Искрице, мај, 2015

Искрице, 70. број

ОШ „Бранислав Нушић Нушић“ Доња Трнава

Дуња Митровић, 1. разред

Школске новине ученика ОШ „Бранислав Нушић“, Доња Трнава, 70. број Мај, 2015. г.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Школске новине ,,Искрице'' Лист за децу Број 70, мај, 2015. год. Издавач ОСНОВНА ШКОЛА „БРАНИСЛАВ НУШИЋ“ Доња Трнава Редакција Ученици ОШ „Бранислав Нушић“, наши учитељи, наставници и пријатељи наше школе Уредник Оливера Станковић

Поздравна реч редакције Драги Нушићевци, Приближио се још један крај школске године. Ова школска 2014/2015. година била је по много чему специфична. Било је много лепих активности у школи, пуно успеха на такмичењима... Имамо чиме да се похвалимо, али смо и спремни да следеће школске године будемо још бољи и вреднији. Надамо се да ћете уживати уз овај број свог школског часописа. Нађите нас и на блогу - http://casopisiskrice.blogspot.com/ Уредништво

Годишњица рођења Бранка Ћопића Бранко Ћопић је рођен тачно пре п сто година у Хашанима, БиХ. Он је један од омиљених српских писаца неколико генерација. Питајте своје баке и маме – ко је Бранко Ћопић и видећете да су и оне уживале уз „Магареће године“, „Доживљаје мачка Тоше“, „Јежеву кућицу“, дечака Бају који је хтео да дохвати Месец, уз Николетину Бурсаћа – митраљесца голубијег срца... Немојмо заборавити и роман „Орлови рано лете“. Да ли сте одгледали овај филм? Ако нисте, брзо то урадите... иако је одавно снимљен, навијаћете за дечаке који су морали рано да схвате ш шта та значи одрасти у суровом свету.

„По шуми, широм, без стазе, пута, Јежурка Јежић поваздан лута, Ловом се бави, често га виде С триста копаља на јуриш иде...“ „Јежева кућица“ - одломак

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број

У овој школској (2014/2015.) години велики број наших другара су ишли на различита такмичења и освојили много диплома. Погледајте који су ђаци били највреднији у прошлој години: Предмет

Српски језик и језичка култура

Књижевна олимпијада

Енглески језик

Име и презиме ученика Александра Ристић 5/2 Сандра Видојевић 5/1 Анђела Петровић 6/1 Милица Мирић 8/1 Анђелина Станковић 7/2 Марко Милутиновић 8/2 Никола Миленов 8/2 Нина Савић 8/1 Исидора Баралић 8/1 Алекса Станисављевић 8/2 Даница Митровић 4.р.

Математика Јована Стојановић 7/1

Биологија

Информатика и рачунарство Градска смотра рецитатора

Александар Стојановић 5/2 Илија Рајковић 5/1 Јована Стојановић 7/1 и Ђорђе Станковић 8/1 Наталија Стефановић, 2.р.

Општинско такмичење

Окружно такмичење

Треће место

Учешће

Друго место

Учешће

Друго место

Учешће

Прво место

Учешће

Прво место

Друго место

Учешће

Прво место

Прво место

Учешће

Прво место

Друго место

Учешће

Прво место

Друго место

Друго место

Прво место

Друго место

Треће место

Учешће

Похвала и пласман на окружно Похвала и пласман на окружно Прво место

Републичко такмичење

Похвала

Похвала Треће место

Треће место Десето место и пласман на окружно

Учешће

Треће место

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Вести из школске 2014/2015. године

Прослава Дана школе

Као и обично, прославили смо Дан ан наше вољене школе. Осмог октобра смо се сви окупили у свечаној сали у Горњој Топоници и уживали уз све оно што су нам приказали наши другари. Било нам је много лепо. Поздравили смо награђене ученике на ликовном конкурсу, одгледали интересантну презентацију презентацију уз наше другаре Марка и Наталију, уживали у Нушићевом комаду „Београд – некад и сад“, плесали модеран и традиционалан плес, уживали уз хор школе. Награђени ученици на ликовном конкурсу су: 1. Марија Митић, Горња Трнава; 2. Ђина Арсић, Доња Трнава; 3. Групни рад ученика из Суповца Суповца. Посебну награду је добила ученица шестог разреда Санија Стојановић. 

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Наука је бајка У нашој школи је по други пут 15. 10.

2015. одржан Фестивал науке ,,Наука је бајка''. Као и прошле године и ове су наши ђаци имали прилику да уживају у различитим експериментима. Наши ученици су са својим наставницима (Магдаленом Петровић, Иваном Јерковић, Надеждом м Илић, Зораном Радосављевићем, Мирком Младеновићем) припремили експерименте из физике, хемије , различит различите мозгалице и оптичке варке из математике, презентацију из информатике, предшколци су показивали растварање креда у боји и остале занимљиве ствари са васпитачицама Милицом и Сањом... Имали смо и госте из ,,Прехрамбено ,,Прехрамбенохемијске школе'' у Нишу, чији су ђаци са својим професоркама приказали шта они умеју као млади хемичари. Погледајте како је било...

Светски дан мола у нашој школи У нашој школи обележен Светски дан мола. Наставница хемије Надежда Илић је са ђацима осмог разреда припремила пано о овом важном датуму, а имали смо и госте из ,,Прехрамбено ,,Прехрамбенохемијске школе" у Нишу. Видели смо презентацију и неколико огледа. Било је лепо. Упознали смо се са тим шта је мол, обновили знање из седмог разреда. Слике говоре све.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Недеља програмирања Посетили смо Машинску школу ,,15. мај" у Нишу у оквиру Професионалне оријентације оријентације. Тамо је организован Фестивал техничкотехничко информатичког стваралаштва 17. октобра 2014. године под називом Поглед у будућност. Ученици осмог разреда наше школе су отишли тамо са наставником информатике Мирком Младеновићем. Много тога су сазнали о роботици, програмирању и видели су одличне презентације, а учествовали су и у различитим радионицама.

Такмичење у тенису Наши другари Миљан Рашић, Ђорђе Станковић и Димитрије Перић су учествовали на Општинском такмичењу у стоном тенису. Припремао их је и водио наставник физичког васпитања Бојан Пешић. У екипној конкуренцији су ушли у осам екипа и стигли до четвртине финала, а у појединачној сва тројица су прошла прво коло, а Димитрије је стигао до о трећег кола. Такмичење је одржано у Стонотенисерском дому у Нишу 27. и 29. октобра.

Ноћ вештица Последњег дана октобра у нашој школи је обележена Ноћ вештица. Обележили су је чланови Клуба љубитеља страних језика. Наставница енглеског Данијела Јокић је донела слаткише које су добијали ученици наше школе. Многи су се и маскирали. Слике су ,,језиве'', баш као и сам празник. Да ли препознајете своје другаре?

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Сајам књига у Нишу Библиоткари наше школе су на Сајму књига у Нишу купили мнооооого нових књига за нашу библиотеку. Целе године је наша библиотека пуна верних читалаца. Ми много волимо да читамо, а ти?

Предавање о сиди У нашој школи су 16. 12. 2014. године студенткиње пете године Медицинског факултета у Нишу одржале предавање о сиди ученицима осмог разреда. Позвала их је наставница биологије Слађана Вукадиновић. Много тога корисног смо сазнали и добили одговоре на различита питања.

Дечја спортска зима 2014. године У нашој школи је 16. 12. 2014. године одржана једнодневна акција ,,Дечја спортска зима 2014.'' чији је покровитељ НВО ,,Пријатељи деце града Ниша''. Циљ је био унапређење нивоа квалитета живота деце у руралнном подручју Ниша. Одржано је предавање на тему Здрави стилови живота, као и турнири у стоном тенису и пикаду. Посетили су нас другари из ОШ ,,Вук Караџић'' из Дољевца. Ово је била изузетна прилика да се дружимо са ђацима ове школе, ширимо пријатељство и

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број посветимо се спорту у овим хладним зимским данима. Победници смо били сви ми, јер смо се забављали и уживали у томе!

Школска слава - Свети Сава На Светог Саву смо у нашој школи прославили Дан духовности. После традиционалног сечења колача, отпевали смо химну, подсетили смо се како се слави слава, уживали у драмској игри ученика петог разреда, а затим смо видели шта знају ученици наше школе да изведу на енглеском језику. зику. Хари Потер нас је задивио, Cup song нас је развеселила, а ученици млађих разреда су показали да енглеским језиком одлично баратају. Хор је блистао. Надамо се да су и наши гости из Америчке амбасаде у Београду и из Општине Црвени крст били задовољни.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број

Посета Америчком културном центру Као и сваке године, сада већ традиционално, наши ученици су посетили АКЦ са наставницама Александром и Данијелом. Ученици су видели да је могуће користити научну и популарну литературу на енглеском језику, бесплатно су се учланили, испробали друштвене игре на енглеском језику. Много су се лепо провели и обогатили су своја искуства овом посетом. Ако не верујете, питајте Јовану, Марка, обе Анђеле, Алексу, Андреу,, Лазара, опет Марка, Дејана, Михајла, Александра.  Такмичење – Шта знаш о саобраћају У нашој школи је одржано такмичење Шта знаш о саобраћају. Дошли су нам другари из целе општине Црвени крст. Био је диван сунчани дан. Возили смо бицикл врло стручно и решавали тестове. Склопљено је много нових познанстава.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Дан заљубљених Обележили смо о и Дан заљубљених у организацији Ђачког парламента школе. Поруке љубавне природе само су летеле од руку до руку. Ко је добио најљубавнију поруку? Можда баш ти? 

Пројекат „Бесплатни уџбеници“ Наша школа је учествовала у овом пројекту Министарства просвете и на тај начин помогла да бесплатни уџбеници следеће године дођу у руке оних којима су и најпотребнији.

Посета биоскопу Посетили смо биоскоп и гледали домаћи филм „Бићемо прваци света“. Иак Иако је био кишни дан, то нам није сметало да навијамо за наше кошаркаше. Супер смо се провели.

Излет до Копаоника Група наших ђака ишла је на излет до Копаоника са наставником физичког Бојаном Пешићем и директором школе Марком Ристићем. Освојили су Панчићев врх. Било је санкања, скијања, спуштања, грудвања, мокре одеће. Али су нам срца била испуњена радошћу и другарством.

Наук није баук Посетили смо Фестивал науке „Наук није баук“ са наставницима Иваном Јерковић и Мирком Младеновићем. Дивно смо се провели. Уживали смо у науци и различитим експериментима које су изводили наши другари из основних и средњих школа. Створила су се и нека друга другарства... Ево и доказа.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број

Професионална оријентација Погледајте како нам је на радионицама Професионалне оријентације... Лепо се дружимо и размишљамо о свом будућем позиву...

Пробни Матурски испит И ове године је одржана симулација Матурског испита у нашој школи за ученике осмог разреда. Они су имали прилике да покажу своје знање 24. и 25. априла. Тада су решавали три теста: најпре комбиновани тест, а онда и тест из српског језика и после и из математике. матем Неки су веома задовољни својим успехом, а некима је то била опомена да треба мало детаљније да се посвете прелиставању књига од петог до осмог разреда из седам предмета. Мислите да им је то било тешко? Не, били су весели и вредно одрадили све. Светски дан књиге У нашој школи је обележен Светски дан књиге 23. 4. 2015. Имали смо најпре изложбу својих омиљених књига, а затим и продајну изложбу обележивача за књиге. Много смо се лепо провели уз књиге и звуке омиљене музике.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Срећан Ускрс! У нашој школи је одржана изложба ускршњих јаја. Погледајте какве су идеје имали ђаци...

1. место Данијел Јаковљевић, 5. разред 2. место Миљана Тодоровић, 6. разред 2. место Јована Стојановић, 7. разред 3. место Никола Миленов, 8. разред 3. место, Ивана Нешић, 5. разред Похваљени су следећи ученици за труд и залагање:

Наши најмлађи другари из Доње Трнаве

- Анђелина Станковић, 7. р.

- Јована Стојановић, 7/1 р.

- Јована Стојановић, 7/2 р.

- Катарина Матејић, 7. р.

Да ли вам се свиђа победничко јаје? 

Посета Златибору – програм „Чигота“ Наставник физичког васпитања наше школе већ други пут води ученике потпуно бесплатно и оргнизовано низовано на Златибор да би учествовали у програму познатом под именом „Чигота“. И ове године су наши ђаци са њим провели незаборавних 15 дана на Златибору. Док смо ми уживали у сунцу, они су уживали у здравом животу на снегу. Види се да им је било прелепо. 

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Доња Трнава

Пролећно јутро Кад пролећно јутро сване, буди се дан. Остварује се најлепши сан. Јутро спаја све нас, тада се чује птичји глас. Пролећно јутро доноси пуно среће. Са њим замирише цвеће. Када ујутру лептир слети на цвет, тада угледаш весели ластин реп. Јутро доноси дан и оствари наш најлепши сан! Наталија Стефановић,, ученица 2/1 разреда

Буђење пролећа Пролеће се буди, весели су људи. Златно сунце на небу сија и свима прија. Пролећна јутра су лепа, а трава је зелена, мека. Деца трче боса, милује их јутарња роса. Пчелице већ зује, песма деце се чује. Пролеће се буди; свет се радује, дише, деца расту сваким даном све више и више! Јована Миленов, ученица 2/1 разреда Матија Станимировић, 2. разред

Јутра мог завичаја Најлепше свићу јутарње зоре у завичају моме. Најлепше јутро, то сви знају је јутро у завичају. Природа у њему чува најлепше тајне, најлепше птице су птице завичајне. Понекад се сунце јутарње скрије, а када се опет појави, тада нам је још милије. Ђина Арсић, ученица ченица 2/1 разреда

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Бела Грива Имам једног коња, бела му је грива, кад скочи у воду вешто плива. Грива му је бела, лепа, дуга… Кад потрчи, она вијуга. На салашу Бела Грива спава, никада га није заболела глава. Белом гривом ума да се дичи. јер таквом коњу бела грива баш приличи. Мој коњ је прелеп; Свиђа се свима зато што има гриву белу, најлепшу у селу. Бели коњ - бела грива Свиђа се свима! Немања Крстић, ученик 4/1 разреда

Стефан Крстић, 1. разред Бела Грива Кроз шуму јури, крај потока жури у крдо да стигне и главу поносно дигне. Од непријатеља бежи, пут му бива све тежи. Пријатеља се он одриче, а пријатељство се тешко стиче. Заносна му грива, на ветру реп му плива. Снажан је и леп диви му се цео свет. О повратку кући снива, поносни коњ Бела Грива! Стефан Даничић, ученик 4/1 разреда Наталија Петровић, 1. разред

Маша Марковић, 2. разред

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број МАЛИ БАСНОПИСЦИ...

Горња Топоница

ЗЕЦ И ЛИСИЦА

Једног дана сретну се у шуми зец и лисица. Пошли су у шетњу шумом разговарајући о томе како су гладни. Зец исприча лији како у близини постоји једно дрво са слатким бобицама, али је превисоко за њега. Лисица се силно обрадова. Упутише се ужурбано ка дрвету, а у мислима су се већ наслађивали сочним плодовима. О, како је зец био срећан ! А тек лија...Дођоше до дрвета. Лија се попе, и поче сласно да гута бобице. Јела је, јела...Узалуд је зец молећиво гледао своју пријатељицу. Она га није примећивала. Мљацну још који пут, и оде машући репом. Схвати зека, али касно, да се неке ствари никад не мењају. Николина Павловић, 3.разр. ПАУК, МУВА И ВЕТАР Паук је данима плео мрежу и чекао свој плен. Једног дана мушица својом непажњом постаде његова заробљеница. Паук је задовољно трљао руке. Мушица, сва очајна, даде се у плач и поче да моли за голи живот. Неумољиви паук не показа ни мало душе већ поче да се спрема за оброк. Изненада, ни од куда, дуну јак ветар и расплете паукову мрежу. Спасена мушица одлете. Од тог дана до дана данашњег ветар је пауков велики непријатељ. Теодора Стојановић, 3.разр. ВЕВЕРИЦА И ЖАБА Живеле некада давно у једној боровој шумици поред баре једна веверица и једна жаба.Обе су знале да играју карате, али је веверица била мало боља. Веверица је увек понижавала жабу. Једног дана веверица је позвала жабу да се такмиче у каратеу. Жаба јој је одговорила да не може. Веверица је рекла да жаба неће да се такмичи јер се плаши да ће изгубити. Онда је жаба дошла и показала веверици да није увек она победница.Кад је веверица напала жабу жабу, она ју је прескочила и веверица је пала у бару. Жаба је извукла веверицу из воде. Кад се веверица освестила, рекла је да је погрешно проценила жабу. Увек треба прво проверити шта неко зна па онда рећи своје мишљење. Марија Марковић, 3.разр.

ПЕСМА О РУЖИ Има један лепи цвет што радост свима пружа, погодићеш, наравно, то је лепа ружа. Увек лепо одевена, ружичаста ил` црвена! Тако лепа, тако груба, Наоружана све до зуба. А латице кад изгуби, ружу више нико не љуби. Даница Илић, 3.разр.

ПЕСМА О БЕЛОЈ РАДИ У пролеће цвета један мали цвет, прелепо изгледа, личи на сунцокрет. Латице му беле, а жута средина, кад прекрије травњак, права је милина. Листићи му малени, густи и зе зелени, погодите сада... То је наша бела рада ! Марија Марковић, 3.разр.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број ПЕСМА О ЦВЕТУ

ПЕСМА О ИГЛИЧИЦИ

Једна госпођица мала из земље провирила. На љубичастој коси локне је навила ветар је њише, она се наљутила. Љубичица мала, срећна што је на пут стала. Ко се упути тамо видеће како је сунце обасјава, и биће му жао. Николина Баралић, 3.разр.

Када чу у гори да поток жубори игличица мала спремати се стала. А онда лагано, да не смета трави, ножицу испружи ужи и помоли главу. Стала и гледа како природа изгледа, игличица мала, нежна, радознала. Нежна, мала и радознала упитала дрвеће кад долази пролеће. Николина Павловић, 3.разр.

ЛИЧНОСТ КОЈУ ПОСЕБНО ВОЛИМ И ПОШТУЈЕМ Док лежим у кревету , чујем како пролећна киша прекида свечану ноћну тишину. Лежим, гледам сенке на зиду и размишљам. Мисли су ми везане за једно биће, које бескрајно волим и поштујем. То је моја разумна, поштена и скромна учитељица, Нада Луковић. Кад помислим на њу, у мени се пробуде нежна осећања. Са радошћу дочекам полазак у школу јер знам да ће ме тамо сачекати њен осмех. Она зрачи добротом, која испуњава целу учионицу. Моја учитељица је посебна јер се с љубављу односи према нама. Труди се да постанемо добри и и поштени људи. Јако ми је жао кад приметим да је због нечега тужна, или када је моји несташни другови ненамерно повреде. Уме да се нашали са нама, а наше несташлуке са осмехом дочека. Време брзо пролази, и ускоро ћемо се растати. Учитељица ће у пензију, а ми у нове разреде. Ражалостим се сваки пут кад помислим на будуће дане. Моја љубав према њој остаће безгранична. Моја учитељица зна добро она грли још јаче. ко како дише.

Када неког од нас нешто заболи заболи,

Научила нас како се

она, као мама

чита и пише...

још више нас воли.

Кад неко од нас плаче Митра Георгијев, 4.разр.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број УСКРШЊЕ РАДОСТИ Пролеће долеће из далеког краја, доноси нам шарена ускршња јаја. Шарена јаја пуна су сјаја, жуто,плаво, бело, свако је весело. Свако јаје срећу даје, љубав пружа, као ружа. Ђорђе Кузмановић,4.разр.

Тамара Милосављевић , 4. разред

Милош Крстић, 1. разред

УСКРШЊА ЈАЈА Моја бака јаја шара и са коком разговара. Снеси, коко, јаја још, нек нек` их буде пуни кош ! Нека се деца такмиче, док слушају моје приче ! Кока као да све зна, баки рече : „Ко-ко-да !“ Лука Младеновић, 2.разр.

УСКРС

Александра Лекић, 2. разред

Стигао је и тај дан кад је свако насмејан, свака кућа,свако дете, од радости скоро лете. Ускрс је празник разник најлепши, свако дете воли да победи, зато се јајима куцамо и од среће пуцамо! Јована Марковић, 2.разр.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Пролеће

Пролеће

Ласта са југа долеће, најлепше годишње доба је пролеће. Мали меда једва чека да сване дан, да би завршио зимски сан. У пролеће се буди природа сва, она је тада прелепа. У пролеће цвета и цвеће, деца су пуна радости и среће. Дуња Митровић I4

Мезграја Стигло је пролеће, процветало цвеће. Маслачци жути и беле радице на ливади зеленој, смеше се из травице. Врапци цвркућу, чују се и речице, ласте из гнезда испод мале срејице. Описао сам, надам се, све ја то лепо, и жељно очекујем да нам стигне лето. Огњен Коцић II4

Пролеће

Пролеће

Свуда цвета цвеће и зелена трава, за дечицу малу то је радост права. Висибабе, љубичице, покажите своје лице, биле плаве или беле, покажите се целе. Малени лептири долећу на цвеће, свако се весели, стигло нам је пролеће! Павле Коцић I4

Стигле су нам роде, стигле су и ласте, а крај бистре воде бела рада расте. Жути маслачак и јоргован плави, а по росној трави бубице и мрави. Све је сада лепше, Сунце јаче греје, и свако се дете задовољно смеје. Петар Нешић II4

Бабарога

Где станује, шта ли ради, колико има унучади? Да ли јој је коса седа, како јој се зове деда? Да ли се штапом служи, и са ким се дружи? Раменима Гога слеже, питање је мало теже. Нико не зна ко је, шта је, ал' сви кажу: „Опасна је!".

Кад нећу да мирујем, њено име стално чујем; кад разбијем лоптом флаше, три ме дана њоме плаше. Видећеш ти бога свога, сад ће доћи бабарога!" Али ја стално стрепим џабе, нигде трага од те бабе! Питао сам тета Гогу, познаје ли бабарогу.

Јован Димитријевић I4

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Пролећна радост

Кад ме љубав одузме

Радујем се пролећу јер Сунце јаче сија, радујем се пролећном цвркуту птица, радујем се роди и ласти што се враћају. Радује ме клима која биљке кваси, и маслачак на ливади, који је украси. Пролећна је радост велика и снажна, јер поново живот буди се и рађа. Мијат Митровић I4

Кад ме љубав одузме, ја не знам шта да радим, узимам слаткише, па се њима сладим. Маштам да је она звезда што моје небо краси, и никада, са њега не силази. Погледом је тражим кад у школу дођем, и поред њене учионице стидљиво прођем. Не знам да ли је то љубав права, ил' се само неко шали. Сви за то кажу да смо још увек мали. Јован Димитријевић I4

Мојој Милици Милице моја, сестрице драга, ја те чекам крај кућног прага. Милице моја, душице мала, све на свету за тебе бих дала. Дођи ми, Мико, кад дође мај, кад багрем мирише и цвеће цвета, знаш где је наш родни крај, порасти још више до краја лета. Да беремо трешње док cунце залази, и да те храним врућом кашом, твоја ће сека тебе да мази, и да те љуља под јабуом нашом.

Огњен Коцић, 2.разред

Анђела Станковић I4 Лептир Има један лептир мали, Шарена му крила дали.

Пролеће Пролеће је стигло, Све на ноге дигло, Сунце сад се смеје И све јаче греје.

Он крилима свуда лети И на сваки цветић слети. Са ветром се стално дружи И са њим он свуда кружи. Да је леп то име каже Зато лептир њега зваше. Михајло Савић 4. разр.

Сад се деца радују, Ускрсу се надају, А воћкице мале, Весело процветале. Младен Јовановић 3.разр.

Размишљам о јеленчету Свуда у свету постоје симпатичне животиње. Животиња која је мени слатка и драга је јеленче, њега другачије зовемо Бамби.Када сам била мала, мама ми је читала причу о Бамбију. Тада сам

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број га заволела. Бамби је веома плашљива животиња. Живи у шуми са својом мај мајком, воли да скакуће по трави са својим другарима лептирима. Низак је, а браон длака му је посута светло браон тачкама на леђима. Јеленче је расло у гори поред своје мајке, безбрижно. Оног тренутка када се раздвојило од мајке, настрадало је. Тако је исто и са нама. Када смо мали, ми смо поред својих родитеља опуштени и безбрижни. Ја не желим да одрастем, јер би безбрижност нестала. Даница Митровић 4. разр.

Првоаприлска шала Први април је дан смеха и шале. Тада се цео свет шали на рачун неких људи и догађаја. У овом слушају, средства да се у томе успе се не бирају. Тог дана је све дозвољено, наравно, уколико измами осмех на лица људи. Сећам се једног јако смешног догађаја, који ћу вам са осмехом испричати. Овануо је посебан дан. Први април. Од раног јутра сам била лепо расположена и у глави сам имала неколико идеја како ћу да се нашалим са неким. Нашалила сам се са мојом добром другарицом Мињом. Устала сам пре ње ње, па сам сачекала да се пробуди како бих јој саопштила да је жаба у мојој соби, баш испод кревета. Била сам толико убедљива да сам јој ставила плишану играчку у кревет пре спавања. Онако сањива је почела да вришти и паничи, јер се јако уплашила. Моји родитељи су чули врисак и брзо дошли код нас у собу. Објаснила сам шта сам урадила и наравно, добила грдњу због тога. Извинила сам се другарици, јер ми није била намера да је толико уплашим. Сада се смејемо кад се сетимо свега. Треба да се умерено шалимо н наа туђ, али и на свој рачун и треба да прихватамо шалу. Ја волим да се шалим и смејем и радује ме када засмејем друге. Пробајте и ви, забавно је. Милица Тодоровић 3. разр. Даница Митровић, 4. разред

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Интервју са нашом другарицом Даницом Митровић, ученицом четвртог разреда, поводом њеног успешног учествовања на овогодишњим такмичењима: Новинари: Да ли си задовољна својим успехом на такмичењу из математике? Даница: Задовољна сам својим успехом, јер сам на школском такмичењу освојила 1. место, на општинском 60 поена и похвалу, а на окружном 75 поена и похвалу. Новинари: Да ли је конкуренција била велика? Даница: Пошто нисам била међу првима, онда је конкуренција била већа. Новинари: Поред математике знамо да волиш и да рецитујеш. Кажи нам нешто о Градској смотри рецитатора у Нишу, на којој си учествовала. Даница: Да, била сам на такмичењу у рецитовању. Све песме које сам чула су ми се допале. Драго ми је што сам на такмичење ишла са својом млађом дугарицом, такође учесницом, Јаном Стојановић из одељења. За нас две је то било ново и лепо искуство. Новинари: Како проводиш слободно време и имаш ли времена за дружење? Даница: Своје слободно време проводим гледајући неки добар филм, читајући књигу и играјући се са својим друговима.За дружење увек имам времена.Бавим се и спортом, каратеом. Новинари: Коју музику волиш да слушаш? Даница: Волим да слушам поп музику, страну музику и музику коју данас слушају деца. Новинари: Да ли волиш путовања и која би места волела да посетиш? Даница: Волим путовања. Волела бих да обиђем Париз, Лондон и Рим. Новинари: Која је твоја омиљена боја и шта волиш да носиш? Даница: Моје омиљене боје су бела и плава. Навише волим да носим тренерице и шортс и патике. Не свиђају ми се кратке сукњице и хаљинице. Новинари: Као председник одељењске заједнице, шта мислиш о успеху својих другова и другарица? Даница: Мени је част да будем предсеник одељенске заједнице. Задовољна сам знањем својих другова. Мислим да свако ради онолико колико може. Можда би појединци могли да се поправе, јер знам да могу много више. Новинари: Шта би за крај поручила нашим читаоцима? Даница: Поручила бих им да што више читају књиге и лектире. Интервју водиле: Јана Јовић и Јана Стојановић, ученице 3. разреда из Мезграје

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Мој отац

Сечаница

Мој отац је висок, има црну косу и црне очи. Зове се Милан. Мој тата је професор хорне. Веома је добар човек, мирољубив, сталожен и стрпљив. Пема мени је тата веома нежан и брижан . Ја увек осећам задовољство кад је он ту. Слободно време проводимо у игри. Играмо фудбал, одбојку, возимо бицикле. Код тате највише волим што своја обећања увек испуни и што је посвећен Софији и мени. Oд његових особина не бих ништа мењала и поручила бих му да остане овакав какав је. Ја ћу се трудити да израстем у вредног и доброг човека како би мој отац био срећан и поносан. Тата, благо мени што си толико добар и брижан. Анастасија Стајић 3. разред

Да имам чаробну моћ Ја бих променио све да имам чаробну моћ. Целом свету бих помогао и цео свет бих украсио. Успорио бих време. Волим да се играм дању и волим дан. Летео бих по целом свету, смислио бих нове игре за децу у којима бих се и ја играо. Школе би променио и улепшао. Да имам чаробну моћ свет би блистао. Cви би били добри и успешни, поштени, расположени и срећни. Свет и живот би били идеални. Митар Стојиљковић 3.разред Маша и вук Једног дана Маша је пошла код баке. Понела је баки колаче, чај и супу јер јој се бака разболела. Маша је видела црвено цвеће и убрала га је за баку. Видела је реп, када га је пипнула видела је да је то вук. Уплашила се. Вук је питао Машу: ,,Где си кренула?“ Маша је одговорила да иде код баке. Вук је пратио Машу, прерушио се у баку. Кад је Маша ушла у кућу, видела је вука. Вук је угледао Машу, почео је да је јури, упао је у рупу у којој је била замка. Бака и Маша су се загрлиле и бака је у дворишту љуљала Машу. Димитријевић Наталија 1. разред

Ивин први дан у школи Ива је кренула у школу. Приметила је на путу цвеће, стала је да набере учитељици. Одједном се појавила куца и Иву уплашила. Она је почела да бежи, куца је лајалаи трчала за Ивом. Ива је од страха бацила цвеће, плакала је, али је нико није чуо. Плакала је и трчала све брже и брже. Угледала је школу, ушла у двориште. Испичала је учитељици и другарицама шта се догодило на путу до школе. Динић Маша 1. разред

Мој кућни љубимац Мој пас се зове Жућа. Има тринаест месеци. Жуте је боје и има црни знак на боку. Много воли да се мази. Воли да се игра. Кад дођем из школе, он скаче од среће и врти репом.Ја га храним и шетам. Ја волим мог пса Жућу. Здравковић Јана 1. р.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Ускршња радионица У среду,1.априла ове године, у нашој школи, у Сечаници, одржана је Ускршња радионица. Учествовали су сви ученици, од предшколскегрупе до четвртог разреда. Помоћ су пружили родитељи, а и савети васпитачице Гоце и учитељице Весне. Тема радионице је била украшавање ускршњих јаја различитим ликовним техникама: декупаж, темпера, колаж, а и било је дозвољено пустити машти на вољу и сам осмислити своју технику. Атмосфера је била дивна, сви су уживали у раду, што најбоље илуструју фотографије које можете видети на нашем школском блогу. Ученици другог и четвртог разреда су неколико дана раније украсили своју учионицу и на тај начин створили пријатну атмосферу за рад. Продукти рада били су изложени 7.априла у холу школе у Сечаници. Учитељица Весна Вукадиновић Очигледна настава – најбољи начин учења Колико су биљке важне за живот и како их треба неговати,, најбоље можемо да схватимо кроз очигледну наставу. наста Користећи знање о рециклажи,, као материјал су нам послужиле пластичне флаше. На креативан и маштовит начин смо их украсили,, а потом је свако засадио своју биљку. Редовно смо пратили шта се са њима дешава. Неговали смо их и заливали, а биљке су нас својим лепим растом наградиле. Измамиле су нам осмехе и задовољство! Сликали смо их да можете и ви са нама да уживате у њиховој лепоти. Ученици 2. и 4. разреда из Сечанице Весела дружина У подножју Малог Јастрепца налази се село Сечаница. Школа је на крају села и у њој дружина весела. Ко је у учионици одмах лево, рећи ћу вам сада ево: У њој други и четврти разред борави, то је ђачки одред прави. Други разред чине седам ђака, а ту су и четири четвртака. Маша Денић се увек смеје, Филип Јовић ћ нас осмехом греје. Петар Ранђеловић воли да броји, ји, Миљана Јовић увек спремна стоји. Татјана Стојановић лепо чита, Миљана Тасић стално нешто пита. Борис Тасић лепо и урeдно пише, Ксенија Стевановић воли школу све више. Немања Дикић сва дешавања бурно прати, прат Борис Јовић жели све добро да схвати. За озбиљност, нема говора, Задужена је Младеновић Теодора.

Сва ова весела и насмејана лица воли и учи Весна - учитељица. Кад киша пада и сунце греје, кад дува ветар и снег веје, овај се мали одред ђачки са школским бригама бори јуначки. И тако сваког дана, уз оловку и књигу, заједно са учитељицом решавају сваку бригу.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Падне понекад и критика нека, а за рад и труд,сваког похвала чека. Пише се,црта,пева и говори али је најлепше кад смех се ори. Неко због оцене сузу пусти. Неко учи само кад загусти. Неко се стално и упорно труди, али сви желе да постану добри људи. За сваког учитеља је права лепота

кад његове ђаке краси доброта. Кад знања, вештине и успеха има и када се родитељи поносе њима. Онда учитељски рад и труд није био празан и узалуд. Сигурно може спокојан бити и својим се ђацима вазда поносити

Пролеће

Мама

Прошла је зима. Дошло је пролеће а са њим и прво цвеће. Нарциси и лале у башти се њишу и вредним пчелама дивно миришу. Сунце се весело и топло смеје, Осмехом својим све нас греје. Док пролећни,благи ветрић пири мирис шареног цвећа шири. Борис Јовић, 4.разрeд 4.разрe

Моја мама је права дама. Има очи зелене и образе румене. Наочаре носи и светле праменове у коси. Воли да се смеје и рукама својим да ме греје. Много ме мази и увек ме пази. Укусне колаче често прави али највише волим кад ме чешка по глави. Борис Јовић, 4.разред

Учитељица Весна Вукадиновић

После кише Цвеће после кише јаче мирише. Небо се плави, излазе мрави. Дечија граја се диже, и ето га, пролеће стиже! Теодора Младеновић 4.разред Ксенија Стевановић, 4. разред

Анастасија Стајић, 3. разред

Борис Јовић, 4. разред

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Доживљај који ћу памтити Ја ћу вам описати о доживљај који ћу памтити. Једног лепог дана играо сам се цео дан пошто је био распуст. Играо Суповац сам се са лоптом, шутирао сам је и додавао се сам са собом, а потом су моју сестру су позвале другарице у парк.Она је отишла и ја сам желео да идем, али ми сестра није дозволила. дозволил Био сам много тужан, оставио сам лопту, и отишао да се љуљам. Мој стриц је јавио деди и рекао да је купио карте за фудбалску утакмицу, за суботу у пет сати, Партизан-Раднички Партизан Раднички Ниш у Нишу. Мени је било досадно и отишао сам у кућу. Деда ме је позвао и рекао рекао ми је да чика, деда и ја идемо на утакмицу Партизан-Раднички Раднички Ниш у суботу. Деда је после тога отишао да храни свињу, а ја прво нисам могао да верујем, после сам схватио да идем на фудбалску утакмицу. Била је среда. Моја сестра се враћала из парка. Била је је срећна и пошто сам и ја био срећан она ме је питала шта је било. Ја сам јој рекао да у суботу у пет сати идем на фудбалску утакмицу Партизан - Раднички Ниш. Мојој сестри је одмах нестао осмех са лица и љутито је са бабом гледала серију Малу невесту. Моја сестра је терала бабу да иду у Ниш и баба је пристала да иду у петак.У петак баба и Нина су отишле у Ниш. Остали смо кући деда, чика и ја.У петак био је фудбалск фудбалски меч Манчестер Сити - Манчестер Јунајтед. Јунајтед. На крају меча резултат је био 3:2, па сам био мног много срећан јер сам знао да сутра идем на фудбалски меч. Била је субота, било је дванаест сати. Било ми је досадно да чекам пет сати па сам отишао напоље да се играм. Деда и чика су се договорили да крећемо у четири и тридесет, кренули смо. Деда и чика су сед седели напред, а ја назад. Стали смо, ја сам рекао да смо брзо стигли, на шта ми је чика рекао да ттреба да пешачим још три километра. ра. Кад сам то чуо замало да паднем у несвест. Били смо близу стадиона ми смо купили воду, али радници обезбеђења на стадиону нису су дали да је унесемо.Чика је купио карте за исток. Сели смо близу југа, на опасно место јер су на југу били гробари, навијачи Партизана. На почетку било је мало навијача, после су дошли баш пуно. Играчи су се загревали. После загревања почео је меч. У прв првом минуту Партизан је повео, па после у двадесет седмом опет Партизан да је гол. Стално сам стављао руке на уши јер су навијачи Партизана бацали петарде и певали Партизанове песме. У другом полувремену Раднички даје гол у шездесет четвртом минуту, а потом, потом, исти играч Радничког даје ауто гол. Партизан у осамдесет седмом минуту даје гол за коначних 4-1.

4 1. Враћали смо се кући била је велика гужва, опет смо морали да ходамо три километра.На крају успели смо да стигнемо кући, били смо много жедни после два ипо са сата без воде. Никада нећу заборавити мој први фудбалски меч. Лазар Матејић III разред

У децембру, у оквиру градске манифестације „Сачувајмо Сачувајмо од заборава“, ученици нашег одељења учествовали су у програму који је орган организовала Месна заједница Суповац. ц. Програм је био тематски, пред Божић, рецитовањем коледарских песама и Михајло Митић одсвирао је две народне игре на хармоници хармоници. Програм је приказао обичаје нашег краја, ношње, предмете који су се некада користили, а ученици наше школе изложили су своје радове адове везане за народну традицију.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Сарадња школе и локалне заједнице Ученици из Суповца су заједно са мештанима присуствовали свечаном отварању игралишта које смо сви дуго и жељно очекивали. Уједно су присуствовали и чину освећења игралишта након нако чега је уследио и пригодан културно-уметнички уметнички програм у коме су учествовали и ученици наше школе, од 1. до 8.разреда. Било је прелепо. Нова година

Киша

Нова година нам стиже, све нам је ближе и ближе. Падају пахуљице беле и радост нам стиже и весеље весеље. И једина моја жеља да ће Деда Мраз доћи, И донети ми поклоне у пола ноћи. Филип Јовановић 4.р.

Небо се спустило изнад града, сиви облаци небом журе, а она непрестано пада и пада шта је кишобрана, куда ли јуре? Капљице једна другу стижу, муњевитом брзином пуни се бара; сиви облаци никако да се дижу, да мало сунцу препусте жара. И тако киша из дана у дан пада на градове, пада на брег, мене непрестано тера у сан, доста више кише, једва чекам снег. Наташа Филиповић 3.р.

Цвеће Цвеће је веома лепо. Оно мирише па га зато беремо и стављамо у вазу. Украшава нам и двориште. Неко цвеће мама сади у саксију. Мени се највише свиђају љубичице. Осим њих, свиђа ми се зумбул. Он је розе и љубичасте боје и најлепше мирише. Милица Живковић 1.

1.р.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Зима Краљица зима Сада нам стиже И за собом своје, Своје пахуље ниже. Бели покривач Доноси она

Зима Зима ће за још неки дан, То ће бити забаван дан. Биће много снега тад Јер му је време сад. Са снегом се може играти, Правити Снешко и гађати, Али та игра ће брзо престати Јер ће се снег отопити. Деца се могу играти Док ветар не почне дувати Неко ће се разболети, Неће се лако излечити.

И дечија радост Чује се из сваког дома. У дворишту мом Стоји један лик Који се зове Снешко Белић. Милица Илић 2.р.

Медвед ће преспавати зимски сан, Док не дође топли дан У својој рупи спаваће Све док не дође пролеће. Свако доба три месеца траје Али за мене зима најкраћа је. Желим пуно снега И пуно деце на врх брега. Летеће санке узз дечију машту. Радост је свуда кад је снег И најлепши је наш брег. Лазар Матејић 3.р.

Снег Пахуље мале са неба су нам пале. Правићемо Снешка, свако дете да се смешка. Деца снег воле, њему не могу да одоле, Чекају да им пахуље мале Падну на ручице голе. Ива Савић 1.р.

Божић Божић је празник Ево га стиже После Нове године Биће нам још ближе. Божић свака породица слави За здравље, срећу И напредак прави. Божићни празник срећу доноси и све ружно са собом односи. Лазар Матејић ејић, 3.р.

Цвеће Моја башта је пуна цвећа. Највише има зумбула. Цвеће мирише. Сви воле цвеће. И пчеле сaкупљају мед са цвећа. Једва чекам пролеће и да процвета цвеће. Ја волим да садим цвеће. Цвеће је лепо кад га уберемо и ставимо у вазу. Ива Савић 1.р.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Нова година Стигла је Нова година и тада су сви срећни. Мама, сестра и ја украшавамо јелку прелепим украсима. Испод ње стављамо поклоне које добијамо. Због њих се највише радујемо Новој години јер тада имамо пуно слаткиша и играчака. Дека и бака воде сестру тру и мене да се сликамо са Деда Мразом, а тата нас изненади највећим пакетићем. Због свега тога Нова година је за мене најлепши и најсрећнији дан. Милица Живковић 1.р.

Мој рођендан Ја највише волим кад је мој рођендан, али најзабавнији је био последњи. То је било осмог децембра и пунила сам девет година. Једва сам чекала да деца дођу. Кад су сви дошли прво смо слушали музику. Играли смо се онда масне фоте али кратко, онда смо јели пљескавице, одмах после тога сам отварала поклоне. Онда сам се досетила да ссе сликамо, девојчице су се сликале, сликале али дечаци нису. Гледали су нешто на компјутеру. Дошла је торта чим смо се сликали, била је бело роза са машном. Кад су ме деца измазала једва сам се умила. Кад смо све то обавили, отворила сам игру твист и сви смо се играли. играли. Кад смо се мало поиграли деца су одлазила. Тако сам ја прославила рођендан. Лаура Стајић 3.р. Нова година Распуст нам стиже А са њим и Нова година Је све ближе и ближе. Китићемо јелку, отворити пакетиће Док нам новогодишње јутро свиће. Сјаје се пакетићи, Јелка се сија, Почиње зимска чаролија Стефан Савић 4.р.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Горња Трнава

ЖИВОТ У ТУРСКОМ ЦАРСТВУ

Турци су народ који сустворили снажну државу у Азији. Њихов владар је султан. Крајем 14. века, Турци су почели да освајају део по део Балканског полуострва. Браћа Мрњачевић су се прва сукобила са њима и то на реци Марици, 1371. године. Српска војска је била била потпуно поражена, а погинула су и оба брата. Нова српска држава заузимала је крајеве око Мораве, па је зато била позната као Моравска Србија. Њен господар је био кнез Лазар Хребљановић. Престоница Моравске Србије је био Крушевац. Следећа битка се одиграл одиграла на Косову, 1389. године, на Видовдан. Моравска Србија је била под влашцу Турака. Након косовске битке, Србија је постала деспотовина, а њен владар деспот Стефан Лазаревић. Од Мађара је добио Београд и учинио од њега престоницу, а када су га поново узели, улогу престонице имао је град Смедерево. 1459. године Турци су заузели Смедерево и потпуно освојили Србију. Српски народ је изгубио државу, она је постала део Турског царства. Живот је тада био тежак, укључујући и Данак у крви, па су се појавили хајдуци, а када је Турска власт била све суровија и суровија, тежак живот српског народа довео је до великих сеоба, под вођством Арсенија III Чарнојевића. Мој тата Свако дете има свога тату, али мој тата је нешто посебно. Он је најбољи тата на свету. Висок је, смеђе међе косе и браон очију. Мирне је нарави, врло је духовит, друштвен и увек насмејан. Као мала сам говорила да више волим тату, али да не чује мама, а и сада сам више наклоњена тати, јер има више разумевања за све моје несташлуке. Тата сад не ради, па проводимо димо сво време заједно. Он је ту да ме заштити у свакој ситуацији, воли ме, чува и пази. Све на овом свету он ми пружа, као и мама, наравно... Без њега би овај свет био досадан. Он је човек за све, уме сведа поправи, шта замисли, то и оствари – једноставно он је најбољи. Марија Митић, 4. разред Одлазак на Копаоник Како се завршавала радна недеља, тако сам једва чекао викенд. Требало је кренемо на Копаоник са друговима и мојом учитељицом. Путовали смо аутобусом, дружили се и смејали.Једва сам чекао да стигнемо и да се санкамо, јер ове зиме није било снега код нас. А онда смо стигли! Снег је био свуда око нас, а ми смо се клизали и клизали... Време је брзо прошло, а ми смо на крају били мокри и изгорели у лицу, као да смо били на мору. Није нам се одлазило, ло, али нас је ускоро чекао полазак у школу и морали смо да кренемо. Срећко Милојевић, 4. разред

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Литерарни кутак

Да ли ме чујеш? Теби се обраћам!

Хеј, блесане! Да, да, ти што се окрећеш лево-десно, лево десно, шта блејиш? Па, теби се обраћам! Шта си се збунио? Као не знаш што те зовем... дођи. `Ајде, дођи, имам нешто да ти дам. Чувам то за тебе већ одавно. Нисам могла раније, имала сам нека посла. Шта имам за ттебе? То хоћеш да знаш? Полако... Не даје се то тако лако. Прво мораш да дођеш ближе. Не може то тако издалека. Дуго те већ посматрам. Само летиш некуд тамо-амо, тамо амо, неухватљив си, шеташ са друговима, као нешто се смејеш и држиш руке у џеповима. Не примећујеш ме. Ха! Ту те чекам! Видела сам како намешташ прамен косе увек кад прођеш поред мене. Шта, као није?! Немој ти ту мени сад није. Видела сам ја све. Па гледам те већ одавно, није могуће да имаш тикове баш увек кад ја стојим наваљена на зид ходника и чекам да прођеш. Што да не? Ко ће да ми забрани? Уживам у томе. Не, не смејем ти се и не измишљам. Видела сам све. Ухватила сам ти поглед бар педесет пута кад је полетео ка мени. Чувам све те твоје погледе у свом албуму. `Оћеш да видиш? `Ајде, дођи. Што сад? Пааа... а... нисам могла раније, кажем ти. Нешто ме срчка дрмала кад год те видим. Ма, иди, читав сплет здравствених проблема. Знаш оно – зноје ти се дланови, тресу ти се колена, чупа те у стомаку, срце прескаче, дође ми кеву да зовем. Што данас? Решила сам да данас ас буде тај дан. Сад ил` никад. Ако си фаца, ти дођи. Понуда важи само сад и само одмах. Не знам да л` ћу моћи други пут. И сад ми нешто бруји у глави, ал` сам обећала себи и шта је ту је. Нема назад. Ја кад себи нешто обећам, морам то и да испуним. `Ајде, не фемкај се, иде наставница... Е, добро, звони јој фон, можемо још мало. Шта си па ти поцрвенео? Овде сам сам ја лујка, кол`ко ми се чини. Је л` знаш лозинку? Шта, коју сад па лозинку? Па за моје срце, будалице! Без тога ништа... ћутиш... `ал си дош`о. Не, не, стварно имам нешто да ти дам. Узми и носи то. За тебе је. Дај длан. Ево... То је моје срце. Јес да је малено и да удара ко лудо, ал` искрено удара. Е сад ти ако знаш то да цениш, узми га и носи. Знаш... дан без твог осмеха и није баш неки дан. Знаш ли, бре, колк`о сам се бринула ономад кад си се повредио? Молила сам се за тебе. После видим, опет идеш са рукама у џеповима. Значи – добро си. Лакнуло ми је... шта ли више причам, не знам ни сама. `Ајде дај лозинку и носи то што сам ти дала. Твоје је. Која ллозинка? озинка? Опет ти... па реко` ти. Без лозинке ништа. Хе Хе-хе, тако је, видиш да знаш, пољубац је лозинка. Сад носи то моје срце у небеске висине и чувај га. Јој, мајко мила, баш сам се заљубила и одлепила. Ништа, ништа, ја то онако. Ето, то сам хтела. Сад ми је лакше. Узео си моје срце, нема назад. Ил` га врати и одлази ил` га узми и поведи и мене са собом. Тако ти је то. Узми ли` остави. Аааа... хоћеш? Па, онда, `ајде, идемо заједно, ево и наставница иде, завршила напокон разговор. Јој, што је ово лудо... ја сам се заљубила!!! Милена Бранковић 8/1

Искрено љубавно писмо Драга моја, Пишем ем ти ово писмо са надом да ће га твоје срце прочитати итати и да ће ме бар оно разумети. Имали смо оно дивно наше и нисам могао да замислим да ће доћи тренутак када ћу се одвојити од тебе. Све наше е шетње, наши разговори, сви наши и тренуци проведени за заједно у мени су изазивали неизмерну срећу. Довољно ми је било да те видим и у мени би се покренуле ерупције које желе еле да ме одведу ка теби и ту заувек задрже задрже. Сећам се првог

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број пољупца, истопио сам се тада као грудва снега у рано пролеће. Био сам сигуран да су твоје сањиве очи створене само мене да гледају, да су твоје нежне руке спремне само мене да грле грле. Свака шетња са тобом била је као шетња кроз рај. Волео сам те, још увек те волим и сигуран сам да ћу то довека волети. За мене не постоји друга особа. Али хладно ми је око срца, ти ми недостајеш. Отишла си, само одједном нестала, а ја, као изгубљен брод у бродолому, лутам морем туге, поломљен. Олупина сам стара без тебе. бе. Немам где да се насучем. Немам обалу која ће ми пружити чврсто тло и сигурност у животу. Ветрови ме бацакају, олује ми ломе бокове, вирови пропасти ме вуку наниже. Покушавам да се одржим на површини, вучем самог себе до спасења, али је терет превелик. Осећам се као Сантјаго који вуче своју огромну патњу и знам да ће ме тај терет уништити. Али – како да га одбацим? Како да одбацим нашу љубав која је била тако невина и права? Ах, кад бих те само бар на трен видео! Имао бих тада снаге да нас обоје извучем на копно, да отпловим за обоје два пута око света ако треба! О, хиљаду нежних речи имам да ти поклоним... али те нема. Недостајеш ми... и знам да ниједна друга не може бити као ти. Венем без тебе и вртоглаво нестајем. Дах ми се кида, тонем, нема те... не могу да се ослободим осећаја усамљености. Тако сам сâм. Ти си била моја звезда водиља која се угасила и нестала. Вапим за твојом светлошћу, звездо моја. Осветли ми пут! Луко моја, само чекам да ми засветлиш као светионик у тами и покажеш танку нит којом бих допловио до тебе. Заувек твој. Никола Миленов 8/2

Моја најљубавнија прича Љубав се моја родила. Тек је изашла и тек стала на ноге, а толико је јака као да је ту од давнина. Осећам је у целом це телу, осећам је у очима, а у њима нисам само ја. У мојим очима има су и твоје очи, очи оне гледају у моје срце и моју душу. Клизи твој поглед кроз мене и окреће ме потпуно. Ја тако улазим у тебе, а ти кроз мене видиш сваку моју мисао. Зовеш се Снежана. Као да си од пахуља саткана, твоје тело је тако крхко, али ти је срце снажно и постојано. Твоје усне су тако влажне и топе се кад их пољубим. Осећам да нестају кад их дотакнем и тада полако упадам у дубине твоје душе, тако се у једно биће спајамо. Ниси случајно добила такво такв име. То су се укрстиле више силе предући тајну и правећи од твог имена пут којим сам ја ходао свих ових година. Ходао сам право ка теби, ишао твојој љубави у сусрет, а нисам ни знао да ме на крају тог пута чекаш ти. Дотакнувши те, опила ме чистота твоје душе и белина твојих дланова. Ту сам застао. И остао. Предао сам се том љубавном милом понору кроз који падам и сад. Не знам више за себе, али знам за тебе и нас - и то је довољно. Ја без тебе не постојим. Ти и ја смо једно и заувек ће тако остати. Као изгубљен губљен сам путник када ниси поред мене. Твој поглед ме греје, осећам се под њим у огњу, а кад ми се осмехну твоје медне усне, моје руке саме ка твојима прилазе. Дланови моји почну да се отварају и хрлим ка теби и твом загрљају. Срце тад добија крила, чујем сваки његов откуцај и трепет. Желим да осмислим најљубавнију реч којом бих описао оно што осећам, осећам али такве речи нема. Бојим се да не покварим милину и да не разрушим тајанственост која се разаткала између нас. Усне се отварају, тело покушава да изговори неку реч, али гласа нема. Не постоји тако нежна и искрена

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број реч која може уз нашу љубав да се пришије. Само из мог срца испливавају осећања и попут слободног делфина плове и урањају до твојих дубина. Ти ме упијаш и разумеш мој неми говор. Теби реч није потребна. потребна. Одавно си ме разумела и у себе упила. Желим да од снега у твом имену направим ледник ледник који се неће никад отопити и у том ћемо се сјају ти и ја огледати. Љубав се моја тек родила, а толико је јака и велика као да је ту од давнина. Ја сам миран и вољен. То је довољно. Димитрије Ђорђевић 8/2

Пролеће

Пролећни сонет

Трачак сунца у собу провири, Мирис ветра сада пољем пири. Снено цвеће своје главе диже, Сад и нама пролеће већ стиже. Ведро небо изнад наших глава, Под ногама мекана је трава. Свуд се чује цвркут лепих птица, Ту мирише мала љубичица. Мириси сад около нам круже, Веверице сад се опет друже. Птице поју песмице сад своје, Дрвеће је сад зелене боје. Пад кишице на зелену траву План поквари квари маленоме мраву, На све стране цвета сад нам цвеће, Нигде нема веће ће наше среће.

Сунце се стидљиво са облака скрило Несигурно своје зраке кроз њих следи. Пролеће, пролеће, драго моје мило, Никако да зима оде и избледи. Висибаба главу стидљиво повија Као да се боји хладног ветра, снега, Својим телом маше, листом се извија, Превариће она хладноћу са брега. Дођи нам, пролеће, хајде, кад те молим, Отвори нам небо и сунца зрак нам дај, Поспи нас топлином, шаљи нам сунчев сјај.

Анастасија Миловановић 6/1 Ко змај на крилима донеси нам сунца, Осветли нам душу, у, шарај наша срца, Све нека се буди, пролеће нам куца! Алекса Милановић 6/1

Сјај у оку Данас сам запловила у корице неке старе прашњаве књиге. Отвориле су ми се њене странице и преко ситно и густо куцаних редова угледала сам стару и избледелу фотографију. На њој је била непозната жена. Фотографија је била црно црно-бела, рубови су били исечени рецкавим ре маказама. На полеђини мастилом исписан датум. Тада нисам ни била рођена. Заиста не знам ни сада зашто сам се тако предано загледала у лик те непознате даме. Шта ме је привукло да држим ту слику дуго на свом длану? На први поглед била је то обична госпођа из раних седамдесетих година прошлог века. Тамнија коса уредно увијена у пунђу, златне наушнице у облику сузе која клизи низ образ, уредно закопчана кошуља са чудно дугим шпицевима на крагни. Огрлица са малим медаљоном.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Када ми се поглед заустав зауставио ио на њеним очима, ту је и остао. Што сам је дуже гледала, некако ми је све била блискија. Њене очи су је одале. У очима одсјај. Боју очију не препознајем, али она је мање битна од намере која избија из њих. Загледане су у даљину, у њима поиграва светлост. Младост се угасила, али су јој очи још увек младе. Схватам да је то времешна госпођа и не може да ме завара својом строгом одећом. У мислима почиње да ми се развија читава прича о њој. Нико у тим годинама не изгледа срећан и не сија му тако искра ока – осим им ако није вољен. Ова жена је била вољена. У њеној зеници се скупила сва љубав овога света. Имам утисак да је пристала да овековечи себе и свој лик само зато да би се видело шта је њу тако дуго одржало. У младости се потпуно предала нечијој искреној љубав љубави, и, нечије руке су је верно грлиле, нечије усне су је предано љубиле. Увек је држана као мало воде на длану, никада није била повређена, а и ако јесте, исход је увек ишао у њену корист. Гледа у даљину право у вољену особу. Није уопше важно да ли је тај човек век био у том трену испред ње. Она је била загледана у њега ма где био он. Између њих се тако ствара неискидива нит која их повезује вечно. Та нит превазилази и простор и време. Љубав је држала ову даму на висини живота и све време је хранила и појила искреношћу еношћу и истрајношћу. Само овакво задовољно око може дуго да траје. Сјај у њеном оку је био неописив. Она се оком смешила некоме далеко. Њу је љубав подигла у небеске просторе, отворила јој непрегледне видике бесконачних предела. За њу није постојала граница. Узела сам ту фотографију и ставила међу своје. Не знам која је то жена, али знам да желим такав сјај у свом оку. Гледаћу је често и тако задати себи каву љубав желим. Искрену, праву, вечну. Желим да волим и будем вољена као она. Тамара Стојилковић 8/2 У славу пролећа

Песма о природи

После дуге, хладне зиме Појави се нада, срећа: Изникла је висибаба, Весник новог пролећа.

Кишно поље, кишни дан, Увек нам је у природи Добар дан.

Срећу и радост пролеће нам пружа, Њему се радује и црвена ружа. Сунце нас топлим зрацима голица, Шумом се ори песма младих птица. Љубав цвета ко цвеће у пољу, Облаци лете по небу плавом, Сви добијају наду и вољу И шири се чаролија магијом правом. Весела граја деце се чује, А ноћу прелепи Месец царује. Невена Костић 6/2

У природи све је боље Прелепо је цветно поље. Тада све замирише Ваздуха нам даје више. Зелена трава, шарено цвеће, Природа нам даје снаге веће. Сунце греје, цвеће цвета, О, природо моја лепа! О, природо моја мила, Увек си нам добра била! Анастасија Тасић 6/1

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Пролеће Пролеће је стигло У наш лепи крај. Обожавам месеце Март, април и мај. Пчелице су почеле Да скупљају мед. Све се буди, све мирише Ко најлепши цвет. Дужи су нам дани, Сунце јаче греје. То на радост нама Пролеће се смеје. Сандра Видојевић 5/1 Љубав, пролеће и цвеће Пролеће завири у душе цветова И лахор нежни подари сунцу. А очи неке плаве ко небо Заблисташе у мом дрхтавом срцу. Чуперак један несташне косе Са сунцем и цвећем постаде драг. Чуперак један те златне косе Пређе мог дрхтавог срца праг. Славица Станимировић 5/2 Пролеће Осмех на лице, Певају птице, Пчеле у роју Сви смо на броју. Вијаче, лопте И бицикл жути, Најлепше је у пролеће Дечји смех чути. Опојни мириси Око нас су свуда, У пролеће се често Дешавају чуда.

Због пегавог носа И те косе плаве, Ја не могу да га Избијем из главе. Ивана Нешић 5/2 Пролеће У природи нешто се догађа, Свака травка поново се рађа. Меда се из зимског сна буди, Осмехом лице украсили људи. Хајте, децо, са свих страна, Пролеће је сад пред вама! Ласта нам се смеши с крова, А у шуми чучи сова. Шаренило на све стране, Дошло сунце, кити гране. Милица Радић 5/2 Другарство Као цвркут птица, Ко јабука с гране, Друг је увек ту, Стоји с десне стране. На улици и у школи Друг те цени, друг те воли, Даје лопту, кифлу дели, Савет даје и свет цели. Друг је увек спреман За смех и за шалу. Другарска је свађа Проглашена за малу. После школе он те чека Да мишљења дели нека, Да насмеје, обрадује. За твог друга свет нек чује. Данијел Јаковљеви Јаковљевић 5/1

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број МАЛА МАТЕМАТИЧКА УКРШТЕНИЦА Наука свуда

1

2

3

4

5

6

7

8

1 2 3 4 5 6

ВОДОРАВНО 1. 150500 : 4  D(36,54) 2. (15 · 4 + 750 : 25 ) · 6 + 100 · 29,65  Следбеник броја 711 увећан за 8 3. Неутрална је за сабирање  My name is Bond. James Bond  Толико је dl у 8l 4. Најмањи непарни прост број  42 · 49 - 28 · 49 + 3 · 49  Дужина странице квадрата (у центиматрима) чији је обим 200mm 200 5. Број дана у преступној години умањен за 1  Те године одржане су прве модерне олимпијске игре у Атини 6. 505 увећан 10 пута  Колико је било Дизнијевих тачкастих далматинаца? УСПРАВНО 1. Колика је површина игралишта правоугаоног облика дужине 15m, а ширине 22m?  Колико тридесетпетина има једно цело?

2. Двоцифрени садржалац броја 25 који је већи од 50  0,36 · 1000 3. S(300,200)  Арапски запис римског броја LV 4. Камион носи терет масе 2,508t.

2,508 Колико је то килограма?  Неутрална је и за одузимање 5. Шестина од 30  73 · 18 - 73 · 8 + 1 6. Број дана у недељи  S(19,2) повећај 11 пута па га умањи за 37 7. Колико ногу имају 32 слона?  Величина правог угла у степенима 8. Претходник броја 800570 умањен за 8 Припремила наставница математике Ивана Јерковић 

Предшколцииз из Доње Трнаве рецитују и улепшавају школски простор, али и продају јаја за Ускрс

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Мапе ума – забаван начин учења Често се дешава да ученици имају потешкоћа у учењу, или не могу да науче јер им је тешко да градиво разумеју или запамте, или науче али брзо забораве. Уколико полазимо од учења које има за циљ да механички меморише информације, односно како се једноставније каже „да бубамо“ нормално је да ће се знање брзо изгубити, да ће се оно што смо учили брзо заборавити. Цртање мапа ума је једна од техника које омогућавају да убрзамо учење и да нам знање остане трајно. Цртањем мапа ума учинићемо процес учења занимљивијим, креативнијим и забавнијим. Све што вам треба је ваша креативност и машта. Мапе нам помажу да приликом учења путем цртежа прикажемо оно најбитније и тако запамтимо суштину. Како се оне цртају? За почетак вам треба већи бели папир без линија и неколико фломастера разних боја, може и маркера али се не препоручује црна боја јер је битно да је мапа што шаренија. Када правимо мапу, полазимо од главног појма који се пише или црта у самом центру папира (на доле приказаној фоторафији главни појам је јесен). Он би требало да је што занимљивије представљен (што шареније, у виду неке слике...) јер наш мозак воли боје, слике и што је интересантније он лакше и брже памти. Када смо осмислили главни појам, потребно је да размислимо које су прве асоцијације на дати појам (ако учимо нешто ново прочитаћемо и извући оно што је најважније у вези с тим појмом који смо изабрали да нам буде у центру, а у ствари га боље објашњава), повлачимо линију (може у другој боји) од главног појма и пишемо реч која је асоцијација на дати појам (на датој слици први појам који се пише је „време“). Та линија која се повлачи од центра папира ка спољашњим деловима папира зове се грана и може се даље ширити у још мање гранчице као што је приказано на слици (време нас даље асоцира на хладно, на кишу). Потом повлачимо нову грану од центра и наводимо следећу асоцијацију (у датом примеру то је „животиње“) и тако даље. Мапе могу бити једноставније, да имају само неколико грана, а могу бити и доста сложеније, све зависи од ваше маште. Дајте себи слободу да експериментишете и користите што разноврсније облике, боје, сличице, појмове... Битно је да вам мапе буду што занимљивије јер ће тако остати дуже у сећању. Предности мапа ума су у томе што ћете брже учити градиво, лакше учити разне предмете (могуће је радити мапе из билогије, хемије, физике... Пробајте!), увек нам добро дође мапа када треба да поновимо градиво, јер смо оно најбитније путем цртежа приказали, научићете да одвајате битно од небитног приликом учења и учење ће вам бити много забавније. Истраживања су показала да се знања брзо заборављају уколико се не користе, а да ће наш мозак последње заборавити, а прво се сетити неке слике или цртежа. Мапе ума вам пружају могућност да целу књигу прикажете на овакав начин, да песму дочарате на овакав начин, да напишете формуле из математике, хемије, да поновите градиво из било ког предмета. Верујем да сви знате реченицу: „Једна слика вреди хиљаду речи“, зато пробајте ову технику учења, видећете да је забавно. Ваш педагог Снежана Стевановић

Реч вашег педагога

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Предшколци из Д. Трнаве

Заједно сви! У библиотеци

Маскенбал Осликавамо учионицу

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Енглески језик

Енглези имају чувену изреку која се завршава кључном реченицом ”INVOLVE ME, I'LL LEARN” што преведено на српски значи ,,укључи ме, научићу - oвде вде се ради пре свега о томе да оспособимо младе умове да мисле својом главом и креирају нешто ново и лепше од модела који им се нуде. Они морају да буду у процесу који, што се учења језика тиче, почињее од основних корака којима креће свако дете када учи и матерњи језик, а то подразумева учење слушањем, читањем, писањем и говором наравно. Све то захтева и моделе на основу којих дете гради на крају и свој рад и достиже одређени ниво језичке вештине. Моде Модели ли су и наставник и другови из групе, модели су и текстови из уџбеника, песама, прича, шала, свакодневне ситуације из живота. На крају и они сами постају модели који пружају и подршку својим другарима и подстичу их да уче даље и више. Циљ је да схвате да учење чење јесте потреба не само друштва и заједнице, већ и њихова лична. Ако ово постигнемо можемо рећи да смо на правом путу. Имам неколико примера да се ово остварује кроз различите ситуације и на часовима и кроз њихов самостални рад код куће... Рецимо, деци трећег разреда који уче како да опишу себе и и своје другове задаје се да нацртају и напишу кратак састав у форми писма другу или другарици. На основу модела из књиге и примера који даје наставник ђаци на часу пишу састав, а касније га усмено презентују својој ојој групи, која има задатак да прати и исправља грешке, уколико их има. Ово је рад ученице Милице Тодоровић из Мезграје, која је самостално на тај начин успела да напише свој састав. Четврти разред је имао домаћи да прати временске прилике и да бележи у табели запажања у трајању од седам дана, модел је пружио наставник, а ученици су се добро снашли... Затим је на основу модела одређен задатак да припреме презентацију у којој ће глумити ТВ метеоролога, који прогнозира време. Деца су се својски потрудила да одглуме и ураде и овај задатак, кроз који су

показали и своју креативност тивност и мотивацију. Ево наших малих метеоролога... Ученици петог разреда су писали мејлове другарима из иностранства о организацији активности у нашој школи... уз одговор на наставника ставника који је био саветодавне природе...

Classes we begin to 8:05 and lasts 45 minutes. Mondays, Tuesdays, Wednesdays we have 6 classes Thursdays 7 classes and Fridays 4 classes.We have the geography, history, science, maths, pe, ict, and we can not ch choose oose subjects except ict and art.For lunch meat, apple juice, milk, pizza and pears.

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број It's good, but there are a few mistakes. Има неколико грешака... We begin classes to 8:05 and last 45 minutes.

ON Mondays, Tuesdays, Wednesdays.......ON Thursdays..... ON Fridays.....

We have geography, history, science, maths, PE,ICT , скраћенице се пишу великим словима For lunch we have meat, apple juice, milk, pizza and pears. Nisam sigurna da imate meso, ali dobro... Или када ученици шестог разреда пишу биографије писаца или пак славних личности, све то изискује и самостални истраживачки рад и вољу пре свега да се и нешто додатно научи.

He completed four years of primary school in the village Vracevsnica. Author of several novels, five books of lyrical prose, 20 collections of poems, five theatrical drama, more than 40 books for children. Distinguished artist of Belgrade. The first collection of poems published in 1959, and later, more than a hundred books of poetry, prose, anthologies, picture, etc. His works have been sold over a million copies. A lot of them have been translated into foreign languages. The Governing Board of the Association of Writers of Serbia on 30 March 2012, proposed a corresponding member of the Serbian Academy of Arts and Sciences.

He lives and works in Belgrade and in Georgia.

Don't worry, I've had some problems myself so I couldn't check your essay up till now. There are e few corrections, but it's good. I would only like to read something more about his style and emotions he transfers, and of course about the way you feel while reading his work, poems, or books, whatever. Add something in short, you don't have to write another essay, just a couple more sentences as a conclusion.

And these are the corrected items: five theatrical dramas (add at least one title and this goes for books, too) ... have been sold IN over.... proposed him to become a corresponding member....

Branislav Nusic lived in Serbia (Belgrade). He was born on 20th October 1864 in Belgrade. He died on 19th January 1938. Was a Serbian writer, journalist and diplomat. His real name is Alkibijes Nusa.His most famous works are:,,Suspicious``, ,,MP``, ,,Autobiography``, ,,Madam minister``, ,,Deceasen``...

Graduated from the Law Faculty in Belgrad in 1884. Married 1893. Founded the theather in 1913 in Skoplje. Elected member of the Serbian Royal Academy 2.10.1933. Called the poet of laugter.

Received awards: Order of Sv. Sava, the Orther of Prince Danilo first, the Order White Eagle.

Very good! You can print it after the corrections and bring it to school.

HE was a Serbian writer,... У енглеском језику реченица мора имати субјекат.

The Cabinet Minister's Wife је заправо на енглеском наслов Госпођа министарка The Deceased- Покојник A Suspect Individual-Сумњиво лице Doctor-Др Married IN 1893 laughter Order of Prince Danilo THE first Додај своје мишљење о писцу и његовим делима за крај у неколико реченица и биће excellent Велико је задовољство гледати вас и читати ваше радове. Због тога је овај наш посао и најлепши на свету, а када има и ваше иницијативе, жеље да се нешто покрене и уради, на нама је да помогнемо да се то и оствари. Грешака ће увек бити на том путу, али не брините. Исправљаћемо их заједно и радити на томе да се не понављају превише. Поздрав од наставнице Данијеле Јокић

20 година од првог броја „Искрица“

Искрице, 70. број Ликовни кутак

Ивана Стојановић, 3. разред, Сечаница

Ђорђе Николић, 1. разред, Доња Трнава

20 година од првог броја „Искрица“