Искрице, октобар, 2012

ОШ,, БРАНИСЛАВ НУШИЋ''Доња Трнава

ИСКРИЦЕ Школске новине ученика ОШ ,,Бранислав Нушић'', Доња Трнава, 64. број, октобар 2012.

Школске новине ,,Искрице'' Лист за децу Број 64, октобар, 2012.године Издавач ОСНОВНА ШКОЛА ,,БРАНИСЛАВ НУШИЋ'' Доња Трнава Редакција Ученици ОШ,,Бранислав Нушић'', учитељи, наставници и пријатељи наше школе Уредник Невена Петровић

Драги наши Нушићевци, Ево нас на прагу још једне школске године, а већ прослављамо Дан школе. Наоружајте се стрпљењем, знањем, љубављу, жељом за дружењем и учењем и полако у нове победе. Нека вам и ова школска година буде лепа и успешна. Кроз ваше успехе и резултате пратиће вас ваше верне „Искрице“. Живели и нека вам је срећан Дан школе! Уредништво

Моја школа Са осмехом ђаке чека да се брзо у њу врате, Неће више да их чека, јако чудна школа нека. Врата широм отворила да са нама разговара. Ту је с нама да се дружи и да нама знање пружи. Једва чекам да ја дођем и крај моје клупе прођем, Да се сместим, да научим, да се мало и помучим. Лепа моја школице, добијаћу ја петице, Ти ћеш мене научити, ја ћу тебе увек волети. Ђорђе Бранковић 5/1

2

И ова школска године започела је са припремама за традиционално свечано обележавање Дана школе. Поводом тог дана академија ће бити одржана у сали Позоришта лутака у Нишу 8. октобра са почетком у 15.30 и наравно, биће обојена делом нашег великог комедиографа Бранисалва Нушића. Поздрав свима и срећан Дан школе!

Моја школа У мојој школи рађале су се многе љубави, смејали смо се многим шалама, склапали нова пријатељства, бирали нове, углавном боље путеве и припремали се за изградњу велике куће, зване „будућност“. За све то можемо захвалити људима око себе и себи. Углавном одрастамо уз родитеље, баке и деке, али и уз дивне људе који су са нама сваког дана по седам часова дневно. И тако девет месеци годишње. Па да, погађате, то су наши наставници. Лажу сви они враголани када кажу да не воле да иду у школу јер је то нешто најгоре на свету. Верујте, најлепши живот је у школи. Пст, ако изузмемо онај део са писменим задацима и родитељским састанцима. Хеј, ту нам сузе теку од смеха, ту добијамо најдивније загрљаје од пријатеља. Ту нам је најслађа ужина коју поделимо са другарима. Ту крену они лептирићи у стомаку кад нас слатка заљубљеност обузме. Да, управо на том месту је оно што нам улепшава дан, његов или њен поглед или осмех. Школа нам је друга кућа, иако понекад морамо да је напустимо јер ће наставница хемије или физике испитивати за оцену. Било како било, свима ће нам ти осмеси, та дружина, ти несташлуци, и оне сузе, а и они наши наставници са којима смо се шалили, остати у сећању. Дан када славимо све те лепе тренутке је наш Дан, Дан наше школе. Зато, драга моја школо, срећан ти рођендан! Милица Милутиновић 7/2

3

Фотографије са свечаног пријема првака и петака у ОШ „Бранислав Нушић“

4

У петом разреду имамо два одељења. Разредни старешина 5/1 је наставница српског језика Невена Петровић, а 5/2 наставник физичког васпитања Марко Ристић

ЂАЧКИ ПАРЛАМЕНТ

У циљу остваривања што квалитетнијег учешћа ученика у целокупном животу и раду школе,и ове школске године Ђачки парламент наставља са радом. Парламент у нашој школи нема дугу традицију али је својим активностима из године у годину скренуо пажњу на себе.Окупљање парламентараца ове школске године било је 18.9.где смо изабрали руководство за школску 2012/2013. Председник-Теодора Перић VIII/2, заменик-Немања Јанаћковић VII/1 и записничар Емилија Игњатовић VIII/2. Усвојили смо план рада и одмах кренули са спровођењем акција и идеја у дело.

(21.9. 2012.) Облачењем у жуто симболично смо дочекали јесен(и ученици и наставници су са по неким жутим или наранџастим детаљем на гардероби дискретно упловили у ново годишње доба).

(26.9.2012.) Поводом Европског дана језика ,ученици од 5.до 8.разреда извели су пригодан програм-академију, на српском,руском,француском и енглеском језику.

(1.-5.9.2012.) Акције које смо покренули у оквиру Дечје недеље: -спортски турнири у сарадњи са наставницима физичког васпитања -„Мој тајни пријатељ”(на почетку недеље, на нивоу разреда, ученици извлаче свог тајног пријатеља, и на крају дечје недеље откривају коме су чинили добро).

-прављење кутије поверења(место где се може сасвим анонимно пријавити насиље,писати о проблемима,хвалити, кудити,питати,предлагати)... И у наредном периоду биће још много занимљивих активности.

5

ЈЕСЕН У МОМ СЕЛУ Тихим корацима стиже јесен. Природа лагано вене и почиње са припремама за починак. Зелену боју полако замењује златно жута. Летњи сјај уступа место јесењем. Буде се тмурна јутра покривена маглама. Ноћи и јутра доносе свежину. Сунце се све стидљивије пробија кроз све гушће облаке. Небо горко плаче.

Сандра Видојевић, 3. Р.

ЛЕТЊА ПЕСМА Весело се сунце изнад брда смеје, топлим зрацима природу греје. Облачак бели мирно небом плови, као да из заседе стално нешто лови. Пчелице на ливади долетеле у роју, раздрагано зује мелодију своју. Све је тако радосно на овоме свету, сунце облак, пчела, цвет, радују се лету. Дарко Здравковић, 3.р.

СТИЖЕ ЈЕСЕН Лишће жути и на земљу пада, а људи плодове беру сада. Зимница се увелико спрема да зими глади нема. Огрев се спрема, у шупе пакује, да би нам зими било топлије. Птице селице одлазе у топлије крајеве, док деца весело пуштају змајеве. Чују се трактори како ору и спремају њиве за сетву нову.

Марија Марковић 1.р.

У јесен сви ужурбано раде и послове завршавају док снег не падне. После летњег распуста деца полазе у школе и почињу да уче лекције нове.

Ђорђе Кузмановић, 2.р.

6

ПОЧЕТАК ЈЕСНИ Лепом, топлом и веселом лету ближи се крај. Стиже нам јесен која ће зеленило заменити другачијом сликом. На тој слици биће нацртано дрвеће са пуно шарених листова прошараних златном жицом. На слици су и деца која полазе у школу и радују се поновном сусрету са другарима. Јесени се радују маме и баке које ужурбано спремају зимницу. Улице дивно миришу јер ветар доноси мирис ајвара. Митра Георгијев, 2.разр.

СЛИКЕ ЈЕСЕНИ Стиже нам јесен жута, обукла два капута. Један од лишћа, други од трава, цела природа се спрема да спава. Кад почне јесен дечица знају, да се игра приводи крају. После јесени зима ће доћи и година ће ова проћи. Невена Костић, 4.разр.

ЛЕТЊИ СУСРЕТ Распуст је још увек трајао. Освануо је сунчан дан, а ја сам са братом изашла напоље. Мама ме је позвала да видим нешто необично. Испред моје куће, у једној њиви, слетеле су две роде. Док је човек орао, оне су посматрале и нису се плашиле. Имале су велике наранџасте кљунове и дугачке ноге. Биле су прелепе. Гледала сам их неко време док су шетале пољем, а онда су одлетеле. Сутрадан сам пожурила на исто место, али њих није било. Била сам тужна, али и срећна јер сам их ипак видела. Катарина Мрвошевић, 2.разр.

МОЈ ДРУГ Мој најбољи друг се зове Ђоле, њега сви ђаци из школе воле. Свакога дана од куће до школе препричавамо доживљаје нове. После школског одмора другари се скупе, па се лепо сместимо у наше мале клупе. Лазар Николић, 2.разр. Александар Крстић 3.р.

7

ЗЛАТНА ЈЕСЕН После топлог лета, јесен жута стиже, дани су све краћи, температуре ниже. Жуто лишће пада, кукурузи зрели, зимница се спрема и ласта се сели. Без досадне кише не може да прође ето то је тако када јесен дође.

ОТИШЛЕ СУ МОЈЕ ЛАСТЕ

Мартин Илић, 3.разр.

Јутрос, пре школе, отрчао сам до шупе. Хтео сам да погледам мало гнездо од сламе и блата. У њему су живеле моје ласте.Стигле су у рано пролеће и убрзо почеле да граде гнездо. Уз цвркут су доносиле сламчице. Брзо су махале крилима док су их уграђивале у гнездо. Убрзо су из гнезда почеле да цвркућу мале ласте. По цео дан сам се дружио са њима. Гледао сам како им родитељи доносе храну, како их уче да лете. Данас их у гнезду није било. Отишле су на југ. Жао ми је, али знам да ће се моје ласте ускоро вратити. Данило Стевановић, 3.разр.

Ана Мијатовић , предшколска група

Огњен, предшколска група

8

Рајковић Лазар 1.р.

Ево шта су ученици другог разреда рекли о својој школи: Анђела Стевановић: Моја школа зове се “ Бранислав Нушић”. Налази се у Доњој Трнави у великом прелепом парку. У нашем парку има много деце и она су прави украс школе. Свако годишње доба улепшава парк на свој начин. Најлепши је у јесен јер тада дрвеће добије шарено лишће, а деца се весело враћају са распуста да стичу нова нања.Волим школу зато што је лепа и зато што имам пуно другова. У њој се лепо учи и сваки велики од мор је нова авантура. Моја школа “Бранислав Нушић” за мене најлепша школа на свету! Стефан Даничић: Ујутру устајем, облачим се и и идем у школу. Тамо имам пуно другова и другарица. Учитељице најављују лепе часове.Моја школа је једна велика кућа са пуно учитеља, наставника, а највише деце.У њој сваки ђак научи нешто ново, стекне пуно другова и научи да се понаша у друштву. Са школом одлазим на разна лепа места на којима увек сазнам нешто ново. Волим моју школу: лепа је , у њој се учи, дружи и доживи пуно лепих тренутака. Немања Крстић:Моја школа зове се “ Бранислав Нушић”. Она је велика, има пуно учионица светлих боја. У њој се играмо, цртамо, бојимо, учимо .Учитељица је добра, она нас учи и помаже нам. За време великог одмора дружимо се, ужинамо. Од свих игара у школи највише волим када играмо фудбал на школском игралишту. Ја волим своју школу! Другарство је: Другарство је најважније за мене. Другарство је некога научити нешто лепо. Са друговима треба делити и добро и лоше. Најлепше је дружити се са другом децом. Важно је имати пуно другова и бити добар друг. Трудићу се да у животу имам пуно другова! Матија Тончев, 4.р.

Петра Станимировић 1.р.

Мој тајанствени друг Свако има своју тајну. Тајне могу бити: срећне, тужне, лепе, шарене, забавне, бескрајне…Можеш их поделити са родитељима, друговима из школе и краја или са неким другом из своје маште .

И ја имам свог тајанственог друга. Он живи у мојој машти. Зове се Помоћко.То је пас жуте длаке, плавих, зелених и црвених туфни. Средњег је раста. Када се враћам из школе он дође и храбри ме , чува од других паса. Кући ми помаже око домаћих задатака, показује ми шта да напишем. Када не ради “ Интернет”, и не могу да се чујем и видим са мамом и татом, Помоћко ми шапне на уво да ништа не бринем и да су добро. Трудим се да баки помажем у свему. Тада он дође, пружи ми шапу и да снагу па постанем јачи. У школи понекад другарици затреба оловка или гумица, он се тада појави и каже: “ Дај јој хемијску, дрвену оловку или гумицу, када теби затреба она ће ти вратити , добро је када помажеш другима”. Лепо је имати тајанственог пријатеља јер тада никада ниси сам и тужан. Кристофер Стојановић, ученик четвртог разреда

Омиљени јунак цртаног филма

Цртани филмови су намењени деци и одраслима. Постоји много јунака цртаних филмова. Од њих можемо научити о доброти , пријатељству, помагању другима у невољи. Мој омиљени јунак цртаног филма је Сунђер Боб Коцкалоне. То је морски сунђер плавих очију . Живи на морском дну, а његов дом је ананас. Најбољи другови су му становници мора: Патрик, Лигњослав, Сенди, Лари…Ради у ресторану “ Кеба Краба” . Веома је брз и спретан у печењу пљескавица. Сунђер Боб је паметан, добар, мудар, насмејан, окретан, шаљив, понекад и лаковеран. Воли да се сружи са својим пријатељима и са њим никада није досадно.

9

Дружећи се са њим схватиш колико је леп имати пријатеље и колико је важно помагати другима у невољи. Филип Перић, ученик четвртог разреда

Ластин кофер

Ласта ових дана у кофер брже – боље у свој кофер пакује пуно добре воље.

“Случајно” јој у кофер “ са дрвета пали” црвићи мали.

Флашицу је напунила до врха баш пао јој затварач наквасила се баш!

Жалила се комшиници пчели тражила јој мед: “Да се деца не разболе када виде лед”.

Илија Рајковић 3.р.

Са толиким кофером долете до југа, па сад мирно спава и у сну се зими руга! Ива Милошевић, ученица четвртог разреда

Јесен у мом крају Анастасија Марковић 3.р.

Од свих годишњих доба најлепша и најмаштовитија

је јесен.

Стигла је у мој крај. Облаци су тмурни, сунце нас ређе посећује. Трава је зеленожута, гране дрвећа добиле су жуте, наранџасте, лепршаве листиће. Земља је мокра од киша, ваздух мирише на влагу. Биљке полако почињу да вену, мада још увек остаје по неки цветић. Пчелице све ређе излазе из кошница, прикупљају полен за мед када су сасвим сигурне да је напољу топло. Веверица у кућици својој прашину брише репићем . Меда сакупља плодове за хладну зиму. За децу, школа је увелико почела. И даље за њих има игара, али прво треба урадити задатке. Волим јесен! Док лишће жути срећна сам и весела! Анђела Живановић, ученица четвртог разреда

Јесења киша Дан без сунца, сив и хладан Киша пљушти поваздан, изнад села, изнад града. Птице крила рашириле, на југ топли похрлиле. Збогом, људи, збогом, гнезда, и ливаде, и шумарци. Остајте нам здраво сви, до пролећа, децо, и ви. Славица Станимировић 3.р.

Саша Симић, 4.р.

Анђела Лазаревић 3.р.

10

Андријана Николић Тијана Лулић 4.р.

Бошко Костић 4.р. Филип Јовић

Борис Тасић

11

Школа Од првака до петака Од петака до осмака Школа наша најбоља је, Најбоља за сваког ђака. Наша школа није тајна, Наша школа јесте бајна Увек свуда јако чиста Од осмеха сва се блиста. Најбољи су уитељи, Наставници сви су сјајни Песма, граја свуда влада. У школи прве љубави се роде, Мада ретко кад остану трајне, Осећања букну од слободе, А љубави остају нераздвојне.

Тијана Динић 3. р, Суповац

Распуст Овај распуст провео сам обилазећи разна места. Посетио сам Рибарску бању, Сокобању, Власинско језеро и море. Најлепше ми је било на мору. На мору сам се купао, ронио, сунчао... Једне ноћи возио сам се бродом, било је веома забавно. На средини брода је било стакло кроз које су путници посматрали морска створења. Могле су се видети разне врсте риба, морске звезде и јежеви. Једнога дана док сам ронио убо сам се на јежа. Тата ми је пинцетом извукао бодље из прста. Од свих распуста овај ми је био најлепши зато што сам га провео купајући се у бањи, на језеру и мору. Алекса Милановић, 4. р, Суповац

12

Како сам провео распуст Једва сам чекао да дође распуст. На распусту сам ишао код бабе у госте. Играо сам се са другарима разних игара. Мало сам помагао тати кад је поправљао мотор. Понекад сам се играо на компјутеру.Мени је распуст био најлепши. Филип Јовановић 2. р, Суповац

Лаура Стајић 1.р.

Догађај са распуста За време летњег распуста сам био мало на Борском и Бованском језеру. Купао сам се, возио чамцем и са татом пецао рибе. Са нама је био и мој брат Алекса, а ја сам упецао највећу рибу. Ишао сам и у аквапарк и спуштао се разним тобоганима. Савић Стефан, 2. р, Суповац

Лаура Стајић 1.р.

17

13

ШКОЛА Моја школа је жута, К`о сунце да сја, Када је угледам Срећан сам ја. Ту су љуљашке, тобогани, Клацкалице три И одбојкашко игралиште Где играмо се сви. Петар Стевановић 2. Разред

Јана Стојановић Моја школа

Моја школа се зове „Бранислав Нушић“. Налази се у селу Мезграја. У школи учимо да пишемо, читамо и рачунамо. За то је задужена наша најбоља и врло стрпљива учитељица. Моји омиљени предмети су математика, српски језик, свет око нас и ликовно. Школа је окружњна великим двориштем. У њему проводимо школски одмор, ужинамо и имамо физичко. Ја волим своју школу, клупу, другове и другарице и учитељицу. Лепо се слажемо, дружимо и размењујемо мишљења. Школа је врло значајна за нас, јер у њој стичемо знање и прве праве пријатеље. Ја једва чекам да кренем у пети разред, да бих поново била са својом другарицом из предшколског, Митром. Даница Митровић 2. Разред Милица Тодоровић 1.р.

Рана јесен у мом селу Стигла је рана јесен и донела пуно жутог лишћа и кишне дане. Сви журе да оберу плодове, а птице селице се спремају да оду у топлије крајеве. Близу моје куће су живеле роде, сваког дана сам их гледала. Једног јутра су само нестале. Отишле су у топлије крајеве да донесу радост некој другој деци. Доћи ће следеће године као друге птице. Али, има и лепих ствари у јесен. Сваке године се забављамо скачући по гомилама лишћа. Убацујемо кукурузе у кошеве и скачемо по барицама. Рећи ћу вам још ово: Волим Ивана Нешић 3.разред

14

јесен

и

све

њене

чари.

Коцић Алекса

Коцић Петар

Стигла нам је јесен Ех, остадосмо ми без лета И велика је штета, Јер стигла нам је јесен И ја сам мало потресен. Почела је школа И нема више толико фудбала. Мора да се учи, Мора да се пише. Али, шта ћемо кад почну кише? И то све више и више? Потражићемо кишобранчиће И наше старе опанчиће. Милићевић Младен 3.р.

Марија Митић

15

Петровић Анђела 4.р.

Урош Стојадиновић Иван Ђорђевић Годишња доба Пролеће нам на вратима куца, Ливада се сва зелени, По пољу трчи радосна Јуца, Свима лепо, лепо мени. Затим нам лето пред капију дође, Башта се од цвећа сва шарени, Ка реци всела Јуца пође, Лепо њој, а лепо и мени. Ево и јесен тихо се шуња, Златну боју расипа свуда, Јуца бере јабуке зреле У башти лепе кате увеле.

Благојевић Аликсандар 4.р.

Стиже и зима са снеговима белим, Прекрила природу тепихом дебелим. На санкама Јуца се весели, Носић од мраза јој се црвени.

Јесен рана Стигла нам је јесен рана, Жуто лишће опада са грана. Пчелице нам више не зује Али зато тестере брује.

Иван Ђорђевић 2.р.

Плодови зрели стижу, Па се за зимницу нижу. Виногради зрело грожђе нуде, Ал ће добро вино да нам буде.

16

Е- насиље и како се заштити

Порастом употребе интернета и савремених комуникацијских могућности, свакако расте и проценат њихове злоупотребе и електронског насиља међу децом. Као што свако може креирати страницу на интернету, тако и свако може објавити непоуздане и нетачне податке о другима. Како одржати приватност свог блога или профила на друштвеним мрежама:  Заштити блог или профил лозинком и пазити коме је дајеш. јер пријатељи у једном тренутку могу постати непријатељи;  Не наводити личне и детаљне информације, када пишеш о себи, пиши што уопштеније;  Не наводити ни информације о било коме кога познајеш;  Не стављати своје фотографије и фотографије својих пријатеља;  Не оговарати и не ширити трачеве о својим друговима из разреда;  Пре него напишеш поруку, причу или објавиш фотографију, запитај се хоћеш ли тиме некога повредити;  Не спомињати адресу, број телефона, школу и сличне информације. Неки одрасли и вршњаци лажно се представљају и претварају да су пријатељи јер их занимају слике сексуалног садржаја или имају сексуалне жеље и намере. Управо ради тога буди на опрезу, не само са информацијама и фотографијама које делиш, већ и приликом упознавања са on line пријатељима. Најбоље би било да први сусрет организујеш на неком јавном месту, где има пуно људи, не налази се насамо са њим, већ поведи неку одраслу особу којој верујеш, или другове и другарице;  Ако ти неко пошаље злонамерну или претећу поруку мобилним или e- mailom, немој одговарати, покажи је особи којој верујеш;  Помози деци која доживљавају насиље путем смс порука или интернета тако што ћеш им бити подршка и разумети како се осећају. Немој прикривати насиље и одмах обавести одрасле о томе шта се догађа. У случајевима насиља и злостављања важно је учинити следеће:  Ако знате која особа је одговорна за узнемиравајући садржај, замолите је да га уклони;  Контактирајте интернет провајдера како би поднели захтев да се одређени садржај уклони;  У случајевима насиља , контактирати полицију која може утврдити шта све треба узети као доказ, а и да би провајдер интернет услуга проверио податке и о другима умешаним у случај.

И у свету мобилних и интернета поштуј правила понашања као и у свакодневном животу . Немој чинити другима оно што не би хтео да други чине теби.Сви заједно можемо и мобилне и интернет учинити сигурнијим и допринети заустављању електронског насиља. Полиција, мобилни оператери и пружаоци интернет услуга помоћи ће у проналажењу оних који чине насиље. Тим за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања

17

Ово лето ћу дуго памтити

Лето обично памтим по томе што идем са породицом на море и на разна друга места. Ове године сам први пут био на мору у Турској. Тамо ми живи тетка. Први пут сам ишо код ње. Једва сам чекао да пођем на тај дуг и необичан пут. Кад сам ушао у аутобус, мислио сам да ће време брже да ми прође ако се успавам, али ја нисам могао да се успавам па сам гледао кроз прозор. Док смо се возили, возач је причао местима кроз која смо пролазили. Прошли смо целу Бугарску и видео сам град Софију. Кад смо прешли турску границу, једва сам чекао да дођемо у град Кушадаси. Ушли смо у Турску, али тада је већ пао мрак и ја сам спавао.Мама ме је пробудила да са трајекта гледам море. Сутра ујутру сам већ био код тетке. Моја сестра је била много срећна што нас је видела. Био сам одушевљен великим базеном испред њихове зграде. Са терасе се видела марина где пристају крузери. Једног дана решили смо да идемо на Памукале. Док смо путовали, видео сам мање градове и села која су различита од наших и неколико великих аква-паркова. Паузу за ручак имали смо у хотелу са пет звездица који је био прелеп, а хране је било изобиљу са много необичних и различитих јела. Посебно ми се допао део где су били колачи и воће. Кренули смо до Памукала и било је много вруће, чак педесет степени. Једва сам чекао да уђем у базен. Водич нас је прво одвео у Клеопатрино купатило, а затим до белих стена са базенима који су изгледали као терасе. Изгледало је као да смо у облацима. Сликали смо се и купали у води која је била бела као млеко. Био сам и на острву птица по коме је град добио име Кушадаси. Једног дана смо ишли на крстарење са друштвом. Таласи су били велики и брод се баш љуљао, али свима је било забавно и играли смо уз музику коју је пуштао капетан брода. Једно вече смо ишли на бич парти и ту сам после програма пришао играчици и пипнуо албино змију. Дошао је дан када је трбало да кренемо за Србију. Кад су нас испраћали били смо тужни јер се нећемо видети дуго, мама и тетка су плакале и смејале се као и увек кад се растају.Док сам путовао кући, размишљао сам шта ћу све памтити са овог летовања и било ми је жао што се завршило. Марко Павловић 5.р.

Причали су ми о прецима Као дечак, док још нисам кренуо у школу, стално сам ишао код бабе и деде у град. Сећам се да ми је деда стално причао приче о свом оцу. Мој деда, отац моје мајке, своје детињство провео је овде, у селу. Касније се преселио у град где и данас живи. Живео је са родитељима и братом. Каже да му је отац био веома строг, али праведан човек. Мој прадеда се звао Паун. Волео је коње и имао их неколико. Радио је са њима, имао је запрежна кола и тако зарађивао за себе и своју породицу. Кажу да је био врло вредан и радан домаћин. Умео је зачас да заради новац. Деда ми је рекао да су у то време били чак и врло имућни. Толико је био пргав да је његов коњ знао по дедином гласу када треба да крене, а када да стане и куда да иде. Волео је животиње, чувао је пуно стоке, имао је велико имање и било је места за све. Овде га сви старији људи познају и имају само похвале за мог прадеду. Поносан сам на моје претке. Жао ми је што се нисам родио у то време, али сам чуно пуно лепих прича о мојим прецима и поносан сам на њих. Петар Станојевић 6/2

Мој компјутер – чудесна справа Током летњег распуста, пре пар година, седео сам крај кућног прага. Тада је ушао мој отац и рекао ми: „Сине, кажи драгичка!“ А ја сам му одговорио: „Драгичка!“ Онда је он из аутомобила извадио разне кутије и рекао ми: „Купио сам ти компјутер“. Иако је та чудна реч „компјутер“ за мене била прилично непозната, ја сам се радовао. Када сам први пут сео за компјутерски сто и ухватио миша, сав сам се најежио од неког страха. Али, други пут је било потпуно другачије. Тада сам изигравао неког банкара, а „бележник“ ми је био стари, поцепани географски атлас. Кредите сам подизао непрестано притискајући по тастатури. Тај начин „подизања рачуна“ користио сам месец-два док нисам покварио компјутер и добио батине. Временом је дошла и прва игрица коју и данас играм. Али, док сам учио да играм ту игрицу, када се сада сетим прилично ми је смешно, мету противника сам промашивао на мањој раздаљини, а тада је то за мене био успех. Чудно ми је то како компјутер може да упамти толико слика, игрица, песама, програма, филмова и све то без мозга. Најсмешније ми је то што је први пут систем компјутера пао после месец-два од куповине, а већ три или четири године од куповине, и даље је то једини пут. Компјутер ће ми увек бити чудесна справа јер сам га тако доживео чим сам га угледао и додирнуо. Марко Милутиновић 6/2 18

Ово лето ћу дуго памтити Ово лето ћу памтити по много чему јер ми се током лета догодило пуно лепих ствари. Али она која је на мене оставила најјачи утисак је први дан на мору. Пробудила сам се рано ујутру. Села сам на терасу и уживала у јутањем свежем ваздуху. Био је то прелеп осећај. Касније су се сви пробудили и кренули смо на плажу.„Ах, плажа“,тако сам помислила у себи. Хтела сам да од шеталишта одлетим до облака и да се лагано спустим у воду. Сишли смо на плажу, наместили смо сунцобране и доручковали. Онда сам лагано потрчала до воде и почела да пливам. Била сам пресрећна, плутала сам по води насмејаног и ведрог лица. Док сам се купала, једна девојчица поред мене питала ме је како се зовем. Упознале смо се и играле се лоптом у води. Падале смо и било је много забавно. Мама ме је позвала да идемо кући. Једва сам чекала поподне да дођем поново на плажу када само играли игре прскања. Било је много забавно, пуно смо се смејале. После вечере кренули смо у шетњу. Цело шеталиште је било пуно људи, осветљено. У кафићима је било живе музике. Ја обожавам певаче, па сам једва чекала да их видим. Сви певачи су били популарни. Док сам их слушала, од среће ми је срце заиграло. Најлепши утисак те вечери оставило је на мене сликање са малим магарцем и то што сам помазила једно мајмунче. Видела сам и кловнове. Све ово не може да се опише, мора да се види и доживи. Ивона Митић 5/1

Ово лето ћу дуго памтити

Већ сам у школској клупи са новим другарима. Веома се радујем свему што је ново. Још увек је у мени остао врели траг лета. Сунце је дало све од себе да нам буде веома топло. Дани проведени на базену оставили су на мене најјачи утисак. Тамо смо пливали, гњурили, играли се. Било је предивно. Лето ћу памтити по новомискуству које сам стекла. Катарина Матејић 5/1

Песма о ружи

Мајка

Расла је једна ружа ружна И због своје ружноће била је тужна Плакала је у себи месец дана Поцрвенеше јој латице и постаде дама.

Моја мајка није као остале мајке, она је посебна жена. сама нас чува, храни и пази Јака је моја мајка ко стена.

Крј ње је једног дана пролазила Николина, Била је лепа колико и фина, Видела је ружу и рекла у себи: -Гле, каква ружа! И крене да се весели.

Осећам како ноћу тихо плаче док мисли да спавам. Срце почне да ми скаче Како мајци да помогнем ја, овако мала?

Убрала је ружу и однела је кући, Сакрила је у торбу јер мама ће је тући. Тад тужна ружа утече из куће И крену према пољу куд је ветар вуче.

Знам, учићу у школи, бићу добар ђак Поносиће се она мноме и братом. Волим своју мајку више од свега. Мајка је једна, мајка је света.

Сада ко је нађе, срећник је прави, Али нека запамти на боље место да је стави.

Катарина Матејић 5/1

Кевин Стојановић 7/1

Јесен

Стигла јесен

Сваког септембра у исто време Слатка јесен опет нам крене.

Стигла нам јесен, жута и фина, У мом је селу права милина.

Помало сива, помало жута, Ноћи јој хладне, а јутра љута.

Дуња жута поред пута опојно мирише Ту пролазим радо јер је лепо да се дише.

Птице певачице полако одлазе Хладне кише сигурно долазе.

Ораси, грожђе, зрело воће Па нека бира ко шта хоће. Свега има то је истина.

Зрело воће журно се бере Дошло је време за џемове. Ивона Митић 5/1

Баште су пуне паприке жуте, слатке и љуте Волим јесен јер свега има. Дођите и ви да у тој чаролији уживамо сви.

Андреа Новаковић 5/1

19

Када једном остарим И кад свему дође крај, Кад на небо одлетим, Опет волећу те, знај.

ТЕБИ Гледам те очи, те усне које се благо смеше. Замишљам да си ту, да их љубим и нестајем у дубини тих предивних очију. роним рекама љубави које из њих извиру. Крај тебе спознах да вреди борити се, болне километре туге покопати, даљине покопати... да вреди живети и надати се. И ти си ме научио сањати и волети Иако смо километрима удаљени.

Ако једном одеш с њим, Ако одеш било где, Ја ћу да те пронађем, јер још увек волим те. Знам да можда нисам принц И да немам неки дар, Имам срце велико Срце нам је исто бар. Па нека и нисам краљ, Моје краљевство си ти, Ето, у томе је ствар. Још те волим, љубави.

Јелена Миљковић 8/2

ЉУБАВ Милан Петровић 8/1 Љубав је неко посебно осећање, Прија ми њено бестежинско стање. За боље осећање не знам, А кад волим осећам да све знам.

101 РУЖА Не знам како да ти своја осећања кажем, Зато ти 101 ружу шаљем. Твоја лепота је као у анђела, Твоје усне и коса плава. У сновима твоје усне сањам, Зато ти 101 ружу поклањам.

Док њу гледам, стлно јој се дивим. Због њене лепоте ја јој завидим. У школи заједно ужину делимо, Гледамо се, смејемо и веселимо.

101 ружа, као букет злата, Свака латица је једна жеља, Замршена као у клупче преља, Свака нит љубављу обилата.

Када нема љубави осећам се празно, недостаје ми то осећање важно. Кевин Стојановић 7/1

Кевин Стојановић 7/1 Лептирићи Кад погледам у њега, тад лептирићи раде своје. Ону количину љубави моје не могу да изброје. Али често кад се у мене загледа, ја поглед с њега скрећем. Или се стидим, ил ме је страх то не знам ни сама, Ал једно сигурно знам: Без тих лептирића осећај не би био тај. Јована Велимировић 7/1 20

1. Колико често ухватиш његов поглед ка себи? а) Скоро стално б) Понекад.

2. Да ли су ти другарице рекле да се распитивао за тебе? а) Да, неколико пута б) Не.

3. Колико често те зове преко недеље? а) Често, најмање 5-6 5 пута б) Врло ретко, можда ме је једном звао.

4. Да ли ти шаље романтичне поруке? а) Да, једном дневно б) Никада до сада ми није послао такву поруку.

5. Да ли си приметила да покушава да буде у твојој близини? а) Да, стално покушава да буде око мене б) Не, не видим да је око мене. Резултати: тати: Највише одговора под а: Изгледа да је тајно заљубљен у тебе. Зато се и понаша као џентлмен. Интересује се за тебе, шаље ти поруке и покушава да буде у твојој близини. Највише одговора под б: Онније тотално заљубљен у тебе. Твоје присуство не значи ништа. ништа. Ти са њим можеш бити само добар друг.

Кућа хиљаду маски Аутор: Игор Коларов Илустратор: Младен Анђелковић; Анђелковић Кућа хиљаду маски обрађује на дискретан и инвентиван начин трауматичну тему једног детињства ускраћеног за присуство родитеља. Да би се избегло суочење са суровом неминовношћу губитка најближих, упошљавају се најразличитија средства игре и уобразиље. Шта је то пријатељство? Каква је то узбудљива мистерија?? Од каквог се ручка топе обрве? Шта има између две тишине? Ко је Ханибал Први? Како се на норвешком каже: Шибица која јесте и није? И на крају: ко се крије иза маске?

21

-Наст. Нада у 7/2: За шта нам служи храна? Аца 7/2: Па да не цркнемо.

-Наст. Нада: Која се наука ту појављује? Маша 7/2: Српски језик.

-Наст. Нада у хемијском кабинету: Зашто нисте обрисали таблу? Филип 7/2: Па то и није моја табла.

-Наст. Лекић у 7/2: Не консултујте само карту, консултујте и уџбеник. Смирите се да не излетите одавде као коферче.

-Наст. Лекић: Шта је то политичка карта? Наталија 8/1: То је карта коју пише политичар.

-Марко 8/1: Ја сам увек одлучан у својим одлукама.

-Давид 8/1: Има ли овде неког из осмог разреда? Марко: Нема, сви су из осмог.

-Ања 8/1: Цури ми нос, а никако да исцури.

-За време великог одмора у продавницу улази Јана Ђокић 8/2 и каже: Дајте ми негазирану фанту.

-Јана Ђокић 8/2 за време часа хемије пита наст. Наду: Да ли могу да пијем воду? Наст. Нада на то одговара: Никад!

-Кића 7/1: На часу географије: Ја сам за доручак јео фиршле.

-Кића на часу историје: Наставнице, кад је било бомбардовање ја сам био у стомачич...

-Миљан 7/1: Мене интересује да будем сељак.

-Наст. француског Миљану: Шта си ти глумио до сад? Миљан: Ја сам глумио фијакера.

-Наст. историје пита Јанаћка 7/1: Шта је то хуманизам? Јанаћко: то значи кад је неко хуман.

-Наст. енглеског у 7/1: How do you do? Андрија Ранђеловић 7/1: Ту-ту-ру-ту-ту!

-Наст. енглеског: Дарко, шта то беше значи too day? Дарко 7/1: То значи прекосутра.

-Наст. Зоран у 7/1: Нисте хтели да ме слушате, опет ће оно магаре да настрада...

-Наст. Лекић пита Јанаћка: Јанаћко, јеси ли урадио домаћи? Јанаћко: Ма, зафарба ја ту нешто, ал ми поче серија, па нисам завршио. Наст. Лекић:Море, даћу ја теби кеца место серију.

-Тина 7/1наставници Невени: Наставнице, ја сам се размишљала коју књигу из српског да понесем, па ништа нисам понела.

-Наст. Невена предаје компарацију придева у 7/1 и показује на ученике: На пример, леп-лепшинајлепши Кића (на кога није показала): Види мене!

-Наст. Невена: Брз-бржи-најбржи... Јанаћко: Брз-побрз-најбрз-метла -Наст. Невена: Постоје придеви који означавају боје, али не могу да се компарирају, на пример: браон, розе, лила, пинк, тегет... Кића 7/1: Наставнице, постоји и каки боја.

22

-Дарко 7/1: Наставнице, могу у wc? Наставница Невена: Не може, ће се упишкиш...

-Ненад 6/1 пита наставницу Оливеру: Наставнице, могу ли да узмем књигу „Зов дебљине“?

-Наст. Лекић: Јао, Ненаде, не могу да живим од тебе! Ненад 6/1: Па, наставниче, можда сте болесни.

-Анђела 6/1 на часу биологије одговара лекцију о бичарима и уместо очна пега она је рекла: очна пегла.

-Ненад 6/1 на малом одмору каже Слободану: Е, Бокице, знаш шта? Куде си?

-Наст, Ирена у 5/1: Па шта си ти то урадио, Данило? Данило 5/1: Јуриле ме осице, наставнице.

-Наст. Ирена у 5/1 пита Тијану која је у петом разреду раздвојена од своје другарице Анђелине: Тијана, Анђелина је твоја другарица? Тијана: Јесте. Данило: Ма ено је тамо у другој учионици, чамује.

-Наст. Ирена у 5/1: А како се ти зовеш? Милан 5/1: Ја се зовем Милан. Наст. Ирена: Одакле си ти? Милан: Ја сам из Дражевац. Наст. руског Милану 5/1: Где си ти био за време летњег распуста? Милан: Ја сам био у Тешицу на пијац. Наст. руског каже Милану: Еј, брате, ниси на пијаци, тише мало! Милан 5/1: Наставниче, а од кад смо ја и ти браћа?

-Наст. Невена у 5/1 чита реченицу: Ух, што ми се једу неки укусни колачи! Ивона 5/1: А мени се једу принц крофне.

-Наст. Невена у 5/2 пита: Како другачије зовемо речце (врсте речи)? Владица 5/2: Па притоке, наставнице.

-Наст. Невена у 5/2 пита: Која је врста речи када (мисли на прилог за време)? Владица 5/2: Па именица, наставнице (мисли на каду за купање).

-Наставник каже ученицима: - Ко одговори на следеће питање може да иде кући. Перица устаје и баца креду на таблу. Наставник ће: - Ко је то урадио? Перица: - Ја! Одо сад кући, ћао!

-Моли се Перица Богу пред спавање: - Драги Боже, молим те да је Берлин главни град Финске. Чу то његова мама па ће њему: - Перице, црни сине, каква ти је то молитва? На то ће Перица: - Ћути, кево, данас је био контролни из географије.

23

Ил´ сам крило, ил´ сам батак Групе, тимови, екипе и друштва важан су део свакодневнице. Како функционишемо међу другима, како сарађујемо, какве односе стварамо у тиму, много говори о томе какви, заправо, јесмо. Баш као и четири основна елемента у природи, свако од нас је као ватра, вода, ваздух или земља за друге.

1. Када треба донети одлуку за целу групу: а) остављаш другима да то учине б) појављујеш се као један од иницијатора/ки решења в) спремно преузимаш то на себе г) зависно од расположења или озбиљности одлуке одлучујеш шта ћеш учинити.

2. Када си у већој групи познатих, углавном се: а) понашаш природно и опуштено б) ућутиш или причаш са неколицином познаника в) осећаш одлично и појачаног расположења г) дистанцираш и посматраш друге, без жеље да се укључујеш.

3. Ако би требало поделити задатке у тиму, ти би био/ла: а) иницијатор/ка и покретач идеје б) извршилац или особа која ради на конкретним стварима в) члан/ ица тима задужен/а за посматрање да ли све тече како треба г) неко ко ће давати предлоге, повезивати друге и окупљати их око себе.

4. Омиљени део сусрета са друштвом за тебе је: а) сам почетак, када сте се тек окупили б) део пред разилажење, када су сви већ потпуно опуштени в) златна средина, кад се дружење захуктава г) договор о следећем виђењу.

5. Ако би представљао/ла свој разред на неком скупу, ти би: а) званично тражио/ла да још неко крене са тобом б) спонтано повео/ла најбоље пријатеље да ти праве друштво в) припремио/ла се добро за тај задатак г) имао/ла велику трему и обрукао/ла се 6. Сматраш да је особа најпродуктивнија: а) када ради сама у миру б) када размењује идеје са мањом групом в) када у групи свако ради свој део посла в) зависи од особе 7. У спортским играма је најбоље: а) дружење б) такмичење в) ослобађање сувишне енергије г) скидање у шортсеве 8. У будућности себе видиш као: а) особу која има велико друштво б) неког ко је направио избор од неколико најбољих људи и виђа се с њима в) раме за плакање и поуздану особу која увек помаже свима г) правог вођу, без кога се не може замислити нити једно дружење Бодови 1. а) 1 б) 3 в) 4 г) 2

2.

3 1 4 2

3.

4 3 1 2

4.

4 2 1 3

5.

1 3 4 2

6.

2 3 1 4

7.

1 4 2 3

8.

3 1 2 4

8-11 Земља која се не помера Живот у групи и дружење је за тебе неминовност и то се не доводи у питање. Обично си унеком друштву, мањем или већем, и веома ти је важно да си окружен/а људима. Ти си особа која увек озбиљно схвата договоре, којој се други радо поверавају и која улива поверење. Ти си незаобилазни члан екипе или тима, зато што си увек ту јер то тако треба да буде. Не оптерећујеш се превише критиковањем и алаизирањем других јер ти је важно да добијеш оно што је теби потребно – друштво. Некад је добро променити улогу и покушати неке друге опције. Активније размишљање о промени, гласно давањеидеја, као и самовање може да ти отвори потпуно нове видике.

24

12-18 Вода која одржава Ти си особа којој је група мање или више важна,зависно од животне фазе, расположења, али и саме групе. Не волиш да водиш необавезне разговоре и важно ти је да, када се нешто догађа, ти можеш да видиш да ли то нечему води. Сениш креативне сусрете, квалитетно дружење и занимљиве особе. Твоје присуство се у сваком друштву врло јасно осећа јер си особа која учествује и боји атмосферу где год да се појави. Може се догодити да пожелиш да имаш неко друшто које је „твоје“, али се то тешко дешава, због жеље за променом, која је јача од жеље за припадањем.

19-25 Ваздух који удишемо Ватру треба распалити да дуже гори, а ваздух је једино без чега не можемо опстати. Ти си у групи онај неопходни елемент, прави члан групе, добра пријатељ и тимски играч. Не гураш се у први план када групу треба повести , али изразићеш своје неслагање без бојазни да ће се неко наљутити. Такве особе као што си ти чине групу оним што јесте: важно ти је расположење и дух дружења и увек ћеш бити ту ако је некоме потребна помоћ или разоннода. Оно што ти код овакве улоге може недостајати то је могућност да више дођеш до изражаја. Некад се питаш зашто ти се не оставља довољно простора када имаш шта да кажеш и покажеш.

26-32 Ватра која покреће Свака група има свој покретачки погон. Без покретача, групе би се тешко почео и започео неки посао или дружење. Ти си та искра која даје живот групи или тиму. Мотивишеш,покрећеш, истрајаваш и уливаш оптимизам. Због таквих особина увек ћеш бити цењени део тима, радо виђена особа и неко кога сви познају. Проблем са оваквом улогом је превелика одговорност и опасност од брзог презасићења. Ватра запали пламен и иде даље, тешко да може сама на себи да се угреје. Исто тако се зна, ако је неко крив или заслужан за добро и лоше, то си, свакако, ти. То може бити заморно.

Припреми укусне сендвиче с мајонезом

Желиш брз и лак начин да обрадујеш себе или друштво укусном храном? Сендвичи су прави избор за то! Можеш их јести код куће или спаковати и носити са собом. Једноставно се спремају, а за одличан сендвич потребно ти је свега неколико састојака ( хлеб, сухомеснати производи или туњевина, намаз ). Да би изненадио друштво пуњеним сендвичима, потребно ти је: две мале векне француског хлеба 200 г качкаваља 120 г шунке 140 г киселих краставчића 300 мл мајонеза бибер. Припрема: Исеци крајеве хлеба и кажиком или дрвеном варјачом издуби средину. Сир и шунку исеци на коцкице па их помешај с мајонезом и насецканим краставцима. Додај бибер по укусу, затим све добро измешај да се смеса уједначи па њоме напуни издубљени хлеб и остави га у фрижидеру бар два сата. Када се добро охлади, векну исеци на парчиће.

25

Прстење - привилегија „ богова на Земљи“ Као украс тела, али увек уз одређену поруку, прстење су носили још древни народи, мада није тачно утврђено где ни када је настао овај обичај. Накит је првобитно био сачињен од животињске длаке, кости, камена, па метала, онога чиме је човек у том тренутку располагао. Такође, од давних времена прстен је био симбол љубави и верности или пак богатства и моћи... Стари Египћани су своје прстење украшавали гравурама, најчешће скарабеја, свете бубе која је овом народу представљала симбол сунца, ускрснућа и плодности, или пак хијероглифима. Овај комад накита правили су тако да га је било потребно савити око прста да би касније почели да праве округле какви су и данас. Прстен кружног облика, као симбол вечности и своје бесконачне моћи, носили су фараони, „ богови на Земљи“.

Рамзес II ( 13.век п.н.е)

Византијски венчани од злата ( 7.век)

Папа Павле II ( око 1470)

Накит који су правили Етрурци био је веома вредан, а и Грци и Римљани правили су раскошно прстење од метала, украшено драгим камењем и фино изгравирано. Римљани су са својих освајачких путовања доносили прстење поскидано са покорених. Обичај је био да мушкарци носе један прстен с утиснутим печатом који је служио за потпис. У почетку су печате утискивали на гвожђу. Прво су само сенатори и амбасадори имали право да носе златно прстење: ово право могло је да се пренесе само на државне службенике. За време владавине Луција Септимија Севера (145-211) ова привилегија је дата и војницима, а тек почетком шестог века, за време владавине Јустинијана I(527-565) , и обичном грађанству дозвољено је да украси прсте. Током средњег века црква није одобравала претерано украшавање тела, али су појединци- владари , велепоседници и црквени великани, наравно, имали право на свој накит. Прстен са утиснутим змајем, змијом, жабом, Купидоном или Венером носио се као талисман против „ злих очију“ , проклетства, болести, отрова и зла уопште. Ново доба донело је промене на свим пољима, па је и сујеверје одагнано, а овај комад накита постао украс руку сваког човека и жене, без обзира на класну припадност. Наравно, с том разликом да је , по систему „ простри се колико си дугачак“, свако носио оно што је себи могао да приушти, што је остало правило до данас.

Знак љубави и верности или : не дирај- туђе власништво! Најраспрострањенију симболику дефинитивно носи веренички прстен, односно бурма, знак званичне везе, оданости, љубави и припадања. Кружни облик који прстен има, без почетка, а што је важније без краја, симболизује везаност „до гроба“. Индијци су имали обичај да овај знак припадања носе на палцу, стари Грци на кажипрсту, а англосаксонски народи на средњем прсту десне руке. У нашој култури обичај је да се, по договору о склапању брачне везе, веренички прстен стави на домали прст десне руке изабранице, који ће касније, на истом месту, заменити бурма. Бурму истог дизајна носи и мушкарац, као јасан знак да је заузет.

26

Доживотни владар доживотно уз дијамант Јосип Броз Тито (1892-1980), доживотни председник Југославије, није се одвајао од свог златног прстена са дијамантом од 5, 35 карата, вредног 250 000 долара, са којим је, сматра се, и сахрањен у Кући цвећа. Наводно, овај фасцинантни примерак потиче из СССР-а и Брозу је два пута спасао живот! Према неким спекулацијама, међутим, Титов прстен је некаквим путевима дошао у руке извесног хрватског богаташа. ( преузето из ревије Историја, бр.13, фебруар 2011, стр. 8) Припремила наставница историје Јелена Ћатић

Шта су то енергетска пића? Једна „дају крила“, друга „снагу тигра“, трећа „памет и будност сове“ кад треба много да се учи. Има их у разним укусима и паковањима, сва имају нешто заједничко – ту су да накратко помогну. Настала су пре 80 година са циљем да убрзају опоравак људима у болници. Затим су почели да их користе спортисти. Тврдили су како им ови напици заиста помажу, па су убрзо почели да их користе сви: пословни људи, студенти, радници са стресним и захтевним пословима. Али у чему је тајна ових напитака? Они у себи садрже састојке сличне кафи и чају, који одржавају будност, побољшавају памћење и рад мозга. Неки од њих су кофеин, витамини, гуарана, таурин и много шећера. Ако се користе у великим количинама, могу бити штетни по здравље. Деца, наравно, не смеју да их користе. Чак ни у малим количинама! Не зато што ће вам порасти реп, него што њихови састојци могу да ошетете ваше још недовољно развијене органе.

Зашто чујемо море у шкољци? Колико год да смо далеко од мора, макар и напољу падао снег, у шкољци ћемо чути шум таласа. Некада се мислило да је оно што чујемо звук крви која протиче кроз тело. Да је тако, шум би био гласнији после трчања, када крв тече брже, пто није случај. Овај звук је у ствари, одјек онога што чујемо око себе. Што је већа бука око нас, то су лажни таласи гласнији. Због спиралног облика унутрашњости шкољке, звукови који у њу улазе са ваздухом одбијају се о препреке и производе тај необични звук. А он звучи баш као море зато што се ваздух креће слично као и таласи.

Да ли твој љубимац зна шта се јуче десило?

Твој пас као да зна да ћеш да га водиш у шетњу па се увек нацрта испред врата у прави час. Ако заборавиш да нахраниш маче, оно ће те подсетити својим гласним мјаукањем. Ово нам говори да животиње имају памћење, али оно је више нека врста навике. Ако нешто увек раде у исто време, почеће то и да предо сећају, односно очекују. Краткорочно памћење за сада није запажено код животиња. Оне немају успомене, али неке догађаје или људе ипак памте. Тако пас зна ко га је мазио, а ко тукао, или веверица где је сакрила зимске залихе хране.

27

Великани науке Јован Цвијић, географ Јован Цвијић (1865 - 1927) чувени српски научник, оснивач је Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије (сада САНУ), професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Бавио се подједнако друштвеном и физичком географијом, геоморфологијом, етнографијом , геологијом ,антропологијом и историјом.. Сматра се оснивачем српске географије. Рођен је 11. октобра (29.септембра по јулијанском календару) 1865. године у Лозници у породици Цвијића, огранка Спасојевића из пивског племена. Отац му се звао Тодор Цвијић. Пореклом је био Херцеговац, односно Црногорац из области Стара Херцеговина, из племена Пивљана, и бавио се трговином. Његов отац, наиме Јованов деда, био је Живко Цвијић, председник лозничке скупштине и познати мачвански Обреновићевац. Како је био на страни тзв. "катана" у време катанске буне противника уставобранитеља 1844. године, кажњен је шибањем после успешне акције Томе Вучића Перишића, након чега је умро још млад. Његов отац, Јованов прадеда, Цвијо Спасојевић, био је родоначелник Цвијића. Цвијо је био познати хајдучки харамбаша у том делу Старе Херцеговине. Цвијо се борио против Османлија Првог српског устанка, а након његове пропасти 1813. године, преселио се у Лозницу, где је код шанца и цркве саградио кућу херцеговачког типа на два спрата и отворио дућан, започињући трговачку каријеру новоосноване фамилије. Цвијићев отац Тодор (умро 1900) се у почетку и сам бавио трговином, али како му то није ишло за руком, запослио се у општини као писар и деловођа. Мајка Јованова Марија (рођена Аврамовић), била је из угледне породице из места Коренита, села у области Јадар које се налази недалеко од манастира Троноша и Тршића, родног села Вука Караџића. Осим Јована, Тодор и Марија имали су сина Живка и три кћери, Милеву, Наду, и Соку. Цвијић је често говорио да је у детињству на његово духовно образовање највише утицала мајка и уопште мајчина породица, мирна, сталожена и домаћинска, док је о оцу и очевој породици писао са доста мање емоција. Ипак, Цвијић је у свом научно-истраживачком раду о народној психологији имао похвалне речи за динарски етнички тип и карактер, коме управо и припада његов отац.

Табла на згради у којој је живео Јован Цвијић, Београд Након основне школе коју је завршио у Лозници, завршио је нижу гимназију у Лозници (прве две године) и гимназију у Шапцу (трећу и четврту годину), а потом се уписао и завршио вишу Прву београдску гимназију, у генерацији са Милорадом Митровићем, Михаилом Петровићем Аласом и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“.

28

Кућа у којој је живео Јован Цвијић Године 1884, по завршетку гимназије, хтео је да студира медицину, међутим лозничка општина није била у могућности да стипендира његово школовање у иностранству. Тада му је Владимир Карић његов професор из шабачке гимназије, предложио да слуша студије географије на Великој школи у Београду. Цвијић га је послушао и исте године уписао Природно-математички одсек Велике школе у Београду. Ове студије је завршио 1888. године.

Споменик у дворишту куће у којој је живео Јован Цвијић Током свог школовања Цвијић је био посвећен читању књига. У гимназији је учио енглески, немачки и француски језик који су му током студија веома користили с обзиром да није постојала одговарајућа научна литература на српском језику. Касније је на страним језицима писао и научне и друге радове. Школске године 1888/89. радио је као предавач географије у Другој мушкој београдској гимназији. Потом је 1889. уписао студије физичке географије и геологије на Бечком универзитету као државни питомац. У то време на Бечком Универзитету предавања из геоморфологије држао је чувени научник др Албрехт Пенк (нем. Albrecht Penck), геотехнику је држао професор Сис (тадашњи председник Аустријске академије наука), а климатологијуЈулијус Хан. Цвијић је докторирао 1893. године на Универзитету у Бечу. Његова докторска теза под називом „Das Karstphänomen“ представила га је широј јавности и учинила познатим у светским научним круговима. Овај рад је касније преведен на више језика (код нас „Карст“, 1895) а захваљујући њему Цвијић се у свету сматра утемељивачем карстологије.

Књига „Геоморфологија“ Јована Цвијића из 1924. Јован Цвијић је своја прва и најзначајнија теренска истраживања обављао на почетку каријере, радећи на терену кршевитих предела источне Србије. Посматрајући карст на Кучају и Преконошку пећину, дошао је на идеју за своју докторску дисертацију коју је на студијама у Бечу одбранио 1892. године, а свечано је промовисан 22.јануара 1893. Цвијић се, поред тога, бавио и геологијом (геоморфологијом,тектоником , палеогеографијом и неотектоником). Његова монографија о карсту (красу) изазвала је веома позитивне реакције у европским научним круговима, а приступна академска беседа о структури и подели планина Балканског полуострва на основу геолошкотектонске грађе прославила га је као првог јужнословенског геотектоничара.

29

Још један значајан помак у науци Цвијић је начинио док је посматрао околину Миџора, врха Старе планине и планину Рилу (Бугарска), где је препознао трагове глацијације у виду 102 горска ока, планинска језера. До тада се сматрало да овај регион није био захваћен глацијацијом, па је ово Цвијићево откриће направило прекретницу у изучавању глацијације по питању распрострањења. Захваљујући својим истраживањима Цвијић је још једном направио помак у светској науци и то својим антропогеографским прегледом у делу „Балканско полуострво 1918“, 1922-I, 1931-II на основу својих проучавања балканских психолошких типова. Истраживачким радом, Цвијић се бавио око 38 година при чему је ишао на многобројне експедиције по Балканском полуострву, Јужним Карпатима и Малој Азији, чији су резултат била бројна научна дела. Двотомна „Геоморфологија“ Јована Цвијића која даје геоморфолошки приказ терена на Балканском полуострву ни данас није изгубила на актуелности и представља изванредну полазну основу у савременим истраживањима. Цвијић се науком почео бавити још као студент Велике школе и тада је настао његов рад Прилог географској терминологији нашој, а наставио као средњошколски професор и бечки студент проучавајући крашке појаве у источној Србији, Истри и Јадранском приморју. На основу тих проучавања написао је више радова као и своју докторску дисертацију. Читав живот посветио је проучавању Србије и Балканског полуострва путујући скоро сваке године по Балкану.

Први његови објављени радови: 

1889. „Ка познавању крша Источне Србије“;



1891. „Преконошка пећина“;



1893. „Географска испитивања области Кучаја“;



1893. „Пећине и подземна хидрографија у Источној Србији“;



1895. „Карст, географска монографија“;



1896. „Извори, тресаве и водопади у Источној Србији“.

Сва ова дела бавила су се проблематиком у Источној Србији.

Као искусан научник написао је: 

1922. „Ђердапске терасе“;



1925. „Карст и човек“;



1925. „Карст и српске народне приповетке“.

Током живота, односно за преко тридесет година интензивног научног рада, објавио је пар стотина научних радова. Једно од најважнијих дела је „Балканско полуострво“. Умро је у 62. години 16. јануара 1927. у Београду а сахрањен је на Новом гробљу. Своје имање завештао је и оставио Српском географском друштву. Споменик Јовану Цвијићу у студентском парку у Београду, извајао Ото Лого

Јован Цвијић је до данас остао непревазиђен узор српским географима. Његово име носе бројне школе и географске институције: Географски институт при Српској академији наука и уметности и Српско географско друштво.

30

Није знање знање знати, већ је знање знање дати '' Знање је као и љубав. Када се дели са другим оно се увећава.''

-Не сматрајте да је ваш предмет најзначајнији: мислите како је велико задовољство то што су ученици заинтересовани за то о чему говорите.

-Предавање не учите напамет, само разумите оно што предајете. Не заборавите да су предавања ученицима показатељ ваше компетентности.

-Имајте белешке или изводе предавања при руци, али их не користите. Добар глумац не треба суфлера.

-Допустите себи незнање на часу, али не дозволите да ученици остану ускраћени за одговор на неком од наредних часова.

-С обзиром да непогрешивих нема, не постоји дилема. Само онај ко ради тај и греши, али се то лако реши, јер грешке служе да са више воље покушате другачије и боље.

-Никада се не шалите шале ради, него само у служби онога што причате. Не претпостављајте да тишина у учионици значи да су ученици разумели ваше предавање. Ученици могу бити збуњени. Обратите пажњу на реакције ученика на часу.

-Добар учитељ гаји креативност ученика дајући информације.

-Не мешајте добру наставу са добрим испитивањем, нити добро испитивање са добрим оцењивањем.

-Предавање је једна ствар, испитивање друга, а оцењивање и вредновање трећа. Добар наставник мора савладати сва три сегмента наставног процеса.

-Увек почните и завршите своје предавање на време.

-Не ловите незнање, већ знање ученика.

31

32