Искрице, октобар, 2014

Искрице, 68. број

ОШ „Бранислав Нушић Нушић“ Доња Трнава

Школске новине ученика ОШ „Бранислав Нушић“, Доња Трнава, 68. број Октобар, 2014. г.

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Поздравна реч редакције Школске новине ,,Искрице'' Лист за децу Број 68, октобар, 2014. год. Издавач ОСНОВНА ШКОЛА „БРАНИСЛАВ НУШИЋ“ Доња Трнава Редакција Ученици ОШ „Бранислав Нушић“, наши учитељи, наставници и пријатељи наше школе Уредник Оливера Станковић

Драги Нушићевци, Драго нам је да се поново срећемо. Најпре, срећан почетак нове школске године. Желимо вам да будете добри ђаци и да у књижицама имате све саме добре оцене. У овом броју ћемо обележити важну годишњицу Бранислава Нушића, годишњицу Вилијама Шекспира, подсетићемо се свих актуелности у школи у другом полугођу прошле године, ученика генерације, ције, успеха наших ђака на такмичењима. Ово је и даље ваш лист у коме можете наћи све што је у вези са нашом школом. И још много тога! Нађите нас и на блогу - http://casopisiskrice.blogspot.com/ Уредништво

Одломак из Нушићеве „Аутобиографије“ Заљубио сам се у Персу, нашу комшику, јер она ми је била најближа. Перса је била пегава, носила је жуте чарапе и увек су јој биле искривљене штикле на ципелама. Док се нисам заљубио, нисам ни обраћао пажњу на њу, али од часа кад сам се заљубио, изгледала ми је божанствено лепа, и довољно ми је било да је видим, ма и из далека, гда видим само њене криве штикле, па да се одмах узбудим и похитам јој у сусрет, не би ли што пресрео осмех на њеноме пегавоме лицу. Она је била ћерка професора сора који нам је предавао рачуницу и који о мени, не знам зашто, није имао тако добро мишљење. Било јој је девет година и учила је трећи разред основне школе. Љубав сам јој исказао на један необично романтичан начин. Једном приликом када смо играли жмурке, ми се заједно сакријемо у једно буре, у коме је моја мајка зими киселила купус. Ту, у томе бурету, ја сам јој исказао љубав, и због те миле ми успомене, и данас ме још троне кад год прођем крај каквог бурета.

Прочитајте ово дело у целини. Одушевиће вас. 

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број HAPPY BIRTHDAY WILLWILL SHAKESPEARE’S 450th BIRTHDAY CELEBRATIONS a good year to get to know the world’s greatest playwright Who Was William Shakespeare?

William Shakespeare was an English playwright and poet, widely regarded as one of the greatest ever English writers.

Some of Shakespeare’s better known plays include ‘Romeo & Juliet’, ‘Hamlet’ and ‘Much Ado About Nothing’.

Shakespeare was born in Stratford-upon-Avon Stratford Avon in 1564 before moving to London to become an actor at age 21. Shakespeare wrote different genres of plays throughout his career,, starting out mainly with comedies and histories before moving on to tragedies as he grew older.

In 1599, along with some fellow actors, Shakespeare built a theatre on the South Bank of the River Thames which he named ‘The Globe’. It was here that many of his plays were performed. Today, visitors to London can still watch Shakespeare plays at the restored Globe Theatre.

William Shakespeare was a very well-known well known character in Tudor England. It is thought that Elizabeth I was a fan of his plays.

Fun facts: William Shakespeare was the only member of his family that co could read or write!

William Shakespeare is an anagram of I AM A WEAKISH SPELLER The original Globe Theatre

"A fool thinks himself to be wise, but a wise man knows himself to be a fool."

William Shakespeare(As You Like It)

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број “All the world’s a stage ,and all the men and women merely players.

They have their exits and their entrances ;and one man in his time plays many parts, his acts being seven ages.”

William Shakespeare(As You Like It) “It is not in the stars to hold our destiny ,but ,but in ourselves.”William Shakespeare(Hamlet) “There is nothing either good or bad but thinking makes it so.”(Hamlet) “Kakvo je remek delo čovek!Kako je plemenit umom!Kako neograničen u sposobnostima!Kako je u obliku I pokretu skladan i svrsishodan!Kako je u izrazu sličan anđelu!Kako po razumu sličan Bogu-ukras ukras sveta,uzor sveg života!“(Hamlet)

Александра Стевић и Данијела Да Јокић

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број У прошлој школској (2013/2014.) години велики број наших другара су ишли на различита такмичења и освојили много диплома. Погледајте који су ђаци били највреднији у прошлој години: Име и презиме Општинско Окружно Републичко Предмет ученика такмичење такмичење такмичење Анђела Прво место Прво место Петровић 5/1 Ива Треће место Учешће Милошевић 5/2 Тијана Друго место Учешће Милошевић 6/1 Српски језик Јована Друго место Друго место Стојановић 6/1 Кристина Друго место Учешће Ђукић 6/2 Анђела Прво место Учешће Јовановић 8/2 Марко Милутиновић Прво место Друго место Учешће 7/2 Књижевна Никола олимпијада Прво место Друго место Учешће Миленов 7/2 Филип Антић Друго место Друго место Учешће 8/2 Јована Математика Треће место Друго место Учешће Стојановић 6/1 Анђела Треће место Петровић 5/1 Филип Перић Треће место 5/1 Нина Савић 7/1 Треће место Биологија Анђела Прво место Треће место Јовановић 8/2 Марта Радовановић Друго место Учешће 8/2 Марко Милутиновић 7/2 Хемија Никола Миленов 7/2 Похвала и Јована пласман на Треће место Стојановић 6/1 окружно Физика Похвала и Анђела Треће место пласман на Јовановић 8/2 републичко

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Прослава Светог Саве Вести из школске 2013/2014. године

Школску славу Светог Саву смо и ове године просл прославили 27. 1. 2014. године у сали за физичко васпитање. Главни организатори су биле учитељице Славица Радосављевић и Биљана Миловановић у сарадњи са тимом који је допринео успешној реализацији светосавске приредбе. Тим који је допринео успешној реализацији ове манифестације чинили су: наставница српског језика Оливера Станковић, вероучитељица Јелена Стојановић, наставница музичке културе Ирена Станојевић, наставница ликовне културе Ина Драгосављевић, васпитачица предшколске групе Милица Митровић, Милан Стојиљковић Стојиљковић, председник Групе „Кобра“ Кобра“ и кореограф фолклорне секције удружења, чији су чланови садашњи, бивши и будући ученици наше школе. Ученици, родитељи и наставници су пажљиво слушали представу. Свима се допала голубица која је помогла Сави да пронађе свој пут. Мото ове представе би био – Од Љубави, Вере и Наде граде се најчвршће зидине.

Амбасадор културе наше школе Наставничко веће наше школе донело је одлуку да амбасадор културе за школску 2013/2014. годину буде Јована Стојановић, ученица 6/1. Од фебруара Јована носи ову титулу. Задатак амбасадора је да културне садржаје приближи својим вршњацима. Амбасадору је доз дозвољен бесплатан улаз на све културне догађаје у Нишу и касније их може препоручити својим другарима. Мандат амбасадора културе је годину дана, а касније ће бити ментор новом амбасадору и уводити га у задужења за наредну школску годину. Од ове школске године не конкурс креће опет и тако се сваке године бира нови амбасадор културе (један ученик може више година бити АК). На следећем линку се можете информисати о амбасадорима културе у нашем граду и земљи - http://ambasador.rs/

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Вести из школске 2013/2014. године

Посета биоскопу У понедељак 3. марта 2014. године ученици од петог до осмог разреда наше школе су организовано ишли да гледају домаћи филм ,,Монтевидео - видимо се''. Биоскопска представа је почела у 13 и 30. До Биоскопа ,,Купина'' смо отишли организовано са чика Србом.

Мала сала је била наша. :) Утисци су фантастични, лудо смо се провели, канула је и покоја суза, а и навијали смо за сваки гол против Бразила и Уругваја. На крају се проломио аплауз. Задовољни смо мо се вратили својим кућама... Једва чекамо да идемо опет у биоскоп. А до тада HASTA LUEGO илити Видимо се...

Наук није баук И ове године у холу Електронског факултета одржан је Фестивал науке ,,Наук није баук“, 6. по реду. Ученици наше школе су посетили овај фестивал у пратњи својих наставника Магдалене Петровић, Надежде Илић и Иване Јерковић. Било је врло интересантно и уживали смо гледајући све изложене штандове. Не по први пут схватам ода наука заиста није баук и да може бити врло интересантна.Фестивал интересантна.Фестивал је одржан 28. и 29. марта 2014. године, а ми смо га посетили у петак, 28. 3. 2014. Погледајте шта смо све видели тамо. Јована Миленов, 2.р. Доња Трнава

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Вести из школске 2013/2014. године

Спеловање Пошто је такмичење у спеловању постало традиција, тако је и ове године 19. маја, у нашој школи оно одржано по четврти пут.. Било је пуно такмичара, по два из сваког одељења, публика је навијала, и после равноправне и дуге борбе прво место освојила је Јована Стојановић, ученица 66-1. Друго место је освојила Ивона Митић, такође ученица 6-1, 6 а треће место Милица Мирић, одељење 7-1.

7 1. Такмичење је водила Анћела Јовановић, ученица 8-2, 2, а у жирију су биле наставнице енглеског језика Александра Стевић и Данијела Јокић, као и Андрија Ранђелови Ранђеловић, ученик 8-1.

1. Преносимо вам део атмосфере. Учесницима и победницима обезбедили смо пригодне поклоне. Сви учесници су добили онолико бомбона колико су поена освојили, књига на енглеском језику припала је Јовани, блок са мотивима енглеске заставе Ивони, а магнетић агнетић са сликом Биг Бена Милици. Водитељки и почасном члану жирија припала је књига из колекције Пингвинових ридера. До следећег такмичења- KEEP SPELLING!

Прослава Ускрса У среду 16. 4. 2014. године организована је изложба фарбаних јаја поводом предстојећег празника Ускрса. Ученици од 5. до 8. разреда су се баш потрудили. Ова активност је имала изложбени карактер, али су наставнице Ина Драгосављевић и Јелена Стојановић, главни организатори изложбе, одлучиле да ипак прогласе најбоља јаја.

1. место је освојила Јована Стојановић, 6/1; 2. место деле Ива Милошевић 5/2 и Андреа Новаковић 6/1; 3. место су освојили Маја Ранђеловић 7/2 и Матија Тончев 5/1. Честитамо свим учесницима и похваљујемо њихов рад, а посебно победницима. Надамо се да ће се и остали ученици опробати следеће године.

Ускршња изложба предшколаца И наши предшколци су у среду 16. априла 2014. године одржали Ускршњу изложбу јаја у својој учионици. Њихове васпитачице Милица и Сања су организовале продајну изложбу. Изложба је дуго припремана на радионицама у којима су учествовали ђаци са својим родите родитељима. Тема

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Вести из школске 2013/2014. године

је била - Рециклажа. На изложбу су дошли родитељи и доста је новца сакупљено. Од зарађених пара су предшколци добили комплет слагалица.

Светски дан књиге

Светски дан књиге је обележен у нашој школи 23. 4. 2014. као и ранијих година у организацији Ђачког парламента и наставника. Ученици су донели своје омиљене књиге, часописе и енциклопедије. Организована је изложба у учионици 7/1. Придружили су се и предшколци са својим књигама. Наравно, и наставници су донели своју омиљену књигу. Такође, кође, ученици су правили своје обележиваче књига (такозване bookmarkere) и организована је лицитација. Лицитацију су водили наставник Мирољуб Лекић и ученици осмог разреда. Сакупљен новац од лицитације ће бити стављен у библиотечки фонд.

Успеси наших каратиста На отвореном Првенству Србије у Лазаревцу у каратеу 27. 4. 2014. године наши ђаци су освојили неколико медаља: У категорији жена (девојчица): 1. Андреа Новаковић, 6/1, две златне медаље 2. Анђела Петровић, 5/1, две сребрне медаље У категорији мушкараца (дечака): 1. Филип Томић, 5/1, две златне медаље 2. Митић Павле, предшколац, сребрна медаља 3. Урош Стојадиновић, 5/2, бронзана медаља

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Вести из школске 2013/2014. године

Дрво генерације

Већ неколико година свака генерација предшколаца сади у нашем школском дворишту своје дрво генерације. И ова је посадила своје 16. маја 2014. године. Погледајте како то изгледа. За 8 година, када буду завршавали основну школу, дрво ће порасти - баш као и они они.

Хуманост на делу Маја месеца је нашу земљу задесила права катастрофа. У поплавама је оштећено много кућа, школа, паркова, улица, имовине... Цела наша земља се удружила и одлучила да помогне гне људима у Обреновцу, Крупњу, Лазаевцу и осталим градовима. И ученици наше школе су олучили да сакупе ЗНАМ ДА ЈЕ ВАШ БОЛ НЕИЗМЕРИВ. хуманитар ну помоћ САОСЕЋАМ СА ВАМА И ДЕЛИМ ВАШУ ТУГУ. ИСТРАЈНИ, ЈЕР ЋЕ ОВО БИТИ САМО за своје БУДИТЕ РУЖАН САН. МОЛИМ БОГА ДА ВАМ ДА СНАГЕ другаре. ДА ИЗДРЖИТЕ СВЕ ОВО ШТО ВАС ЈЕ СНАШЛО. Направили СРДАЧНО ВАС ПОЗДРАВЉАМ И ЖЕЛИМ ДА смо попис СВЕ ОВО ПРОЂЕ, ЈЕР САМ И ЈА ПОВРЕЂЕНА ВАШОМ ТУГОМ И ВАШИМ БОЛОМ. свих артикала и УВЕК ЋЕТЕ МИ БИТИ У МИСЛИМА, предали представницима Црвеног крста Јана који су похвалили нашу школу – хуманитарни камион је био пун! Неко је АКО ЈЕ ЉУБАВ ПАХУЉА нацртао нешто, неко написао писмо. ЖЕЛИМ ВАМ ПЛАНИНУ ЦЕЛУ! Погледајте и не заборавите! АКО ЈЕ ЉУБАВ КАП ВОДЕ ЖЕЛИМ ВАМ РЕКУ ЦЕЛУ! АКО ЈЕ УСПЕХ ЗВЕЗДА ЖЕЛИМ ВАМ НЕБЕСКИ СВОД! АКО ЈЕ ПРИЈАТЕЉ БРАТ - И ВИ СТЕ МЕНИ РОД! ЖЕЛИМ ВАМ СУНЦЕ КАД ЈЕ КИША. ЖЕЛИМ ВАМ ОСМЕХ КАД КАПЉУ СУЗЕ, ЖЕЛИМ ВАМ СВЕТЛО КАД ЈЕ МРАК. ЖЕЛИМ ВАМ СНАГУ СВОГ ОВОГ СВЕТА ДА ПРЕБРОДИТЕ МУКЕ И БРИГЕ И ДА ВАМ СВЕ КРЕНЕ НА БОЉЕ. КРОЗ ОВЕ СТИХОВЕ ЖЕЛИМ ДА ВАМ КАЖЕМ ДА, ИАКО СТЕ У ТЕШКОЈ СИТУАЦИЈИ, БИЋЕТЕ ИПАК СРЕЋНИ,

са осећањима, Миљана

ДРАГИ ДРУГАРИ, НАДАМ СЕ ДА ЋЕ ОВО БРЗО ПРОЋИ. ЖЕЛИМ ВАМ МНОГО СРЕЋЕ И ДА СЕ БРЗО ВРАТИТЕ КУЋИ. ЈА САМ ОДЛУЧИЛА ДА ВАМ ПОМОГНЕМ И ДА БУДЕМО ЗАЈЕДНО НА ОВАЈ НАЧИН. ПОБЕДИЋЕМО ВОДУ И СВЕ ОСТАЛО. ДОЋИ ЋЕТЕ СВОЈИМ КУЋАМА И ОДМОРИТИ СЕ ОД СВЕГА. С поштовањем, Санија

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Вести из школске 2013/2014. године

Вуковци

Као и сваке године, и ове школске године су проглашени најбољи ђаци. А они стварно најбољи су понели Вукову диплому. То су ученици који су током целог школовања имали све петице и освајали награде на такмичењима. Ове године су то: - Милица Милутиновић 8/2; - Марта Радовановић, 8/2; - Анђела Јовановић, 8/2; - Филип Антић 8/2; - Тијана Момчиловић 8/2; -Андрија Андрија Ранђеловић 8/1.

Ученик генерације Наставничко веће ОШ ,,Бранислав Нушић“ је донело једногласну одлуку да ученица 8/2 Анђела Јовановић буде ученик генерације. Анђела јее понела Диплому ,,Вук Караџић“ Караџић“, носилац је многих диплома са такмичења (општинских, окружних), учествовала је и на републич републичким такмичењима, била је члан Вршњачког тима и Ђачког парламента, учесник је различитих ваннаставних активности. Пре свега, Анђела је добар и искрен друг, рационална и весела девојчица.

ЧЕСТИТАМО, АНЂЕЛА, НАШ АНЂЕЛЕ! Пробни Завршни испит и Завршни З испит у нашој школи Маја месеца 2014. године у нашој школи је одржан пробни Завршни испит за ученике седмог и осмог разреда. Ученици су тада видели какво им је знање из српског језика, математике и природнх наука, тако да су након овога прионули на озбиљно учење. уче Одржавана је редовно и припремна настава из свих седам предмета и резултати су били очекивани. На самом Завршном испиту ученици наше школе су вредно решавали задатке и били су на крају задовољни резултатом. Сви су се уписали у првом уписном кругу и више ви од половине ђака је уписало школу по првој жељи на листи жеља.

Честитамо свим свршеним осмацима, а садашњим осмацима желимо све најбоље на предстојећем Завршном испиту!

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Вести из школске 2013/2014. године

У свим разредима изведена је екскурзија на пролеће. Наши најмлађи другари су посетили Јагодину, а ишли су и на Рекреативну наставу на Копаник. Погледајте утиске.

Старији разреди су такође ишли на екскурзију. Пети и шести су посетили исток Србије, Хидроелектрану „Ђердап“, Лепенски вир, Феликс Ромулијану, возили су се обалом Дунава...

Ученици седмог и осмог разреда су се такође лепо провели на тродневној екскурзији. Западна Србија их је све одушевила.

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Вести из школске 2014/2015. године

Чепом до осмеха

У нашој школи је покренута акција сакупљања затварача од пластика. Циљ је да се сакупи што више пластичних затварача и преда на рециклажу, а све у хуманитарне сврхе. Ово је хуманитарно хуманитарно-еколошка акција сакупљања пластичних чепова ради помоћи деци са инвалидитетом, да би им се омогућило лакше функционисање у школама или вртићима. Сортирате по бојама све које имате (све нијансе једне боје иду заједно). Није важно да ли је нешто нацртано или залепље залепљено на њима, битно да су чисти, пластични и чврсти. Акцију покреће ЂП наше школе. Више информација имате на следећем сајту: http://cepomdoosmeha.org.rs/

Добродошлица првацима и предшколцима У нашој школи је 1. 9. 2014. године са почетком у десет часова организована добродошлица ђацима који од ове године улазе у школске клупе. Приредбу су организовали ученици из Сечанице са својим учитељицама и васпитачицом Весном, Љиљаном и Гоцом. Било је веома лепо и сви смо уживали. Надамо се да смо измамили и покоји осмех смех и растерали првачићима страх од школе. Школа је ипак најлепше место на свету!

Национално тестирање знања из математике Септембра месеца есеца 2014. године обављено је тестирање ученика 4, 6. и 8. разреда. Требало је проверити какво им је знање из математи математике. ке. Тестирање је обављено у три дана, тест је трајао 90 минута и имао је по по 20 задатака. Наши ученици мисле да задаци нису били тешки, али погледајте шта су они рекли: - Било је мнооооооого тешко!

- Пих, ништа лакше!

- Мени су били тешки они задаци из геометрије.

- Неки су задаци били много лаки, смејао сам се кад сам их видео.

- Је л` ће овако да буде и из других предмета предмета?!

Европски дан језика И ове године смо обележили Дан језика. Рецитовали смо и певали на норвешком, српском, грчком, енглеском, француском и на руском језику. Учествовали су ђаци, наставници, васпитачица и шеф рачуноводства... Занимљиво, зар не?  Лепо смо се провели и видимо се следеће године!

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број

Предшколци – генерација 2007/2008.  Учешће у Светосавској приредби  Породичне радионице ( било их је девет )  Ускршња продајна изложба ( од прикупљеног пр новца купљене коцке, Пертинијеви ертинијеви крстићи и боцкалице) 14. 4. 2014.  Учесници сници у Светском дану књига 27. 4. 2014.  Посадили осадили смо дрво генерације 09. 5. 2014.  Скупљали смо помоћ за угрожене у поплавама 22. 5.

2014.  Екскурзија у Јагодини 26. 5. 2014.  Објављени ликовни радови следећих предшколаца: Николић Ђорђа, Вукић Душана,Петровић Наталије, Крстић Стефана и Стојановић Миње у часопису „Школице“ у издању Нове школе, у мајском и јунском броју  Завршна шна приредба 12. 6. 2014.

Вршњачки тим наше школе Вршњачки тим је наставио са радом у другом полугођу. Радионице су се одржавале редовно и у договору у свих чланова тима. Имали смо и посебну радионицу на међународни Дан породице. Урађен је пано и истакнут школе.

у ходнику

Теме неких радионица су биле Ја и комуникација, Привлачење - одбијање... одбијање Деца су активно учествовала на радионицама. Урадили смо и анкету о електронском насиљу, испоставило се да је највише оних чије су слике без њихове сагласности објављиване на друштвеним мрежама, и да има мало оних који су имали непријатности на интернету. Милица Митровић

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број

Школска 2013/2014. година На првом састанку Ђачког парламента одржаном 6. 9.

2013.г. изабрано је руководство за ову школску годину. Са 8 гласова изабрана је Милица Милутиновић за председника парламента, а са 6 гласова Анђела Јовановић за заменика, обе ученице VIII/2. Остали чланови су: - Петра Павловић; - Андреа Миливојевић (заменила је Милица Мирић); - Теодора Перић (заменио је Слободан Младеновић); - Maja Ранђеловић; - Анђела Миловановић; - Алекса Станисављевић; - Дарјана Станковић - Сања Милошевић; - Маја Тодоровић; - Немања Војиновић овић (заменила га је Марта Радовановић). Чланови парламента упознати су са акционим планом и предстојећим активностима. Састанци су се одржавали сваког последњег четвртка у месецу. Активности у школској 2013/14. години су биле: - обележавање Светског дана језика; - обележавање Дана школе; - пано са именима и фотографијама такмичара у прошлој школској години; - пано ,,Како ја видим школу“; - новогодишњи маскембал и журка; - посета ОШ ,,Десанка Максимовић“ у Чокоту; - обележавање Светског дана књиге; - хуманитарна акција - Помозимо угроженима од поплава; - сарадња са НВО ,,Кобра“.

У школској 2014/2015. години председник Ђачког парламента је ученица 8/1 Петра Павловић. Наша прва активност је сакупљање пластичних затварача у хуманитарне сврхе. Пратите атите нас! И ове године ће бити занимљиво!

Нови лого ЂП наше школе. Нацртао га је Ђоле 8/1 и изабран је међу неколико предлога као најбољи! Александра Стевић

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Горња Топоница

СТИЖЕ НАМ ЈЕСЕН Још неколико дана до јесени...Пролази насмејано сунце које нас је грејало целог лета. Замењује га киша која неуморно пада. Пожутели листићи падају са грана. Ласте се окупљају на жицама и спремају за пут ка југу. У виноградима се румене зрели плодови, а поља кукуруза се жуте као дукат. Људи се полако припремају за хладне дане који ће доћи. Александра Лекић, 2.разр.

Јесен је, јесен рана Јесен је, јесен рана покидала лишће са грана, јесен је, јесен рана, довела јата врана. Јесен, кишовита и сива, натераће медведа да снива. Стиже и октобар, суморан и жут, ласте се спремају за далеки пут. Марија Марковић, 3.разр.

а неће се ознојити, ручак ће кувати, и мамину бебу чувати. Успаванку певати, лепе слике шарати, бајку нам дочарати. Овај зец може свашта, само кад му ради машта. Митра Георгијев, 4.разр.

Андрија Јанковић, 1.р.

ЗЛАТНА КРАЉИЦА Ево јури, ево стиже, све је ближе и ближе, јесен златна... Та краљица раскошне лепоте, у хаљини од злата, куца нам на врата. Чаробним рукама маше, мења боје, растерује птице, успављује животињице... Јесен је, јесен рана, златним прахом посипана. Николина Баралић, 3.разр.

ЈЕСЕН Јесен нам долази. Летњи дани пролазе, наше ласте одлазе. Јесен је доба кад се слатко воће проба. Тада ђак у школу креће, прву оцену кући донеће. Страхиња Видојковић, 3.разр. МОЈА МАМА Мајка је увек ту за мене, и када плачем, и кад се смејем. Њена нежна рука је ту да штити мене. Кад сам болесна или здрава увек ме пита дал могу сама, да ли треба помоћ њена, да увек будем заштићена. Теодора Стојановић, 3.разр. НЕОБИЧНИ ПЛАВИ ЗЕЦ Плави зец свашта ради, поврће сади, кући мете, и шал плете. Хаљину ће плаву скројити,

ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ Јесен нам стиже, падају јаке кише. Лета више нема, отворена јесења тема. Сунце не греје, ветар се смеје, кишна глиста у бари сад блиста! Пужићи мали пузе по трави, природа сад ћути, док трава жути. Катарина Мрвошевић, 4.разр. ДОЛАЗАК ЈЕСЕНИ Јесен је, јесен рана, деца сва раздрагана. Лишће пада, сунце још упорно греје, весело се смеје. Птице селице одлазе на југ, а нама остављају празан луг. Лешници са дрвета падају, а веверице томе се радују. Ђорђе К. 4.р.

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број ДА ИМАМ ЧАРОБНУ МОЋ Да имам неку моћ, на овом свету све би изгледало другачије... Лепше, веселије, срећније. Саградила бих много фабрика, тако да нико не би био без посла. Направила бих нове куће свим породицама које су у поплавама остале без својих домова. Школе би биле веће, лепше, модерније. Омогућила бих свој деци да иду на екскурзије. Учинила бих да људи љ не умиру. Пронашла бих лек за неизлечиве болести. Зле људе претворила у добре и племените. Можда бих створила још једну планету Земљу... Ех, да имам чаробну моћ, све ове жеље брзо би постале стварност. Марија Марковић, 3.разр.

Марика Георгијев, 1.р.



ЗАМИШЉАМ ДА САМ ВИОЛИНИСТКИЊА Музика је чаробан свет. Она сваког усрећи, покрене, растужи, насмеје...За мене је звук виолине најлепши. Моја сестра иде на часове виолине. Обожавам да је слушам. Њен звук води ме далеко. Замишљам како узимам њену виолину и излазим из куће. Крећем се ка оближњој ливади. Почињем да свирам једину мелодију коју знам. Мислим да сам сама, да ме нико не чује, али није тако. Почињу да зује пчеле, цвркућу птичице, ласте, славуји...Чак су се и овчице одазвале са оближњег пашњака. Сви смо чинили један велики оркестар! Оркестар свира пред веверицама, зечићима, мравима, лептирима, срнама...Очарана публика шапуће: „Штаа све не чине ове виолине! Оркестар је прави, плешу чак и мрави! Баш је чудо виолина, пријатна и фина !“ Митра Георгијев, 4.разр.

Милош Крстић, 1.р.

Ђорђе Кузмановић, 4.р.

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Ближи се јесен Са почетком школе приближила се јесен. Време је хладније, стално пада киша, грми, сева а често пада и град и невреме је. Старији људи кажу да је таква година. У воћњацима и баштама нема плодова, свугде је блато и баре. Цвеће почиње да вене, лишће да опада са дрвећа а људи и деца све мање излазе напоље. Почели смо да носимо дебљу гардаробу. Домаћице спремају зимницу и где год се крене осећа се мирис печене паприке.Често можемо чути и звук моторне тестере која од облица прави мале дрвене ваљке који ће нам зими давати топлоту кад будемо ложили шпорет. Цвркут птица се ређе чује и природа није иста као пре. Дрвеће је шарено, јер га јесен тако боји. Јесен нам је пред вратима. Лаура Стајић 3.разред Моја машта Свако дете воли да машта па тако и ја. Моја машта може свашта! Ја у машти свашта направим иако знам да се то тешко остварује. Понекад оно што створим у машти успем и да направим. Тако сам једног дана направила прелепог пингвина од пластелина. Хтела сам ам још да направим кућицу на дрвету, али то ми није успело. Када сам била мала, маштала сам да сам принцеза, да могу да летим, а сада маштам о томе да живим у кућици на дрвету. То је само делић моје бујне маште о којој би могла да причам још дуго. Мислим да да нас машта усрећује и да сви људи воле и треба да маштају. Ива Николић 3.разред

Суповац

Мој крај Ја живим у селу Суповцу. То је брдско-планински брдско планински предео. У подножју села Суповац протиче река Јужна Морава. Село Суповац налази се на обронцима планине Мали Јастребац. ц. Јужну Мораву прати и пруга а имамо и два моста, један за возила а други за возове. Село није много велико, има око 300 становника а око 200 кућа. Има великих дворишта. Нека домаћинства чувају стоку и баве се пољопривредом. Улице су већином асвалтиране и уске али постоје и пар неасвалтираних уличица. У селу имамо школу у чијем се дворишту налази један велики храст, бунар, клацкалице и љуљашке. Село има и амбуланту, Дом културе, продавницу, а прави се и игралиште које сви једва чекамо. Има пуно зеленила, дрвећа, цвећа, лепих башта и родних њива. Ја волим моје село и лепо је живети у њему. Лаура Стајић 3.разред JESEN Stigla je jesen u moj kraj i sa sobom donela svoju zlatnu boju i njome prekrila svaki predeo mog sela. Na granama se još mogu videti zeleni listovi koji će ubrzo požuteti i opasti.

Ne mogu reći da joj se radujem, jer za njom dolazi Ива Савић, 1.р. zima, ali isto tako ne mogu reći da nije lepa. Donosi nam jos uvek poneki topao dan, pa mogu da ga iskoristim igrajući se sa svojim drugovima i drugaricama, jer kad dodje zima, to nećemo moći.

Biće hladno i sedećemo u svojim toplim domovima i čekati nove toplije dane i novo godišnje doba.

Filipović Nataša 3.r. Моја породица Моју породицу чине мама,тата и сестре Тина и Сашка. Ја волим своју породицу. поро Волим тату и једва чекам да дође са посла. Маму волим

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број мало више јер је стално са нама. Више се играм са Сашком него са Тином. Најдраже ми је када се све три играмо луткама,тенисом и ластежом. А највише волим када се скупимо увече и пустимо неки дугометражни цртани да гледамо.Тада сам најсрећнија. Милица Илић 2.р. Моја породица Моја породица су моја мама,тата и моје две сестре.Моја мамо проводи највише времена са нама.Она нас чешља, купа, помаже око домаћег задатка.Тата је неко ко ради р и пружа нам све. Ми смо срећна породица зато што се много волимо.Ј а највише волим кад дођем из школе,урадимо домаћи и онда нам дође друштво за играње. Александра Илић 2.р. Два друга Друг са другом треба да дели срећу и тугу, да подели тајне, да заједно пишу домаћи задатак и да се никад не свађају. Другови треба да се играју, да заједно читају, да иду заједно у школу. Ако друг нема ужину, друг треба да му да пола своје ужине. Ако му у школи нешто фали, фали он треба да му позајми. Другарство треба да се негује и да се чува и другарство је много важно да би били добри људи. Филип Јовановић 4.р. Јесен Са капима кише, кроз облаке сиве, стиже нам јесен и све мирише. Сунце се иза облака крије и не греје јако, облаци су заузели место, и киша досадна пада тако. Птице одлазе на југ, миришу плодови зрели, ја волим јесен јер ме својим даровима весели. Милица Живковић, 1.р. Стефан Савић 4.р. Моја школа Моја школа се зове ,,Бранислав Нушић“, одељење у Суповцу. У њој има једанаесторо ђака. Имамо две учионице и канцеларију. Учитељица се зове Ана Павловић и она је наша друга мајка која Татјана Стојановић, 2.р. Сечаница брине о нама. О чистоћи наше школе брине тета Цаца. Учионице су украшене дечијим радовима, паноима аноима и разним сликама. Двориште је мало, али довољно за добру игру,дружење и пуно је дечије граје. Ја волим своју школу баш оваква каква јесте и не бих би ништа мењао. Михајло Митић 2.р.

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број

Филип Јовић, 2.р.

Доживљај са летњег распуста Летњи распуст сва деца воле као и ја. Овај распуст је био леп, а сад ћу вам написати шта сам радила за то време. Прво сам била код сестре у госте на четири дана у Првој Кутини. Тамо има базен, тамо сам се лепо провела. Била сам на море у Грчкој. Место у које смо ишли налази се на острву. До острва се иде тунелом кроз воду. Смештени смо били у селу Каламици на Лефкади. Тамо су били таласи око три метра високи. Време је било сунчано и топло, вода је исто била топла. Тамо смо били или седам дана. Трећег дана смо ишли на крстарење бродом. Брод је био на три спрата са кафићем и једном дечјом собом са играчкама. Тај брод је имао тобоган за воду и скакаонице. Брод нас је водио на неколико места, тамо сам упознала две дргарице Сару и једну јед Гркињу. Ми смо се плашиле да уђемо у једну пећину бродом. На мору сам се лепо провела. Била сам и код брата у Нишу. Тамо смо ишли на вашар Панталеј. Возили смо се аутћима,ишли смо на воз и на брод. На броду је било најузбудљивије. Били смо и на базену и тамо сам се лепо провела. Свуда сам се лепо провела као и сваке године али је ова била најбоља. Теодора Младеновић 4.р. Аутобусом стиже мој друг Јутрос сам се пробудио и видео како поштар ставља писмо у моје сандуче, узео сам га и видео да долази мој друг. Много сам се обрадовао. Једва сам чекао да дође. Спремао сам се у журби и одбројавао секунде до мог м поласка на аутобуску станицу. Дошао је и тај тренутак последње Теодора Младеновић, 4.р. секунде и ја сам кренуо. Стигао сам и одједном чуо звук аутобуса тобуса који се приближавао. Аутобус је стао. Видео сам малу руку која ми је махала. Мало сам боље загледао и видео да је то мој друг. Потрчао је пун среће и радости. Мислим да је аутобус најбољепревозно средство зато што увек превози људе који су нам најдражи.

Сечаница

Немања Дикић 4.р. Здравковић Јана, 1.р.

Јесен Јесен је када Сунце бежи иза облака и дозива дуге кише. кише Лепо је кад у моју улицу стигне јесен,када јесен ме ујутру буди шум јесењег лишћа и тихо ударање кише по прозору. Лепо је када око себе видиш прелепе јесење боје и када у ваздуху осетиш мирис зрелог воћа и тек спремљене зимнице. зимнице Све је у мојој улуци лепо док у њу не стигне касна јесен. Миљана Тасић 2. р.

150 година од рођења Бранислава Нушића

Наталија и Маша, 1.р.

Искрице, 68. број Доживљај са летњег распуста На распусту сам доживео пуно лепих тренутака. Са родитељима сам обишао наше познате бање. Мени се највише свиђао одлазак у Сокобању. Прво смо свратили на Бованско језеро, апоподне отишли на излетиште Лептерију. Тамо смо шетали, седели и уживали у свежем ваздуху. Касније смо отишли на Озрен, а свратили смо и до водопада РипаљкаОдушевљен сам био природом,али сам био разочаран кад сам видео да је водопад пресушио. Кад је пао мрак, сишли смо у бању, било је пуно људи. Отишли смо на ручак, ја сам грешком наручио пљескавицу са чилијем. Док сам јео, чинило ми се да избацујем ватру Овај доживљај ћу дуго памтити и никад више нећу наручивати чили пљескавицу. Борис Јовић 4.р.

Срећа моје маме Срећа моје маме зависи од многих ствари. Неке од њих су:наше здравље, добре оцене, да ли смо послушни и добри. Моја мама је добра и у свему ми помаже, око домаћег задатка и рада из народне традиције.Труди се око мене да бих и ја постао добар човек. Учи ме да будем културан и добар са свима, да помажем другом у невољи. Срећна је кад ме неко похвали. Пружа ми пуно љубави срећна је због сваке моје добре оцене. Прави ми омиљене колаче и друге посластице. Воли да ми угађа, јер је то чини срећном. И поред проблема којих има труди се да ја то не осетим Срећна је кад сам и ја срећан Миљана Јовић, 2.р. Трудим се да будем добар ђак и добро дете, да слушам и не секирам маму, јер знам да ће бити тужна, а ја то не могу да поднесем. Знам шта моју маму чини срећном и учинићу све да увек буде срећна Борис Јовић 4.разред Очекујем долазак воза Сваког дана неко дете на железничкој станици чека неког. Било је давно кад сам ја чекала неког. Написаћу како је то изгледало. Једног лепог сунчаног дана очекивали смо да дође татин друг са породицом из Панчева. Била сам узбуђена што ће доћи моје Борис Јовић, 4.р. другарице .Отишли смо да их чекамо на железничкој станици. Гледала сам возове који су долазили, али ниједан није био тај. Јавили су да воз касни али сам ја узбуђено чекала.Кад је воз стигао, сви смо били срећни. Док сам чекала долазак воза била сам узбуђена и срећна јер су ми стигле гле две другарице. Теодора Младеновић 4. разред

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Моја школа Зовем се Јована Миленов. Ученик сам другог разреда. Моја школа носи име Бранислава Нушића. Веома је лепа. Има велико игралиште и парк са ретким биљкама.У њој се играју и стичу знања деца од предшколаца до осмака. Њен ђак је и мој брат Никола. Ове године завршава школовање у њој. Веома сам срећна што сам ђак једне овакве школе. Јована Миленов, 2. разред

Доња Трнава

Јесење школе Јесење школе зову ђаке своје; пуне су радости, жуте и црвене боје. Оне су нежне и брижне маме, хиљаду деце негују саме. У њима уче весела деца на радост њихових учитељица. Наталија Стефановић, 2. разред

Школа Живот и рад у школи је леп, као у башти најлепши цвет. Учимо и пишемо у нашој школи, а учитељица нас много воли У школи се стичу нова знања, у њој има увек радовања. Учитељици нашој „Хвала“ што нам је пуно знања и петица дала. Ђина Арсић, 2. разред

Наши љубимци Скоро свако дете има или прижељкује кућног љубимца. Срећан сам што спадам у ону групу деце која имају свог љубимца кога може да воли, чува и са њим проводи слободно време. Мој љубимац је пас по имену Лора. Небрижни људи оставили су је у школском дворишту надајући се да ће је неко од нас деце удомити Њена длака је наранџасто златна са по неким црним праменом. Када сам је донео из школског дворишта, много се плашила и крила у трави. Како је време пролазило почела је да се мази и слободно јури по дворишту. Њена омиљена посластица су кости, а слободно време најчешће проводи сунчајући се у свом кутку. Срећан сам што имам оваквог пса. Она је прави пријатељ и чувар нашег дома. Стефан Даничић, 4.разред Мој пас Имам једног пса кога волим највише. Прави је даса, има огрлицу на којој његово име пише. Много ме воли, у стопу ме прати. За мене би хтео и живот дати. Веран је и несташан као чигра

за њега је све игра. Љуте се на мене и тата и мама, јер због њега код нас је увек галама. Имам једног пса кога волим највише. Чини ми се да без њега не бих била срећна више. Ана Мијатовић, 2. разред

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Да имам чаробну моћ Много волим да маштам. Понекад замишљам да летим као пчела изнад разних цветова. Некад маштам да сам добра вила и да имам чаробну моћ. Чаробним штапићем чинила бих чуда. Махнула бих штапићем и учинила да сва деца буду срећна, да нигде нема рата, да нема гладне деце која тешко живе. Њима бих поклонила пуно хране и играчака. Сва деца би била срећна са својим родитељима. Чаробним штапићем бих своје другове и другарице повела у земљу играчака. Свако би од нас имао своју кућицу са играчкама које воли. Заједно бисмо се играли на чаробној, сунчаној пољани. Уживали бисмо у песми птица. Све би било весело и заувек заувек бисмо живели као срећна деца. Петра Станимировић, III разред Да имам чаробну моћ Често сам се питала како је птицама на небу? Да имам чаробну моћ, себи бих доделила крила. Најпре бих обишла целу Србију. Летела бих и по сунчаном времену и по киши. Завирила ирила бих у сваки облачак да видим шта се дешава. Једног дана бих одлетела у моју омиљену земљу Француску. Летела бих небом Француске. Кад бих се уморила од летења, своја крила бих одморила на Ајфеловом торњу. Да могу да летим, мојој срећи не би било краја Јелена Стефановић, III разред Да имам чаробну моћ Кад бих имала чаробну моћ, учинила бих да наша земља постане боље место за живот. Учинила бих да наша планета буде здравија, чистија и зеленија. Да рибе пливају у чистој и незагађеној води. Желела бих да шуме шуме буду гушће како ловци не би могли да пронађу срне. Има још много ствари које бих учинила, али ми је једна најважнија-да најважнија помогнем деци и одраслима да буду здрави и срећни, да има више љубави и да нико ни са ким не ратује. Волела бих да неко нас децу пит питаа за мишљење шта ми желимо? Тада нам чаролија не би била потребна јер би одрасли схватили да је у животу најважније здравље и лепа реч. Емилија Ковачевић, III разред

Јесен И ове јесени слика је иста Шума умире и не блиста. Умире лишће, умире трава И дрвеће иде да спава. Умиру топли дани и ноћи, Ни жбуњу нема помоћи. И рекао бих да спада свако: „Умире све, то је тако.“ И у јесен рађа се киша, Ветар што дува, па се стиша, Облак љути што сунце гаси, И муња сјајна што кишу краси. крас Андрија Ђорђевић, 3.р.

Наталија Петровић, 1.р.

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Горња Трнава

Издвојено одељење у Горњој Трнави испртило је учитељицу Сунчицу и дочекало учитељицу Ану. Није им било лако, али су се уз обостран труд међусобно прилагодили, кажу ученици мешовитог одељења.

„Недостаје нам учитељица Сунчица, али нам је лепо и са учитељицом Аном, јер радимо пуно тога занимљивог на часу.“ „Цртамо, лепимо, бојимо и помажемо у украшавању учионице. Павили смо корњачу од ораха, цртеж од сасушеног лишћа и колаж техником лик Бранислава Нушића. Понекад не испадне онако како смо очекивали, али нас учитељица Ана увек похвали.“

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број

Мезграја

Јесен Јесен нам је стигла, донела нам посла да чистимо лишће, кога има доста. Свуда суво лишће расуто по земљи отерало сву летњу радост у мени. Дрвећа су изгубила своја зелена одела, а уморна птица у своје гнездо слетела. Павле Коцић I4

Јесен Јесен је стигла у наш крај, и завладала нама знај. Неко је воли, а неко не, али она спрема поклоне. Сваког ђака чека клупа, и мала мука. У гнезду где птице седе јесен је нанизала златнике, који много вреде. Муље грме и севају, а животиње склоништа припремају. Дуња Митровић I4

Дуња Митровић, 1.р.

Бојко Димитријевић, 3.р.

Јесен Када јесен дође лишће почне да се жути, тада опада са грана, као да се на њих љути. Од раног јутра магла се спусти, а ова киша јесења, све јаче и јаче пљушти. Школа зове, киша никако да стане, хајмо децо, ранчеве на леђа, а у руке наше кишобране. Иван Илић I4

Петар Нешић, 3.р.

Јана С. 3.р. и Даница М. 4.р.

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Мачор Мића Никада не лаже И брзо своју храну смаже. Врло је паметан И врло спретан. Знају га сви, Јер је најпаметнији. Ако је брз као фића, То је мој мачор Мића. Сара Станковић 3.разред

Јесен Полако нам стиже јесен рана, Прострла се преко грана. Док се мачка лиже и купа, На врата нам јесен лупа. Док се животиње спремају за зимски сан, јесен нам долази на овај дан. Напољу муње грме и севају, А људи кишобране спремају. У клупи ђаче пише, пише и уздише. Деца се брину када ће више да прођу ове магле и кише. Јана Стојановић 3. разред Даница Митровић 4. разред Петар Стевановић 4. разред

Да имам чаробну моћ Да имам магију, ја бих усрећила људе. Делила бих им храну. Учила бих их да буду паметни и срећни. Ишла бих шумама и помагала беспомоћним животињама. Носила бих шиљасту капу и дугу хаљину. Кувала бих разне напитке и забављала децу и људе лепим стварима. Деци бих стално делила поклоне.Много волим доброчинство и да делим радост на земљи. Лепо је бити чаробњак чаробњак и имати моћ којом се чини само добро. Волела бих да је све то могуће и стварно, али није, нажалост. Јана Јовић 3. разред Моја жеља Деца обично имају пуно жеља. Моја жеља је да одем на другу планету и упознам ванземаљца. Хтео бих да га додирнем, да видим каква му је одећа, чиме се храни, где живи и како изгледа. Једва бих чекао да то искуство поделим са друговима. Да имам неку моћ, свој ој деци бих помогао да испуне своју жељу. Милош Петковић 3.разред Доживела сам у природи Био је јесењи дан.Моја сестра и ја кренуле смо на излет. Било нам је забавно док смо трчкарале путићем. Први корак ка шуми био је диван. Промене у природи су дивне. Природа као да нас је дочекивала музиком. Птице су певале,а ветар је дувао кроз суво лишће. Веверице су хитро скупљале жиреве и орахе. Пожелеле смо да им по помогнемо. Скупљале смо жиреве и орахе и стављале их на путић. Брзо су их покупиле и ставиле у стабло. Однекуд се чуо неки звук. Пратиле смо га до потока. Бацале смо каменчиће у воду и прескакале га. Слушала сам тужни цвркут птица. Као да сам их разумела. П Причале су да ће им бити жао кад оду на југ и напусте нас. Облаци су потамнели. Почела је да пада киша. Брзо смо потрчале према кући. Мами смо рекле да је ово био најинтересантнији излет. Договориле смо се да и следеће године одемо у малу бајку, шуму. Даница ица Митровић 4. разред

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Бранислав Нушић Ето, баш је ових дана, Рођен Нушић, чика Брана. Јесен лагано жуто лишће ниже, а чика Нуша нам са октобром стиже. Он је био маштовит баш, И писао је комедије за нас. Моја школа носи његово име И ми се поносимо тиме. Сваки нови дан кад дође С чика Нушом брзо прође. Писање ове песме било је к`о сан, Весело нам је прошао и овај дан. Петар Стевановић и Даница Митровић 4. разред Јесен Најлепше хаљине она природи обуче, зачас обоји златним бојама све. Зреле плодове она нам донесе, а звук звона врати ђаке у школе. Јесени дани Сунце мењају за кишу, а магла се стално шета кроз наш крај. Сумрак нас раније са игре врати кућама нашим и знамо онда да је јесен ту. Мијат Митровић I4

Јесен Златне су боје њено богатство. б Лишће се злати, воће нас мами мирисом опојним. Долазак свој јавља нам она звуком школског звона. Сунчаних дана има све мање и све чешће носимо кишобране. Мијат Митровић I4

Моја бака Волим моју баку као срце своје сваког дана она ми каже ти си злато моје. Сваког дана млеко ми греје и сваког дана топло се смеје. За сваку петицу она пару даје, кад из школе дођем пржи мени јаје. Зато је љубим и грлим јако, зато јој кажем: „Хвала „ ти, бако". Огњен Коцић

Анђела Станковић I4

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број

Већ неколико година у нашој школи постоји професионална оријентација. Већ су се три генерације обучавале како на најбољи и најлакши начин да изаберу коју ће школу уписати. У прошлој школској години смо били врло вредни. Све наше активности можете видети на нашем блогу: http://mnogovere.wix.com/prof http://mnogovere.wix.com/prof-orijentacija.. Урадили смо много радионица са својим наставницима и посетили Регионални сајам ученичких компанија, Нишки сајам образовања, Сајам професиона професионалне лне оријентације, обележили Дан девојчица, радили тестове на НСЗ... На крају смо уписали оно што смо волели. Погледајте нашу препоруку за будуће занимање... Ваш Тим за Професионалну оријентацију ори Порастао/ла сам, али не знам шта ћу бити Приближио се моменат одлуке који си чинио веома далеко. Од тебе се очекује да се определиш за једну одређену школу, која ће можда одредити твоју професионалну будућност. Тако барем кажу одрасли... Шта ако погрешиш у избору? Да ли ћеш морати да радиш посао који не волиш? Колико год понекада био тежак, избор школе је само један од многих избора који те чекају у животу. Зато треба одлучити без страха да ће исход бити фаталан, јер се све може поправити и надокнадити. надок Још увек не знам тачно шта бих волео/ла да будем Твој став је вероватно став већине твојих вршњака. Постоје они који већ сада знају шта би желели, али то не значи да ће тако и остати. За оне којима је склоност ка цртању, архитектури и дизајну дизајну већ јасна, биће једноставно: сваки од ових профила има школу која је добра припрема за даљи рад. Гимназија даје веома широко и темељно знање и омогућава проходност на многе факултете. Ако је твој избор широк за тебе је гимназија место где нећеш много погрешити. огрешити. Ако упишеш економску, грађевинску, или, на пример, језичку школу, поново ћеш добити опште знање, али и доста стручних предмета из поменутих области. Шта ако променим мишљење и схватим да сам у ствари желео/ла нешто друго? То је веома позитиван обрт брт ситуације. Много је боље промену тока интересовања схватити током школе, него много касније. Некада је технички тешко извести пребацивање у друге школе, па си принуђен/а, да останеш ту где јеси. Уколико пред крај завршне године твоја интересовања и даљее буду иста, довољно је уписати се на факултет који желимо, уз евентуално полагање такозваних диферецијалних испита. То је за некога довољно мотивисаног још један нови изазов. Исто тако је изазов и прихватити ситуацију онакву каква јесте и рећи себи: ,,Можда да је ова школа грешка, али искористићу ово време да што више тога научим науч и сазнам о себи и свету око себе.“ Никада се не зна због чега ће нам неко знање користити. Уосталом, већина предмета које имамо и јесте опште знање које нам је из те научне области потребно за неко опште образовање .

Размислите на време! Милена и Теодора 8/1

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Учешће на литерарном конкурсу Прошле школске године наше другарице су учествовале на литерарном конкурсу који је организовало удружење „Коло српских сестара“. Освојиле су лепе и вредне књиге. Ове године наша школа је поново изабрана да учествује на овом конкурсу као једина школа из Нишавског округа. Погледајте радове наших младих списатељица. Снага доброте Одавно сам чула мудре речи једног човека и записала их: „Склоност ка доброти дубоко је утиснута у људску природу, и то у толикој мери да, не испољи ли се према људима данас, испољиће се сутра.“ Схватила сам колико у овим речима има истине. Доброта је највећи ужитак и највећа врлина на свету. Ко може да испољи снагу своје доброте и да за то не тражи ништа заузврат, квалитетан је човек. Бићете срећни ако учините добро дело и измамите осмех на нечијем лицу. Нема ничег лепшег када без икаквог повода помогнете некоме и учините га срећним. Срећа је тада дупла, срећан је и он, а срећу осетите и ви, јер сте некоме улепшали дан. Снага доброте није у самом поступку који начини човек да некоме помогне. Она лежи у томе да будеш срећан када видиш сјај у очима особе коме си помогао. Нечије мало некоме је много. Пружена рука може спасити најнесрећнију особу на свету, учињена помоћ може засијати на нечијем лицу као најснајнија звезда. Много је лепо кад некоме помогнеш. Много је добар осећај кад знаш да си улепшао нечији тужан тренутак. Гледала сам човека који је ишао сам улицом и уживао у топлом сунчаном дану. Није се освртао, није гледао око себе. Само је ходао и уживао. Прошао је тако у свој својој опуштености и безбрижности поред мале пружене руке. „Чико...“ Ништа. Наставља да хода и не обазире се на те речи. „Чико, дај ми неки динар...хлеб да купим...“ Опет ништа. Више се речи не чују. Дан је и даље топао и сунчан, као да се ништа није ни десило. Ја гледам са стране и тешко ми је. Да ли је чуо? Да ли је видео? Зар је могуће да га није дотакао тај умилни гласић? Човек плови кроз своје мисли и не осврће се. Ужива у прелепом дану. Мало мусаво лице и даље држи пружену руку, не љути се, као да је одавно навикло да се многи не окрену. Љутим се ja, дрхтим од неправде, али да ли могу да замерим овом човеку? Он је само човек коме се тог дана десило сигурно нешто лепо и који не види... Али у том тренутку човек застаје као да се нечега присетио, као да се пробудио, као да је схватио. Тренутак је напет. Ја сам мало даље, са стране. Гледам и нестрпљиво чекам. Човек стоји, чини ми се – вечност пролази. Лагано се окреће и гледа у ту малу руку. Ручица се опет испружи према њему, али овог пута се глас не чује. Можда се стиди? Можда неће опет да отрпи одбијање. Ум ћути, али тело хрли ка помоћи. Тело не зна за стид. Глад не зна за стид. Човек се лагано враћа уназад и из џепа вади свежањ новчаница. Спушта новац на тај мали длан. Дете спушта новац у кутију. Ето. Готово. И даље сам весела девојчица. И даље верујем у доброту људи. Мислила сам да је готово. Хоћу да кренем даље својим путем и да и ја ставим нешто на тај длан. Али гледам. Човек је клекнуо! Разговара са тим дететом. Не чујем шта. Даље су од мене и не могу да разазнам ни једну једину реч. Дете стидљиво склања поглед и брише мусаво лице. Као да се стиди. Стеже ми се грло. Није лако. Разговор и даље траје. Хтела бих да чујем шта говоре. Шта би то човек могао да пита ово дете? Које су им заједничке теме? Он, углађен срећан господин и дете, мало и стегнутог срца. Ко зна да ли уопште разуме шта га човек пита. Али дете почиње да се осмехује, показује зубиће, издиже врат. Прија му. Схватам да човек више не клечи. Сада је сео

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број поред овог детета, скрстио ноге у турски сед и причају нешто. Ћућоре. Као да имају неку тајну. Људи пролазе и застајкују. Најпре се чуде, али не негодују. Гледају са стране као и ја. Застали су за тренутак. Као да је дан стао. Као да је Земља стала и престала да се окреће. А и што би? Није више ни потребно време да пролази. Једно дете се осмехује. Зар то није смисао овога света? Зар то није смисао овога живота? Пролазим. Неприметно спуштам пар динара која сам пронашла у свом новчанику и кајем се што сам малопре купила сладолед и у сласт га појела. Одлазим. Туга нека ми стегла груди, али нека чудна туга. Помало весела, помало тешка. Окрећем се и заувек ми се у сећање урезује слика једног опуштеног господина који крстато седи поред малог мусавог просјака на улици и како се смеју. Некој својој причи. Мислим да ниједан уметник не би могао да пронађе лепши пејзаж за своје уметничко дело од овог. Нису га видели сви људи, али нас је било тог тренутка на улици довољно да га упамтимо и ширимо даље. Добар човек је јак човек. Нина Савић, VIII/1 Снага доброте Почетак ХХ века... суморна и хладна киша добоваше по олуцима и прозорима београдских кућа тих дана. Влага се увукла у кости. На улицу се излазило само кад се морало, сви се склањаше у своје топле домове. У ваздуху лебдеху хладноћа, али и страх и неизвесност због метка који је те 1903. године изменио српску историју. У то време у дому породице Петровић, дому уваженог писца Растка и сликарке Надежде Петровић, често се окупљаше српска интелектуална елита. Многе се теме начињаше у том језгру културе, шапутало се о недаћама које су задесиле Балкан и високо су се постављали идеали које је ваљало следити. До касно у ноћ се разговарало о томе куда иде Србија, који је најбољи пут којим сада треба кренути. Превелика је била потреба да се пронађе бар мала, танка нит која ће својом снагом и духовношћу држати Србију да се не оклизне и отплови са маргине тог ратног времена. Искра хуманости и интелектуалне јачине, зрнце наде и вере у уметнички порив и снагу доброте зачела се тих дана између попијених шоља чаја и српских колачића. У тој кући, за столом који су украшавале црвене руже са још неосушеним капима кише, често су седели великани српског напретка: Петровић, Нушић, Продановић, Иванић... Летеше мисли и размењиваше се идеје. У једном трену их заокупи искра хуманости која се створила из питања – како помоћи Србији и свим Србима ма где се они налазили. Разговор је замро, тишина је испунила просторију, нико се није померао... Потреба је била велика, али као кад научник буде надомак свог највећег открића – нека напета празнина испуни простор. У том вечном трену киша напољу стаде и кроз замагљено окно промолише се зраци сунца. Лагано се увукоше у кућу и обасјаше лице Бена Акибе. Природа се умирила, небо размакну своју тмурну завесу и извор живота похрли ка погнутим очима овог човека. Његово лице се озари: „Створићемо женско друштво које неће знати за границе, које ће се раскрилити на све четири стране света. Помагаће Србима широм света, ма ко да су и ма где се налазили...“ Настаде жамор међу овом српском елитом. Идеје су надолазиле као хлеб у сеоским наћвама, преливала се доброта ових људи који су у себи носили сву Шантићеву тугу због српског расељавања, сву Доситејеву веру у образовање, сву будућу Дучићеву узвишеност и Дисово лебдење између живота и ванземаљског. У том тренутку се све чинило лако. Алкибијад је кумовао овој идеји – „Коло српских

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број сестара.“ Као да му је сам Бранко са Стражилова дошапнуо да је коло симбол Србије, а ко уме лепше да воли и брине од сестре српске? Све остало записала је историја. Од тог најпре тмурног, а онда изненада тако сунчаног дана, ово коло се вије без престанка, не познаје границе, помаже свим Србима света. Искра доброте се пробудила у овим људима и своју снагу преточила у стотине добрих хуманих дела која се и данас рађају између редова овог кола. Дах не престаје, коло не стаје. Завртело се пре више од једног века и игра у ритму српске доброте и хуманости. А данас, када наш Нуша слави 150 година од рођења, нисмо га заборавили. Позивамо га да са нама прослави и овај рођендан и угаси 150 свећица. Свака гори у духу доброте и преноси пламен који нам кроз прошлост светли од 1903. године и доноси силу – јаку, снажну, огромну. Добру. А коло није стало, наставља да се њише и заплиће своју доброту без изузетка. Андреа Миливојевић VIII/1 Снага доброте Усред града стоји дрво немо, Шири гране, крошњу непрегледну, Јак му корен, а стабло још јаче, Само тако стоји дрво једно. Градић Обрен одвећ му је познат, Многа лета ту је он провео, Ал` сад му је велик` страх надош`о, Вода плави, земља се сакрива. Не види се ни земљица црна, Не види се, нити се открива. Сив је облак што с` одозго црни, Ситна киша никако да мине. Као да је цео свет сад прест`о, Дрво стоји, од ужаса дрхти И пита се где је живот нест`о. Скупиле се гране усред крошње, Стиснуле се поре стабла тога, Ни од куда помоћ му не стиже, Стоји дрво, чека јарко сунце. А одједном из воде дубоке Која силом све поплави тад Наишло је дете премалено, Дете мало, много заплашено. Стоји дете насред реке силне, Ћути храбро, не помера усне, Гледи само у крошњу широку И диви се тој висини јакој. Дрво ћути, одолева смрти, Чува себе у леденој води, Ал` му засја нешто одоздоле Око мало, туга преголема.

Моли око за руку спасења, Око моли, суза заискрише. Гледи дрво, вода надолази, Обрен није оно што је био Свуда повик, свуда јаук људи, Нема никог око да насмеје. Муком силном спусти грану своју, Надви грану над детињу главу, Дете немо само руку пружи, А дрво га својом граном држи. Подиже га, одвоји од воде, Лишћем својим сузе му обриса И срце му пригрлило тада. Ноћ је дуга, ал` у друштву лакше, Лишће шуми, а дете сан снева, Мало тело није тешко било, Душа мала спас је загрлила. Снагом својом дрво му помогло, Срцем својим живот један мали, Пријатељство тада наста вечно, Дечја рука у руци дрвета. И сад стоји дрво усред града, Крошњу шири, лишћем се поноси, Али дрво више није само, Има друга - дете оно мало. Воде нема, сунце сад је свуда, Дечкић сврати и сневају снове Два другара најбоља на свету Пут доброте они сада плове. Анђела Миловановић, VIII/2

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Често читамо „Мали Забавник“ и ево шта нам је било посебно интересантно: на њиховој Фејсбук страници су ученици остављали своја разм размишљања ишљања о школи, шта им се свиђа, а шта не. Да ли и ви делите њихово мишљење? Да час почне осмехом! Од када напунимо шест или седам година, вееелики део времена проводимо у школама. Основним, средњим, вишим у гимназијама и на факултетима. Пошто тамо проводимо сате и сате сваке недеље, нормално да школа постане место где се уче лекције, али и где се учи како бити друг, како постати човек и како се спремити за живот. Зато је веома важно да школа буде место где нам је пријатно, где се осећамо безбедно и где једва чекамо поново да одемо. Да би свака школа овако изгледала, потребно је да се деца и одрасли одр сли потруде. Ово је мали водич који би требало да помогне у овом важном задатку задатку. Простор Прва замерка свих основаца на тренутно стање у школама је – хигијена. Највише захтева је да учионица и тоалети буду чисти. У Т многим школама деца још седе у клупама које су Ђорђе Стефановић, 3.р. Д. Трнава много старије од њих, ишаране, избушене, излепљене жвакама, а столице су расклимане и неудобне. У тоалетима ретко има тоалет папира и сапуна. Чак су и дворишта запуштена. Шта деца желе: -Чисту Чисту школу, светлу учионицу која неће бити украшена увелим биљкама и неупотребљивим мапама, већ модерним сликама, ученичким радовима, постерима на којима су приказане неке од лекција, лепим цвећем и фотографијама. Клупе би биле за по једног ученика. Тако Так би свако имао свој мир и простор, а не би било преписивања. Беле табле, на којима се пише маркерима. Велики проблем су и ормарићи-показало ормарићи се да су, у оним школама у којима их има, они веома мали. У дворишту, деца желе јасно означене терене за различите различите спортове. Графите не треба кажњавати, већ талентованим, старијим ученицима дозволити да на једном зиду осликају несто за све другаре. Занимљиво је напоменути да су многи ђаци ђаци за увођење униформи. А свиђа нам се и замисао да имамо школског љубимца.  Часови Чини се да су највећи проблеми на часу сами ђаци. Они који би да се забављају не схватају да сметају онима који би нешто да науче. Док једни мирно дижу руку, други одмах вичу одговор. Неки се гађају папирићима, гумицама и кредама, ометају друге док пишу, у, чак и вређају наставнике наставник који покушавају,, из часа у час, да их смире. Други проблем је начин на који се предаје. Велика замерка је да су предавања застарела, да нема довољно практичне наставе које ће да мотивише ученике да разумеју градиво. Савршен час Треба да буде не само да наставник прича из књиге, већ и да нам каже нешто занимљиво што ће нас подстицати да научимо. Било би лепо да нам дају неки пример из живота.

Слободан и Ђоле 8/1

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број ШТА ЈЕ СИЛЕЏИЈСТВО? Задиркивање. Исмевање. Подмуклост. Како год га назвали једно је сигурно: све је у моћи. Људи који малтретирају покушавају да ти одузму моћ - јаки, паметни самоуверени део твоје личности. Изнова повређују твоја осећања поступцима и речима чија је сврха да задају бол.... КВИЗ

Да ли је ово силеџијство?

Мислите да знате шта је насиље? Прочитајте о свакој од ових ситуација и одлучите да ли јесте или није реч о силеџијству. Заокружите ваш избор. Одговорите са ДА или НЕ и погледај препоруке.

1. Дечак из вашег одељења је болестан и није стигао до WC-a на време. Сада га деца називају погрдним именима. Ти га не називаш, али се смејеш заједно са њима.

2. Иста ствар из дана у дан-видиш дечаке у аутобусу како се гурају и ударају док покушавају да сиђу из школског аутобуса.

3. У твом одељењу је девојчица која је другачија. Од недавно ученици пишу ужасне ствари о њој на нету, али јој никада ништа не кажу у лице.

4. Ученик ти прилази за време одмора и каже: -Не бих да испаднем груб/а , али мораш да се помериш. Само моји пријатељи седе овде.5. Једног дана ти је друг, следећег није, и седи са неким другим и не жели да разговара са тобом.

6. Ученик пита.- Да ли могу да се играм са вама?- Један од твојих другова каже – Извини , не данас.

7. Понекад отежано читаш наглас. Једна те иста девојчица те увек исправља и каже: - ТО не знаш!!!8. Рекао си/рекла нешто помало злобно на рачун аута тате твог друга из одељења. Извинио си се/ извинила касније и покушао/ла да будеш изузетно љубазан према њему остатак дана. Одговори: 1. ДА Придружити се у смеху значи придружити се и у силеџијству. У ствари охрабрујући силеџијство, можеш нанети исто онолико штете колико и саме силеџије.

2. МОЖДА. Да ли се ови дечаци раздрагано играју и шале, или један или више њих покушава да повреди и уплаши остале? Нежељено додиривање је сасвим сигурно насиље. У ситуацији као што је ова, обрати се возачу аутобуса или неком другом одраслом од поверења.

3. АПСОЛУТНО.Оговарање-или причање иза нечијих леђа - један је од најболнијих облика силеџијства. Употреба интернета или мобилних телефона за малтретирање се зове САЈБЕР НАСИЉЕ, и није никада ОК!

4. ДА Рећи-Не бих да будем груб- или- Без увреде не искључује ,,шефовско’’ понашање. Овај ученика можда мисли да је вођа, али наређивање људима није предвођење , већ насиље.

5. ДА. Бити у једном тренутку друг, а у следећем се понашати сасвим другачије без икаквог разлога јесте насиље.

6. МОЖДА Ако се неко понаша лоше према теби и твојим друговима, не морате да се играте са њим. Али ако твој друг избацује друго дете само да би се оно осећало лоше, онда да , то јесте насиље.

7. ЗАВИСИ. Док се ова девојчица можда хвали својом вештином читања, тебе истовремено посрамљује. Замоли је да престане. Ако настави онда је то сигурно насиље.

8. НЕ. Сви повремено кажемо нешто глупо. Дај том детету до знања да ти је жао. Десило се једном и учинио си све да то исправиш. Била је то грешка, а не насиље. – ШБН

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Интервју

Ове године је наш драги учитељ Живота Ђорђевић отишао у пензију. Наше младе новинарке Петра и Андреа су га интервјуисале. Погледајте шта нам је рекао.

„Искрице“: Да ли вам се ишло у пензију? Учитељ Живота: И да и не. У пензију ми се није ишло због деце којој сам требао да предајем до 4. разреда. Највише ми је било жао због тога што је то био посао који сам увек волео. Разлог због кога ми је драго што сам отишао у пензију је тај што наше друштво сваке године открива нешто ново што је нама, старијим генерацијама страно. Не морам да пишем више толике силне планове, толике програме који се не остварују и не реализују. И кажем да не жалим што сам био просветни радник. Било ми је драго да генерације и генерације шаљем у више разреде. На крају основног образовања из сваке генерације имам ђака генерације. И док сам радио у Сечаници, моји ученици су ишли у Грејач и тамо су били ученици генерације. Тиме се поносим. Ја важим за једног од строгих учитеља, али праведних што се тиче оцењивања. „Искице“: Да ли сте некада имали ученика кога сте посебно волели? Учитељ Живота: Никад нисам имао миљенике међу ученицима и нисам форсирао поједине ученике. Нисам имао ученика коме сам гледао кроз прсте. Ниједној генерацији до сад нисам попуштао, сви су били реално оцењивани и тај успех су задржали, а неки су га чак и поправили. Гледано из мог угла то је велики успех за једног учитеља, за мене. За мене је увек била велика сатисфакција кад чујем да су моји ђаци успели у животу и да су добри људи. Колико радиш, такав ћеш успех имати. „Искрице“: Којом децом се посебно поносите и које нећете заборавити? Учитељ Живота: Ја се поносим децом која су код мене била са свим петицама, та деца су ретка, али су та деца вуковци, ученици генерације, та деца завршавају факултете. Они су сада професори, правници, економисти, инжењери, моја деца су и керамичари јер се ја бавим керамиком у слободно време. Они сада имају своје фирме, зарађују часно и поштено. Ја сам своју децу учио да калеме воће, учио сам их да окопавају паприку и парадајз и да се никада не стиде тога што су са села. Моје ученице су сада добре домаћице, образовани и школовани људи итд. Имам спортисте, музичаре, занатлије, полицајце... И дан-данас када ме сретну у граду, прелазе улицу, трче да ми се јаве, да се поздраве са мном, иако сам био строг према њима. Треба да схватите да само успехом у школи, завршавањем других школа ћете некад у нашем друштву успети да будете награђени за ваш рад и труд, за вашу школу. „Искрице“: Какво је Ваше мишљење о другим учитељима и наставницима? Учитељ Живота: Ваши професори у Трнави су професори који раде, не зато што сам ја њихов колега. Сви они имају више школе и по образовању су много јачи од мене. Ја сам класичан учитељ и то са оном учитељском школом која траје пет година. Веома се труде и воле свој посао. Они су учили од мене неке ствари, а и ја сам учио од њих – углавном новотарије у информатичком смислу. „Искрице“: Како проводите своје слободно време откад сте у пензији? Учитељ Живота: Времена имам на претек. Неколико пута сам сањао да сам на часу, недостаје ми то, али бавим се воћарством и повртарством, волим зеленило, идем у риболов. Пробаћу да учествујем у емисији „Улови свој трофеј“, јер ме то опушта и смирује. Често виђам своје колеге и ђаке и то ме испуњава. Такође се бавим уређивањем фасада и лепљењем плочица. То сам учио од правих мајстора. „Искрице“: Шта бисте саветовали нама и нашим другарима? Учитељ Живота: Децо, ваши успеси су и наши. Наша школа је мала, али је служи као пример многим школама у Нишу. Будите добри, учите, то је најважније од свега.Чувајте се „подршке“ родитеља. Родитељ своме детету жели добро и бори се за њега, али понекад у томе и греши, претерује. Будите самостални и самокритични, искрени према себи. Да бисте стигли до крајњег циља, треба се пети уским и стрмим стазама као до Хималаја. Пут до врха је веома тежак. Не обазирите се на оне људе који вам чине лоше, који су нерадници и који вам завиде. Бирајте друштво према себи. Треба се трудити да се до циља стигне што поштеније. На врху је лепо. Бићете задовољни собом кад постигнете циљ.                

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Да ли те је погодила Аморова стрелица?

1. У присуству одређене особе се често спетљаш и збуниш? Да – Не 2. Без одређеног разлога дуго размишљаш о тој особи? Да – Не 3. У последње време си расејанији/а него иначе? Да – Не 4. С времена на време добијаш безразложне ,,нападе“ среће? Да – Не 5. Често у глави водиш измаштане разговоре са том особом? Да – Не 6. Када си у присуству те особе, осећаш снажну потребу да је додирнеш? Да – Не 7. Када си у присуству те особе, осећаш снажну жељу да привучеш њену пажњу? Да - Не 8. Осећаш знатижељу да сазнаш какво мишљење та особа има о теби? Да – Не 9. Догоди ти се, када је та особа поред тебе, да осетиш ,,лептириће“ у стомаку? Да – Не 10. Осећаш празнину када та особа није поред тебе? Да – Не Ако имаш 2 или мање од 2 потврдна одговора Откуда да се уопште одлучиш да радиш овај тест? Када те је мајушни Амор гађао својим луком и стрелом, очигледно није био довољно наспаван, или је напросто дунуо ветар, па је његова стрелица промашила твоје срце. Не бери бригу! Његове стрелице, пре или касније, ије, погоде свачије срце. То се најчешће догоди онда када се томе најмање надамо! Барем након овог теста знаш како отприлике изгледа кад се заљубиш, мада твоје заљубљивање може да буде и потпуно другачије. Срећно у будућим заљубљивањима!

Квиз

Ако имаш од 3 до 6 потврдних одговора Твоја заљубљеност још увек није стигла до ушију, али им СВЕ више приближава. Да се изразимо старомодније, имаш симпатију, односно некога ко ти се допада. Чежња за симпатијом није толико велика, што није лоше, јер кад је чежња велика, обично ту има бар мало патње. Твоја заљубљеност те не оптерећује. Уживај у њој, јер лепо је кад се заљубиш. Осећаш се радосније, полетније и ведрије. Потруди се да се боље упознаш са особом која ти се свиђа, можда се и скроз заљубиш.

Ако имаш 7 и више потврдних врдних одговора Заљубљеност те је потпуно обузела! Хеј, концентриши се на ово што читаш и за тренутак престани да мислиш о особи која очигледно не излази из твоје главе! Ако успеш дадо краја прочиташ овај текст, значи да има наде за тебе. Питање је шта да радиш са свом твом заљубљеношћу? Прво: уживај у својим осећањима! Друго: слободно дај до знања тој особи шта према њој осећаш. Можда осећа исто. Има ту ризика, али, као што знамо: ко не рескира, не профитира! Милена и Теодора VIII-1

Душан Вукић, 1.р. Доња Трнава

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број

Кошарка Име Богдан Богдановић остаће урезано у главе поклоника кошарке широм планете а за то је у многоме заслужан и Фиба коментатор мечева који је после дуела са Бразилом још једном проговорио српски. Након тројке Богдановића коментатор је узвикнуо „Богдановић with the ТРОЈКА". Ове године смо на Светском првенству у Шпанији освојили сребрну медаљу. Напред, кошаркаши! Тенис „Фондација Новак Ђоковић" и општине Прибој потписали су уговор о изградњи отвореног тениски терен у наредних месец дана. „Идеја Идеја да ово овде изгради тениски терен добијамо после сазнања да Прибој одржао свој први тениски турнир у Србији 1890, само три годинее након што се одржава у Лондону, а 12 година пре тениса почео да игра у Београду Београду“, рекао је Јаковљевић.

Ватерполо Српски пливач Велимир Стјепановић освојио је златну медаљу на Европском првенству у Берлину, након финалне трке 400м у слободном стилу (3: 45:66).

45:66) Спортске вести припремили Боба и Ђоле 8/1

Ледени изазов Протеклих недеља познати певачи, глумци, спортисти и обични људи широм света масовно су једни друге поливали кофама пуним ледене воде. Не зато што им је било много вруће, него зато што су се придружили придружили хуманитарној акцији „Ледени „ изазов“ која има за циљ да се помогне оболелима оболелима од веоме тешке болести – амиотрофичне латералне склерозе. Правило да је позната личност допусти некоме да је полије леденом водом, а онда изазове другу познату личност да то уради. До сада су се овако окупали Кристијано Роналдо, Лејди Гага, Бијонсе, Тејлор Свифт, Новак Ђоковић, Ана Ивановић... Милена и Теодора VIII-1

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број -Наст.Ћатић: Наст.Ћатић: ,,Шта је био Мартин Лутер?“ Анђела 8/2 : ,,, Био је немачки свештеник свештеник.“ Наст. т. Ћатић:,,Какав свештеник?“ Анђела 8/2: ,,Па Смејалице немачки.“ -Даница Даница 8/2: ,, Је лл’ може да се протестује против школе?“ -Наст.математике:,,Ово Наст.математике:,,Ово су мамине очи, а ове друге (мисли на наочаре).. ово су.. Милош 8/2 : ,, ...То су татине очи.“ -Даница8/2: Даница8/2: ,, Ја сам мислила оно што сам мислила.“ - Наст. Оливера у 8/2: ,,Зови помоћног по радника, Димитрије“. Димитрије (Димитрије се враћа): аћа): ,,Он спава, настванице..“ Марко 8/2: ,, Је л’ жив?“ - Филип 8/2: ,, Ја сам добио о име по Филипу Вишњићу.“ Милош 8/2: ,, Он је био ћорав. ћорав (слеп)“ -Наст. Оливера:,,Ко говори вори старословенским језиком?“ Димитрије 8/2: ,, Људи не, али можда папагаји.“ -Даница ница 8/2 (на часу историје): ,,Грађански ,, ански рат је рат између градова градова.“ -Наст. Оливера: ,,Које јее значење сложенице водоноша?“ Димитрије 8/2: ,,То ,, је човек који носи воду, знам из песме Зорице Брунцлик.“ -Душан 8/2 (на часу математике): ,,То су апцесе.“ (апцисе) -Димитрије ије 8/2 (обраћа се Анђели) : ,,Твоја ,, лутка ка има рак, па јој отпада коса.“ -Петар Петар Н. 8/2 (на часу историје, показује на ка карти): ,,Овде Овде се налази Источна Морава.“ - Неко из 8/2: ,,Шта је блок настава?“ Алексаа 8/2: ,,То је када носимо блок у школу.“ - Даница ица 8/2 (на часу енглеског): ,,,,Шта Шта значи П.Р.Ц?“ (порекло одеће)  - Данијел 8/2 (чита одломак свог писменог задатка из српског): ,,Не треба судити по корицама књиге,, него по листовима.“ -Наставник Лекић у 8/1: „Какве стене пос постоје?“ ?“ Ненад 8/1: „Камене и дрвене.“ -Ненад Ненад 8/1: „Милош Обреновић и Карађорђе су били браћа.“ Наставник Лекић: „?!!!“ Ненад: „Па, били су баћа по бабине линије.“ Наталија Лазаревић, 2.р. Доња Трнава

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број Забавна страна Анаграм

Закасни Чак Норис на час у школи, а професор ће њему: - Извини што смо дошли раније!

Десет разлика

Судоку

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број

Наталија Стефановић, 2.р. Д. Трнава

Ана Мијатовић, 2.р. Д. Трнава

Миња Стојановић, 1.р. Доња Трнава

Јелена Стефановић, 3.р.

3.р Доња Трнава

150 година од рођења Бранислава Нушића

Искрице, 68. број

Стефан Даничић, 4.р. Доња Трнава

150 година од рођења Бранислава Нушића