Iskrice

Искрице, 79. број

Школске новине ученика ОШ „Бранислав Нушић“, Доња Трнава, 79. број јун, 2020.

Искрице, 79. број Школске новине „Искрице“ Лист за децу Број 79, јун, 2020. год. Издавач Основна школа „Бранислав Нушић“ Доња Трнава Редакција Ученици ОШ „Бранислав Нушић“, учитељи, васпитачи, наставници и пријатељи наше школе Уредник Невена Петровић

Поздравна реч редакције Драги Нушићевци, На крају смо још једне школске године, другачије од досадашњих по начину на који се одвијала настава. Хвала вам што сте одлично прихватили рад на даљину током ванредне ситуације, па је и ова школска година, као и претходне, била врло успешна. Надамо се да ће нас септембар затећи у школским клупама и да више неће бити оваквих искушења. О свим нашим успесима, посетама, акцијама, дружењима, значајним догађајима за живот школе читајте у школском листу. До следећег дружења уживајте у заслуженом распусту. Нађите нас и на нашем школском блогу http://casopisiskrice.blogspot.com/

Приредба за пријем првака Нову генерацију првака и предшколаца у овој школској години дочекали су ученици од 2. до 4. разреда из Доње Трнаве са учитељицама Биљаном Миловановић и Аном Миловановић. Инспирација је нађена у делу Бране Цветковић „Сврака Помодарка“. Пратећи програм се састојао из музичких тачака са кореографијом, а затим је следила прозивка првака и предшколаца, представљање учитељица и васпитачица и подела пакетића за прваке, чији су дародавци ГО Црвени крст и Град Ниш. Гости који су дошли да уваже и испоштују прваке били су одушевљени приредбом ученика наше школе. Труд и рад ученика од 2. до 4. разреда био је итекако запажен у публици, учитељице, које су са својим ученицима напорно вежбале, биле су јако поносне.

2

Искрице, 79. број

Дан школе Поводом Дана наше школе, ЊКВ Престолонаследник Александар Карађорђевић и Принцеза Катарина посетили су матичну школу у Доњој Трнави и издвојено одељење у Горњој Топоници, где су пресекли врпцу и отворили нову учионицу. Уз то су и донирали опрему за реализацију Обогаћеног једносменског рада, који је ове јесени заживео у нашој школи. Ову историјску посету употпунили су наставници и ђаци наше школе пригодном приредбом, рециталом и хором. Приредби су присуствовали и начелник школске управе Драган Гејо, помоћница градоначелника Марина Костић и проф. др Мирослав Милутиновић, председник ГО Црвени крст. Дан је био прелеп, топао, јесењи, атмосфера је била пријатна. Гости су се сликали са ученицима и колективом наше школе, а онда је уследила размена поклона на обострану радост. Уз песму хора „Пукни зоро“ и махање за срећан пут, гости су напустили нашу школу. Аутори: Јован Гојковић и Андрија Ђорђевић

3

Искрице, 79. број ♥ ИПАК НУШИЋ ♥ Као и до сада, и ове школске године обележавање Дана школе није могло да прође без глуме. Изненађење је било велико и незаборавно. Глумили су радници наше школе као прави глумци. На даскама наше скромне позорнице одиграна је велика „Госпођа министарка“ у режији наставнице српског језика Оливере Станковић. Наставници, педагог школе, шеф рачуноводства, секретарица и наша тета Милена су се потрудили због нас, због школе, због њеног рођендана и насмејали нас до суза. Све је било дивно, и глума, и костими, и шминка, и маске. Хор нас је задивио, отпратили смо учитељицу Славицу Радосављевић у пензију, поделили смо награде за ликовни конкурс и уживали. Све наше приредбе за Дан школе су лепе, а ову ћемо сигурно дуго памтити.

4

Искрице, 79. број ОБОГАЋЕНИ ЈЕДНОСМЕНСКИ РАД У НАШОЈ ШКОЛИ Први пут ове године наша школа се сусреће са новом врстом организације рада и учења као што је обогаћени једносменски рад. Ово је иновација у школском систему по угледу на напредније земље и подразумева промене у организацији рада школе које ће допринети квалитету образовања наших ученика. Једносменски рад је таква врста организације рада која обухвата редовне наставне активности и организоване ваннаставне активности које се дешавају три дана недељно. Ове активности подразумевају пружање подршке ученицима у учењу, рад на домаћим задацима, физичко-рекреативне и различите образовне и културне активности по избору ученика за чије ће спровођење бити заслужно наставно особље. Једносменски рад ће се спроводити три пута недељно. У реализацију једносменског рада биће укључени сви наставници, а пошто је реч о пилот пројекту, једносменски рад ће се одвијати у Доњој Трнави и Горњој Топоници, али ће бити на располагању свој деци која имају могућности да дођу. Активности које ће у поподневним часовима бити на располагању ученицима су следеће: подршка у учењу, спорт, Мали новинари, Моја школа – моја позорница / Говорништво, International Day, Лепо у нама и око нас, радионице за филм и фотографију, пројектна настава и предузетништво, Како најбоље да учимо, Како штедимо. Неке од њих ће бити изборног карактера, па ће се ученици опредељивати према својим интересовањима.

Предности једносменског рада: -квалитетно проведено време ученика које ће бити испуњено разноврсним активностима -свакодневна и добро осмишљена физичка активност -додатна подршка у учењу -помоћ при изради домаћих задатака -боравак у сигурном окружењу -учење уз пуно дружења

Ученик једносменским радом добија: -помоћ при изради домаћих задатака -подршку у учењу -учешће у разним пројектима -могућност да искаже своју креативност -упознавање обичаја и културе других народа -развијање и неговање здравих стилова живота -учење како да штеди -развијање тимског духа и толеранције -развијање одговорног односа према животној средити -развијање дигиталне писмености Надамо се даће се обогаћени једносменски рад показати као добра идеја и да ће се као таква од наредне школске године спроводити у свим школама. Тим за ОЈР 5

Искрице, 79. број Нушићеви хајдуци II Манифестација под називом „Нушићеви хајдуци“ је догађај који негује и развија поштовање стваралаштва Бранислава Нушића, највећег српског комедиографа, књижевника, дипломате, академика, националног прегаоца, фотографа, етнографа, оснивача и управника националних позоришних институција на просторима Балкана. Ова манифестација одржава се сваке године у Сокобањи, у октобру, поводом рођендана Бранислава Нушића. Организује је Фондација за развој културе и стваралаштва „Нушић“ и Туристичка организација Сокобања. Учесници манифестације су ученици школа које носе име Бранислава Нушића, а налазе се у Републици Србији и Републици Српској. Главни део манифестације је такмичење ученика школа у режији, припреми и извођењу представе на тему Нушићевих дела, а ове године ученици су учествовали у квизу знања „Хајдучки крос“. Ученици наше школе су провели два прелепа дана у Сокобањи 18-20. 8. 2019. и освојили треће место на манифестацији. Унапред се радујемо следећем сусрету.

6

Искрице, 79. број

Традиционално, и ове године обележили смо Европски дан језика, овога пута уз караоке. Сваки ученик је изабрао језик на коме ће певати и пронашао песму са текстом у караоке верзији.Ученици су извели изабране песме пред својим друговима и наставницима. Придружили су се и поједини наставници са песмом по избору. Атмосфера је била узаврела, подршка је била гласна, ни наставници, ни ученици нису могли да одоле, а да се не придруже и запевају.

7

Искрице, 79. број Ђачки парламент у школској 2019/2020. години У организацији Ђачког парламента, на Дан просветних радника 8. 11. 2019. ученици и наставници су заменили улоге. Целодневну наставу држали су одабрани ученици, док се у улози директора нашао Бојко Димитријевић, 8/1, у улози секретара, која је свим одељењима прочитала правилник о понашању ученика, снашла се Емилија Ковачевић, 8/1, улога педагога Милици Тодоровић, 8/2, донела је посету часовима, а помоћни радници Петар Нешић и Павле Станимировић, Петра Станимировић и Огњен Коцић показали су да имају златне руке.

ЧЕПЕНИНГ У организацији Ђачког парламента спроведена је хуманитарна акција сакупљања чепова у целој нашој школи. Сакупили смо више него икада и однели на пункт за доставу 30. 10. 2019. Хвала свима, некоме ће бити од велике помоћи.

8

Искрице, 79. број HAPPY HALLOWEEN This year we celebrated the holiday through various games and activities, like apple bobbing, Halloween walk guessing who am I, we practiced words using Halloween crossword puzzles, word search, Halloween Pictionary, masquerade, trick-or-treat, Jack o’ lantern, homemade Halloween cookies. Here is the atmosphere of our Halloween charade.

9

Искрице, 79. број

AN INTERVIEW- MY MUM AS A TEENAGER IN THE 70s, by Milica Todorović VIII/2 1.What are your special memories?

I hung out a lot and went to various places. I was at Van Gogh`s and Kerber`s concerts.

2.What was different in the 70s?

We lived slower, everything was spontaneous and it wasn`t all about the money.

3.What did teenagers wear then?

In the 70s we wore flared trousers, all star sneakers, denim shirts, leather jackets, ripped jeans.

4.What music did you like?

When I was a teenager ,rock music was popular.

5.What did you do in your free time?

In my free time my friends and I used to ride a bike and spend time at each other`s homes.

MY GRANNY, WHO IS 83 NOW, AS A TEENAGER, by Marija Marković VIII/2 I was a great pupil and went to school on foot far away from home in the monastery.

We only had 4 classes. We did our homework while guarding the sheep in the field and at home under the candle because there was no electricity. There was no water in the house so we brought it from the village. People were poor ,there were no means of transport, there were wooden chariots with horses but people went mostly on foot. Women did the housework and men went to the war. During the 2nd World War, the children guarded animals taking care of the wounded people. My father didn`t want me to go to school but I was a good pupil so he had to. There were no gadgets like TVs, phones or radios. People used to send letters to each other. The clothes were made by hand out of natural materials such as wool or cotton on the loom or it was knitted. We wore “vistans“, embroidered aprons, embroidered chiffon shirts, short vests with ornaments, scarves leather sandals and shoes.We listened to folk music.

There was a dance on Sunday evenings with lots of fun, laugh and enjoyment in gathering.

10

Искрице, 79. број

Нушићевци на Марсу Име наше школе наћи ће се на чипу који ће бити причвршћен на Насином роверу ,,Марс 2020''. Овај ровер биће представљен у јулу 2020. године, а очекује се да ће на Марс слетети у фебруару 2021. Овај ровер представља почетну етапу првог планираног кружног путовања човечанства на другу планету. Са овим роботским научником који тежи 2.300 фунти (1.040 килограма) мисија Марс 2020 потражиће знакове прошлости живих микроба, окарактерисати климу и геологију планете, прикупити узорке за будући повратак на Земљу и поплочати пут људском истраживању Црвене планете. Лабораторија за млазни погон користиће електронски сноп да би утиснула имена на силиконски чип са линијама текста мањим од једне хиљаде ширине људске длаке (75 нанометара). У тој величини милиони имена могу бити написани на једном чипу величине десет центи. Чип ће се возити на роверу под стакленим поклопцем. Наставница географије Бојана Митрићески Анђелковић

11

Искрице, 79. број

Одаћу вам једну тајну Деца воле тајне, имају их и деле са онима којима верују. И ја имам једну тајну. Поделићу је са вама. За свој шести рођендан добио сам од ујне лопту. Била је то велика, пластична , бела лопта са црним тачкама. Једнога дана сам са браћом и друговима играо фудбал у дворишту. Мама нам је одмах рекла да можемо избушити лопту о руже и да је најбоље да се играмо на игралишту . Нисмо је послушали. Наставили смо . Изненада, брат је јаче шутнуо лопту, лопта је одлетела у руже и избушила се. Брзо смо је сакрили и ушли у собу. Мама нас је упитала питала где нам је лопта, а ми смо рекли да смо је изгубили. Дуго смо крили тајну о избушеној лопти. Ипак, једног дана поделили смо је са мамом. Није се љутила, али нам је рекла да убудуће будемо пажљиви и да своје тајне увек прво поделимо са родитељима. Новак Перић, 2.р.

Догађај који ћу памтитити Догађаји могу бити весели , срећни, шаљиви, радосни, а понекад и тужни. Описаћу вам догађај који ћу дуго памтитити. Једном сам код рођака јела супу са лепим звездицама.Супа ми се много допала и питала сам их одакле им ове звездице. Рођак је рекао да они ноћу ставе шерпу на тераси и да у њу саме звездице падају. Отишла сам кући и одлучила да и ја набавим овакве звездице. Ставила сам шерпу на терасу и узбуђено отишла на спавање. Чим је свануло, радознало сам отрчала по своју супу . Угледала сам празну шерпу и била помало разочарана. Тада су мама и тата утешили и објаснили да је све то била рођакова шала. Од тада се сваки пут, када имамо супу на трпези, сви за столом шалимо и смејемо на рачун моје супе са звездицама. Трагајући за звездицама за супу, научила сам да звезде не падају са неба, већ да тамо стално стоје. Па иако по нека падне, не заврши у тањиру са супом. Тамара Николић, 2.р. МИТА Он има све што пожели, Он је фаца и све у несвест баца. Кад осваја кућу језиком палаца. Није нешто нежан, А није ни груб. Али то није важно, Важно је само да је добар друг. Петар Денић

12

Искрице, 79. број Зимска чаролија

Зимска песма

Кад дође зима и утихне све, Са неба нам падну беле пахуље.

Пада први снег, Покрио је брег. Санке свако има, Стигла је бела зима. Пахуље веселе На јелку су слетеле, Лампиони светлуцају Празнике највљују. Радују се деца, Поклони се деле, Рођендан је Христов, Сви се сад веселе.

Празници крећу – радост и срећа, За децу то је радост највећа. Година нова куца на врата, У Деда Мразовом џаку рудник злата. Пахуље беле покрију све, Тад чаролија креће, гле! На све стране санке јуре, Дечје санке кући не журе.

Милан Миловановић

Снешко се смешка, грудве лете Драго ми је што сам дете. Јовановић Андрија

Жирафа пљачка банку Била једна жирафа која није имала ништа у животу. Једног дана се шетала и видела банку у којој ради лисица Мицка. Жирафа се насмеја и рече: ,,Хи, хи, сада ћу је опљачкати.ˮ Жирафа је ставила чарапу на главу и ушла у банку, а лисица је вриснула. Позвала је брзо полицију, пса Шврћка и вука Мићу. Жирафа узе кесу, али је вук није јурио. Лисица упита вука зашто је не јури, а он рече да је то лажна торба и да су у њој само књиге. Жирафа рече:,,Ух, ала је тешка торба, сигурно је пуна пара.ˮ Али се изненади кад виде пуну торбу књига. Крикану:,,Јао, преварили су ме!ˮ Тада стигоше пас Шврћко и вук Мића и одведоше је у затвор. Она рече: ,,Са овим књигама, имаћу шта да радим у затвору.ˮ Теодора Ђорђевић

За нама је узбудљив период. Школска година је кренула са приредбом добродошлице, коју смо припремили са задовољством. Уживали смо у топлој јесени, цртали у дворишту, шетали поред Јужне Мораве, учили да једемо кинеским штапићима на ОЈР, држали презентације, писали песме, одржали продајну новогодишњу изложбу, славили рођендане, славе... До краја школске године нас чекају нове активности, које са нестрпљењем очекујемо. Учитељица Ана Миловановић и ученици 2. и 3. разреда 13

Искрице, 79. број КРАЉИЦА ЈЕСЕН Краљица Јесен је дошла. Стигла је тихо и са собом понела своје омиљене ствари: кишу, маглу, ветар. У њеној бакарној коси је увело лишће и зрели гроздови. Ветар разноси увеле листове, а ја слушам како ми шкрипе под ногама. Од њеног погледа јата птица одллазе на југ тражећи више топлоте. Руке су јој пуне зрелих, миришљавих плодова. Под њеним ногама су њиве пуне кукуруза и сунцокрета. Мириси слатких џемова и зимнице шире се ваздухом. Мирис јесени је као мирис тек упаљене ватрице која тихо пуцкета. Њене очи су тамне и модре као небо пуно кишних облака. И Сунце помало зазире од Јесени, па показује зубе. Краљица Јесен је дошла и завладала својим шаренилом, а нама је преостало само да јој се препустимо. Марта Гојковић,4.р. ЧАРИ ЈЕСЕНИ Многи кажу да им јесен буди тужна расположења, али ја не мислим тако. Јесте, донела нам је јесен кишне дане, скратила их је, натерала да на себе навучемо топлију одећу... Али, да није јесени, не бисмо осетили топлину нашег дома у предвечерја, тренутак када се сви окупимо око ватре која весело пуцкета, а коју је мајка наложила. Пијемо топли чај који нам греје руке. Док слушам звук кише на прозору, почну приче из детињства мојих родитеља. Сваки испричан доживљај замишљам, као да сам и сама била присутна. Уз ватрицу која пуцкета, ти топли гласови ме полако успављују. Пре него што утонем у сан, у себи помислим: „Јесени, добро дошпла.ˮ Теодора Миловановић, 4.р. ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ На пољу јесен стоји, као горда краљица обучена у хаљину најлепших боја. Стигла је у мој крај и у мени помешала осећања. Док прве капи кише ударају у прозор, са неком тугом посматрам природу која се мења. Лишће полако напушта дрвеће, чије су гране сада шарене и пуне орашастих плодова. Уместо зелене траве добили смо тепих бакарних боја. Ведро небо заменили су сиви облаци, кроз које се упорно пробијају још топли сунчеви зраци. Ветар тера сиве облаке, па сунце сија пуним сјајем и обасјава златасте листове. Зачарало је целу планету својим сјајем. Моја туга је прешла у радост док гледам игру лишћа на јесењем сунцу. До касних вечерењих сати у кући се чује шапат, док сан не савлада све. Лука Божидар Антић, 4.р.

14

Искрице, 79. број Један дан са Миком и аласима на Дунаву Суботње јутро. Устао сам без икаквих планова. Мислио сам како ћу се досађивати, али се на вратима собе појавио мој ујак и рекао да се спакујем јер ме води на Дунав. Скочио сам од среће. Никад нисам био на Дунаву. Спаковао сам се најбрже могуће и кренуо не слутећи шта ме све тамо чека. Када смо стигли у Голубац, распаковали смо ствари и спустили се поред реке. Ујак је расплетао мрежу и успут ми објашњавао како се мрежа баца, а да се не умрси. Кроз гране дрвећа видео сам да се приближава чамац. Радознало сам гледао како аласи вуку мрежу. Када се чамац скроз приближио, препознао сам у њему чувеног Мику Аласа. Весело сам га поздравио. Био је веома расположен и зауставио је чамац да поприча са нама. Ујак му је рекао да је ово место пуно рибе и предложио му да заједно испловимо и забацимо мрежу. Позвао нас је у свој чамац. Чамац је био мали, а већ четворо људи на њему. Када смо закорачили на њега, почео је опасно да се љуља. Много сам се уплашио и од панике почео још више да мрдам. Аласи су покушали да умире чамац, а мене да смире, али је било прекасно. Следећег тренутка нашли смо се у води. С обзиром на то да ни Мика ни ја нисмо били пливачи, од страха смо први излетели на обалу док су нам се аласи смејали. Најсмешније је било то што је вода у коју смо упали била до мог струка. Пошто смо сви били мокри, заложили смо ватру како бисмо се осушили, али и испекли неку рибу. Уз ватру и мирис печене рибе Мика ми је причао о својим аласким доживљајима и описивао ми је Дунав на начин на који га ја никад нисам посматрао. Када се дружење завршило, Мика и његови аласи су кренули даље низ Дунав, а ја сам остао на обали и сањарио како ћу једног дана да будем велики алас, као чувени Мика Алас. Лука Божидар Антић. 4.р.

Незабораван сусрет Сваки дан ми је био исти. Идем у школу, враћам се. Све док нисам упознао њега. Није имао школски ранац, а није био ни срећан. Седео је на клупи и гледао у хладан бетон. Питао сам га зашто је тужан. Није ми одговорио већ је наставио да гледа у бетон. Питао сам га да ли му је добро. Рекао је тужним гласом : „Јесте, добро ми је ˮ. Поново сам га питао зашто је тужан, а он ми је рекао да се његова планета распала због баобаба и да сада не може наћи своју ружу. Када сам дошао кући, помислио сам да је све то био само сан. Али сутрадан је ту и даље био тај плавокоси дечак са плавим очима. И даље је био тужан. „И даље си тужан због ружеˮ, питао сам га. Он је климнуо главом. Рекао сам му да не може вратити прошлост, али може ићи стопама садашњице и да се мора трудити да увек буде срећан. Јер живот иде даље, са тобом или без тебе. Петар Симић, 4.р.

Сусрет са Малим Принцем Понекад је човек усамљен, али то не може да искаже. Понекад силно желимо да причамо с неким, али нам се не да. Док сам једног дана седела на пешчаним трибинама, зачула сам изненадно шушкање у жбуњу. Када сам се окренула преда мном је искочио дечак са плавом косом и жутим шалом. Одмах сам знала да је то Мали Принц. Није одговарао на моја питања, али је стално постављао своја од којих није одустајао. Пошто смо се боље упознали, почели смо да причамо о својим путовањима. Кренусмо да потажимо бунар. Лагани поветарац водио нас је кроз пешчане лепоте. Уморили смо се од силног ходања, али стигосмо до циља. Написмо се бистре воде, а затим падосмо у пешчане постеље. Мали Принц није престајао да прича о својој планети и ружи. На небу се појавише звезде и Мали Принц угледа своју. Био је то знак за његов повратак. Растали смо се са вером да ћемо се и даље дружити, смејати се звездама и свему што је лепо. Пријатељи се појаве у најтежим и најлепшим ситуацијама. Понекад те неко од њих изненади нечим и одмах заузме посебно место у твом срцу. Тако је Мали Принц освојио моје. Теодора Миловановић, 4.р.

15

Искрице, 79. број

Мила Васић, 1.р.

Наталија Николић, 1.р.

Школа Моја школа је мала, Са пуно боја и шара. Прозори су као слике, Кроз које Сунце Оставља дирке. На вратима наше школе пише: Добродошао је онај Ко нам носи слаткише. Јована Миљковић , 2.р.

Бојана Тасић, 2.р.

Марко Кузмановић, 1.р.

Огњен Радовановић, 2.р.

Максим Митровић 1.р.

Лука Башић, 2.р.

16

Искрице, 79. број

Лена Лазић

Јован Стевановић

Ива Михајловић

Давид Тасић

Јана Михајловић

Анђело Младеновић

Ово смо ми и наша учитељица Андријана...

17

Искрице, 79. број Моја школа

Брат Брата имати – то је права радост и срећа. Он је мој понос и дика свака цура би с њим да се слика. Мој бата је јунак прави ко ми њега дира добиће по глави.

Моја је школа лепа и мила, стотине ђака она дозива. Дођите цурице, дођите дечаци, седите у клупе и постаните ђаци. Школа је бајка са пуно добрих вила, а наша учитељица је увек ту да нам аплаудира. Школа нас учи школом живота коју сваки ђак памти до краја живота.

Неда Марковић 2.р.

Михајло Динић 2.р.

Зима Ја немам идеју Писао бих смешну песму да се деца смеју, какву ћу јојиме дати ја немам идеју. Мени свашта на ум пада,вијуге се греју, како песму да започнем ја немам идеју. Питао сам многе овце, овце само блеју, неће битисмешне песме јер немам идеју. Зар да ништа не напишемпа да ми се смеју, добро ми дошла помоћ, ја немам идеју. Андреи Младеновић 3.р.

Моја учитељица Сваког јутра насмејаног лица кад у школу дођем, спремила је приче,бројеве и слова, пуно лепих песама и сазнања нова. Уз њу смо порасли, научили свашта, путовали свугде где нам ради машта. Чак и код кућеса мном је њен глас, В есео и увек расположен за нас.

Софија Рашић 3.р.

Дуња Ранђеловић 3.р.

Зима

Наше село покрио је снег, а ми ђаци једва дочекасмо да се санкамо низ брег. Санкамо се и грудвамо не боли нас и кад паднемо па Снешка Белића правимо. Све је бело, све је бело, дошла је зима и у наше село. Падају пахуљице беле, донела нам зима санке и скије и сад се сва деца веселе.

Лопта Да ли сте знали велики и мали да је лопта један зврк прави? Лопта је предмет округлог облика и зна да се на телевизији слика. Скаче и лети у ваздуху без крила и на сунцу воли да ужива. Веселих је боја црвена и жута често код комшије уме да залута. Да ли сте знали велики и мали да је лопта један зврк прави. Вељко Денић 2.р.

Једна пахуљица мала није знала где би пала. Доста ми је зиме суве, стазе празне, шуме глуве. Низ уличну низбрдицу направили смо поледицу. Ноћас пада танак снег на ливаде и на брег. Село је сасвим покрило снег, деца санкају се низ брег. Снег нам пада, сад и веје, па дечија срца греје. Грудвамо се и санкамо, не боли нас и кад паднемо. Озареног лица овако Белић Снешка прави свако. Наше лепо село обукло је бело весело одело.

18

Огњен Стојановић

Искрице, 79. број ЦАКЕ ЗА НАЈБОЉЕ ЂАКЕ Часови, контролни, одговарање, лектира, тренинзи, јурњава за добрим оценама...Само ти знаш колико је тешко бити ђак. Плашиш се петог разреда? Увек се замрзнеш када треба да радиш контролни. Тешко ти је да ускладиш обавезе? Добио си кеца? Бринеш шта ћеш и како ћеш, иако знаш да ће ти од те панике све још теже пасти. Или можда не бринеш уопште? Па, ни то није добро. Кад мислиш „како ћемо - лако ћемо” на крају се некако деси да те све муке и обавезе сустигну у истом тренутку. Зато, удобно се смести, прочитај наше упутство и лепо се припреми да преживиш школску годину. ТАЈ ВЕЛИКИ СТРАШНИ ПЕТИ РАЗРЕД Истина је да је баук звани ,,пети разред” преломан тренутак у твом школовању. Добијаш разне нове предмете, мораш да читаш много више књига, немаш више једног наставника да те пази и мази и гледа ти кроз прсте кад не научиш песмицу. Као да то све није довољно страшно, још ти сви пуне уши оним изјавама: ,,Ух! Пети разред је баш тежак!”, ,,Мораћеш мнооого да учиш, ако желиш да завршиш разред са одличним успехом!”, ,,Нећеш уопште више имати времена да се играш”... Али, знаш шта? Немој да их слушаш. Ако су толика друга деца преживела пети разред са одличним успехом, можеш и ти. Ако си до сада био добар ђак, зашто би се одједном пробудио као забушант и понављач? Имај вере у себе, јер је она кључна за превазилажење свих препрека и размишљај о томе како је све то ново што ћеш да научиш заправо веома узбудљиво. Сада када прелазиш на озбиљне предмете, можда се испостави да имаш много дара за стране језике или математику. Схвати то као прилику да се покажеш у најбољем светлу и научиш нешто ново о себи. ЗБРКА ОД ОБАВЕЗА Бавиш се неким спортом, имаш тренинге викендом се и кад дође оно време испитивања и контролних задатака, не знаш како све да постигнеш. Прво, не мораш да будеш увек најбољи у свему. Не захтевај увек превише од себе. Показаћемо ти цаке које ће ти помоћи да се боље организујеш. Почни да користиш планер. То је она свешчица у коју уредно уписујеш шта ћеш и кад да радиш, а у које време ћеш да се одмараш.Можда ти ово звучи шашаво, али кад све уредно попишеш, неће ти се направити фрка у глави и осећаћеш се испуњено кад нешто штриклираш као успешно обављено. МЕНИ ОВДЕ НИШТА НИЈЕ ЈАСНО Готово сви имају тај један предмет који им не иде од руке. Неко никако да савлада енглески, неко не може да се снађе на географској карти, некога од једначина заболи глава. То значи да треба више да се потрудиш, али не сам. Зар не би било боље да учиш са другом коме баш тај предмет добро иде. И да ће ти он, можда, боље објаснити тај предмет него мама јер зна кроз шта пролазиш. Договорите се да редовно учите заједно. СТРАХ ОД КОНТРОЛНОГ Када чујемо ,,Спремите парче папира и склоните све са стола!”сместа ти се направи кнедла у грлу и ни у шта више ниси сигуран. Не слушај ,,Тозе Нервозе” и не дозволи да ти други из разреда повећају напетост. Постоји вежба дисања која помаже и одраслима. Удахни дубоко, задржи ваздух неколико секунди и онда поооолакоо издахни па понови неколико пута. Врло брзо се осећаш много опуштеније. СВАКА ОЦЕНА ЈЕ ЗА ЂАКА Шта је најгоре шта може да ти се догоди када добијеш кеца? Нећеш имати пет на крају? Не мора да значи! Ако се трудиш, зашто наставник не би наградио твој труд? Ако имаш три или четири, а стално јуриш за петицом, а запоставиш себе. Да ли је петица стварно вредна тога,? Дружење је једнако важно као и учење. Не мора све у животу да буде савршено па ни твоја књижица.

19

Искрице, 79. број Школско двориште је оживело Летњи распуст ме асоцира на слободу, на уживање и на спавање. Али летњем распусту, као и свему, дође крај. Стампедо ђака ујурио је у школу. Чупајући косу, грицкајући нокте и викали су нервозно: „Кренула је школа!“ Први час - подсећање на „старе“ дане. Обнављање градива, пих, ништа лакше. Велики одмор - подсећање на летњи распуст. Е, то су били дани. Да се вратимо на тему. Када ђаци изађу у школско двориште, оно се осећа као да има тест. Али, није учило за њега. Мислим да то није проблем него дворишни одмор. Да, добро сте ме чули, дворишни одмор. Ђаци имају велики одмор, који траје двадесетак минута и седам часова, који трају по четрдесет пет минута. А двориште се одмара док ми имамо наставу. И после нас грде. Причају нам да смо лењи. Узмите па грдите двориште! Овај свет је начисто полудео! Димитрије Кузмановић, 5.р.

О чему размишљам кад сам сама У тинејџерским годинама размишљам о многим стварима. По глави ми се врте разне мисли, разна присећања када сам била баш мала и размишљања о томе шта ће све бити. Често волим да се затворим у своју собу и да попричам мало сама са собом. Размишљам о свом брату и тати, селидби мојој усамљености, мом псу и отприлике о свему што ме пече у срцу и души. Мој брат и тата живе у Немачкој, а моја мама је скоро целог дана на послу и често се осећам усамљено. Недостају ми брат и тата, и то много, тако да волим понекад да размишљам о нашим догодовштинама и породичним моментима које ћу памтити цели живот. Мучи ме и усамљеност коју сам малочас поменула. Усамљеност је страшна ствар. Када сте усамљени, онда се осећате беспомоћно и слабо јер нема ко да вас подигне када паднете. Срећом, то није мој облик самоће и усамљености. Знам да ће, без обзира на то колико је сада далеко, моја породица увек бити ту за мене. Мој облик усамљености је јако чудан, просто знам да нисам сама, али осећам се усамљено. Можда то није усамљеност већ нешто друго, али ја не знам шта би то онда могло бити. Поред свега тога мучи ме и мој пас, Аки. Ја га волим више од свега на свету и он је мој најбољи пријатељ који ме никада неће издати. Проблем је у томе што, када се преселим у Немачку, он ће остати у Србији, а ја једноставно не могу да се носим са тим. Селидба је за мене нешто јако велико јер остављам све овде у Србији, у мом завичају, и почињем ново поглавље у Немачкој. То ми тешко пада јер знам да ми неће бити лако да се навикнем на нови начин живота. Када ми мисли оду тако далеко, само кажем себи: „Проћи ћеˮ. Некада нам се неки проблеми чине нерешивим, али све што је потребно је то да кажемо некоме како се осећамо и да не држимо то у себи. Ксенија Вулић 20

Искрице, 79. број Мој кутак Постоје дани када нисам расположена, па пожелим да одем на тајно место, у свој кутак. То је једно посебно место на тавану, где волим да слушам музику и да копам по неким својим старим стварима. Тамо сам сама и нико ми не смета. Понекад погледам кроз прљави прозор и посматрам природу. Видим како се ветрић нежно поиграва са опалим лишћем и схватам да нам говори да долази јесен. У мом чаробном кутку мирис старих књига и одложене старе гардеробе, спаковане у картонским кутијама, вуче ме да размишљам о некадашњим данима. Умем да се замислим и одлутам у време када сам била мала и нисам имала великих брига око школе, око тестова из математике, биологије, географије или српског. Старији нам говоре да су то најлепше бриге, али већина мојих другова и ја мислимо да су превелике. Кад затворим таванска врата, затворим и мој чаробни свет до следећег тренутка када пожелим да се осамим. Марика Георгијев 6-2

Будућност какву желим У будућности желим да цвеће не вене, Да се руже црвене, да се пашњаци зелене, Да могу било где да кренем, Да биљке за планету буду као мелем. Па нека уз цвеће остану и зграде, Нека људи се веселе, нека живе, нека раде. Нека свим лидерима капа с главе падне, Нека главе своје охладе и виде да свет млад је. Док природа расте, нек и љубав цвета, Нек се руке грле, нек живи планета. Нека нам будућност буде сјајна, светла, Нек људскост у човеку буде до краја света. Лазар Матејић 8-1

21

Искрице, 79. број Интервју Седмаци су писали интервју: требало је да замисле себе као новинара за 15 година и да интервјуишу неког из одељења, а услов је био да је та особа после 15 година постала пшозната или успешна. Новинарка је Наталија Стефановић 7-1, a интервјуисала је Ђину Арсић.

НАТАЛИЈА: Добар дан. Дошла сам у вези са интервјуом, за данас заказаним, са Ђином Арсић. СЕКРЕТАРИЦА: У реду, она ускоро стиже. ЂИНА: Добар дан. Кренимо у моју канцеларију, али желим прво да Вас питам нешто: Да ли се ми познајемо? НАТАЛИЈА: Ја сам Наталија Стефановић, новинарка часописа ,,Јутро“. ЂИНА: Аха, знала сам да сте ми познати. Ја сам Ђина Арсић, нова директорка филмске компаније, а уједно и један од највећих редитеља на овом подручју и даље. Можда ме се не сећате, али ишле смо заједно у основну школу. НАТАЛИЈА: Ђина, нисам те препознала. Стварно ми је драго да смо се среле. Колико је година прошло од нашег задњег сусрета? ЂИНА: Мислим да је прошло око петнаест година. Ако није проблем, волела бих што пре да завршим, за сат времена морам ићи на снимање нове серије. НАТАЛИЈА: У реду. Хајде да почнемо. Могу ли имати диктафон упаљен током интервјуа? ЂИНА: Наравно. НАТАЛИЈА: Кренимо са првим питањем. Са колико година сте први пут режирали филм и о ком филму је реч? ЂИНА: Први филм режирала сам после завршеног факултета. Радило се о неком малом филму са малим бројем глумаца, али мени је одговарало јер сам била нова у послу. Филм се звао ,,Украден живот", а за више детаља можете погледати филм на нашем сајту. НАТАЛИЈА: Зашто сте постали баш редитељ? Зар није забавније и исплативије да будете глумац? ЂИНА: Никада нисам хтела бити глумац. Пар пута ми се указала та прилика, али одбила сам је. Више ми се свиђа место иза камера, и мислим да је теже да будете редитељ, јер ви требате све своје емоције да пренесете на глумце и усмерите их. НАТАЛИЈА: У реду. Чули смо да нисте баш љубитељ жуте штампе. Недавно су пустили вест како сте напали једну од Ваших глумица и ударили је на сред снимања. Какве су Ваше реакције на ову објаву и да ли је она тачна? ЂИНА: То је чиста будалаштина. Никада нисам волела жуту хронику, а још мање веровала у њу. НАТАЛИЈА: Да ли је тачно да од свег посла нисте успели да се посветите свом љубавном животу? ЂИНА: Морам да Вас изненадим да је потпуно супротно. У време када сам кренула да се бавим овим послом упознала сам свог садашњег мужа. У срећном смо браку и имамо већ двоје деце. НАТАЛИЈА: Споменули сте да путујете на снимање нове серије. Где и о којој серији је реч?

22

Искрице, 79. број ЂИНА: Ускоро путујем у Скопље, поводом снимања нове серије назване ,, Исчезла". Серија ускоро излази на платформама у Македонији, а касније и у Србији. НАТАЛИЈА: Шта очекујете да ћете постићи у наредних годину дана? ЂИНА: Надам се сарадњи са Русијом и Канадом и очекујем још пуно познатих серија и филмова. НАТАЛИЈА: Када бисте добили позив за посао у Америци или некој развијенијој држави, да ли бисте оставили овај посао и прешли у нову фирму? ЂИНА: Иако то звучи као примамљива понуда, не бих тек тако оставила све што сам стекла овде и оно на чему сам се трудила све ове године. НАТАЛИЈА: На који свој филм сте најпоноснији? ЂИНА: Филм који је захтевао највише труда и рада, али је један од наших најбољих јесте ,,Тихи глас". Један је од мојих највећих дела и најпоноснија сам на њега. НАТАЛИЈА: Којој особи се највише дивите? ЂИНА: Особе којима се највише дивим јесу моји родитељи. НАТАЛИЈА: Какве глумце бирате за филмове? ЂИНА: Обично више бирам неискусне глумце, зато што више волим нова лица на нашој сцени. Такође они су као врућа глина, онако како их обучите, такви ће бити цео жигвот. НАТАЛИЈА: Да ли мислите да је ово врхунац Ваше каријере? ЂИНА: Не, мислим да је ово тек почетак. Увек може боље, а ја ћу и боље надмашити. НАТАЛИЈА: Чули смо да пишете своју књигу. Да ли је то тачно? ЂИНА:Да. Недавно сам почела да пишем књигу и надам се да ће се прославити. НАТАЛИЈА: Како ће се звати књига, о чему је реч у књизи и када излази? ЂИНА: Књига ће се звати ,,Део срца". Ради се о једној девојчици која пролази кроз веома тежак живот и сусреће се са животом једне девојчице. Књига излази за годину дана, после премијере нашег тек започетог филма. НАТАЛИЈА: Да ли желите да окончате посао редитеља и мода постанете писац? ЂИНА: Одувек сам волела да пишем књиге, али то сматрам као хоби. Никада не бих окончала своју каријеру за каријеру писца. НАТАЛИЈА: Да ли сте до сада улазили у свађе са познатим личностима? ЂИНА: Јесам. Свађе су увек присутне, али никада не морају да излазе у јавност. НАТАЛИЈА: Који део Вашег живота је имао највише утицаја да постанете оно што сте данас? ЂИНА: Oсновна школа. НАТАЛИЈА: Који је Ваш мото? ЂИНА: Живимо да бисмо додали вредност животу, а не да бисмо је добили од њега. НАТАЛИЈА: То би било то за данас. Хвала што сте нам одговорили на сва наша питања и надам се да ћемо се опет видети. ЂИНА: Хвала Вама. Довиђења! НАТАЛИЈА: Довиђења!

23

Искрице, 79. број КАКО УЧЕНИЦИ ОШ ,,БРАНИСЛАВ НУШИЋ” У ДОЊОЈ ТРНАВИ ПРОВОДЕ ЛЕТЊИ РАСПУСТ У СВОМ СЕЛУ

У

Доњој Трнави дани летњег распуста

су врло забавни и јако занимљиви. Неколико мештана сваке године у јулу месецу организују ноћни турнир у малом фудбалу који окупља екипе из неколико околних села. Док се неки на терену труде да напуне противнички гол лоптама и показују своја фудбалска умећа, други са трибина посматрају утакмицу и из петних жила навијају, трећи уживају уз опуштајућу музику у кафани Под ведрим небом. Деца која долазе са родитељима или са друштвом забављају се на рингишпилу где је увек сјајна атмосфера. Такође постоји посебан терен за младе наде који су заинтересовани за спорт на травнатом терену. Као свака озбиљнија организација Доњотрнавци су смислили и лого по којем се препознаје понос села Доња Трнава и обележје свих мештана из села. Питали смо неколико мештана из села Доња Трнава како им се допада турнир који се одржава у лето, за време летњег распуста. Они су јако лепо сарађивали и рекли нам следеће: ,,То је срж и лепота Доње Трнаве, да није тог ноћног турнира, село не би било тако посебно. Јако ми се допада јер је атмосфера одлична и тим турниром се доказује љубав према селу “.

Емилија Ковачевић 8-1

24

Искрице, 79. број Девет занимљивости о фудбалу које можда нисте знали Фудбал је настао почетком 19. века у чувеном затвору Њугејт када су се затвореници којима су руке биле одсечене због крађе, почели међусобно додавати лоптом ногама. Прескочивши зидине Лондонског затвора, фудбал је за мање од два века освојио цео свет и постао најпопуларнији и најмасовниjи спорт.

1.НАЈВЕЋА ПОБЕДА У ФУДБАЛУ икада забележена у једној званичној утакмици, остварена је у мадагаскарском првенству између клубова АС Адема и СО л’Емyрне. АС Адема је победио резултатом од 149:0.

2.ЦРВЕНИ КАРТОНИ Након звиждука у пиштаљку којим је судија означио почетак меча, фудбалер Ли Тод је узвикнуо.: „Јеб… то је било исувише гласно“. За овај приговор добио је црвени картон, а уједно се уписао у историју фудбала као играч са најбрже добијеном црвеном картом – након само четири секунде. Током првенствене утакмице у Парагвају 1993. између Спортиво Амелиана и Генерал Цабалера, судија је показао 20 црвених картона.

3.НАЈ У ФУДБАЛУ Најбрже гол је дао Уругвајац Рикардо Оливера за тим Рио Негро. Гол је дат у трећој секунди. Највише голова у каријери постигао је Бразилац, Артур Фридерних. Овај фудбалер затресао је мрежу 1.329 пута. На другом мјесту је Пеле са 1.281, а трећи је Нијемац Гранз Биндер са 1.006 голова. Највећи број голова које је постигао један играч на једној утакмици је 16.

4.ГРОМ УСМРТИО ФУДБАЛЕРЕ Октобра 1998. на фудбалскоуј утакмици у Демократској Републици Конго, удар грома убио је 11 играча једног тима, а 30 особа је било повређено. Играчи противничког тима извукли су се без повреда.

5.ПРВИ ЦРНИ ФУДБАЛЕР Артур Вартон је био први црнац који је професионално играо фудбал. Рођен је у Гани, а играо је фудбал у енглеској лиги за Ротхерхам Унитед 1889. године.

6.ФУДБАЛСКИ РАТ 14. 7. 1969. године почео је сточасовни рат између Хондураса и Салвадора. Узрок овог конфликта у којем је животе изгубило 2.000 људи, био је пораз Хондураса над Салвадором од 3:0, у оквиру квалификација за првенство света у Мексику 1970.

7.ФУДБАЛ У АМЕРИЦИ Америка је „фудбалска нација“, са највећим бројем фудбалера на свету. У овој земљи регистровно је 18 милиона играча, од чега је 78 одсто млађих од 18 година.

1990. године, фудбал је у Америци проглашен као спорт који се најбрже развија.

8.ФУДБАЛ НА ТВ-у Први званични телевизијски пренос неке фудбалске утакмице емитован је 1937. године. Овај историјски меч одигран је између првог и другог тима Арсенала.

9.ЦРВЕНИ ЗА СУДИЈУ Интересантан догађај се десио 1998. године у Андовер анд Дистрицт Сундаy Леагуе, када је енглески судија Мартин Сyлвестер након грубе грешке, показао црвену карту самом себи. Преузето са http://mojabanjaluka.info/single/43954 Спортску страну креирали:Андрија Ђорђевић, Јован Гојковић, Јован Димитријевић

25

Искрице, 79. број Шпил карата садржи 52 карте којe представљају 52 недеље у години.

- Четири различита знака представљају четири различита годишња доба.

- Боје црвена и црна представљају дан и ноћ. 12 карата са сликом представља 12 месеци у години.

- Када се саберу све карте у шпилу, добија се број 364, а када се дода и џокер добија се 365 што је број дана у години.

Према старој српској традицији дан је имао осамнаест делова: -праскозорје, -зора, -свануће, -јутро, -преподне, -подне, -после подне, -сутон, -сумрак, -предвече, -вече, -мрак, -неко доба ноћи, -поноћ, -глуво доба ноћи, -први петли, -други петли, -трећи петли.

26

Искрице, 79. број

27

Искрице, 79. број Није

него

28

Искрице, 79. број

,,Зеленбабини дарови“ Ивана Нешић Вођен жељом да спасе свет, али не сасвим лишен себичних мотива, дечак по имену Мика пролази кроз чудесне светове и необична искушења. Сваки из свог разлога, Мика и маљутак Завиша затичу се у служби код Зеленбабе, старице велике моћи и тајанственог порекла. Хоће ли дечак и маљутак успети да се изборе с моћним митским бићима и да докажу да заслужују тајанствене Зеленбабине дарове?

„Тајна жутог балона“ Никол Лезије Десетогодишња девојчица Доминик тугује што ће лето провести у граду. Изненада на њен балкон слеће огроман жути балон са поруком: „Имам скоро једанаест година и много, много ми је досадно. Хоћеш ли да ми будеш другарица? Елена“. Храбра Доминик, заједно са својим братом Мишелом, креће у потрагу за Еленом. Претражиће све тргове, радње, квартове, паркове и баште, завириће у сваки кутак Париза, проћи ће кроз безброј авантура , комичних ситуација, и коначно наћи старог сликара који познаје Елену. Да ли ће се ове девојчице и сусрести, сазнаћете ако прочитате књигу!

Искрице, 79. број Интересантни моменти у настави у доба короне Стави их на ignore… Извините, наставнице, ми смо инсталирали zoom, где су тамо задаци за домаћи, ми не можемо да нађемо? Ел може преко њеног телефона да шаље домаћи рад на гугл телефон? Ви сте једна од првих наставница која ме је похвалила у online школи! Учитељице, је л могу до тоалета?

Nastavnice da li mogu da uradim kviz bila sam do apoteke mojoj majci je trebao neki lek.

Да ли могу да пошаљем задатак? Где да пошаљем задатак? Послао сам задатак. Да ли је стигао?

Nastavnice mogu li ja da izadjem sa casa moram da idem u aleksinac

Dobar dan, nastavnice, zakasniću malo sa domaći, kod lekara sam, upalo mi nešto u oko.

Šta je, bre, ovo sinko, ova nastavnicа sve pogrešno napisAla, pola joj nije tačno (majka sedi skrivena pored sina i pomaže mu, ali sin zaboravio da isključi ton na telefonu - neki primeri su namerno napisani pogrešno da bi ih đaci ispravili).

Nastavnice ja sam u prodavnicu sada dolazim kuci i kad odem uradicu kviz (kviz je onlajn za vreme časa). Учитељице,верујте ми, морам сада да доручкујем, касније ћу да урадим. Учитељице, сад се бацам на уџбеник! Не могу да Вам пошаљем слику, управо ми цркава камера. Учитељице, молим Вас, не шаљите више задатке, блокираћете ми телефон. Учитељице, иде брже, брже, па мало полако. Учитељице, мене је страх да пишем о страху јер је тишина и сам сам. Ја сам направиЈо паузу јер сам морbebisiterkaао да нахраним пса. Мене боли стомак, могу само да гледам. Шта значе срце и стрела ? ЗНАЧИ ДА ТРЕБА ДА ЈЕ ПОГОДИ У СРЦЕ. Не могу сада, учитељице, много сам уморна.

30

Искрице, 79. број Tакмичења у школској 2019/2020. години Школско такмичење у рецитовању Школско такмичење у рецитовању одржано је 11. 3. 2020. године у организацији учитељица Биљане Миловановић и Ане Миловановић и васпитачице Милице Митровић. Уз присуство публике коју су чинили родитељи, колеге, директор школе, наш стручни жири је имао прилику да чује наше најмлађе како рецитују. Жири су чиниле: Оливера Станковић, наставница српског језика, Андријана Стевановић, учитељица, Душица Стојић, учитељица и Миа Живановић, педагог. У ревијалном делу такмичења ученици првог и другог разреда имали су драмски приказ ,,Св. Сава и нерадна жена“, ученици трећег и четвртог драмски приказ „Пепељуге“, рецитовали су предшколци из матичне школе.

Први разред Огњен Јовановић, учешће Алекса Стефановић, учешће

Други разред Тамара Николић, пласман на Градску смотру рецитатора Новак Перић, учешће

Трећи разред Сара Стаменковић, учешће Даница Самарџић, пласман на Градску смотру рецитатора

Четврти разред Лука Божидар Антић, пласман на Градску смотру рецитатора Вукан Крстић, учешће Теодора Даничић, учешће Петар Денић. пласман на Градску смотру рецитатора

31

Искрице, 79. број Општинско такмичење ,,Мали Пјер" Први разред:

Вук Ђорђевић, прво место Јана Михајловић, треће место Други разред: Лука Башић, треће место Трећи разред: Даница Самарџић, прво место Четврти разред: Теодора Миловановић, прво место Андреј Митровић, друго место Ангелина Величковић, друго место Пети разред: Андреа Стефановић, прво место Димитрије Кузмановић, друго место Новак Радовановић, треће место Седми разред: Наталија Стефановић, прво место Осми разред: Марија Марковић, друго место

Општинско такмичење из историје Шести разред: Осми разред:

Дуња Митровић, друго место Мијат Митровић, друго место Николина Баралић, треће место Мартин Симоновић, учешће

Општинско такмичење из књижевности Седми разред: Осми разред:

Јована Миленов, прво место Ана Симић, друго место Николина Баралић, директни пласман на окружно такмичење

Окружно такмичење из математике Пети разред:

Димитрије Кузмановић, учешће

Општинско такмичење из хемије Седми разред: Осми разред:

Ђина Арсић - 3. место Наталија Стефановић - учешће Марија Марковић - 3. место

Општинско такмичење из енглеског језика Осми разред:

Ђорђе Стефановић - учешће

Општинско такмичење из математике Четврти разред: Пети разред: Осми разред:

Андрија Јовановић, учешће Матија Павловић, учешће Димитрије Кузмановић - пласман на окружни ниво Новак Радовановић - учешће Николина Баралић - учешће Ђорђе Стефановић - учешће 32

Искрице, 79. број ИСПРАТИЛИ СМО ЈОШ ЈЕДНУ ГЕНЕРАЦИЈУ ОСМАКА Драга децо, срећно!

Вуковци наше школе

Марија Марковић 8/2, ученица генерације

Николина Баралић 8/1

33

Ђорђе Стефановић 8/2