Iskrice, oktobar 2016

Искрице, 73. број ОШ „Бранислав Нушић“ Доња Трнава

Школске новине ученика ОШ „Бранислав Нушић“, Доња Трнава, 73. број Октобар, 2016. године

Искрице, 73. број Школске новине „Искрице“ Лист за децу Број 73, октобар, 2016. год. Издавач ОШ „БРАНИСЛАВ НУШИЋ“ Доња Трнава Редакција Ученици ОШ „Бранислав Нушић“, наши учитељи, наставници Уредник Невена Петровић

Поздравна реч редакције Драги Нушићевци, Налазимо се на прагу још једне школске године. Кренули смо орни и пуни елана у нове успехе. И у овој школској години пратићемо дешавања у нашој школи и обавештаваћемо вас. О свему што се догодило од последњег броја „Искрица“ читајте у овом броју. Желимо добродошлицу првацима и петацима. Честитамо Дан школе свим нашим ученицима, наставницима и пријатељима школе. Читајте нас. Нађите нас и на блогу - http://casopisiskrice.blogspot.com/ Уредништво

Приредба поводом пријема првака школске 2016/2017. Ове школске године свечано смо дочекали и поздравили наше најмлађе другаре – прваке и предшколце. У њихову част организвана је приредба. У припреми и реализацији приредбе учествовали су ученици млађих разреда (2,3,4) из Доње Трнаве, Горње Топонице и Суповца. Приредбу је отворила учитељица Стана Стојковић, председник Школског одбора, и заједно са педагогом школе Стефаном Анђелковићем, поздравила присутне и пожелела срећан почетак нашим најмлађим ђацима. Програм: Ритмичке тачке „ Успорите поред школе“, „ Ау што је школа згодна“Доња Трнава

2

Искрице, 73. број

Рецитатори – ученици из Суповца

Драмске тачке- „ Слатка математика“( Доња Трнава)

„ Код доктора“, Горња Топоница

Колективна тачка свих учесника програма „Кад си срећан“

3

Искрице, 73. број Кроз програм су се наизменично смењивале и водиле нас ученице Наталија Стефановић, Александра Денић ( Доња Трнава),Марика Георгијев ( Горња Топоница) , Милица Живковић(Суповац).

Прваци су добили на поклон лептириће са именима и презименима , где се на сваком од њих налазила мотивациона порука (идејно решење , дизајн и припрема - Ана Миловановић) и Добродошлице (за прваке и предшколце, идејно решење и припрема, Ана Павловић)

Након прозивке првака и поделе поклона од стране наших гостију, представника општине „Црвени крст“, прозвани су и предшколци група из Доње Трнаве и Сечанице са својим васпитачицама Горданом Спасић и Соњом Ђорђевић. Њих и прваке обрадовали су поклонима гости представници „ Ротaракт клуба Ниш“.

4

Искрице, 73. број Заједничка слика са гостима Тим који је радио на припреми и реализацији приредбе: -Идејно решење сцене: Биљана Миловановић; -Осликавање сцене и припрема реквизита за сцену: Сања Цветковић, наст. ликовне културе; -Припрема и уређење сцене: Сања Цветковић, Ана Павловић, Стана Стојковић, Славица Радосављевић, Биљана Миловановић, Ана Миловановић; -Идејно решење и израда поклон лептирића од картона, са мотивационим порукама: Миловановић; -Идејно решење добродошлица за предшколце и прваке и њихова набавка: Ана Павловић; -Припрема програма : Стана Стојковић, Ана Павловић, Славица Радосављевић, Биљана Миловановић; -Техничка припрема и квалитет звука: Јелена Ћатић, наставница историје ; -Избор музике и техничка подршка : Биљана Миловановић; -Фотографија и израда видео клипа: Ана Миловановић; -Посебна захвалност нашем домару Бојану Милићевићу и помоћним радницама Милени Величковић и Наташи Стојановић; -Организатор приредбе: Биљана Миловановић

Ана

Хвала свима на учешћу!

Угледни час Друштвено-језичка група предмета одржала је 6.6. школске 2015/16. тематски угледни час на тему СЛОБОДА. Дух слободарских идеја ширио се на српском, енглеском, француском и руском језику. Мојсије, пад Бастиље, Марија Антоанета, Љермонтов, Робин Худ и Бостонска чајанка, Мали Радојица и Стари Вујадин, Хајдук Вељко, Карађорђе и Илија Бирчанин, сви у одговарајућим костимима за које су се чланови ДЈ групе својски потрудили да дочарају дух времена као и оружје из тога доба и сценографија допринели су таленту и посвећености ученика. На крају су сви заиграли уз песму Freedom, Pharrell Williams.

5

Искрице, 73. број

6

Искрице, 73. број Учествовали смо на кампу на Власинском језеру Пројекат ’’Sport for life'' 2016. представља наставак серије специфичних спортско-едукативних кампова које у задњих седам година организује спортско удружење ,,Нигресив’’ из Ниша. Ови кампови се и финансирају средствима Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији. Овогодишњи камп је одржан на Власинском језеру од 29. маја до 2. јуна 2016. године. Учешће на кампу је било у потпуности бесплатно за све учеснике. Учесници на овогодишњем Кампу били су: ОШ ,,Бранислав Нушић'', Доња Трнава, СШ ,,11. октобар’’, Лесковац, ОШ ,,Сијаринска бања'', Сијаринска Бања, школа за децу са оштећеним слухом СШ ,,Бубањ'', Ниш, СОС Дечје село Краљево, Дечије село Сремска Каменица, ОШ ,,Вук Караџић'', Дољевац. Поред ученика, на кампу су били и њихови наставници физичког васпитања, дефектолози, волонтери. Циљ овог петодневног кампа је социјализација рањивих група деце и скретање пажње широј јавности на лоша системска решења, када су ова деца у питању. Међу тим малишанима, поред ученика из регуларних школа, има и оних из институција за децу без родитељског старања, са посебним потребама, из мултиетничких српско-албанских заједница и руралних средина. Камп је специфичан по својим спортско-едукативним активностима, које истовремено могу упражњавати сва деца без обзира на ментални статус и физичку способност. Активности су плод вишегодишњег искуства рада са овим групама деце, а резултат ових активности јесте зближавање до сада неспојивих група деце, као и доказана чињеница да упркос разликама, добрим системским решењем ова деца, ипак, могу бити скупа на једном месту, ангажована у заједничким активностима. Као саставни део кампа, четврту годину заредом, одржана је и фото-колонија. Учествовало је четворо фотографа: Сандра Самарџић, Игор Дутина, Радоје Елез из Требиња, Република Српска, Бојан Пешић из Ниша и Марија Миланковић, а њихов задатак је био да забележе најзанимљивије тренутке на кампу, као и осмехе деце која на њему учествују. Марко Ристић, директор школе

7

Искрице, 73. број Излет У договору са родитељима наставник физичке културе Бојан Пешић и наставница ликовне културе Сања Цветковић 17.9.2016. реализовали су излет, тј. путовање возом до Ђуниса и Манастира Свети Роман, на који су повели ученике 5-2. Ту провели диван дан слушајући приче о постанку манастира и уживајући у природи. Вожња возом остаће ученицима у дивном сећању.

8

Искрице, 73. број ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА Хумор је стање духа једног народа, његов специфичан израз. Део је усмене традиције и преноси се са генерације на генерацију и ствара осећај идентитета. Хумор је живи процес који се мења кроз време и део је свакодневног живота. Да бисмо се подсетили колико је језик важан у једном народу и ове године обележили смо Дан језика тако што смо представили хумор у језику, национални хумор. Свака земља има оригиналан и аутентичан хумор. Срби се највише смеју својим поступцима и свакодневним догађајима зато је и омиљена забава причање вицева, Енглези имају склоност ка апсурдном хумору попут Мућки, Мистер Бина и Монтипајтоноваца, а Французи кажу да је сваки човек помало песник и да хумор помаже човеку да се избори са најтежим животним проблемима. У том духу смењивали су се учесници са школским шалама, вицевима, од Чака Нориса до Пинк Пантера праћени музиком земље чији хумор представљају.

9

Искрице, 73. број Летњи распуст Одмах након што смо се распустили, скупили смо се на игралишту да се играмо. Цео дан је био леп. Ту је била моја сестра Сара, сви моји другови и другарице и ја. Дани су нам угловном пролазили у игри, али ћу памтити и по томе што ме је тата водио у Сокобању да се играмо у парку, а тада ми је и купио телефон. На жалост, тата ми га даје само ако слушам бабу и не бијем се са другом децом, па се сада трудим да оправдам татино поверење и заслужим телефон. Срећко Милојевић, 4. разред

Јесен Почетком године приближила се јесен. Са собом је донела златну боју, којом је прекрила сваки део мог села. Време је хладније и стално падају кише. У воћњацима беремо последње плодове, а након кише остају баре и блато. Цвеће лагано вене, лишће опада са дрвећа, а људи и деца све мање излазе напоље. Почели смо да носимо дебљу гардеробу, а мама и баба спремају зимницу, па се мирис печених паприка шири свуда око нас. Топлих дана је све мање, а најбоље је искористити их играјући се са својим друговима напољу. Тијана Ђорђевић, 4. разред

Екипа која ће се дружити ове школске године

Нова школска година се полако захуктава и ево неких слика које које описују чиме се бавимо ових дана.

10

Искрице, 73. број Од једног обичног јајета потопљеног у сирће након два дана добили смо тзв. „гумено јаје“, јер се под утицајем сирћетне киселине љуска распала. Тако смо схватили да зубе морамо прати, јер су и наши зуби сличног састава као и љуска јајета.

А ово су слике са часа природе и друштва, када учимо да се оријентишемо помоћу глобуса, лампе и малог човечуљка од пластелина. Успешно.

Ликовни радови на тему Моја омиљена храна

Петра Митић 1.р.

11

Павле Митић 3.р.

Искрице, 73. број

Први септембар Први је септембар, мама из собе зове: „ Доста је било спавања!У школу , по изазове нове! “ Поново се чује звоно,весело звоно школе наше, окупља старије ђаке,предшколце и прваке. Кроз прозор гледам како лишће полако жути, помислим како распуст брзо прође, а јесен нам нечујно дође.“

Наталија Стефановић 4.р.

Јована Миленов, ученица 4.разреда

Чаробна школа Ујутру, кад сунце сване, будим се натенане... У школу тада крећем и другове своје срећем. Ускоро стижем до наше школе, где се сви поштују и воле. Онда угледам моју учитељицу драгу; она нам свима даје снагу. Док читам књигу, очи затворим и на чаробном се ћилиму створим. У школи стичем многа знања и свакодневно крећем у нова путовања. Наталија Стефановић, ученица 4. разреда

Ана Мијатовић, 4.р.

Moja школа у јесен Моја је школа препуна јесењих боја, шареног цвећа ; зато је у њој већа наша срећа. Срећни смо срећни, јесен нам стиже.

Јована Миленов 4.р.

Школа је наша , пуна ђака, ранаца, књига, малих првака. Почињу нови школски дани, са њима и наши поласци рани. Из клупа наших јесен се види, волимо школу, баш нам се свиди! Волимо јесен и дуње жуте, волимо све наше школске минуте! Ана Мијатовић, ученица 4. разреда

12

Ђина Арсић 4.р.

Искрице, 73. број Јесен У кантице јесен спрема нијансе жуте и просипа кишу као из руке. Не може детлић мирно да спава, од хладног ветра боли га глава. Мали мрав од листића јесењег Себи начинио кишобран. Жао ми је, листићу жути, што ћеш ускоро увенути, по теби су јесење кише, а ни ласте нису са нама више.

Ангелина Величковић 1.р.

Марковић Маша, ученица 4. разреда

Кад јесен дође Јесен је полако, тихо стигла у наш крај и направила од њега мали рај. Кише лију, лишће опада, хладни нам дани долазе сада. Кад јесен нам дође, игра у природи брзо прође. Мало је сунца, дани су кратки, али су нам они ипак слатки. Ђина Арсић, ученица 4.р.

Димитрије Вукић 1.р.

Ученици другог разреда рекли су о својим омиљеним играчкама Андреа Стефановић: Деца слободно време проводе у шетњи, дружењу, игри. Могу се играти разних игара са друговима или омиљеном играчкама. Моја омиљена играчка је меда. Зовем га Лука. Он је мекан и топао. Замишљам да је мој друг и да га водим у шетњу. Тада му шапнем и по неку тајну. Када завршим са игром , вратим га на полицу и пожелим „ Лаку ноћ“ . Сара Ђорђевић: Слободно време деца проводе у природи, игри, дружењу , вожњи бициклама, прославама рођендана. Тада на поклон носе или добијају разне играчке. Неке од њих постају им омиљене. Моја омиљена играчка је медведица Флора. Направљена је од вуне . Одевена је у хаљиницу и хеланке.Много је лепа. Са њом се играм продавница. Као бајаги она је купац, а ја продавац. Делим са њом своје тајне.Водим је у шетњу, причам јој приче. А кад падне ноћ, загрлим је и заједно утонемо у сан. 13

Искрице, 73. број Димитрије Арсић: Деца проводе слободно време тако што се играју лоптом, воде пса у шетњу, шетају у природи, иду код баке идеке. Сами, са друговима, са играчкама. Моја омиљена играчка је ауто са даљинским управљачем. Направљен је од метала, пластике и гуме. У мојој соби на поду налази се тепих са саобраћајним знацима и тркачким стазама. Стално возим ауто по њему. Замишљам да сам на трци и да возим прави тркачки ауто. Забавно је и узбудљиво. Увече, када пођем на спавање, оставим ауто да одмара на тепиху моје собе.

Јесен стиже Јесен је доба кише и блата, али и шумског лишћа од злата. Јесен је доба кад се воће проба, доба моба и птичијих сеоба. Просипа кишу као из рукава, не може врабац мирно да спава. Наталија Петровић Алекса Нанић Бабић

Јесен Топло лето већ је прошло, лишће шушти покрај пута, чуј како ветар пева: „Дошла нам је јесен жута“. Птичице ће сада рећи: „Збогом, децо, вама свима“. И на топли југ ће поћи преко мора и планина. Миња Стојановић Душан Белић 3.р.

Јесен у мом крају Ускоро одлазе лепи и сунчани дани, а долази јесен. Са доласком ј есени очекују нас велике промене и велики радови. Киша почиње све чешће да пада, а дани и ноћи су све хладнији. Облачимо се топлије. Људи спремају дрва за зиму. Креће се и са спремањем зимнице. Маме и баке вредно раде на томе. Бере се зрело воће, кукуруз и спремају се њиве за сетву пшенице. Све ове промене у природи и радови у пољу најављују нам долазак јесени. Александра Денић 3.р. Душан Вукић 3.р.

14

Искрице, 73. број

НИСАМ ВИШЕ ПРВАК Нека свако зна завршила сам ја Први разред лако, то баш може свако. Кренула сам у други, нема краја мојој срећи, Од почетка се трудим да ми успех буде већи. Милица Илић 2. разред

Петра Јовановић 2.р.

МОЈА ОМИЉЕНА ИГРАЧКА Ја имам пуно играчака које много волим, али се у мојој кутији пуној играчака посебно издвојила једна прелепа луткица са дугом, браон косом до струка, плавих очију као небо и крилима на леђима која светлуцају, као код добрих вила из цртаћа. Она је мој најбољи друг, дели са мном срећу и тугу.На себи има предивну, плаву хаљину са пуно ситних шљокица. На ногама има плаве сандале које су испреплетане око њених ногу. Ову предивну играчку су ми купили родитељи за једну Нову годину и ја се од тада не одвајам од ње. Сара Миљковић 2. разред ДОЖИВЉАЈ СА ЛЕТЊЕГ РАСПУСТА Пошто је летњи распуст прошао, желим да вам испричам како сам га провео. За време летњег распуста ми је било лепо. Највише сам се играо са својим вршњацима игре које смо сами смишљали, које су толико биле интересантне да бисмо понекад чак и заборавили да ручамо. Оно што ми је најлеше било је одлазак на море. Летовао сам са својом породицом у Црној Гори у месту Бечићи. Тамо сам упознао пуно другара са којима сам пливао, ронио, а када би нас родитељи натерали да изађемо из воде, ми бисмо скупили кофице и лопатице и удруженим снагама правили замак и различите фигуре од песка. Понекад би нас частили крофнама и кукурузом, а у вечерњим часовима бих шетао са сестром и роитељима. Тако су ми брзо прошли ти лепи дани. Пун лепих утисака се враћам у школску клупу новим обавезама. Лука Миљковић 2. разред ШКОЛА Септембра је школа отворила врата Да прими мене и мога брата. И сестрица ту је моја мила, Полазак у школу цело лето снила. Учење и одмор, дружење и књига, То је од септембра сада наша брига. Јован Гојковић 2. разред Лена Миљковић 2.р.

15

Искрице, 73. број ЗАШТО ВОЛИМ ШКОЛУ Волим у школу ићи ја Јер у њој се учи Колико је два и два. Писати, читати и певати свако зна, Али је још лепше Када ти то покаже учитељица. Свакаквих оцена ту има: Један, два, три, четири, Али би најрадије петице Сви имали.

Јања Николић, 2.р.

Од свега што се догађа у школи, Моје срце највише Велики одмор воли. Лана Савић 2. разред ШКОЛА Преко жутог мостића Стоји једна школица, Где ђаци улазе Све да науче. Учитељице наместе Дечицу у клупице, Па онда заједно у чаробни Свет знања одлете. Кроз прозорее од школице, Вире дечије ручице, Журе да се јаве, Учитељицу знањем да награде. Сара Миљковић 2. разред

Димитрије Кузмановић 2.р.

ЈЕСЕН Дарија Радовановић 2.р. Стигла нам јесен фина, У мом селу права милина. Дуња жута поред пута, Ту пролазим радо и тише, Јер лепо мирише. Ораси, грожђе, зрело воће, Па нека бира Ко шта хоће. Баште су пуне паприке жуте, Слатке и љуте. Волим јесен јер свега има. Павле Павловић 2. рразред 16 Вукан Крстић, 1.р.

Искрице, 73. број ШКОЛА Волим српски, волим енглески, Волим песме, бајке, приче, Ал не волим баш тај матиш И све што се њега тиче. Слова учим – баш је лако, Ликовно ѕнам воли свако, А свет око нас мора Да знаш. Баш је тешка ова школа, Али да се учи мора! Учитељице упорне наше, Уче нас за одликаше. Лена Башић 2. разред

Андрија Јанковић 3.р.

МОЈ ТАТА Мој тата, мој друг, са њим сњ вртим све у круг, Све је са њим много лепше када му се очи смеше. Тата је велики идол мој, јер ме учи да будем свој. Хвала ти пуно мој драги тата, за сво оно грљење око врата. Теодора Миловановић 1.р. Мој тата је као дукат од злата и ја га носим око врата, Посебно место он има на мојим малим недрима. И када је тужан, он се смеје и Окреће бригу на весеље. Зато тата, хвала ти до неба, за сва чудеса која си створио Да би мене задовољио. Када постанем велики као мој тата, чуваћу га као брата, Јер он је мој тата-мата. Лука Миљковић 2. разред СЕПТЕМБАР На крилима јесени долетео је септембар. Дошао је са пуно златних боја. Дрвеће лагано скида своје хаљине и оставља их за идуће лето. Ветрић певуши, а лишће узбуђено и весело плеше. Осећа се радост у ваздуху јер је са септембром почела и школа. Школска дрворишта нису више усамљена и тужна јер брује од веселих дечјих гласова.Моји другари и ја смо срећни што смо поново заједно. Учимо и уживамо у дружењу. Септембар волим јер је мом другу рођендан. Волим га и због зрелог грожђа и јабука. Септембарске кише су топле, па су улице буне шарених дечјих кишобрана. Ових дана носим свој омиљени кишобран. Волим септембар са кишом и без ње...

17

Марика Георгијев, 3.разр.

Искрице, 73. број СТИЖЕ ЈЕСЕН Волим сва годишња доба. Нежно пролеће, ужарено лето, снежну зиму...Али, посебно волим јесен. Волим њене златне боје, мирисе зрелог воћа, зимнице, мирис првих киша. Волим шуштање лишћа под ногама. Уживам у живахном лету врабаца и њиховом чаврљању. Дани су пуни златних и румених боја, а вечери тихе и спокојне. Деца уживају у благим и топлим данима. Одрасли се труде да заврше све послове уочи зиме. Ужурбано се спрема зимница и огрев за будуће хладне дане. Дворишта миришу на слатке џемове, ајвар и свеже сложена дрва. Тако протичу први дани златне јесени. Милош Крстић, 3.разр. ИЗЛЕТ У ЛИПОВЦУ Било је поподне. Тада одједном рече :“Сутра устајете рано, идемо на излет!“Спремили смо све потребно и с радошћу ишчекивали јутро. Кренули смо. Пролазећи кроз разна села тата ми је говорио њихове називе и занимљивости. Прво што сам угледао кад смо стигли, била је велика зграда на којој је писало „Установа за рекреацију деце“. Око ње се простирало широко двориште са великим бројем столова и столица. Ту су људи ручали , одмарали у хладовини испод дрвећа, а деца уживала у игри. Преко пута је манастир Свети Стефан. Ушли смо унутра, прекрстили се и запалили свеће. Осећај је био диван. Разгледали смо све лепоте манастира. Било је доста света. Касније смо се сместили испод једног ораха и ручали. Остали смо до увече. Био сам одушевљен лепотом нашег краја и пожелео да се поново вратим. Матеја Јанковић, 3.разр. ДОЛАЗАК ЈЕСЕНИ Долази јесен са жутим лишћем И цвркут птица је све тиши Зеленог лишћа је све мање А врелог сунца нигде нема. Нема више топлих дана Долазе хладне кише Уместо зелене принцезе На престо ступа краљица ЈЕСЕН. Александра Миладиновић, 4.р.

ЈЕСЕН Стигла нам је јесен, пада лишће с грана, мало нам је хладније, јер стигла је јесен рана. Мама прави зимницу, деца су изашла на улицу, кад не пада киша ситна, јер је игра много битна. Ласте на југ одлазе и кроз село наше пролазе, иду у крајеве топлије јер им тамо милије. Јована Марковић, 4.р.

Марта Гојковић 1.р.

18

Искрице, 73. број ПРИЈАТЕЉСТВО Пријатељство је најлепша ствар на свету. Имати неког ко ће ти помоћи када ти је тешко и орасположити те када си тужан. Прави пријатељ је онај који те добро познаје и који те прихвата са свим својим манама и врлинама. Без пријатеља је тешко живети. Прави пријатељ треба бити увек ту за тебе, да те слуша и утеши. Наравно и ми требамо да будемо увек ту за нашег пријатеља. Имам пуно другова и другарица. Другарство је нешто лепо и врло вредно. Имати пријатеља је нешто најбоље јер пријатељство ствара чуда и без приатеља живот нема смисла. Ђурађ Гојковић, 4.р. ПЕСМА О КОЊУ И ДЕВОЈЦИ Један коњ дивњи је био Од сваког се крио. Брзином ветра је трчао Све препреке прескакао. Једна девојка га је припитомила Седло и узде му ставила. Јахала је црног пастува Док ветар у њу дува. Коњ само девојку ту воли За њега нико други не постоји. Ксенија Вулић, 4.р. ЈЕСЕН Сунце се иза облака крије, као да лета никад било није. Веселе птице одлазе далеко на југ, ја тужна гледам у сунце и облаке. Лето нам полако одлази склања нам сунце с пута, Ксенија Вулић 4 р . тиха нам јесен долази, хладнија и жута. Трава се жути, лишће опада, стиже нам јесен и природу мења. Александра Лекић, 4.р. ВАСПИТАЧИЦА Како сам уплашен био првог дана испред школе довели су ме мама и тата , пољубили и рекли да ме воле. Да ли се то љубав зове, кад ме самог остављају, са много непознате деце која ме чудно гледају О, где је васпитачица моја мила, која ме чувала и мазила Она је увек уз мене била, свему ме добром научила. Лука Младеновић, 4.р.

19

Искрице, 73. број Олимпијске игре У селу Суповац су се одржале олимпијске игре. Чим сам устала спремила сам се, позвала другарицу и отишла. Суповац има два терена, један мањи, а други већи фудбалски терен уз реку. Прво сам била на малом терену. Тамо се оджавало такмичење у надвлачењу конопца и кошарка. На великом терену је био скок у даљ, вишебој, фудбал, крос и још игара. У нашој школи су били шахисти. Било је свега да се купи. Мени су олимпијске игре прошле забавно, али сам се много уморила јер сам цео дан обилазила терене, дружећи се са другарицама и посматрала фолклор. Дан је био сунчан и веома топао и било је напорно свима па и мени. Увече сам била уморна али срећна и задовољна јер сам први пут посматрала ово спортско такмичење. Ива Савић 3. разред

Догађај са распуста Летњи распуст је био забаван али један догађај бих издвојила Једног дана смо Нина, Лазар и ја отишли са мамом и тaтом у Ниш. Прво смо јели помфрит и пили милкшејк у Мек Доналдсу. Онда смо шетали до Тврђаве и возили се возићем. Возила сам се са сестром у возићу на спрат , јеле смо кокице и посматрале Тврђаву. На крају су нас одвели у Чаир. Тамо сам видела трамболину, пењалицу, љуљашке, клацкалице, тобоган и аутиће. Нина и ја смо скакале на траболини а Лазар се спуштао низ тобоган и љуљао се. Много ми је било забавно кад сам пила воду на необичној чесми у облику пужа. То ми је био најлепши догађај са распуста. Милица Живковић 3.разред

Филип Филиповић 1.р.

Летњи распуст За распуст сам ишао код бабе. Она живи у Попшици. Тамо сам ишао на базен и шетао сам се. Ишао сам са мојом сестром Емилијом код друге бабе. Она живи у Малчи. Са њом смо ишли у град. Шетали смо и баба нас је водила да купимо играчке. Код бабе сам возио трактор и помагао јој. Био сам на турниру и било ми је лепо. Кад смо дошли кући ишао сам са сестрама на игралиште и играли смо се са другарицама. Распуст се ближио крају, а ја сам једва чекао да кренем у школу и видим своје другаре.

20

Павле Вељковић 2. разред

Искрице, 73. број Одличан пример сарадње наше школе са локалном средином У суботу 3. септембра 2016. године Суповац је био домаћин овогодишњих Сеоских олимпијских игара. Било је пуно представника и екипа свих села која територијално припадају градској општини Црвени крст. Две наше ученице су дочекале госте из града и општине на традиционални српски начин,погачом и сољу. Такмичари су се такмичили у екипним спортовима и индивидуално. Наша школа била је добар домаћин такмичарима и екипама шаховског турнира. Такође смо у просторијама школе угостили и наше другаре,школарце,мале фолклорце из КУД ,,ПРЋИЛОВИЦА“ који су се припремали за наступ пред проглашење победника. Пред полазак су нам се срдачно захвалили на гостопримству и изнели лепе утиске оборавку у нашој школи коју су посетили први пут, а ми смо отишли да гледамо и њихов наступ и проглашење победника. Био је то леп дан, дан који смо провели лепо са нашим ученицима и мештанима Суповца који су се потрудили да буду добри домаћини и да овај дан буде за памћење. Навијали смо и подржали наше ученике у дисциплинама у којим су се такмичили и освојили прегршт медаља и то у пикаду, кросу, вишебоју, одбојци, кошарци и фудбалу (освајачи су наши бивши ученици не само из Суповца већ и из Горње Топонице, Мезграје, Доње Трнаве).Носиоци златних медаља пласирали су се на Републичке олимпијске игре које ће бити одржане у Ваљеву, и желимо им пуно успеха. А највећи успех је то што је Суповац и свеукупни победник ових Олимпијских игара. Да лепо репрезентују нашу школу и допринесу свеукупном добром утиску тога дана, потрудиле су се наша тета Цаца - Словенка Стојановић и учитељица Ана Павловић.

Михајло Митић 4.р.

Милица Живковић 3.р.

21 Елеонора Стајић 1.р.

Николина Живковић 1.р.

Искрице, 73. број

Септембар Сваке године на крају лета септембар у наш крај ушета. Са собом носи платно и све боји у златно. Зреле пчодове броји и целој природи кроји жуте капуте. Тасић Леонора, 2.разред

Јесен Хајде децо са свих страна, јесен је сада пред нама. Снежни ветар пири и по пољу жуто лишће шири. У природи се нешто догађа? Жуто лишће свуда пада! Мале ласте хитро журе да побегну од олује, спремају се за дуг пут, да оду на југ. Септембар је месец тмуран и кишне нам дане носи, А Сунце нам вири из облака сивих. Николија Јовић, Сечаница 2.разред

Школа Она није само зграда, нити је то само књига, од љубави изаткана зато у њој нема брига. Читајући,причајући, играјући, певајући, са нама чуда праве, ничу овде мудре главе! Усептембру првог дана ухвати ме нека сета, па ми сасвим буде јасно шта ме мори током лета. Татјана Стојановић Само једна сам у низу, што сам у њој сасвим близу деловима целог Света јер у школи машта цвета.

22

Искрице, 73. број Листић Жути листић летео, на раме ми слетео, па ме нежно такнуо, и два стиха шапнуо: ,, Пођох на пут пре зиме, уз пут мало носи ме!“ Носила сам лисић жут и газила мокар пут. Носила га још мало тад је листа нестало. Ветар листић скинуо, с њим се на пут винуо. Миљана Тасић 4. разред

Татјана Стојановић 4.р.

Наталија Димитријевић 3.р.

23

Искрице, 73. број

Јесен Кад јесен дође све почиње да жути, лишће опада са грана к'о да се на нас љути. И роде и ласте кренуле су да се селе, изгледа да хладне дане више не желе. На шпорету миришу јела свакојака, то зимницу спремају моје маме и бака. Напољу киша лије, стижу хладни дани, по улицама се шетају шарени кишобрани. Иван Илић III4

Јесен је крива Топло лето већ је прошло, лишће шушти поред пута... Сви већ добро знамо, дошла нам је јесен жута. Лишће је већ постало жуто, а Сунце на небу к'о помало љуто, природа полако почиње да снива. Јесен је крива, јесен је крива! Прође лето, дође јесен, са дрвећа пада кестен. Птичице би сада рекле: "Збогом децо вама свима, а за то је јесен крива!" Павле Коцић III4

24 Дуња Митровић 3.р.

Петра Станимировић, 4.р.

Искрице, 73. број Школа Школа је најлепше ђачко доба, које обавезно мора да се проба. Сваки ђак је срца мека, и њега сада клупа чека. Сваки ранац пун је књига, и свакојаких дечијих брига. У школу треба рано доћи, а часови ће већ некако проћи. Ја никада нисам сама, школско звоно звони нама.

Дајана Гоцић

Дуња Митровић III4

Јесен Јесен је у мом сокаку, лишће вене и опада, све је тужно у сумраку и све чешће киша пада. Јесен је слатко годишње доба, у њему се свашта проба: воће, поврће и друго што ваља, све то се за зимницу оставља.

Теодора Митровић 1.р.

Јесен је лепа, и њено име указује на долазак зиме. Лишће опада покрај пута, што је славна јесен жута! Павле Станимировић IV4

Јесен Миришу паприке и зрело грожђе, то је први знак да јесен дође. Дуње и орахе у рукама носи, и опало лишће у златној коси.

Анђела Станковић 3.р.

Плодови зрели, сваки нас весели, дарови слатки, а дани кратки. Све су чешће хладне кише, ластавица нема више. Небо је тмурно, али не мари, све то спада у јесење чари. Петар Нешић IV4

Ива Илић 1.р.

25

Искрице, 73. број

Кратак опис љубави Љубав је нешто што се заувек памти, Без ње се не иде нигде, Где год да кренемо она нас прати, Због ње занемаримо свеске и књиге. Увек мислимо да ћемо бити радосни због ње, И да ће се наша симпатија заљубити у нас, Али она све то одједном преокрене, И ствар се промени за тили час. Свака љубав је, на неки начин иста, У неком ћошку се скрива и чучи, Кад те напути стара, нова увек пред тобом заблиста, Па настави да те мучи. Алекса Милановић 8-1

Шта је то љубав? Да ли је стварно толико лепа? Да ли стварно толико боли? Осетиш ли лептириће у стомаку , Да ли је тешко или лако да се воли? Шта је то љубав ? Да ли добијеш крила и можеш да полетиш? Ни свог најбољег друга не можеш да се сетиш. Шта је то љубав? Да ли је то жеља срца мога Да осетим осећања срца твога? Шта је то љубав? Да ли је то тајна коју сваки дечак крије И стално говори да заљубљен није?

26 Александар Вулић 8-1

Љубав?...Где почиње? Љубав почиње у очима. Љубав почиње у мислима. Љубав почиње у ушима, носу у рукама. Љубав?... где живи? Љубав живи у мени. Љубав живи у мојим грудима. Љубав живи у мојим мислима. Љубав?...Где завршава? Љубав завршава у срцу. Љубав ту живи вечно У срцу... У мом срцу... Матија Тончев 8-1

Искрице, 73. број

Причали су ми преци Наши преци обично имају занимљиве приче о свом животу. Чула сам доста њих, а једну ћу поделити с вама. Прошлог лета отишла сам код чукунбабе на село. Она ми је испричала причу о свом детињству. Било их је десеторо у породици. Она је била најмлађа. Живели су врло тешко, али су сложно делили кору хлеба. Носили су одећу коју им је мајка исткала, а опанке су правили од свињске коже. До школе су пошачили неколико сати. Зими су кроз шуму вребале дивље звери, али то их није спречавало да иду у школу и вредно уче. Имали су пар књига и по једну свеску коју им је отац правио од дрвета и разних биљака. Учили су цео дан на пашњаку чувајући стадо. А увече су се касно враћали кући. Кад би им затребала комшијска помоћ, викали би с брда и тако комуницирали, није било мобилних телефона нити било каквих уређаја. Она и њене сестре су помагале мајци у свим кућним пословима . Чистиле су собе, двориште, прале суђе и ставри у потоку, док су браћа ишли с оцем да секу и цепају дрва. Често се са сестрама играла испод дрвета које је и дан-данас ту . Није имала лутке као што данашњне девојчице имају, већ их је правила од крпа и лишћа. Браћа нису имала лопту као данашњи дечаци, правили су је од крпа и звали је крпењача. Кад би се окупили на пашњаку, правили би разне инструменте од врбиног лишћа, петељке бундева, и пера црног лука. Кад је одрасла, излазила је са својим друштвом на прела, која су се правила на почетку јесени. Најчешће су се окупљали на раскрсници. Девојке су играле кола, певале, преле, а момци су играли разна кола и такмичили се у играма, како би се доказивали девојкама. Касније су је родитењли удали за неког имућнијег човека, с којим је добила седморо деце. И њима је причала приче о свом детињству као и мени. Једва чекам наредни сусрет са баком, и да чујем још неку од њених занимљивих прича, јер се такве приче у данашње време ретко могу чути. Катарина Мрвошевић 6/1 27

Искрице, 73. број Омиљена личност мог детињства

Омиљена личност мог детињства је глумац Маринко Маџгаљ. Први пут сам га видела на телевизији када је са водитељем Огњеном Амиџићем снимио п есму „Медо Брундо“. Као мала јако сам волела да слушам ту песму. Понекад сам терала маму да ми је отпева. Увек када бих га видела, ја бих се развеселила. Био је веома позитивна личност која је пленила својом појавом. Остварио је веома запажене улоге у многим серијама, филмовима и позоришним представама. Позајмљивао је глас ликовима из цртаних филмова и глумио у дечјим представама. Био је веома хуман, помагао је у многим добротворним акцијама. Била сам веома тужна када сам чула да је преминуо од неизлечиве болести и да је за собом оставио ћерку мојих година. Иза њега су остала многа добра дела тако да неће бити заборављен. Ми, деца, памтићемо га по песми „Медо Брундо“ и представама у којима је глумио за нас, а одрасли по филмским и позоришним улогама. Сада је он у неком другом позоришту где игра са осталим великанима. За собом је оставио један неизбрисив траг. Јана Стојановић 5-1

Бака Изабела На крају села има једна кућа бела. У тој кући живи бака Изабела. Коса јој је седа, а умиљат глас Увек она има лепу реч за нас. „Како си ми, чедо, узми крушку коју, Понеси и јабуку за баку своју“. Бака Изабела, умиљата, фина, У свој скромни дом сваког радо прима. Николина Баралић, 5-1

28

Искрице, 73. број

29

Искрице, 73. број

Сара Србљановић 6-1

30

Искрице, 73. број

Нажалост, у данашњем друштву, тинејџери све више времена проводе уз своје таблете, рачунаре и мобилне телефоне. Друштвене мреже јако су заступљене у Србији, а да бисмо то спречили и вратили праве вредности у животе младих, морамо их подстакнути да читају или да гледају неке занимљиве филмове за тинејџере. Најпре ми, испред свих ђака осмог разреда, препоручићемо пар књига које можете прочитати у слододно време. Прву књигу коју ћемо вам препоручити написао је Џон Грин (Džon Grin) ,,Градови на папиру“. Пар речи о Џон Грину: 24.август 1977. САД, написао је бројне књиге међу којима су и ,,Градови на папиру“ и ,,Потрага за Аљаском . Књига ,,Градови на папиру“ написана је 2008. године, радња се дешава у Америци, главни ликови су тинејџери. Два тинејџера из комшилука једне ноћи крећу у акцију. Главна јунакиња Марго, заједно са својим другом из комшилука, своје пакости из снова претвара у дело. Марго се те ноћи светила свим својим пријатељима који су јој у неком периоду њеног живота напакостили. Квентин јој у свему томе помаже не слутећи да ће Марго сутрадан нестати из града. Сутрадан у школи Квентин примећује да Марго није дошла и одмах посумња да је побегла из града, јер је имала обичај да оде на неко мирно место да се смири, а касније се врати у град. Међутим овог пута није било баш тако. Прошло је пар дана, а Марго се није враћала. Квентин се забринуо и кренуо у потрагу за њом. У потрази за Марго помогли су му и његови пријатељи. Крај сазнајте сами. Друга књига коју ћемо вам препоручити такође је дело писца Џона Грина, а то је књига ,,Криве су звезде“. Главни лик је девојка Хејзел која је оболела од рака плућа. Имала је велику подршку од стране својих родитеља, али је она ипак била једна мрзовољна девојка. На наговор својих родитеља, отишла је на састанак групе за подршку људима оболелим од рака. Првог дана Хејзел је било јако досадно, али већ следећег дана упознала је момка по имену Огастус који јој се јако допао и управо због њега заволела је да иде на те састанке. Од дана када су се упознали имали су праву тинејџерску љубав. После месец дана Хејзел и Огастус отишли су у Амстердам да Хејзел упозна свог омиљеног писца, а ако вас занима како се прича даље одвијала мораћете да прочитате књигу. 31

Искрице, 73. број Поред књига, препоручићемо вам и пар филмова уколико не можете да се фокусирате на књигу. Први филм јесте NERVE, филм о тинејџерима који сасвим случајно упадну у свет игрица где сваки њихов следећи корак буде пропраћен и испланиран од стране ,,посматрача“. Други филм који можете да погледате јесте Central Intelligence. Филм говори о двоје пријатеља који се преко Facebook-a после дуго времена опет повежу и договоре да оду на пиће. Мрзовољни рачуновођа и агент CIA-е две тоталне супротности, улазе у заједничку авантуру која ће их додатно зближити. Прилог припремиле Миљана Тодоровић и Анђела Димитријевић ученице 8. разреда

Препоручујемо књиге за децу Јасминка Петровић „Од читања се расте“,,...Док се мама и тата свађају, ја могу да радим шта год желим. Могу да стојим на једној нози, да шишам шишке, цртам рибе по кади, бушим гумицу оловком или да спарујем различите чарапе. Једном су се толико свађали да сам изашла напоље. Лепо нисам могла више да их слушам. Али пошто је испред зграде био само онај деда с трећег спрата, одмах сам се вратила кући. Нећу ваљда са дедом да се играм Скочи, трчи, ха-ха-ха.?!" Тамара не уме да чита и пише, а већ иде у први разред. Мама је очајна, тата се љути, али њу ба брига за слова. Сазнајте како су један деда, један опосум, једна Хајди, плус интернет, помогли Тамари да научи да чита и пише. Весна Алексић „Причај ми као синоћ“Ова необична књига Весне Алексић намењена је деци и онима који чувају дете у себи. Уз занимљиве приче и феноменалне илустрацуије Ане Григорјев упловите у свет виђен очима детета и никада не заборавите да "причате као синоћ"... Александров деда је испекао јагње на ражњу и послужио вруће печење. - И, је л ти се допада? - упитао је прво свог најмлађег унука. - Лепо је - одговорио је јАлександар жваћући. - Мада, морам да ти кажем да су ми лепше овце код деда Златка. Оне су живе!

32

Искрице, 73. број Како квалитетно проводити време са децом Током радне недеље деца су окупирана школским или предшколским обавезама. Деца мањих узраста одлазе у вртиће и свима им је добар део дана организован и испуњен. Међутим, викендом, празницима, на распустима, када имају на располагању 24 часа дневно, захтеван је задатак анимирати их. Родитељи тада морају да се довијају на различите начине да би своје дете „спасили” досаде, али и одвојили од телевизије, интернета и видео игрица. Неопходно је мотивисати их да своје слободно време испуне квалитетно. У кући се могу осмисилти сјајне активности које ће бити занимљиве и родитељима и деци. Родитеље ће растеретити од свакодневних пословних брига и обавеза, а деци ће испунити време и утрошити им енергију. Цртајте заједно Сваком детету је занимљиво да црта или боји. То је уједно и сјајан начин за развијање дечје маште и креативности. Чак и ако нацрта жути облак и плаву траву, пустите га. Нека испољи своју креативност, а ви онда покушајте да погодите шта је нацртало. Можете и једно другоме да задајете задатке за цртање. То је сјајна идеја да и ви пустите машти на вољу. Правите фигурице од пластелина Ово је такође деци веома занимљиво. Осим што испољавају кративност, ово је и идеална вежба за координацију покрета и побољшање мануелних вештина. Можете да задајете једно другом облике или да погађате шта направљени облик представља. Обе активности ће вам бити подједнако занимљиве и мотивишуће. Правите колаже Деци је изузетно примамљиво да у игри користе предмете који иначе нису у свакодневној употреби. Занимљиво им је да користе вату, макароне, пиринач, пасуљ, дугмад, конце (наравно, све ово уколико деца нису исувише мала) и лепе их на картон, платно или праве фигурице. Овде можете користити каменчиће, папириће у боји, исечке из новина, старе фотографије, штапиће, цвеће и све то лепити на жељену подлогу. То ваше ремек дело можете после окачити на зид и радовати се продукту своје и дететове маште. Читајте књиге и приче Да би ваше дете заволело читање и свет књиге важно је да одаберете праву литературу, прилагођену узрасту и интересовању детета и неизоставно занимљиву. Након што прочитате причу, бајку, песму, са дететом треба да попричате о утисцима. Питајте га шта му се највише допало, шта му се није допало, шта мисли о поступцима ликова, како би оно поступило у некој ситуацији. Нучите дете да анализира, посматра и заједно извуците поуку. Прерушавајте се Данас је бар врло лако купити или сашити костим за било који лик који замислите. Међутим, много је већа драж да сами са својим дететом осмислите костим. Нека вам дете каже како замишља принцезу, лекара, пастира, глумца, принца, па онда заједно размислите шта бисте од ствари којима располажете могли да искористите као део костима. Ово су само неке од идеја које можете искористити и на свој начин. Уколико већ имате неке своје идеје за „борбу” против дечије доколице, можете и то да искористите онако како најбоље знате. Важно је само да ви и дете будете задовољни крајњим резултатом.

33

Искрице, 73. број

Са наших часова -Наставница: Како се зовечовек који издаје стан? Ученик: Издајица.

-Наставница: Како се зове становник Пирота? Ученик: Пироћан.

-Наставница: Децо, имаћемо ускоро контролни. Ученик: Кад пре контролни, наставнице? Па то је пљачка!

-Ученик: Становник Атине зове се Атићанин.

 -Перице, ако имаш десет динара и мама ти да још десет, колико ћеш онда имати? – пита учитељ.

-Десет! – одговори Перица.

-Како десет, па ти не знаш основно сабирање.

-Знам ја, учитељу сабирање, него ви не знате моју маму. Она паре никад не даје!

 -Реци, Перице, шта је твој тата? – упита учитељица.

-Болесник! – одговори Перица.

-Али ја те питам чиме се занима, шта ради.

-Кашље! – опет ће Перица.

-А када је здрав, шта онда ради? – упорна је учитељица.

-Онда не кашље! – одговори Перица.

-Ниси ме разумео. Хтела бих да знам шта је твој отац кад није болестан и кад не кашље.

-Онда је здрав! – узвикну Перица.

 Ђурица се јави на телефон, а мало затим каже оцу: -Тата, зове те Перичин тата да те пита јеси ли ми написао домаћи. Хоће да дође да препише у Ђуричину свеску.

 -Зашто плачеш, Микице?

-Нестао ми је папагај док сам спремао кавез.

-Па како си га спремао?

-Усисивачем.

-Какву би школу желео? – пита психолог будућег првака.

-Да је увек закључана!

 -Тата, јеси ли био војник? – обраћа се Перица оцу.

-Сине, каква је то галама у трпезарији? – пита мајка.

-Био сам, сине.

-Деда грди тату што не зна да реши моје задатке из -И био си храбар? математике.

-Наравно.

-Добро, онда прочитај шта ти је поручила моја учитељица.

-Микице, колико је 2 и 2?

 -Не можеш да спаваш на часу! – каже наставник ђаку.

-Могао бих да не говорите тако гласно! – одговори ђак.

34

-Четири, учитељице.

-Седи, пет! – на то ће учитељица.

-Па то сам и хтео да кажем...

Искрице, 73. број

Бранислав Нушић , најдуховитији човек Балкана, како га је назвала европска критика, изазивао је грају и смех где год би се појавио. Свему је проналазио смешну страну и шалио се како на туђ, тако и на свој рачун. Тако је једном за време демонстрација хтео на коњу да уђе у Министарство спољних послова. Када га је послужитељ Јова кумио и молио да то не чини, он му је узвратио: ,,Море пусти, Јово, није ово ни први ни последњи коњ који улази у Министарство иностраних дела!” Бранислав Нушић назвао је неку госпођу кравом и због тога доспео на суд.Судија му је одредио новчану казну коју је он, наравно, платио. Пре него што су се сви разишли, он упита судију: ,,Господине судијо, а када бих ја крави рекао да је госпођа, да ли бих и онда био кажњен?",,Наравно да не бисте били кажњени у том случају", одговори му судија. ,,Довиђења, госпођо", одговори Бранислав Нушић оној због које је и доспео на суд и напусти просторију. Када је Нушић једном доцкан дошао кући, жена га је чекала љута питавши га : ,,Знаш ли ти колико је сати?'' Он је спокојно и хитро одговорио: ,,Десет''. У том моменту сат је издајнички откуцао један сат после поноћи, на шта је жена победнички питала: ,,А ово? Шта ћемо с овим један?''. Нушић је још присебније одговорио: ,,Шта хоћеш? Да ти куца нулу?'' Набасао једном у кафани Нушић на неког лекара који је много волео да прича о књижевним проблемима. Како би навео причу на своју воденицу, лекар га пита пише ли он трагедије. А Нушић му одговори: „Да, обојица пишемо трагедије. Само, ваше се повезују у чамовину, а моје у картон.”Ову анегдоту Нушићеви потомци често препричавају. Нушићев 60. рођендан славио је цео Београд! Одржавале су се свечане академије, на његову представу дошла је краљица Марија, а он је, код свих тих великих државних посвета, одлучио да оде у Скадарлију и у кафани прослави рођендан с пријатељима. Бранислав Нушић био је пасионирани колекционар карикатура. Његова ћерка Гита поклонила је Музеју града Београда колекцију од стотинак портрета и карикатура, међу којима су и оне које су се налазиле у пишчевој радној соби. Ту су радови српских, руских, пољских, кинеских, бразилских, бугарских, румунских и француских карикатуриста, које је Нушић за живота сакупио, као и карикатуре самог писца које је Гита касније добијала на поклон. Неке од њих дело су Уроша Предића, Пјера Крижанића, Бране Цветковића, Богосава Војновића Пеликана… Бранслав Нушић је 1922. године режирао венчање краља Александра Карађорђевића и румунске принцезе Марије. Он је заправо био председник државног Приређивачког одбора, дакле, био је непосредни руководилац свих културно – спортских и забавних манифестација везаних за венчање.

35

Искрице, 73. број

 Данас у свету постоји само један облик правог дивљег коња а то је монголски дивљи степски коњ који живи на руско-кинеској граници и који је висок 135 цм.  Водопад Камерон у Алберти у Канади после обилних киша добије ружичасту боју.  Када се закашљемо ваздушна струја преко гркљана пролази брзином од 900 км на сат.  Покојни Стив Џобс је једно време толико јео много шаргарепе да му је кожа попримила нараџасту боју.  228 година би човеку требало да проведе по једну ноћ у соби сваког хотела у Лас Вегасу.  Најдужи аплауз којим је једна уметник награђен добио је Пласидо Доминг, шпански тенор у Бечкој државној опери, 30. јула 1991. Tада му је публика аплаудирала 1 сат и 20 минута.  Џепне марамице први пут су се појавиле у Венецији и служиле су за брисање лица и растеривање мува.  ПЕЗ бомбонице су измишљене давне 1927. године и биле су замишљене као средство против пушења  Чак и највеће хоботнице од тешке до четрдесетак килограма могу да се провуку кроз новčић величине 5 динара.  Библиотека на Харварду у САД садржи преко 25.000 књига о пецању.  Становници грчког острва Крита најдуговечнији су у Европи.  Када би се наша ДНК испружила од Земље она би могла да дође до Месеца чак 6000 пута.  У свету постоје 92 регистрована случаја изгубљених нуклеарних бомби.  Комарац током лета махне крилима стотину пута у секунди.  Дивовска сипа може да буде дуга и до двадесет метара.  Сваки пети становник наше планете је Кинез.  Земља би два пута могла да се опаше бурадима напуњеним нафтом која се потроши сваког дана.  Десет књига на полици може да се распореди на 3.628.800 начина.

36