Искрице, јануар, 2013

ОШ „Бранислав Нушић“ Доња Трнава

Школске новине ученика ОШ ,,Бранислав Нушић'', Доња Трнава, 65. број, јануар 2013.

Школске новине ,,Искрице'' Лист за децу Број 65, јануар, 2013.године Издавач ОСНОВНА ШКОЛА ,,БРАНИСЛАВ НУШИЋ'' Доња Трнава Редакција Ученици ОШ,,Бранислав Нушић'', учитељи, наставници и пријатељи наше школе Уредник Невена Петровић

Свети Сава (по рођењу Растко Немањић) рођен око 1174. у дежевачком крају на планини Голији, преминуо је 14. јануара (по јулијанском календару) 1236. у Трнову у Бугарској, при повратку са ходочашћа у Јерусалиму). Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и први српски архиепископ. Био је брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Изборио се за самосталност рашке архиепископије од Византије 1219. године и поставио темеље данашње Српске православне цркве. Растко Немањић је у младости од оца добио Захумље на управу. Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори. У Србији је убрзо дошло до борбе за власт између Савине браће. Због тога се Сава вратио у Србију, како би зауставио рат. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава је од васељенског патријарха у Никеји изборио аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа. Остао је архиепископ све до 1233, да би га потом заменио његов ученик Арсеније. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав. Његова најзначајнија писана дела су „Житије, спомен на покојног оца Стефана Немању (Симеона)“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“. Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-паша је 1594. спалио Савине мошти на Врачару. На месту за које се верује да се то одиграло подигнут је Храм Светог Саве. У Србији се дан његове смрти по грегоријанском календару (27. јануар) прославља као Дан просвете.

2

О Светом Сави Свети Сава и слијепац Свети Саво пролазећи кроз некакву шуму близу једног села опази краву и за њом теле. Идући даље, светац стиже у кућу једне удовице, која је имала стара слијепа свекра. Од тешког путовања Свети Сава бијаше јако уморан, те сједе и поче са старцем разговарати. Слијепац га запита: "Да ми почем нијеси видио крај пута краву?" Светац одговори, да је недалеко у шуми видио некакву краву с телетом. Слијепац одмах нареди невјести, да иде и види да то није њихова крава, која се изгубила прије три дана. Домало жена се врати гонећи краву с телетом. Слијепац јој онда заповједи да што ручку зготови, а док је она кухала он се једнако са свецем разговарао. Послије ручка Свети Сава пође да иде. Слијепац онда нареди невјести: "Полиј овом сиромаху комад хљеба и једну шаку сира, јер не знам гђе га може конак затећи." Жена учини као што јој свекар заповиједи. При одласку Свети Сава рече слијепцу: "Кад си тако добар, Бог ти очињи вид опет отворио! " И чим је светац отишао, слијепац је одмах прогледао.

Свети Сава благосиља воде Један пут, уз часни пост, нестаде свијету посне хране, па упитају Светога Саву: "Духовниче, би ли могли што мрсно заложити, јер нам је нестало посне хране, а мрса доста на сваки крај?" Свети Сава одговори: да је грехота мрсити из часни пост, јер је и сам Христос постио овај пост. А народ ће на то: "Знамо и ми, драги оче, да је грехота мрсити, али је љута невоља, јер немамо шта јести". Свети Сава помоли се Богу и прекрсти воду три пута својом шљаком онда заповједи народу да не загази у воду и нахвата рибе. Гладна свјетина поврви од чуда у воду и изнесе букадар рибе, које дотле нити је било, нити је ко видио. Свети Сава научи их, да рибу испоре, оперу, па онда пеку. И тако свјетина доби нову врсту хране, наједе се, а поста не погази. Од тада је вода благословена и у њој оживела риба.

Свети Сава и Свети Тома Свети Тома је био дрводеља. Ишао је у печалбу и зарадио пун џак пара. На путу га срео Свети Сава, па га упитао: "Шта то носиш, Томо?" -"Ивер носим, господине," одговори Свети Тома. "Дељао сам у једном селу, па сад носим децу да огрејем". "Кад ти је то ивер – онда и од сада и до века нека ти буде само ивер и ништа друго," рекне Свети Сава, а Томин новац се одмах претвори у ивер. Од тога доба не могу занатлије да сачувају паре, јер их је проклео Свети Сава.

3

Јавно похваљујемо ученике наше школе који су прво полугодиште ове школске године завршили са свим петицама и желимо им да наставе тако. Остали нека се у другом полугодишту угледају на њих и нека покажу своје најбоље резултате. Срећно!

I разред - Посебно се истичу -Марија Марковић, Николина Баралић-Г.Топоница -Милош Петковић, Јана Стојановић-Мезграја -Стајић Анастасија, Стојиљковић Митар-Сечаница -Матејић Лазар, Стајић Лаура-Суповац -Стефановић Ђорђе, Стефановић Јелена,Станимировић Петра, Перић Ђорђе-Д.Трнава II разред -Борис Јовић, Теодора Младеновић-Сечаница -Ђорђе Кузмановић, Митра Георгијев-Г.Топоница -Даница Митровић-Мезграја -Стефан Даничић-Д.Трнава -Марија Митић-Г.Трнава III разред -Елена Јовић-Сечаница -Мартин Илић-Г.Топоница -Ивана Нешић-Мезграја -Тијана Динић-Суповац -Славица Станимировић,Александра Јовановић, Илија Рајковић-Д.Трнава -Александар Стојановић, Аврам Маслаковић-Г.Трнава IV разред -Бошко Костић-Сечаница -Сандра Видојевић, Петар Кузмановић, Невена Костић-Г.Топоница -Ива Милошевић, Ања Младеновић-Д.Трнава -Александар Благојевић, Анђела Петровић-Г.Трнава

V разред -Тијана Милошевић 5-1 -Јована Стојановић 5-1 -Ивона Митић 5-1 Марко Дукић 5-2 Кристина Ђукић 5-2 VI разред Милица Мирић 6-1 Нина Савић 6-1 Марко Милутиновић 6-2 VII разред АнђелаЈовановић 7-2 Марта Радовановић 7-2 4

ПЛАН ИЗГРАДЊЕ ТРИМ СТАЗЕ И ЊЕНО ОТВАРАЊЕ Основна намера аутора (наставника физичког васпитања Марка Ристића и Бојана Пешића) и оних који су укључени у овај пројекат, тј. у изградњу „Спортског објекта“ – Трим стазе, била је да дамо мали допринос унапређењу, развоју и осавремењивању програма и садржаја на подручју физичке културе тј. Физичког васпитања, спорта, рекреације, здравог начина живота и боравка у природи. Како би се задовољиле потребе наших ученика, рекреативаца, омладине из села, као и оних који воле да се баве физичком активношћу у природи у школском дворишту ОШ „Бранислав Нушић“ – Доња Трнава почела је изградња Спортског објекта – ТРИМ СТАЗЕ. Трим стаза омогућава деци различитих узраста и пола физичку активност кроз игру, забаву и дружење. Изградња трим стазе је предвиђена у неколико фаза. Прва фаза изградње трим стазе је завршена. Прва фаза је трајала 2 месеца (септембар и октобар). Стаза је обележена кочићима који су повезани канапом и има свој старт и циљ. Дужина стазе је 350 метара а ширина се креће од 2 до 4 метра. Стаза је очишћена од корова и делимично поравњана тамо где је то било могуће. У другој фази изградње трим стазе планира се постављање справа за вежбање (за почетак се планира постављање справа којима школа располаже а касније и прављење нових справа за вежбање појединих група мишића). Справе ће бити направљене комбинацијом дрвета и метала. Планира се изградња десетак станица са справама на којима ће моћи да се вежбају све групе мишића. У трећој фази изградње трим стазе планира се постављање „ИНФО ТАБЛИ“ са сликама и објашњењима које све вежбе могу да се раде на справама које се налазе непосредно поред њих. У овој фази се планира и постављање канти за смеће дужином целе стазе. У четвртој фази изградње трим стазе планира се посипање стазе песком, као и поравнање стазе. Ако се од опоштине, града или неких донација обезбеде финансијска средства стаза ће бити посипана неким квалитетнијим материјалом као што су шљака или тартан и тиме би она била потпуно сигурна за све оне који на њој вежбају. Покушаћемо да обезбедимо и финансијска средства за соларне лампе које би се поставиле дужином целе стазе, како би и ноћу стаза могла да се користи. Ако успемо да све четри фазе урадимо до краја, тј. да урадимо све што смо испланирали трим стаза у ОШ „Бранислав Нушић“ у Доњој Трнави биће један спортски објекат на коме ће сви ученици наше школе, као и сви они који воле да се баве физичким вежбањем да уживају у њему. Ово ће бити спортски објекат којим ће се поносити ученици, омладина из села, сви запошљени у школи и људи који живе у селу. И на крају ово је један пројекат којим ћемо покушати да унапредимо физичко васпитање и спорт на селу. Трим стазу је свечано отворила директорка школе Драгана Томић уз присуство неколико наставника , учитеља и ученика наше школе, дана 27.10.2012. године.

Наставници физичког васпитања: Бојан Пешић и Марко Ристић

5

Доња Трнава: 27.10.2012. године - Трим стаза

1.

2.

Први разред-дечаци Ђорђе Перић Ђорђе Стефановић

1.

2.

Први разред-девојчице Емилија Ковачевић Анђела Стевановић

3.

Мартин Симоновић

3.

Петра Станимировић

Други разред-дечаци

Други разред-девојчице

1.

Крстић Немања

1.

2.

Стефан Даничић

2.

3.

Анђела Стевановић

3. Трећи разред-дечаци

1.

Никола Мијатовић

Трећи разред-девојчице 1.

Анастасија Марковић

2.

2.

Леа Лазаревић

3.

3.

Ања Станојевић

Четврти разред-дечаци

Четврти разред-девојчице

1.

Лазар Лазаревић

1.

Анђела Живановић

2.

Марко Ранђеловић

2.

Анастасија Миловановић

3.

Никола Мијатовић

3.

Ива Милошевић

1.

Никита Поповић

1.

Ивона Митић

2.

Милан Ђорђевић

2.

Јована Стојановић

3.

Никола Момчиловић

3.

Тијана Милошевић

Пети разред-дечаци

Пети разред-девојчице

Шести разред-дечаци

Шести разред-девојчице

1.

Милан Станковић

1.

Милена Бранковић

2.

Миљан Рашић

2.

Анђела Станковић

3.

Марко Милутиновић

3.

Андреа Миливојевић

Седми разред-дечаци

Седми разред-девојчице

1.

Мартин Станојевић

1.

Милица Милутиновић

2.

Немања Војиновић

2.

Јована Велимировић

3.

Филип Бранковић

3.

Маја Тодоровић

Осми разред-дечаци

Осми разред-девојчице

1.

Младен Станковић

1.

Јована Живановић

2.

Милан Петровић

2.

Наталија Ковачевић

3.

Немања Димтријевић

3.

Јана Ђокић

Ревијална трка

Ревијална трка

1.

Младен Станковић

1.

Милена Бранковић

2.

Мартин Станојевић

2.

Милица Милутиновић

3.

Немања Војиновић

3.

Јована Живановић

Представите своје одељење Ученички парламент је пред крај првог полугодишта организовао активност под називом Представите своје одељење. Позиву су се одазвала сва одељења у матичној школи и представила се песмом, игром, компјутерском презентацијом. Жири јеимао тежак задатак, али је на крају донео одлуку: 1.место – одељење 8-2 3.место – одељење 6-2 4.место – ученици од првог до четвртог разреда.

2.место – одељење 5-2 Честитамо!

6

ОСМО, ОСМО ДВА – МАЛА ДРУЖИНА Боже мили, чуда великога, На Балкану, у земљи Србији, Поред Ниша, а близу Мораве Чудна једна малена дружина: Четрнаест хајдучких јунака И са њима њина разредница, Огледало школе сад су они... Нежна, љупка Невеница мила Да је фризер – сва би срећна била, И са њом је Ђокићева Јана, Расте Јана к`о бисера грана, Слика, црта улепшава дане, Уметник је – дан ће да јој сване; Јованчица – манекенка права, Осмех метне, а капу накриви, Све јој смешно, нека смо сви живи! Без Сандрице не могаше она Ни да види повеликог слона; Сандра учи, само гура напред, На енглеском немој да јој сметаш, Јербо можеш мало да прошеташ, Понедељак уз уторак иде – Тако Сандра Јованицу чува, Да нам ветар Јоцу не одува; А председник Жика нам је мио, У Дражевцу он би срећан био, Не зна Жика шта га јоште чека, Љубав права вреба из далека, Он без Дуће не зна ни да дише, На контролном све му Жика пише; Дућа нам је храбар, прави другар, Механику за ауто воли, Виче јако свуда он по школи, Не дај Боже да му кажеш нешто, Мораш да га избегаваш вешто; Теодора ту је нама мила, Другарица свима она била, Савет даје свима без пардона, Сваком може проблем решит` она. Мислиш да је овде доста било Ал` послушај шта нам се још збило, Досад само половину виде А још тол`ко имамо још приде. А сад Ема са фризуром иде, Воле Ему сви момци да виде, Ал` је Ема тврда срца била Ни за једним сузу не пустила, Учи Ема, све јој лако буде, Оком мигне, обрадује људе;

А Јовићка драга нам девојка С косом плавом права је лепојка, Књигу неће, само чешља косу, Свеску нема, добије ,,по носу''; И још једна ту нам је Јелена, Лекција јој увек научена, Увек нам је лепо обучена, Све познате марке она носи Срце мило, а сунце у коси; А сад Анђа на сцену нам ступа Лепотица она нам је скупа, Плете косе као Равијојла, Сви у школи само у њу гледе, А она им као маца преде, Само гледа и понекад ћути, Мисли Анђа – пољупци су скупи; Висок Лаза – јаблан нам је прави, Не да никог, свакога одбрани, Уме да се љути на нас пуно, Кад га видиш – мислиш ветар дун`о, А Лаза је ипак срца мека Са осмехом срећу своју чека; Стефан нам је чак музикант прави, Хармонику на груди он стави, Свира коло, све девојке зове, Много прича и све му је смешно, Виц нам каже, свуда му је тесно, Он и Дућа и са њима Жика – Права слика и лепа прилика, Сам` се смеју и стално галаме А после их васпитају маме; И на крају ту је глумац Мима, На аплауз он се клања свима, У улоге разне он је био, Све ликове он на груди свио, Понекад се љути мало више, Кажемо му – Мимо, мало тише! И још само разредница наша Кад наиђе, мислиш да је паша, Погледом нам она свима каже Да се учи и да се не лаже, Хоће она да будемо људи Ми смо деца, нек` нам се не суди! Сад смо сви ту на окупу само, Љубав нашу никоме не дамо! 8-2

7

Шта нам се допало од Душана Радовића -Да Да ли је љубав болест? Јесте, ал’ непрелазна. Можете некога љубити и љубити, али га нећете заразити љубављу.

-Кад Кад знамо, сви знамо исто, а кад не знамо, свако не зна другачије.

-Изгледа Изгледа глуп свако ко је паметан кад не треба.

-Будите опрезни у процењивању туђе памети.

-Не Не мора бити глуп свако ко је паметнији од вас.

-Ко Ко уме да воли, не би требало ништа друго да ради.

-Говорите Говорите шта хоћете, али пре него што донесете одлуке, питајте ипак оне који ћуте.

-Лако Лако је волети оне који вас не воле. Покушајте е једном да волите оне који вас воле.

-Немојте Немојте никога толико волети да вас он због тога не воли.

-Јуче Јуче је неко нашао оно што није тражио. Оно што је он тражио, тражио нашао је неко други.

-Добро Добро је имати оца и мајку, али је још боље имати ћалета и кеву. Сви очеви и мајке масирају своју децу и иживљавају се на њима, али се само са ћалетом и кевом може искрено разговарати о томе.

-Тешко Тешко је бити дете и бити добар.

-Хладно је. Биће вам м потребне или рукавице или туђа рука.

НОВОГОДИШЊА ЧЕСТИТКА Душка ка Радови Радовића На крају ове и на почетку Нове године, могли бисмо се као деца заклети и рећи макар себи: нећу више никад, или ћу мање него до сада, или ћу само онолико колико морам, јер сам такав какав сам. Немојте се данас борити за оно против чега сте се некад борили. ли. Немојте никад више туђим им грешкама објашњавати и правдати своје. Немојте радити оно чега би се ваши родитељи стидели и чега ће се ваша деца сутра стидети, немојте себе проглашавати јединим и најбољим. Најбољи више нису живи, а ми смо ту само зато што њих више нема. Ослобађајте ајте се слугу. Помозите им да не буду слуге чак и онда када би они то хтели да буду. Поштујте друге људе, немојте их проглашавати пријатељима само онда када су вам потребни. Немојте е се доказивати пред горима од себе, пред равнодушнима, пред онима којима би требало платити пиће да би вас слушали и да би вам веровали. Немојте стално викати и тра тражити још. Понекад реците доста и нећу више, хвала, ни ово нисам заслужио. Немојте тражити да вам се унапред плати оно што што то ћете тек урадити. Могли бисте пре тога вратити оно што сте већ узели. Будите скромни што ви тако хоћете, а не само зато што то вам други не дају. Душан Радовић

8

ПОСЕТА АМЕРИЧКОМ КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ Прошле године, 14. новембра посетили смо Амерички културни центар у жељи да ђацима покажемо да, уколико имају воље и потребе, могу наћи, и самостално искористити услове које им центар пружа. Упознали су се са програмом рада библиотеке и читаонице где се могу пронаћи различити наслови из свих области популарне и научне литературе, часописи и забавна издања књига, чак и за оне најмлађе. Испробали су и неколико интересантних друштвених игара од којих су неке познате и код нас. Наравно у центру постоји и неколико професора енглеског језика који држе и радионице за различите узрасте кроз које се може и додатно научити и утврдити знање енглеског језика. Оно што је посебно примамљиво јесте и чињеница да је чланарина, и самим тим коришћење свих погодности које центар пружа, бесплатна и доступна свима. Ми смо искористили ту повољност и постали чланови америчког културног центра. Ученици 5. разреда Јована Стојановић и Марко Дукић, 6., Теодора Перић и Марко Милутиновић, затим 7-1, Христина Живадиновић и Кевин Стојановић, 7-2, Анђела Јовановић и Филип Антић, 8-1, Анђела Маринковић и Марко Станковић и 8-2, Емилија Игњатовић и Стефан Живановић су се радо одазвали позиву својих наставника из радозналости, али и жеље да прошире своја знања и то не само из енглеског језика него и других предмета, и када је посета центру завршена било нам је веома драго чути да су њихова очекивања испуњена, а да је истовремено било и веома забавно. И нама као њиховим наставницима самим тим је остварен циљ и надамо се да ће тако уживати и следећа група ученика коју ћемо, ако буде могућности повести у другом полугодишту. Данијела Јокић, наст. енглеског језика

НАСТУП ЂАКА НАШЕ ШКОЛЕ У ЛУТКАРСКОМ ПОЗОРИШТУ Дана 15. децембра у организацији општине Црвени крст ученици наше школе су наступили у Луткарском позоришту. Повод је био леп: српска деца – ромској деци на дар као и дружење у сусрет Новој години. Наступио је хор наше школе, мали глумци су извели Нушићево ,,Сумњиво лице'', а ученици од 1. до 4. разреда су одиграли свој латино-плес. Пуна сала је громогласним аплаузом наградила наше ђаке. Деда Мраз је свим учесницима као и деци из публике поделио пакетиће на опште задовољство свих. Цео догађај су забележиле и камере локалних телевизија. Надамо се да ће бити још оваквих прилика да се види и чује шта Нушићевци знају и умеју. Наст. Оливера Станковић 9

ОГЛЕДНА АКТИВНОСТ ПРЕДШКОЛСКЕ ГРУПЕ У ДОЊОЈ ДО ТРНАВИ И ВАСПИТАЧИЦЕ МИЛИЦЕ МИТРОВИЋ, ОДРЖАНА 3.12.2012. ТЕМА: НАРОДНО НАРОДН СТВАРАЛАШТВО

Било нам је баш лепо!

10

ПРОФЕСИОНАЛНА ОРИЈЕНТАЦИЈА У НАШОЈ ШКОЛИ Од ове школске године почела је у нашој школи Професионална оријентација ученика седмог и осмог разреда. Сваке недеље се одржавају радионице, углавном на часовима одељењског старешине, а понекада и на часовима грађанског васпитања, српског језика, ликовне културе... Ово је јединствена прилика да ученици добро размисле и уз помоћ тима за ПО, као и уз савет родитеља одлуче коју ће средњу школу уписати, за који ће се смер определити. Обично су ученици у недоумици чиме би желели да се баве у животу, постављају себи питања која је школа добра, која најбоља за њих. Нарочито је тешко ученицима који су одлични, који подједнако воле оле све предмете, који постижу одличне резултате и из природних и из друштвених наука. Све ове недоумице могуће је решити на радионицама Професионалне оријентације. Почетком октобра је одржан Сајам професионалне оријентације и ученици осмог разреда су га посетили са наставницима Марком Ристићем и Оливером Станковић. Тамо су могли да виде презентације и представљање средњих стручних школа и гимназија, да се упознају са њиховим програмима рада, са предметима који се тамо изучавају, као и са могућностима за даље аље школовање које пружају одређене школе. Ако желите да се информишете о раду тима за ПО, обратите се наставницима: Оливери, Марку, Слађани или Ирени. Радо ћемо одговорити на сва ваша питања. А погледајте и изложбу наших радова у ходнику школе на тему: Ов Ово сам ја за 10 година. Припремила Оливера Станковић

11

Срећан одлазак у пензију, драге наше колегинице и наставнице! Ове школске године три раднице наше школе одлазе у заслужену пензију. Једна је Верица Тончев, дугогодишњи шеф рачуноводства наше школе. Ученицима је позната као тета Верица, увек насмејана и спремна за шалу. Посећивали смо њену канцеларију када је требало да предамо неки новац или узмемо признаницу. Љубазно нас је дочекивала и испраћала. Желимо јој срећне и безбрижне пензионерске дане. Педагог наше школе Зора Мијалковић такође ће уживати у пензионерским данима. Она није била наш наставник, али је врло често знала да уђе у учионицу и поразговара са ученицима. Својим радом оставила је печат како на образовну тако и на васпитну улогу школе у животу ученика. Била је члан свих школских тимова, члан наше редакције од самог оснивања листа и рада новинарске секције. Једном приликом поручила је ученицима наше школе: „Будите ведри, весели, спремни за рад, у животу размишљајте само о лепим стварима.Треба да постоји толеранција и разумевање. Деца чине разне враголије, али породица и наставници треба да им пружају што више разумевања и љубави.“ Од 1997. године наш колега и наставник била је и Душица Велимировић, наст. техничког образовања. У разговору са нама рекла нам је да јој је пензија дошла у право време. „Радо ћу се сећати колега и ученика, дечјих несташлука, смеха, часова проведених са ученицима и драго ми је што нисам имала несугласица са колегама. Радо ћу се сећати тренутка када сам први пут одвела ђаке на такмичење из саобраћаја када смо освојили друго и треће место. Највише ће ми недостајати прва јутарња кафа са Верицом, зборница, долазак долазак колега, њихови поздрави, разговори и школа у целини. Недостајаће ми ученици. Сви су ми били драги јер је свако посебан на свој начин. Чак и ови несташни и причљиви су ми били драги и посебни.“ Редакција школског листа

12

НАЈБОЉЕ ДРУГАРИЦЕ Нас три смо најбоље другарице, како кажу наше маме, још из времена кад смо носиле пелене. Дакле, од веома раног детињства делимо међусобно своје светове и уживамо у њима. Различите смо у много чему једна од друге, али увек доследне себи. И та наша различитост нас повезује. Много разлика, како у физичком изгледу, тако и у унутрашњости нашој. Али постоји оно нешто што нас повезује где год да смо и колико год да смо удаљене једна од друге. И сваку тугу могу да прочитам у њиховим очима, сваку искру сузе могу да зауставим. Толико нам је важно то пријатељство. Али, једном је могло заувек да нестане. Био је то, наизглед, најобичнији јесењи дан у школи. Прелепа девојчица плавих очију се управо спремала да крене у продавницу по ужину. Када је кренула из учионице, до ње је долетела брзином свемирске летилице мудрица румених образа и зелених очију. И те зелене и оне плаве очи су нешто најлепше у мом животу, искрене очи мојих најбољих пријатељица и нешто што ми измами осмех на лице. „Треба ми твоја помоћ око француског. Хајде, брзо, дођи овамо“, рече зеленоока девојчица. Плаве очи је зачуђено погледаше. У међувремену сам наишла ја: „Ћао, људи, шта има?“ Цмок, цмок. „Не могу, кренула сам по ужину”, настави разговор плава девојчица. „У последњих пар недеља ме стално избегаваш. Шта ти је? Никад ниси ту кад си ми највише потребна“, повиси тон моја другарица зелених очију. Ја сам ћутала... „Молим! А ти не знаш зашто је све то тако? Немој да се правиш луда!“ „О, не, не, не, не“ Свађају се без прекида. Покушавам да се убацим да смирим ситуацију. Не чују ме. У себи вриштим: „Хало! Чује ли ме ико? Овде сам пет милиметара удаљена од вас!“ Али моја спољашност је смирена, прибрана сам. Оне су све гласније. Зеленоокој румени образи постају још руменији. Стојим и не могу да верујем шта се дешава. Оне се свађају. Чини ми се да сањам. Грозне речи прелећу им преко усана. Одјекују како у учионици, тако и у мојој глави, запрепашћујући ме још више. Одједном, тишина. Плавуша са бисерним небеским очима отрча од мене и ње. „Шта се дешава? Зашто сте све то рекле једна другој? Идемо да је нађемо и извинићеш јој се.“ „Не“, било је једино што ми је зеленоока рекла. Дани су пролазили, а моје две другарице се не би ни погледале у пролазу. Као да се све срушило. Била сам тако усамљена, није било више оне целине. Заплакала сам једног поподнева. Било ми је доста свега. „Не желим да ово више траје, глупа, глупа свађа!“ Позвала сам их обе. Виделе само се у школском дворишту. Нису хтеле да се гледају у очи, буљиле су у земљу. „Хајде, сад реците једна другој шта имате. Доста ми је. Нас три смо другарице још од кад знам за себе, нећу дозволити да нестане нешто најважније у мом животу. Ви сте ми све. Ви сте моје руже у башти, ви сте моје звезде у ноћи. Све. И ви желите да се помирите. Хајде, погледајте се.“ Погледаше се и...смех. Одједном смо почеле све три да се смејемо. „То“, помислила сам, „превише је јако наше пријатељство да би престало“. Биле су смешне све изговорене речи претходних дана и биле смо срећне сада. Загрљај. „Више се нећемо љутити једна на другу“, рече зеленоока девојчица. „Никада“, рече плавуша моја. „Никада“, потврдих. И тако и би, верујте. Од тада ниједна лоша реч није преваљена преко усана, нити је упућена најбољој другарици. Закључак? Да ли је потребан? Милица Милутиновић 7-2 13

ДА САМ НА ПУСТОМ ОСТРВУ Да сам неким случајем доживео несрећу и нашао се на пустом острву, прво што бих урадио било би да осмотрим околину. Онда бих морао да пронађем место које би ми служило као склониште. Данима бих истраживао острво трагајући за храном. Вероватно би на том острву било разног егзотичног воћа и дивљачи коју бих морао да ловим. Временом бих тамо осмислио живот тако да ми дани брзо пролазе, али бих непрекидно изналазио могућности да се вратим у цивилизацију. Можда би ми се живот на пустом острву допао. Можда бих по цео дан уживао на плажи, сунчао се и играо са припитомљеним животињама, својим новим пријатељима. Живео бих без обавеза, растерећено, без стреса и нервозе јер нема свакодневног одласка у школу. Временом би почели да ми недостају моји мама и тата, моја сека, сви моји. Недостајао би ми и мој компјутер, мој мобилни телефон. Чак бих се ужелео и неких мојих наставника, због којих, морам да признам, имам лоше снове. Живео бих за тренутак да се вратим цивилизацији и свом старом животу. Интересантно је колико људи не знају да цене оно што имају све док то не изгубе. Марко Дукић 5-2 ЗИМСКА РАЗГЛЕДНИЦА Дуго очекивана дошла је зима и донела своје чари. Путеве је обојила у бело и претворила их у клизалишта. Четинарима је подарила капе и шалове како би им било топлије. Мале цветове је покрила белим ћебенцетом, гнезда птица је окитила снежним пахуљицама. Понеки врабац покушава да побегне од зиме у шупљину, али му то не полази за руком јер га зима нађе. Сунце као да се покрило облацима, сво бледо изгледа као успавана лепотица. Дим из кућа личи на снежну мећаву. Мале леденице висе са стреха, а деца их ломе и њима пишу по снегу као по папиру. У сваком дворишту уздигао се Снешко Белић, а понегде се могу видети и мали дворци. Све је тихо, само понегде ову тишину ремети дечја граја. Санке су свуда оставиле своје трагове, као неки путокази. Снежна зима је најлепше годишње доба иако нам доноси хладноћу. Док траје зима све је украшено и блиста се у сјају свог белог одела. Нина Савић 6-1 ПОГЛЕД С ПРОЗОРА МОЈЕ СОБЕ Велики су и светли прозори моје собе, а дуго је време које проводим у њој. Понекад то време брзо прође и тада ређе гледам у прозор, а некад оно тако споро пролази да ми поглед непрестано креће ка окнима ове просторије. Некад ми се ови прозори учине као решетке на затвореној капији кроз које ја као затвореник жељно гледам у слободу и безбрижни живот око мене. Кроз те прозоре ми струји диван ваздух улице, чујем смех и грају деце, не која се не зноје док уче. Кроз прозор улази мирис сасвим другог света. Оно што се крије са супротне стране стих прозора је много плавље и зеленије тако да понекад пожелим да сам птица, па да прхнем и 14

излетим напоље, оставивши све тешке науке у својој соби. То је обично онда када строги родитељи испитају лекције које смо каобајаги научили. Тада гледам на сат. Лупкам ногама и бришем зној са намрштеног чела. Волим ја прозоре своје собе. Волим их посебно у лето када кроз њих упада сунце и обасјава наше главице, па им осветли чуперке. Волим их у јесен када високе тополе почну да жуте и када кроз те прозоре почне да улази свежина. Мали је видик са мојих прозора. Кроз њих се може видети рацветало цвеће, зелена трава, плаво небо и насмејано сунце. Велики су прозори моје собе, али ја бих волео да су још већи.Волео бих да су сви зидоби моје собе у прозорима и да се кроз сва окна осети зеленило мирисне липе, тополе, а и граја улице... Слободан Младеновић 6-1

ЧОВЕК САМО СРЦЕМ ДОБРО ВИДИ Пријатељство је највеће богатство на свету. Имати пријатеља, имати правог пријатеља значи бити сигуран, задоољан и увек срећан кад је ту. Овај свет не би био леп без пријатељства, не би био исти. Пријатељ је увек ту за тебе, он те најбоље разуме. Ту је да наслути твоје тајне, да те охрабри и погура даље. Пријатељ је најбољи и најлепши дар од Бога. Свет без пријатеља је као цвет без латица, као сунце без зрака. Када нема пријатеља, ми смо као увели и оронули цвет јер немамо с ким да поделимо радост и тугу. Али, пријатеља мораш пажљиво да изабереш. Не бираш по томе какав је споља, већ какав је изнутра. Не бирају очи, него срце. Ако оно каже да, то значи да је пријатељ прави. Али, пријатељство мораш да негујеш и да чуваш јер може да нестане. Ако је пријатељство право, оно је увек ту, у срцу, чак и ако пријатељ оде негде далеко, он увек остаје у срцу. Срцем се воли и чува пријатељ. Човек заиста срцем добро види. Очи не могу видети оно што је изнутра. Оно што је битно оку је невидљиво. Тијана Момчиловић 7-2 ШЉИВА Крај априла. Ветар путује кроз села, долине, ливаде, паркове. Долази до шљиве, стабла пуног живота и снаге. Озеленели листови лепршају, а сунце им даје сјај. Пребели цетови, пуни пчелица које зује, миришу, а ветар им разноци латице. Шљива чека да полети. И ево јуна. Шљиви доноси плодове, љупке, плаве, укусне и сочне. Шљива полако осећа тежину у својој крошњи и уморна се савија и савија до самог тла. Питам се како је шљиви када је оволики терет вуче ка земљи. У јулу плод се на земљу сруши, а шљива, љупка и мила, рашири крила и пуна живота тако преспава јесен и зиму. Маја Ранђеловић 6-2

15

Зима

Зима

Стигли су нам снежни дани, бели и раздрагани. Сада има пуно снега; весела се граја чује са нашег брега… Деда Мраз нам долази поклоне нам доноси.

Први снег

Падају пахуље беле, Сва нам се деца веселе. Деда Мраз санке креће и носи пакете среће. Петра Станимировић 1.р.

Кад пахуље веју Деца се радују и смеју. Од пахуља све је бело И друштво у снегу весело. Радују се деца сва, а највише ја. Александра Јовановић 3.р.

Лазар Лазаревић, 4.р.

Први снег

Новогодишња жеља

Пада снег, деца се играју,смешкају, праве слике у снегу и радују. Зимска игра свима прија Свако своју новогодишњу жељу има! Кад падне први снег, срећна децасаоницама летениз брег!

У Новој години желим Да буде све што није било, И да се оствари све што се снило, да у срцу гнездо свију ласте И да свако од љубави порасте. У Новој години желим Да нам од љубави порасту крила и полете жеље које она скрива.

Александар Милетић 4.р.

Ања Станојевић 3.р.

Бели покривач Бели покривач сва села покри, Сви су путеви бели и мокри. Деца су срећна, зими се радују; у сан полако тону сањајући Деда Мраза и годину Нову! Ања Младеновић, 4.р.

Испричао ми је Снешко Једног лепог, зимског јутра, угледала сам како је снежни покривач све прекрио. Брат и ја смо се обрадовали. Брзо смо се утоплили и истрчали у двориште.. Играли смо се разних игара у снегу , а затим направили великог Снешка Белића. После игре, ушли смо у кућу да се огрејемо. Била сам нестрпљива и стално се питала: “ Шта ли сада наш Снешко ради?” Нисам више могла да издржим и изашла сам да га обиђем. Пришла сам му, а он је истог тренутка прошапутао: “Драго ми је што си се вратила.”Била сам изненађена његовим говором. Почели смо да причамо о друговима и другарицама. Рекао ми је да је 16

другарство веома важно и да си богат онолико колико другова имаш. Рекао је да жели да има друга поред себе. Позвала сам брата и предложила му да направимо још једног Снешка. Брзо смо радили, тако да је наш Снешко добио свог снежног друга. Брат и ја били смо пресрећни што смо у једном дану добили новог друга и зато што наш тајанствени пријатељ више неће бити усамљен. Анђела Стевановић, 2.р.

Моја другарица пахуљица Пахуљице су нешто мало, бело, мекано занимљиво. Оне су најбоље другарице Зиме. Највише их воле деца. Једног хладног, зимског дана на санкању са друговима и другарицама замислила сам веома необичну жељу - да упознам пахуљицу. Жеља ми се остварила. Једна пахуља, пала је на мој длан и оживела. Рекла је да се зове Зимка. Читаве зиме дружиле смо се нас две. Док сам кући у топлом дому писала домаће задатке, она ме напољу стрпљиво чекала, радовала се свакој мојој петици. Када је почео да се топи снег, нисам била тужна. Зимка је обећала да ће наредне зиме поново доћи. Недавно је стигла зима. Пао је први снег, а са њим је допутовала пахуљица Зимка. Срећна сам јер ме није заборавила. Довела је рој својих другарица, улепшала и развеселила мој крај. Ива Милошевић, 4.р.

Снежна чаролија Снежни човек у снегу стоји и пахуље броји. На небу човек у црвеном капуту лети… Чека да на следећу кућу слети. Да поклоне под јелку стави јер он је Деда Мраз прави! Са ирвасима својим лети и једва чека да на следећу кућу слети.

Први снег Јелена Стефановић 1.р: Први снег и снежне пахуље Покриле су стазе и јеле у нашем парку. Донеће нам Деда Мраза. Лазар Рајковић 1.р: Волим зиму зато што се санкам, грудвам и са својим братом правим Снешка. Славица Станимировић 3.р: Обожавам беле, сребрне балерине, пахуље које падају са неба изводећи свој Весели плес. Први снег је весник зиме, Деда Мраза и Нове године.

Анастасија Миловановић, 4.р.

Моја сестра

Моје маче

Имам једну сестру Која никад није на једном месту, Стално негде јури И пази да јој се фризура не растури.

Моја маца Тигрица има сина Црњу Моје мало маче право је поспанче. Мој се мали Црња сваког дана шуња Сваког дана скаче моје мало маче.

Стално носи сукњице И има розе ципелице. Стално је разиграна, Њено име је Ана.

Мој Црња скаче као зец Па мишеви беже јер је прави шеф. Немања Николић 3.р.

Никола Мијатовић 3.р.

17

ДА ИМАМ ЧАРОБНУ МОЋ... Да имам чаробну моћ био бих чаробњак, наравно. У ствари, био бих шта год пожелим.Летео бих све до Месеца. Дотакнуо бих звезде на небу. Пливао бих са китовима у океанима. Делфини би били моји најбољи пријатељи. Летео бих на ћилиму преко пустиња и планина. Скокнуо бих и до Кинеског зида. Вратио бих се у доба фараона и посматрао како Египћани зидају пирамиде. Са Цезаром бих уживао гледајући борбе гладијатора и лавова. У Африци бих јурцао са жирафама и леопардима. Померио бих Сунце тако да увек буде топло. Угасио бих све вулкане и уништио сво оружје. Да имам чаробну моћ, сва деца света би увек била срећна. Светом би владала радост. Ех, да имам чаробну моћ... Мартин Илић, 3.р.

ЗИМСКЕ СЛИКЕ Стигла нам је зима и снега пуно има. Напољу је све покривено снегом, санке се друже са белим брегом. С неба падају ситне пахуљице, као неке вредне пчелице. Снег – каква је то лепота! На све стране права дивота! Сви воле ово зимско доба, И радују му се из својих топлих соба. Данијел Јаковљевић, 3.р.

ЗИМСКЕ СЛИКЕ Напољу је права зимска идила. Ммм, одавно није било тако романтично.Ноћи су дуге и ледене. Пахуље тихо падају са неба. Нежно се спуштају на наше топле носиће и брзо нестају. Хладан ветар немилосредно дува. Снег је прекрио брда и долине. Снежна краљица својом чаролијом не престаје да одушевљава. Свакога дана неуморно сипа ново јато светлуцавих пахуљица... Ветар дуну, дан се смрачи, затамни се, наоблачи. Пчеле беле из облака, покупиће боју мрака. Скије , санке, па на брег, поздравимо први снег! Сандра Видојевић, 3.р. ЗИМСКО ЈУТРО Једног јутра сам се пробудио и кроз прозор угледао прелепи пејзаж. Краљица Зима је својим кистом нацртала невероватне слике.Остављајући за собом блиставо беле трагове, обојила је кровове и дворишта. Ињем је извезла прозоре, а гране дрвећа украсила леденицама. Дрвеће личи на најлепше новогодишње јелке. У својим топлим домовима људи са радошћу припремају предстојеће празнике. Деца су најсрећнија. Зима нас је омамила својим чарима и заблистала у пуном сјају. Дарко Здравковић, 3.р.

18

НОВОГОДИШЊА ПЕСМА Нова година се приближава, шири радост по кућама. Деца чекају годину Нову, радују се поклону. Деда Мраз не дрема, већ поклоне спрема. За децу малу, већу, и још већу, напунио је новогодишњу врећу. Невена Костић, 4.р.

ПАХУЉЕ Пахуље, пахуље беле, као звездице жуте, кад ноћу на небу ћуте. Падајте пахуље беле, да се деца веселе. Пахуље будите ту, дочекајте Нову годину. Марија Марковић, 1.р.

СНЕГ Почео је да пада снег, деца се радују, на сваку кућу пахуље падају. Из нашег дворишта смеши се Снешко. На глави шерпа, носић-шаргарепа, баш је прави смешко. Моја сестра и ја санке спремамо, са другарима стазе правимо. Биће лудо и весело кад грудве полете, ја сам срећан што сам још увек дете. Лазар Николић, 2.р.

СВЕ РАДОСТИ ЗИМЕ

Пуно волим зиму. Зима је време кад сам рођен. Стари кажу – зимско дете.Успавао сам се уз фијукање ветра и кишу, кад ујутру – чудо! Обузела ме радост кад видех снег. Кроз прозор своје собе посматрао сам плес белих пахуљица. Истрчао сам напоље како бих ухватио неку, али су се одмах топиле на мојим длановима. Не сметају ми хладне руке и црвени носић. Снешко Белић мора бити направљен. Без њега зима не би била зима. Санке су дочекале своје време. Ледене стазе ме чекају. Планине маме својом лепотом. Ледена река се радује. Деда Мраз је покренуо чаролију. Праве зимске радости тек долазе...

СМЕЈЕМО СЕ...:) Смејемо се, смејемо, лептир нама драг отишао нам сад. Смејемо се, смејемо, позна јесен дође, све нам лепо прође. Смејемо се, смејемо, док се медвед у рупи мучи. Смејемо се, смејемо, док неваљало дете у кући учи. Смејемо се, смејемо, јесен прође, зима дође. Смејемо се, смејемо... Митра Георгијев, 2.р.

Данило Стевановић, 3.р.

19

Зима Снег веје, Деда Мраз се смеје Поклоне нам носи ,а иње у коси. Доноси нам дарове,ми стојимо у парове, Док пахуље беле сву децу веселе. Јана Стојановић 1. р.

Пао је снег и покрио брег, Нема ни трунчице зелене травице. А у кући Крај прозора, Цвета цвеће И чека пролеће.

Зима Зима је дошла у мој крај. Напољу је пао Сара Станковић 1.р. први снег. Све је постало бело. Када сам кроз прозор угледао прве пахуље, обрадовао сам се. Био сам срећан цео дан и једва сам ћекао да изађем са друговима напоље. Грудвали смо се и парвили Снешка Белића и нисмо ни приметили када је почео да пада мрак.Брзо смо се разишли и једва чекали нови дан. Милош Петковић 1. р. Зима Зима је дошла и донела много хладних дана. Она је моје омиљено годишње доба. Зими је све другачије, него лети. Деца се радују зимским играма: грудвању, прављењу Снешка Белића, санкању, скијању и другим играма. Волим снег, јер сам дете и обожавам игре на снегу. Хтела бих да снег напада као прошле године. Даница Митровић 2.р. ДЕДА МРАЗ Деда Мраз, Деда Мраз, Доноси нам хладан мраз. Доноси нам снег И велике поклоне И долази нам на весеље. Милица Тодоровић 1. р.

Зимска песма Пахуље беле падају с неба, Деца се радују баш им то треба. Саонице брзе низ брдо лете, то воли свако дете. Зима ће проћи, топло време ће нам доћи. Петар Стевановић 2.р.

20

НОВА ГОДИНА Ја волим зиму. Тада пада снег. Волим да се грудвам и правим Снешка Белића. Волим и Нову годину. Тада добијам пакетиће од маме и тате. Пожелела сам ручни сат, коњиће поније и пуно балона. Кући сам окитила јелку, ставила сам украсе и звезду на врх. Купићемо и прскалице. Са мамом ћу спремити лепу вечеру. Написала сам писмо деда Мразу и чекаћу га те ноћи. Јана Јовић 1.р. МОЈА ШКОЛА Између високих борова и јела налази се моја школа. Зове се „Бранислав Нушић“. Има четири разреда. У њој се налазе две велике и две мале учионице. И канцеларија за наставнике. Наша учионица је увек весела. Лети су ту цветни мотиви, у јесен жуто лишће, у зиму пахуље. Због тога је наша ушионица лепо место за учење. Трудимо се да нам и школско двориште буде увек уређено, чисто и спремно да се увек у њему неуморно играмо. Волим да проводим време у школи. У њој се осећам слободно, као да сам у неком другом свету. Тужан сам када треба да кренем кучи, јер тада све чаролије престају. Сада је наше двориште под снегом. Да знате само шта све радимо за време одмора и после школе. Александар Јовановић 3.р. НОВА ГОДИНА Нова година куца на врата, Шуња се, прилази полако, Одоше нам птичја јата, Немојте је схватити олако. Снег је на дворићте пао, Мојој радости нема краја, Чује се понекад: - Јој! Кад ме погоди сестра Маја. Црвени се Снешку лонац, Шаргарепа уместо носа, У дворишту све под конац, Једино нам јелка боса.

ЗИМА Зима је стигла И децу на ноге дигла. Хајмо сви на санке И на скије танке. Ваљамоо, санкамо И веселимо се. Биле су мећаве, А кад су стале Правили смо тврђаве мале. Ивана Нешић 3.р.

Миљана Тодоровић 4.р.

21

Зима Љута зима, бели снег,бели се бели цео брег. Деца кажу: „Падај више, доста нам је сунца, кише.“ Матеја Маринковић 3.р. Први снег Пао је први снег и прекрио село и брег. Падају са неба пахуљице беле, Зимску чаролију сада деца желе. Све је бело, све се сија, први снег свима прија. Борис Јовић 2.р. Први снег Кад први снег пада, то је пахуља парада изнад села и града. Кад први снег пада, Деда Мраз пође и ирвас са поклонима дође. Кад први снег пада, Игра се и смеје и крај пећи греје. Кад први снег пада, Пахуљица мала из облака заблистала. Теодора Младеновић 2.р. Митар Стојиљковић 1.р. Поглед са мог прозора Седим у једном кутку своје собе и размишљам. Размишљам шта бих данас могао да радим. Одмах ми сине идеја, ја привлачим столицу крај прозора и то је то. Поглед са мог прозора је диван. У овим зимским данима је права идила седети у топлој соби и посматрати дивну околину. Моја кућа је на једном узвишењу на брду тако да се види цело село. Снег полако пада а људи ужурбано јуре својим кућама. Дрвеће добија своје ново бело одело. Видим да се дим лагано повија из димњака кућа и замишљам како се крај пећи окупљају породице. Тако замишљен чујем како ме неко дозива: „Бошко, Бошко, пробуди се!“ Отварам и видим своју другарицу ану како ме зове да се санкамо. Бацам још један поглед сса прозора и видим да је снежни покривач све већи и да ће ово бити једна дуга и хладна зима. Бошко Костић 4.р.

22

Поглед са мог прозора Поглед са мог прозора изгледа као налјепша разгледница са зимским мотивима. Гледам кроз прозор и видим пахуље које се пресијавају на светлу уличних сијалица. Оголело грање је добило бело одело. Траву је покрио бели покривач који ме подсећа на шећерну вуну. Кровови кућа као да су добили беле капе. Зелене јелке имају лепе беле бунде. Људи корачају по белини, а на лицима им је благи осмех. Чини се као да је снег успео да у њима пробуди оно детињство које се успавало док су одрастали. Све је некако нестварно, меко, паперјасто, нежно, као у бајци. Толико је поглед са мог прозора диван да сам на тренутак заборавила да сам у својој топлој соби. Као да сам се нашла у неком нестварном свету. Анастасија Тасић 4.р. Чаробни мач Био једном један дворац у коме су живели краљ, краљица и принцеза. Када је краљица умрла, краљ се оженио злом женом. Она је хтала да убије принцезу, али се предомислила па је претворила краља, народ и принцезу у камен. Један принц је чуо за принцезу и хтео да је ослободи, али је знао да постоји опасност. Кренуо је на пут и дошао до чаробног језера. Упита га: „Како да спасим принцезу?“ Језеро одговори: „Треба да нађаш чаробни мач који се налази у аждајиној пећини.“ Маћеха је све видела и чула и наредила аждаји да заустави принца. Када је аждаја заспала, принц је узео чаробни мач и отишао у замак да убије маћеху. Принцеза је оживела и удала се за принца. Елена Јовић 3.р

Стиже зима Стиже зима, пада снег, прекрио је цео брег. Све се бели, сви весели, свако дете распуст жели. Куће су са поклонима, свако дете јелку има. У дворишту Снешко стоји, хладне дане ситно броји. Пахуљице снежно веју на све стране бело сеју. Три месеца зима траје и дечје играрије. Иван Ђорђевић Зима Нека буде лед и мраз, нек нам дође Деда Мраз. Нек се деца више смеју и крај ватре нек се греју. Марија Митић 2.р. Урош Стојадиновић 23

Нова година Нова година пред нашим је вратима И тако чека већ сатима. Сви су срећни и весели Јер ће Новој у сусрет плесати. Дечји смех се свуда чује, телефони зврје, брује. Зове тета, зове Света, и кум Мика и деда Тика. Сви честитају, а на поклоне не помишљају. Зашто је дошла да година Нова Када нема Деда Мраза и његових поклона? Младен Милићевић 3.р. Алксандар Стојановић 3.р. Моје жеље у Новој години Сва деца се радују Новој години због тога што ће им Деда Мраз донети поклоне. Моје новогодишње жеље су да добијем пуно слаткиша, да ми 2013. буде срећна ида ми за Нову годину дође много другара. Моје жеље су скромне јер су ми све жеље испуњене. Већина деце верује у Деда Мраза и увелоко му пишу писма са новогодишњим жељама.. Ја не верујем, без обзира на то што увек испред јелке нађем поклоне. Надам се да ће свако дете добити поклон од родитеља. Анђела Петровић 4.р. Зима Зима је прелепа у својој белој боји И најлепша када је препуна деце, Која се грудвају, праве Снешка и санкају. Нова година доноси радост свима, Када испод окићене јелке неки пакетић има. Аврам Маслаковић 3.р.

Филип Томић 4.р. Александар Благојевић

24

Моја омиљена животиња Моја омиљена животиња је маца. Она је жуто беле боје. Ми смо је добили на поклон од ујке још када је била мала. Много је била несташна и много је волела да се игра и да се мази. А сада је постала велика и добра маца. И сви је много волимо. Јер је постала наша љубимица. Филип Јовановић 2.р. Моја омиљена животиња

Моја омиљена животиња је мој пас Вучко. Када сам га добио био је веома мали. Пошто је порастао, сада је завезан ланцем. Када играм фудбал, он лаје за лоптом. Веома је послушан. Срећан је када је пуштен игра се самном и са сестром. Не воли мачке. Лаје сваку мачку која уђе у наше двориште. Када дођем из школе маше репом.

Наше Новогодишње жеље -Ја бих желео да добијем компјутерске игрице и беј блејд - Ћирковић Дејан 3.р.

-Волим да добијем лутку и књигу - Иван Николић 1.р.

-Желим да добијем лутку, нову футролу, неку књигу и нову јакну - Лаура Стајић 1.р.

-Желим да добијем шарену хемијску, игре за компјутер, телефон, лап-топ и терен за беј блејд Филип Јовановић 2.р.

- Желим ауто на даљински, беј блејд, арену за беј блејд , сокић на ексић гумице-Стефан Савић 2.р.

-Ја желим да добијем зеку и свеску - Наташа Филиповић 1.р.

-Ја желим да добијем лопту, нову футролу хелоу кити и торту - Ђеврија Кајтази 2.р.

-Ја желим плишану куцу и меду, једну лутку, хелихоптер на даљинско управљање, стрип, књигу, енглески алфабет и да идем код брата у Београд на неколико дана -Тијана Динић 3.р.

-Желим беј блејд, сокић на ексић гумице, стикере и албум за стикере - Алекса Милановић 4.р. Лаура Стајић 1.р.

25

Зима Дошла је зима. Птице су се одселиле на југ. Почео је да пада снег. Жељно ишчекујемо санкање. Филиповић Наташа 1.р.

Лаура Стајић 1.р.

Моје двориште под снегом Први снег ове године забелео се половином децембра .Моје двориште је прекривено великим белим и дебелим тепихом. У мом дворишту живи мој љубимац. Он се зове Еди и има своју кућицу и када је зима и пада снег снег он се скрива у њој да се не би срмзао. Гране дрвећа су прекриве белим огртачима. Кровови моје куће носе велике беле капе. Цело моје двориште је као нека велика торта преливена белим шлагом. Мраз је својом сребрном чипком украсио прозоре. Са кровa кров ледени кристал кристали као украси улепшавају цело двориште и најављују празнике који нам долазе. Снег је толико нападао да се капија мог дворишта не може затворити. Моје двориште је толико велико и пространо и зими ми служи као снежно игралиште у коме ја и мој брат правимо снежне чаролије. Алекса Милановић 4.р

Дејан Ћирковић 3.р. Лаура Стајић 1.р.

26

-На часу музичког у 5-1 слуша се духовна музика. Наставница музичког: Ту духовну музику су некада пуштали лудацима да се смире. Милан Ђорђевић: Па зато Ви нама пуштате ту музику, да се смиримо  -Катарина Мтејић 5-1: Наставнице где се налази „Пчелица“? (мисли на фирму) Данило: Па имате пчелице у пролеће па их питајте  -Наставница Невена у 5-1: Милане, одмах стављај ранац у шестар -Педагогица у 5-1: Данило, зашто држиш телефон у руци? -Данило: Па то је моја бебица -Наставник руског у 5-1: Данило ће да буде миран као цица маца -Наставник Лекић у 6-2: Које све бање знате? -Димитрије: Звончић бања -Натавница Магдалена у 6-2: Да ли неко зна шта су атоми? -Димитрије: Фантоми су, наставнице -У 6-2 на часу српског језика на табли стоји датум рођења Вука Стефановића Караџића 06.11.1787. Наставница Оливера пита: Да ли неко уме да ми каже чији је ово датум рођења? Анђела: Па Ваш, наставнице. -Наставница Оливера: Баш лепо изгледам за своје године  -У 6-2 наставница Нада предаје, а Димитрије чачка по телефону. Наставница Нада: Димитрије, како гласи правило бр. 2? Димитрије: Док један слуша, остали ћуте и слушају  -Наставник Зоран у 6-2: Данице, како израчунавамо непознати умањеник? Даница: Овај, наставниче, знате... Аха! Израчунавамо тако што се од разлике, овај, умањиоца одузме збир  -Наставница Јелена Ћатић у 6-2: Милоше, шта су манастири? -Милош: То су оно где се продају ланчићи? Наставница Јелена: А ко продаје те ланчиће? -Милош: Па, оне жене у црно  -Наставница Јелена у 6-2: Ко је био Алах? -Димитрије: Он је био онај што, када га је мајка потопила у неку реку, а није ноге и онда су њега погодили у пету и он је умро  -Наставник Зоран у 6-2: Шта је, децо, круг? -Па, наставниче, геометријски објекат. Наст. Зоран: А шта је онда торта? -Даница: Па, слатки објекат  -Наставница Оливера у 6-2:Молим вас, навуците завесе, смета ми сунце. Истопићу се као сладолед. Даница: Наставнице, да ли сте од ваниле  -Наставница Невена у 7-2: Шта значи безнадежно? - Стефан Маринковић: То значи за џабе -Наст. Невена у 7-2: Какви глаголи могу бити по виду? - Филип А: Ћорави -Наст. Магдалена у 7-2: Погледајте како је Филипова свеска уредна. -Филип А: За потпалууу -Наст. Магдалена у 7-2: Не пиши него причај...Ма не причај, него пиши -Немања Војиновић 7-2: Наставнице, фарбали сте се? -Наст. Невена: Јесам. Кажи ми неки повратни глагол. Немања: Не знам. -Наст. Невена: А знаш да сам се фарбала -Наст.Невена: Шта је Николетина приметио код те девојке што му је помутило памет? Алекса Цекић 7-2: Што је домаћица -Наст. Зоран у 6-1:Сад кад је топло, вама је врућина. Она је већа, али није мања. Глете сад пажљиво. Ја сам угао -Наст. Душица у 6-1: Бањски зид је спољашњи зид (мисли на вањски зид) -Наст. Душица у 6-1: Изађи, Милице, ако ти је зло. Јоване, рећи ћу разредници. Јоване, вјежбаш осмјех љета 2013. године. Кристијане, рана ти је милиметар, а хоћеш ићи љекару. Нешо, кажи ти нама која је то линија за цртице. -Неша: Танка дебела -Наст. Лекић у 6-1 пита Ђорђа: Шта је сениор? Ђорђе: Сениор је супротно од јуниор, тј. Ви сте јуниор, а ја сам сениор.

-Наст. Александра: Колико пуниш година, Нешо? -Неша: Ваљда 13.  -Наст. Лекић: Побогу си, децо!  -Неша 6-1: Крава је живина. Кокошке лете, једу краве -Наст. Магдалена у 6-1: Шта носе они који се такмиче у пливању? -Петра: Гаће -Неша: Наставнице, наставнице, наставнице... Наст. Магдалена: Молим, Нешо? -Неша: Ништа, ништа...  -Неша објашњава наставници Александри зашто није урадио домаћи: Нисам мого, ишо сам са моје куче Бонбонче преко Мораву да орем. Александра ће ме ишчупе ко кокошку -Наст. Зоран: Ја и Зоран све радимо заједно (мисли на себе)  27

-Неша: Наставнице, кад буде смак света, ја ћу се укачим у авион, па ћу да одлетим за Црну Гору -Наст. Зоран: То сте учили код наставнице у петом разреду, а ја то зовем тазе  -Јован 6-1: Бобан размишља фактички.-Ђорђе: Бобан размишља фактички перспективно -На часу биологије у 7-1 Стефан Јанковић: Када је Миљан дунуо у мене, нос је хтео да ми се осуши. Наст. Слађа: Миљане, па тебе неће хтети ниједна девојка да пољуби. -Миљан: Оће, само ставим жваке -На часу геограгфије Немања Јанаћковић пита наст. Лекића: Наставниче, слушајте ово, иде мама слон, иде тата слон, иде дете слон, иде најмање дете слон...Где они иду? -Наст. Лекић: Не знам. Немања: Па по вашим живцима -Наст. Лекић пита Миљана и Немању7-1: Шта вас двојица то радите? -Миљан: Играмо рукомет -На часу математике Дарјана 7-1 пита наст. Зорана: Је л можемо ми, хористи да идемо на хор? Наст. Зоран: Може, али само ако певате Питагорину теорему -На часу музичког Кића показује делове виолине:.. а ово је гуда (мисли на гудало) Наст. Ирена: Ајде седи на место. -Кића: И-и-и-и-и-и (уплашио се) Наст. Ирена предаје лекцију: А ово је направљено од... -Кића: Коњске длаке. Наст. Ирена Кићи: Не мјаучи бре више. -Кића: Мјау, добро (и даље мјауче)  -Наст. Ирена пита: А како се зове онај велики инструмент? (показује на виолончело) -Миљан: Таксофон.  -Наст. Невена у 7-1 пита Миљана: А где ти је слово р? -Миљан показује: Па ете га. Наст. Невена: Не каже се ете га, него ево га. Израз ете га је карактеристичан за ове наше крајеве, значио би ето га. Испричаћу вам једну смешну причу из наших крајева. Радили радници на некој кући па у време доручка оде један до пекаре и купи 6 кифли, за сваког радника по једну. Док се враћао из пекаре поједе три кифле и донесе три. Радници отворе кесу, виде само три кифле и у бесу питају: „Кам ги три?“ Он каже: „Ете ги три.“ Радници: „Па биле шест.“ Он потврђује: „Биле шест.“ Радници: „Па кам ги три?“ Он мирно каже: „Па ете ги три:“  -Наст. Невена: Какав је утисак оставила на приповетка Панорама Иве Андрића? -Кевин: Спава ми се.  -Кевин на часу српског језика чита домаћи: Подвуци прилошке обдредбе  -Наст. Зоран у 7-1 пита: Ко зна да израчуна? -Миљан се јавља. Наст Зоран: Изволи. -Миљан: Могу у WC? Наст. Зоран: Знаш ти, Миљане, где ћеш да радиш? -Миљан: У градску чистоћу  -Стефан Јанковић чита домаћи из српског језика: Моја кућа се налази у лепом селу Горња Трнава. Миљан: У, што је лепо! -Стефан: Па ти никад ниси ни био тамо  Андрија Костић чита домаћи: Мене су мама и тата учили да будем куртурно дете -Богдан чита домаћи, а наст. Невена каже: Децо, Богдан толико ретко чита, тако да ћутите мало -На часу српског језика у 7-1 Јован одговара „Малог принца“ а Миљан се убацује као да је пао с Марса. Причао је о авионима, секирама, а наставница Невена ће на то: Миљане, ти као да си упао у ону емисију „Туп-туп“ коју је некад давно водио Милован Илић Минимакс. Ту су се повремено јављала два лика, један је друг Икс, а други Жика Обретковић у целини и целости земље и света, па кад они почну да причају, ми попадамо од смеха. Ти си добар за такве ствари. Рођен си да ломотиш  -На истом часу наст. Невена пита: Шта су баобаби? (врста дрвета) -Кића: то су корнишони  -Наставница Невена је рекла да се прочита књига Мирослава Антића Плави чуперак. Међутим, Дарко је није прочитао. -Дарко: Наставнице, а где ја да нађем Плави чепурак? Наст. Невена: Шта да нађеш? -Дарко (озбиљан): Па Плави чепурак, наставнице, ја немам ту књигу  -На часу географије у7-1 наст. Лекић: Ма ви сте бре најгоре одељење, имате најслабије оцене. Зато ће и да вас лиферују одавде. -Јанаћко: Ја нећу да идем у школу онда. Миљан: Е, ако је така ствар, ја ћу да се жртвујем због ове младе наставнице, да оне не крше ноге, а за ови старци ме баш брига, нека их снег и киша намокре. Не ме интересује. Наст. Лекић: Море, вама треба наставница Оливера, па да видите. -Одељење 7-1: Ухуху Миљан: Почели смо да ги вадимо душу, а полако почињемо да ги јемо џигерицу. -Наст Лекић: Коме? Миљан: Па Вама, овај, свима, оно, како да кажем, мислим, немо се љутиш, али шта да радим кад тако оћете.

-Наст. Невена: Који се стих у песми понавља? -Јанаћко: „Немој ми прићи“ Наст. Невена: Не „Немој ми прићи“ него „Не, немој ми прићи“ -Јанаћко: Јер ја ћу стићи. Наст. Невена: Леле, мајко моја!  -Наст. Нада Миљану: Па шта ти мислиш, ти да тамо правиш циклус у учионици? (циркус)  Миљан: Па може мало?

28

Наст. Нада: Па чија је то свеска? То није твоја свеска. Миљан: Еее, ко ти каже, јаа? Ја јок. Па моја је, па чија мож друга да буде? -Наст. Нада: Миљане?! Миљан: Молим, наставнице! -Наст. Нада: Па смири се бре дете више. Миљан: Па ја сам миран, наставнице, него ме ви чачкате.  -На часу математике наст. Зоран испитује 7-1: Е, Миљане, ајде, кад већ волиш да причаш, кажи ми како се множе степени једнаких основа. -Миљан: Е, па сад. Знао сам га до малопре. Наст. Зоран: Е, Миљане, најбољи играч Црвене звезде звао се Пеле, а онај који не зна математику зове се Теле  -Наст. Зоран: Е, овако, следеће недеље је посета часовима и долази директор, педагог...Јанаћко: Па нек дођу. Наст. Зоран: Ију, па баш ће тебе да питају. Сигурно је да ће да дођу. Миљан: Ако, ако и треба да дођу, ми ће да их угостимо како доликује  -Наст. Јелена Ћатић: Која је разлика између духовне и световне вере? Кића: Па духовна је духовна, а световна је световна. Наст. Јелена: Хвала на објашњењу, Милораде.  -На часу математике Дарку се пије вода. -Дарко: Наставниче, могу да пијем воду? Наст. Зоран: Ма каква вода, какви бакрачи, немо се млатиш.  -На часу енглеског језика наст. Данијела проверава домаће задатке. Наст: Хајде, ко ће? Е, ево Дарко, хајде Дарко почни - Дарко: Departmant stori Наст: Добро, хајде напиши на табли број 8 (number eight) -Дарко: Ево га, намбр осам  -Наст. Ивана: Док ја сечем тестове, ви припремите... -Мирослав Прокић 8-2: Пушкице -Наст. Оливера у 8-2: Који језик се користи у Републици Србији? Лазар Милошевић: Шумадијско-војвођански  -Наст. Душица: Шта раде турбинe ? -Лазар 8-2: Окрећу се.  -Наст. енглеског у 8-2 даје тест Невени и таман да каже... -Невена: Here you are  -Наст. Нада: Невена, напиши ознаку за озон. -Невена пише Оz уместо О3  -Наст. Магдалена се обраћа Живановићу: Стефане, лењир је окривен у доба старих Грка, знаш?  -Живановић на тесту из физике: Светлост не може да се простире кроз затамњене средине.  -На часу техничког у 8-1 Наталија: Соларна електрана има парну турбину  -Ања 8-1: Претвористе ову учионицу у мајмунару  На часу српског језика Немања 8-1: Значи, наше бабе причају приземно-тимочки (уместо призренскотимочки) -Наст Оливера: Ко шаље Ћирила и Методија да шире писменост? -Аца 8-1: Свети Сава  -Наст. Оливера: Одакле су Ћирило и Методије? -Милан Петровић: Из Солуна. Наст. Оливера: Где је Солун? -Милан Петровић: У Турској. Наталија, Анђела, Милан Игњатовић не знају. Александра: У Венецији  -Милан Игњатовић док наст. Оливера пише на табли: Ја не видим шта пише Наст. Оливера: Па ја причам шта говорим  -Наст. Оливера: Пишите рок певач без музике (уместо без цртице)  -Наст. Оливера: Ја сам највећи потрошач креда -Игор: Јеси  Наст. Оливера: Шта је мост? -Игор: Не знам. Милан: То је оно код Топоницу -Наст. Оливера: Ни на један одговор ниси знао питање.  -Наст. Зоран: Како се налази непознати чинилац? - Милан Петровић: Када се од производа одузме збир. 

29

Парфем је смеса етеричних уља и испарљивих ароматских компонената, фиксатива и растварача, која се употребљава на људском телу или предметима у сврху давања пријатног мириса. Парфем у односу на Тоалетну воду и Колоњску воду има најинтензивнији мирис. Парфем је најскупљи, али се и наноси у најмањим количинама.Основни састојци који улазе у састав парфема могу се поделити у групе: цитруси ,цвеће, дрвеће и маховина, хемијске компоненте, напици, неорганске природне компоненте, слаткиши,смоле и балзами, травнате и зелене компоненте,воће, поврће, плодови, зачини и животињске компоненте. Први облик производње парфема било је паљење тамјана, а стари Египћани и Римљани сагоревали су мирисне смоле у својим домовима да би им собе биле миришљаве, а и сами су стајали у диму да би се намирисали. Парфем се наноси на 12 тачака на људском телу, на местима где се може под прстима осетити пулс. То су: слепочнице, иза ушију, на врату, на прегибу руку - код лактова али са друге стране, на прегибу шака - на стандардном месту за мерење пулса, на ногама у висини колена, али са друге стране Ова места су изабрана, највероватније, због тога што су ту вене и артерије најближе површини коже (зато се и осећа пулс) тако да су та места и у хладној атмосфери најзагејанија, што омогућава сталну емисију-испаравање мириса.

Ево једног решења како да у кући направите укусан оброк ако имате мало бајатог хлеба. Сви волимо сендвиче, а ако су још и топли, тешко да бисмо пожелели нешто више. Док су врући, сами су по себи довољни, а ако их једете хладне, идеални су уз чашу јогурта. Потребно вам је: - Неколико кришки бајатог хлеба, - Исто толико парчади танко резане или рендане шунке, - сир који се лако топи, - јаја по потреби, - мало млека, - мало прашка за пециво.

Припрема: У четвртаст плех ставите папир за печење. Наређајте кришке бајатог хлеба и сваку прелијте са мало млека. У посебан суд разбијте јаја и додајте мало прашка за пециво. Умутите виљушком, додајте ситног сира и рендане шунке. Овом смесом премажите кришке хлеба и ставите да се пеку на 200 степени. Готови су кад порумене.

30

10 načina da stara odeća postane novi modni hit Najnoviji trend takozvanog recikliranja garderobe zaživeo je i kod nas, pa već postoje radnje u kojima možete da prepravite staru jaknu, pantalone ili haljine. Odeću koju imate već nekoliko sezona i ne znate šta s njom da uradite nikako ne bi trebalo da bacite jer je najnoviji trend takozvanog recikliranja garderobe zaživeo je i kod nas, pa već postoje radnje u kojima možete da prepravite staru jaknu, pantalone ili haljinu.

Ne bacajte odeću!

Takođe, od velike pomoći mogu biti i radnje sa pozamanterijom koje su prave riznice perlica, šljokica, kristala i čipke, i gde se može pronaći idealno osveženje za vašu crnu košulju, sivi džemper ili prugastu tuniku. Prišivanjem interesantne aplikacije ili zamenom sivih dugmadi na kaputu sa svetlucavim, raznobojnim dugmićima, dobijate potpuno novi komad koji će ovu zimu učiniti lepšom. Tako da ukoliko ste odlučili da bacite u smeće neku iznošenu stvar - razmislite još jedanput!

-Ideja: Sa stare rolke skinite rukave i napravite V izrez.

Rezultat: Potpuno nova majica -Ideja: Farmerke skratite, rašijte nogavice i spojite ih po rašivenim delovima. Dužina po želji -Ideja: Velikom, šarenom ešarpom obogatite apsolutno svaku majicu, košulju ili sako koje imate u ormaru.

-Ideja: Dugački džemper koji ste već iznosili suzite, a na porub dodajte karnere od čipke i imaćete novu haljinu od trikotaže -Ideja: Skinite staru dugmad sa kaputa i zamenite ih većim i različitim dugmićima. Dobićete unikatni komad garderobe -Ideja: Na staru majicu dodajte perlice na rub rukava i na okovratnik. Delovaće atraktivno i zavodljivo -Ideja: Raznobojnom vunom prošarajte stari džemper.

Originalnost je zagarantovana.

-Ideja: Kupite dužu, jednobojnu usku majicu koju ćete oblačiti ispod starih komada odeće (ispod kojih će viriti) i dobićete potpuno novu kombinaciju -Ideja: Skratite haljinu, stavite kaiš i dobićete tuniku koja je modni krik sezone -Ideja: Na sako dodajte broš jakih boja sa što više detalja. Broš će privući pažnju pa niko neće primetiti da nosite stari sako.

31

Препоручујемо за читање Судбина једног Чарлија Autor: Aleksandar Popović Opis knjige: Jednog dana mama mačka je ostavila svog sinčića Čarlija u luci, jer je želela da on proputuje svet i ne doživi njenu sudbinu običnog lovca na miševe. Tu ga nalazi devojčica Violeta čiji je tata bio kapetan broda. Zajedno sa Violetom Čarli obilazi svet. Čitajte kako je mačak Čarli osvajao srca napuljskih mačaka, prodavao šešire, radio u cirkusu i doživeo niz drugih neverovatnih avantura.

Ово је најстрашнији дан у мом животу Аутор: Јасминка Петровић

Опис: Динамична, оригиналнаи савремена прича, одличан приказ тинејџерског живота, невоље са школом и породицом, пријатељима и симпатијом приказане су на прави начин, кратко, ефектно и духовито.

Како да залечиш љубавне ране Раскинуо си везу или си остављен. Уф, то много боли. Али, главу горе, постоје начини како да изађеш на крај са љубавним болом.

-Време лечи љубавне проблеме. Свеједно је да ли је од вашег раскида прошло неколико данаили више месеци, увек је болно када прођу лепа времена. Не постоји универзални тајминг када ће бол престати, то је индивидуално. Неко се опорави после недељу дана, а некоме је потребна читава година. Буди стрпљив и посвети себи онолико времена колико ти је потребно.

-Не тугуј сам. Повери се најбољем другу или најбољој другарици или некој другој особи која ће те утешити. Љубавни проблеми су болни, али ћеш их много лакше пребродити ако са неким о томе разговоараш.

-Слушај омиљену музику. Већина младих људи лакше преброди љубавне проблеме ако слуша музику. Дакле, брже ћеш се изборити са тугом уз песме својих омиљених бендова.

-Избегавај сваки контакт са својом бившом. Докле год ти је болно да рзмишљаш о њој, много је боље да немаш никакав контакт са њом. Сваки позив или виђење поново ће пробудити твој бол. Побрини се за то да те она остави на миру.

-Препусти се уживању. Освежи свој душтвени живот! Запути се са најбољим другом или другарицом у град, идите у биоскоп или шетајте. Сигурни смо да ће ти пријати и да сам или у друштву одеш на неку спортску активност, или на плес. Такође можеш замолити маму да ти припреми твоје омиљено јело.

-Сигурно ће се појавити нова љубав и једног дана ћеш се поново заљубити.

5 знакова да су ти маторци одлепили 1.На родитељском састанку маторци су изљубили твог разредног старешину.

2.На кућну журку твог другара долазе и започињу брејкденс.

3.Матроци су ти на фејсу оставили поруку да си од данас у кућном притвору.

4.Кад дођеш кући и кажеш да си добио кеца, они су пресрећни.

5.Ћале ти се две године заредом пријављује на кастинг за шоу „Ја имам таленат“.

5 знакова да си добио тежак облик грипа 1.Собна врата се стално отварају због твог кијања.

2.Кад год се закашљеш твој пас узвраћа лајањем.

3.Твојамала сестра је истрчала из собе вриштећи: „Мама, у соби је зомби!“ 4.Имаш толику главобољу да ти одзвања у глави чак и кад твој кућни љубимац „пусти голуба“ 5.Стварно ти је лоше, гледаш на телевизији све могуће турске серије.

32