Вуков Основац #8

Вуков Основац 8 (јун 2022)

САДРЖАЈ УВОДНА РЕЧ Дејановић, Богдан: Траг у времену ..................................................................................................3 ТЕМА БРОЈА Мохачи, Елена и Бубало, Милица: Сајам школа у Народном музеју .....................................4 Вашалић, Сања и Новаковић, Дуња: Школа некад и сад .............................................................5 Петровић, Владислава и Кекић, Милана: Снимање филма за Ноћ музеја ..........................6 Средојев, Анђела и Сивчев, Огњен: Наш штанд у Ноћи музеја ...............................................7 Јевремов, Нађа: Ноћ музеја - волонтерски рад ............................................................................8 Стојковић, Тијана: Концерт у Ноћи музеја ....................................................................................9 ЛИТЕРАРНИ КУТАК Марковић, Христина: Елсина авантура ..........................................................................................10 Гајски, Никодим: У новој авантури са Харијем Потером ......................................................11 Арађанин, Анђела: „Збогом мојих петнаест година“ ...............................................................12 Попов, Александар: Умиљанка - о књизу и писцу ...................................................................12 ПУТОВАЊА Литричин, Михаило: Репортажа из Истанбула ...........................................................................13 Абрамовић, Ива: Италија ...................................................................................................................14 Павлов, Стефан: Одлазак у Нови Сад ............................................................................................15 Живанкић, Илијана: „Лето кад сам научила да летим“ ...........................................................15 АКТУЕЛНОСТИ Бореновић, Доротеа: Балет кроз живот .........................................................................................16 Завишин, Богдан: О професионалној оријентацији ................................................................17 Ћирић, Анђела: Музика и надаље ..................................................................................................18 Баба Стојановић, Тања: „Читалачка значка“, манифестација коју волимо ........................19 Марковић, Јустина: Пријемни испит у Филолошкој гимназији .........................................20 Dejanović, Bogdan: Thinking about my future ................................................................................21 ЖИВОТ ШКОЛЕ Гогић, Ена: „Покажи свој таленат“ ................................................................................................22 Дејановић, Богдан: Искуства и дилеме наших другара који су дошли из иностранства .......23 Рађеновић, Дуња: Припреме за матурско вече ...........................................................................24 ТАКМИЧЕЊА Ердељан, Маша и Грбанушић, Дуња: Фестивал младости, хуманости, љубави и лепоте ...25 Савић, Дуња: Занимљива математика ..........................................................................................25 Резултати такмичења ..........................................................................................................................26 Радивојша, Мина: Три такмичења за два дана ...........................................................................27 Чудан, Петра: О саобраћају и дружењу ........................................................................................28 СПОРТСКИ ЖИВОТ Миланов, Маријана: Наш репрезентативац .................................................................................29 Тодоровић, Милан: Утисци са такмичења у атлетици ............................................................30 2

Вуков Основац 8 (јун 2022)

УВОДНА РЕЧ

Траг у времену Као и многе генерације које су нам претходиле, покушали смо да у времену које остаје за нама својим талентима, истрајношћу и марљивошћу остваримо достигнућа вреднa пажње. Опробали смо се у глуми, музици, новинарству, ликовном стваралаштву, балету, роботици и саобраћају, спорту и многим другим активностима. Захваљујући знањима и искуствима која смо стекли, спремни смо да преузмемо нове улоге и упознамо друге средине у којима нас очекују нови изазови. Посебно бих истакао васпитни пример који су нам пружили наши наставници стрпљиво стварајући од нас пристојне младе људе. Колико смо неприметно одрасли и толико се променили, а заправо остали исти они клинци које сте упознали пре осам година. На овом путу ка раскрсници живота неки су нас напустили, неки нам се касније придружили, али сви заједно део смо генерације која ће у нашим животима, у срцима, у памћењу наших учитеља и наставника увек имати посебно место. Богдан Дејановић, VIII-2

3

ТЕМА БРОЈА

Вуков Основац 8 (јун 2022)

Сајам школа у Народном музеју У суботу 14.5.2022. и у нашем граду је обележена Европска ноћ музеја. Ове године тема је била образовање, а догађај је назван „Одличан 5 – школство у Кикинди“. Претходних недеља ђаци сваке школе су снимали кратак филм на тему „Моја школа“. Тог дана свака школа је имала свој штанд у дворишту Народног музеја на ком је представила своју установу на занимљив начин. Ученици су се трудили да изложе све што би посетиоцима било занимљиво, а што им је простор дозволио. Било је ту различитих изума, производа, достигнућа и фотографија. Награде за најбоље филмове однеле су школе ОШ „1. октобар“, ОШ „Славко Родић“ и Економско-трговинска школа. Све је од 18 часова било бучно и шарено. Никада толико младих учесника и посетилаца није било у дворишту музеја. Овако су неки од наших другара представили своје штандове: Елена Прочикевић, ОШ „Јован Поповић“: „Припремали смо наш штанд отприлике 2 недеље. На штанду смо представили: воће, поврће и биљке из органске баште, мед и креме које су правили Јовини пчелари. Наш филм је био о ветрењачи која пуни телефон.“ Наташа Вуковић, ССШ „Милош Црњански“: „Штанд смо спремали 2-3 дана. На штанду смо представили смерове који се могу уписати ове године у нашој школи: архитектонски техничар, лабораторијски техничар, техничар за хемијску и фармацеутску технологију, пекар, оператер у прехрамбеној индустрији. Снимили смо кратак филм.“ Сваки штанд је био интересантан, шарен и весео, а само неки су, као и наш, укључивали посетиоце у игре и квизове и делили награде за показана знања и вештине. Елена Мохачи и Милица Бубало, VIII-1 4

Вуков Основац 8 (јун 2022)

ТЕМА БРОЈА

Школа некад и сад Да ли су оцењивања раније била строжа? Да ли би нам било лакше да смо школу завршили пре педесетак година или сада, у овом времену у ком завршавамо? Ова питања поставиле смо себи након што смо посетиле изложбу у Народном музеју и виделе како је школа изгледала некад. Знање је знање у сваком моменту, али да ли су оцене увек сразмерне знању? Да ли је пре било праведније? Мислимо да јесте, да професори и наставници нису толико били наклоњени ученицима колико су сада, мада ни сада није свугде такав случај. Сада реч директора, професора, нема толику моћ као раније. Раније је оно што професор каже било заповест за све ученике, а сада смо ми сами себи створили право да се бунимо и више него што би требало. Све у свему, то ипак утиче на наше оцене. Можемо да се позовемо на право да смемо да имамо само два контролна или писмена задатка недељно, а онда имамо времена и да се спремимо. Савремена технологија је учинила своје. Папирне дневнике замениле су бројке на екранима које нам некада олакшавају ствар, а некада и не. Највећу потешкоћу ствара то што родитељи могу у сваком тренутку да се обавесте о томе како се владамо на часу, који домаћи нисмо урадили и како смо оцењени, а да не морају да дођу у школу. Сада рачунар размишља уместо нас и сваку информацију нађемо брзо и лако. С друге стране, улога професора је сада као и раније да предаје и пренесе нам знање, али мислимо да је он раније имао доста већу васпитну улогу. Казне као што су пецке лењиром по рукама, клечање на кукурузу, давно су избачене из праксе. Кривимо професоре за неке поступке који су резултат нашег понашања; раније ђаци нису смели да писну на часу. Сада смо добили много више слободе коју користимо. Знање није увек једнако и сразмерно нашим оценама, али тако је било одувек. У било ком времену да се школујемо, учимо за знање, а не за оцену. Оцена је само број, да ли у папирном или електронском облику, није пресудно. Ми смо генерација која је почела школу са папирним дневницима, а завршавамо је у електронском облику. Чак смо у време пандемије и наставу имали седећи у кућама. Пре тога нико није ни сањао да тако нешто може да се догоди. Школа се мења, сада много брже него пре. Ђаци морају да се прилагоде свим променама, а то није лако. Верујемо да није лако ни наставницима. И ко зна шта нас у ближој будућности још чека. Сања Вашалић и Дуња Новаковић, VII-1

5

ТЕМА БРОЈА

Вуков Основац 8 (јун 2022)

Снимање филма за Ноћ музеја Ученици наше школе су снимали филм којим су учествовали на конкурсу расписаном поводом манифестације Ноћ музеја. Глумци су били: Милана Кекић, Владислава Петровић, Милан Зорић, Жарко Јованов и Богдан Дејановић. Тема филма је била школа коју је требало представити у року од три минута на оригиналан начин. Учествовале су основне и средње школе из Кикинде и округа. Награду су добиле Основне школе „Славко Родић“ из Банатског Великог Села и „1. октобар“ из Башаида. Филм смо снимали скоро цео школски дан, већину сцена више пута, некад на различити начин, а некад на исти или сличан. Добили смо текст који су саставиле педагогица и наставнице српског језика и књижевности и свако је добио део који је морао да научи. Нисмо имали трему и са лакоћом смо стали пред камеру и изговорили свој део. Боље смо упознали једни друге и одлично смо се провели. Желели смо да нагласимо да учење није једино што у нашој школи постоји и нисмо говорили о успесима и постигнућима него о ваннаставним активностима и посебностима ђачког живота у нашој школи. Да смо могли, вероватно бисмо све то показали за пола сата. У три минута стаје јако мало. Камерман и режисер је био наставник технике и технологије и информатике и рачунарства Горан Гојков. Пре снимања филма смо имали честе консултације са педагогицом. Током снимања филма смо се забавили, урадили много тога, али и уморили се. Било нам је занимљиво јер смо имале прилику да учествујемо у оваквом пројекту. Надамо се да ћемо моћи поново да учествујемо у нечему сличном. Сам филм можете погледати на школском сајту или на Јутјубу. Владислава Петровић и Милана Кекић, VII-1

6

Вуков Основац 8 (јун 2022)

ТЕМА БРОЈА

Наш штанд у Ноћи музеја У дворишту Народног музеја био је прави сајам школа. Свака школа имала је своју кућицу, тј. изложбени штанд. На самом улазу са десне стране у углу се налазио штанд наше школе. Нисмо имали добру позицију, али смо се сви потрудили да нас ниједан посетилац не заобиђе. Имали смо припремљена квиз питања у вези са животом и радом Вука Караџића. Учесници квиза били су сви који су то пожелели, а награде су биле у виду часописа „Вуков Основац“, кућице која је макета наше школе, беџа, обележивача за књиге и грожђане масти коју су правили наши ученици са наставницом хемије. Ко је знао одговор, притиснуо би тастер на табли и појавио би се број који је означавао награду. На сточићу поред је био мали робот који, када му махнемо, исписује неку кратку и духовиту поруку што је многима било веома интересантно. Радили смо заједничким снагама, покушавали смо да што више људи окупимо око нашег штанда. Били смо весели, љубазни, спремни да помогнемо и многи су се радо задржавали да поразговарају са нама. Највише пажње је, ипак, прикупио мали робот. Наши познаници, наставници, родитељи и пријатељи су нас изненадили својим широким знањем о Вуку Стефановићу Караџићу! Штанд је радио од 18 до 22 часа. Поделили смо све награде, чак су у једном тренутку наставници морали да оду до школе по још, а потом смо кренули сви срећни и задовољни својим кућама! Ако смо веровали да ће ово бити још једна суботња обавеза, преварили смо се. Ноћ музеја претворила се у задовољство и једно велико лепо дружење. Анђела Средојев и Огњен Сивчев, VII-1

7

ТЕМА БРОЈА

Вуков Основац 8 (јун 2022)

Ноћ музеја - волонтерски рад Од свог другог разреда, па све до шестог разреда, била сам учесник летњег и зимског кампа који се одржавао у кикиндском Народном музеју. После завршетка сваког кампа, излазила сам пуна позитивне енергије, са новим знањем о историји града Кикинде, о музеју и ономе што се налази у њему. Велика част ми је била што сам позвана да ове године будем волонтер у Европској ноћи музеја. Тема Ноћи музеја је била „Одличан пет - школство у Кикинди“. Грађани, па и саме школе, доносили су своје пионирске капе, мараме, дневнике, књижице, ђачке униформе, фотографије из старих албума... Волонтерски сам била ангажована на спрату где је стална поставка музеја. Захваљујући дивним људима из организације Ноћи музеја врло брзо сам се уклопила и одлично снашла у улози волонтера. Посетиоце сам уводила у сталну поставку музеја и показивала им изложене предмете и ствари. А други задатак ми је био дељење анкета и помагање у попуњавању истих. Веома сам захвална и задовољна искуством волонтирања, јер ми је помогло у стицању већег самопоуздања. Надам се да се овде неће завршити прича о мом волонтирању. Знам да се моји вршњаци радо одазивају на позив Црвеног крста и помажу у многим активностима. Позвала бих све који желе да неком помогну и да науче нешто ново да се придруже оваквом раду. Млади могу много да науче, а многим организацијама у нашем граду волонтери су неопходни. Нађа Јевремов, VII-1

8

Вуков Основац 8 (јун 2022)

ТЕМА БРОЈА

Концерт у Ноћи музеја У суботу 14. маја у Кикинди се одржала манифестација под именом „Ноћ музеја“. Сваке године обележавамо ово дешавање. Ове године је свака школа имала своје задужење. Током дана су били ту штандови и остале радионице за посетиоце. Увече су били наступи, концерти. У неким од наступа су учествовале ученице наше школе: Анђела Ћирић заједно са остатком бенда „Догма“ и Ања Киш која свира гитару у бенду „First level”. Представићу овог пута млади бенд „Догма“ који свира стару EX-YU музику. Бенд има 5 чланова. Почећемо од ученице наше школе, Анђеле. Она је главни вокал и има 14 година. Затим је ту и Марио Комарек који свира соло гитару и пева; има 13 година. Следећи је Матеја Бројчин који има 12 година и свира ритам гитару. Потом иде Ива Племић са бас гитаром, недавно је напунила 14. А најмлађи члан бенда свира бубњеве и има смо 11 година; зове се Мате Комарек. Иако су млад и нов бенд, свирају одлично и мотивишу публику која је одушевљена оним што показују. Концерт је трајао око пола сата. Свирали су 9 песама + бис. Једна од анегдота са наступа јесте покварена гитара. Група која је наступала пре „Догме“ је позајмила њихову гитару. Била је потпуно нова са тек промењеним и ојачаним жицама. Током извођења једне од њихових песама жица је пукла. Та једна која им је требала за песму „Мотори“. Било је и суза, али и смеха. Звали су друге бендове у помоћ, али помоћи није било. Чак и ја, која се баш и не разумем у инструменте, схватила сам тежину ситуације. Нису имали времена да оду по другу гитару јер су имали 2 минута до почетка. Помирили су се са чињеницом да неће моћи да одсвирају како су мислили. Али то свакако није уништило концерт. Причала сам после са Анђелом и Ивом о томе и кажу да је био прави доживљај на бини, а и нама у публици било је сјајно. Сви су певали и скакали и осећало се да су потпуно опуштени и растерећени. Жао ми је што се концерт брзо завршио, али сам сигурна да ће сваки наредни бити бољи. Чекамо нов наступ својих другара и сигурно га нећемо пропустити. Тијана Стојковић, VII-2 9

ЛИТЕРАРНИ КУТАК

Вуков Основац 8 (јун 2022)

Елсина авантура Волим ову књигу зато што је пријатељска и брижна, ради се о девојчици која је остављена испред врата сиротишта који се зове „Црвља рупа”. Услови су грозни: јели су бубашвабе, купали се у црвима, деца су била слаба; поготово девојчица која се звала Елси која је била маштовита. Волела је да измишља приче како би усрећила другу децу, али једном, чула ју је маторка по имену Згрушка и рекла је: „НЕМА ВИШЕ ПРИЧЕ, ТИ, БЕЗОБРАЗНА МАЛА ЗВЕРИ!” Беснела је она, ударајући Елси метлом са сваком речју. Знојем натопљена чарапа коју јој је набила у уста само је допола пригушила њене крике. Батине су биле тако жестоке да Елси није била сигурна да ли ће преживети. Њено мало тело било је модро и сада је знала да мора да побегне или ће умрети. И деца су је подржавала, замолила су је да их не заборави. Побегла је у музеј, а тамо је мистериозни мамут ког су сви хтели да виде, па је Елси због гужве успела да се сакрије у оставу. Дошла је ноћ, сви су отишли, требало је да се чисти. Спремачица Луцка је отворила врата оставе и видела Елси, уплашила се и питала је како се зове. Када је видела како је мршава, понудила јој је нешто да једе, причале су и уживале. Али чуле су како неко долази. То је био стражар. Елси се брзо сакрила, Луцка је предложила да се сакрије на боље место па су отишле у подрум, било је јако мрачно и чуле су неки глас. Био је то музејски научник који је отпуштен и протеран јер му је један експеримент катастрофално завршио, није имао где да оде па је и он отишао у подрум. Елси и Луцка су му рекле за мамута, и научник је одлучио да га оживи, али било им је потребно хиљаду свилених марамица. Елси је ишла по граду и крала марамице од људи и није успевала, али се сетила банде „Лепљиви прсти”. Било их је четрнаесторо: Јова, Зоја, Нела, Бела, Фрида, Рушка, Ђоле, Лота, Ана, Алиса, Тања и Биља. Успели су да украду хиљаду марамица и научник је успео да оживи мамута. Елси и мамут су постали најбољи пријатељи. Елси ју је назвала Руноласта, али је видела да Руноласта не може да живи у Лондону, па је замолила капетана да им помогне и однесе их на Северни пол. Кад су дошли на Северни пол, нису могли да верују… Видели су крдо мамута. Елси и Рунолиста су биле тужне јер се раздвајају једна од друге, али су знале шта треба да ураде. Након овог тешког растанка Елси се сплетом различитих околности обрела код краљице Викторије која ју је заволела и усвојила је, као и 25 сирочића. Била је Нова година, Елси и краљица Викторија су причале о њеном мужу који се звао краљ Алберт. Елси је рекла да јој јако недостаје Руноласта. Сат на Биг Бену је откуцао поноћ, била је 1900. година. Краљица је узела чашу шампањца, а Елси лимунаду. ЗА АЛБЕРТА! - рекла је Елси. ЗА РУНОЛАСТУ!-рекла је краљица. Ако желите да доживите необичну авантуру, да упознате и себичност и несебичну љубав и да научите да ништа није немогуће, прочитајте књигу „Ледено чудовиште“ Дејвида Валијамса. Христина Марковић,V-1

10

ЛИТЕРАРНИ КУТАК

Вуков Основац 8 (јун 2022)

У новој авантури са Харијем Потером „Хари Потер и Ватрени пехар“ је четврти део романа који је написала Џоан К. Роулинг. То је сага о догађајима у животу дечака који пролази кроз разне авантуре за које није ни могао да замисли да постоје. Хари Потер је дечак који живи у кући са тетком и течом. Радије би био било где, само не тамо. На његову срећу, долази писмо од његовог пријатеља Рона Визлија: Драги Хари, Да ли би желео да идеш с нама на светско првенство у квидичу? Хермиона иде са нама. Очекујем одговор ускоро. Рон и Хермиона су били Харијеви најбољи пријатељи са Хогвортса, њихове школе. Хари је смео да оде са њима, на његово задовољство. Дошли су по њега и одвели га до неког брда са старом чизмом на врху. Био је то телепортациони кључ. Сви ухватише ту чизму и за неколико секунди се створише на великом стадиону. Квидич је чаробњачка игра која се играла на метлама у ваздуху. Играли су Ирци и Бугари. Рон је био опседнут бугарским играчем Виктором Крумом, који је изводио разне вратоломије на метли. На крају је Ирска победила. Визлијеви, Хари и Хермиона су отишли у огромни шатор и славили ирску победу. Споља су се чули врисци. Господин Визли, Ронов тата, је знао о чему се ради. То су били Волдемортови следбеници, звани Смртождери. Побегли су одатле. Много, много касније Хари, Рон и Хермиона су отишли у Хогвортс. Одржавао се легендарни догађај. То је био Трочаробњачки турнир. Хари није знао шта је то. Дамблдор, њихов директор, је рекао да су то три опасна задатка која ће радити три ученика из три различите школе. Истог трена су дошле још две школе кроз улазну дворану: Дурмстранг и Бобатонс. Сви, веома изненађени, пожелеше им добродошлицу. Харију је било драго да не мора да се пријави, пошто су могли да учествују само старији од 17 година. Мада, Рону није. Он је спазио Виктора Крума! Није могао да верује. Многи су се пријавили за турнир тако што су ставили своја имена у Ватрени пехар. Изашло је још једно име… Хари Потер! Али, није имао 17 година! Није могао да верује. Ипак је морао да се такмичи. Сви су га називали преварантом и лажовом. Први задатак је била битка против змаја. Хари је успео да се избори са њим веома успешно. Свако ко је победио добио је златно јаје које је крило загонетку. Решење је било „Језеро“. Други задатак је био у језеру. Хари је употребио биљку која му је омогућила да дише под водом. Требало је спасити онесвешћене таоце испод воде. Хари је спасао Рона и Флерину сестру. Добио је друго место, јер је стигао последњи – спасао је два таоца. Дошао је дан за последњи задатак - лавиринт. Ко нађе трочаробњачки трофеј, победио је. У лавиринту је била Сфинга, као и разна друга необична створења. Хари је чуо Флерин врисак. Крум се понашао веома чудно. Седрик и Хари су видели трофеј. Трчали су брзином светлости и гурали једни друге. Седрика је ухватила нека биљка. Хари га је ослободио – победа му није била важнија од тога... Хари је рекао да ће пехар узети заједно… И јесу! Створили су се на неком гробљу. Трофеј је био телепортациони кључ! Хари је знао где су… Сањао је то гробље. Предосећао је опасност. Нека силуета се видела далеко… Био је то Питер Петигру, звани Црвореп! Он је предао Волдеморту Харијеве родитеље! Харија је јако болео ожиљак… Ко прочита књигу, знаће како се завршава ова прича као и сваки детаљ који је немогуће представити без речи саме ауторке и откриће важне поуке. Рећи ћу само још: Волдеморт се вратио… Никодим Гајски, V-1

11

ЛИТЕРАРНИ КУТАК

Вуков Основац 8 (јун 2022)

„Збогом мојих петнаест година“ „Збогом мојих петнаест година“ је роман који ми је омиљени. И те како ћу га прочитати опет, вероватно кад напуним петнаест. Аутори су брачни пар Дубрвил који је објавио књигу под псеудонимом Клод Кампањ. У роману је главна јунакиња Фани која живи са својим братом Гијомом и дедом капетаном Ла Мороа који их одгаја после саобраћајне несреће у којој су погинули њихови родитељи. Сви они покушавају да открију ко је Јан, младић који је одрастао у Француској за време Другог светског рата. Он сад има 20 година и студира права, али под утицајем различитих околности напушта факултет. Он жели да открије своје порекло и нада се да ће расветлити своју прошлост. Тек долазак Ингвилд, његове полусестре, откриће да се у његовом раном детињству десила једна тужна ратна прича. Ово је прича о одрастању, али оно није обично и очекивано. Овде одрастају деца без родитеља. Изгубили су их на различите начине, али их чињеница да живе без љубави биолошких родитеља нераскидиво повезује. У роману је много стрепње, ишчекивања, туге, криза јунака, али и поверења, разумевања и несебичне љубави. Анђела Арађанин, V-1

Умиљанка - о књизу и писцу „Најбоља“, „Једна и једина“, „Супер“ су само неке од речи похвале које ђаци IV-1 имају о својој учитељици Десанки Ристић. Најновија књига „Умиљанка“ – како и само име звучи, на умиљат начин свима нама приближава поезију. Ово је збирка песама и 12 кратких прича. Илустрације су урадиле ученице четвртог разреда. Лако, нежно, читљиво и разумљиво ова најбоља учитељица у бившој Југославији је исказала оду Данима лудаје, а тиме и нашој Кикинди. Показала је стиховима да таблица множења није тешка у песми „Весела таблица“. У књизи свако може пронаћи штиво за читање: „Кад се роди срна

на ножице стане,

те танане гране“ У овим стиховима песме „Рођендан“ је описано рођење срне, која је први пут стала на своје младе ноге, а тиме је направила поређење и са нама децом. Песмом „Математика“ је описала наш рад на часу и олакшала савладавање четири основне математичке операције:

„Сабирак, плус сабирак,

добијамо збир.

Док рачунамо,

увек влада мир.“ У ишчекивању нових стихова овај чланак завршавам још једном похвалом њених ђака: „Хвала што нам је улепшала школске дане и приближила знање.“ Александар Попов, V-1 12

Вуков Основац 8 (јун 2022)

ПУТОВАЊА

Репортажа из Истанбула Наполеон Бонапарта је рекао: „Уколико би свет био једна држава, Истанбул би био њен главни град“. Након моје авантуре, схватам зашто је то рекао. Истанбул је град контраста. На сваком кораку се сударају исток и запад, старо и ново, гужва и мир, модерно и традиционално, а ипак су ове крајности нераскидиво повезане и у свему се прожимају. Посебан утисак оставила је уредност. Град броји око 20 милиона становника, а опет све је беспрекорно. Улице су чисте, паркови су као насликани, без билборда или било каквих помпезних реклама. Градски превоз као да је створен за туристе. Иако је Истанбул површином 36 пута већи од Београда, нисмо имали никаквих проблема да се снађемо и сами дођемо до најпознатијих знаменитости као што су Аја Софија (која је првобитно била православна црква, затим музеј, а од 2020. године је претворена у џамију), Плаве џамије, Галата куле, цистерне Базилике,... Јединственим га чини и то што се протеже на два континента (Европа и Азија). За прелазак из Европе у Азију постоји више начина. Може се прећи бродом, мостом или подземном железницом која иде 60 метара испод дна Босфора. Још једна од ствари која чини Истанбул посебним јесте улица Таксим. То је главна улица у Истанбулу и ту се одржавају све манифестације. Током 1. маја су се на Таксиму одржале демонстрације. То су демонстрације током којих људи траже веће плате и то се одржава сваке године на овај датум. Не можемо причати о Истанбулу, а да не споменемо Долмабахче палату. Њу је саградио султан Абдулмеџид I како би могла да парира осталим светским палатама. Изградња те палате је довела земљу до финансијског колапса и Турци и даље отплаћују њену изградњу. Истанбул је један од најлепших градова света и тамо никоме не може бити досадно. Мама и ја нисмо стигли све да обиђемо и свакако планирамо да га посетимо још много пута. Михаило Литричин, VIII-1 13

ПУТОВАЊА

Вуков Основац 8 (јун 2022)

Италија Свој сан да посетим ову дивну земљу остварила сам овог пролећа. Венецију сам одувек видела као фасцинантан град и тако јединствен. Град који лежи на води био је наша главна дестинација. Иако је прошло већ месец дана откад сам се вратила из Италије, не могу да заборавим сећања из ове земље. Венеција се налази у североисточном делу Италије на Јадранском мору. Седиште је покрајине Венето. Атрактивност овог града је у томе што лежи на 118 малих острва у лагуни. Чим сам крочила на венецијанско тло, обухватило ме је узбуђење. Мирис мора и уличних посластица ширио се на све стране. Једном је неко рекао: „Да би упознао Венецију, мораш да се у њој изгубиш“, што нама није било тешко. Почели смо да се вртимо у круг и да се губимо по уским, тихим уличицама. Пратили смо мале ознаке на зградама како бисмо дошли до величанственог моста Риалто са ког се пружа прелеп поглед на Гранд канал. Ово је камена грађевина која носи титулу најзначајнијег моста Венеције. Најпознатији симбол су гондоле. Шарм ових прелепо дизајнираних чамаца, као и самих гондолијера у својим традиционалним кошуљама, учинила нам је вожњу незаборавном. Следећи дан смо посетили највећи и најимпресивнији трг у Венецији, Трг Светог Марка. У њему се налази велики број споменика културе, прелепих грађевина и музеја, а најимпресивнија је базилика Светог Марка. Одмах поред базилике налази се Дуждева палата која је вековима представљала симбол моћи венецијанске републике. Посетили смо и један од најпосећенијих мостова, Мост уздаха. Он повезује стари затвор и Дуждеву палату. Прича каже да би шетња тим мостом била последњи поглед на слободу за затворенике. Једини који је успео да побегне из тог затвора је Ђакомо Казанова. Нисмо могли да одолимо а да не посетимо острва Мурано где се праве уникатни предмети од стакла и Бурано, познат по чипки. Посетили смо и базилику „Santa Maria della Salute“о којој је писао наш познати песник Лаза Костић. Наша последња дестинација била је град вечне љубави Верона, предивни италијански град са најславнијом љубавном причом. Причом о љубави Ромеа и Јулије. Посетили смо Јулијину кућу. На зиду ове куће постављена је табла са Шекспировим стиховима док се испод балкона налази бронзани Јулијин кип. Највише ми се допао римски театар Арена саграђен у првом веку.

14

Могла бих писати још много тога о овој прелепој земљи, али ћу овде завршити своју причу и оставити вас да лично истражите остале лепоте ових италијанских градова. Ива Абрамовић, VI-2

Вуков Основац 8 (јун 2022)

ПУТОВАЊА

Одлазак у Нови Сад Ушли смо сви у аутобус, поседали у удобна седишта и кренули у Нови Сад. Са нама је био и пети два, слушали смо разне песме и певали их. Дошли смо у Нови Сад и запутили смо се ка биоскопу, имали смо слободно време да се прошетамо. Другари и ја смо отишли да једемо и после јела смо отишли да се играмо у играоници која нам је позната од прошлог пута и увек нам је занимљива. Нисмо имали довољно времена за све што бисмо желели, тако сам изашао и нашао сам се са другаром па смо отишли до Дексика да бисмо купили нешто. Дошло је време да идемо у биоскопску салу да гледамо филм „Лето кад сам научила да летим’’. Отишао сам да купим кокице и дао сам другу који их је само узимао без питања. Сео сам у први ред са другарима из разреда. Отишао сам до трафике да бих купио сок и угледао сам три другарице како размишљају шта да узму. Помислио сам да ћемо закаснити и пожуривао их. Почео је филм који је био прелеп. Било је смешно како је девојчица ишла са баком у Хрватску уместо да кампује са вршњацима. Иако је била разочарана, на крају је ово испала најбоља авантура. Још ми је било забавно како се девојчица умало заљубила у рођака. Најстрашније ми је било када њена бабатета умире. Али, да она није била болесна, девојчица никада не би ни отишла у Хрватску и доживела најбоље лето. Волео бих да често путујем на екскурзије. Увек је забавно. Радујемо се чим чујемо да ћемо негде ићи, дружимо се у аутобусу, у биоскопу, свуда… Стефан Павлов, V-1

„Лето кад сам научила да летим“

Ове године, 15. марта, четири одељења из наше школе „Вук Караџић“ ишла су на полудневну екскурзију. Повод одласка је био да се лепо проведемо, али и да одгледамо предиван и емотиван филм „Лето кад сам научила да летим“. Филм се емитовао у биоскопу у тржном центру „Променада“ у Новом Саду. Пре почетка пројекције имали смо сат и по да прошетамо куда желимо, а потом су нас наставнице чекале на последњем спрату код уласка у биоскопску салу. Мислили смо да је време пре тога много забавније, али смо се преварили. Филм је почео. Главни лик је девојчица Софија која са својом баком иде на летовање у Хрватску на острво Хвар. За њу је то право мучење. Покушава да слуша бабу, али јој њени савети и претерана брига много сметају. Посебно јој је тешко што су њени другари у летњем кампу, а она је са две бабе на острву на ком не познаје никога. Све ово се убрзо мења. Догађаји су углавном смешни, али и љубавни, а на крају и тужни. Софија је провела незаборавно лето, научила је да лети, тј. заљубила се, упознала своју породицу и научила много тога новог. При крају филма су ме савладале емоције, нисам издржала а да не заплачем. Схватила сам поруку филма, али верујем да је сваком она другачија. Препоручујем да одгледате филм „Лето кад сам научила да летим“ јер ће свима променити поглед на многе ствари у животу са којима се срећемо у нашим годинама. Илијана Живанкић, V-2

15

АКТУЕЛНОСТИ

Вуков Основац 8 (јун 2022)

Балет кроз живот Моја прича са балетом креће пре 11 година, када су ме родитељи уписали у балетски вртић у Кикинди. Вероватно су и сами видели да волим да плешем. Сваког дана сам ишла и сваког дана сам била испуњена срећом јер сам радила оно што волим. Моји родитељи, а поготову моја мама, су били превише поносни и срећни када ја сама са тек 7 година станем на сцену и играм. Постоје чланови моје породице који нажалост нису више са нама, а волели су моје играње, па сам због њих настављала. Пролазиле су године и дошао је дан кад сам уписана у основну балетску школу. Не знајући како то тамо функционише, изненадила сам се њиховом методом рада. После 7 година у балетском забавишту где је све опуштено, стиже пуно озбиљнији део. Требало ми је времена да се навикнем, али сам успела и опет заволела игру. Било је изузетно тешко у почетку, то је 2 сата дневно пет пута недељно огромног труда и

16

рада. У другом разреду сам задобила једну од тежих повреда кад сам покидала лигамент на колену и тада сам мислила да је крај мојој балетској причи. Али некако сам након три месеца опорављања успела да се вратим у балетску салу. Наставнице су саме биле шокиране и нису знале да дете од само 12 година може толико нешто да воли да се чак и након велике повреде врати. У трећем разреду сам мало кренула да лутам мислима и нисам ни сама знала шта ме занима. Тад сам мало посустала мислећи да мене то не занима и да ћу бити нешто друго. Наставила сам да идем у ту школу са не претераним интересовањем. Долази и 2020. година и ванредно стање. Пошто сам дете оца који је радио у црвеној зони, имала сам забрањен излазак из куће скоро пуна два месеца. У почетку је то за мене било добро. Била сам увек код куће, нисам ишла ни у регуларну основну школу ни у балетску. Али након само недељу дана сам приметила да моје тело само креће да игра уз било коју музику. И тад сам схватила да је мој живот без балета, а и плеса заправо празан. Сваки дан сам играла сама у соби и била пресрећна чак иако нисам излазила из куће. Тад ми се јавила жеља за средњом балетском школом, али сам је занемарила мислећи да је то само нека фаза. Кренули смо колико-толико од септембра у школу и вратила сам се након 5 месеци у балетску салу. Нисам успела ни да дођем до великог напретка, опет смо били затворе-

Вуков Основац 8 (јун 2022)

ни. Опет сам имала забрану изласка, и опет сам играла по цео дан. Негде у мају су мере попустиле и тад званично одлучујем да је балетска средња школа нешто што ја морам да упишем. Тада су кренули наступи где сам била издвојена тако да сам играла сама, кренула су такмичења где сам освајала прве и друге награде, али је такође дошао и завршни испит. Он је зависио од наше закључне оцене из свих играчких предмета. Најбоље сам урадила и имала сам част да играм једну варијацију пред комисијом. Поносна на себе схватила сам да имам стварно неки дар у себи. Од тад ми је остало само да изађем на испит за средњу. Целе године сам долазила и радила и трудила се да се побољшам што више могу. На мени је било само да одлучим у којем граду ћу да изађем на испит, у Новом Саду или Београду. Одлучујем да одем у Београд иако знам да је тамо конкуренција огромна и да се теже пролази. Целе недеље сам била тамо и трудила се колико могу да будем добра. Речено нам је после да су вежбе које смо радили за градиво 2. разреда средње балетске школе. Дошао је и дан испита кад сам показала заправо шта ја могу. Кад су резултати изашли, сви смо сазнали да сам испит положила и да сам прва особа из Кикинде која је успела да положи београдски испит. Велика ствар за мене, а и моју породицу. Иако знам да је то тешко и да можда нећу успети у будућности тиме да се бавим професионално, драго ми је да ћу се у тих пар година усавршити у томе и да ће ми многа врата бити отворена. Кроз живот је битно радити оно што волиш јер ћеш тако једино бити срећан. Будите оно што јесте, волите себе и научите да се посветите оном што волите и жеље се морају остварити. Доротеа Бореновић, VIII-2

АКТУЕЛНОСТИ

О професионалној оријентацији На раскрсници образовања, када смо несигурни, а треба да донесемо важну одлуку, од значаја је помоћ стручњака. Професионална оријентација представља савет педагога или психолога како би млади креирали своју будућност. Сећам се тренутака када нисам знао чиме ћу да се бавим, када ми је било свеједно или када сам често мењао интересовања. Педагог наше школе, Драгана Станић, са нама, ученицима осмог разреда, врши професионалну оријентацију како би помогла да се бавимо жељеним делатностима. У марту месецу смо са психологом ОШ „Жарко Зрењанин“ Снежаном Мирчић Дејановић радили тестове: професионалних интересовања, опажања детаља, схватања просторних односа, логичких и вербалних способности, да би нас у априлу наш педагог почео позивати на разговор. Ученицима оваква сарадња помаже. Упућивање на то чиме можемо да се бавимо нам даје веће самопоуздање и подршку у остварењу циљева, јасније сагледавамо своје способности и могућности. Иако можда још несигурни, полако успевамо да изаберемо средњу школу и образовани профил који нас заиста интересује. Моја жеља већ дуже време је да се бавим правом, те бих уписао Гимназију „Душан Васиљев“ или Економско-трговинску школу у Кикинди. Причао сам са вршњацима, породицом и родбином, подржали су мој избор. Моји другари деле слично искуство. У мору образовних профила искристалисале су се жеље и сада је лакше донети праву одлуку. Имамо још мало времена, али заједно са жељама на коначну одлуку ће утицати и успех постигнут у досадашњем школовању и завршни испит. Богдан Завишин, VIII-2 17

АКТУЕЛНОСТИ

Вуков Основац 8 (јун 2022)

Музика и надаље

У последње време доста времена посвећујем музици, али ипак морам да правим неки баланс између школе и ствари које треба да радим. Од септембра па доскоро планирала сам да упишем гимназију. Нисам размишљала ни о једној другој школи у Кикинди, а

сно, схватила сам да не могу свега што је захтевније да се бојим. И наравно да сам покушала. Максимално сам се потрудила, имала сам интензивне припреме последњих недељу дана. И положила сам пријемни испит. Ово је само подршка свима да не одустају од прилике која се укаже, можда више неће бити таквих у животу. Често су ми неки говорили да је то само животна фаза, али ја осећам да сам на правом путу и да је то мој позив. Уписала сам соло певање. Певам одмалена. А поред тога наставила сам да свирам клавир који сам прошле године завршила у основној музичкој. Од септембра свирам гитару и виолину. Желела сам да се опробам у нечему мало другачијем, желела сам да свој живот учиним авантуром. Волим да стичем нова искуства. Скоро смо основали и бенд, тек смо предгрупа, али сваке недеље вежбамо и трудимо се да напредујемо, а имамо и доста добрих пријатеља који нам пружају велику подршку. Наравно, да бисмо успели, кад већ имамо таленат, потребна је само вежба и вежба. Увек са успехом долази и жртва, али она није тешка кад нешто волите. Анђела Ћирић, VIII-1

камоли о средњој музичкој које нема у нашем граду. Понекад људи можда и не размишљају о ономе што воле само зато што верују да је то недостижно. И ја сам се придржавала тога. Али у неком тренутку, можда мало прека18

Вуков Основац 8 (јун 2022)

АКТУЕЛНОСТИ

„Читалачка значка“ манифестација коју волимо Манифестација „Читалачка значка“ одржана је традиционално и ове школске године 8. јуна у Основној школи „Вук Караџић“. У времену технологије, друштвених мрежа и брзог преноса информација 32 ученика ове школе показало је да писана реч и лепа мисао и даље трају. Читалићи, млађи ученици ове школе, исказали су креативност пишући и украшавајући своје дневнике инспирисане прочитаним књигама. Замишљени свет потекао из прочитаних књига добио је своју реализацију у фантастичним страницама дневника. Свакако бисмо истакли да у овој манифестацији учествују и ученици првог разреда који уз подстицај својих учитељица већ од првих научених слова уче да воле и бајке, приче, песме...Тешко је било међу талентованом децом која су презентовала своје омиљене књиге и уз већ, за њихов узраст задивљујуће развијеном критичком мишљу, изабрати најбоље од најбољих. Како кажу учесници, тешко је било изабрати дело које је заузело прво место у прочитаној литератури до сада, а међу насловима нашли су се: Достојевски, Толстој, епска фантастика на енглеском језику и још много „озбиљних“ наслова. Додељене су златна, сребрна и бронзана читалачка значка које симболично потврђују аутентичност ових младих људи, чувара и неговања културе читања. Хвала им на томе. Тања Баба Стојановић

19

АКТУЕЛНОСТИ

Вуков Основац 8 (јун 2022)

Пријемни испит у Филолошкој гимназији За мене језици представљају слободу. Слободу мисли, говора и опажања. У тренутку кад сам закорачила у ходнике Филолошке гимназије, запосела ме је трема и жеља да постанем један од њених будућих ђака. Дан пријемног испита за Филолошку гимназију био је узбудљив и стресан. Талас осећања ме је обузео док сам чекала да ми уруче коверат са испитним питањима. Тестови су били рађени два сата. Већина нестрпљивих ђака је пожурила да заврши раније, док сам ја остала размишљајући до последњег момента. Атмосфера у школи је изузетно пријатна, наставници и старији ученици који су били укључени у организацију били су ведри и насмејани и помагали нам да све лакше и брже прође. Испит из енглеског језика није представљао велику препреку за већину кандидата. Питања се састоје од разумевања књижевних одломака као и слагања времена и многих других граматичких вежби. Не може се порећи да је српски захтевнији што се тиче учења и вежбања. Била сам нестрпљива да дознам резултате, а од секунде кад сам сазнала да сам прошла, нисам могла срећнија бити. Школа је на сваки начин посебна. Ученици су у обавези да уче до десет страних језика, од оних најпопуларнијих до оних егзотичних за наша подручја. Ђаци који су се одлучили за Филолошку гимназију су начитани и образовани. Ове године, највише је заинтересованих и најбројнија су одељења за јапански, корејски и норвешки језик. Једна од мојих жеља је да упишем разред за енглески језик, где се настава одвија на одабраном језику и посвећују се тумачењу фамозног шекспировског енглеског. Поред учења језика германске и романске групе, волела бих да се окренем језицима и култури Мале Азије и Блиског истока. Али, поред осталих дивних и туђих култура, наставићемо са тумачењем нашег матерњег језика, српског, на захтевнији и обимнији начин. Филолошка гимназија је школа са традицијом, школа коју су похађали знаменити носиоци имена београдских тргова, улица и булевара, гимназија која се воли, гимназија у којој учимо оно што волимо. Јустина Марковић, VIII-1

20

Вуков Основац 8 (јун 2022)

АКТУЕЛНОСТИ

Thinking about my future It is hard to think of my future when I don’t have much of life experience. Even without the experience, I am confident to say that I will have a bright future and that I am on the right path to make it a reality.

One of the next big life attainments is going off to high school to pursue a higher degree of knowledge which have already gathered in the precious grades of middle and elementary school. The process of pointing the students to the right direction is especially interesting to me. I mostly like the social sciences more than the natural science.. The undertaking of learning something about social sciences really excites me and is very peaceful and pleasing to me at the same time. After high school, one goal I definitely see myself pursuing and accomplishing is graduating from a university. The most interesting topics for me which I would like to educate myself about are: history, languages, philosophy, psychology and art. Throughout university, my plan is to be great student who is passionate and eager to have a great life and a career ahead of them. Next to my academic ambitious I would also like to travel a lot in the future. One of many places I would like to visit is Saint Petersburg, the old Russian capital city, which is also the center of their and many more old forgotten cultures.

If I work hard enough, I definitely see myself walking down the streets of the city of Peter the Great in the near future.

If we want to accomplish our goals, it is important to note that we should and have to break everything up into small and simpler pieces until we reach our greater goals and ambitions. I can’t wait to see what the future has in store for me next!

Bogdan Dejanović, VIII-2

21

ЖИВОТ ШКОЛЕ

Вуков Основац 8 (јун 2022)

„Покажи свој таленат“ Ове године се први пут у дворишту одржало школско такмичење „Покажи свој таленат“. Време је 2. јуна било савршено, те су трибине биле пуне гледалаца. Све је организовала дивна наставница италијанског језика. Водитељка програма била је Доротеа Бореновић. Као и увек наши ученици су се много потрудили. Категорије су биле следеће: певање, плесање, свирање и брзо цртање. Чланови жирија су били наставник Иван Пантелић, учитељица Милка Колдан Шевић, представница родитеља Данијела Средојев и Богдан Дејановић, представник Ученичког парламента. Имали су тежак задатак па је одлучено да се доделе по две прве, друге и треће награде. Треће место поделиле су Наташа Рапаић, Нина Чуданов, Јована Петровић и Хана Фазекаш. На другом су се нашле Марија Цицовић, Ана Старчевић и Миона Средојев. Међу 17 такмичара истакле су се Ена Гогић и Александра Милосав које су освојиле 1. место! Ена Гогић, VII-3

22

Вуков Основац 8 (јун 2022)

ЖИВОТ ШКОЛЕ

Искуства и дилеме наших другара који су дошли из иностранства Сналажење у новој средини често представља изазов за већину људи који се нађу у таквој животној ситуацији. Неминовна последица доласка у ново окружење јесте учење новог језика. Тешко је замислити обављање наших свакодневних активности и споразумевање са људима које смо тек упознали осећајући оптерећење да своје мисли и идеје брзо и правилно поделимо са саговорницима. Са мноштвом таквих потешкоћа, али и позитивних доживљаја су се суочили наши ученици Рајко Стојков и Анита Стојков из седмог разреда и њихова сестра, Валентина Стојков из шестог. Они су пре око две године из Швајцарске дошли у Србију и притом кренули да похађају нашу школу. Најпре ће нам Рајко навести своја запажања. Рајко Стојков: Када сам први пут ушао у своју садашњу школу био сам узбуђен, а посебно када сам упознавао свој нови разред. Занимало ме је по чему се разликују људи и школски систем од оног у Швајцарској. Био сам помало несигуран и стидљив пошто сам деловао каo странац. Полако сам постајао део свог окружења, стварао нова пријатељства и све боље разумео другаре. Био сам срећан јер сам веровао да неће бити много промена, али се моја очекивања ипак нису остварила. Било је тешко, нисам могао да издржим преписивање јер нисам говорио српски добро. На почетку је то био највећи проблем. Најлакше сам се навикао на немачки језик, а тада сам учио и основе српског језика. Од тада сам се значајно побољшао. Сада лакше читам, пишем и говорим српски језик. Све у свему, срећан сам што похађам ову школу. Анита Стојков: Мој први дан у новој школи је био помало непријатан јер сам осећала страх и нестрпљиво сам чекала да упознам своје ново друштво. Када сам први пут ушла у учионицу, упознала сам свог разредног старешину, а затим и своје нове другове који су били добри према мени. Првих

месеци је сваки задатак био тежак. Језик уопште нисам разумела. Школе се доста разликују и већина предмета изгледа много другачије. Једна интересантна разлика јесте да је најбоља оцена у Швајцарској шест, а овде пет. Моји другари су имали важну улогу у мом навикавању на нову средину. Наставници су имали стрпљење и тако олакшали моје образовање овде. Већ сам се одавно навикла на школу, стичем другарства, а напредујем и у знању српског језика. Валентина Стојков: Доласком у своју нову школу осећала сам се врло нервозно. Велике разлике које сам приметила су ме изненадиле и зачудиле. Постоји само осам разреда, само једна школска зграда за све ђаке, али највише ме је зачудила чињеница да сам била једина која није из Србије. Мислила сам да ћу се боље снаћи у предметима у којима језик није толико важан за добро разумевање. Школа је доста тежа него у Швајцарској. У почетку нисам могла да радим ниједан писмени задатак, па ни контролни због слабог знања српског језика. Било је тешко и пронаћи пријатеље. Често су покушавали да причају са мном, али тај разговор не би водио никуда. Полако, научила сам језик и нашла нове другаре са којима се сваког дана дружим. Морам захвалити својим саговорницима и напоменути да је свакако при изради овог интервјуа било нужно понекад помоћи нашим другарима да пронађу адекватну српску реч како би изразили своја осећања и запажања, али смо овде да им помогнемо. Богдан Дејановић, VIII-2

23

ЖИВОТ ШКОЛЕ

Вуков Основац 8 (јун 2022)

Припреме за матурско вече За малу матуру ученици осмих разреда дуго се спремају и заборављају на школске обавезе. За најбитнији и најлепши дан девојчице пажљиво бирају одећу, обућу, ташне, шминку и фризуру. Занимало нас је како се оне, које су иначе захтевније од дечака, сналазе у томе. Поставила сам им нека уобичајена питања: Који је твој избор, хаљина или панталоне? Зашто си се одлучила баш за хаљину? Колико ти је требало времена да пронађеш хаљину и шминку? Да ли ти се шминка слаже уз хаљину? Занимљиво је да су све саговорнице изабрале хаљину, али из различитих разлога. Јања Радловић јер хаљине највише воли да носи. Катарина Ковачевић је рекла да хаљина лепше пристаје њеном телу. И Лари Лисици хаљине лепше стоје. А Настасија Недељковић више воли хаљине него панталоне. Сва гардероба је увелико спремна. Термини код шминкера се углавном заказују доста унапред па су се на време побринуле за то и углавном ће се и шминка слагати са одећом. Ако свему поменутом додамо фризуре и надоградњу ноктију, јасно је да ово захтева озбиљне припреме и да све укупно није јефтино. Ипак, најважније је да тог 14. јуна, те посебне вечери, сви матуранти буду задовољни и срећни. Дуња Рађеновић, VII-3

24

ТАКМИЧЕЊА

Вуков Основац 8 (јун 2022)

Фестивал младости, хуманости, љубави и лепоте Поводом дана Црвеног крста и Црвеног полумесеца одржан је „Фестивал младости, хуманости, љубави и лепоте“. Наставница биологије Тања Чубрило је изабрала нас шесторо да будемо представници наше школе. Били смо најбољи међу ученицима шестог разреда из девет основних школа наше општине. На десет пунктова на тргу забавили смо се и показали своје знање. Освојили смо пакетиће са слаткишима и сланишима. Друго и треће место освојиле су школе „Ђура Јакшић“ и „Јован Поповић“ из Кикинде. Овај фестивал нам је омогућио да уз забаву научимо нешто ново. На тргу су били различити пунктови знања и уз то три игре спретности: Водоноша Скакање у џаку Врећица Знање смо показивали из области: Пружања прве помоћи Добровољног давања крви Трговине људима Познавања психоактивних супстанци Безбедности деце у саобраћају Историје Црвеног крста Правила понашања на базену Црвени крст је основао Швајцарац Анри Динан 1863. у Солферину. Први Црвени крст Србије основан је 1876. године. Седам основних принципа Црвеног крста и Црвеног полумесеца су: Хуманост Непристрасност Неутралност Независност Добровољност Јединство Универзалност

Много нам се свидео овај фестивал, поготово што смо научили да помогнемо другима у некој критичној ситуацији. Поносни смо што смо Мина Радивојша, Дуња Савић, Матеја Радивојша, Јелена Радивојац и нас две успели да победимо иако смо имали јаку конкуренцију. Маша Ердељан и Дуња Грбанушић, VI-1

Занимљива математика Мај je месец математике, поводом тога наставници математике из разних школа Кикинде су заједно са Центром за стручно усавршавање организовали такмичења. Наша школа је учествовала у друштвеним играма „Таблић“, „Манкала“ и „Скочко“. Мој разред определио се за игру „Таблић“ која се играла у пару. Заједно са својим другарима Матејом Радивојшом, Мином Радивојшом, Бланком Јовандић, Филипом Рељином, Михајлом Маркушем, Луком Ђенићем и Александром Хркаловићем прошла сам у финале. Финале је било одржано 31. маја, последњег дана месеца математике. Поента игре била је да постигнемо што боље резултате. Било је напето јер је сваки играч био успешан. Најуспешнији смо били Матеја Радивојша и ја, са највише победа освојили смо прво место. Сви учесници добили су часопис „Елементи” како би научили још понешто. Поред резултата које смо освојили, упознали смо се са другачијом математиком. Математика са којом смо се упознали нам је кроз игру развијала логичко размишљање. Свим учесницима се свидело ово такмичење јер смо се међусобно дружили и забавили. Дуња Савић, VI-1

25

ТАКМИЧЕЊА

Вуков Основац 8 (јун 2022)

РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА Математика: Бланка Јовандић, 6. разред – 1. место (општински ниво), 2. место (окружни ниво) Матеја Косић, 5. разред - 2. место Мина Радивојша, 6. разред – 4. место (општински ниво), 3. место (окружни ниво) Марија Петровић, 5. разред – пласман на окружно такмичење Јана Ињац, 4. разред– пласман на окружно такмичење Рецитовање: Давид Мохачи, 4. разред- пласман на окружну смотру Стефан Билић, 4. разред- пласман на окружну смотру Српски језик и језичка култура: Марија Петровић, 5. разред – 3. место (општински ниво), 3. место (окружни ниво) Мина Радивојша, 6. разред - 3. место (општински ниво), 2. место (окружни ниво) Ива Абрамовић, 6. разред - 3. место (општински ниво), 3. место (окружни ниво) Дуња Рађеновић, 7. разред – 3. место (општински ниво), 3. место (окружни ниво) Владислава Петровић, 7. разред - 3. место (општински ниво), 1. место (окружни ниво), 5. место (републички ниво) Ђурђина Петровић, 7. разред - 2. место (општински ниво), 2. место (окружни ниво), 4. место (републички ниво) Књижевна олимпијада: Богдан Дејановић, 8 разред - 1. место (општински ниво), 3. место (окружни ниво) Физика: Мина Радивојша, 6. разред - 1. место (општински ниво), 1. место (окружни ниво), 3. место (републички ниво) Матеја Радивојша, 6. разред – – пласман на окружно такмичење, 2. место (окружни ниво) Енглески језик: Милена Сандић, 8.разред – 3. место (општински ниво), 2. место (окружни ниво) Касија Грујић, 8.разред – 3. место (општински ниво) Јустина Марковић, 8.разред – 3. место (општински ниво), 2. место (окружни ниво) Хемија: Ђорђе Бајић, 7. разред – 1. место (општински ниво) Милан Зорић, 7. разред – 2. место (општински ниво)

26

Марко Пуцар, 7. разред – 3. место (општински ниво) Географија: Владислава Петровић, 7. разред – 1. место (општински ниво) Ирина Гајски, 7. разред – 3. место (општински ниво) Алексеј Зубанов, 7. разред – 3. место (општински ниво) Историја: Богдан Дејановић, 8 разред - 1. место (општински ниво) Богдан Завишин, 8 разред - 1. место (општински ниво), 3. место (окружни ниво), 3. место (републички ниво) Ива Абрамовић, 7 разред - 3. место (општински ниво), 2. место Шта знаш о саобраћају: Мирна Адамовић, Михајло Маркуш, Мирослав Батанчев, Петра Чудан- екипно 2. место (општински ниво) Мирна Адамовић, 6. разред - 1. место (општински ниво), 1. место (окружни ниво) Петра Чудан, 5. разред - 1. место (општински ниво), 2. место (окружни ниво) Биологија: Марија Цицовић, 5. разред – 2. место (општински ниво), 3. место (окружни ниво) Александар Попов, 5. разред – 2. место (општински ниво), 1. место (окружни ниво) Милица Милаковић, 5. разред – 3. место (општински ниво), 3. место (окружни ниво) Мила Павков, 6. разред – 2. место (општински ниво), 2. место (окружни ниво) Наташа Рапаић, 6. разред – 3. место (општински ниво), 3. место (окружни ниво) Ђорђе Бајић, 7. разред – 1. место (општински ниво) Теодора Иветић, 7. разред – 3. место (општински ниво), 1. место (окружни ниво) Доротеа Бореновић, 8. разред – 1. место (општински ниво), 2. место (окружни ниво) Маријана Миланов, 8. разред - 1. место (општински ниво), 3. место (окружни ниво), 5. место (републички ниво) Фестивал младости, хуманости, љубави и лепоте Ученици 6. разреда- 1. место Фестивал луткарства основних школа Луткарска група „Свици“, републичка смотранаграда за јасно упућену васпитну поруку

Вуков Основац 8 (јун 2022)

ТАКМИЧЕЊА

Три такмичења за два дана „Почетак сваког успеха је жеља” – рекао је Наполеон, а поред велике жеље, ја сам уложила и много труда како бих успела да остварим одличне резултате на различитим такмичењима. Припремала сам се за такмичења из биологије, физике, математике, српског језика, као и за спортска такмичења (пливање и одбојка). Имала сам доста успеха и на општинском, и на окружном, па чак и на републичком нивоу. Са другарима из разреда сам учествовала у квизу знања „Свет сова ушара“ и на манифестацији у организацији Црвеног крста и на оба такмичења смо освојили 1. место. Највише труда и времена уложила сам на спремање за такмичење из физике, где сам имала и најбоље резултате. Општински ниво био је веома лак. Освојила сам прво место и пласман на окружно такмичење. Како се оно ближило, постајала сам све нервознија. Имала сам велику жељу да поново будем прва. Када се такмичење завршило, имала сам лош осећај. Мислила сам да сам веома лоше урадила. Нестрпљиво сам чекала резултате. Након што је табела изашла, угледала сам своје име на врху листе, била сам опет прва. После додатних месец дана спремања и учења, моја наставница Биљана Груловић и ја смо кренуле у Краљево на републичко такмичење. Тамо смо провеле три дана. Били смо смештени у Врњачкој Бањи, која ми се веома свидела. У суботу 9.5. радила сам тест из физике и одмах након тога тест из српског језика и језичке културе. Била сам веома уморна након четири и по сата израде задатака, али кад су резултати изашли, схватила сам да се то веома исплатило. Освојила сам 3. награду на Републичком такмичењу из физике и 2. награду на Окружном такмичењу из српског језика. Следећег дана имала сам још једно такмичење, радила сам тест из биологије. Ово путовање у Краљево је оставило врло леп утисак и незаборавне успомене. Поред тога што сам освојила награде, стекла сам нове пријатеље, обишла град и, што је најважније, лепо сам се провела и стекла сам ново искуство. Мина Радивојша, VI-1

27

ТАКМИЧЕЊА

Вуков Основац 8 (јун 2022)

О саобраћају и дружењу Тог 27. маја смо стигли у Београд где се одржавало Републичко такмичење „Шта знаш о саобраћају“. Тамо смо били скоро два дана, јер се први дан радио тест, а други дан смо возили бицикл. Били смо смештени у Дому ученика средњих школа „Патријарх Павле“. Са мном су били Мирна Адамовић из шестог разреда и два дечака из Мокрина, Лазар и Дарио. Након распакивања, отишли смо на ручак и на мали одмор. Око 15:30 смо кренули у учионице у којима смо радили тест. Иако сам много вежбала и дуго се припремала, имала сам трему. Из учионице сам изашла међу последњима, јер сам три пута проверавала шта сам и како урадила. У 18:00h су објавили резултате и имала сам 92 поена. Међутим, због неког неспоразума, великом броју такмичара су одузета 3 поена, па тако и мени. Када се завршила објава резултата, отишли смо на вечеру, а онда у обилазак полигона за вожњу бицикала. После разраде плана за прелазак полигона, наставници Горан и Владимир су решили да нас почасте једном шетњом Кнез Михаиловом улицом. Тамо смо се лепо провели, али и јако уморили, пошто је улица поприлично била далеко од нашег смештаја. Чим смо стигли у дом, одмах смо отишли у кревет и брзо заспали. Ујутро смо устали раније, доручковали, спаковали се и отишли до сале где је био полигон за вожњу. Први и други полигон је био полигон спретности, а трећи практичног саобраћаја. На полигону спретности сам добила 54 поена, а на полигону практичног саобраћаја 78, и са поенима на тесту, имала сам укупно 221 од укупних 300. Када смо сви завршили, нисмо чекали званичну објаву резултата, већ смо се упутили ка Кикинди. Без обзира на исход овог такмичења, за мене је ово било још једно ново и лепо искуство. Док смо стигли до Београда прошли смо кроз лепе и занимљиве тренутке на општинском и окружном такмичењу, Мирна и ја смо вежбале вожњу на полигону у Мокрину, упознале смо доста нових другара. Уз то, у дому смо могле да осетимо како би изгледало школовање даље од куће, спавање у четворокреветној соби и исхрана у мензи. У међувремену, сазнала сам да сам на 17. месту у својој групи, а као екипа смо освојили 10. место и то ме неће спречити да се такмичим и следеће године. Петра Чудан, V-1

28

Вуков Основац 8 (јун 2022)

СПОРТСКИ ЖИВОТ

Наш репрезентативац Данас сам имала прилику да интервјуишем Стефана Свијетлјицу, ученика осмог разреда, који је после две године тренирања добио позив да тренира за репрезентацију Србије. Више о томе и о Стефану ћемо сазнати у следећем прилогу: У ком клубу тренираш и како си дошао на идеју да тренираш одбојку? Тренирам у клубу МОК „Кикинда“. До одбојке сам дошао сасвим случајно тако што ме позвао друг да дођем на тренинг. Отишао сам и одмах ми се много допало. Одлучио сам да му се придружим. Како је дошло до тога да те позову у репрезентацију и колико си већ дуго тамо? Играо сам добро и тренирао вредно. Ишао сам на разговор у Нови Сад и након два месеца су ме позвали на прве припреме. У репрезентацији сам седам месеци.

нијаду“, међународни турнир на који идем августа. Који су твоји планови за будућност? План ми је да завршим средњу школу као техничар друмског саобраћаја и Факултет техничких наука, након тога ћу се у потпуности посветити одбојци. Који би били твоји циљеви у одбојци? Имам их доста, али највећи би ми био улазак у репрезентацију Србије. Ако бих достигао тај циљ, мој сан би био да тренирам у једном од најбољих италијанских клубова „Lube Civitanova“. Желимо Стефану много среће, личних и спортских успеха. Маријана Миланов, VIII-1

Колико је тешко ускладити припреме са школским обавезама? Није лако. Осми сам разред и имамо много обавеза у школи. Тренинзи нису лаки и није једноставно живети у једном граду, а имати спортске припреме у другом. Трудим се да учим и да не покварим оцене, али не успевам увек. Да ли ћеш учествовати на неким великим турнирима ове године? Да, идем на многе турнире ове године, али као највећи, издвојио бих „Балка29

СПОРТСКИ ЖИВОТ

Вуков Основац 8 (јун 2022)

Утисци са такмичења у атлетици У среду 11. маја рано ујутру аутобус је дошао по нас испред Максија. Кренули смо на Међуокружно такмичење у атлетици. Било нас је десеторо. Мало сањиви, али ипак расположени за причу и дружење стигли смо у Нови Сад брзо. На стадиону „Војводина" се одржавало такмичење у различитим спортским дисциплинама. Стадион је био леп и велик. Стигли смо 2 сата раније. Отишли смо нешто да поједемо, били смо баш гладни. Мало касније почело је такмичење. Дисциплине су биле: скок удаљ, скок увис, трчање 60м, 100м, 800м, штафета, бацање кугле. Моја дисциплина је била бацање кугле. Било је око 15 такмичара из целе Србије. Бацали смо куглу тешку 4кг, свако је имао 4 покушаја. Ја сам освојио 2. место, бацио сам куглу 11,5м. То ми је било прво озбиљније такмичење и био сам заиста задовољан успехом. Као група били смо солидни, освојили смо два друга места и једно четврто. После проглашења победника кренули смо ка аутобусу и упутили смо се за Кикинду. Било нам је лепо и занимљиво. Било је добро друштво и надам се да ће се нешто овакво поновити. Милан Тодоровић, VIII-2

Најбољи спортски резултати Међуокружно такмичење у атлетици: Јана Ињац, скок удаљ – 3. место Милан Тодоровић, бацање кугле – 2. место Андрија Стојановић, трка на 300м - 2. место Станишић, Јованов, Чудан, Стојановић, штафета 4*100м - 3. место Спортска олимпијада школске омладине Војводине: Пливање: Теодора Станчић, 50м делфин - 2. место Богдан Дејановић, 50м слободно – 3. место Лена Бикић, 50м слободно – 3. место Атлетика: Јана Ињац, скок удаљ – 3. место

30

Вуков Основац 8 (јун 2022)

Структура листа

Вуков Основац: часопис ученика ОШ „Вук Караџић“ Година VI, број 8 (јун 2022)

Уводна реч износи размишљање о теми броја или значајној актуелности. Тема броја садржи текстове посвећене одабраној теми. Актуелности прате важна дешавања у школи, граду и ширем подручју. Живот школе нам представља функционисање дела уходаног школског система. Путовања доносе извештаје, репортаже, путописе са излета, екскурзија, школа у природи. Иновације упознају са искорацима у школском животу који се чине да би га побољшали и оплеменили. Литерарни кутак нам представља литерарне радове. Такмичења бележе значајне резултате на такмичењима и смотрама. Спортски живот доноси новости са спортских такмичења. Разно садржи занимљивости и најаве.

Излази на крају првог и другог полугодишта текуће школске године. Издавач ОШ „Вук Караџић“, Кикинда

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 373.3/.4(497.113) ВУКОВ основац : часопис ученика ОШ „Вук Караџић” Кикинда / главни уредник Бранка Стојковић. - Год. 1, бр. 1 (2017)- . - Кикинда : ОШ „Вук Караџић”, 2017- (Београд : Вулкан знање). - Илустр. ; 30 cm Доступно и на: http://osvukki.edu.rs/. Два пута годишње. - Је наставак: Основац (Кикинда) = ISSN 2683-4707 ISSN 2683-4715 = Вуков основац COBISS.SR-ID 332056071

За издавача Оливера Лазић, директор школе Главни уредник Бранка Стојковић branka.stojkovic78@gmail.com Одговорни уредник Оливера Лазић karadzicki@mts.rs Редакција: Христина Марковић, V-1 Анђела Арађанин, V-1 Никодим Гајски, V-1 Стефан Павлов, V-1 Александар Попов, V-1 Петра Чудан, V-1 Илијана Живанкић, V-2 Маша Ердељан, VI-1 Дуња Савић, VI-1 Мина Радивојша, VI-1 Дуња Грбанушић, VI-1 Ива Абрамовић, VI-2 Владислава Петровић, VII-1 Нађа Јевремов, VII-1 Анђела Средојев, VII-1 Огњен Сивчев, VII-1 Милана Кекић, VII-1 Сања Вашалић, VII-1 Дуња Новаковић, VII-1 Тијана Стојковић, VII-2 Дуња Рађеновић, VII-3 Ена Гогић, VII-3 Маријана Миланов, VIII-1 Јустина Марковић, VIII-1 Анђела Ћирић, VIII-1 Михаило Литричин, VIII-1 Елена Мохачи, VIII-1 Милица Бубало, VIII-1 Доротеа Бореновић, VIII-2 Милан Тодоровић, VIII-2 Богдан Дејановић, VIII-2 Богдан Завишин, VIII-2 Стручна редактура: Бранка Стојковић и Tања Баба Стојановић Лектура и коректура: Тања Баба Стојановић Редактура превода: Весна Маринков, Драгана Вукашиновић, Драгица Симић Техничко уређење: Горан Гојков Дизајн часописа и идејно решење логотипа: мр Владимир Крстић Контакт: ОШ „Вук Караџић“ Кикинда 23300, Генерала Драпшина 3 Тел/факс: 0230/ 422-130 Тел: 0230/ 437-417 karadzicki@mts.rs

31