Medici.com 119

www.medicicom.com Uspjeh ljekara UKC Republike Srpske

Spasena pacijentkinja sa velikim oštećenjem srca GODINA XX • BROJ 119 • OKTOBAR 2023 • CIJENA 6 KM, ZA INOSTRANSTVO 4 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu UKC Tuzla

25 godina kardiohirurgije

Zlatna medalja za srpske naučnike

Akademik Rajko Igić

Zapis naučnog istraživanja

29. septembar 2023.

Svjetski dan srca

Prof. dr Nevena Divac

Efikasnost i bezbednost lekova

PLUS

NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.

PEDIJATRIJA KARDIOLOGIJA ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA GASTROENTEROLOGIJA REUMATOLOGIJA PULMOLOGIJA HEMATOLOGIJA NEUROLOGIJA PSIHIJATRIJA VASKULARNA HIRURGIJA UROLOGIJA ORTOPEDIJA ANGIOLOGIJA FIZIJATRIJA NUTRICIONISTA UZV DIJAGNOSTIKA DERMATOVENEROLOGIJA KLINIČKA PSIHOLOGIJA DJEČIJA KARDIOLOGIJA DJEČIJA PULMOLOGIJA DJEČIJA NEUROLOGIJA DJEČIJA NEFROLOGIJA DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA DJEČIJI NUTRICIONISTA DJEČIJA ORTOPEDIJA DJEČIJA FIZIJATRIJA LOGOPED ONKOLOGIJA

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

UKC Republike Srpske

Herojski podvig ljekara

Uvodna reč “Ko gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, na polju jesen stoji.

Sa njene dražesne glave lisnatih vreža splet, čarobno spušta se dole, do same mirisne trave...” (“Jesen”- Vojislav Ilić )

Ovi zlatni oktobarski dani bacaju nas u naručje jesenjih čari, pred čijom ornamentikom zastaje dah. Čitavi pejzaži emocionalnog sklada i harmonije boja. Priroda funkcioniše u savršenom ritmu svojih procesa. U narodu poznato Miholjsko leto u punoj snazi opravdava svoje prisustvo. No, tiho, poput sazrevanja ploda, grandiozno poput pauna u kraljevskom vrtu, a smelo poput nadošle planinske reke, stopalima vremena, jesen je ušetala u naše živote. Bogata i raskošna, arogantna i tajanstvena, kreativna i zanosna... Obgrlivši svu prirodu i njeno potomstvo, vešto podešava ritam i muziku veselom balu oblaka, kiša, magle i razigranog sunca, koje još nije spremno da prepusti nebeski svod. Po krošnjama drveća kao da su skakutali slikari i u svojim kreativnim zanosima, čarobnim umećem, oslikavali svaki list posebno. Raskošna paleta najdivnijih boja koja ostavlja bez daha. Duša i oči pune su nam njene raskoši. No, jutra već odavno drugačije mirišu! I sunce polako izdaje snaga… „Ona je tu. U tuzi kiše, po poljanama tiho hoda. I kuda stiže, u vis diže, usplahirena jata roda,” (Dobriša Cesarić – “Jesen“ ).

I naša ekipa, širom je otvorila vrata bogatoj jeseni i u 119-u košaricu časopisa „Medici.com“ poslagala je pregršt sadržaja, sa željom da Vam budu blagodatni i razgalni, baš kao i sva lepota jeseni.

Dragi naši verni saradnici, prijatelji i čitaoci! U dubokoj ekstazi, pred emocionalnom katarzom doživljavanja prirodnih preobražaja i u idiličnom karavanu godišnjih doba, uživajući u besprekornim potezima prirode, vreme nas donosi, nosi i odnosi kroz svoje misteriozne lavirinte i hodnike. Sa njim dolaze i prolaze naši životi. Nije dovoljno ni samo želeti i imati snove da bismo ostvarili ideje. Najvažnije je odabrati svoj put, a još je veće umeće znati hodati njime, udahnuti život ideji i učiniti je stvarnom. Imati emotivni rotor i opravdanje svoga delovanja je čovekova najveća vrlina i amblem što ga krasi i čini autentičnim stvaraocem. I Alber Kami je govorio: „Stvarati, znači dva puta živeti“. Ovakvo shvatanje života koje se sastoji u otelotvorenju ideje u suštinsko delo ili opipljiv oblik, čini nas srećnijima, prepoznatljivijima i ostvarenijima. Upravo pod tim snopom esencijalnog svetla, u malenom kutku ne tako bliske prošlosti, počeli su se ispisivati prvi redovi časopisa „Medici.com“, koji su se iz godine u godinu pretvarali u monument vredan poštovanja, koji sada stoji na tronu 120. broja, sa trofejom koji se zove Jubilej od 20 godina. Naš zajednički poduhvat i uspeh!

Sve što je zapisano u ovih 20 godina na stranicama časopisa „Medici.com“, ostaće trajno svedočanstvo o stvaralaštvu u domenu medicinske struke i nauke u prvoj dekadi 21. veka, kod nas i u svetu. „Medici.com“ premoštava prostor i vreme, prateći impulse epohe, idući u korak sa svetom, što je naš intelektualni i nacionalni imperativ. Reč je o kompletnom i kompleksnom, modernom časopisu sa vizijom, koji je svedok vremena i stručne i naučne istine. „Medici.com“ je svojim kvalitetom i jedinstvenošću obezbedio sigurno mesto u analima naše medicine i pisane reči. To je časopis koji zna kuda ide!

Stoga, ostanite sa nama! Živi nam i zdravi bili i do novog čitanja u decembru, u priči o zdravlju i životu, koju ćemo po 120-ti, jubilarni put u istoriju trajanja, ispisivati perom iskrenosti i znanja.

Na mnogaja leta!

Vaš “Medici.com” Vera Pušac, direktor

8

Svjetski dan srca

Koristi srce, znaj o srcu

10

Dr Sanja Glišić, pulmolog

Ultrazvuk pluća

28

Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu

Zlatna medalja za srpske naučnike

40

Sedmi nacionalni kongres

Istorijat sestrinstva Srbije

45

Nadrilekarstvo

Krivično delo protiv zdravlja ljudi

56

Prof. dr Nevena Divac

Efikasnost i bezbednost lekova

60

Akademik Rajko Igić

Zapis naučnog istraživanja

62

Info bilten UKC RS

79

UKC Tuzla

25 godina kardiohirurgije

86

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Goran Račetović i Željko Derajić.

Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 2.000

120. broj izlazi u decembru 2023. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7

Z D R A V S T V O

Z

ahvaljujući dobroj komunikaciji, timskom radu i stručnom kadru medicinskih profesionalaca u Univerzitetetskom kliničkom centru Republike Srpske u zadnjim sekundama spasen je još jedan ljudski život.

Naime, u stanju šoka sa višestrukim povredama, zadobijenim u saobraćajnoj nesreći, primljena je životno ugrožena pacijentkinja srednje životne dobi.

Tokom hitnog operativnog zahvata na grudnom košu tim Klinike za torakalnu hirurgiju uočio je vrlo rijetko napuknuće desne srčane pretkomore i srčane kese usljed udara u saobraćajnom udesu. Hitno je alarmiran tim Klinike za kardiohirurgiju te je spriječeno iskrvarenje i samim tim smrt pacijentkinje. Nakon zaustavljanja krvarenja iz srca, izvršena je rekonstrukcija srčane kese te je u rekordnom roku sve uspješno završeno i pacijentkinja je u zadnjem trenutku spasena. „Ponosan sam i presrećan što smo, uz podršku rukovodstva Republike Srpske i kolega iz Srbije, ostvarili ono što smo željeli. Pored hladnog programa operacija srca, uspješno izvodimo i operacije teških povreda srca. Želim da se zahvalim svima, naš

Klinički centar je garancija stabilnosti života stanovnika Republike Srpske“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „Želim da se zahvalim kolegama iz Klinike za torakalnu hirurgiju, Klinike za kardiohirurgiju, Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje i našem Urgentnom centru. Ovo je najbolji pokazatelj timskog rada te načina kako se ostvaruju dobri rezultati i kako se promptno reaguje kada je riječ o teškim povredama. Mi smo evaluirali ovaj slučaj te donijeli brzu odluku da šaljemo tim u Urgentni centar da ulazi u operacionu salu. Onog momenta kada smo iskontrolisali krvarenje i prepoznali povredu srca, pozvali smo tim Kardiohirurgije koji je to uspješno zbrinuo. Rezultat nije izostao, pacijentkinja je dobrog 8

Uspjeh ljekara UKC Republike Srpske

Spasena pacijentkinja sa velikim oštećenjem srca

opšteg stanja i stabilna je, nalazi se na odjelu Klinike za torakalnu hirurgiju. Želim da pozdravim sve timove koji su učestvovali u ovom zahvatu kao i da se zahvalim našem generalnom direktoru koji nam je omogućio da imamo Kardiohirurgiju. Samim tim rezultati neće izostati u budućnosti“, rekao je dr Marko Kantar.

Dr Miodrag Perić naglasio je da je Klinika za kardiohirurgiju od velikog značaja za Republiku Srpsku. „Povreda ove vrste se zaista retko dešava.

Za 41 godinu, koliko radim u Institutu

za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’, bio je jedan slučaj povrede srca koja je uspešno sanirana. Kada je nešto retko, smatrate da je i teško, a sama struktura srca je teška i krvni sudovi su ponekad teški za šivanje. Ono što je bitno u ovom slučaju je da su kolege na vreme i tačno prepoznale o čemu se radi te korektno i izvanredno hirurški tome prišle i omogućile da se to efikasno zbrine. Kada imate povredu srca, a nemate dobar pristup i ne vidite odakle krvari, nemate mnogo mogućnosti, mnogo krvi se gubi, itd.

Z D R A V S T V O

Ovo je bio izvanredan tajming za sve, odluka da se ide u salu, koji pristup da se izabere i kako da se eksponira, jer je kod pacijentkinje pukla srčana kesa. Kompletna organizacija operativnog zahvata je bila na izvrsnom nivou. Sada kolege koje prime ovakve pacijente znaju da imaju kome da se obrate“, istakao je dr Perić. „Prije svega želim da se zahvalim prof. dr Vladi Đajiću na formiranju Klinike za kardiohirurgiju, osoblju Klinike za kardiohirurgiju te osoblju Klinike za torakalnu hirurgiju. Radi se o pacijentkinji sa povredom srca gdje je došlo do kidanja desne pretkomore. Ovakvi slučajevi se ne dešavaju često i veoma su zahtjevni. Upravo ovakvi zahvati su najbolji rezultat našeg rada. Uz zavidan stepen organizacije i komunikacije sa drugim klinikama ostvarili smo naše rezultate, a to su spaseni ljudski životi. Ovo ne bi bilo moguće bez podrške Instituta za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’ i Instituta za kardiovasku-

larne bolesti Sremska Kamenica. Do sada imamo 300 uspješno operisanih pacijenata. Vrhunski kadar i vrhunska oprema doprinose ovakvim rezultatima. Ovo je samo još jedan dodatni motiv da nastavimo dalje da razvijamo Kardiohirurgiju UKC Republike Srpske“, rekao je dr Nikola Šobot.

Vodeći svjetski grudni hirurg

Dr Diego Gonzalez Rivas

V

odeći svjetski grudni hirurg dr Diego Gonzalez Rivas već tri godine uspješno sarađuje sa našom ustanovom i zajedno sa ljekarima Klinike za torakalnu hirurgiju izvodi komplikovane operativne zahvate. Ugledni stručnjak iz Španije, pionir i promoter minimalno invazivne grudne hirurgije, 9.

Septembra, zajedno sa našim ljekarima na čelu sa dr Markom Kantarom, izveo tri hirurška zahvata. „Znak da smo ustanova evropskog i svjetskog nivoa jeste činjenica da je jedan od vodećih torakalnih hirurga već sedmi put kod nas.

Mi nastavljamo sa edukacijom našeg kadra. Posebno sam srećan što je dr Diego veliki dio svog znanja prenio na naše stručnjake u UKC Republike Srpske i oni sada veoma uspješno izvode veoma komplikovane operacije koje se ne rade u mnogo većim i bogatijim državama“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „Ne može biti veća čast nego da imate kao gosta najpoznatijeg grudnog hirurga na planeti. U saradnji sa

našim generalnim direktorom, imamo velike planove za budućnost. Drago mi je zbog naših mladih doktora i naših pacijenata i nadamo se da ćemo ovu saradnju nastaviti još dugi niz godina“, rekao je dr Marko Kantar. „Veliko je zadovoljstvo ponovo biti u Banjaluci. Učestvujem u razvoju revolucionarnog robota koji je nadmašio sve konkurente u svijetu.

Prve operacije izvešće se u oktobru u Šangaju. To je novi koncept uniportal tehnike i robot nudi neslućene mogućnosti hirurgu za rad. Ukoliko posjetite moje naloge na društvenim mrežama, možete da ispratite objave iz proteklih dana u vezi sa razvojem tog robota. Plan je da dr Kantar u oktobru ili novembru dođe u Šangaj, da učestvuje u kliničkom testiranju robota te da robot bude iduće godine po prvi put dostupan na Balkanu i to u UKC Republike Srpske. To je budućnost torakalne hirurgije, omogućava precizniju hirurgiju, sa što manje rezova“, rekao je dr Diego Gonzalez Rivas.

9

Z D R A V S T V O

K

ardiovaskularne bolesti (KVB), posebno koronarna bolest (KB) i cerebrovaskularna bolest, spadaju u posljednje vrijeme među najučestalije uzroke smrti sredovečnih i starih osoba u zapadnim zemljama, sa tendencijom širenja prema Podunavlju, Rusiji i zemljama u razvoju. Mortalitet od KVBa opadao je 2% godišnje u zapadnim zemljama, a povećavao se 6% u istočnim te dijelovina centralne Evrope. Od tih bolesti u svijetu umire 20,1 milion ljudi ili 30% od ukupnog broja umrlih.

Izgubljeno je 1,5 milijardi godina života zbog prerane smrti i onesposobljenosti, od kojih je 10% zbog kardiovaskularnih bolesti. Kardiovaskularne bolesti predstavljaju ubicu broj jedan i kod nas i u svi jetu... Svake dvije sekunde jedna osoba umre od kardiovaskularne bolesti.

Očekuje se da će do 2030. umrijeti 23,6 miliona ljudi od ove bolesti (KVB). Svjetska federacija za srce (WHF) definisala

KORISTI ZNANJE O ZDRAVLJU SRCA Svjetski dan srca je podsjetnik svima širom svijeta da vode računa o svom srcu. Ovogodišnja kampanja se fokusira na suštinski korak da prvo upoznamo svoja srca.

JER, VOLIMO I ŠTITIMO SAMO ONO ŠTO ZNAMO. U svijetu u kojem je znanje o zdravlju srca ograničeno, a politike nedovoljne ili nedostajuće, cilj nam je da razbijemo barijere i osnažimo pojedince da preuzmu kontrolu nad svojim blagostanjem.

JER, KAD ZNAMO VIŠE MOŽEMO DA SE BOLJE BRINEMO. Svjetska federacija za srce (WHF) je krovna organizacija koja predstavlja globalnu kardiovaskularnu zajednicu, koja ujedinjuje više od 200 društava pacijenata, naučnih grupa i grupa civilnog društva. Zajedno sa svojim članovima, WHF utiče na politike, dijeli znanje i inspiriše promjenu ponašanja kako bi se postiglo zdravlje srca za sve.

10

Obilježen Svjetski dan srca, 29.9.2023.

Koristi srce, znaj o srcu imala najviši mortalitet, 50%, pojavio se trend porasta, sa stopom od 57% smrtnosti u odnosu na sve uzroke smrti 1996. i 1997. godine. Statističke analize pokazuju da je broj oboljelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti najveći u zemljama koje su krajem XX i u prvom desetljeću XXI vijeka bile zahvaćene ratovima i ekonomskom tranzicijom, što je prouzrokovalo razne negativne posljedice, pa i one koje su se odrazile na zdravlje stanovnika tih zemalja.

U Republici Srpskoj, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, mortalitet je 1998. iznosio 53,4%, 1999.

54,5%, 2000. 53,9%, 2002. 53,4% i 2003. 52,9%, a 2012. 50,4%, 2013.

47% i 2014. 47%, 2015. 48%, 2016.

49% i 2017. 49%, 2018. 47%, 2019. je cilj da se do 2033. smanji umiranje 49%, 2020. 47% i 2021. 46%. od KVB-a za 33%.

Može se zaključiti da je došlo do Od KVB-a, između 1980. i 1990. smanjenja trenda rasta i smanjenja godine, kada je Bosna i Hercegovina mortaliteta što je potvrdio i izvještaj

Z D R A V S T V O

Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) gdje su Republika Srpska - Bosna i Hercegovina svrstane među zemlje visokog rizika.

Poznato je da su ateroskleroza i njene komplikacije uzrok kardiovaskularnih oboljenja u 80% slučajeva.

Brojke su toliko zapanjujuće da je 2013. ishemijska bolest srca uvrštena u Ginisovu knjigu svjetskih rekorda. Želimo da postavimo novi rekord, koji poboljšava zdravlje i pristup njezi za svakog građanina i mobiliše sve da poboljšaju zdravlje kardiovaskularnog sistema. Prevalencija KVB-a se može

Trebinje

pratiti do nedostataka u sistemima njege, promjenljivog pristupa prevenciji, dijagnozi i liječenju. Iako je relativno lako pratiti i liječiti, visok krvni pritisak ostaje vodeći faktor rizika za razvoj KVB-a.

Način života i omogućavanje korisnih dnevnih izbora takođe su ključni faktori u održavanju zdravog srca. Pravilna ishrana, rekreacija i redovno vježbanje, san i odmor su od vitalnog značaja. Isto važi i za izbjegavanje duvana i štetne upotrebe alkohola.

Ovogodišnji Svjetski dan srca ima za temu „Koristi srce, znaj o srcu“ s ciljem da se svi potrude da upoznaju svoja srca. U svijetu, u kojem je znanje o zdravlju srca ograničeno, je cilj da se razbiju barijere i osnaže pojedinci da preuzmu kontrolu nad svojim blagostanjem.

Pres konferencija Na pres konferenciji, koju je organizovao Meddicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, povodom Svjetskog dana srca, akademik Duško Vulić, predsjednik Fondacije “Zdravlje i srce” i nacionalni koordinator za prevenciju kardiovaskularnih bolesti u Republici Srpskoj rekao je da se unazad 20 godina radilo na prevenciji i adekvatnom tretmanu kardiovaskularnih bolesti i napravljen je određen napredak da se smanji trend rasta umiranja.

Prema njegovim riječima, faktori rizika koji dovode do kardiovaskularnih bolesti, kao što su povišen krvni pritisak, gojaznost, povišen šećer, povišena masnoća u krvi, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost i dalje su pod nedovoljnom kontrolom.

“Visok krvni pritisak je tihi ubica koji i dalje nije adekvatno kontrolisan,

odnosno ljudi se kasno javljaju i pokušavamo da skrenemo pažnju ljudima da visok krvni pritisak tretiraju adekvatno da ne bi došlo do komplikacija”, kazao je Vulić.

Dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci Ranko Škrbić rekao je da je cilj ovogodišnjeg slogana obilježavanja Svjetskog dana srca “Koristi srce, znaj o srcu” da se skrene pažnja javnosti na faktore koji odnose najviše života u Srpskoj i svijetu.

“Faktori koji mogu znatno uticati na razvoj kardiovaskularnih bolesti: neadekvatna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, prekomjerno pušenje, prekomjerna upotreba alkohola, su promjenjljivi i mi lično možemo na njih reagovati”, naveo je Škrbić.

On je napomenuo da, ukoliko pojedinac nije upoznat o rizicima i vrsti bolesti, rezultati prevencije mogu biti jako loši.

Direktorka banjalučkog Doma zdravlja Nevena Todorović je rekla da ova zdravstvena ustanova kontinuirano, tokom cijele godine, radi preventivne preglede, a podaci su zabrinjavajući.

“Najveći broj naših pregledanih građana ima po tri faktora rizika, a to su nedovoljna fizička aktivnost, pušenje i gojaznost. Zabrinjavajuće je i da mjerenjem više od 50 odsto pacijenata ima povišene vrijednosti holesterola u krvi”, navela je Todorovićeva.

11

Z D R A V S T V O

U okviru obilježavanja Svjetskog dana srca, širom Republike Srpske organizovana je promocija značaja fizičke sktivnosti, kontrola faktora rizika u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite RS, Udruženjem kardiologa RS i domovima zdravlja u RS. Centralna manifestacija održana je u Banjaluci 29.9.2023. od 16-18h na Banj brdu - Staza zdravlja u saradnji sa Fondacijom “Zdravlje i srce”, Domom zdravlja Banjaluka, Medicinskim fakultetom Banjaluka, Studentskom organizacijom SAMSIC, i Gradom Banjaluka, gdje su prije svega zdravstveni radnici, mladi ljekari, učenici srednje Medicinske škole u Banjaluci, profesori i ljekari u penziji, rekreativci, promovisali redovnu fizičku aktivnost.

Koraci uz zanimljiv i veseo razgovor skratili su vrijeme i smanjili uspon koji nas je dočekao. Na kraju puta, dočekali su nas radnici „Prizme“, sa aparatima za mjerenje pulsa i krvnog pritiska te omogućili svim učesnicima šetnje da provjere stanje svog srca nakon fizičke aktivnosti.

Predstavnici iz Farmaceutske kompanije „Hemofarm“ obezbijedili su pre-

12

parate magnezijuma te olakšali oporavak učesnicima!

Centar za promociju zdravlja i prevenciju bolesti Doma zdravlja Banjaluka, u saradnji sa Medicinskim fakultetom, organizovao je preventivne aktivnosti unutar kolektiva TO “Bema” 21. i 22. septembra.

Cilj ovih aktivnosti je bio da se provjeri stanje svih zainteresovanih radnika i da im se omoguće sve dodatne informacije kada je u pitanju očuvanje njihovog zdravlja.

-Preventivnim aktivnostima su obuhvaćena 374 radnika, a od tog broja 67% ima neki od faktora rizika. Vodeći faktor rizika koji je zabilježen tokom ovih preventivnih pregleda je prekomjerna tjelesna težina (gojaznost), potom hipertenzija, pušenje i visok nivo šećera u krvi – rekla je dr Radmila Stevandić Begović.

Studentska organizacija SAMSIC je organizovala promociju zdravog načina života u Tržnom centru „Delta“ od

12-15h 30.9.2023. Posjetioci su imali priliku da provjere vrijednosti krvnog pritiska i pulsa te da porazgovaraju sa nekim od eminentnih kardiologa! Uz sve

to mogli su da osvoje neku od vrijednih nagrada koje promovišu zdrave životne navike, a koje su obezbijedili naši sjajni prijatelji i sponzori! „Medici.com“

Z D R A V S T V O

Кустурић о иницијативи за смањење или поврат ПДВ-а:

Ф

онд здравственог осигурања Републике Српске, са правима којa финансира, се налази у доброј ситуацији, упркос томе што нисмо искористили оно што имају друге земље, попут додатних извора финансирања од акциза на дуван и алкохол или нижу стопу ПДВ на лијекове и медицинска средства, поручио је ово у Јутарњем програму Радио телевизије Републике Српске вршилац дужности директора ФЗО РС Дејан Кустурић. Како је рекао, када би се у Републици Српској, односно у БиХ, примијенила искуства других земаља, то би само за ФЗО РС значило око 100 милиона КМ додатних прихода на годишњем нивоу. „У земљама региона приходи од доприноса чине 80 одсто, док су остали приходи од додатних извора на које ми већ одавно указујемо. Примјера ради, у Хрватској и у Сјеверној Македонији стопа на лијекове је пет одсто, док је код нас 17 одсто. Када би само стопа ПДВ на лијекове и медицинска средства била као у тим земљама, то би значило да бисмо могли да уштедимо око 30 милиона КМ, односно да их усмјеримо на финансирање нових права“, истакао је Кустурић и додао да је иницијатива фондова здравствених осигурања у БиХ о смањењу, укидању или поврату ПДВ-а на лијекове и медицинска средства важна како за фондове, тако и за саме грађане. Како је истакао Кустурић, садашња стопа ПДВ у износу од 17 одсто је оптерећујућа за фондове, али и за становништво, посебно старија популација којој требају лијекови. „Нижа стопа ПДВ-а на лијекове значила би и јефтиније лијекове који нису на листама фондова па их грађани сами купују. Дакле, у најмању руку, није коректно да буде иста стопа ПДВ-а на лијекове и на неку луксузну робу“, истакао је Кустурић. Приједлог фондова је, како каже, или да се укине или смањи 14

Искористити примјере других у корист здравства и грађана

ПДВ на лијекове и медицинска средства по узору на друге земље или да се донесе ново законско рјешење којим би била другачија расподјела средстава која се добијају по основу ПДВ-а. „Ми очекујемо да се Управа за индиректно опорезивање БиХ огласи по овом питању, али примјери других земаља нам показују да се ова област може додатно уредити у корист здравственог система и грађана“, истакао је Кустурић и додао да су ове иницијативе за даљи развој здравственог осигурања, а не зато што је угрожено финансирање права. Иначе, имајући у виду да би се смањењем, повратом или укидањем стопе ПДВ-а на лијекове омогућиле значајне ‘’уштеде’’ у здравственом систему те да би се тај новац могао искористити за додатна унапређења права осигураника и побољшање доступности

нарочито скупих лијекова, ФЗО РС је у јуну ове године поднио иницијативу за смањење, укидање или поврат ПДВ-а на лијекове. У иницијативи смо навели, уколико није могуће смањење стопе ПДВ-а на лијекове, да је потребно пронаћи начин да се средства уплаћена од здравствених установа и ФЗО РС за ПДВ на лијекове врате у систем здравства у циљу обезбјеђивања боље здравствене заштите за наше осигуранике.Тренутно, ФЗО РС само за лијекове и потрошни материјал за ПДВ плати око 35 милиона КМ. Примјера ради, лијек за цистичну фиброзу кошта око 500.000 КМ са ПДВ-ом, што значи да се за сваку ову терапију плати 70.000 КМ за ПДВ. Босна и Херцеговина је једина земља у окружењу која има само једну, стандардну пореску стопу која се примјењује на све производе, укључујући и лијекове и та пореска стопа је далеко највиша у региону. За разлику од БиХ, остале земље из окружења имају општу и посебну, повлаштену стопу по којој се, између осталог, третирају и лијекови. Док је стопа ПДВ-а у БиХ јединствена и износи 17%, примјера ради, у Хрватској и Сјеверној Македонији пореска стопа на лијекове износи 5%, у Словенији 9,5%, у Србији 10%. Дакле, у БиХ је чак три пута виша у односу на поједине земље региона. Директор ФЗО се осврнуо и на чињеницу да многи послодавци нису уплаћивали и не уплаћују редовно доприносе за здравствено осигурање, иако је то законска обавеза. „Послодавци имају законску обавезу, али и прописане санк-

Z D R A V S T V O

ције у случају неплаћања доприноса. Дакле, закон је јасно рекао да су они само овлашћени да плате доприносе који припадају раднику. Свјесни смо чињенице да о здрављу нико не размишља док је здрав, али је јако важно да радници искористе своје право и редовно провјеравају да ли послодавци уплаћују доприносе“, истакао је Кустурић и додао да је наплата средстава од доприноса у надлежности Пореске управе. „Ми од Пореске управе РС очекујемо да примијени оно што закон прописује, а од послодаваца да измире обавезе по основу доприноса у име радника“, јасан је Кустурић. Он је подсјетио и да је ФЗО у протеклих неколико година увео многа нова права која су значајно унаприједила квалитет здравствене заштите. Само у овој години, како је рекао, уведено је више нових права, попут финансирања сензора за обољеле од дијабетеса, потрошни материјал за обољеле од булозне епидермолизе, уведен је један скупи лијек за дијете које болује од ријетке болести који кошта око 700.000 КМ и друга права. Све је то урађено, како је рекао, у сарадњи са удружењима пацијената што је још један показатељ, како истиче, да ФЗО РС настоји да у развој здравственог осигурања укључи и саме пацијенте. „У протеклих шест година смањене су обавезе ФЗО РС за више од 300 милиона КМ, док су издвајања за здравствену заштиту повећана за око 250 милиона КМ“, истакао је Кустурић и додао да је јако важно радити на промјени свијести код грађана да здравство није бесплатно. „Здравство није бесплатно, штавише, много је скупо. Ниједну услугу у здравственом систему осигураник не добије бесплатно, него је плати ФЗО РС. Морамо сви заједно радити на промјени перцепције о важности здравства, јер оно захтијева један посебан третман у друштву и то не може бити само обавеза фондова, него свих нас“, закључује Кустурић. Дарија Филиповић Остојић, портпарол ФЗО РС

Удружење особа обољелих од дијабетеса

Захвалница Фонду за унапређење права дјеце

У

дружење особа обољелих од дијабетеса у Републици Српској ‘’DiabetNo1’’ додијелило је Фонду здравственог осигурања Републике Српске захвалницу за сарадњу и унапређење права дјеце обољеле од дијабетеса. Захвалница је уручена замјенику директора ФЗО РС Александру Секулићу у оквиру манифестације ‘’Више знања, мање страховања’’, коју је поменуто удружење недавно организовало у поводу Недјеље дјетета и у сусрет ‘’Плавом новембру’’. Секулић се захвалио за ово, како је навео, за Фонд изузетно значајно признање. ‘’Ова захвалница је за нас потврда да сте препознали да у Фонду имате истинског партнера, који је увијек на вашој страни ма колико то некада вама и не изгледало тако. Међутим, имајући у виду нашу интензивну сарадњу у протеклом периоду, која је у коначници резултовала увођењем новог права за дјецу обољелу од дијабетеса, вјерујемо да су се представници Удружења увјерили да у Фонду раде људи који су заиста спремни и вољни да помогну, да сарађују и који су увијек на страни наших осигураних лица’’, истакао је Секулић. Он је навео да смо свјесни да је пут до увођења сензора за дјецу био дуг и тежак. ‘’Због тога желимо најискреније да вам се захвалимо, првенствено на стрпљењу али и разумијевању које сте показали. Сви можете да будете поносни на представнике

вашег удружења, који су били врло упорни и истрајни у својим циљевима и који су нам давали врло значајне сугестије. На крају, заједнички смо и остварили циљ’’, рекао је Секулић, додајући да знамо да овим није и да не треба да буде окончана борба за даља унапређења права обољелих од дијабетеса. Како је истакао, у ФЗО РС смо потпуно свјесни потреба обољелих и поручио је да је наше основно опредјељење, поред финансијске одрживости здравственог система, стално унапређење квалитета и доступности здравствене заштите осигураника.

Јелена Шкрбић Радић, предсједница Удружења ‘’DiabetNo1’’, захвалила се Фонду на подршци и увођењу новог права за дјецу која болују од дијабетеса. ‘’Свјесни смо финансијских ограничења која Фонд има, али вјерујемо да ћемо у наредном периоду наставити нашу успјешну сарадњу у циљу додатног проширења права обољелих од дијабетеса у Српској’’, истакла је Радићева. Иначе, у оквиру манифестације одржана је и мала модна ревија дјеце и омладине која болују од дијабетеса, промовисан је пројекат ‘’Више знања, мање страховања’’, као и приручник, намијењен школама и вртићима, те су дјеци и омладини подијељени сензори које је Удружењу донирало Српско хуманитарно-културно удружење ‘’Морава’’ из Штутгарта.

15

Ф

Z D R A V S T V O

онд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству и убудуће ће да финансира трошкове смјештаја и путовања за породице дјеце чија лијечења у иностранству финансира ова установа. Ово је на конференцији за медије навела директорка Фонда солидарности Јасминка Вучковић. Она је појаснила да је измијењен Правилник о начину, поступку, облику, обиму и роковима коришћења средстава Фонда солидарности који сада предвиђа да Фонд финансира, поред дијагностике и лијечења дјеце у иностранству, и трошкове смјештаја и путовања за родитеље и дјецу. ‘’У пандемији корона вируса и ванредној ситуацији указала се потреба да финансирамо породицама и трошкове смјештаја и путовања. Тада смо, у сарадњи са Министарством здравља и Министарством финансија, донијели одлуку којом смо проширили права и увели да финансирамо и трошкове смјештаја и путовања. Укидањем ванредне ситуације и ова одлука је престала да важи’’, рекла је Вучковићева. Међутим, како је навела, будући да финансирање трошкова путовања и смјештаја не угрожава финансирање лијечења дјеце, а да је то истовремено од огромног значаја за породице, одлучено је да се ово право уврсти у Правилник. На овај начин Фонд солидарности ће наставити да сноси трошкове смјештаја и путовања за породице обољелих малишана, што није био случај прије пандемије. ‘’Поједина дјеца неколико пута годишње одлазе у иностранство, било на прегледе, терапије или поновне оперативне захвате, што изискује огромне трошкове за родитеље које они сами не могу да финансирају. То нам је био повод да уђемо у измјену Правилника’’, истакла је Вучковићева. Директорка Фонда солидарности је навела да је, такође, измјеном поменутог правилника поједностављена и процедура остваривања права на финансирање дијагностике и лијечења путем ове установе. Наиме, пре16

Фонд солидарности

Проширена права и поједностављена процедура лијечења дјеце у иностранству

ма њеним ријечима, идентификовано је шта је то што у административном смислу оптерећује родитеље и настојало се да родитељи буду ослобођени папирологије која није неопходна. Тако да више није потребна изјава коју су родитељи морали да овјеравају у општини и достављају Фонду, а која се односила на обавезу достављања медицинске документације након завршетка лијечења, јер је то свакако садржано и у рјешењу Фонда солидарности. Вучковићева је подсјетила да Фонд солидарности настоји да не буде само административно-финансијска установа, већ да буде установа у којој породице обољеле дјеце имају истински ослонац и да им пружа и друге видове подршке. ‘’Препознали смо да је породицама често проблем да обезбиједе превод за неопходну документацију из установа у иностранства. Због тога смо успоставили сарадњу са Преводилачком агенцијом ‘Translation’ која ће на-

ма, односно родитељима, бити на располагању када им затреба помоћ при преводу документације’’, рекла је Вучковићева. Она је подсјетила и на друге активности које је Фонд солидарности уз помоћ друштвено одговорних организација спроводио у протеклом периоду, попут излета за породице малишана који су лијечени преко Фонда, отварања штедних рачуна за дјецу лијечену у иностранству у ‘’Адико’’ банци, сарадње са Друштвом психолога, Институтом за јавно здравство када су у питању вакцинације родитеља и др. Директорка Фонда солидарности је истакла да је нарочито радује чињеница да у посљедње вријеме нема захтјева за ослобађање од плаћања доприноса за Фонд солидарности, што је, како је навела, само потврда да су грађани стекли повјерење у Фонд и да ова установа испуњава своју основну мисију због које је и основана крајем 2017. године. Томе у прилог иде и чињеница да су и хуманитарне акције за лијечење дјеце постале ријеткост те да Фонд, када се појаве такве акције у медијима, увијек провјерава о чему се ради. Вучковићева је навела да је, нажалост, повећан број дјеце која одлазе на лијечење или дијагностику у иностранство те да су само за осам мјесеци ове године у иностранству лијечена 174 дјетета, за шта је издвојено око 4,8 милиона КМ. Од почетка рада Фонда солидарности издато је 1097 рјешења за 629 дјеце, а издвојено је 35 милиона КМ. Николина Душанић Одјељење за односе са јавношћу ФЗО РС

У

правни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске усвојио је измјене Правилника о условима и поступку обезбјеђивања медицинских средстава којим ће ФЗО РС почети да финансира сет медицинских средстава за обољеле од булозне епидермолизе. Овај сет садржи више од 20 ставки, попут меканог силиконског завоја непријањајућег, пропусног; стерилну компресу од газе, ткану; нељепљиви повој за ране, пропусни; фластер у колуту; гел за заштиту, ублажавање бола, поспјешење зацјељивања оштећеног ткива усне шупљине; Тубифаст (жути, зелени, плави – 10 m) и друго. Напомињемо да примјена овог права почиње осмог дана након објаве у ’’Службеном гласнику РС’’ о чему ће јавност бити информисана. Увођењем и финансирањем неопходних медицинских средстава омогућава се спречавање компликација изазваних инфекцијама и обезбјеђује се квалитетнији живот обољелих, јер лијек за булозну епидермолизу не постоји, а лијечење је искључиво симптоматско, које подразумијева свакодневну његу рана и превијања. Уврштавањем поменутог сета на Листу медицинских средстава системски се рјешава једно од важних питања за обољеле од булозне еидермолизе, јер раније овај потрошни материјал није био ни на једној листи коју финансира ФЗО РС. Будући да су обољели од ове болести ослобођени плаћања партиципације за све што спада у обавезно здравствено осигурање и овај сет медицинских средстава ће у потпуности финансирати ФЗО РС. Иначе, поменутим правилником предвиђено је да ова медицинска средства за обољеле од булозне епидермолизе предлаже љекар специјалистадерматовенеролог који издаје и налог, а на основу приједлога и налога ФЗО РС доноси рјешење и то само приликом првог одобравања. Налог Фонд овјерава за тромјесечне потребе, а реализује се у апотекама. Подсјећамо да је ФЗО РС од

Z D R A V S T V O

Унапређење права осигураника

Усвојен сет медицинских средстава за обољеле од булозне епидермолизе почетка ове године већ неколико пута на Листу лијекова који се издају на рецепт уврштавао лијекове за обољеле од ријетких болести и тешких хроничнох обољења, како би и даље обољели од ових болести могли да остварују право на рефундацију трошкова. Наиме, новим Законом о обавезном здравственом осигурању Републике Српске прецизирано је у којим случајевима се може одобрити рефундација трошкова здравствене заштите и она није предвиђена за лијекове који се не налазе на листи лијекова који се издају на рецепт. Свјесни потребе да су за поједина тешка хронична обољења, попут оних за обољеле од ријетких болести, потребни и поједини лијекови који нису били обухваћени листом лијекова који се издају на рецепт, Фонд је у току ове године уврстио на листу више од 15 нових лијекова за ријетке болести и поједина тешка хронична обољења. Са уврштавањем сета медицинских средстава за обољеле од булозне епидермолизе, ФЗО РС наставља са праксом унапређења квалитета и доступности здравствене заштите креирајући пакет права у складу са могућностима и потребама осигураника. И ове новине су резултат сарадње са представницима удружења пацијената што је још један доказ укључивања пацијената у конципирање развоја здравственог осигурања. Наиме, из Савеза за ријетке болести су саопштили да је Фонд, уврштавањем сета медицинских средстава за обољеле од булозне епидермолизе, усвојио једно од најфлексибилнијих рјешења у региону. ‘’Усвајањем сета за медицинска средства, и то у виду пакета услуга, омогућава се коришћење различитих медицинских средстава, зависно од врсте рана и специфичности пацијената’’, навели су из Савеза за ријетке болести Српске.

Боловања Допуњен Правилник о поступку утврђивања привремене спријечености за рад

Б

удући да су фондови здравственог осигурања и пензијско-инвалидског осигурања потписали Уговор о међусобним односима у вези са упућивањем осигураника на оцјену радне способности и утврђивања инвалидности, ФЗО РС је измијенио и Правилник о овој области у циљу усклађивања процедура прописивања боловања са овим уговором. Наиме, постојећи Правилник о поступку утврђивања привремене спријечености за рад допуњен је у дијелу којим се дефинише када првостепена комисија за оцјену привремене спријечености за рад не може предложити породичном доктору да осигураника упути на оцјену радне способности. Дакле, сада је правилником прецизирано да се осигураник не упућује на оцјену радне способности уколико осигураник који је на боловању у претходних шест мјесеци није био на болничком лијечењу, односно на стационарној медицинској рехабилитацији. Такође, сада је правилником прецизирано да су породични доктор и првостепена комисија за оцјену привремене спријечености за рад дужни да поступе у складу са оцјеном вјештака Фонда ПИО у првом степену када даје оцјене „лијечење није завршено“, „испитивање није завршено“ и „испитивање и лијечење није завршено“ у погледу датог образложења и рокова за поновно упућивање на вјештачење. Наиме, поменутим уговором је прецизирано када вјештак Фонда ПИО даје једну од ове три оцјене. Дакле, вјештак Фонда ПИО РС је обавезан да детаљно образложи разлоге за такву оцјену и предложи крајњи рок за поновно вјештачење које не може бити дуже од 60 дана, осим у случајевима када се добије сагласност ФЗО РС за дужи рок. Напомињемо да уколико на захтјев за добијање сагласности ФЗО РС не одговори у року од пет дана, сматра се да је дата сагласност за продужење рока. Иначе, измјене поменутог правилника ступају на снагу осмог дана након објаве у ‘’Службеном гласнику РС’’. Дарија Филиповић Остојић, портпарол ФЗО РС

17

Z D R A V S T V O

ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске

Међународни дан чистог ваздуха за плаво небо

О

вогодишња тема Међународног дана чистог ваздуха за плаво небо „Заједно за чист ваздух“ наглашава потребу за јачим партнерством, повећаним инвестицијама и заједничком одговорношћу за превазилажење загађења ваздуха. Загађење ваздуха је одговорно за пола милиона пријевремених смрти годишње у Европском региону СЗО, првенствено због незаразних болести, као што су исхемијска болест срца, мождани удар, рак плућа и хронична опструктивна болест плућа. На овај Међународни дан чистог ваздуха за плаво небо, 7. септембар, Регионална канцеларија Свјетске здравствене организације за Европу позива да се појача акција “заједно за чист ваздух”, наглашавајући хитну потребу за јачим партнерствима, повећаним инвестицијама и заједничком одговорношћу за превазилажење загађења ваздуха. За 2019. годину, 569.000 пријевремених смрти може се приписати загађењу амбијенталног ваздуха, а 154.000 смртних случајева загађењу ваздуха у домаћинствима у региону. Загађење ваздуха је прекогранично како по својим утицајима, тако и по одговорима, потребним за рјешавање проблема. У питању је контаминација ваздуха који удишемо, у затвореном или на отвореном, било којим хемијским, физичким или биолошким агенсом који потенцијално угрожава здравље људи и еко-система. Здравствени терет је направио човјек, а примарни извори загађења укључују енергетски сектор, транспортни сектор, кување и гријање у домаћинствима, спаљивање отпада, индустријске активности и пољопривреду и све учесталије шумске пожаре током љета. Прекогранични одговор за суочавање са здравственим теретом загађења ваздуха отпочео је прошлог јула на 7. министарској конференцији о животној средини и здрављу у Мађарској, када су земље 18

Европског региона усвојиле „Будимпештанску декларацију“, која даје приоритет хитним, широким акцијама на здравственим изазовима у вези са троструком еколошком кризом климатских промјена, загађења животне средине и губитком биодиверзитета. Здравствени сектор је кључан у активностима „заједно за чист ваздух“, за борбу против загађења ваздуха, као и за јачање управљања, улагање у људске ресурсе и унапређење знања и алата за акцију. Побољшање квалитета ваздуха могу дати мјере за ублажавање климатских промјена, смањење или поступно укидање сагоријевања фосилних горива и горива од биомасе, јер ће смањити емисије стакленичких гасова и загађивача ваздуха, релевантних за здравље. Промовисањем еколошке одрживости, руку под руку, са заштитом јавног здравља можемо направити значајне кораке ка ублажавању климатских промјена и постизању Циљева одрживог развоја. Алати и механизми за борбу против загађења ваздуха у региону Креатори политике имају широк спектар алата за дизајнирање и имплементацију политика потребних за осигурање побољшаног квалитета ваздуха. Смјернице СЗО пружају јасне и снажне доказе о здравственим ефектима загађења и препоручују нивое квалитета ваздуха како би се заштитило здравље становништва смањењем нивоа кључних загађивача ваздуха од којих неки доприносе климатским промјенама. Смјернице за заштиту јавног здравља могу се користити и као референтни алат који помаже доносиоцима одлука да поставе правно обавезујуће стандарде и циљеве за управљање квалитетом ваздуха на међународном, националном и локалном нивоу. Додатни материјали за заштиту здравља кроз управљање квалите-

том амбијенталног ваздуха: пакет ресурса за Европски регион СЗО је пакет за подршку имплементације Смјерница и укључује алате за развој политика, стандарда и планова квалитета ваздуха; праћење и моделирање квалитета ваздуха; процјену утицаја загађења ваздуха на здравље; рјешавање смањења емисија; развој стратегија комуникације и изградње капацитета и курсеви обуке. Европски центар СЗО за животну средину и здравље предсједава заједничком радном групом, која се састоји од стручњака из земаља које су потписнице Конвенције. Да би се квантификовао утицај загађења ваздуха на здравље и помогао земљама у креирању политике, СЗО је развила неколико алата заједно са активностима изградње капацитета како би се олакшало њихово усвајање.

• Софтверски алат СЗО/Европе, AirQ+, изводи прорачуне који омогућавају квантификацију здравствених утицаја изложености загађењу ваздуха, укључујући процјене смањења очекиваног животног вијека за најзначајније загађиваче ваздуха.

• CLIMAQ-H (раније CarBonH) је софтвер који помаже у процјени веза између квалитета ваздуха, здравља и економске добити од ублажавања климатских промјена. Може се користити као механизам за одређивање исхода климатских политика и за подстицање доношења одлука у окружењима гдје постоји ограничена доступност података. Тренутно се велика пажња поклања Балканској иницијативи и давању приоритета квалитету ваздуха у југоисточној Европи с циљем побољшања квалитета ваздуха. Припремила: Др сц. мед. Душанка Данојевић, спец. хигијене и здравствене екологије у ЈЗУ Институту за јавно здравство Републике Српске

Z D R A V S T V O

U JZU Institut „Dr Miroslav Zotović“

J

avna zdravstvena ustanova Institut za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka (nekadašnji Zavod) je sa korištenjem Kliničkog informacionog sistema (KIS) počeo još 2005. godine. Potrebe razvoja KIS-a i praćenja sve većeg uticaja digitalizacije i informatike na medicinske usluge doveli su do formiranja Službe za Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) 2017. godine.

Danas je Služba za IKT Instituta „Dr Miroslav Zotović“ neophodna i ogromna podrška u kliničkom radu ljekarima, terapeutima, sestrama i ostalim članovima medicinskih timova, ali značajnu ulogu ima i u nemedicinskom dijelu rada Instituta, pružajući podršku od računovodstva, javnih nabavki, kadrovske službe do upravljanja zalihama. Posjetiocima i pacijentima Instituta omogućeno je korištenje wifi mreže Instituta, gdje, prilikom povezivanja na mrežu, imaju mogućnost da dobiju informacije o novim uslugama.

Kako bi odgovorila na širok dijapazon kompleksnih zadataka, Služba je organizovana kroz tri odsjeka i to: Odsjek za telekomunikacije, Odsjek za informacionu infrastrukturu i Odsjek za informacionu bezbjednost.

Ova služba se u svom radu oslanja na dobru saradnju koju već dugi niz godina ima sa kompanijama „Lanaco“ i „Tehniss“.

Rukovodilac Službe za IKT Boris Talić, magistar računarstva i informatike, pojašnjava: „Fokus Službe istovremeno je na razvoju medicinskog dijela, koji je oslonjen na Klinički informacioni sistem (KIS) i dijela koji prati sve ove radnje, odnosno dijela informacione infrastrukture. Razvojem KIS-a omogućavamo ljekarima i drugim članovima medicinskih timova jednostavan i brz pristup medicinskoj dokumentaciji. U medicini, želimo da podaci o pacijentu koji dolazi na pregled postanu bez odlaganja vidljivi nadležnom doktoru. Veoma bitno je da „kružić“, koji se vrti prema bazi podataka, pruža podatke u kratkom roku, pronalazi pacijenta u bazi podataka. Uz pomoć PACS sistema (Picture Archiving and Communication System) za arhiviranje medicinskih snimaka postižemo brz i lagan elektronski pristup 20

Informaciono komunikacione tehnologije – važan element podrške kvalitetu medicinskih usluga

rendgenskim, DEXA i drugim dijagnostičkim snimcima pacijenata direktno iz Kliničkog informacionog sistema.

Da bismo odgovorili na potrebe pružanja visokokvalitetne medicinske usluge u cilju zadovoljstva naših pacijenata, potrebna je značajna infrastruktura koja omogućava da dobijemo adekvatan podatak u kliničkom softveru. Ta infrastruktura mora biti u nivou novih tehnologija kako bi omogućila da se, pored lagane razmjene podataka, odgovori na izazov bezbjednosti i, posebno, zaštite podataka pacijenta, o čemu se brine sa posebnom pažnjom.“ Treba napomenuti da KIS ima veliki broj modula, koji se konstantno prilagođavaju potrebama medicinskih timova, a povezan je sa IZIS – jedinstvenim zdravstvenim sistemom centralizacije podataka na nivou zdravstvenih ustanova u sistemu Fonda zdravstvenog osiguranja RS, tako da

se specijalistički nalazi i otpusne liste urađene u Institutu šalju u IZIS putem odgovarajućeg podsistema unutar samog KIS-a.

O budućnosti razvoja KIS-a šef Odsjeka za informacionu strukturu kaže: „Institut je trenutno u fazi unapređenja - razvoja postojećeg KIS-a koji funkcioniše i usavršava se za potrebe Instituta već 20 godina, u noviji, moderni sistem, koji će omogućiti zdravstvenim radnicima mobilnost u korištenju sistema, između ostalog, i na prenosivim uređajima, tabletima, telefonima. Biće moguće da se identifikovanje pacijenata izvede uz pomoć QR koda, narukvice, kartice. Takođe, i sama prijava u sistem biće omogućena uz pomoć kartice, terapeutima i medicinskim tehničarima omogućena dosta brža realizacija usluga i medikamentozne terapije, kao i jednostavniji unos testova. Novina je i to što je moguće da se “glas pretvara u tekst” pa će tako biti moguće da se nalaz, otpust i slično izdiktira umjesto da se unosi putem tastature. Sistem posjeduje elektronski karton pacijenta, evidenciju posjete i liječenja ambulantnih i stacionarnih pacijenata, evidenciju i pregled epizoda liječenja, ljekarskih pregleda, usluga i prateće fizikalne i medikamentozne terapije kao i mogućnost praćenja medicinske statistike, lista, detaljna analiza podataka putem unakrsnih (pivot) izvještaja, višekriterijumska pretraga podataka i drugo.“ Posebno smo ponosni na naše tri djevojke u Službi za IKT, koje potvrđuju sve veće učešće žena u IT industriji.

Jelena Stojčić neprikosnoveno vlada softverima i dijelom hardvera visokosofisticiranih medicinskih uređaja kao što su robotski sistemi „Hocoma“ kojih u Institutu ima devet. Uz redovnu komunikaciju sa fizioterapeutima

Z D R A V S T V O

koji rade na uređajima za robotiku i ovlaštenim servisom „Hocoma“, pruža tehničku podršku i brine o preventivnom i korektivnom održavanju ovih uređaja. Ona vodi potrebne evidencije, nadgleda rad uređaja, nabavlja i mijenja rezervne dijelove te vrši sitne popravke, čime je nezamjenjiva podrška i fizioterapeutima i pacijentima.

Kako sama kaže: „Zavod ima potpisan ugovor za 24/7 podršku što je jako bitno kada se kvar desi u toku terapije ili dok pacijent čeka na terapiju. U tom slučaju, uz online podršku i moju asistenciju, kvar se najčešće riješi u najkraćem mogućem roku i terapija se uspije realizovati. To je jako značajno, posebno za pacijente koji nam dolaze iz drugih gradova, a pogotovo kada se radi o djeci, što, na kraju, i nas jako usreći i ispuni jer smo svjesni važnosti terapije za pacijenta.“ Dvije Slađane, zadužene za funkcionisanje centrale Instituta, dnevno odgovore na preko 1000 poziva na lokacijama Trapisti i Slatina i vode brigu o mreži od 145 VPN mobilnih brojeva.

Staraju se o evidenciji poziva i ažuriranju telefonskih imenika, kako bi segment telefonske interne i eksterne komunikacije tekao nesmetano.

Danijel Kreka je član tima koji je zaslužan za podršku medicinskim timovima koji rade na „Zebris“ sistemu i „Scolioscan“ aparatu za UZ dijagnostiku skolioze što znači i redovnu komunikaciju sa distributerima ovih

uređaja iz Hong Konga i Njemačke.

Danijel ponosno ističe: „U čitavoj Evropi, mi smo lideri po korišćenju ‘Scolioscan’ aprata i softwera u dijagnostici, a to znači da smo imali daleko najveći broj skenova, tako da dolazimo do dijela gdje je samim tim ogromnim korišćenjem neophodna i moja podrška, a ta podrška se svodi na konsultacije sa saradnicima iz Kine, daljinsko rje-

šavanje problema, konstantno ažuriranje softvera i prilagođavanje našim potrebama.“ Pored toga, Danijel vodi računa o funkcionisanju „VPN tunela“ koji Institut ima sa UKC Republike Srpske i zahvaljujući kojem se vrši transfer RTG, CT i MR snimaka na daljinu. „Imamo obrazac koji popuni naš doktor, predaje u IKT Službu, mi to prosljeđujemo kolegama na Radiologiji na Kliničkom, oni snimak pošalju preko „VPN tunela“ i mi to ubacujemo u naš KIS. Ovo je jednostavniji i brži način, da pacijent ne mora ići fizički u UKC RS tražiti CD i doći opet kod našeg doktora da to pogleda.“ Danijel takođe vodi računa da Poslovni informacioni sistem Instituta, koji obuhvata sve službe koje su u nemedicinskom dijelu Instituta, ali usko je povezan i sa Bolničkom apotekom, funkcioniše besprijekorno.

Kako visoka tehnologija i računari prožimaju gotovo sve radne procese, tako i Služba za informaciono-komunikacione tehnologije na neki način stoji u pozadini nesmetanog funkcionisanja svih organizacionih jedinica.

Prema riječima rukovodioca Službe, Borisa Talića: „Služba za IKT se primarno oslanja na kadar koji se konstantno edukuje i spremno dočekuje sve izazove, ali i prednosti, koje donosi razvoj tehnologije.“ U ovoj Službi već razmišljaju o tome kako odgovoriti na potrebe članova rehabilitacionog tima koji su sve manje statični u ambulantama, a sve više im je potrebno da mogu pristupiti pametnim uređajima dok su u pokretu (u fizio-sali sa pacijentima i slično). Rade na implementaciji osnova za budući razvoj jer, kako kažu, „medicina se razvija u pravcu apsolutne digitalizacije i telemedicine a Služba za informaciono-komunikacione tehnologije ih prati“.

Pripremili: Služba za IKT & Jedinica za OSJ

21

Z D R A V S T V O

SAFRM kongres 2023.

U

periodu od 21. do 24. septembra 2023. godine, šesnaest specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije iz Instituta „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka predstavilo je svoje naučne i stručne radove na 23. međunarodnom kongresu fizikalne medicine i rehabilitacije održanom na Zlatiboru pod nazivom: “Nove perspektive u razvoju fizikalne i rehabilitacione medicine”.

Prof. dr sc. med. prim. dr Tatjana Nožica Radulović i doc. dr sc. med. Tamara Popović na kongresu su učestvovale kao predavači po pozivu. Dr Nožica Radulović kolegama je predstavila rad pod nazivom: Savremeni koncept autorizovanih tehnika u rehabilitaciji pacijenata sa bolom u leđima u okviru sesije III Klinički pristup lečenja akutnih lumbosakralnih radikulopatija - aktuelne smernice i klinički putokazi. Dr Tamara Popović je učestvovala u sesiji IV Rehabilitacija specifičnih populacija: značaj fizičke aktivnosti i vežbi sa radom Osteoporosis - Modern Approach to the Treatment with Physical Modalities.

Ljekari iz Instituta „Dr Miroslav Zotović“ predstavili su i pet stručnih radova putem usmenih predavanja, među kojima su se našle teme kao što su:

22

Učešće ljekara iz Instituta „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka na 23. međunarodnom kongresu fizikalne medicine i rehabilitacije Comp (canadian occupational performance measure) kao mjera praćenja rezultata robotski asistiranog treninga djece sa cerebralnom paralizom; Izokinetičke vježbe u medicinskoj i sportskoj rehabilitaciji nakon hirurških zahvata na koljenu; Segmental rib index and spinal deformity: aetiological implications i drugi.

Kroz pet poster prezentacija predstavljeni su radovi sa stručnim temama kao što su: Efikasnost fizikalnog tretmana kod pacijenata sa sindromom aksilarne mreže nakon operacije karcinoma dojke; Neželjeni događaji u protetičkoj rehabilitaciji nakon amputacione hirurgije i drugi.

Učesnici Kongresa, održanog na Zlatiboru (Srbija), imali su priliku podijeliti znanja, ali i razmijeniti iskustva sa kolegama iz Srbije, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Turske.

Z D R A V S T V O

E

rozija rožnjače predstavlja stanje kada dođe od ljuštenja površnog sloja rožnjače (epitela rožnjače).

Simptomi erozije su bol, osjetljivost na svjetlost, osjećaj stranog tijela i grebanje u oku. Takođe, može da dođe do pojačanog suzenja, otoka kapaka, prisustva upalne reakcije u prednjoj komori i do zamagljenja vida.

Biomikroskopskim pregledom se vidi da postoji defekt epitela, koji se može obojiti uz pomoć fluoresceina kako bi se promjena bolje vizuelizovala.

Erozija rožnjače može da bude uzrokovana ogrebotinom, stanim tijelom, nedovoljnim vlaženjem površine oka. Čest uzrok erozija je prisustvo stranog tijela ispod gornjeg kapka. Zbog toga je neophodno prilikom dijagnostike prevrnuti gornji kapak i vidjeti da li ima strano tijelo pod kapkom.

Erozija rožnjače

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

dana antibiotici, a pacijentu se objasni ako se ponovo jave simptomi da se obavezno javi oftalmologu.

Ako se erozija nalazi u sredini rožnjače i ako se radi o velikom području sa koga je odstranjen epitel, treba uraditi kontrolu sljedeći dan da se vidi u kom stepenu je došlo do smanjenja epitelnog defekta i da li postoje znakovi eventualne infekcije. Svakako da lokalnu terapiju treba nastaviti još nekoliko dana.

Ako pacijent koristi kontaktna sočiva može ih ponovo početi nositi 4 – 5 dana nakon nestanka simptoma.

Svaka pojava infiltrata rožnjače znači da treba započeti terapiju kao da se radi o ulkusu rožnjače koja je mnogo intenzivnija nego sama terapija erozije. U takvim slučajevima je od koristi uraditi bris konjunktive.

Sama erozija treba da se dovoljno dugo liječi kako ne bi došlo do pojave ponavljajućih erozija rožnjače koje se karakterišu ponavljajućim epizodama bola iz čista mira, obično tokom noći zbog toga što prethodno oštećena rožnjača na mjestu ranije erozije nema adekvatnu čvrstinu epitela i sklona je lakšem spontanom odvajanju rožnjače. Zato, ako oftalmolog procijeni, pacijentu treba davati vještačke suze određeno vrijeme nakon erozije, naročito u slučajevima sindroma suvog oka i disfunkcije Majbovih žlijezda kako se ne bi desila ova odložena neugodna komplikacija erozije.

Slika 1 Erozija rožnjače nakon bojenja fluoresceinom

Slika 2 Prevrtanje gornjeg kapka

Sama erozija, i pored bolnosti, obično prođe sama od sebe gdje se simptomi povuku nakon što epitel na ogoljenoj rožnjači sraste i samim tim ne bude više izloženih nervnih vlakana.

U liječenju se primjenjuju kapi za širenje oka i opuštanje cilijarnog mišića (cikloplegici) koji služi da se smanji bol i umanji upala u prednjem dijelu oka, a za površinu oka je od koristi dati antibiotsku mast i vještačke suze kako bi se podražaj površine oka smanjio, kao i da bi se smanjila mogućnost infekcije. Samo stavljanje zavoja nakon erozije rožnjače često nije potrebno.

Kod malih erozija, nakon što rožnjača sraste, daju se još nekoliko 23

Z D R A V S T V O

A

dhezivni kapsulitis (eng. frozen shoulder) je oboljenje nedovoljno razjašnjene etiologije. Smatra se da hronično zapaljenje može postepeno dovesti do stvaranja ožiljnih promjena zglobne kapsule, a samim tim i ograničenje pokreta u ramenu (kontraktura ramena).

Uzorci oboljenja su različiti. Može nastati posttraumatski, kao posljedica traume ili poslije operacija zgloba ramena. Produžena imobilizacija nakon traume ramena je značajan faktor rizika za nastanak oboljenja.

S druge strane, postoji idiopatski (primarni) kapsulitis koji se dovodi u vezu sa različitim drugim oboljenjima kao što su dijabetes, hipertireoidizam, autoimuno oboljenje, depresija, anksioznost, ali se može javiti i u odsustvu ovih bolesti. Češće se javlja kod žena i kod osoba starijih od 50 godina.

Oboljenje se manifestuje progresivnim smanjenjem obima pokreta u ramenu, praćeno bolom. Najviše stradaju spoljašnja rotacija i abdukcija.

Oporavak može trajati do dvije godine, nekad i duže.

24

Adhezivni kapsulitis ramena (sindrom smrznutog ramena) Dr Igor Dumanović, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije

Bolest ima nekoliko faza. Prva faza se karakteriše umjerenim bolovima i umjerenom ograničenošću pokreta. U drugoj fazi se javljaju sinovitis i adhezije između zglobne čahure i glave humerusa. Progresivno se smanjuje obim pokreta, sve do teških kontraktura. U trećoj fazi (raskravljenje), nastaje postepeno i spontano povećanje obima pokreta.

Nejasno je koliko utiče samo fizikalno liječenje, to jest, da li bolest prolazi spontano ili ne. Prva faza bolesti može da traje do devet mjeseci, druga do 12 mjeseci, a trajanje treće faze se teško može predvidjeti (od 18 mjeseci do nekoliko godina).

Ciljevi liječenja su analgezija i povećanje obima pokreta. U ranim fazama preporučuju se vježbe u zoni pokreta bez bola (vježbe po Kodmanu (Codman) i pendularne vježbe), mobilizacija zgloba te od ostalih fizikalnih agensa ultrazvuk (i sonoforeza), TENS, DDS (eventualno i blokada simpatikusa DD strujama), IFS. U akutnim fazama preporučuje se primjena NSAIL u menadžmentu bola.

Moguća je intraartikularna ili subakromijalna primjena anestetika ili kortikosteroida. Istraživanja pokazuju da

u ranim fazama oralna primjena steroida može dovesti do poboljšanja, ali se ne preporučuje primjena steroida duže od šest sedmica.

U narednim fazama, kada bol popusti a nastane kontraktura, uključuju se vježbe istezanja, vježbe snage (PNF). U trećoj fazi nastavlja se sa progresivnim jačanjem mišićne snage i obima pokreta. Radna terapija svakako ima svoje mjesto.

Jedna od mogućnosti liječenja je i distenzija zglobne kapsule volumenom tečnosti (obično je 25 do 30 ml uobičajena zapremina zgloba). U ovim slučajevima je moguće koristiti inicijalnu infuziju zgloba rastvorom lidokaina (3-5ml) tako da procedura bude bezbolnija, a da se potom ubrizga fiziološka otopina.

Rehabilitacija ovog stanja je kompleksan postupak, jer bilo kakav agresivni pristup može djelovati kontraproduktivno i dovesti do protektivne reakcije kapsule i još većeg skraćenja.

Zato specifičan i dobro doziran plan rehabilitacije je neophodan u rješavanju ovog problema.

Kao krajnja opcija je hirurško liječenje u smislu artroskopije sa presijecanjem adhezija.

Može se razmotriti operacija ramena u slučaju nedovoljnog oporavka nakon odgovarajućeg programa fizioterapije. Tokom faze ,,kasnog zamrzavanja ili odmrzavanja“ hirurg može da razmotri artroskopsko oslobađanje u kombinaciji sa manipulacijom pod anestezijom i intenzivnom postoperativnom fizioterapijom kako bi održao novonastalu aktivnost. Ova kombinacija tretmana može osloboditi od ukočenosti do 80% slučajeva.

Nakon operacije, većina pacijenata se vraća na posao u roku od 6 do 12 nedjelja.

Z D R A V S T V O

H

emijski piling je medicinska metoda dermoabrazije disfunkcionalnih ćelija epiderma arteficijalno, da se indukuje nova epitelizacija zdravim ćelijama epiderma.

Ovo je kozmetološki tretman kojim se takođe uklanjaju i hiperpigmentacije uz pojačan elasticitet kože koja se tretira ovim metodom.

Sama riječ piling potiče od engleske riječi „peel“, što bi u prevodu značilo ljuštenje.

Piling lica se može raditi hemijskim sredstvima i mehanički, u zavisnosti od indikacija zbog kojih se radi hemijsko čišćenje lica.

Nakon pilinga održavanje i njega lica je lakša uz bolji efekat i ljepši izgled.

Mehanički piling se radi ako se zbog promjena na licu ne može uraditi hemijski piling.

Hemijski piling je danas vrlo zastupljen u dermatološkim ordinacijama, a zbog hemikalija koje se koriste najpoželjnije je da to rade edukovani dermatolozi, da ne dolazi nakon tretmana do neželjenih posljedica.

Samo ime govori da se za hemijski piling koriste hemijski preparati, tačnije produkti više vrsta kiselina.Treba napomenuti da su to „voćne“ kiseline i one nisu štetne za kožu ako se pravilno koriste.

Najčešće su to ekstrakti iz hranljivih proizvoda kao što je limunska kiselina pa mliječna, grožđana, glikolna.

Takođe se mogu koristiti i trihlorsirćetna, retinoična i salicilna kiselina.

Ljekovito dejstvo svih ovih kiselina, ako se pravilno koriste, je regulacija normalnog pH kože, rehidratacija epiderma i uklanjanje devitalizovanih ćelija lica.

Hemijski piling se radi samo po objektivnim indikacijama, a efekat je neutralizacija bora na koži, odstranjiva26

Hemijski piling lica

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog

nje pigmentiranih eflorescenci na koži, a postoji i mogućnost uklanjanja strija koje su u dubini epidermisa.

Broj tretmana je uslovljen promjenama koje želimo da uklonimo sa lica, a to su: cikatriksi od akni, ragade, senilne eflorescence i sve promjene koje su uzrokovane pretjeranim izlaganjem suncu i starosti.

Pilinge možemo svrstati u tri grupe u zavisnosti od promjena koje želimo ukloniti sa lica. Dijelimo ih na površne, srednje duboke i duboke. A od vrste pilinga zavisi njegovo vremensko ponavljanje.

Najčešće se koristi piling voćnim kiselinama, tačnije glikolnom kiselinom.

Ovaj piling je sa najmanje neže-

ljenih efekata, a oporavak je brz i vrlo djelotvoran.

Najčešće se koristi za uklanjanje ožiljnih promjena od akni, inflamacija na koži lica, hiperpigmentacije i popravljanja elasticiteta kompletne kože na regiji lica i vrata.

Sve je ovo posljedica dobre hidrofilnosti glikolne kiseline, ali svakako treba obratiti pažnju na koncentraciju koja se nanosi na promjene lica jer neadekvatna koncentracija može uzrokovati prolaznu iritaciju., naročito ako se na vrijeme ne ukloni sa lica.

Poželjno je da hemijske pilinge lica rade dermatolozi jer indikacije za vrstu pilinga jedino oni mogu da odrede ne obraćajući pažnju na želje pacijenata već apsolutne indikacije.

Z D R A V S T V O

K

oža, taj čudesni pokrivač, najveći je i jedan od najvažnijih organa našeg organizma. Sastoji se od: • površinskog sloja - epidermisa, • srednjeg sloja - dermisa i • potkožja - hipodermisa.

Koža predstavlja graničnu površinu prema spoljašnjem svijetu te ispoljava životno važne funkcije štiteći tijelo od mehaničkih povreda, hemijskih nadražaja, UV zračenja. Ona nije samo čudesni prekrivač koji štiti naše tijelo.

Ona je i organ čula sa preko 32.250 čulnih čelija kojima se otkriva bogatsvo svijeta životne okoline: toplota sunca, hladnoća, meki dodir tkanina... To je naš alarmni sistem koji nas štiti i informiše. Svakih dvadeset osam dana koža se regeneriše. Proces regeneracije se odvija uglavnom noću kada je regeneracija čak osam puta brža nego tokom dana. U toku prosječnog životnog vijeka ljudi izgube čak dvadeset kilograma kože. Koža je neprestano izložena negativnim uticajima okoline i neprimjerenog načina života kao što su:

• • • • • • • • • • •

zagađenje životne okoline izloženost UV zracima klimatski uslovi psihofizička opterećenja stresogene situacije alkohol, pušenje cigareta neizbalansirana ishrana raznovrsne dijete nedovoljna i neadekvatna njega nedovoljna fizička aktivnost prirodni proces starenja Svi ovi faktori ostavljaju vidljive tragove na koži lica, vrata, dekoltea, ruku.

Starenje kože Starenje kože je fiziološki, genetski programiran proces povezan sa starenjem organizma u cjelosti, ka-

Kako usporiti starenje kože lica rakterističan promjenama anatomske strukture i funkcije svih dijelova kože (intrizično i hronološko starenje). Ovaj proces počinje već od dvadeset pete godine života. Prvi klinički znaci hronološkog starenja su sitne bore oko očiju, u obliku sitnih brazdica koje se šire prema sljepoočnicama i gubitku sjaja kože. Kako vrijeme prolazi, koža postaje hrapava, suva, izborana, bez elastičnosti. Na hronološko starenje ne može se bitno uticati. Kod ovog tipa starenja genetski faktori imaju važnu ulogu.

Ekstrinzično starenje nastaje djelovanjem različitih faktora, izloženost UV zracima, pušenju cigareta, stresu, neizbalansiranoj ishrani, nepovoljnim

klimatskim uslovima, raznim bolestima.

Od svih faktora, najopasniji je izloženost UV zracima, posebno kod osoba svijetle kože. Naša koža pamti i bilježi svaki trenutak proveden na suncu, dodaje ga svim prethodnim trenucima provedenim na suncu i pravi o tome, počevši od djetinjstva, zapis koji se ne može izbrisati. Znaci suncem oštećene kože su promjena pigmentacije (hiperpigmentacija i hipopigmentacija), gruba i ispucala koža, gubitak čvrstoće kože i, na kraju, karcinom kože. Sve ove promjene nastaju isključivo na suncu izloženim dijelovima kože (lice, vrat, podlaktice i šake).

Starenje kože, kao i organizma u

Primarijus mr ph.

Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

cjelosti, je neizbježan proces kojeg ne možemo zaustaviti, ali možemo, s ciljem što dužeg održanja mladolikog i svježeg izgleda, izbjegavati ili smanjiti uticaj faktora koji ubrzavaju starenje.

Koji su znaci starenja kože lica Koža se formira do dvadeset pete godine dok najćešće poslije trideset pete dolazi do pojave vidljivih znakova starenja kože lica.

• Bore na licu (javljaju se zbog gubitka elastičnosti kože, koža ne može da se vrati u prvobitni oblik i ostaje naborana).

• Gubitak volumena kože (ogleda se najviše na obrazima, s obzirom na to da je tu koža najmanje zategnuta preko kostiju. Dolazi do gubitka masnog tkiva što kožu čini tanjom i istrošenijom te koža počinje da visi).

• Hiperpigmentacija i fleke (javljaju se zbog djelovanja UV zraka i nedovoljne zaštite od sunca.

Melanin počinje da se pojačano i neujednačeno stvara, što dovodi do hiperpigmentacije i pojave staračkih fleka).

• Podočnjaci i spušteni kapci (najpodložniji starenju je predio oko očiju s obzirom na to da je tu koža najtanja i ima najmanje masnoće).

Kako usporiti proces starenja kože lica O izgledu i zdravlju kože, posebno lica, potrebno je na vrijeme krenuti sa njegom, najbolje poslije dvadesete.

Sve što se dobro uradi za kožu u mladosti i te kako će se primijetiti u starosti! Kako će nam koža biti zahvalna što smo bili istrajni i na vrijeme mijenjali svoje navike!

Još veliki broj osoba smatra da se procesi starenja kože ne mogu usporiti. Ne mogu se zaustaviti, ali se i te kako mogu usporiti!

Usporiti starenje kože lica, vrata i dekoltea nije nemoguće. Potrebno je samo: • redovno njegovati kožu lica (čišćenje, hidriranje) • zdravo se hraniti; 27

Z D R A V S T V O

• unositi manje šećera (s obzirom na to da se višak šećera voli udruživati sa kolagenom i elastinom, dva zaštitna proteina kože, i tako ih dehidrira. Sve osobe koje imaju visok nivo šećera ili su predijabetične, imaju tendenciju da imaju daleko veći nivo šećera vezan za proteine u koži te zbog toga koža brže stari • piti dosta tečnosti (oko dva litra vode dnevno dovoljno je za održavanje mladalačkog izgleda i sjaja kože) • unositi antioksidanse (vitamine A, C, E i beta-karoten) • prestati (ako pušimo) pušiti cigarete; • ne piti alkohol; • ne izlagati se previše sunčevim zracima; • izbjegavati situacije, ili ih bar kontrolisati, koje izazivaju stres • biti fizički aktivan • spavati bar sedam sati svake noći I za kraj Sve ove aktivnosti zavise samo od nas. I nije ih teško ispuniti. A najbolje dvije stvari koje možemo učiniti za našu kožu je ne izlagati je previše suncu i ne pušiti. Pušenje ne samo da doprinosi ranijoj pojavi bora (pušačke bore), nego koža postane beživotno siva. To je jedna od najgorih stvari i navika (poslije izlaganja suncu) koju možemo učiniti našoj koži.

Ultrazvuk pluća

U Dr Sanja Glišić, spec. pulmolog, ZU “Pulmo S”, Teslić, pulmos-teslic.ba, polisomnografija.ba

ltrazvuk pluća je dobio na značaju u dijagnostici plućnih oboljenja od 2008. godine, kada su Lichtenstein i saradnici objavili tzv.

BLUE protokol (Bedside Lung Ultrasound in Emergency) iako radova o transmisiji ultrazvučnih talasa kroz pluća (Crawford i saradnici) ima još od 1959. godine.

Dugo godina se smatralo da je vrhunac ultrazvučne dijagnostike procjena veličine pleuralnog izliva i ultrazvukom vođena njegova punkcija te da zbog nepovoljnih akustičkih svojstava vazduha u plućima nema mjesta ultrazvuku u ispitivanju drugih plućnih oboljenja. Međutim, entuzijasti, a naročito intenzivisti, su našli širok spektar indikacija za upotrebu ultrazvuka u dijagnostici različitih plućnih oboljenja te se koristi za dijagnozu: pleuralnih izliva, pneumotoraksa, disfunkcije di-

Slika 1. Normalan nalaz

vođena torakocenteza, FNA i biopsija ekstratorakalnih limfnih žlijezda i lezija zida grudnog koša, pleure, perifernih dijelova pluća i medijastinuma.

Prednosti ultrazvuka pluća su što daje prikaz u realnom vremenu, uređaj

Slika 2. Pleuralni izliv

jafragme, konsolidacije plućnog parenhima, intersticijskog sindroma pluća, plućne embolije, plućnih i medijastinalnih tumora (koji su u neposrednoj blizini pleure) ali i kod različitih intervencija kao što su ultrazvukom Čuvena Koko Šanel ostavila nam je veoma moćnu poruku: Priroda nam daje lice kakvo imamo sa dvadeset godina. Život ga oblikuje kada nam je trideset, ali sa četrdeset (i više) godina, imamo lice kakvo zaslužujemo.

Literatura

1. Damjanović, A. et all. Vodič za savjetovanje u apoteci, Farmaceutsko društvo RS i Farmaceutsko društvo BiH, Banjalluka, 2013.

2. Edvards ,C., Stilman, P.: Mala oboljenja ili velike bolesti. IV izdanje, Beograd, 2011.

3. S. Konstatinović, N. Martinović: Dermatologija sa njegom. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1994.

28

je mobilan pa se vrlo lako može premještati iz jedne u drugu bolesničku sobu ili koristiti za kućne posjete i ne izlaže pacijenta zračenju pa se može ponavljati svakodnevno u cilju posmatranja evolucije promjena.

SPECIJALISTIČKA PULMOLOŠKA AMBULANTA

Pulmo S Dr Sanja Glišić 066/134-081 Branka Radičevića bb (iza Doma zdravlja)

Teslić

• Spec. pregled djece i odraslih • Alergotestiranje • Spirometrija • Polisomnografija • Ultrazvuk pluća i abdomena • Očitavanje rendgenskih snimaka pluća

Z D R A V S T V O

se koristiti i linearna sonda (5-10 MHz) za detaljni prikaz površnih struktura.

Pacijent se postavlja u sjedeći ili ležeći položaj.

Slika 3. Pneumotoraks

Normalan nalaz Koža, mišići i fascije se prikazuju u površnom dijelu. Sjenke rebara se vide kao jasne hiperehogene lučne linije iza kojih vidimo akustičku sjenku. Između rebara i oko 5 mm ispod korteksa rebara se vidi pleuralna linija, koja predstavlja sumacioni prikaz obje pleure (parijetalne i visceralne) a ispod pleuralne linije se nalazi plućni parenhim. Plućni parenhim ne možemo vidjeti u normalnim uslovima zbog visoke akustičke impedance između pleure i pluća, ali zato vidimo horizontalne artefakte, tzv. reverberacione artefakte kao serije ehogenih paralelnih linija, nazvanih A linije.

Pleuralni izliv Ultrazvuk je senzitivnija dijagnostička metoda od rendgenskog snimka pluća u otkrivanju pleuralnog izliva.

Pored toga, ultrazvukom se preciznije može odrediti količina tečnosti u pleuralnom prostoru, a može se vidjeti da li je izliv anehogen ili ehogen te da li je pleuralni prostor pregrađen septama ili ne, što može uticati na modalitet liječenja.

Slika 4. Znaci konsolidacije

Pneumotoraks Ultrazvuk je senzitivniji od rendgenskog snimka pluća u dijagnostikovanju manjih pneumotoraksa.

Kompletan pneumotoraks nije pogodan za ultrazvučno ispitivanje. Dijagnoza se postavlja na osnovu nepostojanja znaka „pleuralnog klizanja“ („lung sliding“), što se u M-modu vidi kao tzv.“barcode“ znak.

Plućna patologija Ultrazvučno možemo razlikovati znake konsolidacije koji se javljaju kod pneumonije, tumora, plućne embolije, kontuzije, atelektaze i znake intresticijskog sindroma koji se javlja kod srčanog popuštanja, intersticijske pneumonije, fibroze i profesionalnih oboljenja pluća.

Slika 5. B linije

Za pregled se standardno koristi konveksna sonda (2-5 MHz), a može

Ultrazvuk pluća je brz, siguran i senzitivan dijagnostički metod koji može pomoći u dijagnostikovanju brojnih oboljenja pluća i pleure te predstavlja još jedan dijagnostički alat za ljekare brojnih specijalnosti.

29

Z D R A V S T V O

JZU Specijalna bolnica za hroničnu psihijatriju Modriča

U

želji da se ojača podrška porodice još davne 2000. godine prvi put je održan susret osoba koje imaju problema na planu mentalnog zdravlja, a koje se liječe u ovoj zdravstvenoj ustanovi, sa njihovim srodnicima i prijateljima. Tradicionalno je susret održavan svake posljednje subote u maju. Dolaskom korona virusa, okupljanje je zaustavljeno pune tri godine.

Nestrpljenje i želja za ponovnim susretima učinilo je da ove godine organizujemo Rodbinski sastanak 23. septembra, simbolično u susret Međunarodnom danu mentalnog zdravlja.

Ova zdravstvena ustanova danas broji 280 pacijenata iz svih krajeva Republike Srpske i Bosne i Hercegovine.

Samo nekolicina njih zaista nema živih srodnika koje bismo mogli pozvati, ali svima ostalima su pismeno uručeni pozivi za prisustvovanje Rodbinskom sastanku. Ova tradicionalna svečanost predstavlja priliku da se ojača i promoviše porodična podrška koja predstavlja bitan faktor u procesu oporavka i rehabilitacije. Takođe, ovo je prilika i da se rezimira sve što je do sada učinjeno na poboljšanju kvaliteta života u ustanovi. Direktor bolnice Siniša Nikić, dipl. pravnik, je za tu namjenu premijerno pustio film u kojem se vizuelno prikazuje stanje bolnice nekada i danas. Evidentna su poboljšanja na svim odjeljenjima i u svim oblastima.

Naučili smo svi da je porodica osnovna ćelija društva i osnova svega. Predstavlja temelj dobrih odnosa, smjernica za razvijanje pravih vrijednosti i moralnih načela. Za sve ljude, a posebno za oboljele osobe, porodica je mjesto zone komfora, mjesto u kojem smo najsigurniji kada smo tužni i kada se nađemo u lošim situacijama.

Od prvog dana otkrića bolesti, od prvog odlaska ljekaru, kada postoje nevjerica, ljutnja i strah od neizvjesnosti nastavka liječenja, vrlo je važno da ne budemo sami, da imamo nekoga najbližeg ko će biti sa nama i bolje od nas upamtiti sve značajne savjete ljekara i informacije o zdravstvenom stanju. Član porodice će definitivno pomoći da se osjećamo bolje i da brigu o sebi i svom zdravstvenom stanju stavimo u prioritet.

Kada se naruši mentalno zdravlje jednog člana porodice, mijenja se kom30

Rodbinski sastanak

U susret Međunarodnom danu mentalnog zdravlja u Specijalnoj bolnici za hroničnu psihijatriju održan je dvadeseti po redu, jubilarni susret srodnika, prijatelja i poslovnih saradnika ove zdravstvene ustanove

Z D R A V S T V O

pletan porodični život. Snaga međusobnih odnosa se pokazuje najviše upravo u bolesti, kada je neophodno pomoći voljenoj osobi, ojačati njeno samopouzdanje te učiniti sve napore kako bi se obavljanje svakodnevnih aktivnosti učinilo lakšim.

Tema svakog našeg Rodbinskog sastanka je ojačavanje porodičnih veza. Tu bude suza, smijeha, pjesme i radosti.

Bude posebne tople domaće hrane, one koju samo majke, sestre i kćerke umiju pripremiti. Bude jakih zagrljaja i stiska ruke kako to samo očevi, braća i sinovi znaju da pruže. To bude utjeha. Utjeha i pokušaj da se nađe način za prihvatanje života u drugačijim okolnostima.

Ponosni smo na sve naše srodnike koji su odvojili subotu da provedu sa svojim najmilijima. Od ukupnog broja liječenih, njih 120 je imalo posjetu.

Drago nam je da je važnost porodične podrške prepoznalo i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite na čelu sa dr.

Alenom Šeranićem, kao i mnogim predstavnicima centara za socijalni rad Banjaluka, Prijedor, Laktaši, Prnjavor, Brod, Modriča, Donji Žabari, Vukosavlje, koji su u direktnoj vezi sa podrškom porodicama u smještaju i liječenju njihovih srodnika.

Našem pozivu su se odazvale i kolege iz srodnih institucija kao što su Specijalna bolnica za psihijatriju i Zavod za forenzičku psihijatriju Sokolac te Dom za lica sa invaliditetom Višegrad.

Mnoge organizacije koje se bave humanitarnim radom su se takođe odazvale u velikom broju – kola srpskih sestara iz Bjeljine, Ugljevika, Pelagićeva, Crnjelova, Šamca. Dobrotvorna organizacija „Trojeručica“ iz Bjeljine je pripremila prigodne pakete za sve naše korisnike. Značajna nam je i podrška srodnih udruženja koja su nas posjetila: Udruženje za pomoć porodicama i licima sa problemima u mentalnom zdravlju „Zajedno“ iz Banjaluke, kao i Udruženje za pomoć djeci i omladini sa posebnim potrebama „Tračak nade“ iz Foče i Udruženje gluvih i nagluvih, Modriča.

Fabrika obuće „Bema“ iz Banjaluke je za potrebe naše svečanosti donirala 60 pari obuće, koja će biti iskorištena za predstojeći zimski period.

Najiskrenije i od srca, u ime svih osoba koje imaju probleme na planu mentalnog zdravlja, a koje se liječe kod nas, u ime rukovodstva ustanove i u svoje lično ime, koristim priliku da se javno zahvalim svima koji su na svoj način pomogli da organizujemo ovu svečanost.

Tekst pripremila: Gordana Spasojević, dipl. socijalna radnica

31

Z D R A V S T V O

Nikad se ne predaj!

Pripremili: Miholjka Janković, predsjednica Udruženja za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji SONATA i Anica Ramić, predsjednica UG „Stop mobbing“ Trebinje

Z

nanstvenici ističu kako su mentalni problemi češći uzrok obolijevanja i preranog umiranja nego tjelesne bolesti te procjenjuju da će depresija kroz idućih deset godina biti drugi, a do 2030. godine prvi vodeći uzrok globalnog opterećenja bolestima.

Sve navedeno ukazuje na potrebu za ulaganjem u mentalno zdravlje: Rano otkrivanje i liječenje te rehabilitacija i unapređenje mentalnog, a time i opšteg zdravlja, čime se doprinosi dobrobiti i ekonomskoj koristi pojedinca i društva.

Dobro mentalno zdravlje omogućuje pojedincu da se odupre životnim poteškoćama i pomoći u smanjenju rizika za razvoj mentalnih poremećaja.

Zato, svaka akcija koja se provodi s ciljem očuvanja i unaprjeđenja mentalnog zdravlja, usmjerena na dobro mentalno zdravlje i kvalitetu života, te osnaživanje može biti dio promocije mentalnog zdravlja.

Anica Ramić, predsjednica UG „Stop mobbing“ i Mihiljka Janković, predsjednica UG „Sonata“ iz Trebinja pokrenule su razne projekte vezane za promociju mentalnog zdravlja u zajednici, zaštiti prava pacijenata, borbi protiv diskriminacije, mobbinga, korupcije.

Predstavljamo samo dio rada ova dva udruženja.

druženja i upoznavanja. Učesnica kongresa bila je i Miholjka Janković, dugogodisnja zdravstvena radnica iz Trebinja, dobitnica prestižne nagrade Florence Nightingale (engleska bolničarka, statističarka i utemeljiteljica modernog sestrinstva).

Forum protiv diskriminacije održao je OSCE je u Trebinju u julu 2023. godine.

Tema: Obuka iz Zakona o sprječavanju diskriminacije. Učesnici Foruma NVO istočne Hercegovine, predstavnici Ombudsmana BiH.

Beograd, 21.9. do 23.9.2023. „Sestra, briga, ljubav“ Tri dana edukacije, preko 70 radova iz Srbije, ali i regiona, Evrope; tri dana

Trebinje, septembar 2023.

Radionica na temu istraživanje društvene kohezije.

Radionica na temu promocija zdravlja, prevencija obolijevanja;

32

Z D R A V S T V O

Sarajevo 8-10.6.2023.

Završna konferencija projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini.

Miholjka Janković, predsjednica UG „Sonata“ Trebinje, učesnica konferencije.

Predsjednica Udruženja „Sonata“, članica koalicije MAAC Miholjka Janković promoviše prava pacijenata, prevenciju mentalnog zdravlja mladih i adolescenata u Sarajevu.

Predstavnici Udruženja „Sonata“ učesnici na 22. sportskim susretima zdravstvenih radnika Crne Gore sa međunarodnim učešćem Ada Bojana, Ulcinj, 27.9 – 1.10. 2023.

Trebinje 13.6.2023.

Posjeta psihijatara, psihologa, socijalnih radnika iz Njemačke.

Miholjka Janković, predsjednica Udruženja „Sonata“, Trebinje, članica koalicije MAAC, dočekala je psihijatre, psihologe, socijalne radnike iz Njemačke kojima je predstavila rad udruženja i potakla priču o pravima pacijenata.

33

F A R M A C I J A

E

rektilna disfunkcija (ED) definiše se kao nemogućnost postizanja i održavanja penisne erekcije, dovoljne za zadovoljavajuću seksualnu aktivnost. Sve do posljednjih decenija ED je imala veoma nisku prevalencu kod mladih muškaraca, pa je studija rađena 1999. godine pokazala da od ovog problema pati do 5% muškaraca u populaciji od 18 do 59 godina, dok još 5% seksualno aktivnih muškaraca ima smanjenu seksualnu želju. Važno je napomenuti da su ove dvije studije rađene prije nastanka internet porno sajtova. Studije rađene posljednjih nekoliko godina pokazuju da se uporedo sa rastom broja pornografskih sajtova značajno povećava i stopa erektilne disfunkcije, posebno kod mlađih muškaraca. Jedan od primjera jeste studija iz 2012. godine, rađena u Švajcarskoj sa muškarcima u dobi od 18 do 24 godine koja je pokazala da 30% njih ima ED, dok je kanadska studija iz 2014. na adolescentima pokazala da 26% pati od ED. Kod muškaraca mlađih od 40 godina uglavnom se javlja psihogena ED (15 do 20% se javlja kao organski problem), dok je kod muškaraca starijih od 40 godina izražena organska ED. Razlozi nastanka i faktori rizika; Razlozi za nastanak ED mogu biti fiziološki (organski) i psihološki, a nerijetko djeluju u sinergiji. Kod mlađih muškaraca češće se javlja psihološka, gdje simptomi nastupaju naglo sa značajnim smanjenjem libida i spontane ili samostimulisane erekcije, dok se kod organske ED simptomi postepeno ispoljavaju sa očuvanim libidom. Organska ED se javlja zbog poremećaja u vaskularnoj strukturi, endokrinoloških stanja i neurogenih poremećaja. Psihogena ED se najčešće ispoljava kroz prirodno smanjenje libida sa godinama, ali i kroz psihološki stres (depresija, nestabilnost na poslu, itd.), nesigurnost u sopstvenu seksualnu sposobnost, problemi u vezi.

Fiziološki faktori rizika za nastanak ED kod mladih; Vaskularni i strukturalni faktori rizika ED kod mladih uključuju fokalnu arterijsku okluzivnu bolest, subkliničku endotelnu disfunkciju i Peronijevu bolest. Jedna studija je pokazala da mladi muškarci koji voze bicikl više od tri sata sedmično imaju veći rizik za razvoj ED jer perinealni pritisak od sjedenja na biciklu može dovesti do fokalnih okluzija penisnih arterija. Endokrinološki faktori rizika uključuju hipogonadizam, hipertiroidizam, dijabetes, Klinefelterovu bolest i 34

Problemi erektilne disfunkcije kod mladih muškaraca

Mr ph. Aleksa Kubat

druga stanja koja se rjeđe uočavaju kod mladih muškaraca. Osobe sa smanjenim lučenjem testosterona pokazuju simptome ED, koje rješava zamjenska terapija testosteronom. Dijeta bogata sojom može da dovede do prolazne ED usljed prevelikog unosa fitoestrogena.

Neurogeni faktori rizika za nastanak ED kod mlađih muškaraca su multipla skleroza (MS), epilepsija, intramedularno fiksiranje femoralne frakture, operacije lumbalne kičme. Studije rađene na mlađim muškarcima sa MS i epilepsijom pokazale su da muškarci sa MS imaju 2,2 puta veće šanse za razvoj ED dok oni sa epilepsijom 3,04 puta veće šanse od zdrave populacije. Depresija i anksioznost su dva najčešća psihogena faktora za nastanak ED kod mlađih muškaraca. Liječenje simptoma ED sa inhibitorima fosfodiesteraze-5 kod pacijenata sa depresijom dovelo je do poboljšanja čak i depresivnih simptoma. Anksioznost može dovesti do disproporcionalnog fokusa na kvalitet erekcije, stvarajući kognitivnu distrakciju, koja loše utiče na uzbuđenje, a posljedično i na erekciju. Takođe, seksualni neuspjeh može da uzrokuje anksioznost, sa gubitkom samopouzdanja, povećanjem straha i posljedičnim izbjegavanjem seksualnih odnosa.

Ekscesivna briga o vlastitom izgledu i nezadovoljstvo zbog toga, pogotovo izgledom genitalija, može dovesti do kognitivne distrakcije odgovorne za ED. ANTR: Internet pornografija kao faktor rizika za nastanak ED kod mladih Iako prvi sajtovi sa video-porno radovima nastaju 2006. godine, već 2007. godine naučnici sa Kinslijevog instituta objavljuju prve radove o ED, indukovanoj pornografijom i pornografijom-indukovan manjak libida. U studiji iz 2014. pokazano je da kod osoba sa kompulzivnom upotrebom internet pornografije dolazi do ekstremizacije seksualnog ukusa što se tiče pornografije i hiperseksualnosti sa jedne strane, a do smanjenja i gubitka želje za seksualnim odnosom sa partnerom, odnosno hiposeksualnosti sa druge strane. Mnoge studije su po-

kazale korelaciju između upotrebe pornografije sa smanjenim uzbuđenjem i privlačnošću i smanjenim seksualnim sposobnostima, smanjenje libida, problem postizanja orgazma, smanjenje uživanja u seksualnom činu, potrebe za korišćenjem pornografije da bi se došlo do seksualnog uzbuđenja, ED i druge. Neograničeno dostupna, internet video-pornografija predstavlja natprirodan stimulus, odnosno pretjeranu imitaciju nečega što je naš mozak usljed evolucijske bitnosti naučio da slijedi. Zato se postavlja pitanje, kako je moguće danas, kada se i voda i vazduh naplaćuju, da je najveći dio internet pornografije apsolutno besplatan te ima li ona za cilj da modernog čovjeka još više odvoji od svoje prirodne uloge muškarca i supruga u današnjem društvu? Nažalost, smanjenje fertiliteta na globalnom nivou govori u prilog ovoj tezi.

Terapijske smjernice Terapija prvog izbora za liječenje ED, prema preporukama EAU (European Association of Urology) i AUA (American Urological Association - Američko udruženje urologa), danas su inhibitori fosfodiesteraze 5: sildenafil, vardenafil i tadalafil. Svi ovi lijekovi pokazali su dobru djelotvornost u liječenju umjerenog vaskulogenog, neurogenog i/ili miješanog ED. Inhibitori fosfodiesteraze 5 su lijekovi koji se primarno koriste za liječenje erektilne disfunkcije bez obzira na uzrok. Tadalafil se, uz to, koristi i za liječenje simptoma donjeg urinarnog trakta. Generalno govoreći, ovi lijekovi su sigurni za upotrebu kod većine bolesnika, osim kod onih s teškim srčanim oboljenjima. Poznavanje kontraindikacije te propisivanje lijeka u skladu s tim, svešće neželjene posljedice ovog lijeka na nizak nivo.

Na našem tržištu dostupni su sildenafil i tadalafil. Tadalafil ili famozna „vikend tableta” ima produženo djelovanje i do 36 sati nakon uzimanja. Pojavio se na tržištu 2003. godine. Može se uzimati s masnom hranom i alkoholom pa se njegovo uzimanje za terapiju ED preporučuje u dozama od 10 i 20 mg.

P R I R O D A I Z D R AV L J E

U

vremenu kada je svaki minut dragocjen i od značaja da se što kvalitetnije iskoristi za svakodnevne obaveze, nije lako pronaći dovoljno vremena i za sebe. Kao posljedica toga, nije rijedak slučaj nebrige o sopstvenom zdravlju i izgledu. Činjenica da paket mršavljenja obuhvata nekoliko važnih segmenata, daje mu na značaju, jer je cilj promjena životnih navika, posebno u ishrani, a ne kratkotrajan rezultat.

Najmoderniji i najinovativniji uređaj za mršavljenje i za oblikovanje tijela koji je osvojio sve zvijezde Hollywooda sada i u našim centrima u Banjaluci i Bijeljini. Šta sve obuhvata PAKET ZA MRŠAVLJENJE u našimm centrima: • 10 TRETMANA MRŠAVLJENJA SA EMS Sculptorom sa pet aplikatora (tri regije odjednom) • PREGLED CIJELOG ORGANIZMA kako bi doktor procijenio vaš uzrok gojaznosti • TEST INTOLERANCIJE • PLAN ISHRANE našeg tima ljekara • LED SVJETLOSNA terapija – infrared lampe koje ubrzavaju topljenje masnoća • PRIRODNE SUPLEMENTE za mršavljenje • Body Mas Index • Vitaminsko-mineralni sastav vašeg tijela • Serum za celulit (žene) • Serum za mišiće (muškarci) • Proces mršavljenja prate ljekari Zašto je neophodno sve navedeno odraditi?

Samo detaljnim pristupom procesu mršavljenja dovodimo tijelo do savršene figure, a da zdravlje nismo ugrozili, što je najvažnije.

Kako bismo utvrdili potencijalni uzrok gojaznosti, prvo naši ljekari rade pregled cijelog organizma pomoću kvantnih aparata. Time ćemo dobiti detaljne informacije o zdravstvenom stanju klijenta, sa posebnim osvrtom na stanje organa za varenje (prisustvo helikobakterije, kandide...) hormonski status, vitaminsko-mineralni sastav organizma.

Pregled kompletnog organizma u našim centrima podrazumijeva i test intolerancije i daje nam na uvid intoleranciju na hranu, ukoliko je prisutna, što takođe može biti uzrok debljanja.

36

Centar kvantne medicine „Quantum Medicom“

Brzo i zdravo mršavljenje Valentina Vrućan, dipl. medicinar zdravstvene njege, master menadžmenta u zdravstvu i zdravstvene zaštite

Na osnovu dobijenih podataka se priprema plan ishrane, prilagođen individualnim potrebama svakog klijenta, sa detaljnim objašnjenjima vezanim za način pripreme obroka i dnevni unos kalorija.

Više o pregledu kompletnog organizma najsavremenijim kvantnim aparatima pročitajte na našem sajtu www. kvantnamedicina.ba Mjerenje svakog klijenta Pomoću savremene vage, precizno utvrđujemo parametre vezane za tjelesnu težinu (kilograme, BMI, bazalni metabolizam, procenat masti, mišićne mase) kao i viscelarne masti - procenat masti oko unutrašnjih organa i mjerimo obime tijela (struk, bokovi, stomak...). Svi podaci se evidentiraju u „karton mršavljenja“, kako bi ljekar propratio napredak i eventualno unio određene izmjene.

Tretmani sa EMS Sculptorom Najmoderniji i najinovativniji uređaj za mršavljenje i za oblikovanje tijela koji je osvojio sve zvijezde Hollywooda sada i u našem centru u Bijeljini.

Tretmani sa najsavremenijim aparatom za elektrostimulaciju mišića, EMS Sculpt, omogućavaju izrazito jake kontrakcije mišića, koje ne bismo mogli postići klasičnim vježbanjem za isto vrijeme. Četiri aplikatora, tokom četrdeset pet minuta tretmana, istovremeno ojačavaju mišiće više regija (stomak, noge, leđa, karlica, gluteus).

Kako ovim tretmanima dolazi do ubrzavanja metabolizma?

Tako što kontrakcijom mišića koja samo u 30 minuta mijenja 30.000 čučnjeva i trbušnjaka mi zapravo formiramo mišić koji je jedini zadužen za metabolizam. Što više mišića u tijelu, to je brži metabolizam. Tako da naši klijenti i nakon što prestanu dolaziti na tretmane, nastavljaju s mršavljenjem jer su formirani mišići.

P R I R O D A I Z D R AV L J E

Kako istovremeno dolazi do ubrzavanja metabolizma i cirkulacije, dolazi i do eliminacije viška tečnosti iz organizma, što doprinosi procesu mršavljenja.

suplementacijom, kapsulama koje klijent koristi kao dodatak ishrani. Prirodni anticelulit serum doprinosi boljem tonusu kože i zatezanju.

Odlični rezultati kod dijastaze Pored toga, savjetuje se kod problema sa dijastazom - razmicanja trbušnih mišića postporođajno, usljed starosti ili nedovoljnog vježbanja. Paket podrazumijeva deset tretmana, koji se rade dva-tri puta sedmično. Za bolji efekat, savjet je da se ne unosi hrana minimalno dva sata prije tretmana, uz dnevni unos tečnosti minimalno dva litra. U prvom satu nakon tretmana, unijeti protein iz ishrane, tj. meso ili povrće.

Period odvikavanja od slatkiša i tijesta uspješno rješavamo prirodnom

Očekivani rezultati sa našim paketom mršavljenja Koliko će brzo rezultati biti vidljivi, zavisi od mnogo faktora (metabolizma, kretanja, uzrasta, ishrane...). Prvi rezultati su najčešće vidljivi poslije četiri-pet tretmana. Ukoliko rezultati nisu odmah uočljivi, bitno je ostati istrajan i nastojati da se ispoštuje protokol, jer je organizmu potrebno vrijeme da se adaptira na nove navike. Budući da nije bolno, ovakav način vježbanja, bez napora i opterećenja na zglobovima, savjetujemo svima. Cilj nam je pratiti vaš proces mršavljenja

i omogućiti vam da što prije dođete do željenih rezultata.

Smršajte brzo, lako i zdravo tako što ćete svom tijelu omogućiti i do 30.000 kontrakcija mišića za samo pola sata i to na tri regije, uz naš tim ljekara i kompletnu podršku mršavljenju!

Više informacija o našem paketu mršavljenja možete dobiti na kontakt-telefone Banjaluka +387 65 00 99 33 Bijeljina +387 63 890 004

37

P R I R O D A I Z D R AV L J E

C

andida albicans je gljivica koja je normalno prisutna na sluzokoži čoveka. Često zbog različitih uzročnika (savremeni uslovi života, nepravilan način ishrane, učestala upotreba antibiotika, stres, hormonski disbalans i drugo) dolazi do poremećaja prirodnog balansa i umnožavanja kandide što dovodi do zdravstvenih problema. U stolici se normalno nalazi do 20 kolonija kandide, ukoliko ih je više obično lekar propisuje terapiju nekim od antimikotika, uz primenu dijetetskih režima i potrebnih suplemenata.

Simptomi kandidijaze su različiti: • Digestivni trakt (diareja, grčevi, nadimanje, refluks) • Urogenitalni trakt (svrab, osećaj peckanja, pojačan beličast sekret) • Respiratorni trakt (zapušen nos, kijanje, kašalj, grlobolja) • Nervni system (anksioznost, depresija, slabo pamćenje i koncentracija, razdražljivost) • Hronični umor i dr.

Uz klasičnu medikamentoznu terapiju obično se preporučuje i poseban režim ishrane i upotreba fitoterapije.

Režim ishrane se bazira na smanjenju unosa ugljenih hidrata i povećanju unosa dijetalnih vlakana.

Hrana koju treba izbegavati: 1. sveže i suvo voće koje sadrži dosta šećera,voćni sokovi 2. hleb i peciva sa kvascem 3. prosti šećeri, beli i smeđi, med džemovi, slatkiši i ostale namirnice koje sadrže glukozu, saharozu, fruktozu, laktozu, maltozu, sorbitol 4. sirćetna kiselina, kečap, senf, majonez i ukiseljeno voće i povrće 5. pečurke 6. kikiriki, pistacije 7. alkoholna pića 8. kafa i crni čaj 9. suvomesnati proizvodi, konzervirana i sušena riba, svinjetina 10. zreli sirevi, oni koji sadrže plesni, i drugi mlečni proizvodi osim nemasnog probiotskog jogurta 11. svi prehrambeni artikli koji sadrže 38

Fitoterapija kandidijaze konzervanse, natrijum glutamat, veštačke arome, itd.

12. povrće koje sadrži dosta skroba i šećera, npr. mrkva, grašak, pasulj

Mr ph. Anica Crkvenčić

Hrana koja se preporučuje: 1. zeleno lisnato povrće (blitva, zelje, spanać), brokoli, karfiol i ostale vrste povrća i sokovi od povrća 2. integralne žitarice, ražani hleb, zobene pahuljice, ovas, heljda, koji zbog prisustva velike količine vlakana mehanički uklanjaju gljivice iz digestivnog trakta

3. limun, badem 4. meso - piletina, ćuretina, divljač, riba, teletina, bistre supe od mesa 5. beli luk, maslinovo ulje 6. nemasni probiotski jogurt, kefir Posebni dodaci ishrani, koji imaju pozitivan efekat, su probiotici,vitamini C, E i B kompleks, cink, magnezijum, ekstrakti belog luka, semenki grejpa, divljeg origana i dr. Od probiotika se posebno preporučuje primena soja Acidophilus. Često se primenjuju i kombinacije probiotika sa prebioticima i vlaknima (npr psilium).

Ekstrakt semenki grejpa sadrži: bioflavonoide (kvercetin, hesperidin, naringin), kumarine, limonoide, vitamine B grupe, C i E, minerale i biljna vlakna.

Mehanizam delovanja se manifestuje

blokiranjem preuzimanja aminokiselina, što dovodi do oštećenja citoplazmatske membrane patogena i njegove inaktivacije. Retko dolazi do tolerancije i rezistentnosti tako da su preparati sa ovim ekstraktom pogodni za primenu kod hroničnih kandidijaza. Posebno su efikasne kombinacije koje sadrže probiotske kulture, ekstrakt belog luka i semenki grejpa.

Otkrivena su i antimikotička dejstva ekstrakta divljeg origana. Divlji origano (Origanum minutiflorum, Lamiaceae) je biljka mediteranskog podneblja, a zastupljena je i na jugozapadu Turske. Teško se uzgaja tako da se najkvalitetnija sirovina sakuplja na prirodnom staništu. Osnovni aktivni princip je karvakrol koji ispoljava antibakterijska, antimikotička, antivirusna, antiseptična i antioksidativna svojstva. Karvakrol razara proteine u zidu ćelije mikroorganizama što dovodi do povećanja propustljivosti membrane i inaktivacije.

Usporavanje razmnožavanja bakterija se ne odvija putem prenosa hromozoma tako da ne postoji opasnost od nastanka rezistencije. Zbog ovih efekata ulje divljeg origana se upotrebljava za jačanje imuniteta, kod respiratornih infekcija, alergija, sinusitisa, kandidijaze, grlobolja, upale desni, aktinomikoza, emfizema, azbestoze, itd.

Pozitivne efekte imaju i etarska ulja karanfilića, cimeta, timijana, a često se u preparatima koriste ulja nane, komorača, kima i kamilice u cilju smanjenja nadutosti, grčeva i olakšanja varenja.

Kandidijaza se obično teško i dugotrajno leči tako da je za postizanje trajnih rezultata neophodno koristiti medikamentoznu terapiju, prilagoditi način ishrane i po potrebi uključiti fitoterapiju.

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Lorrie Kirshenbaum, Ištvan Backo, Jenő Antal Pinter, Milica Gajić Bojić, Jovana Joksimović Jović, Jovana Bradić, Vladimir Jakovljević, Inna Rabinovich Nikitin

U

godini nauke i godini Nikole Tesle koja će verovatno biti proglašena za Teslinu deceniju nauke, grupa profesora i saradnika Fakulteta medicinskih nauka Kragujevačkog univerziteta uspešno je demonstrirala svoja dostignuća u okviru međunarodne naučne saradnje.

Grupa profesora i saradnika Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu predstavila je rezultate svojih istraživanja u SAD i Kanadi, predvođena dekanom Medicinskog fakulteta Vladimirom Jakovljevićem.

Oni su sredinom septembra boravili u SAD, na Floridi i u Vankuveru, glavnom gradu kanadske pokrajine Manitobe gde se nalazi reprezentativni Medicinski centar sa fakultetom i bolnicom „Sveti Bonifacije“. Tamo su održali niz predavanja i razmenili iskustva sa vodećim naučnicima, a rezultati istraživanja koja su obavljena u poznatim centrima izvrsnosti dobili su brojne počasti i priznanja, sa ponosom ističe prof. dr Vladimir Jakovljević.

40

Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

Zlatna medalja za srpske naučnike u Severnoj Americi obeležila godinu Nikole Tesle Pripremili: Dr Maja Radoš i Jelena Milanović

Na Univerzitet „Južna Florida“ u Tampi, u kome je održan deseti sastanak Severnoameričke sekcije za kardiovaskularne bolesti, profesori i saradnici FMN Kragujevac su otišli na poziv dekana Granta Pirsa, predsednika Međunarodne akademije za kardiovaskularne bolesti. Organizaciju čine sekcije koje okupljaju poznate naučnike iz

Z D R AV S T V O

različitih delova sveta, a prof. dr Jakovljević je predsednik Evropske sekcije za kardiovaskularne bolesti. Osim naših istraživača, čast evropske nauke u Americi branile su još samo kolege iz susedne Mađarske sa Medicinskog fakulteta u Segedinu.

U timu profesora Jakovljevića u Americi su bile i dve perspektivne naučnice, koleginice Kragujevačkog fakulteta medicinskih nauka docent dr Jovana Joksimović Jović i dr Jovana Bradić, koje se bave fiziologijom i farmaceutskom tehnologijom. Na Univerzitetu u Tampi predstavljena su istraživanja kragujevačkog Centra izvesnosti za kardiovaskularne bolesti i metaboličke procese u kome uspešno radi 25 talentovanih naučnika, sa akcentom na rezultate do kojih je došao mladi doktorant Vladimir Kočović.

- Međunarodna akademija za kardiovaskularne bolesti sa mnogo većom pažnjom favorizuje mlade naučnike koji rade timski. Mladi naučnici su budućnost, a kroz timski rad se na najbolji način ispoljavaju njihovi potencijali. To je zapravo ideja vodilja ove organizacije. Fakultet Medicinskih nauka u Kragujevcu je upravo prepoznatljiv po timskom radu, a na Floridi smo predstavili originalne rezultate do kojih smo došli baveći se dejstvom biljaka nekih prirodnih supstanci na kardiovaskularni sistem.

Od ovih istraživanja pokušavamo da napravimo brend po kome bismo bili prepoznati u svetu medicine, prepunom različitih inovacija. U Americi, tamo gde se živi od inovacija, pokazali smo da je to moguće o čemu svedoči priznanje koje mi je uručeno, a reč je o nagradi koja nosi ime po čuvenom indijskom doktoru Naranižan Dali, istinskom autoritetu posla kojim se bavimo, naglasio je i sa ponosom ističe dekan Jakovljević.

Dodela nagrade Naranjan Dhala profesoru Vladimiru Jakovljeviću

Profesor Dala je krajem šezdesetih godina prošlog veka utemeljio i poznati Medicinski institut u kanadskom Vinipegu, koji je vremenom prerastao u vodeću svetsku ustanovu za proučavanje kardiovaskularnih bolesti. Na tamošnjem fakultetu i Kliničkom centru „Sveti Bonifacije“ boravili su profesor dr Ivan Srejović i docent dr Isidora Milosavljveić, stručnjaci Kragujevačkog FMN za fiziologiju i farmaceutsku bi-

-

SRBIJA

otehnologiju, a dekan prof. dr Jakovljević je održao zapaženo predavanje.

- Imao sam zaista veliku čast i privilegiju da u Vinipegu održim predavanje pred najvećim uzorima u oblasti kardiovaskularnih bolesti. Ljudi van nauke i medicine ne znaju šta to znači, ali to je kao da ste sa timom „Real Madrida“ pobedili u finalu Lige šampiona ili kao da je Novak Đoković osvojio peti Vimbldon. U ime mog matičnog fakulteta i moje lično ime primio sam ZLATNU MEDALJU, najviše priznanje medicinskog centra u Vinipegu koje je pre mene dobilo samo pet naučnika iz sveta. To priznanje se dodeljuje za sveukupni rad na polju kardiovaskularnih nauka. Ne verujem da ću ikada više dobiti takvo priznanje, kaže prof.

Jakovljević.

Stručno usavršavanje naših istraživača u Vinipegu omogućeno je na osnovu Memoranduma o naučnoj saradnji koji je Kragujevački FMN prošle godine potpisao sa tamošnjim Medicinskim fakultetom. Ova uspešno započeta saradnja treba da rezultuje razmenom mladih akademaca koji su upisali doktorske studije, mogućim izdavanjem dvojnih diploma, ali i razvojem sveukupne naučne pa i bilateralne saradnje Kanade i Srbije.

- Uvek sam se trudio i zalagao da kroz svoj profesionalni angažman po-

Ištvan Backo, Jovana Bradić, Jenő Antal Pinter, Milica Gajić Bojić, Vladimir Jakovljević

Vladimir Jakovljević, Rakesh Kukreja, Roberto Bolli

držim i afirmišem ugled mog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu i naše Srbije, služeći se i ličnim poznanstvima i diplomatskim sredstvima koja su neophodna u međunarodnoj naučnoj saradnji, naglašava prof. dr Jakovljević, priznati dekan Medicinskog fakulteta Kragujevačkog univerziteta. Ova ustanova se, posle višedecenijskog kontinuiranog razvoja, svrstava u red najobrazovnijih i naučnih centara u Evropi.

41

Z D R AV S T V O

S

-

SRBIJA

rpski kongres interventne kardiologije, kardiovaskularnog imidžinga i medikamentne terapije (SINERGY- SINERGIJA), održava se od 2016. godine, pod vođstvom akdemika profesora dr Gorana Stankovića, uz podršku Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Poslednjih osam godina, septembar je rezervisan za naučni skup u srcu Beograda koji svim prisutnim omogućava razmenu ideja i iskustava putem diskusija među stručnjacima i demonstraciju slučajeva uživo, sa krajnjim ciljem poboljšanja zdravstvene nege u regionu Jugoistočne Evrope. Zaštitni znak SINERGIJE od samog početka bio je most, kao simbol povezivanja dveju strana, dva sveta, u našem slučaju dve škole - istočne i zapadne škole medicine. U skladu s tim, ove godine smo nastavili tradiciju i na našem kongresu mogli ste da čujete šta o temama aktuelnim u modernoj kardiologiji imaju da kažu stručnjaci sa Dalekog istoka i iz srca zapadne medicine - SAD i Kanade.

Ove godine, 14. i 15. septembra, u Beogradu je održan Kongres SINERGIJA, uz učešće više od 1300 učesnika iz Srbije i celog regiona, uz diskusiju preko 150 domaćih predavača i preko 50 inostranih stručnjaka, tokom dva kongresna dana o aktuelnim temama iz kardiovaskularne medicine. Pored diskutovanja o inovacijama i daljim pravcima razvijanja moderne kardiologije, osvrnuli smo se i na veliki jubilej, koji ove godine obeležava interventna kardiologija, a bez kojeg danas nije moguće zamisliti lečenje akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom (STEMI), a to je primarna PCI. Svečana predavanja na kongresu SINERGIJA bila su posvećena 30. godišnjici uspostavljanja mehaničke revaskularizacije miokarda, primarne perkutane koronarne intervencije (primary PCI), kao osnove lečenja bolesnika sa akutnim infarktom miokarda. U čast 30 godina uspešnog lečenja ovom invazivnom metodom naši gosti na SINERGIJI bili su međunarodni eksperti koji su razvijali program primarne PCI i uspostavili implantaciju koronarnog stenta kao do sada najuspešnijeg vida lečenja bolesnika sa akutnim infarktom miokarda. Prof. dr Richard Schatz, idejni tvorac prvog koronarnog stenta, pričao je kako je tekao put od ideje do finalnog proizvoda koji se danas širom sveta koristi. Prof. dr Cindy Grines, prvi autor jedne od dve prve randomizovane 42

SINERGY 2023

Spajanje znanja od Novog Zelanda do Kanade Autori: Lazar Travica, Đorđe Mladenović, Dario Jelić, Zlatko Mehmedbegović, Dejan Milašinović, Milika Ašanin, Goran Stanković

studije koje su pokazale prednost primarne PCI u odnosu na farmakološko lečenje akutnog infarkta miokarda, nam je ispričala priču o uspehu primarne PCI. Prof. dr Petr Widimsky, prvi predsednik „Stent for Life“ inicijative, čija je misija bila da naučne dokaze pretvori u svakodnevnu praksu u što širem krugu zemalja, nas je uputio u ciljeve i uspehe Projekta „Stent for Life“. Prof. dr Flavio Ribichini, u sklopu svog inauguracionog predavanja, profesor po pozivu na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i redovni profesor Univerziteta u Veroni, svedočio je o svom ličnom iskustvu u uspostavljanju mreža za primarnu PCI u Italiji.

mu, diskutujemo o praktičnim aspektima primene u regionalnom kontekstu.

Ove godine uz prof. dr Borhu Ibaneza, prof. dr Roberta Birna i prof. dr Havijera Eskaneda čuli smo o novim Evropskim preporukama za lečenje bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom.

Akademik Petar M. Seferović, profesor Arsen Ristić rame uz rame sa vodećim evropskim stručnjakom iz polja kardiomiopatija prof. dr Huanom Pablom Kaskijem, prezentovali su i diskutovali o novim preporukama za lečenje kardiomiopatija. Pored preporuka za lečenje kardiomiopatija, akademik Seferović i profesor Ristić prezentovali su nam i dopune Evropskih preporuka za lečenje

Tradicionalno, kongres SINERGIJA održava se neposredno nakon kongresa Evropskog udruženja kardiologa (ESC), koji je ove godine održan u Amsterdamu. Na SINERGIJI u Beogradu imali smo priliku da kroz izlaganja prvih autora i nosilaca preporuka, odmah nakon njihovih prezentacija u Amsterda-

srčane slabosti. Profesorka Branislava Ivanović govorila je o novim Evropskim preporukama za lečenje endokarditisa.

Jedna od centralnih tema ovogodišnje SINERGIJE bila je i Transkateterska zamena aortnog zaliska (TAVI).

Nakon uspostavljanja sistemskog lečenja bolesnika sa aortnom stenozom

Z D R AV S T V O

perkutanom zamenom aortne valvule (TAVI procedura) u Srbiji, timovi za TAVI iz IKVB Vojvodina i Dedinje, kao i iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije podelili su svoja iskustva u lečenju ovih bolesnika. Fokus diskusije predstavljao je klinički put bolesnika sa aortnom stenozom od prve dijagnoze do načina lečenja i kasnijeg praćenja. Takođe, prezentovana su i dva slučaja iz Sale za kateterizaciju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije o kojima se detaljno diskutovalo u prepunoj sali. Iz predavanja eminentnih domaćih i stranih stručnjaka prisutni su mogli da nauče brojne načine za prevazilaženje problema koji se mogu javiti tokom same intervencije.

Posebno smo ponosni na ovogodišnji prvi Regionalni kurs iz interventne kardiologije sa više od 150 učesnika iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Rumunije, Bugarske, Turske i Kazahstana. Akademik Goran Stanković i najveći autoriteti na ovom polju diskutovali su o aktuelnim saznanjima na polju primene perkutanih tehnika za lečenje bifurkacionih lezija. Praktični aspekti sesije odvijali su se na posebno dizajniranom modelu, čime su najvažniji elementi procedure bili pojašnjeni iz trodimenzionalne perspektive. Doktori Tomas Džonson i Salvatore Brugaleta demonstrirali su kako primena intrakoronarnog imidžinga pomaže u planiranju i izvođenju uspešne PCI. Kada, zašto i kako CTO PCI? Profesori Emauel Brilakis i Gerald Verner, svetski poznati eksperti na polju CTO PCI, diskutovali su o dometima i optimalnoj primeni CTO PCI danas. Profesor Havijer Eskaned i doktorka Nives Gonzalo preneli su svoja iskustva u primeni koronarne fiziologije u današnjoj praksi, kao i o evoluciji znanja iz ove oblasti, te pravcima daljeg razvoja.

Profesor Flavio Ribikini predstavio je dostignuća u lečenju bolesnika sa izrazito kalcifikovanim koronarnim arterijama, a u okviru algoritamskog pristupa ovim bolesnicama, sa optimalnom upotrebom različitih uređaja za modifikaciju plaka. U sklopu ovogodišnjeg regionalnog kursa

iz interventne kardiologije, prikazano je pet prenosa UŽIVO iz prestižnih centara iz Evrope i Azije. Profesor Gerald Werner je demonstrirao aktuelne trendove u CTO PCI u dva prenosa UŽIVO iz Sale za kateterizaciju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Doktor Slobodan Ćalić, iz Arendala u Norveškoj, pokazao nam je HoloLens sistem za udaljeno proktorisanje, pomoću kojeg je uz komentare panela iz Beograda, u prenosu iz Norveške urađena kompleksna PCI. Evropskoj grupi iskusnih interventnih kardiologa, u duhu SINERGIJE, pridružili su se u prenosima UŽIVO doktori iz Indije i Kine koji su prikazali aktuelne pristupe optimalnoj PCI. Ljiljana Kljajić glavna sestra Urgentne kardiologije, R. Karalić i Miroslava Milošević glavna sestra UKC Srbije

U delu kongresa koji se bavio novinama iz oblasti kliničke kardiologije i kardiovaskularnog imidžinga nije nedostajalo stručnjaka i tema. U saradnji sa Medicinskom akademijom Srpskog lekarskog društva, ova tradicionalna sesija predstavlja i zajednički je imenitelj svih ostalih dalje opisanih sesija u seriji “Dileme iz kardiološke prakse”.

Profesorka Zorana Vasiljević, sa timom odabranih saradnika, prikazala je seriju slučajeva koji su predstavljali dileme i iz kojih smo nešto novo naučili. U saradnji sa Udruženjem koronarnih jedinica Srbije i Službom hitne medicinske pomoći Beograd, kroz diskusiju tri slučaja odgovoreno je na dileme vezane za diferencijalnu dijagnozu i ciljano lečenje bolesnika sa sumnjom na akutni koronarni sindrom. U sesiji posveće-

-

SRBIJA

noj kardiovaskularnom imidžingu vodeći domaći stručnjaci su diskutovali o ulozi različitih neinvazivnih imidžing metoda u sadašnjoj praksi i daljim pravcima njihovog razvoja, uključujući stres ehokardiografiju, PET, CT angiografiju i kardiomagnetnu rezonancu. U saradnji sa Udruženjem za atrijalnu fibrilaciju Srbije, govorili smo o dilemama u lečenju širokog spektra bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom koje svakodnevno lečimo.

Predavanje po pozivu održao je jedan od najpriznatijih svetskih eksperata na ovom polju, profesor Gregori Lip, iz Velike Britanije. Sledeći ovogodišnje preporuke Evropskog udruženja za hipertenziju, vodeći regionalni stručnjaci predstavili su nam novine u dijagnostici i lečenju arterijske hipertenzije, sa posebnim osvrtom na ulogu bubrega i endokrinu hipertenziju. Na primerima iz naše svakodnevne prakse, vođeni kliničkim putevima bolesnika sa akutnom plućnom embolijom različitog stepena rizika, do mogućih dugoročnih komplikacija, kao što je hronična post-tromboembolijska plućna hipertenzija, sa fokusom na najvažnije korake u dijagnostici i lečenju.

I za kraj, posebno smo ponosni na učešće studenata medicine na našem kongresu koje smo ostvarili u saradnji sa CSNIRS i Medicinskim fakultetom u Beogradu. Ove godine, nadamo se prve u nizu mnogo godina, na posebnoj sceni pred velikim brojem domaćih, ali i evropskih mladih kardiologa studenti medicinskih fakulteta širom Srbije imali su priliku da prezentuju svoje radove.

Radilo se o nagrađenim radovima iz oblasti kardiologije sa Kongresa biomedicinskih nauka. Pored prezentovanja radova, naši studenti mogli su da čuju direktno od mladih uspešnih kolega iz Italije i Srbije kako su to oni izgradili svoj naučni put i koje bi savete mogli da iskoriste u cilju napredovanja svojih mladih karijera od samog početka.

Nadamo se da smo ovom rekapitulacijom ovogodišnje SINERGIJE bliže dočarali ideju i ciljeve našeg kongresa.

Most između Zapada i Istoka ostaće ideja vodilja našeg organizacionog tima te ćemo se sledeće godine potruditi da na još većoj i modernijoj sceni prikažemo sve što je novo i aktuelno na polju interventne kardiologije, imidžinga i kliničke kardiologije. Stoga, sačuvajte datum, 12. i 13. septembar 2024. godine, sastaće se ponovo Novi Zeland i Kanada, istok i zapad, invazivna i neinvazivna kardiologija i, nadamo se, neki novi ljudi.

43

Z D R AV S T V O

O

-

SRBIJA

ve godine VII internacionalni kongres Udruženja koronarnih jedinica Srbije održan je u prostorijama Hotela “Fontana” u Vrnjačkoj Banji, od 8. do 10. septembra. Kao jedno od najstarijih stručnih udruženja u Srbiji, u svojoj tradiciji, sada već dugoj 25 godina, Udruženje koronarnih jedinica Srbije nastavlja da bude uspešan nosilac dobre kliničke prakse, prateći najnovija naučna dostignuća u oblasti urgentne kardiologije. Sa 57 jedinica intenzivne kardiološke nege na teritoriji Republike Srbije, urgentna kardiologija nastavlja da bude okosnica kvalitetnog zbrinjavanja i lečenja najtežih kardioloških bolesnika, uz pomoć izuzetnih stručnjaka, profesionalaca kardiologa i internista koji su u stalnom međusobnom kontaktu.

Na stručnim sastancima i na godišnjem kongresu, koje Udruženje redovno organizuje, svedoci smo napretka urgentne kardiologije u svim oblastima, kako intenzivnog hemodinamskog i kliničkog lečenja bolesnika, tako i u oblasti interventne urgentne kardiologije, urgentnog zbrinjavanja poremećaja ritma, uz uspešnu primenu dijagnostičkih i terapijskih metoda i uređaja, pre svega urgentne ehokardiografije i farmakoterapije koje se takođe svakodnevno unapređuju.

U svojim predavanjima, učesnici Kongresa prezentovali su svoja sazna-

VII internacionalni kongres Udruženja koronarnih jedinica Srbije, Vrnjačka Banja, 8-10. septembar 2023. godine

U središtu srca Prof. dr Predrag Mitrović

Ass. dr Srđan Aleksandrić, ass. dr Ana Ušćumlić, prof. dr Predrag Mitrović, prim. dr Dubravka Rajić, prof. dr Nebojša Antonijević

nja i dostignuća iz skoro svih oblasti urgentne kardiologije. Prikazane su specifičnosti akutnog infarkta miokarda kod bolesnika bez opstrukcije koronarnih arterija (MINOCA), prikazani su slučajevi prikrivenog infarkta

miokarda, kao i kontroverze u terapiji akutnog infarkta miokarda. Prezentovane su i nove dijagnostičke metode akutnog infarkta miokarda.

Imali smo prilike da čujemo i nove modalitete u proceni akutnog bola u grudima. Posebano su prezentovana nova saznanja u ispitivanju i lečenju poremećaja u koronarnoj mikrocirkulaciji. Jedna od značajnijih tema kongresa bila je i prezentacija novih mogućnosti u lečenju bolesnika sa dvojnom antitrombocitnom terapijom i hemoragijskim rizikom.

Značajne informacije iznesene su na sesijama o kardiološkoj podršci do eventualnog kardiohirurškog zbrinjavanja bolesnika, kao i karakteristikama kardiorenalnog sindroma. Analizirana je multidisciplinarnost u pristupu životno ugroženih bolesnika u koronarnim jedinicama. Značajan deo programa posvećen je i multidisciplinarnom pristupu u rehabilitaciji bolesnika sa kardiovaskularnom bolešću. Nisu preskočeni ni novi pogledi na prevenciju i stratifikaciju rizika kod kardiovaskularnih bolesnika.

Prikazane su i novine u dijagnostici, lečenju i prevenciji komplikacija hipertenzije i hipertenzivne krize u svetlu novih preporuka.

Ovaj VII internacionalni kongres Udruženja koronarnih jedinica Srbije pokazao je i prikazao sva navedena dostignuća uz pomoć predavača iz inostranstva, kao i domaćih stručnjaka. S ponosom ističemo da su i ove godine svoja izlaganja imale i medicinske sestre iz koronarnih jedinica, kao i da su prvi put štampani apstrakti sa Kongresa u časopisu sa recenzijom, sa željom da se ta tradicija i nastavi. Vidimo se sledeće godine, na VIII internacionalnom kongresu Udruženja koronarnih jedinica Srbije!

Prof. dr Predrag Mitrović, predsednik Udruženja koronarnih jedinica Srbije

44

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Београд, септембар 2023

Седми национални конгрес „Историјат сестринства Републике Србије“ Припремила: Марија Галић, председница УМСТ КЦС “Сестринство“

Марија Галић, дипломирана медицинска сестра, запослена је на Клиници за кардиохирургију УКЦС, где обавља послове главне медицинске сестре Одељења, Клинике за кардиохирургију УКЦС

С

едми национални конгрес са међународним учешћем, посвећен историјату сестринства у Републици Србији, одржан је у Хотелу „Метропол“ у Београду у периоду од 21. до 23. септембра 2023. године у организацији Удружења медицинских сестара-техничара Клиничког центра Србије “Сестринство”, под покровитељством Министарства здравља Републике Србије и Коморе медицинских сестара и здравствених техничара Републике Србије.

Конгрес је акредитован Одлуком Здравственог савета број: 153-02-00223/2023-01, од 22. 5.

2023. године, редни број 19 (Д1-478/23). Акредитован за медицинске сестре и здравствене техничаре (свих профилиа). Конгресу је присуствовало oko 1000 учесника како из земље, тако и из иностранства. Стручне активности Конгреса реализоване су у оквиру усмених и постер презентација. Презентовано је 70 усмених радова, 19 постер презентација. Од тога 14 презентација наших гостију из: Израела, Италије, Швајцарске, Словеније, Републике Српске, Хрватске, Федерације Босне и Херцеговине, Републике Северне Македоније, Црне Горе и 56 презентација из Београда, Зајечара, Ниша, Бора, Краљева, Крагујевца, Прибоја..... Одржан је и Национални симпозијум: Пандемија COVID -19 ви-

Марија Галић додељује признање Министарки здравља Даници Грујичић

русом корона – наша искуства, акредитован Одлуком Здравственог савета број: 153-02-00223/2301, од 22. 5. 2023. године, редни број 20 (Д-1-486) Марија Галић, председница удружења, поздравила је све присутне и пожелела им пријатну добродошлицу и успешан рад. Конгрес је свечано отворила и поздравила учеснике министарка здравља Србије проф. др Даница Грујичић, указујући на истински значај и величину сестринства у Србији, њихов предани рад и ван здравстених установа и велика признања која су многе од њих добиле. Свечаном отварању присуствовали су ЊКВ престолонаследник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина Карађорђевић, која је поздравила скуп. Свечаном от45

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

варању присуствовали су и обратили се: Проф. др Јовица Миловановић, заменик генералног директора Универзитетског клиничког центра Србије, проф. др Лазар Давидовић, декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, др Александра Огњановић, начелник Одељења за јавно здравље Секретаријата за здравство града Београда, госпођа Весна Јоцић, директоркa Коморе медицинских сестара и здравствених техничара Републике Србије, мр сц. Мед. Игор Димитријев, професор Академије струковних студија Београд, руководилац одсека Високе здравствене школе. На овом седмом конгресу УМСТ КЦС „Сестринство“, обележило је 20 година постојања. О рађању удружења, његовом стасању и развоју, мобилизацији чланства и акцијама за побољшање статуса и афирмације сестринске професије од оснивања, 2003. године, до данас, говорила је председница УМСТ КЦС „Сестринство“ Марија Галић. Поводом јубилеја, уручене су повеље институцијама и истакнутим појединцима који су допринели унапређењу рада удружења и развоју сестринства. Седми пут за редом свечано је уручена награда „Добрила Пејовић“ за резултате остварене

46

у развоју и унапређењу квалитета сестринске и бабичке професије. Овогодишњи лауреати су: Снежана Милутиновић, Дом здравља Бор, добитница на нивоу Србије и Љупка Вукаиновић, Клиника за психијатрију УКЦС, добитница на нивоу Клиничког центра. Добитницима су честитале и уручиле пригодне поклоне Добрила Пејовић, по којој награда и носи назив, и Радица Илић, председница Синдиката медицинских сестара и техничара Србије. Програм су водили глумци Народног позоришта у Београду:

Бојана Стефановић Торњански и Александар Срећковић Kубура, који је отпевао мелодију „Сестра“ на енглеском језику. У уметничком делу програма песму „Ово је Србија“ извео је Хор Музичке школе „Ватрослав Лисински“. Промовисана је књига „Знамените сестре Србије, бисери у песку времена“, ауторке Милијане Матијевић. Пленарана тема конгреса: „Сестре у песми и поезији“, омогућила је многобројним колегиницама и колегама да представе своју креативност и стваралачки рад и прикажу другу страну наше професије. Представљена је сестринска униформа кроз време као и сестринске химне широм света. Током тродневног одржавања скупа учесници конгреса обрадили су читав спектар тема о сестринству, успонима, падовима, посртајима како у прошлости, тако и у садашњости са освртом на будућност кроз предлоге мера и повлачење паралела. Представљен је рад стручних асоцијација од њиховог настанка до данас. Кроз историју, пратили смо сестрински развој у Израелу, Италији у доба фашизма, сагледали развојни пут сестринства у земљама региона. Еминентни професори сетринских образовних институција представили су образовање сестара и стварање образовних институција. Велика присутност медицинских сестара и посећеност конгреса, кроз активну дискусију, само су потврда да су сестре жељне знања и сталног усавршавања. Национални симпозијум: „Пандемија COVID-19 вирусом корона – наша искуства“ допринео је свеопштем сагледавању сестринства у току пандемије како у земљи, тако и у иностранству. На основу евалуације, попуњавањем евалуационих упитника, учесници су Конгрес оценили високом просечном оценом 4,91, што је потврда да је направљен добар избор предавача и тема у доброј организацији. Најчешћи предлог тема од учесника на евалуационим упитницима тиче се услова рада, образовања и њиховог положаја у здравственом систему.

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

47

Z D R AV S T V O

С

-

SRBIJA

пецијална болница за рехабилитацију у Бањи Ковиљачи обележила је 165 година рада. Свечаном академијом одржаном у Кур-салону 26.9.2023. године, у присуству министарке здравља, министра за дијаспору, државног секретара Министарства привреде, директора неколико државних агенција, народних посланика, представника градова и општина, пензионера, обележен

165 година рада

Министарка Грујичић у Бањи Ковиљачи је јубилиеј 165 година бањског лечилишта, На свечаности су уручене награде за пословну изврсност и лидерство и задат је озбиљан циљ за све који стреме висинама лечилишта које на је-

48

динствен начин спаја традицију, науку и квалитет већ 165 година. Годишње ова болница прими више од 20.000 пацијената, а располаже са 416 постеља, док се дневно обави око хиљаду тера-

Fitoterapija пијских процедура на ортопедским, неуролошким, онколошким и другим пацијентима. Поред стручне физикалне терапије, поседује два природна лековита чиниоца: термоминералну воду и пелоид, односно блато. Честитајући јубилеј лекарима и особљу Специјалне болнице за рехабилитацију, министарка здравља проф. др Даница Грујичић је рекла да Бања Ковиљача никада није била обична бања и да са разлогом носи епитет краљевске: ”Драго ми је да је Специјална болница за рехабилитацију Бања Ковиљача поново у пуном сјају, прилагођена потребама данашњих пацијената, ипак, задржала ову атмосферу која је везује за традицију из које и данас црпи своју лепоту и атрактивност. Тако је у некадашњем Купатилу Краља Петра сада смештен један од најмодернијих велнес центара у Европи. То је оно што треба да истичемо, ту традицију бањског лечења у Србији и да улажемо у своја лечилишта, која су некада била чувена у Европи, како би поново била препозната као привлачне дестинације здравственог туризма.”

Проф. Грујичић је истакла да је Бања Ковиљача једина која се бави рехабилитацијом деце оболеле од ортопедских и неуролошких болести те да је зато изузетно значајна. ”Овде на рехабилитацију долазе и деца која су оболела од онколошких болести и зато управо капацитети намењени деци требало би да буду повећани. Министарство здравља ради са руководством бање на томе да се обнови дечји базен, да деца не би чекала.” Дечје одељење тренутно располаже са сто постеља, од којих је половина намењена пратиоцима.

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Prirodno je da je prirodno bolje

B Goran Poletan, fitoterapeut

io je potreban skoro ceo jedan vek da dođemo do osvešćenja i shvatimo koliko je prirodni način bolji izbor u lečenju, kada god se radi o zdravstvenim problemima koji ne zahtevaju hitnu hiruršku intervenciju. Bilo da se radilo o bakterijskim ili gljivičnim infekcijama, bilo da je u pitanju insuficijencija nekoga organa, ili neka vrsta alergije, neurološkog problema..., priroda uvek nudi pomoć na način koji ne pravi štetu na drugom polju.

Pristup koji se zasniva na lečenju uzroka, a ne posledice, uz razumevanje da je ključ zdravlja telesni balans, pri čemu se podrazumeva da mnogi pateogeni mikroorganizmi mogu biti tolerisani i čak i korišćeni od strane tela, ako se nalaze na svome mestu i ako je očuvan telesni imunitet, kao što, na primer, stafilokok može normalno biti prisutan na koži, dok će kada dospe u disajni aparat, gde je prisutna ozleda sluzokože, postati uljez koji može ozbiljno ugroziti zdravlje, ili da uzmemo ešerihiju koli, koja je u crevnoj flori u malom broju čak koristan radnik koji učestvuje u preradi hrane, a kada dospe u urinarni trakt, čija je sluzokoža ozleđena oštrim peskom ili kateterom, svakako će iskoristiti tu ozledu da se dobro počasti, formirajući velike kolonije, kojih se kasnije veoma teško rešiti.

Dok zvanična medicina nastupa po principu ubij, seci, ili peci, prirodna deluje po principu, dovedi u red, u ravnotežu.

Drugim rečima, dok zvaničana medicina gleda da odmah uništi bakterije ili gljivice antibioticima i antimikoticima, prirodna samo vraća red u crevnu floru, kada se radi o kandidi ili klostridiji, ili obnavllja sluzokožu disajnog aparata, želuca, urinarnog trakta ili vaginalnog dela, kada se radi o stafilokoku, helikobakteru pilori, ešerihiji koli, klebsieli, enterokoku ili proteusu vulgaris, ili mirabilis, u zavisnosti o kom delu tela se radi.

Iako su svima poznati ne samo tamna strana antibiotika, nego i činjenica da su oni već izgubili toliko na svojoj efikasnosti da se već mora posezati za onim najjačim, koji su se nekada čuvali samo za operacije koje treba da spasavaju nečiji život, nemajući drugog izbora,

lekari ih i dalje prepisuju, jer je to jedino što im se po protokolu nudi, tako da se kao nuspojava kandida i klostridija javljaju u tako zabrinjavajućem broju da su u nekim bolnicama postale prava pošast. Žalosna je činjenica da postoje prirodna rešenja koja bi radikalno izmenila situaciju, skraćujući period izlečenja sa više godina na mesec-dva, olakšavajući patnje pacijentima i dovodeći do ogromnih ušteda za zdravstvene fondove, ali se ne primećuje bilo kakav interes društva da se situacija promeni.

Još je neshvatljiviji nedostatak interesa za prirodna sredstva koja mogu veoma uspešno odmaći ili potpuno odvojiti pacijente od opasnosti odlaska na hemodijalizu, jer, iako bi se zbog nekih razloga zanemario faktor empatije prema pacijentu kome biti ili ne biti na hemodijalizi predstavlja pitanje sreće ili tragedije, čudno je da se zanemaruje trošak koji za jednog dijaliznog pacijenta iznosi oko 20 000 evra godišnje.

Posebna priča su endokrinološki problemi, gde zvanična medicina kod, na primer, povišenog TSH, holesterola, triglicerida ili šećera odmah žuri sa lekovima koji deluju na posledicu i ne leče, nego drže problem pod kontrolom, dok prirodna medicina preporučuje sredstva koja stimulišu određenu žlezdu da ponovo počne da kontroliše specifični hormon, za čiji metabolizam je ta žlezda zadužena. Time, ne samo da se pacijent ne stvara ovisnikom o nekom leku, nego se uz otklanjanje toga problema oseti poboljšanje zdravlja na širem polju. Na primer: čajna mešavina koja se spravlja za regulisanje nivoa holesterola i triglicerida, istovremeno odmašćuje jetru i kardiovaskularni sistem, pomaže u regulisanju krvnog pritiska, pri čemu pacijent, kao rezultat, oseća da ima više snage i svežine, bistriju glavu... I sve to bez ikakve štetnosti za bilo koji deo tela i sa rezultatom koji traje.

Kao zaključak je najbolje citirati staru narodnu izreku: - Neznalice često gaze po travi koja im može spasiti život! www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 310

49

Z D R AV S T V O

-

Vesti iz VMA

SRBIJA

VMA 14. 9. 2023.

Vojnomedicinska saradnja sa SR Nemačkom VMA 3. 8. 2023.

Načelnik Decernata za međunarodnu saradnju Oružanih snaga Savezne Republike Nemačke pukovnik Kristijan Šmit posetio je vojno zdravstvo.

Delegacija Rumunije u poseti VMA

Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rumunije general Daniel Petresku posetio je Vojnomedicinsku akademiju u okviru zvanične posete Vojsci Srbije.

Ovim povodom upriličen je sastanak sa predstavnicima vojnog zdravstva radi prezentovanja kapaciteta VMA i drugih vojnozdravstvenih ustanova. Teme razgovora obuhvatile su upoznavanje sa načinom rada na svim nivoima zdravstvene zaštite, koju koriste i vojni i civilni osiguranici, angažovanje vojnih medicinara u kriznim situacijama, kao što je bio slučaj tokom pandemije korona virusa, obrazovanje nastavničkog kadra i programe edukacije i usavršavanja.

Pored načelnika VMA pukovnika prof. dr Miroslava Vukosavljevića, sastanku su prisustvovali šef Odseka za lečenje Uprave za vojno zdravstvo pukovnik dr sc. med. Nemanja Borovčanin, načelnik Sektora za lečenje VMA pukovnik dr Miroslav Broćić i saradnici.

VMA 26. 9. 2023.

O vojnoj medicini sa IR Iran

Načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr sc. vet. med. Radivoje Anđelković sastao se sa delegacijom Islamske Republike Iran koju je predvodio brigadni general Sajed Mahdi Farahi.

Sastanku u Vojnomedicinskoj akademiji, kojem su prisustvovali ambasador IR Iran u Beogradu njegova ekselencija Rašid Hasanpur, načelnik VMA pk. prof. dr Miroslav Vukosavljević i njihovi saradnici, prethodili su razgovori zajedničkih radnih grupa na temu oblika saradnje u oblasti vojne medicine.

Razgovori od interesa za obe strane odnosili su se na grane humane medicine poput hirurgije i toksikologije sa posebnim osvrtom na mogućnost razmene znanja i iskustva kroz studijske posete i programe edukacije, saradnju službi za zdravstvenu negu i upoznavanje različitih sistema obrazovanja. Takođe, razgovarano je o vojnomedicinskim kapacitetima dve zemlje i unapređenju sanitetskih službi kroz saradnju u stručnim naučnim publikacijama.

50

Na Vojnomedicinskoj akademiji sastao se sa predstavnicima Uprave za vojno zdravstvo i VMA radi sagledavanja planova saradnje u oblasti vojne medicine u narednom periodu. Teme razgovora obuhvatile su dosadašnje aktivnosti bilateralne vojnomedicinske saradnje sa akcentom na oblast toksikologije. Takođe, razgovarano je i o oblicima unapređenja u vidu razmene znanja i usavršavanja pripadnika vojnog zdravstva u različitim granama medicine.

VMA 28. 9. 2023.

Unapređenje grudne hirurgije VMA Na Klinici za grudnu i kardijalnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije prvi put je tokom operativnog zahvata resekcije pluća (desne donje lobektomije) upotrebljen robotski staplerski uređaj.

Operisan je četrdesetdvogodišnji pacijent koji boluje od sinoviosarkoma i u dobrom zdravstvenom stanju je otpušten na dalji kućni oporavak.

Odluka o korišćenju najsavremenijeg „pametnog“ instrumenta u VMA donesena je u skladu sa savremenim poslovanjem zdravstvenih centara u svetu. Robotski staplerski uređaj čini operaciju preciznijom jer je mogućnost izbora uglova kod plasiranja instrumenta i aproksimacija tkiva dovedena do najnaprednijeg nivoa. Kao i pri ostalim minimalno invazivnim hirurškim procedurama, a po čemu je Klinika za grudnu hirurgiju VMA lider u zemlji, ovom metodom omogućen je po tkivo štedljiviji pristup, brži oporavak pacijenta, manji broj bolničkih dana i manja mogućnost za postoperativne komplikacije.

Grudni hirurzi VMA, kao pioniri savremene video-asistirane hirurgije u Srbiji sa dugogodišnjim iskustvom, stručno su osposobljeni i zahvaljujući međunarodnom usavršavanju i obukama lekara iz oblasti torakalne robotike.

Z D R AV S T V O

Н

-

SRBIJA

едавно сам прочитала вест да је ортопед из Новог Сада проф. др Мирослав Миланков, отишао у пензију. Како је ред, испратили су га и захвалили му се и спортисти са којима је сарађивао. У данашње време брзог живота ређе се дешава да људи застану и покажу захвалност кроз окупљање и искрена пријатељска осећања. Проф. др Мирјана Миланков, писац и песник, фотограф и шта све још не, рођена сестра др Мирослава, тим поводом написала ми је кратак мејл: „Поносна на мог јединог, јединственог, рођеног брата Мирослава Mиланковa”. Ево адресе снимка догађаја са интернета: https://youtu.be/ N43VR9d6E4?si=70YIqyYBvX13bgxs

Пожелех да и други прочитају неке њене песме, погледају фотографије и спознају колико је дирљиво у данашње време тако благо и искрено писати у стиху о животу, о својој породици. Читаоцима представљамо две њене скорашње песме и неколико фотографија које показују чему се др Мирјана Миланков радује и шта воли да посматра. Припремила: др Славица Жижић Борјановић

Лекари уметници...

У част братске љубави Професор Мирјана Миланков, доктор медицинских наука, специјалиста социјалне медицине, рођена је 10. маја 1955. године у Кикинди. Мајка је две kћерке и бака четворо унука. Академско, стручно и научно звање стекла је на Медицинском факултету у Новом Саду. Професионални рад посветила је превенцији повреда. Оснивач је и председник Националног центра за превенцију повреда и промоцију безбедности из Новог Сада. Објавила је више од сто стручних и научних радова. Аутор је две монографије и коаутор је у дванаест. Члан је Академије поларне медицине и екстремне екологије човека и Петровске академије у Новосибирску, Русија. Члан је Савеза књижевника у отаџбини и расејању - СКОР, Нови Сад, Удружења ликовних уметника - ЛИКУМ, Нови Сад, и Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника “Неказано”, Бар, Црна Гора. Приче и песме објавила је у зборницима и часописима за културу и уметност у Србији, Русији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Роман “Први и/или последњи петлови” у издању Издавачке куће ПРОМЕТЕЈ Нови Сад, објавила је 2020. Роман је објавила и као аудио-књигу, a преведен je на руски језик и објављен у Русији. Живи и пише у Новом Саду.

Мирјана Миланков, Нови Сад ЖЕЉА

Сремачко је село мало... - Гргетег, 2009, Мирјана Миланков

Заљубљена у Дунав, Нови Сад 2020, Мирјана Миланков

52

Пребирам по сећању и скупљам успомене у котарицу незаборава да их као зелени рузмарин закачим на портрет свог живота. Са обронака Фрушке горе допире звук тамбуре измешан са поплавним таласима набујалог Дунава и хуком сова скривених у крошњама јабланова. Крупни цветови црвених мушкатла милују се са нежним лила латицама ноћне фрајле. Опојни мирис тамјанике испуњава простор. Још један незадрживи окрет планете скрио је месец. Поноћ је минула. Тамно је као у позоришној сали пред почетак представе. С нестрпљењем очекујем настанак небеске магије. Бројни давно угашени Персеиди хрле у атмосферу незнајући да ће сагорети и нестати у пламену који мами уздахе одушевљења. Вечита борба Ероса и Танатоса. Непоновљива чаролија августовског неба подсећа на илузију што се живот зове. За бљештави траг падајућих звезда репатица везујем прегршт жеља које се сливају у једну - да оздравим.

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Мирјана Миланков, Нови Сад ОДА МАЈЦИ In memoriam Иванка Миланков 10.4.1932. Кикинда -12.8.2010. Нови Сад На углу наше улице где се пресецају штрандовски пут и булевар сећања стоји раскошна липа. У њу се у звезданим летњим ноћима шапатом сливају комшијске приче из кикиндских другофртаљских сокака и новосадских булевара. Држећи се на тананој петељци живота као једини преостали жути лист који последњим трзајима одолева налетима ветра, моја Мајка ослонила се на столетно стабло. Шум разгранате крошње скрио је њен отежан дах и тихи скандирани глас. За помоћ пружену руку. Све теже дише, а ја не могу да јој помогнем више. Никада више. Ни опојни мирис пролећног цветања Ни кошава заробљена у пожутелом лишћу јесени Ни снежне пахуље на голим зимским гранама Не могу да избришу слику Тог врелог дванаестог августовског дана када се уз милост божију и мирис липе улила у реку вечности и вечни сан.

Две крушке, два кучета и стара кућа - Лоћика, Шумадија, 2014. Мирјана Миланков

Рођендански ириси, Нови Сад, 2023, Мирјана Миланков

Чудесни Баћушка Бајкал - Бајкалско језеро, Сибир, Русија, 2018, Мирјана Миланков

Још један залазак сунца, Чикаго, САД, 2016, Мирјана Миланков

Чамци на Тиси - Нови Бечеј 2023, Мирјана Миланков

53

Z D R AV S T V O

U

-

SRBIJA

godini obeležavanja srpskog genija Nikole Tesle, verovatno će biti produžena za deceniju, a osim naučnih, brojni slikari i pesnici su se uključili da svojim delima osvetle svetski doprinos Nikole Tesle. Treća septembarska izložba slika u “Kući Đure Jakšića” (2-15. septembar 2023. godine) bila je izuzetno posećena.

Otvarajući izložbu Nataše Luković, Gordana Šolović, istoričarka umetnosti, likovna kritičarka i pesnikinja, sa posebnim nadahnućem je u prepunoj galeriji govorila o posebnosti slikarskog zanosa mlade Nataše. Ona je objasnila da je uticaj slikara i pesnika Baje Lukovića, njenog oca, veliki i veoma primetan. Tako je jedan novinar za Natašu izrekao da je ona najbolje Bajino remek-delo. Verovatno zbog toga što je njen otac dokazao slikarski i likovno da je Mona Liza autoportret Leonarda da Vinčija, a treba napomenuti da je Luković i autor brojnih knjiga poezije i poznati ilustrator naših vodećih slikara, naučnika i književnika. „Remek-delo“ Nataša je diplomac Akademije likovnih umetnosti, odsek za slikarstvo, u klasi profesora Dragana Zdravkovića, kako naglašava Dejan Đorić po svojim likovnim izazovima, istovremeno je realista i ekspresionista, izražava se preciznošću i detaljnošću realizma, prenošenjem stvarnosti na veran način, ali u vidu ekspresionističke pobune, razbarušenog kolorita, oslobođenog poteza i vulkanske koncepcije slike.

Uslovno, možemo reći da je u senci solarnog bića i martijalne simbolike

54

Izložba slika u “Kući Đure Jakšića”

Natašin izazov sunca Treću izložbu slika Nataša Luković naslovljava kao “Neukrotiva” verovatno što su njeni junaci i junakinje divlje životinje i orlovi Galerija “Kuća Đure Jakšića” simbolizuje poeziju i slikarstvo, to najbolje ilustruje septembarska ovogodišnja Natašina izložba Pripremili: Marko Radoš i Jelena Milanović

Nataša Luković rođena 1990. u Beogradu. Diplomirala je na Akademiji lepihumetnosti u Beogra- du (odsek za slikarstvo) u klasi profesora Dragana Zdravkovi- ća. Na istoj Akademiji završila master studije u klasi profesora Saše Filipovića.

Samostalno je izlagala u Galeriji biblioteke Branko Miljko- vić u Beogradu 2015. godine, i u ga- leriji Kulturnog centra opštine Medveđa 2019. godine. Ovo joj je treća samostalna izložba. Više puta je grupno izlagala. Radovi su joj objavljivani u listovima i časopisima kao i na naslovnim stranama pesničkih knjiga. Bila je učesnik Likovne kolonije „Vidovdan 2016“ u Gračanici kao i na više drugih likovnih kolonija i humanitarnim aukcijama umetničkih dela. Živi u Zemunu i radi kao likovni pedagog.

Z D R AV S T V O

orla sjedinila staro i novo, imaginarno, mimetičko i ekspresivno, drevnu heraldiku sa novom osećajnošću, blisko urbanom mentalitetu. U vreme kada su mnogi umetnici pogubljeni ne znajući šta pa ni kada da rade, kuda da krenu, Nataša Luković pronašla je svoj svet, čvrsto ga zasnovavši, utemeljivši ga u večnom, vrativši se tamo odakle potičemo, u carstvo svetlosti.

I Velimir Knežević u izložbenom katalogu ove umetnice naglašava da na platnima akademske slikarke Nataše Luković, koja čine njenu treću samostalnu izložbu, dominiraju animalistički motivi. Takvom motivskom koncepcijom slikarka se opredelila za

-

SRBIJA

strategiju koja će joj omogućiti da na manjem simboličkom prostoru iskaže raskoš svog kolorita i stvaralaštva.

Svet orlova, velikih mačaka (lavova, tigrova, pantera), vukova... najčešće predatorskih stvorenja, umetnica je ukrotila svojim bojama i, što je važnije, produbila čitanja njihovih poetičkih potencijala. Da bi povukla vertikalu koja povezuje zemlju sa nebom, slikarka je svoj pogled upravila naviše ka biću slobode, neba i svetlosti, ka orlu. Na taj način stvorena je ravnoteža između dva načela. Jasno je da ova umetnica slika bića jake individualnosti, stvorenja sa vrha lanca ishrane, koja su zbog toga osuđena na samoću, ali upravo tu nalazi prostor i smisao da svojim sigurnim slikarskim potezima podvuče važnost ljubavi, zajedništva, vernosti, nedeljenja, neretko ih slikajući u paru ili u pratnji ljudske figure.

Nataši Luković je stalo da jasno demonstrira stav da nismo kompletni ukoliko se odreknemo bilo kog dela svoje prirode, ukoliko ga poništimo ili do neprepoznavanja ukrotimo. Ona sluti da se upravo u tim predelima bića krije i stvaralačka energija i zato njen orao i lav postaju čuvari njene umetničke imaginacije.

Ono što se ne dovodi u pitanje jeste ekspresivnost na platnima njenih slika.

Ona sa svojim bojama izliva preko ivica, ulazeći u naše duhovne zone, gde se u vremenu kakvo je naše nameću brojna suštinska pitanja o ljudskosti i usamljenosti, ali spremnosti da se bude neukrotiv, što bi konkretnije značilo biti autentičan i slobodan, ali slobodan po izboru, a ne po stihiji nagona.

Nataša Luković sa nekoliko slika jasno stavlja do znanja da živi svoju umetnost po ugledu na svog oca, da artikuliše u vremenu. Zato su na njenim slikama prikazani simboli duboko ukorenjeni u hrišćansku, a potom u našu Svetosavsku tradiciju. Iako na njenim slikama nema puno figura, tamo gde su prikazane zatičemo ženu ratnicu, savremenu amazonku, čija snaga leži u neprekidnoj vezi sa prirodom, životnim principom, rađanjem i obnavljanjem, ali u spremnosti da se ono esencionalno brani, neustrašivo i beskompromisno i to pre svega čisto likovnim sredstvima.

Nataša Luković je, po mišljenju likovnih kritičara, nesumnjivo slikarka neukrotivog kolorita i talenta.

55

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Medicina i pravo

Nadrilekarstvo – krivično delo protiv zdravlja ljudi Kristina Đorđević, advokat, Beograd

Č

lan 254. Krivičnog zakonika (“Službeni glasnik RS”, br.

85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019) posvećen je krivičnom delu nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo. Zbog sličnosti koja sada postoji između krivičnog dela nadrilekarstva i nadriapotekarstva, ova dva dela, koja spadaju u grupu krivičnih dela protiv zdravlja ljudi, propisana su istim članom, što ranije nije bio slučaj.

Stavom 1. člana 254. Krivičnog zakonika predviđeno je da će se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine kazniti svako ko se, bez odgovarajuće stručne spreme, bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga.

Radnja izvršenja krivičnog dela nadrilekarstva je bavljenje lečenjem i bavljenje pružanjem medicinskih usluga od lica koja nemaju odgovarajuću stručnu spremu – završen medicinski ili stomatološki fakultet.

Pod lečenjem se podrazumeva postavljanje dijagnoze i određivanje i primena terapije, dok se pružanje medicinskih usluga sastoji u preduzimanju delatnosti zdravstvenog karaktera koje ne predstavljaju lečenje (na primer, previjanje rana).

Kao što se iz navedenog može i zaključiti, izvršilac krivičnog dela nadrilekarstva je lice koje se bavi lečenjem, a nema diplomu završenog medicinskog ili stomatološkog fakulteta, kao i lice koje pruža druge vidove medicinske pomoći, a nema završenu odgovarajuću školu medicinske struke (npr. medicinsku školu).

Posledica krivičnog dela je apstraktna opasnost po zdravlje ljudi. Dakle, nije značajno da li je lečenje od strane lica koje nema odgovarajuću stručnu spremu bilo uspešno ili štetno. Štaviše, krivično delo postoji čak i kada je došlo do poboljšanja zdravlja lečenog lica.

56

Posebno je važno istaći da je za postojanje krivičnog dela nadrilekarstva potrebno da se izvršilac dela „bavi“ lečenjem ili da se „bavi“ pružanjem medicinskih usluga. Iz navedenog proizlazi da nije dovoljno da je delo samo jednom izvršeno. Ako je delo samo jednom izvršeno, onda nema radnje izvršenja krivičnog dela nadrilekarstva. Bavljenje znači trajnije i češće preduzimanje neke delatnosti, tako da je za izvršenje krivičnog dela nadrilekarstva potrebno da je učinilac najmanje dva ili više puta preduzeo mere lečenja ili pružanja medicinskih usluga, bez obzira na to da li je to činio uz nagradu ili besplatno. Ovo poslednje iz razloga što pobuda zbog koje se ovakve radnje vrše ne predstavlja zakonski element krivičnog dela nadrilekarstva.

Primer iz sudske prakse: KRIVIČNO PRAVO – MEDICINSKO PRAVO – Krivično delo nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo iz člana 254. KZ – Uslovi za postojanje krivičnog dela Za postojanje krivičnog dela nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo neophodno je utvrditi da se učinilac, bez odgovarajuće stručne spreme, u kontinuitetu bavi lečenjem i/ili pružanjem medicinskih usluga, i to sa spremnošću na ponavljanje inkriminisanih radnji, nezavisno od eventualnog pribavljanja kakve koristi.

prvostepenog suda, kojom je okrivljena oslobođena od optužbe da je učinila krivično delo nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo iz čl. 254. st. 1. KZ je neosnovana.

Ovo iz razloga što predmetno krivično delo, kako to jasno i detaljno obrazlaže i prvostepeni sud, podrazumeva bavljenje lečenjem ili pružanjem medicinskih usluga bez odgovarajuće stručne spreme za koje krivično delo mora biti dokazano da nije samo jednom izvršeno, već da po zakonskom određenju „bavljenje“ kao trajna odrednica podrazumeva kontinuirano delovanje kroz više navrata u spremnosti da se ta radnja ponovi, a pri tome pobuda zbog kojih se takve radnje vrše ne predstavlja zakonski element dela, pa za preduzimanje lečenja ili pružanja medicinskih usluga nije bitno da li se čini bez ili uz nagradu.

Za ocenu krivice okrivljene po navodima oštećene, u prenošenju reči okrivljene da je lečila i druga lica, a u odsustvu drugih dokaza da su takva lečenja i pružanja medicinskih usluga postojala od strane okrivljene, a ne data samo u cilju opravdanja novčanog iznosa koje je okrivljena predočila oštećenima – nije dovoljan za izvođenje krivično-pravnog zaključka da se okrivljena bavila lečenjem i pružanjem medicinskih usluga i prema drugim licima, jer u tom pravcu nema dokaza.

Iz obrazloženja: (Presuda Višeg suda u Užicu, Kž. Žalba OJT, izjavljena protiv presude 124/2018. od 11.7.2018. godine)

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Udruženje zdravstvenih profesionalaca Srbije, UZPS organizuje III Međunarodni kongres Udruženja zdravstvenih profesionalaca Srbije UTICAJ PADEMIJE COVID 19 NA FUNKCIONISANJE ZDRAVSTVENOG I OBRAZOVNOG SISTEMA

26-29. oktobar 2023. godine, Hotel Motavica, Sokobanja, Srbija

Rade Končara 71, 11080 Zemun, Srbija, Tel: 064/831 1008; Mob: 064/121 2347; 064/4775414 Web site: www.uzps.rs Sekretarijat - BBN Congress Management d.o.o., Deligradska 9, 11000 Beograd, Srbija Tel: +381 11 3629405, 3629402, Mob: +381 66 80277 18 E-mail: bbn@bbn.co.rs, bbn.pco@gmail.com, Web site: www.bbn.co.rs

57

Z D R AV S T V O

58

-

SRBIJA

GODINA XI BROJ 113.

OKTOBAR 2023.

59

N M K

Preuzeto sa medicinskog informativnog portala eKlinika/Telegraf.rs uz saglasnost autora i prof. dr Nevene Divac

Kako se testira efikasnost i bezbednost lekova, a ko kontroliše sprovođenje kliničkih studija u Srbiji Autor: Marijana M. Rajić

P

ut od razvoja leka do tržišta ponekad traje i 10-15 godina. Najpre se ispituje laboratorijski, „in vitro“, različitim metodama, pa na laboratorijskim životinjama i tokom tih ispitivanja se procenjuje da li je lek-kandidat toksičan, kancerogen, da li utiče na reproduktivnu sposobnost, koji opseg doza bi bio prihvatljiv i bezbedan za ljude i koliko dugo. Zatim se pristupa kliničkim ispitivanjima, objašnjava prof. dr Nevena Divac.

Prof. dr Nevena Divac: Hitne procedure odobrenja nekih novih lekova nikada ne smeju biti pokriće za nedovoljnu temeljitost u ispitivanju i ne smeju ići na uštrb bezbednosti.

Lekovi: Bez njih ne možemo, a njihovom razvoju civilizacija umnogome duguje opstanak. Često, u skladu sa ambijentom novog vremena, izazivaju kontroverze, nedoumicu i strah tamo gde ne bi smelo da ih bude. Jer svet bi, da ih nije bilo, sasvim sigurno izgledao potpuno drugačije. Druga strana „noža“ su neadekvatna upotreba i neželjeni efekti, a rešenje sasvim jednostavno: edukacija i dobra informisanost iz relevantnih izvora.

Na tom putu lek se ispituje laboratorijski, in vitro, različitim metodama, zatim na laboratorijskim životinjama. Tokom tih ispitivanja se procenjuje da li je lek-kandidat toksičan, kancerogen, da li utiče na reproduktivnu sposobnost, koji opseg doza bi bio prihvatljiv i bezbedan za ljude i koliko dugo. Zatim se pristupa kliničkim ispitivanjima. Ona se odvijaju, do registracije leka, u tri faze, dok se četvrta faza sprovodi po izlasku leka na tržište. Od svih lekova koji prođu pretklinička ispitivanja i uđu u fazu 1. kliničkog ispitivanja, manje od 10 odsto ulazi u dalju proceduru razvoja.

Zašto su lekovi za neke bolesti toliko skupi?

– Troškovi i rizici kompanija koje se bave razvojem lekova su ogromni, što, nažalost, rezultuje i jako visokom cenom nekih novih lekova, pogotovo onih za retke bolesti. Ogorčenost javnosti kada se suoči sa cenom leka od više stotina hiljada pa i miliona evra je potpuno razumljiva. Ta cena je posledica strogih zahteva regulatornih tela u procesu razvoja leka, velikih investicija i rizika sa kojima se suočavaju biotehnološke kompanije i farmaceutska industrija, skupim procesom proizvodnje i, u slučaju retkih bolesti, malim brojem potencijalnih korisnika što lek čini neisplativim. Ipak, svaki pomak u lečenju retkih i teških bolesti je od ogromnog značaja i u smislu produženja životnog veka, ali i očuvanja funkcionalnosti i radne sposobnosti. Trebalo bi da to uzimaju u obzir oni koji odlučuju o odobravanju troškova lečenja najskupljim lekovima – konstatuje prof. dr Divac.

Zašto je važan razvoj novih lekova Kako izgleda proces razvoja nekog leka od ideje, preko istraživanja, do odobravanja relevantnih institucija?

– Proces razvoja lekova je kontinuiran i uslovljen potrebom za efikasnim i bezbednim lekovima koji se primenjuju na jednostavan način, pogodan za pacijente, koji uspešno otklanjaju simptome, poboljšavaju kvalitet života, usporavaju razvoj bolesti ili dovode čak i do potpunog izlečenja. I kod onih oboljenja za koja imamo veliki broj lekova na raspolaganju, uvek postoji prostor i potreba za poboljšanjem raspoloživih terapijskih opcija. Razvoj novih lekova je pogotovo značajan za neke bolesti za koje terapija, nažalost, još ne postoji ili su efekti lečenja veoma skromni. Takve su, na primer, Alchajmerova bolest u kojoj je postignut napredak u poslednje vreme, amiotrofična lateralna skleroza, mišićne distrofije, mnoge retke i druge bolesti – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Nevena Divac, klinički farmakolog.

Bezbednost lekova ne sme da bude kolateralna šteta hitnosti Danas je jasno, kaže profesorka Nevena Divac, da je procedura razvoja novih lekova neopravdano duga, jer na taj proces utiče ne samo potreba da se lekovi temeljno ispitaju već i veliki broj administrativnih i birokratskih procedura. Prema njenim rečima, upravo na primeru brzog razvoja vakcina protiv COVID - 19, videli smo da je moguće na temeljima prethodnih istraživanja mRNA platforme uz podršku regulatornih tela, u pandemijskim uslovima razviti i registrovati novu vakcinu i za relativno kratko vreme.

– Sve češće se, pre svega u SAD, pribegava takozvanim ubrzanim, hitnim procedurama odobrenja nekih novih lekova, kao što je npr. bio slučaj sa novim lekom za Alchajmerovu bolest. Međutim, ta brzina nikad ne sme biti pokriće za nedovoljnu temeljitost u ispitivanju i ne sme ići na uštrb bezbednosti – jasna je naša sagovornica.

Lekovi: Koje su faze razvoja i šta diktira troškove?

Sagovornica našeg portala je šef Katedre uže naučne oblasti farmakologija, klinička farmakologija i toksikologija na Institutu za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Precizira da razvoju leka prethodi proces otkrića, koji podrazumeva analizu ogromnog broja molekula i njihovih potencijalnih farmakoloških „meta“, kao i analizu potencijala već postojećih lekova u cilju proširenja njihove primene i tzv. reprofilisanja i dodaje: – Po identifikaciji supstanci koja je kandidat da postane lek, pristupa se u fazi razvoja. Razvoj leka je dugotrajan i veoma skup. Od otkrića do izlaska leka na tržište često prođe i 10-15 godina, a troškovi razvoja su u rasponu od milijardu do 2 ili 2,5 milijarde evra. U ovom procesu se koriste razne metode, uključujući i veštačku inteligenciju.

Kako funkcioniše procena bezbednosti i efikasnosti i zašto moramo „računati“ na rizike?

Koliko je vremena prosečno potrebno da se za neki lek odredi efikasnost, a koliko za bezbednosni profil? Od čega to zavisi?

– Procena bezbednosti i efikasnosti leka su ključni ciljevi kliničkih studija i ispituju se uporedo. Taj proces traje 10 godina u proseku. Postoje značajne varijacije, koje podrazumevaju prethodna ispitivanja za druge indikacije, prirodu same bolesti, potreban period praćenja, karakteristike ciljne populacije korisnika i mnoge druge parametre. Klinička ispitivanja lekova podležu veoma rigoroznoj regulativi. Dizajnirana su tako da omogućavaju sagledavanje odnosa dobrobiti za pacijente u odnosu na potencijalne rizike. Rizici uvek postoje jer nijedan lek, kao i nijedna medicinska procedura, nije apsolutno bezbedan. Cilj studija

60

N M K

je da izdvoji lekove sa najboljim odnosom dobrobiti i rizika. Lek može biti registrovan samo ako su potvrđeni jasni dokazi da je efikasan za određenu bolest u definisanoj populaciji pacijenata (npr. može biti pogodan za odrasle, ali ne i za decu), a da se neželjene reakcije ispoljavaju u obliku i učestalosti koja je prihvatljiva za pacijente.

Praćenje novih lekova: Šta na pakovanju znači „obrnuti trougao“?

Kada su u pitanju lekovi za bolesti za koje već imamo različite terapijske opcije na raspolaganju, novi lek treba da pokaže neku prednost u odnosu na već postojeće. To su, nabraja sagovornica našeg portala: bolja efikasnost, manje neželjenih reakcija, jednostavniji način primene, bolji kvalitet života tokom lečenja, kraće trajanje terapije, i naglašava: – Praćenje bezbednosti i efikasnosti u suštini nikad ne prestaje.

Noviji lekovi na tržištu podležu posebnom režimu praćenja. Pakovanja su im obeležena obrnutim trouglom i to znači da i lekari i pacijenti treba da obrate posebnu pažnju na sve reakcije koje uoče tokom primene tog leka i da ih obavezno prijave nadležnom telu. To nikako ne znači da lek nije bezbedan već, naprotiv, da se u interesu bezbednosti pacijenata, skupljaju dodatne informacije o leku kako bi se unapredio kvalitet lečenja.

Ko analizira i na osnovu čega određuje relevantnost studija? Često se susrećemo (laička javnost) sa rečenicama „kako kažu klinička istraživanja i studije…“ ili „jedna studija je utvrdila…“ Kako to funkcioniše u svetu, a kako kod nas? Na šta se tačno misli kada se kaže „relevantna studija“?

– Preplavljeni smo velikim brojem studija različitog kvaliteta, dizajna, objavljenih u časopisima sa ne uvek ujednačenim kriterijumima i recenzijama. Teško je snaći se u tom mnoštvu, a lako je pronaći samo ono što potkrepljuje nešto što želimo da potvrdimo, bez kritičke analize svih dokaza. Zbog toga, stručna tela analiziraju sva objavljena istraživanja i sumiraju ih uzimajući u obzir kvalitet istraživanja, dizajn, broj ispitanika, šta je korišćeno kao komparator (lek u odnosu na koji se drugi lek poredi), statističku obradu… Kada se sve to analizira i rangira, dolazi se do zaključaka koji se onda usvajaju i objavljuju u vidu vodiča i smernica sa jasno naznačenim nivoom dokaza i stepenom preporuke. To ne znači da su ove preporuke date jednom za svagda.

Naprotiv, redovnim analiziranjem novih dokaza stvara se i potreba za ažuriranjem ovih izdanja, ali ono što je važno – uvek se oslanjamo na dokaze najvišeg nivoa – kaže profesorka Nevena Divac.

Etika, Hipokrat i učešće u kliničkim studijama: Kako razbiti strah i predrasude?

Etika je takođe pojam kojim se danas manipuliše i to često baš na polju medicine, čemu je značajno doprinela pandemija COVID - 19. Pitamo profesorku Divac zašto je tako i šta nam to svima važno možda promiče, a ne bi smelo?

– U medicini postoje jasni profesionalni etički kodeksi. Svi smo mi položili Hipokratovu zakletvu. Ona nas pre svega obavezuje da nikad ne naškodimo pacijentu, da čuvamo njegovu privatnost, da ne diskriminišemo pacijente ni po jednom osnovu i da nikada ne dozvolimo zloupotrebu medicinskog znanja. Etičnost je posebno važna kad se sprovode klinička ispitivanja lekova, dakle, ona u koja se uključuju ljudi. Svi učesnici u kliničkim studijama moraju proći posebnu obuku, koja podrazumeva i upoznavanje sa etičkim principima tih ispitivanja kojih se moraju pridržavati. Osnovna etička načela u studijama su dobrovoljnost, što znači da svako ima pravo da odluči da li želi ili ne da učestvuje u studiji, zatim pravo na punu informisanost o svim aspektima studije, pravo da odustane bez ikakvih posledica u bilo kom momentu. Zdravlje i bezbednost učesnika u studiji su na prvom mestu – nedvosmislena je sagovornica eKlinika portala.

Kliničke studije u Srbiji danas: Rigorozna kontrola, bezbednost pacijenata imperativ!

Kliničke studije koje se sprovode u Srbiji podležu rigoroznoj kontroli pre odobrenja i tokom trajanja. Posebno se, kako kaže prof. Divac, procenjuje etička opravdanost studije, što znači da u studiji sva prava učesnika moraju biti poštovana. Njihova bezbednost je imperativ. I naučna vrednost studije mora biti pažljivo procenjena da se resursi ne bi uzalud trošili. Svaki učesnik u kliničkoj studiji treba da zna da je svojim pristankom dao i sebi i drugim pacijentima šansu da se ubuduće leče bolje i bezbednije, ističe prof. Divac i pojašnjava: Učešće u studiji za pacijente je dobrovoljno, lekari imaju definisane obaveze i pravila?

– Učešće u kliničkoj studiji za pacijenta može da znači sledeće: da će primati ili standardnu terapiju ili ispitivani lek; ili da će, uz standardnu terapiju, primati kao dodatni ispitivani lek ili placebo (farmakološki neaktivnu supstancu). U retkim, ali jasno definisanim situacijama, postoji mogućnost da učesnici u studiji primaju ili ispitivani lek ili samo placebo. Ali, takva vsta istraživanja odobrava se samo kada se proceni da je to bezbedno za učesnike, o čemu su oni u potpunosti obavešteni. Učesnici u studijama imaju poseban režim kontrole i praćenja. U situacijama kada drugog leka za njihovu bolest nema na tržištu i mogućnost da nastave sa uzimanjem studijskog leka dok je to potrebno. Učešće u studiji je dobrovoljno. Lekari imaju obavezu da upoznaju pacijente sa svim informacijama od značaja, sumiranih u posebnim dokumentima. Ne sme se vršiti pritisak na pacijente, niti pacijenti treba da strepe od toga da li će njihova odluka o učešću uticati na dalji tok i kvalitet njihovog lečenja.

Značaj postojanja i rada Etičkog odbora Srbije za kliničke studije? Čime se bavi Etički odbor Srbije za kliničke studije? Kakav to značaj ima za struku, a kakav za pacijente?

– Etički odbor Srbije je stručno telo koje odobrava i prati sprovođenje kliničkih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava u zdravstvenim ustanovama u zemlji, odlučuje i daje mišljenja o svim pitanjima koja su od značaja za kvalitetno, bezbedno i etično sprovođenje studija. Rad Etičkog odbora je veoma odgovoran, a u njegov sastav ulaze stručnjaci različitih profila: lekari specijalisti, farmaceuti, pravnici kao i predstavnici pacijenata. Za struku, rad Etičkog odbora ima veliki značaj jer uz ostale nivoe odlučivanja o sprovođenju kliničkih ispitivanja daje veću sigurnost istraživačima u smislu rešavanja svih spornih pitanja. Za pacijente to znači, osim brige o bezbednosti, i pojačanu zaštitu njihovih prava i adresu na koju mogu da se obrate ukoliko ima potrebe za dodatnim informacijama i prijavom bilo kakve sumnje na neregularnost u tom procesu – ispričala je za eKlinika portal profesor dr Nevena Divac, klinički farmakolog.

61

M

N M K

oja delatnost u okviru medicinske prakse i naučnog istraživanja proteže se u periodu od preko šest decenija. Kada se na to osvrnem, shvatam da mnogo dugujem svojim učiteljima na medicinskim fakultetima u Sarajevu i Beogradu, a zatim somborskom doktoru Đorđu Laziću, na čijem sam odeljenju sticao iskustvo u radu s bolesnicima, potom profesorima sa kojima sam krenuo u naučno istraživanje i stekao zvanje magistra i doktora medicinskih nauka. Najvažniji uticaj na mene je ostavio američki profesor Ervin G. Erdos, izuzetan čovek i veliki naučnik. Zato vredi da o njemu i našoj saradnji posvetim najviše stranica u okviru ovog zapisa.

Prvi put smo se sreli 1969. godine na Internacionalnom kongresu farmakologa u Bazelu, Švajcarska. Na taj skup sam došao s malom grupom farmakologa iz Sarajeva s namerom da prikažemo naša istraživanja međunarodnim naučnicima i iskoristimo mogućnost da razmenimo ideje s nekim od njih. Naš profesor Pavao Štern nas je upoznao sa šefom Instituta za farmakologiju s Univerziteta Ilinois u Čikagu, koji nas je pozvao na kafu u najlepšu poslastičarnicu u gradu. Danas me zajednička već izbledela fotografija podseća na taj susret, ali većina tih osoba nije više živa.

Za vreme svečane večere, priređene za učesnike skupa, upoznao sam profesora Erdosa. Znao sam za neka njegova važna otkrića iz oblasti vazoaktivnih peptida, ali sam se iznenadio da je on tako mlad, a u svetu biohemijske farmakologije je najpoznatije ime. Dugo smo razgovarali o svemu, a krajem večeri, on predloži da narednog dana, koji je predviđen za razgledanje grada i okoline, sa njim pođem do jezera Lucern. On je rentirao auto i na putu smo proveli ceo dan.

Medicinski fakultet sam završio u Beogradu početkom 1963. godine i radio sam kao lekar opšte prakse u Kucuri, velikom selu u centralnom delu Bačke. Tri godine kasnije, napustio sam lekarsku praksu i posvetio se farmakološkom istraživanju.

Najpre sam testirao osetljivost žabljih pluća na acetilholin, a zatim sam određivao acetilholin u mozgu golubova kojima sam davao oksotremorin.

Tokom putovanja smo razgovarali o različitim temama. Oduševio sam se ne samo njegovim pogledima na nauku, već i savršenim poznavanjem slikarstva, muzike, istorije i politike. U jednom trenutku, profesor me upita da li bi hteo da dođem u njegovu laboratoriju koja je u Oklahomi i da, kao naučni saradnik, sa njim radim godinu dana. Radovao sam se pozi62

Zapis naučnog i straživanja

Od Sarajeva do Amerike i nazad Akademik Rajko Igić

vu, ali sam ga odbio jer, mada sam doktor medicine, upravo vršim istraživanja nužna za odbranu doktorske disertacije u Sarajevu. Zapravo, mogao bih prihvatiti poziv tek nakon odbrane tog rada.

Dva meseca kasnije, u Sarajevo mi je prispeo zvanični poziv s dokumentima za dobijanje ulazne vize. Disertaciju sam odbranio u januaru 1970. godine , a početkom aprila sam otputovao u Oklahomu.

OKLAHOMA Malo sam znao o toj američkoj državi pre nego što sam došao u nju. Tražio sam u geografskom atlasu puteve i železničke pruge, ali ih nisam našao. Pod uticajem kaubojskih filmova, pitao sam se da li su tamo još konji i konjska zaprega glavno međugradsko prevozno sredstvo. Iz Beograda sam putovao avionom u London, gde sam noćio, a sutradan krenuo u Ameriku ogromnim avionom, Boeing Jumbo Jet, putničke kompanije Pan American. To je bio prvi ili drugi povratni let tog aviona iz Londona u Ameriku. Na aerodromu sam uočio da avion kojim sam doputovao iz Beograda, u odnosu na ovog džina, izgleda kao patuljak. Ušao sam u taj avion i slušao komentare poput ovog: “Da li će ova grdosija stići na odredište?“ Kada sam, nakon presedanja, sleteo na aerodrom u Oklahoma Siti, bio sam iznenađen veličinom i izgledom aerodromske zgrade; višestruko je veća, a modernija od naših u Beogradu i Zagrebu. Od aerodroma do grada me je profesor vozio autoputem na kome su četiri trake i nekoliko dana sam bio smešten u tzv. Fakultetsku zgradu (Faculty House).

To je kompleks od nekoliko zgrada koje su namenjene društvenim, sportskim i umetničkim aktivnostima nastavnika i saradnika koji rade na Medicinskom fakultetu. U njoj je i nekoliko apartmana, namenjenih gostima fakulteta. U sasta-

vu zgrade je olimpijski bazen i nekoliko drugih sportskih terena.

Dobro opremljena laboratorija profesora Erdosa je smeštena u zgradi namenjenoj odeljenjima za bazična medicinska istraživanja. Njegov istraživački tim se sastoji od nekoliko američkih istraživača i po jedan doktor iz Nemačke, Japana i Kine koji su posvećeni izučavanju vazoaktivnih i neuroaktivnih peptida. Profesor vodi, svakodnevno nadgleda i pomaže svakom pojedincu. Brzo sam savladao najvažnije tehnike proteinske i peptidne hemije i ubrzo sam predložio profesoru da prečistim enzim konvertor angiotenzina (angiotensin i converting enzyme, ACE). Cilj je da potvrdimo pretpostavku da jedan te isti enzim aktivira hipertenzivni peptid, angiptenzin I, i inaktivira hipotenzivni peptid, bradikinin. Tu pretpostavku je na osnovu indirektnih pokazatelja postavio profesor, ali još nema dokaza da to vrši prečišćen enzim. On se u početku s tim nije saglasio jer taj težak zadatak nisu rešili pokušaji u nekoliko svetskih laboratorija. To objašnjenje nisam prihvatio i u saradnji s nekoliko saradnika sam uskoro, uz profesorovu suglasnost, otpočeo prečišćavanje enzima. Na kraju smo dobili, prema kriterijumu disk-elektroforeze, prečišćen enzim i pokazali da on vrši dvostruku funkciju – inaktivira bradikinin, otkidanjem C-terminalnog dipeptida (Phe-Arg) i aktivira angiotenzin i odvajanjem dipeptida (HisLeu) pretvara ga u angiotenzin II, snažnu hipertenzivnu supstancu. Dakle, nije reč o dva enzima, kako se to ranije smatralo, već o jednom. Zahvaljujući ovom uspehu, dobio sam dvogodišnji grant (novac za naredna istraživanja) od fondacije American Heart Association.

U laboratoriju profesora Erdosa, tehničarka koja se zvala Debbie Downs vršila je ispitivanja aktivnosti različitih peptida i drugih supstancija pomoću bioesej tehnike. Slična ispitivanja sam vršio u Sarajevu pri izradi doktorske disertacije, ali mi

N M K

kolegu jer smo stanovali u istoj zgradi, često zajedno išli u kuglanu, a ponekad igrali ping-pong i fudbal. Predložio sam šefu da mi kolega pomaže pri određivanju nivoa angiotenzina i pomoću radioimunoeseja, metoda koji sam tih dana uveo u našu laboratoriju. Kolegi Čibi se ni to nije puno sviđalo; on je voleo da vrši eksperimente na životinjama ili njihovim izolovanim organima. Onda smo se dogovorili da ispitamo uticaj oksotremorina na sinusni čvor u srcu pasa. Ta holinergična supstanca izaziva tremor, sličan onom kod Parkinsonove bolesti. To je bio deo mojih istraživanja u

put u Sombor, gde je boravio u opštinskoj vili, održao predavanje za lekare i dao intervju za Somborske novine. Zahvaljujući našoj saradnji, kasnije sam na dvogodišnje usavršavanje u Japanu, kod dr Čibe, poslao dva naša mlada lekara dr Osmana Sinanovića i dr Ranka Škrbića. Prvi je iz Tuzle, a drugi iz Banjaluke.]

Moja zapažanja i iskustvo, stečeno za vreme dvogodišnjeg boravka u Americi, beležio sam u debelu svesku kako bih pri povratku u Sarajevo, neka primenili. Nisu to bila samo stručna unapređenja već i zapažanja iz raznih oblasti života. Na pri-

Kupatilo za izolovane organe i shematski prikaz elektronike kojom se registruju kontrakcija ili relaksacija izolovanog organa. Uređaj koji je konstruisao profesor Erdos.

smo tada koristili staru tehniku: nagaravljen kimograf. Ta je tehnika zahtevala puno truda, mada su njome postignuta velika otkrića u farmakologiji i medicini. Nobelove nagrade su dodeljivane velikim farmakolozima koji su u istraživanju koristili izolovane organe (Otto Loewi i Sir Henry Dale, 1936; Ulf von Euler, 1970; John R. Vane, 1982). Originalno otkriće je načinio nemački fiziolog Carl Ludwig, 1840. godine. Međutim, u Oklahomi sam video ogroman napredak registrovanja. Profesor Erdos je prvi u svetu uveo upotrebu trasndjusera i elektronskog registrovanja za bioesej. Njegova invencija je objavljena 1962. godine u časopisu Journal of Aplllie Physiology, a originalna verzija tog uređaja čuva se u Međunarodnom muzeju za hirurgiju i medicinu u Čikagu. Kasnije su za registrovanje kontrakcija izolovanih tkiva i organa uvedeni minijaturni transdjuseri.

U toj laboratiriji sam u više navrata koristio tehniku profesora Erdosa za kontrakcije izolovanog uterusa pacova.

Kada je nekoliko meseci posle mog dolaska, u laboratoriju pristigao i dr Shigetoshi Chiba, mlad lekar iz Japana, on nije voleo biohemijski pristup farmakologiji. Profesor je pomišljao da ga vrati u Japan. Ja sam, međutim, dobro upoznao

Sarajevu i sobom sam u Ameriku poneo izvesnu količinu te materije. Čim smo naručili dvadeset pasa, dr Čiba je, svojom izvanrednom i preciznom tehnikom kompleksne perfuzije sinusnog čvora, dan-noć radio eksperimente; pomagao mu je doktor Tamio Nakajima. Rad smo uskoro objavili u prestižnom japanskom časopisu Tohoku Journal of Experimental Medicine. Dr Čiba je u Japanu postigao briljantnu karijeru, publikovao je na stotine naučnih radova, bio je šef farmakologije i dekan medicinskog fakulteta u Matsumotu. [Kada sam bio šef zavoda za farmakologiju i toksikologiju i učesnik na međunarodnom kongresu farmakologa u Parizu, samnom je iz Pariza u Tuzlu doputovao dr Čiba i održao predavanje za postdiplomce. Nastavili smo

Profesor Ervin G. Erdos

mer, zabeležio sam da se kraj slepe ulice toliko proširi da se formira polukružni put kojim se automobil jednostavno okrene bez vraćanja unazad; ili, da se ulaz u javnu zgradu prilagodi hendikepiranim osobama. Poznavao sam američkog doktora koji se zvao Alon P. Winnie, koji je u vreme studija medicine preležao poliomijelitis (dečja paraliza) i ostao nepokretan, ali je završio fakultet i postao čuveni anesteziolog. On je prvi u svetu uveo tzv. regionalnu anesteziju. Da može samostalno doći na posao, doktor je koristio specijalno prilagođen automobil, samostalno je prelazio u invalidska kolica kojima je ulazio u zgradu bolnice i radio u operacionoj sali. Nasuprot takvom odnosu prema invalidima, kod nas su ulazi za njih bili skroz zapostavljeni, a administracija na medicinskom fakultetu u Tuzli nije dozvolila upis studentu koji nije imao jedan kažiprst!

U vreme mog boravka u Oklahomi, Amerika je bila poprište borbe protiv pušenja duvana. Lekari i studenti medicine su preko noći postajali nepušači. Taj pokret me je inspirisao da povedem borbu protiv pušenja u Jugoslaviji, koju sam započeo pre 50 godina, kada sam smislio i s mojim studentima pokrenuo “Dan nepušenja, 31. januar“. Akciju su vodili moji studenti 63

N M K

iz Tuzle i Banjaluke, u nju su se uključili ostali studenti medicine iz Jugoslavije, a kasnije i nekolicine drugih država (Mađarska, Čehoslovačka, Engleska). Danas je 31. januar postao Nacionalni dan nepušenja u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je 1991. godine proglasila taj pokret kao najuspešniju akciju studenata medicine u Evropi. Na zasedanju te organizacije u Ženevi prisustvovalo je 40 studenata iz Tuzle. Svakog januara studenti su svima ukazivali kakva je štetnost pušenja, savetovali pušače kako da prekinu tu naviku, a deci savetovali da ne počinju pušiti jer je kasnije veoma teško tu naviku prekinuti.

Nažalost, Srbija je još među vodećim zemljama po broju pušača među omladinom, a broj pušača kombustibilnog duvana je podjednak među oba pola. Za Dan nepušenja, čuveni karikaturista iz sarajevskog „Oslobpđenja“ Hasan Fazlić načinio je plakat koji su studenti štampali svake godine u nekoliko hiljada primeraka i distribuirali ga u sva naseljena mesta Jugoslavije.

Taj posao su izvršavali članovi Sekcije za borbu protiv pušenja među omladinom sa Medicinskog fakulteta u Tuzli. Za slanje pomenutih informacija, ostvarili smo besplatnu poštarinu.

Kada je profesor Erdos prešao na medicinski fakultet u Dalas, Teksas, u toku leta sam došao u njegovu novu laboratoriju da nastavim istraživanja ACE u očnim strukturama koja sam započeo na Medicinskom fakultetu u Tuzli. Pokazalo se da je taj enzim ne samo prisutan, već čak aktivniji u retini (mrežnjači) oka nego u drugim tkivima. Tog leta su mi značajno pomagali doktori Carol Wilson i Peter Ward. Rezultate istraživanja smo objavili u tri naučna časopisa. U dva rada je koautor i profesor Erdos. Značajan je i rad koji sam objavio u časopisu Experimental Eye Research s kolegom Vladimirom Kojovićem iz Sarajeva.

64

Moje gostovanje u Dalasu trajalo je dva meseca, koliko je iznosio zajednički letnji odmor zaposlenih na Medicinskom fakultetu u Tuzli. Interesantno je da sličnog kolektivnog odmora nema na fakultetima u Americi. Kod njih se na godišnji odmor obično ide najduže deset dana, a nekoliko puta tokom godine se koristi još po nekoliko dana odmora. Zahvaljujući takvom rasporedu rada, u toku leta nije bilo prekida rada u njihovim laboratorijama. Zato sam imao mogućnost da preko leta radim u laboratoriji profesora Erdosa i sarađujem s njegovim saradnicima. S druge strane, zbog mog kratkog boravka u Dalasu, nastojao sam da završim predviđene eksperimente, tj. da što bolje iskoristim opremu te laboratorije. Zato sam radio brzo i na poslu prekovremeno ostajao. Kada je dr Erdos primetio da sam istovremeno pokrenuo tri različita tipa eksperimenata, kazao mi je: “Ti si, očigledno, žedan eksperimentisanja“. Šef Instituta za farmakologiju u Dalasu bio je dr Andreas Goth, šarmantan gospodin starog kova i pisac poznatog udžbenika farmakologije za studente medicine. On je rado pričao o svom odrastanju u porodici koja se bavila vinogradarstvom u Čileu i o svojim studijama medicine u toj zemlji.

Profesor Goth je bio odličan predavač. Tog leta je izašlo novo izdanje njegovog udžbenika u kome je citirao naš članak o enzimu konvertoru angiotenzina u plućima u kome sam prvi autor. Taj veoma često citiran članak je objavljen u časopisu Circulation Research, 1972. godine. Poklonio mi je svoju knjigu s posvetom. Nedavno sam je predao mojim kolegama, farmakolozima na Medicinskom fakultetu u Banjaluci da je sačuvaju kao uspomenu na tog čuvenog profesora. (Jedno vreme sam mislio da je knjiga tokom rata u Bosni izgubljena, ali mi je tokom rata u Bosni sačuvala jedna osoba iz Tuzle.)

Dr Goth, gotovo svakodnevno, pred kraj radnog vremena, obiđe svaku od desetak laboratorija i porazgovara s istraživačima. Sa njim sam često razmatrao nove rezultate, a on je najviše voleo da gleda eksperimente koje sam izvodio na anesteziranim pacovima i direktnom metodom registrovao promene krvnog pritiska pod uticajem vazoaktivnih peptida. Rado se sećam i razgovora koji su vođeni u vreme pauze za ručak kada sam sedeo s profesorima Gothom, Erdosom i Park Shore-om.

Najviše sam uživao kada se vodila diskusija o praktičnim aspektima farmakologije. To me je podsećalo na doba kada sam bio lekar u Somboru i Kucuri, a pre desetak godina me je podstaklo da u moju knjigu “Osnovi gerijatrije“ unesem razne

aspekte farmakologije. Rado se sećam i dva večernja okupljanja u kući zaposlenih farmakologa, kada je dr Goth muzicirao na klaviru. Najviše je voleo Šumana i Bramsa, a svirao je bez nota.

U Dalas sam navratio nakon posete Hjustonu, gde sam po pozivu organizatora simpozijuma “Central Actions of Angiotensin and Related Hormones“, održao predavanje o enzimu konvertoru angiotenzina u retini i horioidnom pleksusu. Posle Dalasa, posetio sam Memphis, država Tennessee, gde sam na fakultetu održao predavanje koje je organizovao njihov vodeći profesor Kafait U. Malik, moj kolega iz Sarajeva. On je u Jugoslaviju došao iz Pakistana kao stipendista jugoslovenske vlade. Najpre je doktorirao na Farmaceutskom fakultetu u Zagrebu, a potom i na Medicinskom fakultetu u Sarajevu. Jedno vreme samo radili u istoj laboratoriji; njegov mentor je bio profesor Seid Huković, a moj profesor Pavao Štern.

Kada je jedne subote profesor Alice Johnson u svoju veliku kuću, kakve se često viđaju u Teksasu (Stone Ranch Style House), s ogromnim travnjakom i velikim bazenom za plivanje, pozvala tridesetak gostiju s fakulteta, ponudio sam joj da budem kuvar.

Planirao sam da za ručak kuvam pileći paprikaš. (Znao sam da kuvam riblji paprikaš i to mi je pomoglo da kuvam čorbast pileći.) Domaćici sam kazao da, pored ostalog, kupi rezance, široke oko ¼, a duge oko 2½ inča. Ona je iz prodavnice donela dovoljno duge, ali veoma uske rezance, poput onih za supu, jer nije našla tražene. To se nije moglo koristiti. Odlučio sam da rezance umesim, mada to nikada nisam radio; kao mali dečak, gledao sam kako ih mesi moja mama, a kasnije i sestre.

Kada sam umesio testo u velikoj vangli, pozvao sam kolegu Japanca da mi pomaže. Pokazao sam mu kako se to radi i on ih je ravnomerno sekao, kao da je profesionalac. Rezanci su bili dovoljno čvrsti, poput onih koji se jedu u Bačkoj s ribljim paprikašem, a kolega ih je čitavo brdo nasekao.

Zbog pripreme rezanaca ručak je kasnio i svi su već bili gladni jer su jedni na dvorišnoj ledini dugo igrali fudbal, a drugi plivali. Nekoliko žena je dolazilo u kuhinju da pogleda kako se prave rezanci i kuva jelo. Mada su one bile poznati istraživači, izgleda da nisu bile najbolje kuvarice, barem prema našem kriterijumu. Dok je moj asistent sekao rezance i stavljao ih u činiju, povremeno sam na njih sipao malo ulja i mešao ih. Doktorke me pitaju zašto to radim; kazao sam “da se ne slepe“. Taj trik ih je oduševio.

N M K

Kada smo, na kraju, poslužili pikantan paprikaš s rezancima priređenim from scratch, kako su govorili gosti, komplimentima nije bilo kraja. Verovatno je kašnjenje zbog rezanaca značajno doprinelo dobroj oceni jela jer je glad tome doprinela. O tom događaju se pričalo godinu dana, kazala mi je doktorka Johnson. Pošto su događaj zabeležile mnoge kamere, sećanje će možda biti i duže. Članci koje sam do danas objavio citirani su preko 1500 puta. Najčešće je citiran članak objavljen u časopisu Circulation Reseach 1972 godine. Na slici je prikazana HistCite mapa za citiranost toga članka. Tu mapu je, pre petnaestak godina, priredio Eugene Garfield, otac citatometrije, pomoću svog metoda. Međutim, moje najvažnije otkriće predstavlja nalaz enzima konvertora angiotenzina (ACE) u retini. U 1975. godini sam to otkrio i objavio na Kongresu farmakologa u Helsinkiju. Početno istraživanje je vršeno na medicinskim fakultetima u

Sarajevu i Tuzli, a dodatna ispitivanja u Dalasu, Teksas, prilikom gostovanja u toku letnjeg raspusta. Van Haeringen je u časopisu British Journal of Ophthalmology naveo: “Ophthalmic literature concerning the RAS started in 1977 with a study by Igić and co-workers on the detection of ACE activity in homogenates of the retina.” (Oftalmička literatura o renin-angiotenzin sistemu je otpočela nakon studije Igića i saradnika kada je nađeno da homogenati retine poseduju aktivnost ACE) Van Haeringen NJ. The renin-angiotensin system in the human eye. Br J Ophthalmology 1996;80:99-100.

SARAJEVO Profesora Erdosa sam pozvao da, u okviru Fulbrajtovog programa za razmeneu naučnika, dođe u Sarajevo. Kada je avionom prispeo na zagrebački aerodrom, s 56 putnika je prošao kroz prazan prolaz za pasošku kontrolu jer je službenik u to vreme posmatrao televizijski prenos fudbalske

utakmice. Na medicinskom fakultetu smo Izvodili nekoliko laboratorijskih eksperimenata, pripremali materijal za jednu publikaciju i profesor je održao predavanje u Društvu nefrologa Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Profesor Enisa Bašagić je bila predsednik tog društva i ona je kasnije u svom stanu priredila večeru za gosta i nekoliko svojih kolega. To veče smo jeli i savršeno pripremljenu zeljanicu, poznato bosansko jelo. Kasnije se vodio razgovor o slikama poznatih lokalnih slikara koje je profesor ugledao na zidu, a zatim i o muzici. Profesor je u večernjim satima proučavao istoriju grada, a vikendom je obilazio znamenitosti grada od Baščaršije, preko Vijećnice do Muzeja Gavrila Principa i Principovog mosta.

Sa profesorom smo jedne večeri, moja supruga, naš mali sin i ja, prisustvovali festivalu vojnih orkestara koji je održavan na „Skenderiji“. U tom sportskom centru će 1984. godine ceo svet posmatrati neke discipline zimskih olimpijskih igara.

Ovog puta smo uživali u muzici i marširanju najboljih vojnih orkestara Jugoslavije, SSSR, SAD i desetak drugih država, koji su se okupili na jednom mestu! Predstavi su prisustvovali najviši partijski rukovodioci BiH, drugovi Branko Mikulić i Hamdija Pozderac. Sedeli su u centralnoj loži i njihovo prisustvo je ukazivalo na važnost ceremonije. Profesor je načinio mnoge snimke, a kao naučnik je nastojao da na objektivan način odredi utisak publike o izvođenju svakog orkestra merenjem dužine aplauza. Nastup jugoslovenskog vojnog orkestra je bio upečatljiv, a orkestri SAD i SSSR su dobili aplauz sličnog trajanja i intenziteta. Međutim, energičan nastup Libijskog orkestra je dobio najsnažniji i najduži aplauz.

“Njih su sigurno obučili engleski vojnici“, primetio je profesor.

Sledećeg dana smo posetili ustanovu za decu bez roditelja na Plama, gradiću desetak kilometara izvan Sarajeva. Vozili smo se obilaznim putem preko Trebevića, jer kraći put do Pala nije izgrađen. Kraj samog prelaza preko uzane pruge, koja povezuje Sarajevo sa Višegradom, stajao je ulični prodavač voća za drvenom tezgom. Profesor primeti izložene rane trešnje iz Mostara i kaže mi: “Molim Vas stanite, ovo ne možemo propustiti“.

Zaustavio sam automobil i on je prvi istrčao. Bio sam prevodilac: „Kilogram trešanja, molim!, kazao Vam je ovaj Amerikanac“. Trgovac je izvagao trešnje, a kada sam hteo da mu platim, odbio je. Nasmešio i zamolio me da go65

N M K

stu prevedem: “Čast mi je da častim gosta iz Amerike!“ Kada smo ušli u automobil, profesor primeti: „Da li bi ti ovako nešto mogao očekivati od prodavca voća na ulici Njujorka?”

SPLIT Nakon dve nedelje profesorovog boravka u Sarajevu, organizovao sam da zajedno posetimo Split. Smestili smo se u hotelu s namerom da ujutru krenemo u Trogir, a potom posetimo znamenitosti Splita. Međutim, nakon doručka, recepcioner nas obavesti da se gost hitno javi u policiju jer u pasošu nema pečata o mestu i datumu njegovog ulaska u Jugoslaviju. Da se problem s policijom lakše reši, pozvao sam mog kolegu dr Zvonka Rumboldta, poznatog splitskog kardiologa, da zajedno odemo u policiju.

Stražar u zgradi SUP-a (to je zvanični naziv policije) nas uputi na sprat u veliku kancelariju šefa policije. Šef je najpre pregledao profesorov pasoš, a zatim naglas čitao izvod iz Zakona o strancima koji kazuje da osoba koja ilegalno uđe u zemlju, mora da je u roku od 24 sata napusti. Splitski lekar je te reči simultano prevodio na engleski. Profesor je šefu policije objasnio kako je na zagrebačkom aerodromu prošao kroz praznu pasošku kontrolu s nekoliko putnika koji su prispeli u tom avionu. Šef se na to nije osvrtao. Kazao je: „Svi se zakoni u ovoj zemlji moraju poštovati, nema izuzetaka.“ Onda se u razgovor uključio moj kolega. “Vidite, profesor Ervin Erdos je ugledna ličnost, svetski poznat ekspert za važnu naučnu oblast; smatra se da je ‘otac biokemijske farmakologije’. Evo, ja kao Splićanin, garantujem za njega i molim Vas da prihvatite da je sve istinito što Vam je gost kazao.”

Kada sam video da još nekoliko brzih emotivnih razmena reči ta dva Dalmatinca, šefa i mog kolege, ničemu ne vode, uključio sam se u razgovor. Kazao sam da je naš gost u Sarajevu proveo dve nedelje i da je izrazio želju da poseti Split i Trogir, a da nakon toga odlazi u Sombor. Tamo će biti smešten u Titovu vilu i održati predavanja za domaće lekare i gostujuće profesore sa Novosadskog univerziteta. Nisam tu svoju priču skroz završio, a šef me prekine i reče da gosta nikako nećemo zadržavati jer u Sombor mora stići na vreme.

Predložio je da kod njega još malo ostanemo, otvorio je ormar-bife u kome je desetak različitih pića s namerom da nas počasti. Mi smo se ljubazno zahvalili jer treba da stignemo u Trogir i da u toku dana obavimo ostale posete.

66

Iz Trogira smo se vratili u Split u kome je promenada kraj rive bila puna šetača.

Profesor primeti da su to većinom žene.

Objašnjenje za tu pojavu je logično. U to vreme odvijala se fudbalska utakmica između “Hajduka“ i velikog rivala „Crvene zvezde“ iz Beograda. Taj fudbalski susret je razlog što nismo dobili rezervaciju prenoćišta u Hotelu “Park“ jer u njemu tradicionalno odsedaju igrači „Crvene zvezde“.

U Jugoslaviji je fudbal najvažniji događaj i on nadjačava sve kulturne i mnoge druge događaje. Sutradan smo se stotinama stepenica penjali na brdo Marjan da posmatramo Split i pristanište. Jedni brodovi su dolazili, drugi odlazili. Prizor tog sunčanog dana je bio fantastičan. Brodovi su veza grada sa mnoštvom ostrva, ali i sa italijanskim gradovima s druge strane Jadrana.

odlaska Rankovića s političkih funkcija pripala gradu i služila za smeštaj viđenih gostiju. Međutim, moja laž je efektno promenila stav splitskog šefa policije.

SOMBOR Profesor Ervin Erdos je ne samo noćivao u opštinskoj vili na kanalu, već je u njenoj sali održao predavanje pozvanim lekarima iz grada i odabranim naučnicima s Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Docent Milan Stanulović i nekoliko slušalaca su posle predavanja postavili nekoliko interesantnih pitanja i lepo komentarisali izložene nalaze. Kasnije mi je profesor kazao: “Ovi doktori su bolje saslušali i razumeli moj govor od slušalaca na predavanju koje sam nedavno održao u Londonu”.

New concept of the renin-angiotensin system (Škrbić and Igić, Peptides 2009; 30:1945-50) Angiotensinogen NH2-Asp-Arg-Val-Tyr-Ile-His-Pro-Phe-His-Leu-Leu-Val-Tyr-Ser-etc 1

Proangiotensin -12 Chymase

2

3 4 5

6

7

8

9 10

?

ACE Chymase (human>rat)

Angiotensin I (Ang 1-10)

Angiotensin 1-4 Angiotensin 5-8

ACE2 Aminopeptidase A

Angiotensin III (Ang 2-8)

12 13 14

Renin

Angiotensin II (Ang 1-8) Chymase (rat>human) NEP

11

Angiotensin 1-9

Endopeptidases (NEP, PEP) ACE

Angiotensin 1-7 ACE

Aminopeptidase B

Angiotensin IV (Ang 3-8)

Kada je Nikita Hruščov, predsednik Rusije, završavao posetu Splitu jedan mu domaćin iz Splita pomene staru izreku: “Ko nije bio na Marjanu, taj nije bio u Splitu“.

Hruščov, van protokola, donese odluku da vidi grad sa Marjana, izađe iz Plavog voza i krene put brda. Za njim pođu svi pratioci. Građani Splita su bili iznenađeni što su ulice u centru grada postale ponovo zatvorene. Profesor Erdos i ja smo posetili Marjan. Znači, bili smo u Splitu.

Sa profesorom sam nakon nekoliko dana doputovao u Sombor gde je boravio tri noći u vili na kanalu i održao planirano predavanje. O toj poseti postoji zapis u “Somborskim novinama“. Jedino sam pogrešio kada sam vilu Aleksandra Rankovića nazvao Titova vila; ona je nakon

Angiotensin 1-5

U koji god naš grad profesor pristigne, nastoji da poseti pijacu jer svaka nudi obilje materijala za njegovu kameru.

Petak je u Somboru glavni pijačni dan kada je pijaca prepuna ljudi, robe i govora na raznim jezicima. Pored srpskog i mađarskog, povremeno se čuju jezici iz udaljenih krajeva, ukrajinski i albanski.

U ranu zoru, dok grad još spava, desetine i desetine prodavača dolazi iz susednih sela sa svojom robom, a s njima i trgovci iz grada. Roba pristiže u zaprežnim kolima i kombi vozilima. Širi se buka vozila i ljudi koji zauzimaju svoja mesta. Zora se gubi i dolaze kupci voća, povrća, svežeg živinskog mesa, još živih riba, živine i golubova, mlečnih proizvoda, flaširanog voća i povrća, jaja, zanatskih rukotvori-

N M K

na i fabričkih proizvoda, odeće, obuće i kućnih potrepština. U susednoj ulici, na trotoaru, prolaznicima se nude stari alati i razni predmeti, od avana i modli za pravljenje kolača do starih knjiga i uramljenih izbledelih reprodukcija ili starih i većinom oštećenih umetničkih slika. Na pijaci se prodaje i čuveni somborski sir, koji se pravi od punomasnog kravljeg mleka u malim kačicama, od po nekoliko kilograma. Najbolji takav sir tradicionalno dolazi iz nekoliko somborskih salaša.

O somborskom siru još kruži priča da ga je Winston Churchil toliko voleo da su mu ga često slali u Englesku.

Uveče je domaćin poveo profesora i nekoliko prijatelja u čardu na večeru.

Vožnja do Dunava, kraj Apatina, traje dvadesetak minuta. Čarde su udobne krčme-restorani kojih, kraj Dunava u Srbiji, ima skoro stotinu, a u Mađarskoj i više. U njima se dobro jede, uživa u mađarskoj, srpskoj i rumunskoj narodnoj muzici, igra čardaš, logovac i druge narodne igre; pored profesionalaca, često igraju i gosti.

Naziv “čarda“ je preuzet iz farsi (persijskog) jezika, koji je preko rumunskog i mađarskog jezika došao u srpski. Međutim, značenje originalne reči je skroz promenjeno; Persijanci tako označavaju nadstrešnicu s četiri stuba, a u ovim krajevima Evrope reč je o mnogo lepšem objektu sa specijalnom namenom koji se redovno nalazi uz reku ili jezero.

U čardi nas je dočekala svirka ciganskih tamburaša i igra tri mladića u čizmama, crnim pantalonama i crvenim košuljama. Plesali su čardaš. Ta igra vodi poreklo iz predela na podnožju Karpata, nekadašnjem Vlaškom vojvodstvu, kneževini legendarnog vladara Vladislava Drakule. Drakula je bio zaštitnik pravoslavlja, koji je Turke drastično kažnjavao nabijanjem na kolac. Međutim, Drakula je u književnoj literaturi postao čuveni vampir, zahvaljujući romanu “Drakula“ koji je 1897. godine objavio irski književnik Brem Stoker. Prema Skitovom (W.W. Skeat) etimološkom rečniku, naveo sam ovaj podatak mojim gostima, reč “vampir“ je jedna od retkih koje su iz srpskog jezika ušle u engleski.

U čardi se te večeri služio riblji paprikaš s domaćim rezancima, pečeni smuđ i šaran, pečena paprika, uz “Žilavku“ – čuveno vino iz mostarske regije. Glavni konobar nas je pozvao da vidimo oveći kotlić u kome se kuva naš paprikaš. Pored tog kotla, tu je još dvadesetak kotlića koji su lancima obešeni ispod nadstrešnice, a ispod njih gori vatra. U međuvremenu, tamburaški orkestar svira srpske,

mađarske i ciganske pesme; šef orkestra je violinista, a prate ga pet-čest tamburaša i begešar. (Begeš je vrsta kontrabasa, od kojeg se razlikuje po tome što se svira pomoću velike kožne trzalice i što ima pragove na vratu instrumenta. Begeš se redovno koristi u tamburaškim orkestrima).

Kada smo nameravali da krenemo kući, na oko pedeset metara od nas, Dunavom prolazi veliki turistički brod. Njegova svetlost duboko prodire u okolni mrak, a pozdrav grupe putnika, koji su nas primetili, nadjača rad brodskih motora. Mahali smo im, a tamburaši su u vis podigli instrumente. Profesor je dugo pamtio ovo veče i često ga prepričavao u Americi.

RAVNO SELO i BEOGRAD Iz Sombora smo krenuli za Beograd, ali smo usput svratili kod moje sestre koja sa mužem živi u Ravnom Selu; oni su zemljoradnici. Nameravao sam da profesor vidi kako živi naše seosko stanovništvo.

Profesora je oduševila lepa kuća, uređene cvetne aleje i veliko dvorište. Obišao je i detaljno razgledao lepo sređenu veliku baštu u kojoj se uzgaja raznovrsno povrće. U dvorištu je stajao traktor, a u šupi priključne mašine, neophodne za poljske radove. Svinjac je smešten ispod čardaka u kome je do polovine bilo lanjskog kukuruza. Dok smo sedeli za stolom na platou ispred kuhinje i razgovarali uz kafu i kolače, zazvoni i telefon. U to doba, telefoni su bili retkost u mnogim krajevima sveta, uključujući Evropu, pa nije čudo što je telefon u seoskim kućama Jugoslavije za profesora bilo prijatno iznenađenje.

U popodnevnim satima smo se smestili u Hotelu “Metropol“ u Beogradu, a uveče nas je profesor Ljubiša Rakić, fi-

ziolog, pozvao na večeru u Klub književnika. Tu su profesora Rakića poznavali mnogi, očigledno je često dolazio u Klub.

Razgovor je pokazao da on dobro poznaje političku situaciju u zemlji i svetu, a to veče sam, uz dobro vino, slušao mnoge interesantne priče, od zgoda u nauci do putovanja u razne krajeve sveta i spletki o poznatim ličnostima.

Kasno smo doručkovali u jednoj od brojnih kafana na Skadarliji i krenuli na surčinski aerodrom. Na pola puta, moj auto (Ami-8, slovenački proizvod, star dve godine) naglo stane. Otvorio sam haubu i ustanovio da je žica kojom se daje gas prekinuta. Bio sam iznenađen i zbunjen: da li da ostavim auto pored puta i čekam nailazak retkih taksista ili da vrebamo nekog vozača koji bi nas prebacio do aerodroma. Onda sam se setio. Izvadio sam kurblu i ručnom rotacijom upalio motor, dovod gasa u karburator sam podesio uglavljenom olovkom. Motor je radio konstantnom brzinom i automobil je mogao da se kreće u drugoj ili trećoj brzini. Ušli smo u njega i krenuli trzajem – to je ličilo na vožnju Čarlija Čaplina u nemim filmovima. Vozili smo se brzinom oko 35 km/sat i stigli oko 45 minuta pre polaska aviona. Bilo je kritično, ali, kako bi Amerikanci kazali, poduhvat je uspešno završen – mission accomplished.

Saradnju s profesorom Erdosom sam nastavio; preko leta sam posetio njegovu novu laboratoriju u Čikagu, gde se preselio iz Dalasa. Kada sam u Novom Sadu penzionisan, dobio sam poziciju naučnog savetnika (Senior Scientist) u najvećoj državnoj bolnici Amerike, Stroger Hospital of Cook County, sve dok se nisam vratio u Sombor i Banjaluku, gde sam četiri godine uređivao časopis Scripta Medica.

Jedan od brojnih parkova u Čikagu. U daljini se nazire centar grada.

67

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Naučni skup u Bijeljini, više od 130 učesnika

Digitalizacija i vještačka inteligencija u medicini U bijeljinskoj bolnici otvoren Centar za vještačku inteligenciju

M

eđunarodna naučno-praktična konferencija pod nazivom „BUDUĆNOST vs. SADAŠNJOST U MEDICINI, DIGITALIZACIJA – VJEŠTAČKA INTELIGENCIJA“ održana je 31.8. i 1.9. 2023. godine u Bijeljini. Organizatori su bili Fondacija za kulturu kvaliteta i izvrsnosti (FQCE) iz Beograda, “Braincon technologies” iz Beča i JZU Bolnica “Sveti vračevi” iz Bijeljine, a pokrovitelj Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Vlade Republike Srpske. Konferencija je okupila više od 130 učesnika iz Republike Srpske, BiH, Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Velike Britanije, Austrije, Italije, Sejšela… Među predavačima su bili predstavnici nauke, zdravstvenih ustanova i organa upravljanja zdravstvenim sistemima te stručnjaci koji su podijelili svoja

68

iskustva iz ove oblasti iz više od 50 različitih institucija.

U okviru Međunarodne naučne konferencije u JZU Bolnica „Sveti vračevi” počeo je sa radom Centar za vještačku inteligenciju. Bijeljinska bolnica je time postala prva javna zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj koja je uvela vještačku inteligenciju u svoj rad.

Radi se o uvođenju novog softvera u radiologiji koji omogućava značajno poboljšanje procesa dijagnostike, kvantitativnu analizu i obogaćivanje medicinskih podataka, što može biti dragocjeno za istraživanje i razvoj novih dijagnostičkih algoritama ili terapijskih strategija.

Predsjednik Organizacionog odbora i direktor JZU Bolnica „Sveti vračevi” prof. dr Zlatko Maksimović istakao je da je digitalizacija u medicini već prisutna i da predstavlja realnost koja je stigla i kod nas. „Naša namjera nije samo da prihvatimo vještačku inteligenciju, već da aktivno učestvujemo, jer ako mi ne kontrolišemo vještačku inteligenciju, ona će sutra kontrolisati nas. Dakle, odgovornost je na nama da postavimo okvire i standarde za primjenu

vještačke inteligencije. Siguran sam da će ovaj međunarodni naučni skup u značajnoj mjeri doprinijeti tome,“ rekao je Maksimović.

Profesor Maksimović je izrazio zadovoljstvo strukturom predavača i brojem učesnika. „Jedan od bitnih zaključaka ove konferencije jeste da vještačku inteligenciju, koja je već došla, treba nadzirati i, onoliko koliko je moguće, kontrolisati. To i jeste bio moj motiv.

Ukoliko mi ne kontrolišemo vještačku inteligenciju, ona će kontrolisati nas. Znam osudu javnosti za vještačku inteligenciju, za kritike koje će biti u narednim danima i mjesecima, ali isto tako znam da će i druge zdravstvene ustanove u nekim narednim mjesecima i godinama imati vještačku inteligenciju, ne samo u zdravstvu već i u drugim oblastima, jer ona je realnost, nešto što se ne može izbjeći, ali se mora kontrolisati,“ istakao je direktor bijeljinske bolnice.

Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i član Naučnog odbora prim. dr Milan Latinović izrazio je zadovoljstvo što je resorno ministarstvo pokrovitelj ovog događaja i istakao važnost ovog naučnog skupa za Republiku Srpsku, BiH, ali i za cijeli region.

N M K

„Ova konferencija otvara vrata u budućnost za zdravstveni sistem Republike Srpske.

Veliku zahvalnost dugujemo rukovodstvu JZU Bolnice Bijeljina na doprinosu u organizaciji i smjelim aktivnostima na uspostavljanju prvog Centra za vještačku inteligenciju u Republici Srpskoj. Zahvaljujem eminentnim predavačima koji su svojim izlaganjima i diskusijama osvijetlili našu poziciju i potrebu za digitalizacijom i vještačkom inteligencijom u savremenim zdravstvenim sistemima,” rekao je on.

Latinović je istakao da je digitalizacija i vještačka inteligencija nova tehnologija koja se dešava u cijelom društvu pa i u zdravstvenim sistemima. „Posebno mi je drago što smo mi iz Republike Srpske imali priliku da predstavimo procese koji se dešavaju u našim zdravstvenim ustanovama. U proteklom periodu Vlada Republike Srpske je zdravstvenim ustanovama nabavila najsavremeniju medicinsku opremu sa određenim softverima koji koriste vještačku inteligenciju u svom radu. Bijeljinska bolnica je stavila krunu na ovaj proces i dijagnostičku opremu nadogradila sa još jednim naprednijim sistemom, koji će omogućiti da radiolozi kvalitetnije i bolje rade. Ne treba da imamo strah od primjene određenih softvera i sadržaja, jer oni poboljšavaju rad naših medicinskih radnika, a zdravstveni radnici ostaju i dalje najvažniji kada je u pitanju zdravlje i rad sa pacijentima,“ poručio je pomoćnik ministra prim. dr Milan Latinović.

Softver koji je bolnica u Bijeljini nabavila od Kompanije za medicinske uređaje “Braincon technologies” iz Beča se može stalno unapređivati i učiti iz novih podataka. To znači da će vremenom postajati sve precizniji i efikasniji u svojim analizama, istakli su stručnjaci iz ove oblasti. „Dodatni program, koji je bijeljinska bolnica uvela u radiološkoj dijagnostici omogućava dodatne analize, čime se gubi individualna, različita interpretacija i postaje objekti-

vizovani pristup dijagnostici. To je veliki korak i treba ga podržati i to treba da bude uzor za sve one koji su spremni da se uključe u izazove, rizike i da pomognu da ono što je osnovno u vještačkoj inteligenciji doprinese napretku medicine, odnosno zdravlja krajnjih korisnika zdravstvenih usluga. Takođe, da pojeftini cijenu koštanja zdravstva i da doprinese daljem razvoju sistema. To je i poenta vještačke inteligencije, da se sa novim podacima sistem dalje razvija. Veoma sam zahvalan prof. dr Zlatku Maksimoviću i ostalim organizatorima na pozivu da prisustvujem Konferenciji o vještačkoj inteligenciji i da time dam svoj doprinos ovom revolucionarnom procesu,” naveo je prof. dr Miodrag Todorović, hirurg, vlasnik i osnivač “Panaficare” klinike na Sejšelima.

Dr Ino Protrka, ravnatelj Doma zdravlja Zagreb Centar, kaže da u Hrvatskoj na području vještačke inteligencije već postoji napredak. „Mi smo zajedno sa 16 zdravstvenih ustanova u Hrvatskoj pioniri u provođenju rješenja umjetne inteligencije u zdravstvu, tako da smo u zadnje vrijeme značajno na tom području napredovali. Mogu slobodno reći da je veliki dio toga već zamijenila i umjetna inteligencija i digitalizacija i to nam mnogo pomaže. Kao i sve zemlje u regionu imamo problem sa manjkom kadra i na neki način to moramo riješiti. Ovo je definitivno jedan od odličnih načina, jer se pokazalo da skraćujemo liste čekanja i olakšavamo za-

-

s t r u č n i

s k u p o v i

poslenicima posao tako da je definitivno postalo dio svakodnevice,“ rekao je dr Protrka.

Prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, predsjednik Svjetskog udruženja za vaskularno zdravlje i predsjednik centara za hipertenziju i prevenciju infarkta i šloga HISPA, čestitao je na odličnoj organizaciji Konferencije i podsjetio na njenu važnost, jer pokazuje da zdravstvo Republike Srpske i BiH drži korak sa najnovijim savremenim naučnim i stručnim dostignućima.

“Pojam veštačka inteligencija je do pre nekoliko meseci bio apstraktan. Vezivali smo ga za robote, mašine, međutim, mi koji bolje pratimo značaj i ulogu telemedicine koja je preteča ili sastavni deo veštačke inteligencije znamo da je veštačka inteligencija u zdravstvu tu da pomogne pacijentima i lekarima, Naime, veštačka inteligencija u zdravstvu kojom se mi u Institutu za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’ intenzivno bavimo poslednjih pet do sedam godina je, u stvari, nastavak jedne priče informatičkog sistema, zatim telemedicine u kojoj se približavamo pacijentu a pacijenti nama i time olakšavamo kvalitet dijagnoze, kvalitet lečenja kao i praćenja toka lečenja. Veštačka inteligencija nije tu da zameni lekara već da pomogne lekaru da se manje bavi nekim administrativnim rutinskim, manje značajnim poslovima, a da svoju prirodnu inteligenciju iskoristi na to da na najbolji način pomogne svakom pacijentu,“ rekao je dr Tasić.

69

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Prim. dr Danilo Jokić, rukovodilac Doma zdravlja u Podgorici, izrazio je očekivanje da će ova iskustva koja će steći na Konferenciji moći da prenese kolegama u Crnoj Gori. „Vidjeli smo kroz pandemiju COVID -19 da su informacione tehnologije, a pogotovo digitalizacija u telemedicini, pokazale koji su to benefiti bili i za pacijente i zaposlene u zdravstvenim sistemima, pogotovo u ruralnim i manje razvijenim sredinama kao i u velikim centrima gde je bio veliki protok informacija.

Digitalizacija je već pokazala sve benefite koje može da iskoristi zdravstveni sistem,“ zaključio je dr Jokić.

Prof. dr Aleksandar Redžek, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, istakao je da primjena vještačke inteligencije u medicini ima tri ključna stuba na kojima se bazira i na kojima može doprinijeti kvalitetu u pružanju zdravstvenih usluga. „Pre svega, unapređenje kvaliteta dijagnostike i terapijskih procedura. Drugi stub predstavlja širenje medicinskih usluga van okvira i zidova zdravstvenih ustanova ka pacijentima koji se nalaze u teže pristupačnim regionima, gde se može kontinuirano pratiti njihovo zdravstveno stanje i treći segment koji je isto tako važan je razmena iskustava i znanja između zdravstvenih ustanova u regionu i šire. Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine već ima jednu dugu tradiciju

70

saradnje sa bolnicom “Sveti vračevi” iz Bijeljine zahvaljujući, pre svega, prepoznavanju sličnih afiniteta menadžmenta koji je prepoznao značaj razmene zdravstvenih informacija, usluga i stručnosti samih zdravstvenih kadrova, a sve u cilju unapređenja kvaliteta lečenja naših pacijenata. Tu je ključni momenat primene veštačke inteligencije i telemedicine u zdravstvu,“ naveo je prof. dr Redžek.

Prof. dr Paola Savona, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Palermu, Italija, naglasila je da je veoma važno uspostaviti pravni aspekt primjene vještačke inteligencije u medicini. „Važno je pomenuti interdisciplinarnost ovog događaja, gdje s jedne strane imamo medicinsko osoblje koje zna koliko je važna vještačka inteligencija ovog softvera i IT stručnjake, s druge strane, koji će da rade na njegovom unapređenju. Takođe je važno da imamo i pravna lica koja će znati legalne aspekte upotrebe vještačke inteligencije u

ZAKLJUČCI SA MEĐUNARODNE KONFERENCIJE BUDUĆNOST vs. SADAŠNJOST U MEDICINI, DIGITALIZACIJA – VJEŠTAČKA INTELIGENCIJA 1. Rješenje izazova kao što su privatnost, bezbjednost podataka i sigurnost, etičke dileme, itd. moraju biti riješeni u skladu sa zakonskim regulativama gdje ih ima, a gdje ih nema sa najboljom iskustvenom praksom, kao i integracioni procesi u sistemu. To se postiže sa PPP dokumentima tokom pripreme i izvođenja projekta.

2. Obezbjeđivanje finansijskih sredstava kako za uspostavljanje, tako i za funkcionisanje sistema kroz konsenzus sa stranama koje će plaćati usluge: država, osiguranja, bolesnici… a sve za održivost razvoja.

3. Priprema zaposlenih kroz edukaciju, razmatrajući ljudski faktor kao najvažniji.

4. Izvođenje tehničke IT infrastrukture koja zahtijeva mreže hardware i software.

cilju sprečavanja zloupotrebe ili bilo kog tipa diskriminacije. Dakle, regulacije su nam potrebne kako bismo ustanovili na koji način čovjek može da uspostavi kontrolu nad vještačkom inteligencijom,” istakla je prof. dr Savona.

Konferenciju je akreditovalo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Vlade Republike Srpske.

5. Prepoznavanje centra za dalji razvoj AI u medicini, za uspostavljanje mreže i nadzor/ koordinaciju i kontrolu daljeg razvoja sistema.

Budućnost je počela, treba učestvovati!

Snimci oba konferencijska dana nalaze se na youtube kanalu Bolnice Bijeljina: https://www.youtube.com/channel/UCUOl_ KM8P9TBhXwehK9GTug Služba za informisanje

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Treatnet Family trening Pripremile: prof. dr sc. med. Nera Zivlak Radulović i dipl. socijalna radnica Maja Tomanić

U

Sarajevu, u Hotelu “Marriot”, od 5. do 8.9.2023. godine, održan je trening Treatnet Family za profesionalce (25 profesionalaca iz RS i FBiH) koji rade sa adolescentima koji imaju poremećaj, uzrokovan upotrebom droga i drugih supstanci, a kroz porodičnu terapiju.

Ispred UKC RS, Klinike za psihijatriju, pomenutom treningu su prisustvovale prof. dr sc. med. Nera Zivlak Radulović kao i dipl. socijalna radnica Maja Tomanić koja je bila asistent našim međunarodnim trenerima Raj Boyjoonauth-u (Ujedinjeno Kraljevstvo) i Kees Mos-u (Holandija).

Maja Tomanić je nakon uspješno završene obuke za profesionalce po UNODC-ovom programu Treatnet Family, koja je održana online u maju 2021. godine, prepoznata kao profesionalka koja je motivisana za rad sa adolescentima koji imaju poremećaj, uzrokovan upotrebom droga i drugih supstanci, a kroz porodičnu terapiju korištenjem metodologije Treatnet Family programa. Nakon pomenutog treninga, dobila je šansu da ispred entiteta RS i Klinike za psihijatriju Banjaluka bude dio tima sa pomenutim međunarodnim trenerima.

Trening je organizovao United Nations Office on Drugs and Crime – UNODC u saradnji sa Udruženjem “Proslavi oporavak” u Bosni i Hercegovini, a sproveli su ga UNDOC sertifikovani treneri. Šta je Treatnet Family trening?

Posmatrajući probleme zavisnosti iz sistemske perspektive, koja razmatra pojedinca u kontekstu, trening pruža nove perspektive praktičarima koje mogu primijeniti u pomaganju porodicama da prekinu negativne cikluse u svojim interakcijama i umjesto toga da istraže nove strategije međusobne ko-

munikacije za koje je utvrđeno da su djelotvorni u smanjenju upotrebe droga i kriminalnog ponašanja kod adolescenata, dok istovremeno poboljšavaju mentalno zdravlje.

Ciljevi Treninga: • Izgraditi kapacitete odabranih stručnjaka iz zdravstva, socijalnih službi, nevladinih organizacija i ostalih institucija koji rade sa

vratnih informacija iz svakodnevne primjene vještina i prakse Treatnet Family.

Ciljna grupa: Profesionalci koji rade sa mladima s poremećajem upotrebe droga i drugih supstanci i njihovim porodicama.

Tema treninga: Upoznati se sa novim elementima porodične terapije za tretman adolescenata sa poremećajem uzrokovanim korištenjem droga i drugih psihoaktivnih supstanci, uključujući adolescente koji su u kontaktu ili u riziku od kontakta sa krivičnopravnim sistemom.

Nakon završenog treninga, od ukupno 25 profesionalaca izabrano ih je 10, koji će biti dio tima koji će biti obučen od UNODC-a za trenere koji će dalje širiti znanja i iskustva kroz primjenu ovog modela Treatnet Family. Prof. dr sc. med. Nera Zivlak Radulović i dipl. socijalna radnica Maja Tomanić su izabrane da budu dio ovog ekspertskog tima ispred naše ustanove.

U toku treninga, svi učesnici su po regijama kojima gravitiraju, napravili Akcioni plan na koji način će biti moguća primjena svih metoda i tehnika, koje su usvojili na pomenutom treningu. Takođe će se raditi i istraživanje u svim ustanovama, nakon primjene ovog modela rada.

mladima s poremećajem upotrebe droga i drugih supstanci i njihovim porodicama na Treatnet Family paketu obuke; • Razmijeniti iskustva i razgovarati o svakodnevnim izazovima u pružanju liječenja od zavisnosti i dogovoriti se o pristupu praćenja širenja Treatnet Family kao dijela Treatnet paketa obuke i drugih relevantnih materijala; • Uspostaviti mehanizme praćenja za mentorstvo i prikupljanje po71

N M K

G

-

s t r u č n i

s k u p o v i

ojaznost je hronična endokrinometabolička bolest koja uzrokuje brojne komplikacije, narušava kvalitet života i utiče na njegovo trajanje. Zbog svojih pandemijskih razmjera predstavlja jedan od vodećih javnozdravstvenih problema današnjeg svijeta. Prema podacima Svjetske federacije za gojaznost do 2030. godine u svijetu će jedna milijarda osoba živjeti sa gojaznošču. Najugroženije će biti zemlje sa srednjim i niskim primanjima. Veliki broj bolesnika i potreba dugog liječenja gojaznosti zahtijeva da se najveća pažnja posveti preventivnom javnozdravstvenom djelovanju.

U Beogradu je od 21-22. septembra 2023. godine održan tradicionalni, veoma zapažen i odlično organizovan 5. srpski kongres o gojazmosti sa međunarodnim učešćem, u okviru koga su sa svih aspekata razmatrani uzroci, dijagnostika, prevencija i liječenje ove hronične bolesti.

Organizator 5. srpskog kongresa o gojaznosti sa međunarodnim učešćem je bilo Srpsko udruženje za proučavanje gojaznosti čiji je osnivač, ujedno i predsjednik Kongresa akademik Dragan Micić. Počasni odbor su činili: prof. dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja Republike Srbije; akademik Nebojša Lalić, generalni sekretar SANU; akademik Dragan Micić, sekretar Medicinskog odeljenja SANU; prof. dr Lazar Davidović, dekan Medicinkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i prof. dr Milika Ašanin, direktor Univerzitetkog kliničkog centra Srbije. Predsjednik Naučnog odbora je bio akademik Nebojša Lalić.

U Organizacionom odboru su bili prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović i prof. dr Snežana Polovina.

Izvršni organizator Kongresa je bio SMART TRAVEL PC, na čelu sa gospođom Radmilom Maričić.

U radu Kongresa ukupno je učestvovalo 88 pozvanih predavača i 350 učesnika.

Strani predavači su bili: Umberto Pagotto, Italy; Arya Mitra Sharma, Canada/Germany; Henriette Uhlenhaut, Germany; Maja Baretić, Hrvatska; Marijana Braš, Hrvatska; Snežana Vujošević, Crna Gora; Alexander Haslberger, Austria; Sanja Medenica, Crna Gora; i Snježana Popović Pejičić, Republika Srpska, BiH. Čast mi je da sam bila jedini predavač po pozivu iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Tema mog pre72

Beograd, 21-22. septembra 2023. godine

5. srpski kongres o gojaznosti sa međunarodnim učešćem Prof. dr Snježana Popović Pejičić, spec. interne medicine, subspecijalista endokrinologije, primarijus Dopisni član ANURS

davanja je bila veoma aktuelna, a odnosila se je na „Gojaznost kao posljedica savremenog stila života“.

U okviru predavanja je istaknuto da pandemiji gojaznosti pogoduju mnogobrojni činioci, ali se smatra da su biološki razlozi s jedne strane, a način, stil života, s druge strane, od odlučujuće važnosti za nastanak gojaznosti.

Naučno-tehnološke promjene, porast standarda i život u stalnoj žurbi, formirali su stil života koji je uzrokovao promjene ishrane i fizičke aktivnosti.

Promijenila su se osnovna obilježja pojedinih elemenata stila života koja utiču na tjelesnu težinu. Smanjeno je kretanje, skraćeno je spavanje i promijenjena struktura ishrane. Fizičko opterećenje savremenog čovjeka na radnom mjestu je sve manje, a fizič-

ka aktivnost u slobodno vrijeme je minimalna . Zbog napretka tehnologije prehrambene industrije i distribucije hrane ljudi su izloženi sve većim izazovima uzimanja suvišne hrane. Javlja se nesrazmjer između energetske vrijednosti unesene hrane i potrošene energije što direktno vodi u gojaznost.

Gojaznost je teško liječiti jer je to bolest savremenog načina života. Stoga je važno postati svjestan neophodnosti brige o zdravlju i učiniti potrebne promjene vremenske organizacije dana i stila života. Tek nakon toga je moguće učiniti održive promjene strukture ishrane, koje će rezultirati trajnim smanjenjem unosa energije.

Nakon svečanog otvaranja Kongresa uslijedila su tri veoma zapažena plenarna predavanja:

N M K Akademik Dragan Micić, prof. dr Snežana Polovina i prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović

1. Obesity today, Arya Mitra Sharma, Canada/Germany ; 2. Novi lekovi za lečenje gojaznosti, akademik Dragan Micić; 3. Rhythmic control of hepatic metabolism by glucocorticoids Henriette Uhlenhaut, Germany; 4. Monogenic and Syndromic obesity, Uberto Pagotto, Italy U okviru Kongresa održano je 12 sesija u dvije sale koje su bile odlično posjećene; Sekcija: Medicinska sestara - član tima za liječenje gojaznosti, kao i oralne i poster prezentacije.

Posebno se izdvajaju dva veoma posjećena kursa: I KURS: IZAZOVI U DIJAGNOSTICI I LIJEČENJU GOJAZNOSTI

1. DIO Predsedavajući: prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović, prof. dr Snežana Polovina. Šta treba da znamo o gojaznosti pre početka lečenja? Mirjana Šumarac Dumanović; Ishrana i epigenetičke modifikacije molekula DNK, Ivana Buzadžić; Zašto je potrebno multidisciplinarno lečenje gojaznosti? Snežana Polovina; Antidijabetesni lekovi u terapiji masne jetre, Svetlana Jelić.

2. DIO Predsedavajući: prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović, prof. dr Snežana Polovina.

Fizička aktivnost: Koja vrsta, koliko? Sanja Mazić; MNT krojena prema pacijentu, Miloš Maksimović; Biološki aktivna jedinjenja hrane u prevenciji Svečana večera: prof. dr Brižita Đorđević, prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković i prof. dr Snježana Popović Pejičić

-

s t r u č n i

s k u p o v i

gojaznosti, Nevena Ivanović; Lečenje gojaznih bolesnica sa PCOS, Danka Jeremić.

Psihološka procena pacijenta sa gojaznošću – kako zadobiti njegovo poverenje? Jelena Popović; Specifičnosti pripreme pacijenata za barijatrijske operacije, Jelena Veličković; SADI vs. RYGB; Ognjan Skrobić; GERB i barijatrijske operacije, Dejan Veličković; Urgentna i elektivna hirurgija kod pacijenata sa gojaznošću, Dušan Micić; Prikazi slučajeva Danka Jeremić, Dušan Brkić.

II KURS: MALA ŠKOLA DIJETETIKE Predsedavajući: prof. dr Nađa Vasiljević, Jelena Gligorijević, Branko Jakovljević.

Predavanja: Uvod u dijetoterapiju gojaznih, Nađa Vasiljević; Dijetoterapija gojaznih sa hipertenzijom, Branko Jakovljević.

Dijetoterapija gojaznih sa dislipidemijom, Miloš Maksimović; Dijetoterapija insulinske rezistencije i dijabetesa, Danijela Ristić Medić; Dijetetski proizvodi u terapiji gojaznosti, Bojana Vidović; Prevencija nutritivnih deficita u barijatrijskoj hirurgiji, Jelena, Gligorijević.

U okviru veoma kvalitetnih predavanja sveobuhvatno su sagledani uzroci, prevencija, dijagnostika i liječenje gojaznosti, uključujući i liječenje barijatrijskom hirurgijom koja se sve češće primjenjuje kod pacijenata sa morbidnom gojaznošću, a takvih pacijenata je, nažalost, sve veći broj.

Na kraju Kongresa su razmatrani i društveni aspekti gojaznosti u veoma zanimljivoj sesiji: Društvo u prevenciji gojaznosti Edukacija o zdravom načinu života u detinjstvu – investicija za budućnost, Marija Bursać Vukadin; Centar za gojaznost „Struktura“; Koliko je gojaznost prepoznata u Srbiji? Katarina Đorđević; Mediji u prevenciji gojaznosti – priče o pacijentima, Mile Grozdanić, Udruženje pacijenata sa gojaznošću.

U cjelini 5. srpski kongres o gojaznosti sa međunarodnim učešćem je bio više nego uspješan, a akademik Dragan Micić, sekretar Medicinskog odeljenja SANU, je najavio i simpozijum, koji će biti održan u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 9. decembra 2023. godine, a čija će tema biti „Novine u gojaznosti“.

73

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske

O

nkološka sekcija Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske održala je 26.9.2023. godine radionicu „Zdravstvena njega u onkologiji, primjeri dobre prakse“. Akcenat je ove godine stavljen na karcinom testisa.

Radionica je održana u Sali za predavanja UKC Republike Srpske. Medicinske sestre i tehničari su svojim prisustvom potvrdili da su im edukacije koje radi udruženje veoma značajne za praćenje savremenih dostignuća u zdravstvenoj njezi, koja je njihovo polje djelovanja.

Predavači su bili: Nataša Gašpar, Željana Budimir i Marija Radanović. Aktivno učešće je uzeo Danijel Dakić iz Udruženja građana „Superbrke“. To je neformalna grupa građana koja skoro deceniju uspješno realizuje Movember u Banjaluci i time ukazuje na važnost preventivnih pregleda testisa i prostate za muško zdravlje.

U toku radionice imali smo priliku da upoznamo pacijenta V.S. koji je imao rak testisa, prošao terapiju i već pet godina je zdrav i bez metastaza.

Karcinom testisa predstavlja sve veći problem u muškoj populaciji u svijetu, pretežno sjeverne Evrope. Jedan je od najčešćih karcinoma kod muškaraca u dobi od 15 do 45 godina.

Usprkos njegovom malignitetu, karcinom testisa je jedan od najlječljivijih karcinoma sa stopom izlječenja većom od 90% petogodišnjeg preživljavanja.

Etiologija same bolesti je višefaktorska, uključuje različite genetske i spoljne faktore pa se smatra da je etiologija povezana s visokom koncentracijom estrogena u organizmu. Karcinomi testisa najčešće se pojavljuju u mlađim

74

Zdravstvena njega u onkologiji, primjeri dobre sestrinske prakse Onkološka sekcija UMSTIB Republike Srpske

životnim grupama, rjeđi su u djetinjstvu, a najrjeđe ih viđamo kod starijih muškaraca. Javljaju se s većom učestalošću kod bijelaca, a najčešći su u razvijenim zemljama. Najčešći simptomi koji mogu upućivati na rak testisa su postupno ili naglo povećani ili smanjeni testisi, njihovo otvrdnjavanje, osjećaj težine, bol u leđima i oticanje nogu. Rijetko se mogu pojaviti simptomi upale te klinička slika akutnog zbivanja u trbuhu zbog krvarenja u testis ili torzije testisa. Znaci proširene bolesti su nedostatak i kratkost daha, krvavi iskašljaj te rijetko glavobolje i bolovi u kostima.

Kako se rak testisa ne može prevenirati, redovni pregledi neophodni su za rano otkrivanje bolesti i uspješnije liječenje. Često se događa da bolest

nije na vrijeme dijagnostifikovana jer nema sistematski određenih pregleda aktivnog traženja raka testisa u populaciji koju bolest zahvata. To su tumori koji brzo rastu te je zbog toga važno rano otkrivanje ne samo da bi bili uspješni u liječenju, nego da bi se izbjegla hemoterapija i zračenje koji značajno mogu oštetiti zdrave organe i uticati na reproduktivnu sposobnost mladog muškarca. Život s rakom je jedinstveno i kontinuirano iskustvo, različito za svaku osobu i njoj bliske ljude. Tokom života sa rakom, važno je vratiti neke aspekte svog života prije raka i naći nove puteve ka zadovoljavajućem životu u budućnosti.

Mr Živana Vuković Kostić predsjednica UO UMSTIB Republike Srpske

N M K

Nastavljeno predstavljanje Programa za rijetke bolesti u domovima zdravlja RS

ijetke bolesti zahtijevaju pažnju zdravstvenog sistema i cjelokupnog građanstva, a u Republici Srpskoj do sada je registrovano oko 800 osoba sa ovakvim oboljenjima. U regiji Sokolac, Rogatica i Višegrad evidentirano je njih 13, rekao je u Sokocu pomoćnik ministra za zdravstvenu zaštitu Milan Latinović, gdje je predstavljen Program za rijetke bolesti u Republici Srpskoj za period od 2022. do 2024. godine.

Doktor Latinović je učestvovao u radionici održanoj u Domu zdravlja “Dr Ljubomir Ćeranić” za predstavnike do-

blike Srpske pokrenula niz aktivnosti u ovoj oblasti, a među njima je i osnivanje i rad Centra za rijetke bolesti u okviru Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske te da će i u narednom periodu nastaviti da podržava programe koji unapređuju zdravlje i brigu o licima sa rijetkim bolestima.

Godišnje Fond zdravstvenog osiguranja za ove bolesti izdvoji oko 70 miliona KM za lijekove, sanitetski materijal i druga potrebna sredstva.

Vlada Republike Srpske i resorno ministarstvo i kroz druge programe socijalne podrške traži načine i stvara određene mogućnosti da te osobe dobiju podršku.

Dr Latinović je dodao da Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite podržava rad Saveza za rijetke bolesti, koji je partner u rješavanju problema, te da su udruženja porodica oboljelih od rijetkih bolesti od velike važnosti za rješavanje ove problematike.

Direktorka sokolačkog Doma zdravlja Adrijana Stanar je rekla da je

mova zdravlja iz Višegrada, Rogatice, Han Pijeska i Sokoca, u organizaciji Ministarsva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske.

Prema njegovim riječima, ideja Ministarstva jeste da probleme oboljelih od rijetkih bolesti približi javnosti i zdravstvenim profesionalcima, s obzirom na to da su njihova dijagnostika i liječenje vrlo složeni i teški, a lijekovi skupi i često teško dostupni.

On je podsjetio da je Vlada Repu-

cilj radionice da se doktori primarnog nivoa, prije svega pedijatri, ginekolozi i specijalisti porodične medicine, upoznaju o tome šta sve pacijenti koji imaju rijetke bolesti mogu dobiti, na koji način će se registrovati i detektovati to oboljenje i raditi dijagnostika te kako obezbijediti terapiju koja je danas savremena i izuzetno skupa, ali omogućava da što lakše prebrode razvojni period i da mogu da funkcionišu nesmetano.

R

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje fizioterapeuta Republike Srpske

2. kongres fizioterapeuta RS sa međunarodnim učešćem

D

rugi kongres fizioterapeuta Republike Srpske sa međunarodnim učešćem, pod nazivom “Vaš pokret – naša misija”, održan je 29-30. septembra 2023. godine u Banjaluci.

Ovom naučnom skupu je prisustvovalo preko 200 učesnika, izložena su 24 rada i održano je šest radionica.

Kongres je okupio vrhunske stručnjake iz oblasti fizioterapije, ali i ortopedije, reumatologije, neurologije, sportske rehabilitacije, fizikalne medicine i rehabilitacije.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić prisustvovao je Drugom kongresu Udruženja fizioterapeuta Republike Srpske. „Veliko je zadovoljstvo prisustvovati događaju koji potvrđuje da su se fizioterapeuti u Republici Srpskoj izborili za svoje mjesto u kalendaru naučnih i stručnih skupova iz oblasti medicine. Put uspjeha podrazumijeva građenje bliskih odnosa i saradnju sa relevantnim institucijama i stručnjacima i van naših granica te konstantno ulaganje u stručno usavršavanje i unapređenje zdravstvenih usluga za naše pacijente. Vi ste kao struka prepoznali to i koristim ovu priliku da čestitam organizatorima na bogatom programu ovog kongresa, sveobuhvatnosti i aktuelnosti tema predavanja“, poručio je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić, otvarajući Drugi kongres Udruženja fizioterapeuta Republike Srpske.

Upotreba robotike u rehabilitaciji i neurorehabilitaciji, liječenje osteoporoze, trendovi u kinezio-terapiji, savremeni pristupi u liječenju i rehabilitaciji sportskih povreda, bioregenerativna podrška u ortopedskoj hirurgiji, nefarmakološko liječenje određenih stanja, benefiti fizičke aktivnosti djece, samo su neke od zanimljivih tema programa ovogodišnjeg kongresa.

75

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Dani porodične medicine Republike Srpske

Zdravstvo Srpske prema konceptu modernih zdravstvenih sistema 18. konferencija porodične medicine RS

U

Bijeljini je od 6-8. oktobra 2023. godine u Etno-selu “Stanišići” održana 18. konferencija porodične medicine Republike Srpske sa međunarodnim učešćem. Organizator ove tradicionalne konferencije bilo je Udruženje doktora porodične medicine RS. Predsjednik Udruženja doktora porodične medicine Republike Srpske Draško Kuprešak je naveo da je cilj okupljanja više od 250 učesnika da se najnovija naučna saznanja približe domaćim doktorima porodične medicine.

Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Milan Latinović, na otvaranju Konferencije, istakao je da je ova oblast Porodične medicine u Srpskoj organizovana prema konceptu modernih zdravstvenih sistema koji uključuju promociju zdravlja i prevenciju bolesti.

“Pored usluge koju smo u ranijim sistemima imali, a odnosi se na liječenje, dijagnostiku i rehabilitaciju, timovi porodične medicine imaju obavezu da pružaju i usluge promocije zdravlja i prevencije bolesti, što su koncepti modernih zdravstvenih sistema”, rekao je Latinović.

On je istakao da je porodična medicina strateško opredjeljenje u Republici Srpskoj još iz 1996. godine, kada je Narodna skupština usvojila prvi program i akcioni plan reforme zdravstvenog sistema, gdje je nosilac primarne zdravstvene zaštite porodična medicina.

“Ovaj model ima izvanredne mogućnosti za zdravstvene radnike i za građane kao korisnike, a njegova glavna karakteristika je da timovi porodiče medicine imaju svoju populaciju koja je kod njih registrovana i oni brinu o njihovom zdravlju”, dodao je Latinović.

76

Prema njegovim riječima, primarna zdravstvena zaštita sa timovima porodične medicine u Srpskoj opravdala je svoju ulogu i očekivanja građana i u uslovima pandemije korone.

Draško Kuprešak je istakao da se doktori porodične medicine moraju ojačati kvalitetnim i sveobuhvatnim znanjima i novim vještinama, kako bi mogli da odgovore na potrebe građana, te dodao da zdravstveni sistem u Republici Srpskoj ima 702 tima porodične medicine, od toga 340 specijalista porodične medicine.

“Slogan konferencije `Budi spreman - odgovori na izazove` na simboličan način ukazuje da se nalazimo u specifičnoj situaciji, u dobu globalizacije, digitalizacije, vještačke inteligencije i društvenih mreža”, rekao je dr Kuprešak.

Učesnici na konferenciji su razmijenili novosti i znanja u zdravstvu iz Holandije, Portugala, Južne Koreje, video-linkom kao i iz okruženja: Hrvatske, Srbije, i Federacije BiH.

Panel diskusiji na temu “Postbiotici - Izazovi u praksi”, na kojoj su učestvovali prof. Šin Dong, istraživač iz Južne Koreje, i Filip Miljković, direktor marketinga kompanije “Vitamed”, koja je plasirala lijek za evropsko tržište, govorili su o postbioticima, novoj temi i u Evropi, koji će se sutra naći na tržištu u Republici Srpskoj i BiH. Direktor bijeljinske Bolnice “Sveti vračevi” Zlatko Maksimović je istakao da ne može biti dobra primarna medicina ukoliko nije dobra porodična medicina, kao stub primarne zaštite.

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Nakon kvalitetne rasprave i dijaloga sa učesnicima slušaocima, zaključeno je da se zakonska rješenja moraju provoditi, ali da treba formirati crveni telefon za hitne reakcije u vezi s određenim tehničkim problemima. Takođe, veza mora biti apsolutno stabilna i taj segment moraju rješavati direktori zajedno sa implementatorom i

Osvrt na vrijeme pandemije virusa korona i uticaj medija predstavila je Olivera Jovićević iz Beograda, koja je sa kolegama podijelila neobično iskustvo policijskog časa u Srbiji, takozvanog zaključavanja, te o vožnji do posla kroz potpuno prazan Beograd.

Budi spreman odgovoriti na izazove Drugi panel koji je održan u sklopu Konferencije “18. dani porodične medicine” pod naslovom “Budi spreman odgovoriti na izazove” bio je na temu - Digitalizacija: juče, danas, sutra…

Na panelu su učestvovali predstavnik Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS Zdravko Grubač, gospodin Novaković, u ime Fonda zdravstvenog osiguranja RS, Ivan Popović, direktor bolnice Zvornik, i predsjednik Aktiva direktora bolnica, magistar Nataša Milanović, dr. Goran Bircaković u ime

Udruženja doktora porodične medicine RS i Slavko Bojić - direktor MMS koda implementatora. Skup je izazvao veliko interesovanje. Panelom je moderirao prim. dr. sc. Draško Kuprešak.

Fondom. Zaključeno je i da radna grupa koju formira Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS, a koja ima nadležnost za modeliranje izmjena u Izisu, hitno započne sa radom i što prije prezentuje rezultate. Takođe, zaključak je da se problemi u Izisu moraju brže i efikasnije rješavati, jer imaju ozbiljne reperkusije na rad zdravstvenih ustanova, izjavio je dr. Draško Kupresak na kraju sesije kao sveobuhvatno stanovište svih učesnika.

Medici.com

77

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Prva nagrada za najbolji poster, dr Zorislava Bajić

prezentacija i dva predavanja po pozivu.

Dr Zorislava Bajić je dobila prvu nagradu internacionalnog stručnog žirija za najbolji poster s rezultatima iz oblasti kardiovaskularnih istraživanja. Ovo priznanje je ujedno i priznanje cijelom timu Centra za biomedicinska Istraživanja, Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Banjaluci.

Dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci prof. dr Ranko Škrbić i dekan Fakulteta medicinskih nauka Univerzitata u Kragujevcu prof. dr Vladimir Jakovljević posjetili su u Temišvaru Savez Srba u Rumuniji, gdje su razgovarali sa predsjednikom Saveza Srba u Rumuniji Ognjanom Krstićem i njegovim saradnicima.

D

ekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci prof. dr Ranko Škrbić, zajedno sa mladim saradnicima banjalučkog Medicinskog fakulteta, učestvovao je u radu Evropske sekcije Internacionalne akademije za kardiovaskularna istraživanja, koja je ove godine održana u Temišvaru, Rumunija.

Konferenciji je prisustvovalo oko 200 istraživača iz Evrope, Amerike i Kanade. Istraživači iz Banjaluke su tokom četiri dana konferencije predstavili rezultate istraživanja, a ujedno, to je bila prilika da se razmijene iskustva sa istraživačima iz drugih svjetskih istraživačkih centara i univerziteta.

Prof. dr Ranko Škrbić sa svojim mladim istraživačima

78

Prof. dr Ranko Škrbić, Banjaluka; prof. dr Danina Muntean, Temišvar, Rumunija; prof. dr Naranjan Dhalla, Winipeg, Kanada; prof. dr Vladimir Jakovljević, Kragujevac, Srbija

Istraživači centara za biomedicinska istraživanja, Medicinskog fakulteta su se na konferenciji predstavili sa pet poster

Prof. dr Ranko Škrbić, Ognjan Krstić i prof. dr Vladimir Jakovljević

INFO BILTEN

Obilježavanje Svjetskog dana borbe protiv sepse

Ultrafest u UKC Republike Srpske

Prva škola atopije

Perkutana ablacija u terapiji onkoloških bolesti

Dr Evgenij Genadievič Šačinov, hirurg – interventni radiolog Dogovori o liječenju pacijenata iz Austrije, Njemačke i Švajcarske u našoj ustanovi Objekat u izgradnji namijenjen za onkologiju

Pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

INFO BILTEN

UKC Republike Srpske, 11.9.2023.

Obilježavanje Svjetskog dana borbe protiv sepse

S

vjetski dan borbe protiv sepse prvi put se obilježava u Republici Srpskoj, kao i u Bosni i Hercegovini, a značaj obilježavanja je izuzetan. Procjenjuje se da na godišnjem nivou u svijetu od sepse umre oko 11 miliona ljudi, a najviše u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Podizanje svijesti i razmjena iskustava i znanja o sepsi kod zdravstvenih radnika doprinijeće smanjenju ove zastrašujuće brojke.

Obilježavanje Svjetskog dana borbe protiv sepse organizuje Udruženje intenzivista za nehirurške grane i Klinika intenzivne medicine za nehirurške grane UKC Republike Srpske. „Prije svega, želim da vas sve pozdravim i zahvalim što ste došli da ispratite obilježavanje Svjetskog dana borbe protiv sepse. Ovaj događaj je još jedan u nizu dokaza ozbiljnosti rada u UKC Republike Srpske. Naš klinički centar je postao ozbiljna zdravstvena ustanova gdje se poštuju principi struke i nauke te se, pored vrhunskog liječenja naših pacijenata, vrši i edukacija medicinskih profesionalca kako iz naše, tako i iz drugih zdravstvenih ustanova. Ovo je prvi put da se organizuje edukacija o značaju prepoznavanja i liječenja sepse u Republici Srpskoj i BiH. Dugujem veliku zahvalnost mojim saradnicima na organizaciji ovog događaja i na vrhunskim predavanjima. Posebno mi je drago što su ovaj događaj došli ispratiti ljekari iz čitave Republike Srpske i pojedinih zdravstvenih centara iz Federacije BiH“, rekao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske. „Pozdravljam sve prisutne te želim da vam se obratim ispred Udruženja intenzivista za nehirurške grane kao i u ime Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane. Danas imamo priliku prvi put od kada postoji Klinika za in80

tenzivnu medicinu za nehirurške grane da obilježimo Svjetski dan borbe protiv sepse. Moram da naglasim da je čitav septembar, mjesec borbe protiv sepse, te da broj oboljelih od ove bolesti raste, što smo imali priliku da čujemo i na predavanjima. Podatak kojim raspolažemo jeste da otprilike 11 miliona pacijenata oboli na godišnjem nivou od ove bolesti. Ovaj broj je daleko veći jer tu nije uključen broj oboljelih iz nerazvijenih zemalja i srednje razvijenih zemalja u koje spadamo i mi. Obilježavanjem ovog dana skre-

stanje koje zahtijeva brzo i blagovremeno prepoznavanje i reagovanje u smislu primjene određenih terapijskih mjera. Ono što je važno da se zna jeste da sepsi prethodi infekcija. Najčešće su to infekcije pluća, infekcije urinarnog sistema, abdomena i kože. Od sepse može da oboli bilo ko bez obzira na pol, na dob i ekonomskosocijalni status. Znaci koji mogu upozoravati na sepsu jesu povišena tjelesna temperatura, promjene mentalnog statusa u smislu konfuznosti i pospanosti, komatoznog stanja te nizak krvni

nućemo pažnju javnosti na ovu bolest. Za kraj, željela bih da poručim da mislimo na ovu bolest koja će biti problem savremenog čovječanstva te da mislimo na njeno postojanje, da radimo na njenom ranom prepoznavanju jer samo na taj način možemo da preduzmemo adekvatan tretman i da povećamo procenat preživljavanja naših bolesnika“, rekla je doc. dr Danica Momčićević, potredsjednica Udruženja intenzivista za nehirurške grane. „Sepsa je veliki svjetski javnozdravstveni problem. Smatra se da je to hitno medicinsko

pritisak, ubrzano disanje i smanjeno mokrenje.

Sepsa i najteže forme sepse zahtijevaju hospitalizaciju. Cijeli septembar posvećen je podizanju svijesti kako pojedinaca, tako i zdravstvenih radnika o ovom značajnom problemu. Ove godine odlučili smo da se pridružimo ovoj inicijativi te da organizujemo ovaj skup za kolege iz naše ustanove te druge kolege iz zdravstvenih ustanova Republike Srpske i FBiH. Nadamo se da će današnja razmjena iskustava i znanja biti od koristi svima nama, kao i našim pacijentima“, rekla je dr Milka Jandrić.

INFO BILTEN

POCUS (Point-Of-Care-Ultrasound)

Ultrafest u UKC Republike Srpske

P

od pokroviteljstvom naše ustanove, UKC Republike Srpske, 15. septembra 2023. održan je prvi Ultrafest za studente Medicinskog fakulteta u Banjaluci.

Riječ je o jednodnevnom POCUS (Point-OfCare-Ultrasound) treningu za primjenu ultrazvuka u hitnim stanjima pacijenata. Ovakva vrsta edukacije u Sloveniji se održava od 2015. godine, a u saradnji sa slovenačkim udruženjem WINFOCUS i Društvom studenata medicine Maribor prvi put se organizuje na našim prostorima. Studenti završnih godina Medicinskog fakulteta će slušati predavanja i vježbati na modelima te imati priliku da nauče kako da ultrazvučni nalaz integrišu u klinički pregled.

Predavači i instruktori, uz goste iz Slovenije, su ljekari iz Urgentnog centra UKC Republike Srpske. Uvođenjem novih metoda učenja ne samo kod ljekara, nego i kod studenata, naša ustanova na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem nastavlja sa edukacijom kadra i poboljšanjem

„Zahvaljujem se kolegama iz Slovenije koji su došli da nam pomognu da naše mlade kolege obučimo u upotrebi ultrazvuka. Bitno je naglasiti da kroz fakultetsko obrazovanje nismo imali mnogo prilika da se susrećemo sa upotrebom ultrazvuka. Danas u 21. vijeku ultrazvuk je uz klinički pregled veoma bitan da bismo došli do dijagnoze. U Urgentnom centru ultrazvuk koristimo svakodnevno i trudimo se da edukujemo naše kolege, a danas edukujemo i studente. Na taj način im omogućujemo da napreduju“, rekla je dr Jovana Jevđić, specijalizant.

Ela Plavec, student iz Maribora, zahvalila se UKC Republike Srpske i studentima Medicinskog fakulteta na pozivu na ovaj trening za primjenu ultrazvuka te što će imati priliku da se kao studenti edukuju i da proširuju kvaliteta liječenja pacijenata. „Nastavljamo sa uspjesima i pobjedama, svoje znanje. edukujemo naše mlade studente kao i studente iz Maribora te naše zaposlene. Već je dosta edukacija iza nas koje su dovele do unapređenja rada naše ustanove koja je dostigla nivo evropskih i svjetskih zdravstvenih ustanova.

Ponosan sam na naše uspjehe, ali tu nećemo stati, nastavićemo sa investicijama u opremu i kadar. Veliko hvala mojim saradnicima i kolegama iz Slovenije“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „Zahvaljujem se kolegama iz Banjaluke sa Milan Stupar, student Medicinskog fakulkojima na ovom projektu sarađujemo godinu dana. Ovu edukaciju je prošlo više od 100 lje- teta iz Banjaluke, iskazao je zadovoljstvo što kara iz Banjaluke. Značaj se ogleda u imple- su imali priliku da idu u korak sa evropskim mentiranju ultrazvuka u svakodnevnom radu. zemljama kada su u pitanju vannastavne aktivKod ovog događaja značajno je da su uključeni nosti. „Ultrafest je radionica koja će značiti za i studenti, jer što ranije se upoznaju sa osnova- studente starijih godina jer je UZV jedna od ma ultrazvuka, lakše i brže će ga implementirati esencijalnih metoda dijagnostike i samim tim je u svom budućem kliničkom radu. Radujemo znanje iz ove oblasti neophodno za naš budući se daljoj saradnji“, rekla je dr Taja Rukavina. poziv. Zahvalio bih se kolegama iz Slovenije, ljekarima iz UKC Republike Srpske, načelnici Urgentnog centra dr Slavici Zeljković, direktoru dr Vladi Đajiću što su omogućili da se održi radionica“, rekao je Milan Stupar. „Imamo 30 studenata sa Medicinskog fakulteta u Banjaluci koji su polaznici ovog jednodnevnog kursa iz bazične primjene ultrazvuka u hitnim stanjima. Kolege iz Slovenije su tu ovaj vikend, ovo danas je samo uvod u aktivnosti narednih dana kada radimo edukaciju iz osnovnog ultrazvuka u hitnoj medicini za specijalizante“, rekla je dr Slavica Zeljković.

81

INFO BILTEN

U UKC Republike Srpske

Prva škola atopije karima UKC Republike Srpske, nego i samim pacijentima i njihovim porodicama. „Počela je Prva škola atopije Klinike za kožne i polne bolesti, zajedno sa Udruženjem dermatologa „Cutis“, na čijoj organizaciji radimo već odavno. Škola je posvećena jednom čestom hroničnom oboljenju koje se javlja u dječjem, ali koje se ponekad može nastaviti i u odraslom dobu. Prvi dio škole organizujemo zahvaljujući našim uvaženim gostima, profesorima i predavačima iz Beograda i Zagreba, koji su došli da nam prenesu svoja znanja kroz organizaciji Klinike za kožne i polne radionice i predavanja koja su posvećena rodibolesti UKC RS i Udruženja dokto- teljima oboljele djece, a čak i djeci koja su imara za kožne i polne bolesti „Cutis” la želju da dođu. Drugi dio škole namijenjen 16.9.2023. godine održana je Prva škola atopije.

U prvom dijelu, škola je namijenjena praktičnoj i teoretskoj edukaciji pacijenata i/ili roditelja oboljelih. U drugom dijelu škola je namijenjena dermatolozima, pedijatrima, ljekarima porodične medicine, ali i drugim doktorima koji učestvuju u liječenju ove bolesti. Pored ljekara Klinike za kožne i polne bolesti u radionicama i predavanjima učestvovali su ljekari i medicinsko osoblje iz Zagreba i Beograda. je svim doktorima koji se bave liječenjem ove Generalni direktor UKC Republike Srpske bolesti, pedijatrima, dermatolozima, ljekarima prof. dr Vlado Đajić izrazio je veliku zahvalnost porodične medicine i svima koji učestvuju u gostima predavačima iz Beograda i Zagreba liječenju, a koji žele da se naknadno edukuna volji da i ovaj vikend provedu u prenoše- ju. Nadam se da će ova škola atopije postati nju vrijednog znanja zaposlenima, pacijentima tradicionalna i da ćemo imati priliku da je ori porodicama pacijenata. ganizujemo svake godine za dobrobit svih, a „Rijetko ko može da se pohvali sa preko najviše naših pacijenata“, naglasila je prof. dr stotinu ljekara koji i ovaj vikend provode na Jagoda Balaban. edukaciji i usavršavanju sa našim predavačima Prim.dr Nives Pustišek, iz Klinike za dječgostima, kako bi svoja znanja primijenili na naše je bolesti Zagreb, istakla je kompleksnost derpacijente. Pored edukacije zdravstvenih radni- matitisa i važnost edukacije za oboljele i njika, danas se u UKC Republike Srpske održava hove roditelje. i edukacija naših mladih pacijenata i njihovih „Posebna je čast i zadovoljstvo biti u UKC roditelja. Hvala puno mojim saradnicima na or- Republike Srpske. Kao dječji dermatolozi svaganizaciji ove edukacije, a posebnu zahvalnost dugujem gostima iz Beograda i Zagreba koji su odvojili vrijeme i vikend posvetili pomažući nam kroz prenošenje svojih izuzetno vrijednih znanja. Jedni od naših prioriteta, osim izgradnje objekata na kojima neumorno radimo, jesu nabavka savremene opreme i edukacija kadra.

Nećemo na tome stati. Nastavljamo sa stimulacijom naših zaposlenih i ulaganjima u njih kroz odlazak u prestižne evropske i svjetske medicinske centre“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

Prof. dr Jagoda Balaban, načelnica Klinike za kožne i polne bolesti UKC Republike Srpske, naglasila je da je od izuzetnog značaja prenošenje znanja od uvaženih gostiju ne samo lje-

U

82

kodnevno radimo sa atopijskim dermatitisom, jer danas gotovo 20% do 30% djece predškolske dobi ima atopijski dermatitis. Većina djece to preraste s odrastanjem, ali računamo da 5% do 10% odraslih i dalje nosi simptome sa sobom u odraslu dob. Ono što je glavno za dermatitis jeste da je terapija silno kompleksna, da je razlog nastanka bolesti i dalje nedovoljno razjašnjen i jedino što možemo napraviti, osim dobre terapije, je pružanje edukacije da znaju kako se nositi sa dermatitisom, što je i cilj škole atopije – strukturiran edukacijski program koji će pružiti i oboljelima i njihovim obiteljima pravu informaciju o ovoj bolesti“, izjavila je prim. dr Nives Pustišek.

Snežana Šundić Vardić, predsjednica Udruženja „Alergija i ja“, istakla je važnost uključenosti pacijenata u edukaciju o samoj bolesti. „Veliko je zadovoljstvo biti govornik na ovom prvom skupu škole atopije. U ime svih pacijenata sa atopijskim dermatitisom i alergijama na našem području, želim izraziti zahvalnost doktorki Sanji koja je prepoznala da treba uključiti udruženje pacijenata i same pacijente u samu edukaciju. Ništa za nas bez nas – jer ukoliko nije pacijent prisutan, teško da može doći do uspešnosti terapije i uspešnosti poverenja kojeg gradi sa lekarima“, izjavila je Snežana Šundić Vardić.

INFO BILTEN

U Zavodu za kliničku radiologiju UKC Republike Srpske

Perkutana ablacija u terapiji onkoloških bolesti

O

predjeljenje prof. dr Vlade Đajića su konstantna ulaganja u edukaciju kadra i uvođenje novih procedura u proces rada najveće zdravstvene ustanove. S tim u vezi u Zavodu za kliničku radiologiju je održana Radionica pod nazivom “Mogućnosti perkutane ablacije u terapiji onkoloških bolesti” koju je održao dr sc. Luka Novosel.

Dr Luka Novosel je interventni radiolog iz KBC “Sestre milosrdnice” Zagreb koji prednjači u broju i raznolikosti intervencija u regionu, a poznato je ime i priznat autoritet u Evropi. Osim intervencija, dr Novosel vrši i edukaciju kadrova u mnogim regionalnim zdravstvenim ustanovama kojima pomaže u uvođenju ove vrste procedura u svakodnevnu kliničku praksu. Dr Novosel će u saradnji sa radiolozima Zavoda za kliničku radiologiju uraditi tri intervencije.

Perkutana ablacija je minimalno invazivna, interventna radiološka metoda koja se koristi za liječenje pacijenata sa primarnim tumorima i metastazama u različitim organima, a da pacijenti nisu pogodni kandidati za hiruršku intervenciju.

Ova metoda se izvodi pod kontrolom nekog od radioloških aparata, najčešće CT skenera. Princip po kojem ova metoda funkcioniše je zagrijavanje tkiva, tj. uništenje tumorskih ćelija toplotnom energijom. Za zagrijavanje i proizvodnju

toplote se mogu koristiti različiti izvori energije, a najprimjenjivaniji su generatori mikrotalasne i radiofrekventne energije, koji se pojedinačno primjenjuju zavisno od vrste, lokalizacije i veličine tumora koji se liječi. „Želim da se zahvalim kolegi dr Luki Novoselu koji je danas u UKC Republike Srpske.

Takođe, veliko hvala načelniku Zavoda za kliničku radiologiju prof. dr Saši Vujnoviću i njegovim ljekarima na unapređenju rada ove ustanove. Naše opredjeljenje je da UKC Republike Srpske bude rame uz rame sa evropskim i svjetskim centrima.

Uspjeli smo preko 90% stvari uraditi kako bismo postigli naš cilj i nećemo na tome stati. Pored nasjavremenije tehnologije i opreme, jako je bitna i edukacija kadra, što svakodnevno svojim radom i

dokazujemo“, istakao je generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić.

“Prvenstveno bih se zahvalio svim kolegama iz Zavoda za kliničku radiologiju i Poslovodstvu ove bolnice jer su omogućili da sprovedem ovu

edukaciju. Cilj edukacije je da se proširi područje djelovanja intervntne radiologije, koju u UKC Republike Srpske već odlično rade naši ljekari.

Za liječenje onkoloških pacijenata je vrlo važno pratiti svjetske trendove. Danas sam tu da pomognem kolegama da sprovedemo prve procedure u vezi sa jednim područjem onkologije koja se bavi minimalno invazivnom terapijom koja pacijentima omogućava jedan dobar tretman. Ono što nudi pacijentima ova metoda je vrlo kratak oporavak i manji rizik komplikacija. Danas smo održali kratka predavanja za kolege, hirurge, onkologe, a planiramo da uradimo tri procedure na različitim tumorima. Riječ je o tumoru bubrega, tumoru jetre i tumoru kostiju koju ćemo liječiti ovom minimalnom invazivnom procedu-

rom. Kolege iz Zavoda za kliničku radiologiju će zahvate uraditi uz moj nadzor i nadam se da će ovo biti jedan početak koji će pacijentima sa ovog područja omogućiti učinkovitiju terapiju uz što manje komplikacija“, rekao je dr Luka Novosel, interventni radiolog iz KBC “Sestre milosrdnice” Zagreb. „Zahvalio bih se prvo kolegi Luki Novoselu što svoje znanje nesebično dijeli sa nama, kao i prof.dr Vladi Đajiću jer je on zaslužan što imamo ovakav Zavod kliničke radiologije koji nema presedana u širem regionu. Radiologiju čine, pored opreme, i ljudi te bez dobro obučenih ljudi nema radiologije. Proteklih 10 godina smo stavili veliki akcenat na razvoj interventne radiologije jer radiologija nije samo snimanje pacijenata, to je i liječenje pacijenata. Došli smo do tačke da počinjemo da liječimo i onkološke pacijente. Dr Čučak i dr Jovanić su uradili više od 500 biopsija tumora, vođenih pod KT-om, što predstavlja uslov da se pomoću jedne igle uništi tumor umjesto velike operacije. Ova procedura koju uvodimo traje nekoliko minuta i pacijent odlazi kući sutradan“, rekao je prof. dr Saša Vujnović, načelnik Zavoda za kliničku radiologiju.

83

INFO BILTEN

Gospodin Detlev Baumgarten u UKC Republike Srpske

Dogovori o liječenju pacijenata iz Austrije, Njemačke i Švajcarske u našoj ustanovi Dr Evgenij Genadievič Šačinov, hirurg – interventni radiolog

G

eneralni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić konstantno ulaže u edukaciju kadra, uvođenje novih terapija u liječenju pacijenata, najnovije tehnologije i nove procedure u proces rada najveće zdravstvene ustanove. Shodno tome u periodu od 25.9. do 29.9.2023. godine je u Zavodu za kliničku radiologiju održan stručni sastanak i edukacija kadra u Zavodu za kliničku radiologiju sa dr Evgenijem Genadievičem Šačinovim, hirurgom – interventnim radiologom, šefom Odjeljenja interventne radiologije Onkocentra, Sankt Peterburg, Rusija. U sklopu saradnje u narednom periodu planirano je da i kadar iz UKC Republike Srpske posjeti Onkocentar, Sankt Peterburg.

Prof. dr Vlado Đajić se zahvalio dr Evgeniju Genadieviču Šačinovu na posjeti. „UKC Republike Srpske je i danas pokazao da je internacionalna ustanova te gotovo da ne postoji ustanova gdje svakodnevno ne dolazne stručnjaci iz regiona i svijeta. Nastavljamo sa edukacijom kadra i unapređenjem zdravstvenog sistema“, naglasio je prof. dr Đajić.

Načelnik Zavoda za kliničku radiologiju prof. dr Saša Vujnović naglasio je da je ova saradnja od velikog značaja. „Čast mi je i privilegija da je dr Evgenij Genadievič Šačinov kod nas, što je dokaz dugogodišnje saradnje sa ruskim doktorima. Trenutno u Zavodu za kliničku radiologiju ima 35 specijalizanata, godišnje imamo 100 studenata medicine i 50 studenata radiološke tehnologije, što je dokaz da smo i edukativni centar. Ovo je tek početak i nadam se jednoj divnoj i dugoj saradnji. Veliko hvala i prof. dr Vladi Đajiću što ulaže u edukaciju kadra“, istakao je prof. dr Vujnović.

Dr Evgenij Genadievič Šačinov istakao je da mu je čast što je u UKC Republike Srpske. „Hvala prof. dr Vladi Đajiću i prof. dr Saši Vujnoviću na pozivu da dođem. Ova edukacija i saradnja je od velikog značaja za obje strane. Veoma je interesantno razmijeniti znanje, iskustvo i vještine. Nivo znanja kolega je na visokom nivou“, naglasio je dr Genadievič Šačinov.

84

G

ospodin Detlev Baumgarten, magistar, vlasnik advokatske kancelarije iz Beča, posjetio je UKC Republike Srpske i održao radni sastanak sa prof. dr Vladom Đajićem, generalnim direktorom.

Gospodin Baumgarten bavi se zdravstvenim i privatnim osiguranjem i cilj njegove posjete jeste liječenje pacijenata u UKC Republike Srpske o trošku tih osiguravajućih kuća. „Čast mi je da je gospodin Baumgarten prepoznao naš klinički centar kao veoma značajnu zdravstvenu ustanovu i pokazao interesovanje da njegova kancelarija zajedno sa drugim osiguravajućim kućama iz Beča dovodi stanovnike Austrije i drugih država da se ovdje liječe. Ono što je veoma bitno, njegovi utisci su da je UKC Republike Srpske po kvalitetu rame uz rame sa evropskim i svjetskim zdravstvenim ustanovama te da pacijenti mogu da dobiju kvalitet zdravstvene usluge kakav bi dobili u Njemačkoj, Austriji i Švajcarskoj po daleko povoljnijim cijenama. Nama će biti zadovoljstvo da sarađujemo sa gospodinom Baumgartenom i njegovom kancelarijom i da liječimo pacijente iz drugih država u našem kliničkom centru“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „Veoma sam srećan što sam ovdje. Ja sam stručnjak za zdravstveno osiguranje i imam mnogo klijenata iz bivše Jugoslavije. Mnogi od ovih ljudi se vraćaju u zemlje bivše Jugoslavije i njihovo liječenje treba da se obavlja u tim državama. Takođe, mnogi od njih su istovremeno austrijski, njemački i švajcarski državljani i naš cilj je da imamo dobre kontakte sa državnim i privatnim osiguranjima te da dovedemo ljude da se liječe u UKC Republike Srpske. Ja sam posjetio cijeli region i vidio sam mnoge klinike, ali moram da kažem da se ovaj klinički centar izdvaja i da je izvanredan. UKC ima najviše standarde, izvanredno je organizovan i mnogo bolje od mnogih koje sam vidio u Austriji i drugim državama. Veoma sam zahvalan i srećan što danas imam priliku da provedem dan sa vama i da sarađujemo kako bismo doveli pacijente u Banjaluku u UKC Republike Srpske. To će biti „win-win“ situacija što se tiče isplata osiguranja, a to podrazumijeva manje troškove nego u Austriji, Švajcarskoj i Njemačkoj. Ljudi iz dijaspore biće liječeni kod svoje kuće i tamo gdje se govori njihov jezik. Očekujemo veliki broj pacijenata, što će biti značajno za UKC Republike Srpske. Radujem se ovoj saradnji u budućnosti,“ rekao je gospodin Detlev Baumgarten.

INFO BILTEN

Ministar Šeranić u obilasku gradilišta u UKC RS

Objekat u izgradnji namijenjen za onkologiju

U

UKC-u Republike Srpske, u Banjaluci, u toku je izgradnja novog objekta, namijenjenog pružanju zdravstvene zaštite obolјelima od malignih bolesti, s obzirom na konstantan rast broja obolјelih i nedovolјne kapacitete bolničkog smještaja.

Cilj ovog projekta je formiranje regionalnog centra za liječenje malignih bolesti unutar UKC Republike Srpske, koji će služiti kao centar za smještaj pacijenata na dužem liječenju kao i dijagnostički centar sa adekvatnim kapacitetima za dnevno liječenje pacijenata. Za novi objekat je namijenjena lokacija na istočnoj padini UKC Republike Srpske, a radovi su uveliko u toku.

Objekat je okružen postojećim objektima Klinike za ginekologiju i akušerstvo, sa zapadne strane, i Klinike za infektivne bolesti, sa sjeverne strane, a sa južne i jugoistočne strane su planirani objekti Medicinskog fakulteta i Medicinske škole. S ciljem upoznavanja sa dinamikom radova na objektu Onkologije, 3. oktobra je UKC Republike Srpske posjetio dr Alen Šeranić, ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske. „U fazi izrade projekta, osim stručnih lica iz arhitektonsko-građevinske struke, učestvovalo je i niz ljekara i medicinskih sestara koji su dali svoje sugestije, kako bi objekat bio što potpuniji i kvalitetniji u efikasnom zbrinjavanju pacijenata“, rekao je dr Alen Šeranić. On je istakao značaj ovog projekta za cijelu Republiku Srpsku kako bi kroz centralizaciju zdravstvene zaštite obezbijedio uslove za onkološke pacijente. Ovo će biti glavni centar koji će koordinisati sa svim drugim onkološkim odjeljenjima u bolnicima, kako bi se upotpunila standardizacija zdravstvene njege“, rekao je dr Alen Šeranić.

Prof. dr Vlado Đajić je izrazio zadovoljstvo jer je rukovodstvo UKC Republike Srpske, uprkos kriznim vremenima, našlo načina da radi, gradi i razvija zdravstveni sistem Srp-

ske. „Ostavljamo značajne rezultate iza nas, kao što će biti i ovaj objekat koji se gradi, a koji je namijenjen za naše najteže bolesnike“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

Objekat će raspolagati sa 360 kreveta za duži smještaj i to: Onkologija (190 ležaja), Hematologija (90 ležaja) i 80 ležaja za palijativnu njegu pacijenata koji su u terminalnoj fazi bolesti. U objektu je predviđeno 50 kreveta za dnevni smještaj pacijenata, 25 za onkološke i 25 za hematološke pacijente.

Objekat je spratnosti suteren+prizemlje + četiri sprata, gabarita od 30 m x 65m. Bruto površina je 11474,02 m2 , neto površina je 9753,69 m2. U suterenu je predviđena dnevna bolnica i prijemno-dijagnostički blok odjeljenja Hematologije. Dio suterena objekta je predviđen za tehničke prostorije. Suteren objekta će sadržavati terapijski blok dnevne bolnice, prateće prostorije za pripremu i aplikaciju terapije, glavni hol suterena i prijemni hol terapijskog dijela, dio namijenjen za savjetovanje i administraciju, centralni dio sa komunikacijama i servisnim prostorijama, dio sa ambulantama, ljekarskim sobama i sobama za intervenciju i tehničku zonu. Na nivou suterena formirana je topla veza sa Sjevernim krilom u Centralnom medicinskom bloku.

savjetovanje i administraciju, centralni dio sa komunikacijama i servisnim prostorijama, dio sa ambulantama, ljekarskim sobama i sobama za intervenciju.

Spratovi su predviđeni za smještaj pacijenata, i to 1. sprat za pacijente Hematologije, 2 i 3. sprat za pacijente odjeljenja Onkologije, dok je 4. sprat Odjeljenje palijativne njege sa intenzivnom njegom. Uz ove kapacitete predviđen je adekvatan broj ljekarskih, specijalističkih i ostalih prostorija, namijenjenih za rad i boravak osoblja.

Predviđen je adekvatan broj ulaza prema sadržajima i potrebama funkcionalnog razdvajanja korisnika i adekvatan broj evakuacionih izlaza, kao i topla veza sa objektom Sjevernog krila Centralnog bloka kliničkog centra. Vertikalna komunikacija je planirana da se odvija

U prizemlju je predviđena dnevna bolnica i prijemno-dijagnostički blok odjeljenja Onkologije. Prizemlje objekta sadrži terapijski blok dnevne bolnice, prateće prostorije za pripremu i aplikaciju terapije, glavni hol prizemlja i prijemni hol terapijskog dijela, dio namijenjen za

liftovima i stepeništima, sa zasebnim liftovima je planiran prevoz posjetilaca i pacijenata. Objekat je projektovan tako da osobe sa posebnim potrebama mogu da pristupe svakom prostoru u objektu i oko objekta. Rok izgradnje objekta je 29.3.2025. godine.

85

UKC Tuzla

INFO VIJESTI

Univerzitetski klinički centar Tuzla

25 godina kardiohirurgije

P

skim centrima, omogućava primjenu najsavremenijih metoda u dijagnostici i operativnim zahvatima po kojima je JZU UKC Tuzla prepoznatljiv u našoj zemlji i šire.

Tokom jedne kalendarske godine u Klinici za kardiovaskularne bolesti UKC Tuzla hospitalizira se preko 1000 kardiovaskularnih pacijenata, a ambulantnom pregledu bude potvrgnuto preko 9500 pacijenata.

Poznati smo po operativnom zbrinjavanju Bental procedure, Bajpas operacijama (revaskularizacije), operacijama na srčanim zaliscima, hirurškom zbrinjavanju pretkomornog i komornog defekta, operativnom zbrinjavanju traumatskih povreda na grudnoj aorti, tretmanu u cirkulatornom arestu u hipotermiji i vaskularnim elektivnim i hitnim operacijama. Nerijetko zbrinjavamo i pacijente sa drugih kantona, što potvrđuje naše liderstvo u oblasti kardiovaskularne hirurgije.

Tokom jučerašnjeg dana, 13. 9.

2023. godine, saradnjom hirurškog tima Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju i Klinike za urologiju, urađena je srodnička transplantacija bubrega. U procesu transplantacije kao multidisciplinarni tim učestvovali su i anesteziolozi i anestetičari Klinike za anesteziologiju i reanimatologiju, te zaposlenici Odjeljenja za nefrologiju Klinike za interne bolesti, Klinike za radiologiju i nuklearnu medicinu, Poliklinike za laboratorijsku dijagnostiku, Poliklinike za transfuziologiju i Bolničke apoteke.

rva kardiohirurška operacija na otvorenom srcu u Bosni i Hercegovini urađena je u JZU UKC Tuzla u mjesecu septembru 1998. godine.

Zahvaljujući saradnji zdravstvenih institucija iz Buffala, SAD, prof. dr. Jacobu Bergslandu i tadašnjem menadžmentu Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla započinje program razvoja kardiohirurgije u našoj zemlji.

Sa entuzijazmom se pristupa edukaciji kadra, te nabavci neophodne medicinske opreme nakon čega je uslijedi-

lo formiranje Klinike za kardiovaskularne bolesti UKC Tuzla na kojoj je i urađena prva kardiohirurška operacija. Od prve operacije do danas u ovoj ustanovi urađene su 9033 kardiohirurške operativne procedure.

Na godišnjem nivou broj operacija kontinuirano raste i danas taj podatak iznosi oko 400 operativnih zahvata na srcu i velikim krvnim sudovima.

Visoka stručnost kadra, kontinuirano edukovanog, prvobitno tokom ratnih godina u SAD-u, a potom i u evrop-

U

Obilježen Svjetski dan srca

povodu obilježavanja Svjetskog dana srca, Klinika za interne bolesti UKC Tuzla organizovala je niz aktivnosti u okviru kojih je vršeno besplatno mjerenje parametara krvnog pritiska, masnoća i šećera u krvi, te podijeljeni informativni materijali o faktorima rizika, ali i mogućnostima prevencije kardiovaskularnih oboljenja.

Načelnik Klinike za interne bolesti, doc. dr. med. sc. Mirsad Selimović je istakao da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok prijevremene smrti kod 42% muške populacije i 38% kod žena. Prema njegovim riječima, udruženi riziko faktori višestruko povećavaju rizik od obolijevanja od koronarne bolesti srca. “Kardiovaskularne bolesti su vodeći javnozdravstveni problem koji postaje sve učestaliji. Genetski faktori, kao i starost i spol spadaju u nepromjenjive faktore, dok su povišene masnoće, povišen krvni pritisak, pušenje, 86

šećerna bolest i gojaznost promjenjivi rizikofaktori na koje možemo uticati promjenom stila života. Potrebno je voditi računa o zdravim prehrambenim navikama, izbjegavati konzumiranje alkohola i cigareta, te svakodnevno voditi računa o kretanju i aktivnostima”, rekao

je doc. dr. Selimović.

Svjetska federacija za srce ove godine Svjetski dan srca obilježava pod sloganom “Koristim Srce – malim koracima do snažnijeg srca.” Slogan potiče na očuvanje zdravlja srca kroz zdrave životne navike.

UKC Tuzla

S

večanom ceremonijom dodjele certifikata završen je tečaj Kolor dopler ultrazvuk krvnih sudova koji je održan u organizaciji Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla i Ljekarske komore Tuzlanskog kantona.

Dvanaest polaznika je prošlo teorijski i praktični dio obuke iz oblasti kolor doplera ultrazvuka krvnih sudova kako bi stekli bazično znanje koje će im omogućiti efikasniji rad sa pacijentima.

Voditelj tečaja je bila prof. dr. med. sc. Viktorija Vučaj Ćirilović, specijalista radiologije i supspecijalista onkologije Instituta za onkologiju Vojvodine, i profesor na Katedri za radiologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a koordinator tečaja ispred UKC Tuzla bila je prof. dr. med. sc. Svjetlana Mujagić, specijalista radiodijagnostike i načelnik Klinike za radiologiju i nuklearnu medicinu UKC Tuzla.

M

edicinski tim Klinike za invazivnu kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, na čelu sa VD načelnikom prim. dr. Sašom Lukićem i uz proktorstvo prof. dr. Matjaža Bunca, uspješno je uradio prvu transkatetersku perkutanu implantaciju aortne valvule. Prof. dr. Matjaž Bunc, jedan je od najboljih interventnih kardiologa u Evropi, vođa kateterskog laboratorija za kardiologiju Interne klinike UKC Ljubljana i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Ljubljani: “U UKC Ljubljana ova procedura je uvedena 2009. godine i trenutno se godišnje uradi preko 300 ovih procedura”, istakao je prof. Bunc.

Perkutana implantacija aortne valvule (TAVI) podrazumijeva zamjenu aortnog srčanog zaliska bez hirurškog reza i bez opšte anestezije, pri čemu se srčani zalistak promijeni samo pri blagoj sedaciji pacijenta. Teška stenoza aortnog zaliska je često oboljenje. S obzirom na to da se radi o starijoj populaciji bolesnika sa prisutnim brojnim riziko faktorima klasični hirurški zahvat predstavlja veliki rizik, te je TAVI procedura jedini mogući tretman njihove bolesti.

“Danas u svijetu, u eri moderne medicine, zamjena aortnog zaliska pacijentima iznad 75 godina, a vrlo često i iznad 65 godina, se izvodi ovom medicinskom procedurom. Edukacijom i osposobljavanjem stručnog kadra Klinike za invazivnu kardiologiju JZU UKC Tuzla, naši pacijenti od danas imaju mogućnost da urade ovu metodu u našoj Ustanovi što je do sada bila rijetkost u

INFO VIJESTI

Tečaj 15.9.2023.

Kolor dopler ultrazvuk krvnih sudova

U UKC Tuzla, 18. avgust 2023.

Prva transkateterska perkutana implantacija aortne valvule

cijeloj BiH, te su pacijenti morali ići u inostranstvo. Nažalost, fondovi zdravstenog osiguranja još uvijek ne snose troškove ove metode liječenja, iako je vrlo često to jedini modalitet liječenja”, istakao je prim. dr. Lukić.

Prof. dr. Denijal Tulumović, VD direktor UKC Tuzla, iskazao je zadovoljstvo povodom današnje posjete slovenskog stručnjaka i istakao da su ovakvi stručni susreti dobra prilika za razmjenu znanja i iskustva. “Cilj UKC Tuzla je da u narednom periodu napravimo iskorake u

edukaciji i uvođenju novih dijagnostičkih, terapijskih i hirurških procedura sa kojima će naši pacijenti imati veliki benefit”, rekao je direktor Tulumović.

Medicinski tim Klinike za invazivnu kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla činili su prim. dr. Saša Lukić, mr. med. sc. dr. Ivana Iveljić, instrumentari Erna Kamerić, Dario Košir, Seid Jaganjac, Edin Hadžihrustić, Hafiza Đedović, Fuad Alibašić, Ademir Delalić i Damir Behaderović, te inženjeri radiologije Ajda Hasanović i Asmir Smajlović.

87

INFO VIJESTI

Č

etiri dana trajanja sajmova hrane i zdravog življenja biće ispunjeni ne samo bogatom ponudom proizvoda, već i ekskluzivnim popratnim događanjima. Pripreme su u završnoj fazi a mi vam donosimo vodič kroz atraktivan dio programa i ponude.

Na sajmove, među ostalima, dolazi tvorac orgo energetskih tretmana, za koje tvrdi da pomažu kod svih bolesti i tegoba fizičkog, mentalnog i emotivnog sklopa. Ako ste, ipak, skloni već isprobanim metodama, čeka vas uživanje u 7,5 sati neprekidne noćne glazbe gongova, uz meditativno bdijenje. Ritual opuštanja Gong Puje donosi, tvrde oni koji su ga isprobali, brojne dobrobiti....

Sajmove iskoristite za punjenje košara zdravim namirnicama. Na top-listi je salata iz kapsule, bogata antioksidansima. Nezaobilazan je i med. Prije nego posegnete za svojim omiljenim okusom, educirajte se kako prepoznati pravi te koje su to zablude i istine o njemu.

88

Ekskluzivno na Zagrebačkom velesajmu od 30.11. do 3.12. 2023.

Sajmovi hrane i zdravog življenja Stižu nove metode iscjeljivanja i super hrana!

Šetnja među izlagačima neka vam je njezina važnost za naše tijelo. Zastabude obavezno uz bočicu vode, pa od- nite i uz izlagače koji će vam pripremiti vojite i malo vremena da čujete kolika za kušanje zdrave napitke.

INFO VIJESTI

tlarenje, a pruža vam se i mogućnost praktičnog rada.

Ako vam uzgoj dobro krene, možda se već iduće godine, na našim jedinstvenim sajmovima, nađu i vaši proizvodi s oznakama izvornosti i kvalitete.

Dotad odaberite neke od ponuđenih na ovogodišnjim sajmovima, od kojih vas mnogi čekaju po promotivnim

cijenama.

Veselimo se susretima na središnjem nacionalnom događanju na temu hrane i zdravog življenja!

Više informacija: zv.mystic-organica@zv.hr; www.zv.hr i društvenim mrežama Medici.com

U svoje jelovnike uvrstite i proso, ali i poslušajte savjete kako ga koristiti u prehrani. Na sajmove stiže i jedna od najzdravijih namirnica na svijetu - ljuta papričica. Zašto je ljuto zdravo? To će vam odgovoriti oni koji tvrde da ako sebi i svojim bližnjima želite zdravlje - odaberete svoju ljutinu chili papričice.

A onda odmorite uz svečanu promociju jedinstvenog priručnika. Riječ je o prvom pisanom materijalu ovog tipa za ljepši svijet i sretne i zdrave nove generacije. Svjetska inovacija, priručnik iz Apipedagogije, daje odgovore zašto bi djeca trebala odrastati uz pčele...

Nakon uživanja u Mysticu, Hrani, Organici i Apiteri, poslužite se i dozom aktualnosti iz svijeta industrijske konoplje u sklopu tematske cjeline KrOnoplja.

Nakon što ste zapisali sve formule o tome kako zdrava prehrana naše živote može učiniti kvalitetnijim, pozabavite se i njezinom prozvodnjom.

Za početak neka to bude Indoor vr89

INFO VIJESTI

91

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036 Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima Škorpija i Strijelac.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Mars,vladar Ovna, do 24.11. je u iritantnom aspektu prema Suncu i moguć je konflikt volje i želja koji proizvodi napetost u svemu što radite. Moguća je nesigurnost u sopstvene sposobnosti koja se prikriva arogantnim ponašanjem i ljutnjom. Potrebna je samokontrola i spremnost da se drugi mogu pouzdati u vas i tada dolazi do rezultata. Poslije 25.11. do kraja godine Mars je u povoljnom aspektu sa Suncem i energija je usmjerena na ostvarenje ambicije, liderstva ili priznanja. Ovo je dobro vrijeme za poslovne transakcije i pregovore. Jupiter u 2. kući obezbjeđuje bolji finansijski period, ali je tu i Uran pa budite oprezni kako raspolažete novcem. Rođeni 18.4. mogu teže usmjeravati energiju u pravcu konstruktivnog zbog svojeglavosti ili pod pritiskom spoljnih okolnosti. Oprez u vožnji.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Pažnja je usmjerena na emotivne i poslovne odnose. Tu su obaveze i radosti oko djece, važan je emotivni sklad sa partnerom kao i da poslovi idu svojim tokom. Prethodna četiri mjeseca bila su stresna po pitanju porodičnih odnosa i vrijeme je da realno sagledate situaciju. Ljubav i podrška partneru i učestvovanje u svakodnevnim obavezama lijek su za svako partnerstvo.

Saturn iz Riba vas uči saosjećanju i odgovornosti, a Jupiter i Uran u vašem znaku, oba rx, traže da preispitate sebe, da odlučite šta su prioriteti i sa vizijom budućnosti krenete dalje. Jupiter u vašem znaku daruje prosperitet i napredak, veliku sreću i iskoristite njegov boravak u svom znaku jer se ponavlja svakih 12 godina.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Karijera i poslovni odnosi su dominantna tema Blizancima. Saturn, zavisno od njegove snage ili slabosti na rođenju, ili daruje stabilan položaj i moć preko karijere ili velike poteškoće na poslu. Potrudite se da budete odgovorni i dobro organizovani, biće manje štete. Naporan rad i puno obaveza očekujte do kraja novembra. Rođeni 22.5. biće pod uticajem Saturna i ovo može biti period zdravstvenih tegoba sa kičmom, koljenima, plućima, kao i period nezadovoljstva i depresivnog stanja. Kako je ljubav najjači lijek u periodu od 9.11 - 4.12. sve ćete sa lakoćom rješavati, jer ćete biti pod uticajem pozitivne energije ljubavi, društvenosti i životne radosti.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Rakovi u ovom periodu dobijaju planetarnu podršku iz vodenih znakova i ovo je period u kome emocije igraju glavnu ulogu, u kome je pojačana intuicija kao i sposobnost prilagođavanja. Posebno je naglašena aktivnost oko djece kao i duhovni rast i vjera u sebe i svoje sposobnosti. U narednim mjesecima rakovi mogu očekivati povoljne prilike za materijane dobitke i uspjeh, ali uz prihvatanje dužnosti i obaveza. Dobićete priliku da se dokažete, biće i priznanja za marljivost. Zdravstvena situacija stabilna, izuzev rođenih 20 - 22.7. gdje usljed spoljnih okolnosti mogu biti izloženi opasnim situacijama kao i mogućnost srčanih tegoba.

92

Horoskop od 23. 10. - 21. 12. 2023.

Planetarna konfiguracija na nebu SUNCE je u Škorpiji, od 23.10 - 21.11. a u Strijelcu, je od 22.11.-20.12. MJESEC će napraviti više od dva puna obilaska zodijaka, krećući se od znaka Vodolija do znaka Ovan. MERKUR se kreće kroz Škorpiju 23.10 - 10.11. kroz Strijelca 11.11 - 1.12. a u znak Jarac prelazi 2.12 - 23.12., stoji od 12 - 15.12. na 8. st. Jarca. Od 13.12 - 1.1.2024. biće u rx hodu. VENERA je u Djevici 9.10 - 8.11., u Vagi 9.11 - 4.12. i u Škorpiji 5 - 29.12. Nakon dugog boravka u Lavu od juna do početka oktobra Venera se kreće direktno i uobičajenim ritmom. MARS je u znaku Škorpije do 24.11. a od 25.11. do kraja godine boraviće u znaku Strijelac. JUPITER je u Biku i kreće se rx hodom do kraja godine od 12-5 ° znaka. SATURN je u znaku Ribe u rx hodu do 3.11.

Dugo će boraviti na 0° Riba ( 12.10 - 27.11) na kome pravi zaokret u direktan hod i preći će prva dva stepena znaka do kraja godine. URAN se kreće rx cijeli period od 22°-19° Bika. NEPTUN u Ribama je u rx kretanju do 6.12. od 25°-24°. PLUTON je u znaku Jarac u direktnom hodu od 27°-29°.

U ovom periodu su četiri planete rx (retrogradno), što daje vrijeme za predah i suočavanje sa posljedicama urađenog u prethodnom periodu. Preispitajte sebe, gdje ste griješili, šta biste ispravili i drugačije uradili. Radite na unutrašnjoj sigurnosti i njegovanju svog unutrašnjeg djeteta koje vuče neku traumu i bol i zbog toga povređuje i sebe i druge. I kod teških planetarnih energija imamo mogućnost da uspostavimo balans, jer svaki problem ima i rešenje. Važan je stav i način kako pristupate životu. Naravno da na neke spoljne uticaje nemamo uticaja i moramo ih nastojati preživjeti čak i kada su ti uticaji surovi ili zbunjujući. Važan je unutrašnji mir i vjera kao i znanje da je sve prolazno i dobro i loše. Smisao našeg života je da budemo srećni, pozitivni i veseli što, priznajem, nije uvijek lako. Želim vam da imate pozitivan stav.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Vaš vladar Jupiter u rx kretanju u ovom periodu sposoban je da osvijesti i da dublje razumijevanje realnosti i otkrivanje svoje svrhe na nivou materijalnog života. Na poslovnom planu potrebno je do kraja novembra, prilagoditi obaveze i količinu stresa koji možete podnositi. Tokom decembra već ćete imati ogromnu energiju, ali potreban je oprez, jer pretjerivanje u obavezama može dovesti do iscrpljivanja, napetosti i nervoze. Skladan aspekt sa Venerom tokom novembra doprinosi da uživate u onome što radite i da uspostavite sklad u odnosima.

Rođeni 23.11. biće skloniji brigama i teškim mislima i trebaće više odmora od ostalih. Za ukočena leđa pomaže masaža uljem od eukaliptusa.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Ovaj period je poprilično povoljan za rođene u znaku Jarac. Sunce pod povoljnim uticajem Juptera i Urana dobija na energiji i vitalnosti i štiti od bolesti.

Satun iz Riba obezbjeđuje smirenost i dobru organizaciju. I Mars tokom novembra pospješuje snagu, zdravlje i vitalnost. U decembru je potrebno smanjiti tempo da se ne dovedete u stanje iscrpljenosti, a tada ste podložni upalama, povredama ili tegobama sa kičmom. Fokus interesovanja je u svemu što se događa u neposrednom okruženju. moguće poboljšanje odnosa sa braćom i sestrama. Budite oprezni u saobraćaju, naročito kod velikih prevoznih sredstava kao što su kamioni ili autobusi.

Dominantna aktivnost u ovom periodu vezana je za porodicu, roditelje i djecu.

Obaveze prema porodici ili roditeljima, za koje imate dovoljno snage i izdržljivosti, do pred kraj novembra, a nakon toga toga moguće je opuštanje i više zabave. Takođe su mogući troškovi zbog nekih radova u stambenom prostoru. Sa Jupiterom i Uranom u polju profesije moguće su iznenadne promjene ili razmišljate o tome, jer ste trenutno nezadovoljni. Bolji finansijski period možete očekivati tokom novembra. Od zdravstvenih tegoba mogući su problemi sa kostima (reuma, problemi sa stopalima) kao i prevelika osjetljivost koja izaziva srčane tegobe.

Pod uticajem Merkura ovaj period ima različitu dinamiku interesovanja. Fokus pažnje ide od aktivnosti u neposrednom okruženju, na putovanja, usmjerenost na dom i porodicu i pitanja ljubavi. Planeta ljubavi i društvenosti je u vašem znaku do 8.11. pa je idealan period da do tada zajedno sa partnerom negdje otputujete i uživate, odmorite se i posvetite jedno drugom. Ljubav i pažnja voljene osobe daju pokretačku snagu. Harmoničan Jupiter iz Bika prema vašem Suncu je odličan za putovanja u inostranstvo, ali i zaradu i poslovne poduhvate. Kombinujte oboje u ovom periodu. Dobro zdravlje svima ili oporavak rođenima krajem avgusta i početkom septembra..

Vage su podložne unutrašnjoj nesigurnosti sve do prve sedmice novembra, nakon pomračenja Sunca 14.10. u vašem znaku. Bolji period dolazi nakon toga i traje oko mjesec dana, kada možete najbolje iskazati svoje talente i uspostaviti emotivnu ravnotežu i donositi objektivne procjene. Ugodite sebi i uživajte u ovom periodu. Nakon burnog, kod nekih i komplikovanog emotivnog peroda tokom ovog ljeta, mnogi će se nalaziti u nekoj fazi prilagođavanja novim okolnostima.

Nekad ste skloni da umislite razočarenje, sa stavom „mene niko ne voli“ i zbog toga upadnete u stanje depresije, a to psihičko stanje lako pospješi tegobe sa bubrezima ili dijabetesom.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Mars u vašem znaku do pred kraj novembra daje ogromnu energiju i strastvenost, snažne nagone i želju za kontrolom drugih. U dobrom aspektu sa Saturnom iz Riba biće prisutna velika upornost i izdržljivost od polovine oktobra do kraja novembra, naročito kod rođenih 24.10. sa Suncem na početku znaka Škorpije. Rođeni krajem oktobra i početkom novembra biće skloni pretjerivanju u jelu i piću što nepovoljno utiče na zdravlje, naročito srce i kičmu. Rođeni 20. i 21.11. u ovom periodu pod uticajem Plutona mogu biti skloniji fatalizmu, fobijama i tegobama sa srcem. Prisutna je sklonost povredama većini vas i zato opreznije koračajte kroz život.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Uran i Saturn, vladari vašeg znaka su u rx kretanju i mogu doprinijeti ispoljavanju slobodne volje i ponašanja uz potrebu za dominacijom nad drugima. Uran koji podstiče potrebu za razlikovanjem, da se bude poseban i jedinstven i uz potrebu za ličnom slobodom može biti usmjeren da dominira i diriguje porodične odnose u ovom periodu. Moguće je da ova potreba potiče iz osjećanja nesigurnosti i potrebno vam je ohrabrenje dragih osoba, koje ne dobijate. Moguće su brige oko finansijskih pitanja zbog neplaniranih izdataka. Sa ovim planetarnim energijama biće i onih koji će se razvoditi i posebno stresno, naročito žene, će to doživljavati.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Neptun najviše djeluje na rođene 15. i 16.3. jer pojačava osjetljivost i inspiraciju, budi duhovne i umjetničke sklonosti. Ukoliko se negativno koristi utiče na sklonost ka alkoholu ili duvanu. Može se javiti sklonost samozavaravanju i podložnost razočarenjima. Takođe su osjetljivi rođeni 19-21. 2. jer Saturn crpi vitalnu energiju, izaziva malaksalost, nedostatak energije. Energiju možete probuditi i potaknuti sa fizičkim aktivnostima, kretanjem, putovanjem ili intelektualnim i kreativnim radom. Ostali pripadnici ovog znaka mogu očekivati poboljšanje životnog položaja kroz promjene ili putovanja kao i dobro zdravlje ili poboljšanje ako je bilo problema.

S M I J T E Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Smrt je samo promena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com ) Do viđenja, druže, do viđenja.

Ti mi prijatelju jednom bejaše sve!

Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!?

(Jesenjin)

Aforizmi Pozvali smo stručnjake iz hirurgije, ministra za zdravlje i goste ih inostranstva da proslavimo prvi put kod nas izvedenu takvu operaciju. Slavlje samo što je počelo kad neko reče da je na internetu pročitao da se ona u svijetu radi već petnaest godina! *** Treba razvijati medicinu. Što je više raznih odjeljenja i klinika, više će biti načelnika i glavnih sestara, a to popravlja prosjek primanja. *** Da su saobraćajne veze bolje, možda bi više beba dolazilo i u ova naša bespuća. *** Mi u poslu veliki značaj pridajemo iskustvu, a kad ste vidjeli da je djeda napravio, a baba rodila dijete? *** Vade nam krv da bi vidjeli od čega bolujemo. Šta nam vrijedi i kad saznaju ako ostanemo bez krvi? *** Da su bolesnici iskreniji znali bismo koja polovina njih dolaze u bolnicu da se najedu, a koja da se liječe. *** Zamislite koliko nas je varao. Govorio da je bolestan, a obdukcioni nalaz mu uredan. *** Časti. Slikao mozak i rekli mu da ništa nisu našli. *** Bio je član neke stranke i otpustili ga. Zaposlio se, otpustili ga. Primljen u bolnicu, otpustili ga. Kakav je baksuz možda ga ni u groblje neće primiti na neodređeno. *** Odnijeli mu poklone u bolnicu, a on premješten na groblje. Svi su plakali zato što će im propasti pokloni. *** Društvo ulaže u zdravlje, a ljekari novac troše na bolesne. *** Plakao je kad je vidio da mu se punica vraća iz bolnice. Da ga ubijete ili ne zna ili neće da kaže zbog čega je plakao. *** Sigurniji sam u život kad znam da sam juče operisan, nego da ću sutra ići na operaciju. *** Nekada su u pravu žene kad govore mužu ljekaru da je pušenje štetno. Ode kućni budžet u duvanski dim. *** I ti su pacijenti čudni, brate. Taman je hirurg htio da kaže pacijentkinji da je operacija uspjela, a ona umrije. *** Ne da mu se. Taman je bio riješio da umre, kad u njegov krevet primiše drugoga bolesnika i taj umrije.

Mini-humoreska

Tatini sinovi

Otišao ja preko sindikata na godišnji odmor.

Nakupovao pašteta, jeftinijeg hljeba od juče, nekoliko konzervi ribica, (rok prošao svega mjesec dana), luka proklijanog pa jeftinog, krastavaca, paradajza.

Prvih dana ne bi problema, dok je bilo dosta paštete. No, djeca se brzo sprijateljiše s „tatinim“ sinovima. Uđoše u raskošnu vilu, motaju se oko čamaca, rone s maskama. Htio sam da ih tučem i zabranim izlazak osim „poradi sebe“. Zaprijetiše mi udruženjima za zaštitu djece, žena i staraca.

Uzalud govorim da su to tatini sinovi i da je njima sve dozvoljeno. A djeca, bezobrazna, kao da ih je škola, a ne ja, vaspitavala. „Tata, hoćemo da slavimo rođendan, kao čikina djeca i da nam se kupe pokloni, kao njima“ udari me u mozak. Nama komunistima je bilo zabranjeno da slavimo, ja ću, a djeca će: Zato ste i propali. Pogledam desno, pogledam lijevo i vidim da nemam ni u desnoj ni u lijevoj. A zapravo nisam morao ni da gledam kad sam znao. Naveče mi se smrklo prije mraka. „Tatini

Šale Djed dolazi iz kafane i pita babu šta ima za ručak.

Ona odgovara: - Ima ono što si zaslužio – odgovara baba.

- Daj mi onda šnitu suvog hljeba – djed će.

--Hoće momak da se udvara djevojci pa je pita, onako u prolazu, da li bi se udala za njega. Ona ga bolje pogleda pa će: - Da si me pitao preko telefona, možda bih još i razmišljala, ali ovako ne bih. Pitaj neku luđu od mene.

--- Čim sam ja ušao, protivnik je odmah legao.

- Ko ti je bio protivnik?

- Ljubavnica.

--Razgovaraju dvojica poznanika i jedan pita: - Ti se uopšte ne sikiraš šo ti neko dolazi ženi kad nisi kod kuće?

- Sikirao sam se dok nisam saznao ko dolazi.

--Kćerka pita majku: - Kako bi se ti, mama, ponašala kada bih ja rekla da se sutra naveče udajem?

- Ludila bih dok ne bi dočekala to veče.

--Sestra naveče stavila pacijentu toplomjer i zaboravila. Sutradan ga presvlači, a njemu ispod pazuha ispade toplomjer i razbi se. Ona se trže, a bolesnik je smiruje: - Ne sikirajte se, sestro, ovo je meni treći od sinoć koji se razbio, ali sam ja uporan.

S E ,

Z D R AV O

J E !

sinovi“ naučili moju djecu pjesmi „Ja sam guzonjin sin...“ Ja koža i kost, a djeca mi pjevaju da su guzonjini sinovi! Šta će svijet reći za Srbo-guzonje?

Kliještima mi sa zadnjice ne bi mogao otkinuti komadić mesa. Kad je žena pozvala dječje društvo na rođendan, dogodilo se to.

U komšiluku se pojvaio morski pas! E, nikada tog psa nisam volio, a sada bih ga poljubio! Predložih da se hitno pakujemo kući! Obrazloženje: Psi najradije trgaju one koji nikada nisu bili na moru pa im služe kao desert. Djeca kažu da „tatiti sinovi“ imaju podmorsku pušku, maske s kiseonikom, strijele, harpune. Ucijenjen, kao naši političari od stranaca, siromašan kao naše zdravstvo, uplakan poput sirotinjskog sindikata, pristanem na uslove. Rasprodali smo pto smo i što nismo imali. Gotovinu posudili, kad duguje država zašto ne bismo i mi. Poslije rođendana, najurio sam djecu kod mojih roditelja, ali da se ne vraćaju za dva mjeseca. Ženu kod njenih pa da se nikako ne vraća ili, u najgorem slučaju, za dva mjeseca. Ja se zaposlio kao noćni čuvar, bez plate, ali uz topli dnevni ili hladni noćni obrok. Ako me iduće godine sindikat ponovo pošalje na more, otići ću samo tamo gdje nema „tatinih sinova.“ --Pita servirka jednu tešku bolesnicu šta bi mogla da pojede da joj donese. Ona govori da ne može ništa, a servirka uporna: - Ima li išta da bi mogla pojesti?

- Pa, eto, možda malo čorbice od zeca.

Servirka se prekrsti i ode bez riječi, gunđajući: „E, jesam i ja luda“.

--Na pitanje jedne bake kada će kući, doktor se našali i reče da je on mislio da je došla zauvijek ovdje.

- Ma kakvi zauvijek, ja sam rekla đedu kad sam pošla ovamo: Nemoj da čujem da ikuda švrljaš, odmah se vraćam!

--Kaže jedan doktor, drugome: - Ovaj pacijent hitno treba biti operisan!

- Zašto? Šta ima?

- Kako šta ima? Pa ima pare!

--Izlazi bolesnica iz bolnice i dugo čeka pred šalterom.

- Je li nisi dobila otpusnicu pa čekaš? – pita je sestra.

- Ma, dobila sam ja davno otpusnicu, ali čekam da mi doktor vrati one kamence iz žuči što je povadio.

--- Vi morate prije odlaska kući da ovjerite zdravstvenu knjižicu – govori sestra pacijentu.

- Znam ja to, sestro, samo sam čekao da vidim hoću li ostati živ pa da je džabe ne ovjeravam.

--Oneraspoložena starica sjedi na klupi ispred bolnice. Prilazi i sjeda do nje jedna žena i kad je pogleda upita zašto je toliko tužna.

- Treba da idem kući i niko ne smije da javi da dolazim kad kažem da me tamo čekaju dvije snahe.

--Toga dana je veći broj bolesnika otpušten kući i samo je čekao da dobije otpusnicu i da krene. Primijeti bolničar Đuka da svaki od njih krije neku od bolničkih stvari pa će na sav glas: - Obavještavaju se bolesnici koji danas odlaze kući da je stigao nalaz da su bolničke stvari ozračene, pa ako neko ima kod sebe nešto da odmah izbaci.

Poslije toga je na stolicama ostalo dosta peškira, pidžama, sapuna, toalet-papira, čaša, sijalica i pokoja kašika i viljuška.

--Tek operisana bolesnica pita drugu koliko ima od kada je operisana. Kad ova reče da ima sedam dana, ona će: - Blago se tebi, a još si živa.

93

119 AS MEDICUS VRAČAR Sazonova 71, (ex Filipa Filipovića), Beograd Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393 AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA Ljubinke Bobić 13/2, Beograd Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916 E-mail: poliklinika@asmedicus.rs http://www.asmedicus.rs/

Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net RADNO VRIJEME: radnim danom od 10-17 subotom od 9-14

Radno vreme:pregledi radnim danima od 08-20h, subotom od 08-15h 1. Dermatološki 6. Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima 2.

Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti 7. Imonodijagnostika kožnih KVANTNA oboljenja MEDICINA: KLASIČNA MEDICINA: 3. UltrazvukMEDICINA krvnih sudova - vaskularni hirurg 8. Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja SKENER FIZIKALNA MEDICINA I INTERNA BIOREZONANTNI REHABILITACIJA 4. Krioterapija Itečnim azotom 9. IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka) ULTRAZVUK COLOR DOPPLER TERMOVIZIJSKI SKENER ESTETSKA MEDICINA KARDIOLOGIJA (otklanjanje bradavica, kondiloma) 10. Aplikacija filera i mezonitiDARKFIELD MIKROSKOP HIPERBARIČNA MEDICINA (HBO) ORL MIKROREZONANTNA TERAPIJA 5. Peeling lica, kauterizacija NEUROLOGIJA I PSIHIJATRIJA RIKTA TERAPIJA (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) GINEKOLOGIJA

MEDISCREEN

1. Dermatološki pregledi 2. Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti 3. Ultrazvuk krvnih sudova 4. Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) 5. Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) 6. Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima 7. Imunodijagnostika kožnih oboljenja 8. Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja 9. IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka) Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Osnivači poliklinike dr sci med Nina Nikolovska Sinicki, spec. ORL i Kvantne medicine dr Aleksandar Sinicki, spec. neuropsihijatrije i Kvantne medicine

KUĆNE POSJETE Pozovite nas i dolazimo na Vašu adresu 065 543 184

Ilije Garašanina 1, Banja Luka 051 963 385 alfalab2biomedica@gmail.com

ALFALAB POSLOVNICE

Alfalab Kotor Varoš Stafana Nemanja bb 051 941 199 alfalabkv@gmail.com

Alfalab Malta Mladena Stojanovića 26 c, Banja Luka 051 813 116 alfalabmaltarezultati@gmail.com Alfalab Centar Milana Tepića 27, Banja Luka 051 218 448 alfalab75@gamil.com Alfalab Borik Gundulićeva 25, Banja Luka 051 265 460 alfalabborik@gmail.com Alfalab Lazarevo

Alfalab Gradiška Kozarskih brigada bb 051 453 070 alfalab.gradiska@gmail.com Alfalab Mrkonjić Grad Sime Šolaje bb 050 490 208 alfalabmrkonjic@gmail.com Alfalab Prijedor Kozarska 51a 052 225 634 alfalabbiomedicaprijedor@gmail.com

Tel. 051 218-448; e-mail: alfalab75@gmail.com; www.alfalabbl.com

pet do dvanaest

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE! 78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com PRIZMA

Tlakomjer RS 2

200

50 KM

150 KM

KM

KM

Tjelesni analizator

Elektromasažer E3 INTENSE

KM

145 KM

TURISTIČKA AGENCIJA “JJ” Zanatska bb, Prijedor „Putovanja sa Jelenom“ Zlatibor – 2 noćenja sa polupansionom + prevoz – već od 180,00 KM Tel: + 387 65 695 428, e-mail: jokajelenabiz@gmail.com

200 KM

AutoCode

Oralni tuš Dental Jet

150

155 Kompresorski inhalator C 28P

120

Tlakomjer M3

Tlakomjer INTELLIIT

KM

Glukometar

KM

Koncetrator kiseonika

2000

vrijeme je za ZDRAVLJE

PRIZMA

PENZIONERI I ZAPOSLENI KUPOVINA NA RATE

PREGLEDI I LIJEČENJE

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!!

U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

Tel: +381 11 39 88 111; +381 11 63 01 900; Mob: +381 69 39 88 111; +381 66 360 336 E-mail: vozdmedik@gmail.com; Web: www.vozdmedik.com; Kumodraška 121, (Ulaz iz Kraljevačke ulice), Beograd, Srbija

NAJKVALITETNIJOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE, DO ZADOVOLJSTVA PACIJENTA!