОВАЊА

Моје путовање у Орашац и Тополу

Са родитељима и млађом сестром сам кренула на пут ка Орашцу и Тополи. Направили смо паузу за ручак чим смо уочили диван видиковац. Ту смо ручали и обрадовали се видевши разне животиње.

Када смо стигли у Орашац, посетили смо музеј и школу. Водичи су нас упутили у шуму где смо обишли место на коме је почео Први српски устанак - Марићевића јаруга. Музеј је био величанствен. Поред школе се могу видети разне статуе. Имала сам прилику да видим споменик подигнут у част Првог српског устанка.

Следећи дан смо постетили пећину Рисовачу. Било је много хладно у њој, али нам то није сметало да уживамо у призору. У пећини је приказано како су живели пећински људи и како су изгледале некадашње животиње. Када смо ушли мало дубље у пећину, видели смо дивно језеро које је природа скривала. У једном зиду се од камена формирала фигура која је веома подсећала на бебу не већу од шаке.

Имала сам прилику да обиђем кућу у којој је живео краљ Петар I. Тај дан смо били у Тополи, на Опленцу, где сам обишла и Цркву Светог Ђорђа. Мозаици у цркви су изузетне лепоте и све је веома велико и раскошно.

Након тога смо отишли у смештај у ком смо одсели и провели остатак дана одмарајући, а баш то нам је и било потребно након овако садржајног дана. Следећи дан смо отишли кући. Владислава Петровић, VI/1

23

ТАКМИЧЕЊА

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Успех наше школе

Ученик осмог разреда наше школе, Новак Деспотовић, ишао је на Републичко такмичење из математике на којем је освојио прво место.

1. Колико си се дуго спремао за такмичење?

Мислим да је најквалитетнији начин да се спремаш за овакву врсту такмичења константно, целе године, али помало. То значи свакодневно по пола сата. На тај начин се све лепо слегне у глави, а рад је опуштен и занимљив.

2. Да ли су задаци били тешки?

Били су очекиване тежине без неких изненађења тако да су мени због добре припреме били прилично лаки. У прилог томе говори чињеница да иако је предвиђено време за такмичење 3 сата, мени је било довољно 40 минута.

3. Јеси ли очекивао овакав резултат?

На сваком државном такмичењу на које одем, углавном освојим једно од прва три места, па сам то очекивао и овде, али сам био пријатно изненађен кад сам добио свих 100 поена.

24

4. Колико си поносан на себе?

Задовољан сам јер сам на најтежем републичком такмичењу имао максималан учинак, па сам овим испунио скоро сва своја очекивања.

5. Ко ти је била највећа подршка?

У школи су ми највише помогле наставнице Весна Киурски и Бранка Стојковић. Весна Киурски ми је помогла у области математике, а обе су ми пружале велике подршку. Наравно, велику и важну улогу је имала и моја породица. Родитељи су одавно препознали моје интересовање за математику и логику и развијали су то кроз занимљиве игре и разне логичке мозгалице. Тај дух учења кроз игру и занимљивог истраживања сам доживео и у Истраживачкој станици „Петница“. Волео бих да у будућности свака школа има такву основу за стицање знања. Претпостављам да би се онда много више наших вршњака занимало за математику и науке уопште. Богдан Завишин, VII/2

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

СПОРТСКИ ЖИВОТ

Оркице

Коначно је освануо и тај дан. После 5 месеци паузе поново сам угледао плаветнило нашег базена. Цео тим је са радошћу долазио на тренинге током августа месеца. Сви смо били срећни јер смо поново заједно и можемо да играмо подводне спортове и да пливамо. Као и сваког септембра, тако и ове године, спремали смо се за 20-ти маратон у пливању перајима-Трофеј Београда. Иако смо знали да нисмо довољно у форми, ипак смо отишли 13.09.2020. у Београд на такмичење. Водили смо се мишљу да је пружање личног максимума важнији од победе. И зами-

слите!!! Ронилачки клуб „Орка“ је освојио трофеј Београда и у мушкој и у женској категорији. Сви смо уживали у победи, топлом летњем дану и у чарима Аде Циганлије. Након такмичења отишли смо у Јавни акваријум и тропикаријум Београда. Видели смо бројне рибе и биљке из разних делова света. Посебно ми се допала риба Немо јер ме подсећа на детињство.

Другари, БАВИТЕ СЕ СПОРТОМ!!!! Спорт је само игра, извор позитивног искуства и место за учење! Велимир Крстић, VIII/1

25

СПОРТСКИ ЖИВОТ

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Спортске игре младих 2020

Тог 7. септембра упутили смо се на "Спортске игре младих." Ове године знатно другачије од претходних. Непрепознатљиви, са маскама на лицу, помало тужни што неће бити оног истинског дружења дали смо све од себе. Посматрајући остале учеснике чинило ми се да се осећају слично као ми. Наша школа је учествовала у такмичењу у два спорта - фудбал и одбојка. Одбојкашка утакмица је била неизвесна, резултат је био нерешен готово до краја. На крају, ипак друго место за нашу школу, а не прво како смо очекивали. Фудбалери наше школе овог пута нису освојили ни једно место.

У нади да ће следеће игре протећи у бољој атмосфери, радујемо се новим играма. Марина Радивојша, VIII/2

Спорт у карантину

Кретање и игра су основне потребе сваког живог бића. Кроз њих се испољава срећа и задовољство. Међутим, услед актуелне пандемије, многи су ускраћени за то. Бављење спортским активностима у мојој породици је уобичајено, међутим, услед ове ситуације сведене су на најмању могућу меру. Вежбамо непрестано код куће, колективни спортови и тренинзи у клубовима су изостали. Обзиром да је смисао физичког вежбања јачање тела и духа, кроз спорт сам научио да и у тешким тренуцима треба остати јак и то ми је помогло да сада, када се цео свет бори, будем смирен и прибран. У победама, поразима, напорном вежбању и свакодневним препрекама на путу до циља јачамо истрајност, упорност и духовну снагу.

Надам се да ситуација са вирусом убрзо пролази и да се видимо на спортским теренима. Милан Зорић, VI/2

26

Вуков Основац 6 (децембар 2020)

Структура листа

Вуков Основац: часопис ученика ОШ „Вук Караџић“ Година IV, број 6 (децембар 2020)

Уводна реч износи размишљање о теми броја или значајној актуелности. Тема броја садржи текстове посвећене одабраној теми. Актуелности прате важна дешавања у школи, граду и ширем подручју. Живот школе нам представља функционисање дела уходаног школског система. Путовања доносе извештаје, репортаже, путописе са излета, екскурзија, школа у природи. Иновације упознају са искорацима у школском животу који се чине да би га побољшали и оплеменили. Литерарни кутак нам представља литерарне радове. Такмичења бележе значајне резултате на такмичењима и смотрама. Спортски живот доноси новости са спортских такмичења. Разно садржи занимљивости и најаве.

Излази на крају првог и другог полугодишта текуће школске године. Издавач ОШ „Вук Караџић“, Кикинда

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 373.3/.4(497.113) ВУКОВ основац : часопис ученика ОШ „Вук Караџић” Кикинда / главни уредник Бранка Стојковић. - Год. 1, бр. 1 (2017)- . - Кикинда : ОШ „Вук Караџић”, 2017- (Београд : Вулкан знање). - Илустр. ; 30 cm Доступно и на: http://osvukki.edu.rs/. Два пута годишње. - Је наставак: Основац (Кикинда) = ISSN 2683-4707 ISSN 2683-4715 = Вуков основац COBISS.SR-ID 332056071

За издавача Оливера Лазић, директор школе Главни уредник Бранка Стојковић branka.stojkovic78@gmail.com Одговорни уредник Оливера Лазић karadzicki@mts.rs Редакција: Маша Ердељан, V/1 Мина Радивојша, V/1 Владислава Петровић, VI/1 Милан Зорић, VI/2 Тијана Стојковић, VI/2 Дуња Рађеновић, VI/3 Маја Миладинов, VII/1 Елена Мохачи, VII/1 Маријана Миланов, VII/1 Јустина Марковић, VII/1 Доротеа Бореновић, VII/2 Богдан Дејановић, VII/2 Богдан Завишин, VII/2 Дуња Бајић, VIII/1 Емина Мујкић, VIII/1 Ана Лукић, VIII/1 Лара Балабан, VIII/1 Велимир Крстић, VIII/1 Новак Деспотовић, VIII/1 Дуња Бјелић, VIII/2 Ирина Имброњев, VIII/2 Марина Радивојша, VIII/2 Вук Јакић, VIII/2 Огњен Јовандић, VIII/2 Стручна редактура: Бранка Стојковић и Tања Баба Стојановић Лектура и коректура: Тања Баба Стојановић Редактура превода: Весна Маринков, Драгана Вукашиновић, Драгица Симић Техничко уређење: Горан Гојков Дизајн часописа и идејно решење логотипа: мр Владимир Крстић Контакт: ОШ „Вук Караџић“ Кикинда 23300, Генерала Драпшина 3 Тел/факс: 0230/ 422-130 Тел: 0230/ 437-417 karadzicki@mts.rs Штампа: Вулкан знање, Београд

27