Kraljevski MagazIN

Page 1

МАГАЗИН Година VIII * Број 431 * 1. март 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


1.3.2020.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате


Краљевски

МАГАЗИН

3


МАГАЗИН

1.3.2020.

У овом броју: Управни суд пресудио Између загађеног и јако загађеног Нама добро, а никоме зло Амбициозни планови за ову годину Ревија елеганције и отмености У мају на Црвеном тргу Мињина кухуњица препознатљив бренд Из Мињине кухињице

4

10 16 18 24 36 44 52 58


62 74 82 86 88 96 98 100 102

Фото: М. Радовановић

Глумац на силу Украдена чаролија На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Атлетичар међу кошевима ЖКК Краљево - Студент Раднички Здравље Лесковац - Слога Црвена звезда - Рибница Времеплов

5


6

МАГАЗИН 1.3.2020.


7


8

МАГАЗИН 1.3.2020.


9


Сто осамнаеста седница Градског већа

МАГАЗИН

1.3.2020.

УПРАВНИ СУД Д

10


Д ПРЕСУДИО

- Вода у јануару хигијенски исправна. - Због повећане количине суспендованих честица ПМ10 у ваздуху просечне двадесетчетворочасовне вредности изнад граничних чак двадесет осам дана. - Подршка изменама Плана генералне регулације „Центар и Чибуковац“. - План рада Јавног предузећа „Градско стамбено“ на другој провери. - Обзиром на више иницијатива за реализацију појединих инвестиција на Гочу, у које се убрајају ски лифт, „велика стаза“, фудбалски терен и друге, није спроведена процедура усвајања плана генералне регулације прописана Законом о планирању и изградњи. - Новчана награда „Анђелко Савић“ редовним ученицима средњих школа у износу од 0,1% прихода од пореза планираних одлуком о буџету. - Педесет шест милиона за спорт

11


П

МАГАЗИН

1.3.2020.

риближавање краја мандата Градског већа и очекивање једне од последњих сесија локалног парламента сматрају се довољним разлогом да седнице буду све учесталије и са све више тема за чију је реализацију неопходна сагласност највишег извршног органа. То потврђује и дневни ред сто осамнаесте седнице од конституисања актуелног сазива на коме се нашло чак тридесет предлога од којих је на првом месту, као и сваког месеца, разматрање извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата мерења за први месец у години. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току јануара проверавао квалитет сто педе-

12

сет шест узорака воде за пиће из мреже градског водовода, и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица, чијом је анализом утврђено да су сви били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектрофотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изводи се закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току јануара била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одре-

ђивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току јануара биле испод граничних и толерантних вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида изнад граничних један а изнад толерантних пет дана на мерном месту Пљакин шанац. Податак да током зимског дела године значајан део проблема ствара чађ потврђују средње двадестчетоворочасовне вредности индекса црног дима које су


током јануара биле изнад максимално дозвољених на мерним местима Завод за јавно здравље пет дана, Пљакин шанац дванаест, Скупштина града десет и Рибница четири дана. На квалитет ваздуха још негативније утиче концентрација суспендованих честица ПМ10 чије су вредности изнад граничних на мерном месту Полицијска станица биле чак двадесет осам дана. Извештај потврђује да ни средње двадесетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, у току јануара нису прелазиле граничне вредности. Чланови Градског већа нису имали примедби на програм пословања Дома здравља Краљево који није био достављен за седницу кад су разматрана слична документа осталих установа чи-

ји је оснивач локална самоуправа. Скупштина града је донела Одлуку о изради Измене Плана генералне регулације „Центар и Чибуковац“, а друга која је поверена Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ финансирана је средствима буџета кроз Програм уређивања грађевинског земљишта. Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности је спровело Законом о планирању и изградњи предвиђену процедуру доношења наведене измене урбанистичког плана, а Комисија за планове града Краљева сачинила извештај о стручној контроли након чега је документ изложен на тридесетодневни јавни увид. Представници Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатност нису имали примедби на на-

црт измене плана, а чланови Комисије за планове су потврдили да је коректно урађен. Кроз сличну процедуру прошао је и План генералне регулације „Гоч“. Обзиром на више иницијатива за реализацију појединих инвестиција у које се убрајају ски лифт, „велика стаза“, фудбалски терен и друге није спроведена процедура усвајања плана прописана Законом о планирању и изградњи, а јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта је почетком године израдило нови нацрт који се незнатно разликује од плана израђеног 2016. Изменама једног члана допуњен је оснивачки акт Јавног предузећа „Градско стамбено“, а измене је претрпео и статут предузећа коме је, поред постојећих делатности за потребе града Краљева поверена израда Стамбене

13


МАГАЗИН

1.3.2020.

стратегије и спровођење стамбене подршке. Промењана је шифра делатности која одговара повереним пословима, а Надзорни одбор предузећа донео је одлуку о утврђивању елемената за целовито сагледавање цена услуга које му је поверио оснивач. Пред чланове Градског већа је са закашњењем стигао и програм пословања предузећа на који су имали замерке приликом прве контроле почетком године. Усвајањем нове стављена је ван снаге претходна одлука Надзорног одбора уз обавезу да важећу реализује вршилац дужности директора и стручне службе. Одлуком о додели новчане награде „Анђелко Савић“ редовним ученицима средњих школа дефинисан је износ од 0,1% прихода од пореза планираних одлуком о буџету за календарску годину у којој се расписује конкурс, уз обавезу градоначелника да донесе решење о броју једнократних награда и износу помоћи. Право на доделу награде имају редовни ученици другог, трећег и четвртог разреда сред-

14

њих школа лошијег материјалног стања са одличним успехом у свакој школској години. Одлуком о новчаној помоћи породици са троје и више деце утврђују се услови, начин, критеријуми и поступак за остваривање права на новчану помоћ ради подстицаја рађања на територији града Краљева. Право на новчану помоћ има породица са троје и више деце док се треће и свако наредно дете налази на редовном школовању, а најдуже до навршене двадесет шесте године живота. У складу са одредбом Закона о буџетском систему, а имајући у виду укупан број породица које могу остварити право, процењено је да за ову сврху, почев од јануара наредне године, треба обезбедити шеснаест милиона и осам стотина хиљада динара. Процењено је да толики износ треба обезбедити и касније уколико се одлуком о буџету за сваку годину не предвиди повећање, а одлука ће се примењивати од наредне календарске године. Поред позитивног мишљења на извештај о раду Градског штаба за ван-

редне ситуације за прошлу усвојен је и план за ову годину који садржи сажете задатке и активности које треба да се спроведу, а у табеларном приказу приказани су носиоци активности, рокови и и индикатори за праћење реализације. На сто осамнаестој седници Градског већа усвојен је извештај о реализацији Локалног акционог плана запошљавања за прошлу и одлука о усвајању плана за ову годину. Локални акциони план представља основни инструмент спровођења активне политике запошљавања у 2020. години којим се дефинишу циљеви и приоритети политике запошљавања и утврђују програми и мере како би се допринело смањењу незапослености. План садржи активности у областима развоја људских ресурса, стварања пословног окружења које поспешује запошљавање и мера активне политике запошљавања. Престанком примене Закона о начину утврђивања максималног броја запослених у јавном сектору послед-


њег дана претходне године престао је да важи и правни основ за доношење одговарајуће одлуке на локалном нивоу. То је основ по коме је градоначелник доставио Градском већу нацрт одлуке о престанку важења одлуке донете 2017. године ради разматрања и утврђивања предлога за доношење од стране Скупштине града. Решењем о одобрењу годишњих програма у области спорта за ову годину кошаркашким клубовима је намењено нешто више од двадесет милиона динара, а фудбалерима и одбојкашима средства која се приближавају износима од десет милиона. Борилачким спортовима је припало нешто мање од три и по милиона, рукометашима скоро четири, ауто мото спорту деветсто педесет хиљада а одбојкашима, бициклистима, атлетичарима и шахистима мање од милиона. Уз седам стотина хиљада опредељних за школски спорт знатно скромнији износи опредељени су за развој стрељаштва, стоног тениса, куглања и планинарења. Ако се свему дода ми-

лион и двеста тридесет хиљада динара планираних улагања у остале спортове, укупно издвајање за спорт у овој години достиже педесет шест милиона. Усвојен је извештај о реализацији програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја вредне шездесет осам милиона динара од којих је шездесет четири и по намењено регресирању репродуктивног материјала, суфинансирању камата за пољопривредне кредите, инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, посебне подстицаје за спровођење одгајивачких програма у сточарству и промотивне активности у пољопривреди. Посебним решењем Културном центру „Рибница“ је одобрено да спроведе поступак давања у закуп непокретности, а предузећу ПУБ интернационал на период од десет година уступљен на коришћење простор на аутобуској станици. Градско веће је донело решење о образовању комиси-

је за одређивање цене закупа и спровођење јавног надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини на територији града и решење о расподели средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката. Решењем Агенције за борбу против корупције Српски покрет Двери је изгубио право на добијање средстава из јавних извора у износу од десет посто опредељених овој политичкој странци, а разлог је прекршај Закона о финансирању политичких активности. Посебним закључком дата је сагласност за отпис потраживања која град има према Друштву за одржавање зграда д.о.о. Београд у износу од скоро осам стотина хиљада динара, уколико буде донето правоснажно решење којим се потврђује усвајање унапред припремљеног плана реорганизације. Пресудом Управног суда у Крагујевцу укинуто је више решења Градског већа и налаже доношење решења у корист тужилаца, уз обавезу надокнаде трошкова спорова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15


МАГАЗИН

1.3.2020.

ИЗМЕЂУ ЗАГАЂЕНОГ И ЈАКО ЗАГАЂЕНОГ

16


17


МАГАЗИН

1.3.2020.

Стратегија развоја града Краљева до 2020. године (2)

18

НАМА ДОБРО, А - Нацрт стратегије је представљен грађанима на 11 округлих столова и јавних трибина, након чега је припремљен коначан нацрт и достављен координационом телу на разматрање. - Територија града Краљева обухвата 92 насељена места у којима по попису из 2011. године живи 125.488 становника, а подручјем града обухваћене су 84 катастарске општине, поједине само са по два насеља. - Међу 275 радника Градске управе, просечне старости која се приближава 47. години, 256 има статус запосленог на неодређено време, а у структури преовладава 116 са високом стручном спремом. - Списак запослених допуњава 30 радника са вишом стручном спремом, 87 са средњом, један висококвалификован радник, седам квалификованих и 15 без квалификација


А НИКОМЕ ЗЛО П

оследња седница Скупштине града, када се једном од примарних тема сматрало разматрање предлога стратешког документа који се односи на развој града до 2020. године, потврдила је да одлука за израду Стратегије развоја града Краљева датира из далеке 2008. а да се на допуне и измене чекало пуних пет година. Увидом у текст стратешког документа долази се до сазнања да је, у складу са пројектним задатком, рад на изради Стратегије развоја града отпочео у септембру месеца 2013. године, а да је до марта 2014. Градско веће, као тело за координацију процеса израде, усвојило oвaj задатак, дефинисало приоритетне области и формирало радне групе, након чега је одржана серија

њихових састанака. Нацрт стратегије је представљен грађанима на 11 округлих столова и јавних трибина, након чега је припремљен коначан нацрт и достављен координационом телу на разматрање. Стратешки документ се заснива на чињеници да Краљево заузима простор око доњег тока реке Ибар, и средњег тока реке Западне Мораве, а по површини представља највећу јединицу локалне самоуправе у земљи. Град се налази на раскрсници важних друмских и железничких саобраћајница, са изграђеним цивилно-војним комплексом Аеродрома „Морава“ на 180 километара јужно од Београда, а према подацима Републичког завода за статистику обухвата простор од 1.530 квадратних километара

што чини мање од два одсто површине Србије. Територија града Краљева обухвата 92 насељена места у којима по попису из 2011. године живи 125.488 становника, а подручјем града обухваћене су 84 катастарске општине, поједине само са по два насеља. Катастарске општине су основане премером земљишта у периоду успостављања катастра у Србији, између 1930. и 1937. године, и њима је обухваћено земљиште које је том у моменту припадало становницима насеља. У циљу бољег вршења одређених послова у надлежности локалне самоуправе територија града је подељена на 68 месних заједница и 25 месних канцеларија. Од укупног броја насеља шест припа-

19


1.3.2020.

МАГАЗИН

20

да ужој територији града док се 86 сврстава у остала. Просечна површина на којој се простиру насеља је око 16,6 квадратних километара док је површина катастарских општина 18,21 квадратни километар. Аутори стратегије су сматрали да њен саставни део треба да чине и подаци о локалној самоуправи коју чине Скупштина града, градоначелник, Градско веће и Градска управа. Скупштина града као највиши орган врши основне функције локалне власти утврђене Уставом, законом и Статутом. Она доноси Статут града и Пословник о раду Скупштине, буџет и завршни рачун, програме развоја града и појединих делатности, урбанистички план, уређује коришћење грађевинског земљишта, оснива службе, комунална јавна предузећа, установе и организације утврђене законом и врши надзор над њиховим радом. Скупштина утврђује градске таксе, и друге локалне приходе који јој по закону припадају, накнаду за уређивање и коришћење грађевинског земљишта, прописује радно време угоститељских, трговинских и занатских објеката, даје

мишљење о законима којима се уређују питања од интереса за град, а обавља и друге послове утврђене Уставом, законом и Статутом. Скупштину чини 70 одборника које грађани на непосредним изборима бирају тајним гласањем, а у актуелном сазиву већину, према резултатима на последњим изборима 2012. године, чини коалиција СНС, НС, ПСС, УСС - СПС, ПУПС, ЈС, УРС, ДСС и Сложно за Краљево. Градоначелник, који уз Градско веће представља извршни орган локалне самоуправе, представља и заступа град, предлаже начин решавања питања о којима одлучује Скупштина, наредбодавац је за извршење буџета, усмерава и усклађује рад Градске управе, доноси појединачне и друге акте за које је овлашћен законом, Статутом или одлуком Скупштине, закључује колективне уговоре за предузећа, установе и друге јавне службе чији је оснивач град. Уз све то овлашћен је да образује стручна саветодавна радна тела за поједине послове, поставља и разрешава помоћнике, представља сазива и води седнице Градског већа, закључује уговор о донацији од физичког или правног лица, а врши и друге послове утврђе-

не законом, Статутом и актима града. У исто време Градско веће, које уз градоначелника и његовог заменика чини још 11 чланова, предлаже Статут, буџет и друге одлуке и акте, непосредно извршава и стара се о њиховом извршавању, а доноси одлуку о привременом финансирању у случају да Скупштина не донесе буџет пре почетка фискалне године. Градско веће врши надзор над радом Градске управе, решава у управном поступку о правима и обавезама грађана, предузећа, установа и других организација у управним стварима из надлежности града, поставља и разрешава начелника Градске управе, доноси Пословник о раду, обезбеђује организацију и начин обављања јавног превоза путника и ауто-такси превоза на територији града. Обавеза Градског већа је да доноси Процену угрожености, План заштите и спасавања у ванредним ситуацијама и План заштите од удеса, утврђује штете настале од последица елементарних непогода и других несрећа. У надлежности овог органа је и доношење одлуке о давању у закуп и заснивању хипотеке на непокретностима и залагању покретних


ствари, давање сагласности за реконструкцију објеката који су у јавној својини града, а који су дати у закуп, као и друге сагласности за извођење грађевинских радова. У надлежност Градског већа спада и утврђивање предлога одлуке о давању сагласности и усвајању предлога пројекта јавно-приватног партнерства без елемената концесије и утврђивање предлога одлуке по предлогу за доношење концесионог акта Градска управа, која се образује за вршење управних послова у оквиру права и дужности града и одређених стручних послова за потребе Скупштине, припрема нацрте прописа и других аката које доноси Скупштина, градоначелник и Градско веће, извршава њихове одлуке, решава у управном поступку о правима и дужностима грађана, предузећа, установа и других организација у управним стварима из надлежности града. У списак надлежности спадају и послови управног надзора над извршавањем прописа и других општих аката Скупштине, извршавање закона и других прописа, обављање стручних и других послова које утврде Скупштина, градоначелник и Градско ве-

ће, а извештај о раду на извршавању поверених послова најмање једном годишње, по потреби и више пута, доставља градоначелнику, Градском већу и Скупштини града. Вршење сродних управних, стручних и других послова Градске управе обавља се преко унутрашњих организационих јединица у које се поред кабинета градоначелника и председника Скупштине сврстава и једанаест посебних одељења. То су одељења за скупштинске послове, општу управу, друштвене делатности, привреду и финансије, управљање имовином и информационе технологије, урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, заједничке и инспекцијске послове, пореску администрацију, комуналну полицију и послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове. Списак организационих јединица допуњава Служба за управљање пројектима и локално-економски развој. Међу 275 радника Градске управе просечне старости која се приближава 47. години 256 има статус запосленог на неодређено време, а у структури преовлада-

ва 116 са високом стручном спремом. Списак запослених допуњава 30 радника са вишом стручном спремом, 87 са средњом, један висококвалификован радник, седам квалификованих и 15 без квалификација.

Грб града Грб града са црвеном подлогом, симболом краљевског порекла, украшава седам круна које подсећају на исто толико крунисања и једну од најлепших легенди о седмовратој цркви Светог Спаса у Жичи где је за сваког владара лозе Немањића, пре устоличења, отваран нов портал. Слику успона српске средњовековне државе, постојање племства, изгубљених врлина витештва и јунаштва допуњује соко раширених крила, а прапорци на његовим ногама означавају верно служење, али не и безусловно покоравање. Порука на грбу „Нама добро, а никоме зло“ је израз жеље за личним благостањем и благостањем за све који у град пристижу са добрим намерама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21


22


23


Напредњаци Опланића спремни за локалне изборе

МАГАЗИН

1.3.2020.

АМБИЦИОЗНИ ПЛАНО

24


ОВИ И ЗА ОВУ ГОДИНУ

- Од 2015. године на територији Месне заједнице Опланићи асфалтирано више путних праваца. - Вредност инвестиције петнаест милиона динара. - Средства из фонда за помоћ привредним и пољопривредним субјектима. - У тренутку преузимања одговорности за обезбеђење што бољих животних услова руководство месне заједнице затекло празну касу оптерећену вишемилионском блокадом текућег рачуна. - Реконструкцијом фасаде дома културе и кречењем унутрашњости створени знатно повољнији услови за рад Културно - уметничког друштва Опланићи и Удружења пензионера. - Опланићи деле судбину села у којима преовладава становништво старије од педесет година

25


П

МАГАЗИН

1.3.2020.

риближавање локалних избора најављених за крај априла повод је за покушај да се, пред изјашњавање бирача, обезбеди што боља стартна позиција. Због тога свака од странака које планирају учешће на изборима трага за начинима који би обезбедила што више гласова. Странке владајуће већине у Скупштини града су у нешто повољнијем положају, јер значајним адутом у предизборној кампањи оцењују резултате у реализацији инфраструктурних пројеката на територији великог броја месних заједница. Да напредњаци имају чиме да се похвале средином минуле недеље су потврдили чланови Месног одбора Опланићи Немања Петровић и Саша Марковић указујући на оно што је последњих година урађено у овој средини. Податак да се значајним за свако-

26

дневни живот оцењује квалитетна путна инфраструктура један је од основних разлога за жељу локалне самоуправе да, у оквиру могућности, удовољи што већем броју захтева који долазе из различитих делова територије града Краљева. Колико су чланови Савета Месне заједнице Опланићи били успешни у доказивању да путеви у овом крају представљају приоритет најбоље потврђује податак да је од 2015. године асфалтирано више путних праваца. Међу њима се најобимнијим подухватом оцењује асфалтирање једног километра пута према плантажи јабука Ђоковић за шта су средства обезбеђена из фонда за помоћ привредним и пољопривредним субјектима. Исти извор омогућио је постављање асфалтне подлоге на триста метара пута према предузећу Лим пласт, двеста педесет дуж Биничког потока и још три стотине ме-

тара у насељу Здравковићи. У Савету Месне заједнице Опланићи посебно значајним оцењују километар асфалтног пута према Трговишту и Равном Гају којим је улагање у ову област достигло пуних петнаест милиона динара. Да то није све потврђује податак о значајним радовима на подасипању макадамских путева и уређивању канала на више локација. Остварени резултати додатно добијају на значају ако се зна да је руководство месне заједнице у тренутку преузимања одговорности за обезбеђење што бољих животних услова затекло празну касу оптерећену вишемилионском блокадом текућег рачуна. Дуг од четири милиона и двеста хиљада динара, са припадајућом каматом, потиче из периода од пре 2012. године кад је вршена реконструкција нисконапонске електро мреже и


јавне расвете на простору месне заједнице. Заједничким напорима локалне самоуправе и Јавног правобранилаштва блокада је отклоњена, а новом руководству отворен пут ка реализацији различитих инвестиционих пројеката. У такве се убраја детаљна реконструкција фасаде дома културе и кречење унутрашњости, чиме су створени знатно повољнији услови за рад Културно - уметничког друштва Опланићи и Удружења пензионера који су добили своје просторије. Уз све то значајном се оцењује набавка рачунарске опреме неопходне за ефикаснији рад Савета месне заједнице. - Чланови Савета су у претходном периоду били у сталном контакту са мештанима. Имали смо јако добру сарадњу, напорно смо радили у време поплава, помагали мештанима у санацији и у донацијама, а све уз помоћ

града Краљева, Штаба за ванредне ситуације и Војске Србије. Све што смо урадили у претходном периоду усмерено је ка побољшању квалитета живота са крајњим циљем да задржимо младе на овим просторима. Мислим да смо, уз помоћ политике коју воде град Краљево, Влада Републике Србије и председник Александар Вучић, у томе делимично успели - каже Петровић уз позив суграђанима да на следећим изборима подрже листу Српске напредне странке под називом „За нашу децу“. Са око осам стотина становника у пет заселака, Ковачани, Подгорци, Парлог, Избица и Равни Гај, село се простире дуж леве обале Западне Мораве између Сирче, Грдице, Милочаја, Поповића и Трговишта. На овом простору први пут се помиње у периоду између 1428. и 1429. године, под именом Пла-

тов, а стотину година касније као село Горњи Свињци са осамнаест кућа. На истеку прве декаде шеснаестог века у селу је четрнаест кућа, а десетак година касније само једанаест. У последњој деценији шеснаестог века село се први пут помиње под данашњим именом и расте до половине деветнаестог када је у четрдесет шест домова пописано двеста осамдесет шест становника, а 1924. године седам стотина тридесет у сто петнаест домаћинстава. На географским картама из 1700. године, село је први пут уцртано као Опланићи, тачно на граници између Аустрије и Турске. Црква посвећена Светом Архангелу Гаврилу саграђена је прилозима мештана Опланића и Поповића у периоду од 1989. до 1991. године на месту на коме је за време великих сеоба Срба постојала црква брвнара. Опланићи деле судбину села у ко-

27


МАГАЗИН

1.3.2020.

јима преовладава становништво старије од педесет година, а једним од разлога сматра се податак да се рађају већином женска деца која по заснивању породице одлазе у друге средине. Последица таквог стања највидљивија је у Основној школи „Јован Цвијић“ у Сирчи коју похађа само педесетак деце из Опланића. И поред тога, каже Петровић, приметно је да се последњих година ситуација мења, понајвише захваљујући подизању квалитета живота. Интересовање најмлађих за очување народне традиције повод је за реактивирање рада културно уметничког друштва које је до пре пет година, због запуштености Дома културе, користило просторије школе у Сирчи. Друштво је формирано 1988. године, а први наступ је везан за еми-

28

сију Радио Телевизије Србије „Селима у походе“. О успешној каријери певачког друштва сведоче две касете са педесетак традиционалних песама, трајни ахривски снимци за Радио Београд и наступи на бројним манифестацијама међу којим се најзначајнијом сматра „Београдски победник“. Друштво је добитник Новембарске награде града Краљева, вишеструки је победник на сабору у Тополи, учесник на међународном фестивалу у Нишкој Бањи, „Чобанским данима“ у Косјерићу, Сабору „Прођох Левач, прођох Шумадију“. Нови замах друштво је добило после 2016. године кад је Саша Марковић, радом са педесетак деце, подигао рад на знатно виши ниво. Годинама је Фудбалски клуб Младост био значајно име и међу зонашима са територије града Краљева, а

онда запао у кризу све док бригу о њему није преузео Марјан Игрутиновић. Клуб је под називом Земљорадник основан 1925. године, а име добио јер једанаест слова у имену симболише исто толико играча у тиму. Фудбал је у овом поморавском селу почео да се котрља много раније захваљујући Ивану Брожићевићу, познатом по изградњи споменика солунским јунацима, који је прву лопту предао попу Милораду Благојевићу а овај је поклонио Животи Стефановићу. У време кад су фудбалске дружине постојале само у Сирчи, Адранима, Мрсаћу, Ратини и Бресници Живота је за игралиште уступио део сопственог имања, а сведоци првих утакмица у овом крају били су Момчило, Филип, Љубинко, Бранко, Живорад и Милош Игрутиновић, Милун Подгорац, Ристо Думић, Живота


29


30

МАГАЗИН 1.3.2020.


31


МАГАЗИН

1.3.2020.

Стефановић, Мидо Терзић и други. После година успеха клуб је запао у кризу, а онда 2016. поново кренуо узлазном путањом са жељом да се из општинске што пре пресели у градску лигу. - Као Савет месне заједнице у претходном периоду смо се трудили да помогнемо сваки засеок. Пре две године смо наставили уређивање дома културе чија је фасада била у лошем стању, а после унутрашњег кречење свих просторија опремили га рачунарском опремом за потребе месне заједнице и других корисника. Успели смо да оспособимо и канцеларију за око сто

32

двадесет пензионера које успешно води Слободанка Марић, а ја сам се трудио да сви будемо једна породица и радимо у интересу села, иако је то у данашњим условима много тешко. Количили смо пут према Станковићима, уређивали пут према Црквици и имали идеју да радимо пројекат, али смо се са члановима Савета договорили да прво урадимо приоритетне тачке. Урадили смо подасипање пута у насељу Павловићи, а према Здравковићима извршили асфалтирање пошто ту имамо петнаесторо деце до петнаест година која су наша будућност. Пут према Равном Гају, што је веома значајно за мештане Опланића, Сирче, Грдице и Трговишта, радили смо у три етапе, а у овом делу успели да поставимо и јавну

расвету тако да је у Опланићима покривено свих шест трафостаница - каже Петровић уз потврду да и у овој средини, као и у многим другим, има и значајних проблема. Најзначајнијим се оцењује водоснабдевање, а анализе Завода за јавно здравље наводе на размишљање да би боље решење од тренутног било прикључење на градски водовод. Предност Опланића огледа се у податку да се село налази на самом ободу града, јер од центра до првих кућа нема више од четири километра. Све наде мештана усмерене су према Јавном комуналном предузећу „Водовод“ из кога још нема одговора на бројне дописе којима се тражи и прикључење и на канализациону мрежу. Представни-


ци Савета уверени су да је и једно и друго могуће, а значајним фактором на путу до коначног решења проблема оцењују помоћ Канцеларије за јавна улагања. До тада мештани су оријентисани на снабдевање водом из бунара на које је прикључено по неколико десетина домаћинстава. Велике наде усмерене су и ка градњи аутопута, а да село постаје атрактивна локација најбоље потврђује податак о све већем броју особа које у овом крају купују плацеве за градњу викендица, како поред саме Мораве тако и у брдовитом подручју. Они који се баве пољопривредом, а таквих је највише, додатни бенефит очекују од регулације тока Западне Мораве, јер се све њихове њиве простиру дуж обала реке, како са леве тако и са десне стране на простору Адрана и Грдице. Иако ће због градње аутопута неки од њих остати без поседа на десној обали, које у неким другим околностима не би дали ни за кућу, у овом случају показују довољно разумевања за приоритет државног пројекта од кога ће значајну корист имати већи део ста-

новништа. Приградски превоз организован је првенствено због обавезе локалне самоуправе да ђацима обезбеди што бржи долазак до школа, а иако је од почетка године и поверавања услуге јавног градског и приградског превоза новом превознику било извесних проблема не јењава уверење да ће, у сарадњи са школама, и овај проблем бити само један у низу бивших кога ће се сећати с времена на време. Поред предузећа Лим пласт и две занатске радње које се баве винкловањем мотора тавори и неколико мањих радионица које власницима служе као прилика за допуну кућног буџета. Од прошлогодишњих поплава, када се бујица са обронака Котленика сјурила према нижим деловима села, најтеже последице претрпео је део пута дуж Бинићког потока. Иако су стручњаци Јавног комуналног предузећа „Путеви“ поставили знак који упозорава на забрану проласка, мештани двадесетак домаћинстава из овог краја и даље га користе како би дошли до својих кућа. Решење проблема очекује се

у склопу најављене детаљне регулације потока што је било тема разговора градоначелника Краљева и директора Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта са председницом Владе Србије. Председник савета месне заједнице и месног одбора странке Саша Марковић не крије жељу за реализацију амбициозних планова и у овој години. Добра потврда је податак о припреми неколико пројеката чија се реализација очекује уз помоћ локалне самоуправе и републичких органа, а све то требало би да створи боље услове за останак младих на селу. Мотив више је могућност коришћења средстава за подстицај пољопривреде и повољности при куповини пољопривредних машина уз повраћај половине уложених средстава. У таквим околностима разумљиво је уверење да је добра гаранција победа напредњака на наредним локалним и парламентарним изборима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33


34

МАГАЗИН 1.3.2020.


35


1.3.2020.

МАГАЗИН

36

Четврти официрски бал у Касарни „Рибница“

РЕВИЈА ЕЛЕГАНЦИЈЕ И ОТМЕНОСТИ


- Први официрски бал је одржан 1852. године у Београду, а слични су, крајем 19. и почетком 20. века, организовани у свим већим гарнизонима у Србији укључујући и Краљево. - Најзаслужнији за организовање и одржавање официрских балова кнез Михајло Обреновић. - На балове који су се одржавали по строго утврђеној процедури позивани су пажљиво одабране личности елите тадашњег друштва међу којима су били министри и други високи државни чиновници, високи официри са супругама, дворске даме и стране дипломате. - У Краљеву су са супругама и пратиљама танцовали, играли и плесали официри Првог хаубичког и Другог коњичког пука Војске Краљевине Србије, касније и официри Краљевине Југославије

37


38

МАГАЗИН 1.3.2020.


39


1.3.2020.

МАГАЗИН

40

З

ахваљујући команди Копнене војске и припадницима Друге бригаде овог рода оружаних снага у Краљеву је 2017, после паузе од 76 година, обновљена традиција организовања и одржавања официрских балова. Свечана сала гарнизона у Рибници ове године је четврти пут заредом угостила учеснике и госте официрског бала који су приредили припадници Друге бригаде. Осим припадника Војске Србије из гарнизона Краљево свечаности су присуствовали начелник штаба Команде Копнене војске бригадни генерал Жељко Трамошљика, командант Друге бригаде Копнене војске бригадни генерал Жељко Кузмановић, представници служби сектора безбедности, локалне

самоуправе, јавних и државних предузећа и други. Отварајући овогодишњи генерал Кузмановић је подсетио на дугу традицију организовања и одржавања официрских балова у Србији за шта се најзаслужнијим сматра кнез Михајло Обреновић. Први официрски бал је одржан 1852. године у Београду, а слични су, крајем 19. и почетком 20. века, организовани у свим већим гарнизонима у Србији укључујући и Краљево. На балове који су се одржавали по строго утврђеној процедури позивани су пажљиво одабране личности елите тадашњег друштва међу којима су били министри и други високи државни чиновници, високи официри са супругама, дворске даме и стране ди-

пломате. - Идеја и намера команданта Четврте бригаде Копнене војске, бригадног генерала Милосава Симовића, да се оживи и очува традиција официрских балова васкрсла је 2008. године одржавањем официрског бала у гарнизону Врање. Са генералом Симовићем на челу Копнене војске све четири бригаде имају формирне плесне групе, а балови се ваке године одржавају у гарнизонима Ниш, Нови Сад, Врање и Краљево. У Другој бригади Копнене војске у Краљеву 25. јануара 2017. године, после седамдесет шест година, организован је први официрски бал уз помоћ Команде Копнене војске. Желимо да опет, као некада, официрски бал буде предмет лепог сећања и приче до


новог балског сусрета. Да смо у томе и успели показује све већи број лица који су заинтересовани да присусутвују официрском балу - подсетио је генерал Кузмановић уз жељу да присутни уживају у музици ансамбла „Станислав Бинички“, игри и плесу Плесне групе „Тамо далеко“, песмама десетара Слађане Марковић и наступу краљевачке групе „Холидеј“. Војнички корак, официрска елеганција и отменост, беле рукавице, ешарпе, униформе, балске хаљине, све то чинило је да официрски бал буде престижан и радо дочекан културни догађај у оквиру кога су у Краљеву са супругама и пратиљама танцовали, играли и плесали официри Првог хаубичког и Другог коњичког пука Војске

Краљевине Србије, а то су чинили и официри Краљевине Југославије. Непосредно пре Другог светског рата та лепа традиција се угасила, а ни после рата у Краљеву није било официрских балова. Последњи официрски бал у Краљеву одржан је почетком 1941. а први после пуних седамдесет шест година наговестио трајање које зависи само од припадника ове јединице. Да очекивања нису била без основа потврдио је и овогодишњи у оквиру кога је, уз пратњу Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ познатом и ван граница земље, наступила Плесна група „Тамо далеко“ састављена од официра, подофицира и професионалних војника Друге брига-

де Копнене војске. Они су играма и песмом, уз кнез Михајлово коло, Српкињу, Дорћолку, Краљево коло и друге, још једном подсетили на период некадашњих официрских балова. У послератном периоду кад није било балова нису изостала официрска дружења, а најзаслужнијим за организовање у гарнизонима Краљево и Врњачка Бања сматрају се они који су били радно ангажовани на аеродрому у Лађевцима. Иако су дружења организована током низа година старији припадници оружаних снага још се сећају оних с почетка последње деценије двадесетог века познатих као плаве вечери. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

41


42

МАГАЗИН 1.3.2020.


43


У сусрет Бесмртном пуку

У МАЈУ НА ЦР

МАГАЗИН

1.3.2020.

- Начин на који је Краљево током претходне две године организовало манифестацију Бесмртни пук повод је да му се пред овогодишњу додели посебна улога, учешће у снимању телевизијског спота који ће на Дан победе бити приказан на Црвеном тргу у Москви. - На Тргу српских ратника хор „Арија“, под руководством Драгане Милићевић, отпевао трећу строфу „Каћуше“ и песму „Ово је Србија“. - Краљево ће 9. маја ове године на посебан начин бити присутно у значајном делу света. - У споту чланови У дружења ратних војних инвалида

44


РВЕНОМ ТРГУ

45


46

МАГАЗИН 1.3.2020.


47


МАГАЗИН

1.3.2020.

Д

48

ан победе над фашизмом, који се у Краљеву деценијама уназад обележавао полагањем венаца и цвећа на Споменик отпора и победе, од пре две године је добио нову димензију баш као и на простору Руске Федерације шест година раније када је, као последњи ешалон традиционалне деветомајске Параде победе, московским Црвеним тргом продефиловао Бесмртни пук сачињен од потомака страдалих у Другом светском рату. Идеја да се на овакав начин чува сећање на све који су се у великом отаџбинском рату борили против фашизма нашла је плодно тло на територији целе земље, а врло брзо и превазишло њене границе па је Бесмртни пук стигао и до Србије. Паралелно са четвртом годином у Београду, продефиловао је улицама Краљева, Кикинде, Сомбора, Крагујевца, Крушевца, Панчева, Ужица, Параћина, Новог Сада и Ниша и три града у Републици Српској, Источног Сарајева, Бањалуке и Требиња. Идеју о дефилеу у знак одавања почасти свима који су се борили против фашизма покренула је група новинара из Омска после посете меморијалном центру у коме је горео вечни пламен. Акценат је стављен на Други светски рат који има велики утицај на руску културу у којој је дубоко усађено сећање на двадесет седам милиона особа страдалих у борбама и много других до око четрдесет милиона колико је изгубило живот од последица рата. Иако се Бесмртни пук организује у знак поштовања према херојима и хероинама Другог светског рата у Србији је круг оних којима треба одати дужно поштовање проширен и на учеснике ратова вођених током деведесетих година прошлог века. Податак да је у том периоду у борбама уче-

ствовао и велики број припадника оружаних снага са територије града Краљева повод је да у обележавање буду укључени Удружење ратних војних инвалида и Удружење породица палих бораца. Од тренутка када је, на иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства државне управе и локалне самоуправе, 9. мај проглашен за државни празник нову димензију добило је и обележавање Дана победе над фашизмом у склопу кога маршира Бесмртни пук. Начин на који је Краљево током претходне две године организовало ову манифестацију повод је да му се пред овогодишњу додели посебна улога, учешће у снимању телевизијског спота који ће на Дан победе бити приказан на Црвеном тргу у Москви. Како је позната композиција „Каћуша“ претходних година постала заштитни знак Бесмртног пука ове године ће бити и музичка подлога спота који се снима у више градова од којих је сваки задужен да припреми једну строфу. Задатак да организује снимање поверен је Савету за родну равноправност града Краљева, да отпева трећу строфу песме изабран је хор „Арија“, под руководством Драгане Милићевић, а најпогоднијом локацијом за снимање оцењен је Трг српских ратника. Из Савета за родну равноправност стиже потврда да ће спот бити приказан на Црвеном тргу у Москви и свим другим земљама у којима се на овај начин обележава Дан победе над фашизмом што појачава уверење да ће Краљево 9. маја ове године на посебан начин бити присутно у значајном делу света. Поред једне строфе из популарне „Каћуше“ задатак свих градова учесника био је да припреме и једну родољубиву песму, а у Краљеву је про-

цењено да би најбоља била „Ово је Србија“. У снимању спота учествовали су и чланови Удружења ратних војних инвалида са препознатљивим банером и фотографијама суграђана страдалим у ратовима током последње деценије двадесетог века са којим су и претходне две године предводили Бесмртни пук. Снимању спота приступило се на иницијативу руске примабалерине Наталије Шатињине, која је годинама уназад присутна у Србији као представник фирме за производњу православних црквених звона, а њен боравак у Краљеву везан за организацију Бесмртног пука претходних година резултирао је успостављањем партнерских односа са градом Переслав Залески, удаљеним сто четрдесет километара од Москве. Град богате историје и православне традиције познат је као родно место Александра Невског чији се високи представници ускоро очекују у Краљеву како би ставили потпис на протокол о сарадњи. О јачању веза са Руском Федерацијом сведочи и прошлогодишња посета представника најстаријег руског града Ростов Велики. У време обележавања Дана победе над фашизмом гости Краљева били су градоначелник Ростова Великог са сарадницима, фудбалери локалног клуба који су одиграли пријатељску утакимицу са краљевачким Карађорђем, али и чланови изузетно успешног боксерског клуба. Угостили су их краљевачки боксери који с нестрпљењем очекују најављени позив за узвратну посету. Прошлогодишње обележавање Дана победе у Краљеву памти се по изложби „Србија-Русија, Југославија-СССР“ и филму „Битка за Севастопољ“ посвећеном чувеној снајперисткињи Људмили Павличенко. Т. Радовановић


49


50

МАГАЗИН 1.3.2020.


51


1.3.2020.

МАГАЗИН

52

Миња Богдановски


Од хобија до атрактивног занимања (2)

МИЊИНА КУХИЊИЦА ПРЕПОЗНАТЉИВ БРЕНД

- Сваки од око хиљаду и по рецепата из Мињине кухињице прати и видео запис. - И кухиња телевизијски студио. - На „јутјубу“ око шездесет хиљада посетилаца, на „фејсбуку“ више од четири стотине педесет хиљада, на „инстаграму“ преко двеста хиљада. - У локалној средини нема интересовања за оно што ради, што појачава уверење да се не опрашта успех ни ономе ко је цео живот посветио озбиљном и преданом раду

53


МАГАЗИН

1.3.2020.

М

54

а колико одређен ниво популарности био сан великог броја младих људи неспорно је да се по који пут до ње стиже неочекивано, и без намере, што је најчешће последица искрене посвећености неком послу. О томе сведочи пример Миње Богдановски која после више од деценије упорног рада може да потврди како озбиљан рад доноси резултате, а један од бенефита је могућност да се кроз сарадњу са познатим брендовима остварује корист која се огледа у стицању нових знања и све већег искуства. Прилика за то су различита дешавања међу којима значајно место заузимају она која компанија „Кока-кола“ често организује у великим маркетима. Сем прилике да у савремено опремљеним кухињама припрема неко од јела за потрошаче то је и добра прилика за разговор са њима уз савете о начинима да на што бољи начин припреме нешто по њеним рецептима. Озбиљност каквом се приступа организацији оваквих дешавања потврђује да се ништа не препушта случају, што је добра основа за сарадњу која траје годинама. Почела је трогодишњим уговором а колико је била успешна најбоље потврђује спремност „Кокаколе“ да је настави и по истеку тог периода. Да и даље траје могу да се увере сви који посете званични веб сајт Мињина кухињица, или неки од профила на друштвеним мрежама, кад поред готовог производа према неком од рецепата угледају и флашицу кока-коле. О сарадњи са другим брендовима сваки пут сведочи по који од њихових производа на фотографијама које Миња прави у мини студију смештеном у породичном стану. Колико су произвођачи схватили утицај који Миња и њој слични имају на потрошаче најбоље потврђује жеља да уз њихову помоћ промовишу најновије производе. Сем што сви рецепти доживе материјализацију у њеној кухињи није необично да тај простор буде претворен у студио за снимање различитих телевизијских емисија. Разлог се огледа у чињеници да, иако поступак припреме

снима сама, по који пут не може да одбије захтев продукције да емисија буде реализована од стране специјализоване екипе. Снимци настали у Мињиној кухињици разликују се од других, а ограничени су на највише пет минута колико је оценила довољним да прикаже све што је потребно. Трајни запис Миња дели са свима који то пожеле, а оно што је припремила по правилу са породицом и пријатељима. Иако досадашње искуство сведочи о повећаном интересовању за „слатке рецепте“ Миња у последње време предност даје другима. - Највећа ми је сатисфакција кад видим да је неко у току дана направио то што је у рецепту, фотографисао и објавио на друштвеним мрежама јер му се допало, поготово кад су празници. Последње две године правила сам божићну чесницу и била презадовољна податком да је не колико хиљада домаћинстава припремало по мом рецепту. Објавила сам око хиљаду и по различитих рецепата, а сваки прати видео запис јер је, ако имате неку недоумицу, лакше припремити кад се види видео клип. На „јутјубу“ већ имам око шездесет хиљада посетилаца, на „фејсбуку“ више од четири стотине педесет хиљада, на „инстаграму“ преко двеста хиљада. Радујем се сваком коментару, посебно при потврди да нешто може да се припреми и на другачији начин, а трудим се да одговорим на свако питање. Сваки рецепт може да се модификује према укусу, а и ја ретко радим по оригиналу јер прилагођавам укусима укућана - признаје Миња. У рецептима су присутне све врсте јела, погаче, пецива, салате, предјела, чорбе, главна јела, месо припремљено на различите начине а свако, иако је то у последње време све теже, има јединствен назив. Они који прате дешавања у Мињиној кухињици сведоци су континуитета који потврђују два до три рецепта недељно, по који пут и више у зависности од годишњег доба и доступности по које од намирница. Ограничења локалног тржишта главни су

разлог да се оно што недостаје потражи у другим срединама, најчешће различито зачинско биље и одређене врсте воћа каквог нема током целе године. О настојању да увек буде актуелна сведочи настојање да рецепти прате различита дешавања током године, па им се посебна пажња поклања у време поста, а да води рачуна о потребама различитих категорија конзумената потврђује жеља да удовољи захтевима што више различитих, укључујући и оне који због алергија на одређене намирницие нису у ситуацији да уживају у сваком јелу. И поред жеље о коришћењу што већег броја различитих намирница рецепти су прилагођени понуди онога што се може набавити на што више тржишта, јер у супротном уложени труд неће доживети заслужену сатисфакцију. Онима који би желели да у сопственом дому припреме нешто по Мињиним рецептима посебно импонује сазнање да не користи ништа чега нема у највећем броју домаћинстава. Коментари објава на некој од друштвених мрежа потврђују и интересовање мушког дела популације да провере кулинарско умеће у чему знатно помажу упутства која нуди Мињина кухињица, а да дешавања у њој помно прате и они који би желели да се професионално баве припремањем различитих врста јела потврђују захтеви да им се помогне у одабиру. - Ако не могу да помогнем нећу ни да одмогнем, па ме вероватно и воле што сам увек ту као особа којој могу да се обрате за савет. Намеравам да и даље радим као до сада, да напредујем током снимања и додајем неке нове ствари. Имам вољу, имам знање и волим то да радим па ми ништа није тешко, поготово кад видим коментаре. Кад сам кренула био је то хоби и љубав према овоме, па нисам размишљала да ће прерасти у посао нити да ћу зарадити неки новац. Иако ми то никад није био приоритет дешавало се да ме контактирају неки који желе да почну са блоговањем, па питају како да зараде на томе. Зато је мој савет, ако


55


56

МАГАЗИН 1.3.2020.


размишљаш у том правцу мани се посла јер никад не знате да ли ће, и када, неко да вам понуди посао. Морате да будете мало специфични, да радите, и не можете да одустанете ако после два три рецепта нема коментара. То долази временом, ништа се не дешава преко ноћи, а онај ко жели брзо да заради боље да не почиње. Можда се мени све тако лепо и десило зато што нисам размишљала у том правцу - каже Миња. Настојање да видео клипови добију на квалитету основ је жеље да у снимање буде укључено више камера како би се, сталном променом угла само једне, уштедело на времену. И поред потврде да свако снимање траје релативно дуго евидентно је одсуство жеље за било чијом помоћи. Миња признаје како највише воли да ради сама, и у тишини, како би одржала довољан ниво толико потребне концентрације. Велики број најразличитијих рецепата повод је за потребу да најбољи буду објављени у посебној књизи, а кад се појавила пре шест година преовладала је жеља да буде квалитетна и у дугом времену након тога сведочи о једном периоду у животу. Кад је прошле године редакција листа Блиц пожелела да обрадује своје читаоце избор је пао на четири издања Мињиних мини кувара, а о сарадњи са компанијом Др Еткер сведочи календар са дванаест рецепата за ову годину. Да се добар глас далеко чује сведоче позиви за учешће у бројним телевизијским емисијама посвећеним припремању јела, чак и оним које се емитују на простору ширег региона. Разлог да не прихвати једну такву примамљиву понуду за снимање у иностранству мотивисан је везаношћу за породицу и одсуство жеље да буде одвојена од ње петнаестак дана. Поплава емисија посвећених припремању хране води ка ставу да све више постају помодарство, због чега преовладава уверење о потреби да се већа пажња посвети локалној сре-

дини и намирницама које успевају на том простору. Ма колико да оно што се приказује делује довољно атрактивно за сладокусце није тајна да не прија сваком организму. Баш то је основа на којој се темељи став о томе на ком подручју треба да се конзумира која храна, уз претпоставку да прија организму. И поред различитих мишљења и савета који указују на потребу апстиненције од конзумирања одређених производа богато кулинарско искуство сведочи о могућности да се у исхрану укључи све што је доступно у одређеном периоду године, уз услов да се правилно одреди граница и ни у чему не претерује. Ако се уносу намирница у умереним количинама дода довољан ниво физичке активности непотребним се оцењује уздржавање од било чега што не смета здрављу. И поред појаве нових јела неспорна је чињенца да је присутан и велики број традиционалних за свако подручје. Доступност све више информација из ове области сведочи о жељи да се провери оно што пружа све више различитих рецепата што потврђује да ни припремање хране није могла да се одупре модернизацији каква је присутна у готово свим сферама живота. - Потреба да се користе намирнице са поднебља у коме се живи основни је разлог да у припремању радије користим сунцокретово уље него маслиново. Иако је једно време била велика хајка на маст, уз упозорење да није здрава, ја сам остала при уверењу да није тако, поготово ако је домаћа, па нисам хтела да је избацим из рецепата. Зато не треба увек слушати такве савете, већ користити оно што вама прија. Свако треба да ради онако како му највише одговара, да поступа у складу са сопственим укусом, узима оно што му прија и слуша свој организам а не савете међу којима има и погрешних. Све што направим први пробају моји укућани, па настојим да то буде оно што ћемо да поједемо, а не што је само лепо за

сликање. Најбитније је да је укусно, јер остаје у породици - објашњава Миња. Иако после толико година рада готово да нема тајни у конципирању рецепта, фотографисању и снимању видео записа, због жеље да њихови производи буду представљени на најбољи могући начин строги захтеви појединих брендова подразумевају детаљни преглед и контролу пре објављивања. Да је жеља обострана потврђује и Миња која за припремање оног што ће видети велики број особа, некада и више од милион, сваки пут бира најквалитетније намирнице а оне по правилу стижу директно од произвођача. Сем потврде да је то довољна гаранција не треба занемарити чињеницу да су и паковања знатно квалитетнија него у продавници, што није без значаја при настојању да се направи што уверљивија фотографија. И поред великих обавеза које подразумева овај тип рада Миња је повремено гост на бројним манифестацијама које се баве производњом и промовисањем хране. Последња у низу одржана је у Старој Пазови где је као гост туристичке организације овог места била у ситуацији да подели искуства са предузетницима овог краја који се баве производњом органске хране. Уверење да свака манифестација овог типа пружа прилику за стицање нових знања и искустава довољно је за жељу да путује кад год то дозвољавају објективне околности. А да их има сведочи путовање на Експо у Италији, посета Милану, наградно путовање у Париз као прилика да се боље упозна са предностима макарона и багет хлебова. Задовољство због успеха који је остварила сопственим радом, без ичије помоћи, донекле је умањено чињеницом да у средини у којој остварује изванредне резултате нема интересовања за оно што ради, а то појачава уверење да се у овој средини успех не опрашта ни ономе ко му је посветио цео живот. Т. Радовановић

57


Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

КРЕМАСТА ШТРУДЛИЦА ТОРТА Потребно за: I део: 12 ком Медела Штрудли укуса јагода и ванила 200 г млевеног кекса 65 г шећера у праху 80 г Витал СТОНОГ маргарина 300 м густог јогурта

МАГАЗИН

1.3.2020.

Фил:

58

300 мл хладног млека 150 г шлаг крема укуса слатка павлака 150 г слатке павлаке 250 г масцарпоне сира 1 желатин 200 г јагода 100 г чоколаде Декорисање: Медела Штрудле укуса јагода и ванила шлаг јестиве перлице јестива срца јагоде Медела Штрудле исецкајте и ставите у чинију. Додајте млевени кекс и шећер у праху, па промешајте. Истопите Витал СТОНИ маргарин, мало прохладите, па сипајте преко. Промешајте, па додајте и јогурт и наставите са мешањем али водите рачуна да вам комади штрудли остану цели. Преручите у калуп пречника 22 цм. Ставите на хлађење док припремате фил.

Фил: Желатин прелијте са 50 мл хладне воде. Оставите 10 минута да набубри. У суд сипајте млеко и шлаг крем. Миксером умутите па додајте слатку павлаку и наставите са мућењем. Додаје масцарпоне сир и шпатулом промешајте. Набубели желатин истопите, најбрже и најлакше ако то радите у микроталасној. Додајте кашику фила у истопљен желатин и промешајте па тако све сипајте у фил. Промешајте и поделите на два једнака дела. У први део додајте јагоде које сте штапним миксером или блендером уситнили у кашу. Фил нанесите преко првог дела Ставите торту у фрижидер или замрзивач на 10 минута. У други део додајте крупно рендану чоколаду. Промешајте па нанесите преко фила са јагодама. Вратите торту у фрижидер и оставите да се охлади макар 3-4 сата пре него шро скинете обруч и наставите са декорисањем. Кремаста Штрудлица торта Декорисање: Около сложите Медела Штрудле, једну до друге (22 ком). Шлагом украсите на начин како је приказано у видеу или како ви желите. Додајте свеже јагоде, још мало штрудли исечених по диагонали, јестиве перлице, срца, чоколаде, итд.


59


60

МАГАЗИН 1.3.2020.


61


1.3.2020.

МАГАЗИН

62

Верољуб Андријанић


Седам деценија позоришта у Краљеву: Верољуб Андријанић Јешо (1)

ГЛУМАЦ НА СИЛУ - Пробе у позоришту до неколико сати иза поноћи. – Редовне контроле припадника безбедности на путу до железничке станице. – Заседе и присилно привођење на пробе. – Учешће у „Хајдуцима“ по тексту Бранислава Нушића плаћено брковима. – Само један сат сна између повратка кући и поновног одласка на посао. – Ноћи преспаване у позоришту. – После дебија прва главна улога у представи „Столица која се љуља“ у режији Александра Ковачевића. - Верољуб Андријанић је у позоришту провео више од четири деценије а, иако у пензији, и данас са успехом наступа у неколико представа

63


Н

МАГАЗИН

1.3.2020.

ајвећи број оних који су постигли значајније успехе у сфери уметности, или некој другој, потврђује како су прве кораке у тој области направили врло рано, често и пре поласка у школу. Да има и супротних примера потврђује Верољуб Андријанић који је на све начине покушавао да се одупре притисцима, и избегне учешће у једној од позоришних представа, а онда се заразио до мере да га је, и после више од четрдесет година на даскама које живот значе, тешко истерати из позоришта. Кад је половином седамдесетих година добро загазио у трећу деценију живота Андријанићу позориште није привлачило посебну пажњу, чак ни као посматрачу. Много атрактивнијим чинио се филм, а четири различита недељно у два краљевачка биоскопа, уз још по који повремено у Дому ЈНА, било је довољно да се задовољи потреба за овом врстом културног стваралаштва. Није непознато да је до истека прве половине педесетих година прошлог века у Краљеву са успехом функционисало професионално позориште. Кад је 1956. престало да постоји група ентузијаста који су се бавили глумом, у културно уметничким друштвима и фа-

64

бричким драмским секцијама, окупљена је око аматерског позоришта које је у каснијим деценијама достигло домете каквим се може похвалити мало које друго са простора бивше Југославије. Један од њих био је Првослав Рачић, технички цртач у Пројектном бироу Индустрије „Магнохром“. Приближавање октобра, кад су се у Краљеву одржавали традиционални Сусрети другарства радника индустрије и рударства, било је повод да се чланови драмске скције „Магнохрома“ добро припреме и колегама из „Фабрике вагона“ докажу да су и на пољу драмске уметности бољи од њих. Избор је пао на дрмски текст Марјана Матковић „Тројица“, а како за једно глумачко место није било погодне личности спремне да се упусти у авантуру Рачић се обратио колеги из бироа Верољубу Андријанићу и замолио да помогне како би представу припремили што боље. Некоме ко до тада, по сопственом признању, није ни ушао у позориште тешко је било да схвати све предности које оно пружа, па се убеђивање младог машинског техничара из Матарушке Бање све више чинило узалудним послом. И колико год се он више опирао у избегавању разговора на ову те-

му Рачић је био све упорнији док није сломио отпор будућег значајног драмског уметника коме се пружила прилика да изађе на сцену у улози усташког војника са текстом краћим од једне реченице. Припрема представа сматрала се престижом који доприноси угледу колектива, па су све службе у њему биле спремне да пруже допринос како би успех на Сусретима другарства био што бољи. У „Магнохрому“ са неколико хиљада радника постојала је добро организована служба која је бринула о радној униформи и обући сваког од њих па кројачима, кад нису имали превише посла, није било тешко да по мери сувоњавог дугајлије сашију нову усташку униформу. Кад је и то било готово није се могло назад, а довољно поверења у уверавање искусног колеге да се упусти у авантуру са неизвесним завршетком. Андријанић се сврстава у оне људе


који сваком послу приступају крајње одговорно, а прихватање необичног задатка је било довољан разлог да се не одустаје ма како да изгледала неизвесност у коју се упушта. Члановима драмске секције „Магнохома“ је за пробе била на располагању позоришна сцена тек после друге редовне представе која је почињала у 19,30. Након што се демонтира сценографија, и уклони све што би могло да смета, могла је да почне једна од проба које су, наизменично у припремама за исти фестивал, имали глумци „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“. Због тога није било неуобичајено да се продуже до времена након одласка последњег аутобуса до Матарушке Бање, па је једино средство био воз који је према Рашки кретао сат и по иза поноћи. Од железничке станице у Конареву до породичне куће требало је доста времена, па се Андријанићу дешавало да стигне око 3,30 да би се са-

мо сат касније огласио будилник и најавио да треба пожурити до јединог аутобуса који из ових крајева вози раднике до „Магнохрома“. Више од тога иритирали су припадници полиције који су у Улици октобарских жртава редовно легитмисали сваког од ретких пролазника који су се после поноћи кретали у правцу станице. Трајало је све то док код начелника СУП-а није интервенисао лично управник позоришта Василије Туцаковић. Премијера је заказана за 13. октобар а шок је наступио тек кад се подигла завеса и тројица усташа, од којих је једног глумио Андријанић, појавили на сцени. Дуго је будући велики глумац одсутно стајао на сцени раширених ногу и са шмајсером око врата и чак заборавио да се на ироничну реплику усташког сатника кисело насмеје и изговори „хм, хм, хм“ како је писало у тексту. Много искуснији Рачић се снашао па је окренувши леђа публици гримасом подсетио на обавезу довољно уплашеног дебитанта, а онај кисели смех и три „хм“ у годинама које су уследиле у свакој прилици био повод за шалу упућену на рачун Верољуба Андријанића. После премијере представа није више изведена ни једном, а разлог за

неколико месеци пасивности драмске секције размимоилажење у редовима синдикалне организације под чијом је ингеренцијом било Културно-уметничко друштво „Магнохром“. У надмудривању оних који су се залагали за интензивирање рада драмске секције и чланова који су предност давали фолклору превагнуло је мишљење ових других због чега до половине наредне године готово да није било никаквих активности. Дугогодишњи управник Василије Туцаковић је, све време док се налазио на челу позоришта, настојао да се рад унапређује што је било повод за ангажовање професионалних редитеља. Добро информисаном и далековидом човеку није требало много да дође до информације како се на одслужењу војног рока у рибничкој касарни налази млади редитељ Велимир Митровић. Углед који је уживао у граду био је довољна гаранција да војне власти одобре његово ангажовање у позоришту. Избор је пао на припрему представе „Хајдуци“ по тексту Бранислава Нушића, а тумачење дечијих ликова препуштено одраслим особама. Уз незаборавног Сретена Степића у улози харамбаше улоге су добили и Зоран Јованов, Славољуб Ђорђевић, Миломир

65


66

МАГАЗИН 1.3.2020.


67


1.3.2020.

МАГАЗИН

68

Недељковић, Бранка Закић, Јовица Нетковић и други, а Андријанићу у подели поверен лик Стамболића. Иако улога није била превише значајна претходило јој је до тада невиђено убеђивање. - Кад смо почели да радимо представу пођем на пробу, али одустанем па продужим на аутобус због чега су ми касније постављали заседе и на силу увлачили у позориште, па је неко стално био задужен да прати моје кретање, да ме сачекује и доводи на пробе – прича Андријанић који је због тога, или нечег другог, морао да плати високу цену. Од тренутка кад је почео да се брије, а то је било добар део година пре премијере представе „Хајдуци“, Андријанић је имао уредно неговане бркове. Зато је као гром из ведра неба на генералној проби деловао затев да их до премијере обрије. Никада није званично потврђено шта је био разлог за овај захтев тим пре што је Миле Недељковић наступао у истој представи са много маркантнијим брковима и брадом. Опирање захтеву управника позоришта и редитеља попустило је у тренутку сазнања да је представа распродата, а у сали је тада било више од 330 места, па би једини начин да задржи бркове био да позоришту надокнади штету ако буде отказана. Математика се и овога пута показала као добар начин да дође до рачунице да је за то потребно издвојити неколико магнохромских плата што на почетку радног века и није деловало посебно охрабрујуће. Кад је потврда да је то неопходно стигла и од редитеља исувише одговорном младом глумцу није преостало ништа друго до да попусти под притиском, а сумња да су прсте умешале неке чудне силе потврђена је већ на следећим репризама кад више нико није помињао бријање. - Дођем у позориште са обријаним брковима, а нико ме не познаје. После премијере одиграмо представу још неколико пута, а исте године Бранка Закић поново покрене дрмаску секцију у „Магнохрому“ у којој се окупио приличан број добрих глумаца. Урадимо драму „Црнила“ по тексту који је написао Коле Чашуле, а у режији Александра Ковачевића, и онда је све кренуло другим током. После проба смо дуго остајали у


69


70

МАГАЗИН 1.3.2020.


позоришту, играли јамб и дружили се до неко доба ноћи. Деса Ћендић нам је кувала кафу, седели смо уз каљеву пећ и није било дана да нисам дошао у позориште из кога више ни пушком ниси могао да ме истераш. Кад сам касније купио ауто и недељом сам долазио, у време летњег распуста кад позориште није радило бар до Париза да са пријатељима попијем кафу. У том периоду нисмо могли да издржимо да се три месеца не дружимо. Миле Цвијовић Нецо је био запослен у позоришту и имао кључ, па понекад дођем само да изађем на сцену, да осетим ту атмосферу, па изађем. Кад упекну врућине седимо и причамо у хладовини коју су обезбеђивали дебели зидови, а ја сам толико заволео позориште тако да не знам која би сила могла да ме истера из њега – каже Андријанић. Везаност за позориште манифестовала се на различите начине, посебно у време кад би се глумци који сат иза поноћи вратили са неког од честих гостовања. Сваки такав повратак био је добар знак да бар за двојицу, Верољуб Андријанића и Живорада Гајовић, буду припремљена ћебад како би одспа-

вали који сат пре него се рано ујутру упуте на посао, први према „Магнохрому“ а други до „Фабрике вагона“. Иако би и тада остваљали врата откључана никад нико није улазио у позориште нити је било када нешто недостајало. Василије Туцаковић, познат као тврд на парама, остао је запамћен као добар заштитник интереса позоришта и преговарач са свима које је требало ангажовати у реализацији било које представе. Умео је да тргује, и оног са ким преговара држи на довољној дистанци, па није било необично да у преговорима првобитну цену спусти на неколико пута нижи износ. Његова приврженост позоришту на најбољи начин се потврђивала свакодневним доласком, кратко време након што би се тачно у 6,30 појавио на радном месту у Културно-просветној заједници. Они који су тих година проводили више времена у позоришту потврђују да је долазио први, а одлазио последњи. И док страх од његове појаве нису крили млађи чланови позоришта прикривен је био приметан и код доказаних глумачких величина какве су били Јелена Бартуловић, Ксенија Милен-

ковић, Душан Тодоровић, Бане Балшић и други. Маркантна појава Верољуба Андријанића била је довољна да му одмах после „Хајдука“ Александар Ковачевић, запамћен као један од најплоднијих редитеља у историји краљевачког драмског аматеризма, повери главну улогу у представи „Столица која се љуља“. Податак да су уз Сретена Степића у подели биле и већ поменуте глумачке величине пресудно су утицале на извесну дозу несигурности која је након свакодневних проба од по неколико сати врло брзо нестала. У троуглу између куће, посла и позоришта савладавани су основни елементи текста којим се учвршћивала сигурност током два месеца рада на припреми представе. Након две узастопне премијере које су наговештавале плодну каријеру позориште је крајем седамдесетих године, из недовољно познатих разлога, запало у кризу. Глумачки ансамбл се осуо и терет целокупног репертоара током неколико наредних сезона свео на само неколико имена. И овом приликом се најкориснијим показао Туцаковић који је успео да мотивише неколицину нових младих људи да се придруже позоришту и тако освежио помало заморен ансамбл. Највећи број оних који су се бар једном појавили на сцени остао је у позоришту дуги низ година иако их на то није обавезивао никакав писани документ. Верољуб Андријанић је у позоришту провео више од четири деценије а, иако у пензији, и данас са успехом наступа у неколико представа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

71


72

МАГАЗИН 1.3.2020.


73


УКРАДЕНА ЧАРОЛИЈА МАГАЗИН

1.3.2020.

Премијера прве српске филмске бајке

74


- У препуној сали Мултимедијалног центра „Кварт“ премијерно приказан филм Марија Гламазића „Добра вила - Украдена чаролија“. - Од првих кадрова до премијере пуне две и по године. - Значајном кариком у процесу настанка филма редитељ оцењује Небојшу Дугалића који се потврдио као добар саговорник у решавању мање или више захтевних задатака. - У сат и двадесет минута упакована је прича о потрази за украденом чаролијом и поруком о потреби довољног нивоа храбрости и одлучности како би се савладале и наизглед непремостиве препреке. - Свима који су допринели да филм добије коначне обрисе додељена пригодна признања, а глумци који су на најбољи начин пренели идеју аутора награђени својеврсним „оскарима“ названим „Златни светионик“

75


1.3.2020.

МАГАЗИН

76

У

последње време све је израженија тежња значајног броја младих људи да се упусте у различите подухвате о којима се до само неколико година мало ко усуђивао и да размишља. Томе је у значајној мери допринео развој технологије и могућност да се релативно брзо дође до значајних информација о стицању бар основних знања у некој области. Посебно атрактивним потврдили су се музика и филм који се и у локалној средини потврђује као довољно атрактиван мамац за добар део младих. Прилику да оно што су створили прикажу и другима пружају различите интернет платформе, а да има спремних да направе и који корак даље ових дана потврђује продуцент „Златног светионика Србије“ Марио Гламазић. Да

настојања нису без резултата Краљевчани су могли да се увере претходне недеље кад је, у препуној великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“, премијерно приказан његов филм „Добра вила - Украдена чаролија“. Бољи познаваоци стања у домаћој кинематографији би могли закључити да се аутор, са не превише дугим искуством у овој области, одлучио на прилично храбар потез, а колико оно што је приказано краљевачкој публици заиста вреди тек би требало да потврде и стручњаци. И поред чињенице да је током неколико последњих година из ове средине потекао двоцифрен број младих стваралаца из сфере седме уметности, који су након завршених високих филмских школа и стицања академских звања у

овој области успешно партиципирали и у пројектима од међународног значаја, није било толико јаке жеље за остварењем ове врсте каква је трајно везала Гламазића за филмско стваралаштво. Управо то је додатни мотив интересовања за одлуку о реализацији једног оваквог подухвата за који је било неопходно окупити довољан број актера и обезбедити значајна материјална средства. Све се чини много интересантнијим ако се зна да је до првих размишљања о могућности да направи било какав видео запис Гламазић дошао пре само неколико година. А прво искуство у кинематографији, признаје, стекао је некако случајно посматрајући шестогодишњег сестрића Бориса док је показивао изненађујуће


интересовање за алате и рад у дрвету. Повољност да за нека будућа времена сачува запис о томе пружио је фотоапарат који се ко зна како нашао у близини, али је за коначни облик требало и мало више филмског знања што је појачало интересовање за програмима који би сировом материјалу дали коначни облик. Да је за почетак довољна и мала помоћ пријатеља потврдило се након потврђене жеље да савлада што више у овој изузетно атрактивној области. Можда би све остало на овом нивоу да Борис није врло брзо пошао у први разред и, у настојању да се оправда за прве несташлуке, код учитељице иницирао запажање да је добар глумац. - Његова другарица из клупе је рекла

како је већ глумио у једном филму након чега се учитељица заинтересовала и контактирала ме, а он је после пројекције у школи врло брзо постао главна фаца међу друговима. Дошао сам до закључка да је томе допринео и мој мали труд, па сам одлучио да направим дугометражни филм за њега и његову сестру Нађу. Причицу смо направили са члановима породице и најбољим другарима, а резултат је први део педесетоминутне бајке „Добра вила“. Пожелео сам да филм прикажемо у биоскопу где су показали интерес за моју идеју, а колико је то било оправдано потврђује велико интересовање о чему најбоље сведоче редови за карте. Потврдило се да и мали труд даје ре-

зултате, па сам научио још нешто о монтажи филма а више сниматељског искуства стекао у једној београдској фирми која ме је ангажовала да снимам свадбе и венчања - прича Гламазић уз потврду појачане жеље да се упусти у захтевнији подухват у који је током наредне две и по године уложио много труда. Додатни мотив да му се максимално посвети било је сазнање да у драмским секцијама по основним школама има довољно деце о чијем глумачком искуству стеченом током вишегодишњег рада сведочи тек једно појављивање у позоришту. Поразно је деловало сазнање да ни то није забележено, па је изостао запис и траг о озбиљном раду што је појачало жељу за снимањем бај-

77


1.3.2020.

МАГАЗИН

78

ке што би бар некима од њих могло да буде одскочна даска у евентуалној уметничкој каријери. Жеља да прича добије озбиљнији печат водила је ка потреби да поред стотинак деце , већином ученика Основне школе „Драган Маринковић“ из Адрана, буде ангажован и неко од глумаца који већ поседују извесно искуство у овој области, па је улога маћехе поверена глумици Краљевачког позоришта Биљани Талић, Бабароге Нади Станков а чаробњака Милу Цвијовићу. Глумачку екипу зачинио је познати глумац Небојша Дугалић у улози краља, за шта је најзаслужнији случајни сусрет у Крстовграду током реализације ранијег пројекта „Град седам река и седам краљева“ кад се аутору учинило како би било добро решење за сцену крунисања Стефана Првовенчаног. Почетак реализације филма „Добра вила - Украдена чаролија“ био је добра прилика за позив, а након што је Дугалић добро размотрио све аспекте учешћа у овом пројекту уследио је пристанак што се показало као изузетна подршка свима који су учествовали у реализацији замашног подухвата. - Желео сам да окупим оне који воле глуму, који су посвећени томе, да заједно скупимо енергију и направимо дело које ће на предиван начин да промовише праве друштвене вредности. Тако се у филму појављује тема друштвених разлика па ће се деца, можда први пут у српској кинематографији, срести са осо-

бама малог раста. Весна Пајовић Тигрица се потврдила као талентована глумица која је максимално одиграла улогу Бебароге и храброшћу показала да се и у особама малог раста крије огромно срце пуно несебичности и спремности да помогне другарима. У филму се појављују и особе са мултиплекс склерозом које ће личним примером мотивисати и остале у Србији које имају било кавих проблема. Ту су и глумци који имају неке друге недостатке што ће показати да их се не треба стидети, јер и они врло лако могу да постану предности - каже Гламазић. Током две и по године филм је сниман претежно на локацијама у околини Краљева, у краљевачком Народном музеју, Крстовграду, на Змајевцу, падинама Столова, Гоча и Стрменице, али и на вулканским стенама Борачког крша, Врњачкој Бањи, Ресавској и Рибничкој пећини, старим римском граду Рајановцу. Продуцентском тиму са ограниченим финансијским могућностима посао је у значајној мери олакшала спремност највећег броја одговорних особа на овим локацијама да помогну реализацију интересантног пројекта. При збору локације преовладала је жеља да се визуелни идентитет филма обогати пејзажима какве пружа само природа овог краја, али и да се избегну трошкови скупе сценографије. Да снимање филма овог типа није ни мало једноставно могли су да се увере сви који у учествовали у реализацији пројекта, по-

највише због потребе да се усклади слободно време изузетно великог броја учесника. Ако се узме у обзир чињеница да је са обимном екипом глумаца и техничког особља по који пут требало попети се до често недовољно приступачног врха планине онда је јасније колико је био значајан ентузијазам свих учесника и жеља да се пројекат приведе крају на најбољи могући начин. У креативном смислу много значајним оцењује се потреба глумаца да се навикну на нов систем рада, јер су у оквиру драмске секције навикавани на позоришни систем рада који се у значајној мери разликује од снимања филма. Период навикавања на камеру обележен је настојањима редитеља да глумцима подробно објасни сваку сцену, а тежња да буде остварена довољна уверљивост огледа се у довољном броју понављања све док се не постигне најбољи ефекат. Радује податак да су се глумци временом навикавали на нови систем рада што је у значајној мери утицало на ефикасност у реализацији постављених задатака. И поред довољно знања за решавање проблема техничке природе и по окончању посла присутно је уверење да је могло и боље, под условом да је било могућности за коришћење квалитетније опреме. Како је оно што је било на располагању по који пут ограничавало реализацију свега што је редитељ замислио није необично да су и током снимања мењани поједини делови сценарија и


Марио Гламазић

79


1.3.2020.

МАГАЗИН

80

прилагођавани условима на терену. На начин рада, коме би замерке могли да ставе бољи познаваоци поступка којим се ствара дугометражни ирани филм, одлучујуће су утицали ограничени људски ресурси. Управо због тога су сцене снимане у континуитету, а из њих избацивано све што је сувишно или не задовољава дефинисане критеријуме. Из чињенице да је снимање трајало готово две и по године произилази уверење о константном повећању нивоа могућности свих учесника пројекта због чега су пред њих временом постављани све већи захтеви. Посебо значајном кариком у процесу настанка филма редитељ оцењује Небојшу Дугалића који се потврдио као добар саговорник у решавању мање или више захтевних задатака. - Небојша је феноменалан, разуман и скроман човек са којим можете да попричате и да се договорите, професионалац са којим нисмо имали никакве проблеме на сету. Његова велика предност је што је осим глуме изучавао и остале аспекте кинематографије, у смислу режије, светла и тона, тако да у сваком тренутку прати камеру, светло, тон и сценографију и тотално влада свиме. Мислим да је глумац који има способност да побегне од себе, и може да одигра било какву улогу, па је и улогу забавног дечјег краља пуног интересантних манира одрадио феноменално на начин на који би то ретко ко могао да изведе. Кад смо на половини филма

прегледали снимљени материјал све што ми је кроз два три сата рекао у вези начина на који сам радио било је као да сам био четири године на неком факултету. Дао ми је добре савете, а сваки у вези филма врло лако може да се пренесе на све аспекте живота, јер гађа по суштини, тако да сам кроз дружење са њим научио праве животне ствари које сам додатно убацио у бајку - признаје аутор филма. У сат и двадесет минута упакована је прича о потрази за украденом чаролијом и поруком о потреби довољног нивоа храбрости и одлучности како би се савладале и наизглед непремостиве препреке. Значајном на том путу сматра се помоћ другова која се у тренуцима очајања потврђује одлучујућом за остварење различитих циљева. Као и свака друга бајка и ова потврђује да у вечитој борби добра и зла увек побеђује добро, али после многих искушења пред којима се налазе главни ликови. Они који су у препуној биоскопској сали били у ситуацији да премијерно погледају остварење велике групе ентузијаста могли су да се увере да у најтежим тренуцима не треба очајавати, а да довољно вере у себе и своје могућности сигурно води до решења и највећих проблема. Да музиком поткрепе догађаје у филму постарали су се чланови групе Руно из Врњачке Бање и краљевачки Херувими, а за двадесетак других нумера продукција је ипак морала да обезбеди

и одређену суму новца. Да уложени труд и рад заслужују адекватно признање потврдило се након пројекције кад су свима који су допринели да филм добије коначне обрисе додељена пригодна признања, а глумци који су на најбољи начин пренели идеју аутора награђени својеврсним „оскарима“ названим „Златни светионик“. О начину на који су доживели незаборавно искуство најбоље потврђују смех и сузе изазвани дуготрајним аплаузима што најбоље севдочи о оправданости жеље за реализацијом једног оваквог пројекта. Ако ништа друго само то би, каже Гламазић, могла бити адекватна награда за две и по година озбиљног рада. Први продукцијски подухват „Златног светионика Србије“ након премијерног приказивања креће на пут по другим градовима, а пријем на који је филм наишао код краљевачке публике даје довољно повода за оптимизам да ће тако бити свуда где буде приказиван. Све то би могло да буде добар мотив за наставак истраживања могућности за реализацију и других идеја, а Гламазић открива да већ ради на сценарију за комедију чије би снимање требало да укључи велики број најмлађих глумаца, како оних који су у овом филму доживели „ватрено крштење“ тако и нових лица којима би то било добра основа при опредељењу за будуће занимање. Т. Радовановић


81


82

МАГАЗИН 1.3.2020.


На репертоару Биоскопа „Кварт“

Тајнаизгубљеногкраљевства Редитељисценаристапородичне авантуре Кирби Аткинс биоскопској публици је добро познаткаоаниматорфилмова„Штрумпфови2“, „Алвин и веверице“, „Џими Неутрон“, као и Спилберговогфилма„Великидоброћудниџин“. Његов последњи филм „Тајна изгубљеног краљевства“ прати храброг Мозлија и његову породицу у потрази за митским краљевством Торифанта, интелигентних бића која умеју да говоре а живе као робови људима. Како би ослободиосвојупородицу,главнијунаккрећена неизвеснопутовање, унадидаћенаћипомоћи одговореосвомпореклу. Натомпутуупознаје необичнудружинуТорифантаизобећанеземље, којигаодводедочудесногграда„Усправних“који кријевеликутајнуњеговогнарода. Деведесетседмоминутну авантуру Еткинс је режираопремасопственомсценарију,агласове анимиранимјунацимапозајмилисуХаџиНенад Маричић, Јелена Гавриловић, Слободан Нинковић, Маја Оџаклијевска, Драган Вујић, МаркоМарковић, ДимитријеНиколић, Милан Антонић, СлободанТешић, НиколаБулатовић и други. Филм се приказује до среде 4. марта, а пројекцијепочињуу16,30.

скоро савршени живот пса великог срца Бака окрећенаглавачкекадга,увремеЗлатнегрознице скраја19 века, издомауКалифорнијиодведуу егзотичне дивљине Аљаске. Као новајлија запослен у екипи паса који вуку санке за достављањепоште, акаснијеивођатима, Бак доживљава авантуру живота а коначно проналазимиркадапостајесамсвојгазда. „Зов дивљине“ користиврхунскевизуелнеефектеи технологију анимације како би животиње у филму учиниле потпуно реалистичним и емоционалноаутентичнимликовима. Породичнуавантуруутрајањуодокруглосто минутаКрисСендерсјережираопремасценарију који је, према роману Џека Лондона, написао МајклГрин,аводећеулогетумачеХарисонФорд, Ден Стивенс, Омар Си, Керен Гилиен и Бредли Витфорд. Филм је на репертоару до 4. марта у пројекцијамакојепочињуу18,15.

Идеш?Идем! Како би излечила сломљено срце након прекидасФраном, Вероникапристаједасе, на позивпријатељицеКаје, прикључиавантури па, изинатаодлазинапутуИстанбул. Од Загреба ће ихвозитињенпријатељВидкојиће,увекспреман наизазове, украстидединстарикомбиана пут доТурскекренутипрекоСрбијеиБугарске.Напуту имсеприсилноприкључујегејмерБакаПрасе, којивидидобруприликудастигнедоИстанбула са циљем да виртуалног непријатеља, турског гамераМертаЕфеа,коначноизазовенареванш. Бака Прасе води смиреног, повученог и тихог момка Тонија који представља његову тоталну супротност. Испрвапомалоуплашенипојавом

БакаПрасета,Вероника,ВидиКајаускоросхватају да је добричина меког срца који ће врло радо помоћиакосезатоукажеприлика.Доласкомдо Турске,екипаконачноопуштеноуживаупијајући првеутискепредивногИстанбула, али ће убрзо схватитидањиховкомбибесповратноклизиу Босфор… Деведесетседмоминитна комедија Љуба Здјеларевића настала је према сцеанрију Николине Богдановић, а у главним улогама наступају Раул Брзић, Меца Цазин, Мате Ефе, Зијад Грачић, Ника Илић, Вид Јурачић, Ненад Крстић, Фран Лауш, Бака Прасе, Вероника РосандићиКајаКочевар. Филм се приказује до среде 4. марта, а пројекцијепочињуу20сати.

К’ошеф Посаоукомесесвевртиоколепоте,изгледа да постаје ружан што потврђују најбоље пријатељицеМиаиМелдок уживајууживоту, водећикозметичкукомпанијукојусустворилеод нуле. Али, кад западнууфинансијскепроблеме, од неприкосновеногмагакозметичеиндустрије Клер Луне добијају понуду која ће довести у питањедугогодишњепријатељство. Комедија у 2Д формату, и трајању од осамдесет три минута, у режији Мигела Артете настала је према сценарију Сема Питмена и АдамаКоул-Келија,аводећеулогетумачеСелма Хајек,РоузБерниТифаниХедиш. Филм се приказује до половине недеље у пројекцијамакојепочињудвасатапрепоноћи.

Зовдивљине Из студија 20th Century Fox стиже прича засновананароману„Зовдивљине“укојојседо

83


84

МАГАЗИН 1.3.2020.


85


Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

МАГАЗИН

1.3.2020.

Док Срби, једва саставља политичкој мегаломаниј

86

Папир је у Србији „грађевински материјал“!? Од гласачких листића, изабрани граде – виле!

После д сваком по Српске власти, Србе „верно служе“? Кредитима потомке да задуже!


ју крај с крајем, ји, нема краја!

десет скупштинских седница, осланику, на Лото-у – седмица!

87


1.3.2020.

МАГАЗИН

88

Миодраг Радомировић Пуре


Краљевачка искуства у европском спорту: Миодраг Радомировић Пуре (2)

АТЛЕТИЧАР МЕЂУ КОШЕВИМА - Одлазак Милована Богојевића из Слоге међу кошаркашким стручњацима се и данас сматра почетком краја краљевачке кошарке. – У тренутку кад су лекари у писаној форми потврдили како му преостаје још шест недеља живота, а породици препоручивали да се привикава на живот у новим условима, Миодраг Радомировић се окренуо раду на првој књизи. - Нема неизлечивих болести, има само неизлечивих пацијената. - Организатор првенства Европе за српске кошаркашке клубове у дијаспори. - Српски кошаркашки стручњаци су у знатној мери утицали на развој овог спорта у Европи, Ранко Жеравица утицао на развој шпанске, Александар Николић италијанске и српске, а Светислав Пешић кошарке у Немачкој. – На српску кошарку су погубно деловале приватне школе. - Српска кошарка све више личи на трамвајску лигу у којој се све врти око Београда. - Посебно погубно на развој спорта делују разноразне агенције и спортски саветници какве имају и четрнаестогодишњаци

89


90

МАГАЗИН 1.3.2020.


У

време кад је краљевачка атлетика почела нагло да посрће почели су да јој окрећу леђи највернији међу које се у то време сврставао Миодраг Радомировић, а то што је сматран издајником мање говори о његовом односу према овом спорту, а више о стању какво је тада владало међу атлетичарима. Незаслужено негативан предзнак који се везивао за његово име сматран је одсуством и минималне дозе демократије међу атлетским радницима који су чинили све ужи и затворенији круг. Након великог успеха краљевачких кошаркаша, захваљујући пре свега изузетном односу према спорту и раду Милована Богојевића, одступило се од концепције ослањања на сопствене снаге а све чешће промене тренера ни са играчима који су долазили из других средина нису донеле значајније резултате. Одлазак Милована Богојевића из „Слоге“ међу кошаркашким стручњацима се и данас сматра почетком краја краљевачке кошарке, а одсуство заједништва на терену условљено различитим мотивима оних који су на долазили у клуб на само једну сезону. У таквим околностима је појава „Машинца“ наговештавала промену односа према овом спорту, али се није далеко одмакло понајпре због сукоба различитих интереса који су се укрштали у клубу. У таквим околностима и Радомировић се осетио сувишним и одлучио за педагошли рад који је резултирао завидним рејтингом у области физичке припреме спортиста. Физичка припрема је и тема прве објављене књиге, а рад на факултету само наставак започетог процеса од пре неколико година. Радно место руководиоца у Самоуправној интересној заједници за одмор и рекреацију радника пружало је могућност путовања по Југославији због закупа између 35 и 40 хиљада лежајева колико је током туристичке сезоне било на располагању Краљевчанима. Већ половином осам-

десетих година постало је приметно мање интересовање туристичких радника за сарадњу са колегама из Србије, а најбољи показатељ је податак да им је на располагање стављано мање од трећине некадашњих капацитета. - Раздвајање је био све видљивије, а осећање да нисам радо виђен гост појачавано сазнањем да морам све дуже да чучим пред вратима и чекам да ме неко прими. То ми се није свиђало па решим да спакујем кофере, са породицом одем из земље и, иако никад нисам био тренер, преузмем неки кошаркашки клуб из треће или четврте лиге у Немачкој. Један мој рођак је пронашао оглас којим један клуб тражи тренера професионалца и ја одлазим у нову средину за плату 300 марака мању него што сам имао овде. Не знам језик, мој енглески је каубојски, у екипи имам Американца, а по уговору за три месеца треба да остварим неки резултат. Знао сам само оно што сам научио од Милована Богојевића. Узео сам екипу, кренуо, направио резултат и остао четири године у том клубу. Учио сам много, радио још више, и у међувремену дипломирао на кошарци. У Немачку сам одвео Жељка Влаховића који је играо у Слоги, па Ивана Росића и све је кренуло на најбољи могући начин док ми 1994. године није дијаг-

ностикован рак. У жељи да нешто створим радио сам паралелно са рестораном и бавио се тренерским послом, а двоструки стрес појачаван сазнањем да су на ратишту у Вуковару изгинули многи људи које сам знао још као студент у Сарајеву. Поред стресног рада пре и после подне, тренинга и путовања, једне ноћи сам се пробудио и приметио крвне подливе на длановима и табанима. У болници ми је три дана касније констатован бронхијални карцином плућа због чега сам заглавио на специјализованој клиници за лечење ове болести у Есену – прича Радомировић. Тешко је схватити расположење човека коме су лекари у писаној форми потрдили како му преостаје само још шест недеља живота, а породици препоручивали да се привикава на живот у новим условима. Од тог тренутка почиње трка са временом у настојању да се у 24 сата дневно смести бар још толико, јер је до истека шесте недеље у болници требало завршити прву књигу и видео касету коју ће касније објавити Кошаркашки савез. И док је Радомировић водио жестоку трку са временом о лечењу су бринули краљевачки лекар др Слободан Лукић и врхунски хирург Димитрије Базилов уз консултацију са др

91


1.3.2020.

МАГАЗИН

92

Рајком Меденицом из Јужне Каролине. Комбинација официјелне и алтернативне медицине током неколико месеци резултирала је потврдом да постоји тумор који је могуће одстранити и да више нема места за претерану бригу. Од тог времена је прошло пуних двадесет година, а Радомировић, који је одавно престао да иде код лекара на контроле, на најбољи начин потврдио став др Памфилова да нема неизлечивих болести, има само неизлечивих пацијената. Искуство стечено током борбе са опаком болешћу повод је за бројна гостовања на телевизији и разговоре са људима који се тек суочавају са њом. - Мислим да је кључна ствар била што сам направио селекцију људи који ме посећују и забранио да ми долазе негативне и плачљиве особе. У таквим ситуацијама не треба мењати начин живота, већ само имати меру у свему. До сада ни један од играча није успео да ме победи у броју склекова иако имам 65 година, а суштина борбе је да научиш да контролишеш бол, па на ту


тему држим предавања и пишем. Док сам лежао у болници шеф из клуба ми је уручио отказ, па сам после Билефелда живео у Ханоферу, Лудвигсбургу, Клагенфурту, Гисену, Хагену, Бабмергу, Сент Пелтену, Грацу, Луксембургу, Швелму и сада у Триру – каже Радомировић који је још 1996. године организовао првенства Европе за српске кошаркашке клубове у дијаспори. Те године је одржано у Билефелду уз учешће клубова из Немачке и Француске да би данас окупило кошаркаше из десетак европских земаља са око три стотине учесника спремних да кроз спортско надметање учвршћују заједништво. Првенство се одржава у мају сваке године, до сада у 12 различитих земаља, а поред кошаркашких професионалаца окупља и пословне људе који преко спорта проширују и учвршћују пословне односе. Спортски резултат никад није у првом плану, а ефекти дружења на најбољи начин су се манифестовали у време елементарних непогода у Србији кад су били повод за

прикупљање хуманитарне помоћи. Годину дана на месту првог тренера ханоферског друголигаша увод је у обавезу да изврши индивидуалну физичку припрему кошаркаша немачког прволигаша из Низимбурга. Уследиле су четири године рада у Клагенфурту где је

екипу локалног прволигаша током три сезоне појачао Краљевчанин Вучко Мијаиловић. Рад са младим екипама је разлог повратка у Гисен, а позив селектора немачке репрезентације Дирка Бауермана повод за одлазак у Хаген где је током наредних пет година уследио

93


94

МАГАЗИН 1.3.2020.


рад са друголигашким екипама и индивидуалан рад са младим играчима прве лиге. - Успео сам да направим играча који је сада први плеј мејкер немачке репрезентације и тренутно најбољи немачки играч. Одатле сам отишао у Бамберг и тамо провео две године, а како нисмо имали исто мишљење по питању школовања играча разишли смо се а ја отишао у барокни градић Сент Пелтен између Беча и Линца. Ту сам провео четири године и направио резултат какав није направио нико од тренера у Европи. Успео сам и Европи и Аустријанцима да докажем да добру кошарку могу да играју искључиво домаћи играчи без и једног странца. И док су сви други клубови играли са седам или осам странаца ја сам био тренер који је играо аустријску прву лигу без и једног. Успео сам да екипа у четвртој години рада уђе у плеј оф аустријског првенства без и једног странца да би данас из те селекције два Аустријанца играла у првој шпанској лиги – прича Радомировић. Година дана у Грацу сматра се промашеном инвестицијом, јер средина није препознала оно што се врзмало у глави све познатијег интернационалца. Растанак па повратак у Сент Пелтен добра је прилика за годину дана предавања у срединама немачког говорног подручја и рад на усавршаавњу тренера чији је задатак да оно што су научили пренесу даље. То је и део обавезе преузете од Александра Николића да оно што је добио школовањем пренесе другима. Српски стручњаци су у знатној мери утицали на развој европске кошарке, Ранко Жеравица на развој шпанске, Александар Николић италијанске и српске, а Светислав Пешић кошарке у Немачкој. Кад је 1979. године преузео немачку репрезентацију кошарка је у овој земљи била на данашњем нивоу америчког фудбала у Србији. Интензивном развоју су поред врсних стручњака допринели и други фактори, пре свих строги услови у којима се одвијају прволигашка такмичења и буџети клубова који достижу двадесетак милиона евра. Од тренутка кад је Пешић 1994. године

освојио титулу првака Европе кошарка је у Немачкој кренула узлазном путањом, а четворица тренера који су прошли кроз кошаркашку академију Миодрага Радомировића данас воде исто толико прволигаша у овој земљи. Двадесет пет селидби у исто толико година проведених у иностранству воде ка закључку о значају разумевања које потиче из породице, а код Радомировића је оно учвршћивано од периода кад је 1989. године кренуо у неизвесност а супруга Гордана прекинула студије археологије да би током наредних четврт века била најбоља подршка у свакој прилици. Ма колико бројне селидбе негативно утицале на нормалан живот породице, посебно школовање детета, добре стране се огледају у познанству са великим бројем људи што се сматра посебним богатством. Током више од четрдесет година радног стажа стицано искуство и данас се преноси на млађе, како на школовање играча тако и тренера у оквиру кошаркашке академије. Иако је довољно дуго одсутан из српске кошарке повремени доласци су довољни за учвршћење става како су на њу погубно деловале приватне школе. Кошарку играју сви који за то покажу интересовање, а не они који то и могу, што у знатној мери утиче на квалитет играча. Иако се тренери мењају као на траци повољност се огледа у могућности да, користећи савремене технологије, лакше долазе до потребних сазнања. Проблем се огледа у тежњи за што бржом зарадом иако до првих резултата води дуготрајан и напоран рад, а проблематичним се чини и база из које се регрутују будући спортисти. - Деца су нам више са џојстицима него са лоптом, играју игрице и иду у кладионице уместо да проводе време на спортском терену. Некад се физичка припрема изводила док играчи не уђу четвороношке у свлачионицу, а данас ни тога нема јер после тренинга остају поред компјутера. Нема шутирања на кош и пентрања по дрвету, па млади играчи нису у стању да ураде ни онолико склекова колико ја са 65 година. До успеха води осам до десет сати рада дневно и максимална посвећеност по-

слу. Мора много да се ради, а наши тренери су данас све више у кафићима и кафанама. Две године сам предавао на факултету и стекао огромно искуство, јер сам спознао комплетну образовну структуру, али и ја играм на џојстику јер како ћу да комуницирам са младим играчем ако не говорим његовим језиком. Морам да слушам његову музику, да погледам филм који он гледа, да дођем до њега и направим приступ његовом мозгу да бих могао да управљам са њиме – каже Радомировић. Некада расадник квалитетних кошаркаша Краљево годинама уназад није изнедрило ни једног вансеријског играча. Изостао је озбиљан рад са најмлађима, па се игра заснива на играчима из других средина, а поразно делује и песимистичко предвиђање да их више неће ни бити јер српска кошарка све више личи на трамвајску лигу у којој се све врти око Београда. У време кад је Југославија освајала првенство света на прсте једне руке могли су се избројати играчи из великих градова, а данас су готово сви важнији из Београда. Посебно погубно на развој спорта делују разноразне агенције и спортски саветници какве имају и четрнаестогодишњаци. - Није битно чиме се бавиш, него како се тиме бавиш, а суштина се састоји у томе да деца на време буду научена како се ради. Ми правимо огромну грешку јер смо препустили да нам школа, предшколска установа и улица васпитавају дете. Раније су се деца васпитавала у кући, образовала се у образовним институцијама, а улица је била средина за забаву. Данас су се ова три фактора окренула у контра смеру, а тако не може да се створи врхунски спортиста. Родитељи морају на време да науче децу да их воле, а после ће да заволе и оно чиме се баве. Љубав се гради, траје, има и кризе, али ако не знамо да будемо толерантни и превазиђемо их нећемо ни доћи тамо где смо пошли. Ништа не вреди навигација ако немаш циљ, а ни циљ ако до њега не знаш да дођеш – каже Радомировић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

95


96

МАГАЗИН 1.3.2020.


Орлови - ЖКК Краљево 71:70 Краљево - Студент Раднички 101:47

97


98

МАГАЗИН 1.3.2020.


Здравље Лесковац - Слога 76:82

99


МАГАЗИН

1.3.2020.

Црвена звезда - Рибница 2:3

100


101


ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 1. И 7. МАРТА

МАГАЗИН

1.3.2020.

1. март

102

86. п. н. е. - Римски војсковођа Луције Корнелије Сула заузео Атину и свргнуо локалног тиранина кога је поставио понтски краљ Митридат VI Еупатор. Од Сулиног разарања Атина се никада није опоравила. 293 — Римски цар Диоклецијан је прогласио за цезаре Констанција Хлора и Галерија и тиме увео тетрархију, систем владавине четири савладара. 1498 — Васко да Гама, португалски морепловац, је први Европљанин који се искрцао на обале садашње афричке државе Мозамбик на своме путу ка Индији. 1562 — Француски римокатолици су, под вођством војводе Франсоа од Гизе, и уз подршку Ватикана у Васију побили неколико стотина хугенота и изазвали Француске верске ратове. 1565 — Естасио де Са је основао Рио де Жанеиро. 1633 — Самјуел де Шамплен је повратио свој положај заповедника Нове Француске у име кардинала Ришељеа. 1643 — После Португалије и Француске, шпански краљ Карло III протерао је из земље римокатолички језуитски ред. 1803 — Охајо се, као 17. држава, прикључује САД. 1815 — Француски цар Наполеон Бонапарта искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом следбеника напустио медитеранско острво Елба на којем је био заточен. 1872 — Основан је Национални парк Јелоустоун, први национални парк у свету. 1896 — Етиопска војска краља Менелика II је победила Италијане у одлучујућој бици код Адве, чиме су

окончане италијанске претензије у Првом италијанско-абисиниском рату. 1896 — Француски физичар Анри Бекерел је открио радиоактивност када је изложио фотографске плоче уранијуму. 1919 — У Београду се први пут састало Привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1941 — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту. 1942 — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада. 1943 — Британско ратно ваздухопловство почело је у Другом светском рату да систематски бомбардује европске железничке системе на територији под контролом Немачке. 1946 — Енглеска банка прелази у државно власништво, а њени дотадашњи акционари се обештећују. 1950 — На суђењу које је трајало мање од 90 минута, немачко-британски физичар Клаус Фукс је осуђен за кршење Закона о државним тајнама за одавање Совјетском Савезу информација о пројекту Менхетн. 1954 — Хидрогенска бомба Кастл Браво је детонирана на пацифичком острву Бикини, што је изазвало један од најгорих случајева радиоактивног загађења изазваног тестирањем нуклеарног оружја. 1954 — У главном граду Венецуеле Каракасу отворена је прва конференција Организације америчких држава. 1959 — Архиепископ Макариос III вратио се на Кипар из изгнанства са Сејшелских острва, на која су га протерали Британци. 1966 — После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска “Вене-

ра 3“, први васионски брод који је приспео на неку другу планету. 1979 — Филипс је на конференцији за новинаре у Ајндховену представио прототип оптичког дигиталног аудио диска. 1983 — У Цириху, Своч груп АГ представља јавности први Своч сат. 1985 — У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи. 1991 — На првим слободним изборима у Албанији, Албанска партија рада освојила је 176 од 250 посланичких места и задржала власт, али је председник партије Рамиз Алија изгубио у својој изборној јединици. 1992 — Босански муслимани и Хрвати су на референдуму гласали за от-


цепљење од Југославије, a у Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић. 1. март — У Црној Гори се на референдуму 63 % грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. 1993 — Амерички војни транспортери су изнад источне Босне избацили прве товаре с храном и лековима, чиме је у Босни и Херцеговини почела “Операција падобран“. 1994 — После четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата су у Вашингтону потписали прелиминарни споразум o стварању муслиманско-хрватске федерације у БиХ. 1996 — Нико од 123 путника и чланова посаде није преживео пад перуанског путничког авиона “Боинг 737“, у најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства у Перуу. 1997 — Албанска влада премијера Салија Берише поднела је оставку, после двомесечних крвавих нереда изазваних крахом штедионица у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило животну уштеђевину.

2. март 537 — Острогоска војска краља Витигеса је почела опсаду Рима 986 — Луј V је постао краљ Франака. 1458 — Јиржи Подјебрадски је изабран за краља Бохемије. 1807 — Амерички Конгрес је усвојио закон о забрани увоза робова, којим је ван закона стављен увоз нових робова у САД. 1836 — Република Тексас је прогласила независност од Мексика. 1844 — Указом кнеза Александра Карађорђевића основана је Војномедицинска академија у Београду. 1855 — Александар II је постао цар Русије. 1867 — Амерички Конгрес је усвојио први закон о реконструкцији. 1901 — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника. 1917 — Током Фебруарске револуције у Русији, цар Николај II абдицирао је и формирана је привремена влада Георгија Лавова. 1919 — У Москви одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна), којем су присуствовала 52 делегата из 30 земаља. Коминтерна је одиграла значајну улогу у одбрани Совјетског Савеза, прве социјалистичке земље, а многим партијама и покретима пружила је идеолошку, политичку и материјалну помоћ, да би се у Стаљиново време претворила у централистичку организацију чије су чланице биле обавезне да следе Стаљинову линију. 1921 — Проглашена је Лабинска република током побуне истарских рудара против надолазеће италијанске фашистичке политике. 1941 — Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту. 1943 — Аустралијско и америчко ваздухопловство су напали и уништили велики конвој Јапанске морнарице у Бизмарковом мору. 1949 — Америчка посада на челу са капетаном Џејмсом Галахером је слетела у базу Форт Ворт, окончавши први

лет око Земље без спуштања авионом B-50. 1955 — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук је абдицирао у корист свог оца Нородома Сурамарита. 1956 — Француска признала независност Марока. 1962 — У Бурми извршен војни удар под вођством Не Вина. Војни режим окончан је на исти дан 1974, када је ступио на снагу нови устав, а Бурма проглашена социјалистичком републиком с председником Не Вином. 1965 — Америчко и Јужновијетнамско ваздухопловство су започели операцију Котрљајући гром, трогодишњу кампању бомбардовања Северног Вијетнама. 1969 — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури. 1969 — У Тулузу је извршен први пробни лет путничког надзвучног авиона Конкорд. 1970 — Родезија је формално прекинула везе са британском круном и прогласила се републиком. 1988 — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову. 1994 — У Вашингтону су председник бошњачке владе Харис Силајџић, представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона. 1996 — Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга, окончана је тринаестогодишња владавина лабуриста у Аустралији. 1998 — Филм „Титаник“ постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара. 1999 — Руандски побуњеници из племена Хуту убили осам од 17 страних туриста које су отели претходног дана. Отмичари су касније убијени. 2000 — Британске власти дозволи-

103


ле су бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, одбивши захтев Шпаније за његову екстрадицију. Наредног дана Пиноче је стигао у Чиле. 2002 — Девет израелских цивила убијено је у Јерусалиму у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста. 2003 — Француски председник Жак Ширак допутовао је у званичну посету Алжиру. То је прва посета на највишем нивоу од када је Алжир стекао независност од Француске 1962. године, после осмогодишњег бруталног рата. 2006 — Нова Влада Републике Српске са Милорадом Додиком на челу преузела дужност. 2014 — Најмање 29 особа је убијено, а 130 рањено у нападу ножевима на железничкој станици у кинеском граду Кунмингу.

МАГАЗИН

1.3.2020.

3. март

104

537 — Острогоска војска краља Витигеса је почела опсаду Рима 986 — Луј V је постао краљ Франака. 1458 — Јиржи Подјебрадски је изабран за краља Бохемије. 1807 — Амерички Конгрес је усвојио закон о забрани увоза робова, којим је ван закона стављен увоз нових робова у САД. 1836 — Република Тексас је прогласила независност од Мексика. 1844 — Указом кнеза Александра Карађорђевића основана је Војномедицинска академија у Београду. 1855 — Александар II је постао цар Русије. 1867 — Амерички Конгрес је усвојио први закон о реконструкцији. 1901 — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника. 1917 — Током Фебруарске револуције у Русији, цар Николај II абдицирао је и формирана је привремена влада Георгија Лавова. 1919 — У Москви одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна), којем су присуствовала 52 делегата из 30 зема-

ља. Коминтерна је одиграла значајну улогу у одбрани Совјетског Савеза, прве социјалистичке земље, а многим партијама и покретима пружила је идеолошку, политичку и материјалну помоћ, да би се у Стаљиново време претворила у централистичку организацију чије су чланице биле обавезне да следе Стаљинову линију. 1921 — Проглашена је Лабинска република током побуне истарских рудара против надолазеће италијанске фашистичке политике. 1941 — Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту. 1943 — Аустралијско и америчко ваздухопловство су напали и уништили велики конвој Јапанске морнарице у Бизмарковом мору. 1949 — Америчка посада на челу са капетаном Џејмсом Галахером је слетела у базу Форт Ворт, окончавши први лет око Земље без спуштања авионом B-50. 1955 — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук је абдицирао у корист свог оца Нородома Сурамарита. 1956 — Француска признала независност Марока. 1962 — У Бурми извршен војни удар под вођством Не Вина. Војни режим окончан је на исти дан 1974, када је ступио на снагу нови устав, а Бурма проглашена социјалистичком републиком с председником Не Вином. 1965 — Америчко и Јужновијетнамско ваздухопловство су започели операцију Котрљајући гром, трогодишњу кампању бомбардовања Северног Вијетнама. 1969 — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури. 1969 — У Тулузу је извршен први пробни лет путничког надзвучног авиона Конкорд. 1970 — Родезија је формално прекинула везе са британском круном и прогласила се републиком. 1988 — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албан-

ских лидера на Косову. 1994 — У Вашингтону су председник бошњачке владе Харис Силајџић, представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона. 1996 — Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга, окончана је тринаестогодишња владавина лабуриста у Аустралији. 1998 — Филм „Титаник“ постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара. 1999 — Руандски побуњеници из племена Хуту убили осам од 17 страних туриста које су отели претходног дана. Отмичари су касније убијени. 2000 — Британске власти дозволиле су бившем чилеанском диктатору


Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, одбивши захтев Шпаније за његову екстрадицију. Наредног дана Пиноче је стигао у Чиле. 2002 — Девет израелских цивила убијено је у Јерусалиму у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста. 2003 — Француски председник Жак Ширак допутовао је у званичну посету Алжиру. То је прва посета на највишем нивоу од када је Алжир стекао независност од Француске 1962. године, после осмогодишњег бруталног рата. 2006 — Нова Влада Републике Српске са Милорадом Додиком на челу преузела дужност. 2014 — Најмање 29 особа је убијено, а 130 рањено у нападу ножевима на железничкој станици у кинеском граду Кунмингу.

4. март

1152 — Фридрих I Барбароса изабран за за немачког краља наследивши стрица Конрада III. 1386 — Велики кнез Литваније Јогајла је крунисан за пољског краља Владислав II Јагело, чиме је успоставио династију Јагелон. 1461 — Вођа јоркиста Едвард, војвода од Јорка је постао краљ Енглеске, збацивши са престола свог ланкастерског рођака Хенрија VI. 1681 — Енглески краљ Чарлс II је дао квекеру Вилијаму Пену повељу за оснивање колоније Пенсилванија. 1769 — Француски астроном Шарл Месје је први приметио маглину Орион. 1776 — Користећи артиљерију заробљену у Тајкондероги, Континентална војска је заузела Дорчестер Хајтс. 1789 — Дводомни Конгрес САД је званично заменио једнодомни Конгрес Конфедерације као законодавно тело федералне владе. 1801 — Томас Џеферсон постао први председник САД инаугурисан у новом главном граду, Вашингтону. 1837 — Чикаго је добио повељу од статусу града од државе Илиноис. 1857 — Миром у Паризу је завршен британско-персијски рат, а шах Персије признао независност Авганистана. 1877 — У Бољшој театру у Москви први пут изведен балет „Лабудово језеро“ Петра Чајковског у својој изворној верзији. 1917 — Теретњак Америчке морнарице УСС Киклоп је нестао на путу од Барбадоса према Балтимору, што је њен највећи губитак ван борбе. 1918 — Први познати случај шпанске грознице је први пут забележен у Форт Рајлију у Канзасу. 1933 — Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе. 1941 — Британски командоси су успешно извели операцију Клејмор на фабрике рибљег уља и глицерина на Лофотским острвима у окупираној Норвешкој. 1945 — Совјетска Црвена армија у

Другом светском рату избила на Балтичко море. 1945 — У Београду је основано спортско друштво Црвена звезда. 1964 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Кипру. 1965 — Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу њима две компаније нафтних концерна из САД. 1966 — Џон Ленон је у једном интервјуу изјавио да су Битлси постали „популарнији од Исуса”, што је изазвало гнев хришћанских верника у САД. 1970 — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде. 1974 — Конзервативци у Уједињеном Краљевству изгубили изборе, премијер Едвард Хит поднео је оставку. Нову владу формирао лидер лабуриста Харолд Вилсон. 1977 — У снажном земљотресу у Румунији, у којем је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова. 1996 — Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио њих више од 130. То је био четврти напад у Израелу за девет дана. 1998 — Косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Косова, после сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице. 2000 — САД понудиле пет милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске Радована Караџића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 потерница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини. 2002 — Лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова постао први председник Косова и Метохије под међународном управом. За првог преми-

105


јера изабран функционер Демократске партије Косова Бајрам Реџепи. У дводневним верским сукобима Индуса и муслимана у западној индијској држави Гуџарат убијено преко 500 особа. 2004 — У пожару у манастиру Хиландар на Светој гори изгорело две трећине тог комплекса. 2009 — Међународни кривични суд је издао потерницу за суданским председником Омаром ел Баширом због оптужби за ратне злочине током рата у Дарфуру. 2012 — Око 250 особа је погинуло, а више од 2000 је повређено у екплозији у војном складишту у Бразавилу.

МАГАЗИН

1.3.2020.

5. март

106

1496 — Енглески краљ Хенри VII примио у службу италијанске поморце Ђованија и Себастијана Кабота како би за енглеску круну открили нове земље. Њих двојица 1497. стигла до Северне Америке. 1684 — Аустрија, Пољска и Венеција у Линцу формирале Свету лигу против Турске. 1770 — Британске трупе у Бостону, центру отпора против британске колонијалне власти, убиле пет демонстраната, тај догађај, „Бостонски масакр“, убрзао избијање Америчког рата за независност. 1832 — У Београду почела да ради прва штампарија у Србији, прва штампан књига била „Сабор истине и науке“ Јована Стејића. Штампарија купљена у Русији и допремљена у Београд у мају 1831. 1856 — Лондонско позориште „Ковент гарден“ уништено у пожару. 1916 — Шпански прекоокеански путнички брод „Принц од Асторије“ потонуо за неколико минута пошто је ударио у стену близу обале Бразила. Од 588 путника и чланова посаде 455 изгубило живот. 1933 — Националсоцијалистичка немачка радничка партија Адолфа Хитлера освојила већину у немачком Рајхстагу. 1966 — Сви путници и чланови посаде, њих 124, погинули када је британ-

ски путнички авион ударио у јапанску планину Фуџи. 1970 — Ступио на снагу уговор о неширењу нуклеарног оружја који је потписало 45 земаља. 1975 — Кувајт национализовао нафтну индустрију, укључујући имовину британских нафтних компанија. 1983 — На изборима у Аустралији лабуристи Боба Хоука победили либерале Малкома Фрејзера. 1993 — Минут после полетања са скопског аеродрома срушио се македонски путнички авион „Фокер 100“. Погинуло 77 од 97 путника и чланова посаде. 1998 — У нападу српске полиције на кућу Адема Јашарија у селу Доње Преказе погинуло је око 60 особа. 1999 — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град Брчко добио је статус дистрикта под суверенитетом Босне и Херцеговине, што је изазвало оштре протесте у Републици Српској, српском ентитету у БиХ. 2001 — Председници Југославије и Републике Српске Војислав Коштуница и Мирко Шаровић у Бањалуци потписали Споразум о успостављању специјалних и паралелних веза Југославије и РС. 2003 — Представнички дом Конгреса САД усвојио је Закон о нормализацији трговинских односа САД са Србијом и Црном Гором. 2006 — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала.

6. март 1480 — У Толеду потписан споразум којим је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португал се одрекао претензија према Канарским острвима. 1629 — Немачки цар Фердинанд II Хабзбуршки, издао Едикт о реституцији којим је протестантским кнезовима наложено да врате католичкој цркви све поседе заплењене од 1552. Фердинанд III опозвао је тај едикт Вестфалским мировним уговором 1648. 1882 — Кнез Милан Обреновић

прогласио Србију краљевином, а себе краљем. 1912 — Италијанска војска је прва употребила ваздухоплове у борби, пошто су два цепелина бомбардовала турске војнике улогорене у Јанзуру. 1914 — У Новом Саду основан Фудбалски клуб Војводина. 1941 — Крунски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије. 1944 — Полетевши из ваздухопловних база у Уједињеном Краљевству, 658 америчких бомбардера започели су у Другом светском рату даноноћно бомбардовање Берлина. 1946 — Француска признала Вијетнам као независну државу у оквиру Индокинеске федерације. 1949 — Радио Београд први пут емитовао хумористичку емисију „Весело вече“, која је одмах постала једна од најпопуларнијих радио емисија. 1953 — Георгиј Маљенков је после смрти Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Комунистич-


ке партије. 1957 — Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци. 1980 — Француска књижевница белгијског порекла Маргерит Јурсенар постала прва жена члан Француске академије. 1992 — „Микеланђело“, један од најопаснијих рачунарских вируса, напао је хиљаде рачунара широм света. 1993 — Припадници анголског побуњеничког покрета УНИТА заузели су Хуамбо, други по величини град у Анголи, након двомесечних борби с владиним снагама. 1998 — У сукобима са српским снагама безбедности на Косову је убијен Адем Јашари, један од главних вођа илегалне Ослободилачке војске Косова. 1999 — На северу Камбоџе, уз границу с Тајландом, ухапшен Та Мок, последњи од вођа маоистичког герилског покрета Црвени Кмери, током чијег је режима у другој половини седамдесе-

тих убијено или умрло од глади и болести око милион и по људи. 2001 — Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника су погинула 34 муслиманска ходочасника. 2002 — Власти у Индији успоставиле контролу над западном индијском државом Гуџарат, након једнонедељних сукоба Индуса и Муслимана у коме је погинуло 803 особе, укључујући и 58 Индуса који су живи изгорели у возу којег је запалила једна муслиманска банда, што је и био узрок сукоба. 2003 — У удесу алжирског путничког авиона „Ер Алжир“ одмах по полетању са аеродрома Таманрасет (Алжир), погинуле су 102 особе. 2006 — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала. Владика врањски Пахомије ослобођен оптужбе за противприродни блуд над малолетним дечацима. На 78. додели Оскара награду Најбољи филм добио филм Фатална несрећа (Crash).

7. март 321 — Цар Константин Велики је прогласио да ће недеља, дан посвећен богу Сунца Солу Инвиктусу, бити дан одмора за Римљане. 1573 — Потписивањем мира у Цариграду завршен Кипарски рат Османског царства и Млетачке републике, у којем су Турци преузели Кипар од Млетака. 1793 — Француска револуционарна скупштина објавила рат Шпанији. 1814 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила удружену пруско-руску војску у бици код Краона. 1876 — Први разговор телефоном обавили су изумитељ телефона Александер Грејам Бел и његов сарадник Томас Вотсон. 1914 — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину. 1936 — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је де-

монстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата. 1945 — Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке. Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми. 1945 — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова. 1951 — Један верски фанатик убио премијера Ирана Алија Размару у џамији у Техерану. 1965 — Државна и локална полиција у Селми су претукле групу од око 600 активиста за грађанска права током марша на Монтгомери. 1983 — У експлозији гаса у руднику угља близу турског града Ерели погинуло 96 рудара. 1989 — Иран прекинуо дипломатске односе с Уједињеним Краљевством због објављивања књиге британског писца индијског порекла Салмана Руждија „Сатански стихови“, у којој је ислам, према оцени иранских верских вођа, извргнут порузи. 1998 — Италијански војни суд прогласио кривим бившег немачког СС- капетана Ериха Прибкеа за масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима у Другом светском рату и осудио га на доживотну робију. 2002 — Аријел Шарон постао премијер Израела. На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против измене строгих закона о забрани абортуса. 2003 — За председника државне заједнице Србија и Црна Гора изабран потпредседник Демократске партије социјалиста Црне Горе Светозар Маровић.

107


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.