14. новембар 2020. | година I | број 37
ДОДАТАК ЗА КУЛТУРУ И ДРУШТВО
жене
А ви, како сте ви? НА ЗРНУ ГРАШКА
ХВАЛА И СТВАРНОСТ Уколико су модели преузети од Финске и Краљевине Низоземске, чиме се хвали нови мандатар црногорске владе, онда није згорег да погледамо те моделе изблиза, најприје Финску. Наука и култура тамо јесу једно министарство, али је образовање посебно. Осим тога, финском владом предсједава жена која је и најмлађа премијерка у свијету, а од осамнаест министарстава, десет воде жене. У земљи лала и вјетрењача постоји министарство које обједињује образовање, науку и културу,
Огроман број прекида трудноће мени говори само да смо као друштво дебело оманули у сексуалној едукацији. А ево и теме за моралисте пошто је и даље у Црној Гори велики број селективних прекида трудноће, чак око хиљаду годишње, јер је зачет ,,погрешан пол“, што у преводу значи: до абортуса не би дошло, да је зачет онај „прави пол“
КАЦПЕР ПАМПЕЛ
Б
лижи се крај године коју ће цијели свијет добро запамтити. Нема те области живота коју ова пошаст короне није дотакла и тешко да је ико остао спокојан и неокрзнут макар бригом за своје ближње, уколико је већ према самом себи равнодушан. На овај или на онај начин корона нас је све приморала да промијенимо ако не поглед на свијет, а оно бар неке навике. Број заражених у свијету прешао је педесет милиона, а до сада је умрло преко милион и двјеста педесет хиљада људи. Вакцине и даље нема. И бал под маскама не престаје. Многе европске земље поново се затварају, а о томе размишљају и владе држава у којима је све било на нивоу препорука. Америка је добила новог предсједника, a први пут у историји ове земље, прва до њега биће жена. Зове се Камала Харис и дијете је имиграната, мајка јој је из Индије, отац с Јамајке. Обећава озбиљну реформу полиције, оставља наду да је Бијела кућа добила неког ко ће имати више слуха за људе са маргина. На улицама градова широм Америке, са маскама на лицу и уз шампањац људи славе. И, дефинитивно више се радују што се Трампу није заломио још један мандат, неголи Бајденовој побједи. Само је у Вашингтону, за мање од дванаест часова, продато више шампањца него за двије претходне Нове године заједно! С ове стране баре нови терористички напади у Француској и Аустрији поново су шлагворт десничарима за нападе на мигранте и утјеривање страха као да га већ нема довољно због короне. Србија је формирала нову владу, а ово нову занимљиво је из разлога што ће од укупно двадесет и једне министарске фотеље, у десет сјести жене. У стилу А кад ће не знамо, протиче формирање владе у Црној Гори, а оно што знамо не знам колико обећава. Идеја да се смањи број министарстава са деветнаест на дванаест вјероватно је разумна, али да се у једно министарство спакују просвјета, наука, култура и спорт изазива подозрење посебно што је за ту функцију предложена особа која на друштвеним мрежама Бориса Дежуловића назива усташом. Паметном ваљда довољно.
НАИВНО ЈЕ ВЈЕРОВАТИ ДА СУ ЖЕНЕ У ЦРНОЈ ГОРИ У СИГУРНОЈ ЗОНИ „Црни Протест“ за право на абортус испред Пољског парламента у Варшави, октобар 2016.
међутим постоји и посебно министарство које се бави основним и средњим образовањем и медијима док је спорт у оквиру посебног министарства. Од укупно дванаест министарстава половину воде жене. Предсједник њихове владе има три замјеника, од којих двије жене. Или, у кабинету који броји двадесет пет чланова, Низоземска има дванаест жена. Црна Гора ће такође од сада имати дванаест министарстава, али међу предложеним кандидатима само су три жене. Гледе модела владе Финске и Низоземске, тужно је што нијесу примиjетили тако очигледну и равномјерну заступљеност жена. А за све то вријеме, у једној држави у срцу Европе, Уставни суд је забранио абортус чак и у оним случајевима када се утврди да фетус има неки деформитет. У ствари, абортус је могућ само уколико је угрожено здравље жене или уколико се докаже силовање или инцест. Уопште ме не би изненадило, како се и силовање и инцест тешко доказују, да би жене морале да ухвате свог силоватеља за рукав па да с њим изађу право пред конзилијум. Тамо би њен ујак рекао: Јесте, ја сам је оплодио, а они би завртјели главама и рекли му: Сљедећи пут, стави кондом, човјече! И ето, само што је Европа одахнула пошто је Ирска на референдуму промијенила најстрожији закон о абортусу, на овај трон попела се Пољска, такође изразито католичка земља.
Пољски парламент чак није ни расправљао. Посланици деснице су се директно обратили Уставном суду гдје, наравно, сједе њихови људи и тако је почео хаос. Широм Пољске данима се одржавају масовни протести, далеко масовнији него икад јер су се жене тамо и прије буниле против овог закона који је био само мање ригорозан. Ситуација је скоро на ивици грађанског рата јер, док жене и они који их подржавају бране своје право да одлучују о свом животу, на улицама су и они који им то право оспоравају. Жене улазе у цркве и прекидају мисе, полиција је на ногама. На једном транспаренту између ријечи Достојанство и Слобода стоји знак једнакости и то је суштина свега. О томе се ради. И само о томе. Ако мислите да су жене у Црној Гори или у Србији у сигурној зони, онда сте у великој заблуди. У најмању руку, наивно је вјеровати да се тако нешто овдје не би могло догодити.
ЖАЛОСНА РЕАЛНОСТ У Србији је ових дана на телевизији са националном фреквенцијом, у мирно поподне, кад цијела породица може лако бити пред екраном, емитован филм у коме се демонстрира прекид трудноће и цијела је емисија била на линији не само колико је абортус ризичан, већ колико је моралан. О томе колико је то дегутантно не бих трошила ријечи. Осим тога, ниједну
жену то неће одвратити од намјере да уколико је одлучила и абортира. Жене нијесу умоболне па да не знају шта их чека. Иако је свако расправљање о моралу на телевизији која подстиче и његује глупост кроз своје ријалитије, наизглед узалудно, оно је ипак опасно. На овај начин се перфидно подстиче подјела на оне који су за и на оне који су против абортуса. Прошле године ме је јако узнемирило кад сам од дјеце из једне београдске средње школе сазнала да им је међу темама за дебату професорка понудила и тему: абортус да или не?! Можда нијесам поступила педагошки, јер се све то дешавало на радионици документарног филма коју сам водила, али тог се дана радионица претворила у озбиљну расправу која се завршила њиховим обећањем да ту тему неће одабрати за дебату. Нема ту о чему да се дебатује. Жалосна је стварност кад већ мора да дође до тога. Већина абортуса обавља се у језивим условима. У простору болница који иако није ни подрум ни котларница тако изгледа. За вријеме санкција, прекиди трудноће дешавали су се и без локалне анестезије. Понекад би жену уштинули како би осјетила да је добила ињекцију... О томе је непријатно јавно говорити, али на форумима гдје се може сакрити идентитет, жене о томе отворено причају. Абортус се наплаћује свуда. На приватним клиникама
MИЛИЦА ПИЛЕТИЋ кошта и до 500 еура. Огроман број прекида трудноће мени говори само да смо као друштво дебело оманули у сексуалној едукацији. А ево и теме за моралисте пошто је и даље у Црној Гори велики број селективних прекида трудноће, чак око хиљаду, јер је зачет ,,погрешан пол“, што у преводу значи: до абортуса не би дошло, да је зачет онај прави пол. Море, не би дошло ни до зачећа да је прави пол ставио кондом кад му очигледно не иде да га извади на вријеме. Погрешном полу немам шта да поручим. Јасно је да редове морамо збијати и да не смијемо дозволити да било ко осим нас одлучује хоћемо ли оно зачето у утроби донијети на свијет или не.
АМФИЛОХИЈЕВА ПЛАТФОРМА И умало да заборавим, у цијелом овом планетарном лудилу десила се и једна смрт. Умро је Амфилохије. Иако сам покушавала, ваљда јер увијек у људима тражим доброту, да и у његовим ријечима осјетим љубав или благост, није ми успјело. Никада га заправо нијесам ни доживјела као неко свјетовно лице, већ као политичара који се мало другачије облачи, а чије ставове не дијелим. Није се либио да жене које су абортирале назива чедоморкама и често је на ту тему говорио увредљиво. На примјер, једном је, приликом литургије у Пећкој патријаршији, на ову тему, рекао да су жене ,,у својим утробама побиле више дјеце него Хитлер, Мусолини, Броз и ови на Косову и Метохији“... Да се разумијемо, спорити право жени да сама одлучује јесте увредљиво за жене, али је стављање у исту реченицу с Хитлером ипак крајност. Митрополитов испраћај од болнице, у коју је примљен због короне и у којој је и умро, па све до Храма гдје је сахрањен изазвао је у мени неку чудну тугу. Ја заиста нијесам видјела ништа величанствено у слици на којој се око отвореног ковчега преминулог од посљедица короне тискају вјерници, од којих већина није имала маске на лицу, као што ми то што осмогодишња дјевојчица непомично сатима стоји над његовим одром није изазвало ни најмање дивљење. Не знам за вас, али ја због короне нијесам отишла на неколико сахрана. У посљедњим мјесецима умрли су неки људи које сам вољела и који су заслужили достојанственији испраћај него што је сахрана у кругу породице. Кажу да смо пред Богом једнаки... Лажу. Ја нијесам баш добро ових дана. А ви, како сте ви?