1.Самуилова
ПОГЛАВЉЕ1
1АбејашеједанчовекизРаматајим-Цофима,с планинеЈефремове,поименуЕлкана,синЈероама, синаЕлијуја,синаТохуја,синаСуфа,Ефраћанин
2Иимаоједвежене;једнојјебилоимеАна,адругој Фенина;иФенинајеималадецу,алиАнанијеимала деце
3Иовајчовекјеишаосвакегодинеизсвогградадасе молиидаприносижртвеГосподунадвојскамау СиломуАондесубилидваИлијевасина,Офнијеи Финес,свештенициГосподњи.
4АкаддођевремедаЕлканапринесежртву,даде својојжениФениниисвимњенимсиновимаињеним кћеримаделове.
5АлиАнидадедостојандео;јерјеволеоАну;али Господјојјезатвориоутробу
6Ињенпротивникјујејакораздраживао,дабије узнемирио,јерјојјеГосподзатвориоутробу 7Икаоштојеточиниоизгодинеугодину,кадгодје онаишлаудомГосподњи,такојујеонараздраживала; затојеплакалаинијејела 8ТадајојречеЕлкана,мужњен:„Ана,заштоплачеш?
Изаштонеједеш?Изаштотијесрцежалостно?Зарти јанисамбољиоддесетсинова?“
9ТакојеАнаусталапоштосујелиуСиломуипошто супили.АсвештеникИлијаседеојенастолиципоред стубахрамаГосподњег
10Аонабешеогорченаудуши,ипомолисеГосподуи горкоплакаше.
11Изаветовасеирече:Господенадвојскама,ако погледашнаневољуслушкињесвојеисетишсемене, инезаборавишслушкињусвоју,негојојдашмушко дете,даћугаГосподусведанеживотањеговог,и бритванећедоћинаглавуњегову.
12Идогодисе,доксеонамолилапредГосподом,даје Илијапазионањенауста
13ААнаговориусрцусвоме;самосујојсеусне померале,алијојсегласнијечуо;затоИлијапомисли дајебилапијана
14АИлијајојрече:Доклећешбитипијана?Остави својевинопредсобом
15ААнаодговориирече:Не,господарумој,јасам женатужногдуха;нисампиланивинанижестоког пића,негосамизлиладушусвојупредГосподом
16Несматрајслушкињусвојузаневаљалукћер,јер самдосадаговорилаодвеликетугеижалостисвоје.
23АЕлкана,мужњен,речејој:Чиништатисечини
свогдокганеодбијеодсисе
24Акадгаодбиодсисања,понегасасобомтријунца, једнуефубрашнаимехвина,идонесегаудом ГосподњиуСилому;адетејебиломало
25Изаклашејунца,идоведошедетеИлији
26Аонарече:„Огосподарумој,такоживадушатвоја, господарумој,јасамженакојајеовдестајалапоред тебемолећисеГосподу“
27Заоводетесамсемолила;иГосподмијеиспунио молбукојусамтражилаодЊега:
28ЗатосамгаијапозајмиоГосподу;докгодјежив, бићепозајмљенГосподу.Ионсетамопоклонио Господу
ПОГЛАВЉЕ2
1ИАнасепомолиговорећи:Срцемојесерадујеу Господу,рогмојсеуздижеуГосподу;устамоја раширишесенаднепријатељимамојим,јерсерадујем спасењутвоме
2НиконијесветкаоГоспод;јернеманикогаосимтебе; нитијестенакаоштојеБогнаш
3Неговоритевишетакоохоло;некавамнеизлази охолостизуста,јерјеГосподБогзнања,ион процењуједела
4Луковијунакасусломљени,аоникојисусе спотакнулиопасанисуснагом.
5Којисубилисити,зарађивалисусезахлеб,акојису билигладнипресталису;такодајенероткињародила седамдеце,аонакојајеималамногодецеизнемоглала је
6Господубијаиоживљава,спуштаугробиизводи горе
7Господосиромашујеиобогаћује,понижаваиуздиже 8Онподижесиромахеизпрашинеиподижеубогаиз буништа,даихпоставимеђукнезовеидаимдау наследствопрестославе;јерсустубовиземље Господњи,ионјенањимапоставиосвет.
9Чуваћеногесвојихсветаца,абезбожницићећутатиу тами;јерснагомниконећепобедити 10ПротивнициГосподњибићесатрти;снебаће загрметинањих;Господћесудитикрајевимаземље;и даћеснагусвомецару,иуздићићерогсвога
11ЕлканаодеуРамуусвојукућу,адетеслужаше
17ТадаИлијаодговориирече:Идисмиром,аБог Израиљевнекатииспунимолбукојусимуупутила 18Аонарече:„Некаслушкињатвојанађемилосту твојимочима“Такоженаодесвојимпутемиједе,и лицејојвишенебешетужно 19Иустадошераноујутруипоклонишесепред Господом,пасевратишеидођошекућисвојојуРаму; иЕлканапознаАну,женусвоју;иГосподсесетиње 20КадједошловремедаАназатрудни,родисинаи наденамуимеСамуило,говорећи:„Јерсамга замолилаодГоспода“ 21ИчовекЕлканаисавњеговдомотидошедапринесу
ТакосучинилиуСиломусвимИзраиљцимакојису онамодолазили.
15Пренегоштосуспалилисало,дођеслуга свештениковиречечовекукојијеприносиожртву: „Дајмесодасепечезасвештеника,јернећехтети куваномесоодтебе,негосирово“
16Аакобимукорекао:„Некаодмахспалесало,па некаузмеколикотидушажели“,онбимуодговорио: „Не,негоћешмидатисада;аконе,узећусилом“
17Затојегрехмладићабиовеомавеликипред Господом,јерсуљудипрезиралижртвуГосподу 18АлиСамуилојеслужиопредГосподом,каодете, опасанланенимефодом.
19Амајкамујеправиламалухаљинуидоносиламује свакегодине,кадједолазиласасвојиммужемда принесегодишњужртву.
20ИИлијаблагословиЕлкануињеговуженуирече: „Господнекатидапотомствоодовеженезазајамкоји јепозајмљенГосподу.“Иониодошекућисвојој.
21ИГосподпосетиАну,теоназатруднеиродитри синаидвекћериИдетеСамуилорастепредГосподом 22Илијајебиовеомастаричуојесвештосуњегови синовичинилицеломИзраиљуикакосуспавалиса женамакојесусеокупљаленавратимашатораод састанка.
23Аонимрече:Зашточинитетаквествари?Јерчујем завашазладелаодсвеговогнарода
24Не,синовимоји,јерниједобаргласкојичујем;ви наводитенародГосподњидачинипреступ
25Акочовексагрешичовеку,судијаћемусудити;али акочовексагрешиГосподу,коћесемолитизањега? Алинисупослушалиглассвогоца,јербиихГоспод погубио
26АдетеСамуилојерасталоиуживаломилостикод Господаикодљуди
27ИдођечовекБожјикИлијуиречему:Овакоговори Господ:Јесамлисејаснојавиодомутвогоцакадсу билиуЕгиптуукућифараоновој?
28ЈесамлињегаизабраоизсвихплеменаИзраиљевих дамибудесвештеник,даприносижртвенамом жртвенику,дапалитамјан,даносиефодпредамном?
Јесамлидаодомутвогоцасвежртвекојесусинови Израиљевиспаљиваливатром?
29Заштошутиратежртвумојуиприносмој,којисам заповедиоусвомпребивалишту,ипоштујетесинове својевишеодмене,гојећисенајбољимодсвих приносанародамогИзраиља?
30ЗатоговориГоспод,БогИзраиљев:Јасамрекаода ћедомтвојидомоцатвојегаходитипредамном довека;алисадаговориГоспод:Некајетодалекоод мене;јерћупоштоватионекојимепоштују,акојиме презирубићепрезрени.
31Ево,долазеданикадаћуодсећирукутвојуируку домаоцатвог,такоданећебитистарцаудомутвојем
32Ивидећешнепријатељаумомпребивалишту,усвем богатствукојећеБогдатиИзраиљу;инећебити старацаутвојојкућидовека.
33Ачовектвој,коганећуодбацитиодсвогжртвеника, бићедатиистрошиочиидатиожалостисрце;исав
35Иподићићусебиверногсвештеника,којиће
36Идогодићеседаћесвакокоостанеутвојојкући
свештеничкихслужбидапоједемкомадхлеба.“
1АдетеСамуилослужишеГосподупредИлијемИ речГосподњабешедрагоценаутовреме;нијебило јасневизије
2Утовреме,кадИлијалегашенасвојеместо,очиму почешедасемуте,такодавишенеможешедавиди; 3ИпренегоштосесветиљкаБожјаугасилаухраму Господњем,гдејебиоковчегБожји,ипренегоштоје Самуилолегаодаспава;
4ГосподјепозваоСамуила,аонјеодговорио:„Ево ме“
5ИотрчакИлијиирече:„Евоме;јерсимезвао.“Аон рече:„Нисамзвао;лезиопет“Иодеилегне
6ИГосподопетпозваСамуилоИСамуилоустадеи одекИлијиирече:Евоме,јерсимепозвао.Аон одговори:Нисамтезвао,синемој;лезиопет
7СамуилојошнијепознаваоГоспода,нитимујереч Господњајошбилаоткривена.
8ИГосподпоновопозваСамуилатрећипутАон устадеиодекИлијуирече:„Евоме,јерсиме позвао.“ИИлијапознадајеГосподпозваодете. 9ТадаИлијаречеСамуилу:„Иди,лези;иакотепозове, реци:Говори,Господе,јертвојслугаслуша“Тако Самуилоодеилегненасвојеместо.
10ИдођеГоспод,стадеипозвакаоипре:Самуиле, СамуилеТадаСамуилоодговори:Говори,јертвој слугаслуша.
11АГосподречеСамуилу:„Ево,учинићунештоу Израиљу,одчегаћесвакомекочујезазвецкатиоба уха.“
12ТогданаизвршићупротивИлијасвештосамрекао зањеговдом;кадпочнем,такоћуизавршити 13Јерсаммурекаодаћусудитињеговомдомудовека збогбезакоњакојезна;јерсусењеговисинови погрднопонашали,аонихнијезаустављао 14ЗатосамсезаклеодомуИлијевомдасебезакоње домаИлијевогнећеочиститижртвомнитиприносом довека.
15ИСамуилојележаодојутра,иотвориовратадома ГосподњегАСамуилосебојаодаоткријеИлијувизију 16ТадаИлијапозваСамуилаирече:„Самуиле,сине мој.“Аонодговори:„Евоме.“
17Аонрече:ШтатијеГосподрекао?Молимте,немој тоскриватиодменеБогнекатиучинитако,ијош
1Самуилова
20ИсавИзраел,одДанадоВирсавеје,познадаје СамуилоутврђендабудепророкГосподњи.
21ИГосподсепоновопојавиоуСилому;јерсеГоспод откриоСамуилууСиломуречјуГосподњом.
ПОГЛАВЉЕ4
1ИречСамуиловадођецеломИзраиљу.Израиљизађе убојпротивФилистејацаиулогоришесекодЕвенЕзера;аФилистејисеулогоришеуАфеку
2ФилистејисепостројишепротивИзраиља;икадсе упустишеубитку,Израиљбипораженпред Филистејима;ипобишевојскунапољуокочетири хиљадељуди
3Акаднароддођеулогор,старешинеИзраиљеве рекоше:„ЗаштонасјеГосподданасудариопред Филистејима?Хајдедадонесемоксебиковчегзавета ГосподњегизСилома,данас,каддођемеђунас, избавиизрукунашихнепријатеља.“
4ТаконародпослауСиломдаодатледонесуковчег заветаГосподанадвојскама,којистојимеђу херувимима;адвасинаИлијева,ОфнијеиФинес,беху ондесаковчегомзаветаБожјег
5АкадковчегзаветаГосподњегуђеулогор,сав Израелповикајакимвиком,такодасеземљапоново затресе
6АкадФилистејичушевику,рекоше:„Штазначита великавикаулогоруЈевреја?“Иразумешедајековчег Господњидошаоулогор
7Филистејисеуплашише,јеррекоше:„Богједошаоу логор.“Ирекоше:„Тешконама!Јерсетаконештодо саданиједесило“
8Тешконама!Коћенасизбавитиизрукеовихмоћних богова?ТосубоговикојисуударилиЕгипћанесвим
пошастимаупустињи
9Будитејакиипонашајтесекаољуди,Филистејци,да небудетеслугеЈеврејима,каоштосуонибиливама; понашајтесекаољудииборитесе
10Филистејисусеборили,иИзраелцисубили поражени,исвакијепобегаоусвојшатор;ибипораз веомавелики,јерјепалотридесетхиљадапешака Израелаца
11ИковчегБожијибиоднет,адвасинаИлијева,Офни иФинес,бишеубијени
12ИпотрчаједанчовекизплеменаВенијаминовогиз војскеидођеуСиломистогданасараздераномодећом иземљомнаглави
13Акаддође,гле,Илијаседешенаклупипоредпутаи гледаше,јермусесрцеплакалозаковчегБожјиАкад човекуђеуградијавито,савградзавапи
14АкадИлијачушеплач,рече:„Штазначиова бука?“ИчовекбрзоуђеијавиИлију.
15Илијајеимаодеведесетиосамгодина,аочисуму билепригушене,такоданијемогаодавиди
16АчовекречеИлији:„Јасамонајкојиједошаоиз војскеиданассампобегаоизвојске“Аонрече:„Шта седогодило,синемој?“
17Агласникодговориирече:Израиљјепобегао испредФилистејаца,абиојеивеликипокољународу, аитвојадвасина,ОфнииФинес,супогинули,а ковчегБожијијезаробљен
18АкадпоменуковчегБожји,падесаседиштауназад поредврата,исломиврат,иумре;јербешестараци
јојтастимужмртви,сависеипочедасепорађа,јерсу јеспопалиболови
20Апредсамртиженекојесустајалеокоњерекоше јој:„Небојсе,јерсиродиласина“Алионане одговоринитисеосврну 21ИдадедететуимеИкавод,говорећи:Славаје отишлаодИзраиља,јерјековчегБожјиоднет,избог свогтастаисвогмужа.
22Аонарече:СлавајеотишлаодИзраиља,јерје ковчегБожјиузет
ПОГЛАВЉЕ5
1ФилистејисуузеликовчегБожјииоднелигаиз Евен-ЕзерауАзот
2КадФилистејциузешековчегБожји,унесошегау ДагоновдомипоставишегапоредДагона.
3АкадАзотљаниустадошераносутрадан,гле,Дагон лежиничиценаземљипредковчегомГосподњимИ
место
4Акадустадошераносутраданујутру,гле,Дагон
прагу;самојепањДагоновостаоодњега 5ЗатонисвештенициДагонови,нитибилококоулази уДагоновукућу,неступајунаДагоновпрагуАзотудо данас
6АлирукаГосподњабешетешканаАзотљанима,иОн ихуништи,иударииххемороидима,Азотиоколину његову
7АкадАзотљанивидешедајетако,рекоше:„Ковчег БогаИзраиљевогнећеостатикоднас,јерјерука његоватешкананамаинаДагону,богунашем“
8Затопослашеисабрашексебисвекнезове филистејскеирекоше:„Штаћемоучинитисаковчегом БогаИзраиљевог?“Аониодговорише:„Некасековчег БогаИзраиљевогоднесеуГат.“Иоднесошековчег БогаИзраиљевогтамо
9Идогодиседа,поштосугапренели,рукаГосподња дођенаградсавеомавеликимразарањем;иудари људеуграду,ималеивелике,теимсепојавише бубуљиценаскривенимделовимањиховим.
10ЗатопослашековчегБожјиуАкаронИдогодисе, кадковчегБожјидођеуАкарон,даАкаранци
ПОГЛАВЉЕ6
1АковчегГосподњибешеуземљиФилистејацаседам месеци.
2Филистејипозвалисвештеникеиврачареговорећи: „ШтаћемоучинитисаковчегомГосподњим?Реците намчимећемогапослатинањеговоместо“
3Аонирекоше:АкопошаљетековчегБога Израиљевог,нешаљитегапразног;негомусвакако вратитежртвузапреступ;тадаћетесеисцелитии сазнаћетезаштосењеговаруканеуклањаодвас
4Тадарекоше:„Којућеможртвузапреступ вратити?“Одговорише:„Петзлатнихчвороваипет златнихмишева,премабројукнезовафилистејских,јер јеједнапошастбиланасвимавамаинавашим господарима.“
5Затонаправителиковесвојиххемороидаиликове својихмишевакојиуништавајуземљу;идајтеславу БогуИзраиљевом;мождаћеублажитирукусвојуса васисавашихбоговаисавашеземље
6Заштоондаотврдњаватесвојасрца,каоштосу Египћаниифараонотврднулисвојасрца?Кадје учиниочудесамеђуњима,зарнисупустилинародда оде?
7Затосаданаправитеноваколаиузмитедвемлечне краве,накојенијебиојарам,изавежитекравезакола, ателадњиховуодведитекућиодњих 8ИузмитековчегГосподњииставитеганакола;а златнепредметекојемувраћатекаожртвузапреступ ставитеуковчегпоредњега;ипошаљитегадаиде 9Ивидите,акоидепутемњеговеграницедоВетШемеша,онданамјеучиниоововеликозло;аколине, ондаћемознатиданаснијењеговарукаударила,него данамсетослучајнодогодило.
10Иљудиучинишетако;иузешедвемлечнекраве,и привезашеихзакола,ателадимзатворишекодкуће 11ИставишековчегГосподњинакола,иковчегса златниммишевимаиликовимањиховиххемороида
12ИкравеидошеправопутемкаВет-Шемешу,и идошепутеммучућидокидоше,инескрећућини деснонилево;акнезовифилистејскиидошезањима дограницеВет-Шемеша
13АстановнициВет-Шемешажањешесвојужетву пшеницеудолини;иподигошеочисвојеивидеше ковчег,иобрадовашесештогавидеше 14ИколадођошенањивуИсусаНавина, Ветсемљанина,истадошеонде,гдебешевеликикамен; ирасцепишедрвасакола,ипринесошекравекао жртвупаљеницуГосподу
15ЛевитискидошековчегГосподњииковчегкоји бешесњим,укомебехузлатнинакити,иставишеих навеликикамен;аљудиизВет-Шемешапринесоше жртвепаљеницеижртвепринесошеистогдана Господу
16Акадпетфилистејскихкнезоватовидеше,вратише сеуЕкронистогдана
17АовосузлатнихемороидикојесуФилистеји вратиликаожртвузапреступГосподу:заАзотједан, заГазуједан,заАскалонједан,заГатједан,заЕкрон један;
18Излатнимишеви,премабројусвихградова
утврђенихградоваисеоскихсела,чакдовеликог
19ИпобиљудеизВет-Шемеша,јерсузавирилиу ковчегГосподњи,ипобиоднародапедесетхиљадаи седамдесетљуди;инародјеплакао,јерјеГоспод удариомногеоднародавеликимпокољем.
20АљудиизВет-Шемешарекоше:„Коможеда опстанепредовимсветимГосподомБогом?Икомеће онотићиоднас?“
21ИпослашегласникестановницимаКиријат-Јарима говорећи:ФилистејисувратиликовчегГосподњи; сиђитеидонеситегаксеби
ПОГЛАВЉЕ7
1ИдођошељудиизКиријат-Јарима,узешековчег ГосподњииунесошегауАвинадавовукућунабрду,и посветишеЕлеазара,синањеговог,дачуваковчег Господњи
2ИдогодиседаковчегостадеуКиријат-Јариму,прође
ИзраиљевоплакивашеГоспода
3ИречеСамуилоцеломдомуИзраиљевомговорећи: АкосевратитеГосподусвимсрцемсвојим,онда уклонитеизсвојесрединестранебоговеиАстарте,и обратитесвојасрцаГосподуислужитесамоњему;и онћевасизбавитиизрукуФилистејаца
4ТадасусиновиИзраиљевиуклонилиВалимеи АстартеислужилисусамоГосподу.
5АСамуилорече:„СаберитецеоИзраиљуМиспу,ија ћусемолитизавасГосподу“
6ИсабрашесеуМиспу,изахватишеводу,иизлишеје предГосподом,ипостишетогдана,иговорећитамо: СагрешисмоГосподуИСамуилосудисиновима ИзраиљевимуМиспи.
7АкадФилистејичушедасусесиновиИзраиљеви сакупилиуМиспи,кнезовиФилистејацакренуше противИзраиља.АкадсиновиИзраиљевиточуше, уплашишесеФилистејаца
8АсиновиИзраиљевирекошеСамуилу:„Непрестајда вапишГосподу,Богунашем,занас,данасизбавииз рукеФилистејаца“
9ИСамуилоузејагњекојесиса,ипринесегакао жртвупаљеницуГосподу;иСамуиловапиГосподуза
10ИдокјеСамуилоприносиожртвупаљеницу,
границеослободиИзраиљизрукуФилистејацаИби миризмеђуИзраиљаиАморејаца.
15ИСамуилојесудијаИзраиљусвегданасвогживота 16ИишаојеизгодинеугодинуобилазећиВетиљ, ГалгалиМиспу,исудиојеИзраиљунасвимтим местима
17АњеговповратакјебиоуРаму,јерјеондебио његовдом;иондејесудиоИзраиљу;иондејесаградио жртвеникГосподу
ПОГЛАВЉЕ8
1АкадСамуилоостари,постависиновесвојезасудије надИзраиљем
2АимењеговогпрвенцабешеЈоил,аимењеговог другогАвија;онибехусудијеуВирсавеји.
3Асиновињеговинисуходилињеговимпутевима, негосускренулизадобитком,прималимитои изврталиправосудје.
4ТадасесабрашесвестарешинеИзраиљевеидођоше кСамуилууРаму,
5Ирекошему:„Ево,остариоси,асиновитвојине ходетвојимпутевима;саданампоставицараданам судикаоштојетослучајсасвимнародима“
6АлитосеСамуилунијесвиделокадсурекли:„Дај намцараданамсуди“ИСамуилосепомолиГосподу 7АГосподречеСамуилу:Послушајгласнародау свемуштотиговори;јернисуодбацилитебе,негосу одбацилимене,данебихвладаонадњима
8Каоштосучинилиодданакадсамихизвеоиз Египтадоданас,оставилисумеислужилидругим боговима,такочинеитеби
9Затосадапослушајгласњихов;алиимипаксвечано проповедајипокажиимкакоћевладатицаркојиће владатинадњима
10ИСамуилопренесесверечиГосподњенародукоји тражишеодњегацара.
11Ирече:Овоћебитиобичајцаракојићевладатинад вама:узмећевашесиновеипоставићеихсебизасвоја колаидамубудукоњаници;анекићетрчатииспред његовихкола
12Ипоставићесебизаповедникенадхиљадамаи заповедникенадпедесетом;ипоставићеихдамуорају земљуидажањужетвуњеговуидаправењегово ратнооруђеиоруђезањеговакола
13Иузећевашекћеридабудупосластичарке, куварицеипекаре
14Иузећевампоља,виноградеимаслињаке,најбоље одњих,идаћеихслугамасвојим
15Иузећедесетинуодвашегсеменаиодваших виноградаидаватисвојимнадгледницимаисвојим слугама.
16Иузећевашеслугеивашеслушкињеиваше најлепшемладићеивашемагарцеиупотребићеихза својпосао
17Узећедесетакодвашиховаца,авићетемубити слуге.
18Ивапићетеуонајданзбогсвогцаракогаћете изабрати;иГосподваснећеуслишитиуонајдан
19Ипак,народнијежелеодапослушаСамуиловглас,
20Даимибудемокаосвинароди,иданамцарнаш
ПОГЛАВЉЕ9
1АбејашечовекизплеменаВенијаминовог,којисе звашеКис,синАвијелов,синаСероров,сина Вехоратов,синаАфијин,Венијаминац,силанчовек, снажан.
2Аонимаосина,којисезваоСаул,младогчовека лепогилепог;инијебиломеђусиновимаИзраиљевим лепшегчовекаодњега;одраменапанавишебиоје вишиодсвеганарода
3ИмагарицеКиса,Сауловогоца,изгубишесеИКис речесвомсинуСаулу:Узмисасобомједногодслугу, паустанииидидатражишмагарице 4ИпрођекрозгоруЈефремову,ипрођекрозземљу Шалису,алиихненађоше;затимпрођошекрозземљу Шалим,иондеихненађоше;ипрођекрозземљу Венијаминову,алиихненађоше
5АкаддођошеуземљуСуф,Саулречеслузисвоме којибешесњим:Хајдедасевратимо,дасеотацмојне бибринуоомагарцимаибринуосезанас
6Аонмурече:„Ево,уовомградујечовекБожји,ито јечовекугледан;свештокажесигурноћесеиспунити; садахајдемотамо;можданампокажепуткојимтреба даидемо.“
7ТадаречеСаулслузисвоме:„Али,ево,акоодемо, штаћемодонетичовеку?Јерјехлебпонестаоунашим посудама,анемамопоклонададонесемочовеку Божјем;штаимамо?“
8АслугаопетодговориСаулуирече:„Ево,имампри руцичетвртинусикласребра;даћујечовекуБожјемда нампокажепут“
9(НекадауИзраиљу,кадбичовекишаодапитаБога, овакобиговорио:„Хајдедаидемоквидовњаку;јерсе онајкосесадазовепророкнекадазваовидовњак)
10ТадаречеСаулсвомслузи:„Доброречено;хајде, хајдемо.“ТакосуотишлиуградгдејебиочовекБожји. 11Икадсепењахуузбрдокаграду,нађошемладе девојкегдеизлазедазахватеводу,ирекошеим:Јели овдевидовњак?
12Аониимодговоришеирекоше:„Онје;евогапред вама;пожуритесада,јерједанасдошаоуград;јерје данасжртванароданаузвишици“
13Чимуђетеуград,одмахћетеганаћипренегошто оденаузвишењедаједе;јернароднећејестидоконне
1Самуилова
сампогледаонанародсвој,јерјењиховвапајдошаодо мене.
17АкадСамуиловидеСаула,речемуГоспод:„Ево човекаокомесамтиговорио!Онћевладатинадмојим народом.“
18ТадасеСаулприближиСамуилунакапијиирече: „Рецими,молимте,гдејекућавидовњака“
19АСамуилоодговориСаулуирече:Јасамвидовњак; идипредамномнаузвишење;јерћешданасјестиса мном,асутраћутеотпуститииказатићутисвештоти јенасрцу
20Аштосетичетвојихмагарицакојесусеизгубиле претридана,небринизањих,јерсусенашле.Аза кимјесважељаИзраелова?Зарнезатобомизасвим домомтвогоца?
21АСаулодговориирече:НисамлијаВенијаминац, једнооднајмањегплеменаИзраиљевог?Имоја породицанајмањаодсвихпородицаВенијаминовог племена?Заштомиондатакоговориш?
22СамуилоузеСаулаињеговогслугу,уведеиху трпезаријуипоставиихнапрвоместомеђуонимакоји субилипозвани,којихјебилоокотридесетљуди.
23АСамуилоречекувару:„Донесидеокојисамтидао, закојисамтирекао:Ставигапредсебе“
24Куварузеплећкуионоштојебилонањојистави предСаулаАСамуилорече:„Евоштајеостало!Стави предсебеиједи,јерједосадасачуванозатебеоткад самрекао:Позваосамнарод.“ТакојеСаулјеоса Самуиломтогдана
25Акадсусишлисаузвишењауград,Самуилоје разговараосаСауломнакровукуће.
26Иустадошерано;идогодисеокопролећада СамуилопозваСауланакровговорећи:„Устанидате отпустим.“ИСаулустаде,иизиђошеобојица,они Самуило,напоље
27Акадсусилазилинакрајграда,речеСамуило Саулу:„Рецислузидаидеиспреднас.“(Ионоде.)Ати останималодатиобјавимречБожју
ПОГЛАВЉЕ10
1ТадаСамуилоузепосудусауљем,излимујена главу,пољубигаирече:ЗартеГосподнијепомазаода будешвођанадсвојимнаслеђем?
2Кадданасодешодмене,наћићешдвачовекакод РахелиноггробауВенијаминовојобластиуСелци, којићетирећи:Нашлесусемагарицекојесиишаода тражиш.Иево,твојотацјеоставиобригуомагарицама ижалисезавасговорећи:Штаћуучинитизасвогсина?
3Ондаћешићиодандедаљеидоћићешдоравнице Тавор,итамоћетесреститричовекакојиидукБогуу Ветиљ,једанноситријарета,другиноситрихлеба,а трећиносимехувина
4Ипоздравићетеидаћетидвахлеба;примићешихиз руку
5ПослетогаћешдоћинабрдоБожје,гдеје филистејскастража;икаддођештамоуград,срешћеш групупророкакојисилазесаузвишења,апредњимаће битипсалтир,тампон,свиралаихарфа,иониће пророковати.
6ИДухГосподњићедоћинатебе,ипророковаћешс њима,ипостаћешдругичовек
7Инекабуде,кадатисеовизнаципојаве,дачиниш
8ИсићићешпредамномуГилгал;иево,јаћусићик
9ИкадсеокренуодаодеодСамуила,Богмудаде другосрце;исвитизнацисезбишетогдана.
10Акаддођошеонамонабрдо,гле,сретегагрупа пророка;иДухБожјисиђенањега,ионпророкова међуњима
11Акадсвикојисугапознавалиодпревидешеда пророкујемеђупророцима,народречеједандругом: ШтасетодогодилосасиномКисовим?ЗарјеиСаул међупророцима?
12Аједанодонихизистогместаодговориирече: „Аликоимјеотац?Затопостадепословица:Зарјеи Саулмеђупророцима?“
13Акадјезавршиопророковање,дошаојена узвишење
14АСауловстрицречењемуињеговомслузи:„Где стеишли?“Аонрече:„Датражимомагарице.“Акад видесмодаихнигденема,дођосмокСамуилу
15АСауловстрицрече:„Рецими,молимте,штатије Самуилорекао.“
16АСаулречесвомујаку:Јаснонамјерекаодасу магарицепронађенеАлиоцарствуокомејеСамуило говорио,нијемујавио.
17ИСамуилосазванародкГосподууМиспу;
18ИречесиновимаИзраиљевим:ОвакоговориГоспод БогИзраиљев:ЈасамизвеоИзраиљаизМисираи избавиовасизрукуЕгипћанаиизрукусвихцарставаи онихкојисувасугњетавали
19АвистеданасодбацилиБогасвог,којивасјесам спасаоизсвихвашихневољаивашихмука,ирекли стему:Не,негопоставицаранаднамаЗатосада станитепредГосподапоплеменимасвојимипо хиљадамасвојим
20АкадСамуилонатерадасеприближесваплемена Израиљева,племеВенијаминовобиухваћено.
21КадајенавеоплемеВенијаминоводасеприближи посвојимпородицама,ухваћенајепородицаМатријева, иухваћенјеСаул,синКисов;икадасугатражили, нисугамоглинаћи
22ЗатосујошпиталиГосподадалићечовекјошдоћи тамо.АГосподјеодговорио:„Ево,сакриосемеђу стварима“
23Иотрчашеидоведошегаоданде;икадстадемеђу народ,бешевишиодсвеганародаодраменапанавише 24АСамуилоречецеломнароду:„Видителионога когајеГосподизабрао?Неманикогакаоштојеону
25ТадаСамуилоиспричанародузаконоцарству,и
ПОГЛАВЉЕ11
1ТададођеНаасАмонациулогорисепротивЈависау Галаду;исвиљудиизЈависарекошеНаасу:„Учиниса намазавет,ислужићемоти.“
2АНаасАмонацимодговори:Подовимусловом склопићусавезсвама,давамсвимаископамдеснооко идатоучинимругломцеломИзраиљу.
3Астарешинејавишкерекошему:Дајнамседамдана одморадапошаљемогласникеусвекрајевеИзраиљеве; пааконебуденикогаданасспасе,изаћићемоктеби
4ТададођошегласнициуСауловуГијевуијавишету вестнароду;исавнародподижегласиплака.
5Игле,Саулдођезастадомизпоља;иСаулрече:Шта јенародутеплаче?Ионимујавишевестљудииз Јавеша.
6АДухБожјисиђенаСаулакадчутевести,игневму севеомаразбесне
7Иузејарамволова,исечеихнакомаде,ипослаихпо свимкрајевимаИзраиљевимпрекогласника,говорећи: „КонепођезаСауломизаСамуилом,такоћесе учинитињеговимволовима.“ИстрахГосподњиобузе народ,иизађошеједногласно 8АкадихјеизбројаоуБезеку,бешетристахиљада синоваИзраиљевих,аљудиЈудинихтридесетхиљада.
9Ирекошегласницимакојидођоше:„Овакокажите људимаизЈавешауГаладу:Сутра,кадсунцебуде врело,имаћетепомоћ.“Игласницидођошеијавишето људимаизЈавеша;ионисеобрадоваше
10ЗаторекошељудиизЈавеша:„Сутраћемоизаћик вама,пачинитеснамасвештовамсечинидобрим.“
11АсутраданСаулподелинародутричете;иони уђошеусредвојскезајутарњестраже,ипобијаху Амонцедодневневрућине;идогодиседасеоникоји суосталирасејаше,такоданисуосталадваодњих заједно
12АнародречеСамуилу:Којетајкојијерекао:Хоће лиСаулданамцарује?Доведитетељудедаих погубимо
13АСаулрече:Данасниконећебитипогубљен,јерје данасГосподучиниоспасењеуИзраиљу
14ТадаречеСамуилонароду:„Хајдедаидемоу Гилгалидатамообновимокраљевство.“
15ИсавнарододеуГилгал;итамопоставишеСаула зацарапредГосподомуГилгалу;итамопринесоше жртвезахвалнепредГосподом;итамосеСаулисви људиИзраиљскивеомарадоваху
ПОГЛАВЉЕ12
1АСамуилоречецеломИзраиљу:Ево,послушаосам вашгласусвемуштостемирекли,ипоставиосамвам цара
2Асада,ево,царидепредвама;ајасамстариседа коса;иево,синовимојисусвама;ијасамходиопред вамаоддетињствасвогадоданас 3Ево,евоме;сведочитепротивменепредГосподоми предпомазаникомњеговим:чијегсамволаузео?или чијегсаммагарцаузео?иликогасампреварио?кога самугњетавао?илиодчијесамрукепримиомитода њимезажмуримсвојеочи?ијаћувамгавратити
4Аонирекоше:Нисинаспреварионитинасугњетавао,
6АСамуилореченароду:Господјетајкојијеуздигао МојсијаиАронаикојијеизвеовашеоцеизземље египатске.
7Затосадастанитемирнодабихмогаодасе расправљамсвамапредГосподомосвимправедним делимакојајеГосподучиниовамаивашимоцима 8КадЈаковдођеуЕгипат,иочевивашизавапише Господу,тадаГосподпослаМојсијаиАрона,који изведошеочевевашеизЕгиптаинастанишеихна овомместу
9АкадзаборавишеГосподаБогасвога,онихпродау рукеСисаре,вођевојскеасорске,иурукеФилистејаца
10ИвапишекаГосподуирекоше:Сагрешисмо,јер остависмоГосподаислужисмоВалимаиАстартама; алисаданасизбавиизрукунашихнепријатеља,ими ћемотислужити.
11ИГосподпослаЈеровалаиВеданаиЈефтајаи Самуила,иизбавивасизрукувашихнепријатељаса свихстрана,ивиживјестебезбедно.
12АкадвидестедајеНаас,царсиноваАмонових, дошаонавас,рекостеми:Не,негоћецарвладатинад нама,кадјеГоспод,Богваш,биовашцар.
13Сада,дакле,евоцаракогастеизабралиикогасте желели!И,ево,Господјепоставиоцаранадвама 14АкосебудетебојалиГосподаислужилимуи слушалигласњеговинећетесебунитипротив заповестиГосподње,ондаћетеивиицаркојивлада надвамаследитиГосподаБогасвога.
15АлиаконепослушатегласГосподњи,негосе побунитепротивзаповестиГосподње,рукаГосподња бићепротиввас,каоштојебилапротиввашихотаца. 16Затосадастанитеивидитеовувеликустваркојуће Господучинитипредвашимочима
17Зарниједанасжетвапшенице?ПризваћуГоспода,и онћепослатигрмљавинуикишу;дабистесхватилии виделидајевеликавашазлоћакојустеучинилипред Господомтражећисебицара.
18ТадаСамуилопозваГоспода;иГосподпосла грмљавинуикишутогдана;исавнародсевеома уплашиГосподаиСамуила.
19АсавнародречеСамуилу:„Молисезаслугесвоје ГосподуБогусвомеданепогинемо,јерсмосвим гресимасвојимдодалијошиовозлоштосмосеби тражилицара“
20АСамуилореченароду:„Небојтесе,учинилисте
21Инескрећите;јербистетадаишлизапразним
24СамосебојтеГосподаислужитемуистинитосвим срцемсвојим,јервидитеколикојевеликихдела учиниозавас
25Алиакоидаљебудетечинилизло,бићете истребени,ивиивашцар.
ПОГЛАВЉЕ13
1Саулјевладаоједнугодину;акадјевладаодве годиненадИзраиљем,
2СаулјесебиизабраотрихиљадељудиизИзраиља; одкојихсудвехиљадебилесаСауломуМихмасуина гориВетилу,ахиљадујебилосаЈонатаномуГивеји Венијаминовој;аосталинародјепослаосвакогау његовшатор
3ИЈонатанпоразифилистејскупосадукојабешеу Геви,иФилистејичушезатоАСаулзатрубиутрубу поцелојземљиговорећи:НекаЈеврејичују
4ИсавИзраиљчудајеСаулпоразиофилистејску посадуидасеиИзраиљгнушаоФилистејацаИнарод сесазвазаСауломуГалгал
5ФилистејисесабрашедасеборесаИзраиљем, тридесетхиљадабојнихколаишестхиљадакоњаника, анародакаопесканаобалиморскојумноштву;и дођошеиулогоришесеуМихмасу,источноодБетАвена
6КадсуИзраиљцивиделидасуутеснојситуацији(јер јенародбиоуневољи),тадасусељудисакрилиу пећине,ушипражје,устене,наузвишењаиујаме
7АнекиодЈеврејапређошепрекоЈорданауземљу ГадовуиГаладову.ШтосетичеСаула,онјејошбиоу Гилгалу,исавнародгајепратиодрхтећи
8Иостадеседамдана,премавременукојеСамуило бешеодредио;алиСамуилонедођеуГилгал;инарод серазбежаодњега
9АСаулрече:„Донеситемижртвупаљеницуижртве захвалне.“Ипринесежртвупаљеницу.
10Чимјезавршиосаприношењемжртвепаљенице, гле,дођеСамуило;аСаулизађеусусретдага поздрави.
11АСамуилорече:„Штасиучинио?“АСаулрече: „Видеосамдасенародразишаоодмене,иданиси дошаоуодређеновреме,идасусеФилистејиокупили уМихмасу;“
12Заторекох:ФилистејићесадасићинаменеуГалгал, ајасенисампомолиоГосподу;затосамсеприсилиои принеожртвупаљеницу
13АСамуилоречеСаулу:„Лудосипоступио!Ниси држаозаповестиГоспода,Богасвога,којутије заповедиоЈербисадаГосподутврдиотвојецарство надИзраиљемзаувек“
14Алисадатвојецарствонећеопстати;Господјесеби потражиочовекапосрцусвоме,иГосподмује заповедиодабудевођанародуњеговом,јерниси држаооноштотијеГосподзаповедио
15ИСамуилоустадеиодеизГилгалауГиву Венијаминову.АСаулизбројанародкојијебиосњим, окошестстотинаљуди 16АСаулиЈонатан,синњегов,иљудикојисубили присутнисњима,остадошеуГивејиВенијаминовој;а ФилистејисеулогоришеуМихмасу
17Ионикојисурушилиземљуизађошеизлогора
19АковачанијебилоуцелојземљиИзраиљевој,јерсу
иликопља“
20АлисвиИзраелцисиђошекФилистејимадасваки наоштрисвојраоник,својраоник,својусекируисвоју мотику
21Ипаксуималитурпијузамотике,зараонике,за виле,засекиреизаоштрењеожина
22Такоседогодилонаданбиткедасенимачни копљенијенашлоуруциниједногодљудикојису билисаСауломиЈонатаном;алисесамонашаокод СаулаикодЈонатана,синањеговог
23АфилистејскапосадаизађенапролазМихмас.
ПОГЛАВЉЕ14
1ЈедногданаЈонатан,синСаулов,речемладићукоји мујеносиооружје:„Хајдедапређемоуфилистејски посад,којијесонестране.“Алионнеречесвомоцу. 2АСаулсезадржаукрајњемделуГавеподдрветом наракојејеуМигрону;аљудикојисубилисњим билојеокошестстотинаљуди;
3ААхија,синАхитува,братаИхаводовог,сина Финееса,синаИлијиног,свештеникаГосподњегу Силому,носиојеефод.АнароднијезнаодајеЈонатан отишао
4Аизмеђупролаза,којимајеЈонатанхтеодапређеу филистејскупосаду,налазиласеоштрастенасједне странеиоштрастенасдругестране;иједнасезвала Боцез,адругаСене
5Предњидеоједногналазиосесеверно,према Михмасу,адругијужно,премаГиви
6АЈонатанречемладићукојимујеносиооружје: „Хајдедапређемоупосадуовихнеобрезаних;можда ћеГосподучинитизанас;јерГосподунијепрепрекада спасемногимаилималобројнима“
7Ањеговоружармурече:Чинисвештотијенасрцу; вратисе;ево,јасамстобомпосрцутвоме
8ТадаречеЈонатан:„Ево,прећићемоковимљудимаи откритићемоимсе.“
9Аконамкажу:„Чекајтедокнедођемоквама“,онда ћемостајатинасвомместуинећемоићикњима.
10Алиакокажуовако:Попнитесекнама,ондаћемо поћи,јерихјеГосподпредаоунашеруке;итоћенам битизнак
11Иобојицасеоткришефилистејскојпосади;а
12АљудиизгарнизонаодговоришеЈонатануи
14Атајпрвипокољ,којисуЈонатанињеговоклопник учинили,биојеокодвадесетљудинаповршиниодоко полаакра,којујејарамволовамогаодаоре
15Изатресесевојска,пољопривредаисавнарод;и посадаионикојисупленили,иземљасезатресе;то бешевеомавеликитремор
16АСауловистражариуГијевиВенијаминовој погледаше,игле,гомиласеразишлаинаставилаједни другедатуку
17ТадаречеСаулнародукојијебиосњим: „Пребројтесадаивидитекојеотишаооднас“Акад супребројали,гле,Јонатанаињеговогоклопниканије билотамо.
18АСаулречеАхији:„ДонесиовамоковчегБожји! ЈерјековчегБожјиутовремебиосасиновима Израиљевим.“
19ДокјеСаулговориосвештенику,букау филистејскомвојсцисесвевишепојачавала;иСаул речесвештенику:„Повуцирукусвоју.“
20Саулисавнародкојијебиосњимсабрашесеи дођошеубој;игле,мачсвакогабешеусмеренна ближњегасвога,инастадевеомавеликазбрка.
21Штавише,иЈеврејикојисупретогабилиса Филистејима,којисусњимаотишлиулогоризоколне земље,ионисусеокренулиИзраелцимакојисубили саСауломиЈонатаном
22ТакоисвиИзраиљцикојисусесакрилиугори Јефремовој,кадасучулидасуФилистејипобегли,и онисуихснажнопрогонилиубици
23ТакојеГосподспасаоИзраиљатогдана;ибиткасе прошириладоБет-Авена.
24АљудиИзраиљевибехууневољитогдана,јерСаул бешезаклеонародговорећи:„Проклетбиочовеккоји једехранудовечери,доксенеосветимсвојим непријатељима“Таконикооднароданијеокусио храну
25Исвиљудиизземљедођошеушуму;аназемљи бешемеда
26Акаднароддођеушуму,гле,медјекапао;алинико нијеставиорукунауста;јерсенародбојаозаклетве.
27АлиЈонатаннијечуокадајењеговотацзаклео народ;затојепружиокрајштапакојијеимаоуруци, умочиогаусаће,паставиорукунауста;ињеговеочи сусепросветлеле
28Тадаодговориједанодљудиирече:„Твојотацје строгозаклеонародговорећи:‘Проклетбиочовеккоји данасједехрану’Анародјебиоуморен
29ТадаречеЈонатан:„Мојотацјезадаоневољуземљи; видите,молимвас,какосумисеочипросветлилекад самокусиомалоовогмеда“
30Коликобитекондабилодајенародданасслободно јеоодпленакојисунашликодсвојихнепријатеља?Зар нијесадабиомноговећипокољмеђуФилистејима?
31ИпоразишеФилистејетогданаодМихмасадо Ајалона;инародбешевеомауморен
32Инародсебацинаплен,иузеовце,иволове,и телад,иклашеихназемљи;инародихједесакрвљу.
33ТадајавишеСаулуговорећи:„Гле,народгреши противГосподаједућискрвљу“Аонрече: „Преступилисте!Довалитемиданасвеликикамен.“
34АСаулрече:„Разиђитесемеђународомиреците
овцу,изакољитеиховде,иједите;инегрешите
36АСаулрече:„ХајдедапођемозаФилистејиманоћу идаихопљачкамодојутарњезоре,иданеоставимо ниједногодњих.“Аонирекоше:„Чиништагодтисе чинидобрим“Тадасвештеникрече:„Хајдедасе приближимоовамоБогу“
37ИСаулпитаБога:„ДалидапођемзаФилистејима? ХоћешлиихпредатиурукеИзраиљеве?“Алимуон тогдананеодговори.
38АСаулрече:„Приђитеовамо,свипоглаваринарода, исазнајтеивидитеучемуједанасбиогрех“
39Јер,такоживГоспод,којиспасаваИзраиља,акоје наЈонатану,синумом,сигурноћеумретиАлиније билочовекауцеломнародукојимујеодговорио 40ТадаречецеломИзраиљу:„Вибудитенаједној страни,ајаиЈонатан,синмој,бићемонадругој страни“АнародречеСаулу:„Чиништатисечини добрим.“
41ТадаСаулречеГосподуБогуИзраиљевом:„Дај савршенжреб“ИСаулиЈонатанбишеухваћени,а народсеспасе.
42АСаулрече:„БацитежребизмеђуменеиЈонатана, синамог“ИЈонатанбиизабран
43ТадаСаулречеЈонатану:„Рецимиштаси урадио“АЈонатанмуиспричаирече:„Самосам окусиомаломедакрајемштапакојијебиоумојојруци, иево,морамумрети.“
44АСаулодговори:„Богнекаучинитакоијошвише; јерћешсигурноумрети,Јонатане“
45АнародречеСаулу:„ХоћелиЈонатанпогинути, којијеучиниоововеликоспасењеуИзраиљу?Недај Боже!ТакоживГоспод,ниједнадлакасњеговеглаве нећепастиназемљу;јерједанасрадиосБогом.“Тако народспасеЈонатана,теоннепогину
46ТадајеСаулпрестаодагониФилистеје,а Филистејисуотишлиусвојеместо.
47ТакојеСаулпреузеокраљевствонадИзраиљеми ратоваопротивсвихсвојихнепријатељасасвихстрана, противМоавацаипротивАмоновихсиноваипротив ЕдомаипротивцареваСовеипротивФилистејаца;и кудагодсеокренуо,мучиоихје
48ИсакупивојскуипоразиАмаличане,иизбави Израиљаизрукуонихкојисуихпљачкали 49АСауловисиновибехуЈонатан,иИсуииМелхисуа; аименањеговихдвејукћерибехуова:имепрвенкиње Мерав,аимемлађеМихала
50АимеСауловеженебешеАхиноама,кћи Ахимаасова;аимевођењеговевојскебешеАвенир,
51КисјебиоСауловотац,аНер,Авнеровотац,биоје Авијеловсин
52ИбижестократпротивФилистејацасвегСауловог
ПОГЛАВЉЕ15
1СамуилојошречеСаулу:Господмејепослаодате помажемзацаранадњеговимнародом,надИзраиљем; затосадапослушајгласречиГосподњих.
2ОвакоговориГосподнадвојскама:Сећамсештаје АмаликучиниоИзраиљу,какомујепоставиозаседуна путу,кадјеишаоизЕгипта.
3СадаидииудариАмалика,исасвимуништисвешто имају,инештедиих;негопобијимушкарцаижену, одојчадидојенчад,волаиовцу,камилуимагарца
4СаулсабранародиизбројаихуТелаиму,двеста хиљадапешакаидесетхиљадаљудиодЈуде.
5ИСаулдођеуградАмалик,ипоставизаседуу долини
6АСаулречеКенејима:„Идите,одвојитесе,сиђитеиз Амалићанадаваснеистребимсњима,јерстепоказали милостсвимсиновимаИзраиљевимкадсуизлазилииз Египта.“ТакосуКенејиотишлиизАмалићана.
7СаулјепоразиоАмаличанеодХавиледоСура,који јепремаЕгипту
8ИухватиАгага,цараАмалићана,исасвимпобисав народоштрицоммача
9АлиСаулинародпоштедешеАгагаинајбољеовце,и говеда,иугојенустоку,ијагњад,исвештобешедобро, инехтедошедаихсасвимистребе;негосвештобеше безобразноисмеће,сасвимистребише
10ТададођеречГосподњаСамуилуговорећи: 11КајемсештосампоставиоСаулазацара,јерсе вратиоодменеинијеизвршиомојезаповестиИ Самуилосеожалости,ивапиојеГосподусвуноћ.
12АкадСамуилораноустадедасретнеСаулаујутру, јавишеСамуилуговорећи:СаулједошаоуКармил,и гле,настаниосе,пајеотишаоисишаоуГалгал.
13ИСамуилодођекСаулу,аСаулмурече: БлагословендасиодГоспода!Извршиосамзаповест Господњу.
14АСамуилорече:Штазначиовоблејањеовацау мојимушимаимукањеволовакојечујем?
15АСаулрече:ДовелисуиходАмаличана,јерје народпоштедеонајбољеовцеиговедадажртвује ГосподуБогутвоме;аосталосмосасвимуништили
16ТадаСамуилоречеСаулу:„Стани,датикажемшта мијеГосподрекаоноћас“Аонмурече:„Кажи“
17АСамуилорече:„Кадсибиомалиусвојимочима, нисилибиопостављензапоглавараплемена Израиљевих,иГосподтејепомазаозацаранад Израиљем?“
18ИпослатеГосподнапутиречети:Идиисасвим истребигрешникеАмаличанеиборисепротивњих докихнеистребиш
19ЗаштоонданисипослушаогласГосподњи,негоси себационаплениучиниозлопредГосподом?
20АСаулречеСамуилу:„Јасампослушаоглас ГосподњииишаопутемкојиммејеГосподпослао,и довеосамАгага,цараАмалика,исасвимсамистребио Амаличане.“
21Алинародузеодплена,овцеиволове,најважније одстварикојејетребалосасвимуништити,дажртвује Господу,Богутвоме,уГалгалу.
22АСамуилорече:„ЗарсуГосподужртвепаљеницеи
Гле,послушностјебољаоджртве,ислушањеод
23Јерјепобунакаогрехврачања,атврдоглавосткао
24АСаулречеСамуилу:Сагрешиосам,јерсам преступиозаповестГосподњуитвојеречи,јерсамсе бојаонародаипослушаогласњихов.
25Затотесадамолим,опростимигрехивратисеса мномдабихсепоклониоГосподу
26АСамуилоречеСаулу:„Нећусевратитистобом, јерсиодбациоречГосподњу,иГосподјеодбациотебе данебудешцарнадИзраиљем.“
27АкадсеСамуилоокренудаоде,ухватискутсвоје плаштаницеионасераздера
28АСамуиломурече:Господједанасотеоодтебе царствоИзраиљевоидаогаближњемтвоме,којије бољиодтебе
29АниСнагаИзраиљеванећелагатинитићесе покајати:јернијечовекдабисепокајао
30Тадарече:„Сагрешиосам;алимесадапоштуј, молимте,предстарешинамамогнародаипред Израиљем,ивратисесамном,дасепоклонимГосподу, Богутвоме“
31ТадасеСамуиловратизаСаулом;иСаулсе поклониГосподу
32ТадаречеСамуило:„ДоведитемиовамоАгага,цара Амалићана.“ААгагмуприступиочајнички.ААгаг рече:„Сигурнојегорчинасмртипрошла“
33АСамуилорече:„Каоштојетвојмачоставиожене бездеце,такоћеитвојамајкаостатибездецемеђу женама“ИСамуилоисечеАгаганакомадепред ГосподомуГалгалу
34ТадаСамуилоодеуРаму,аСаулсепопеусвоју кућууСауловуГиву
35ИСамуиловишениједошаодавидиСауладодана својесмрти;алиСамуилојеоплакиваоСаула;иГоспод сепокајаштојепоставиоСаулазацаранадИзраиљем ПОГЛАВЉЕ16
1АГосподречеСамуилу:Доклећештуговатиза Саулом,кадсамгаодбациоданевладанадИзраиљем? Напунисвојрогуљемииди,послаћутекЈесеју Витлејемљанину,јерсамсебинашаоцарамеђу његовимсиновима.
2АСамуилорече:„Какодаидем?АкоСаулчује, убићеме.“АГосподрече:„Узмисасобомјуницуи реци:ДошаосамдажртвујемГосподу“
3ИпозовиЈесејанажртву,ипоказаћутиштаћеш чинити;ипомажешмионогакогатикажем
4ИСамуилоучиникакомујеГосподрекао,идођеу
5Аонрече:„Мирно!Дошаосамдапринесемжртву
Господнегледакаоштогледачовек;јерчовекгледана спољашњост,аГосподгледанасрце.
8ТадаЈесејпозваАвинадаваидоведегапредСамуила Аонрече:НиовогаГосподнијеизабрао.
9ТадаЈесејпроведеСамаха,аонрече:Ниовога Господнијеизабрао
10Јесејпоноводоведеседамсвојихсиновапред Самуила.АСамуилоречеЈесеју:Господнијеизабрао ове
11АСамуилоречеЈесеју:„Јесулиовдесватвоја деца?“Аонрече:„Остаојејошнајмлађи,иево,он чуваовце“АСамуилоречеЈесеју:„Пошаљипоњега, јернећемосестидокнедођеовамо.“
12ИпослатегадоведошеАонбешерумен,лепог лицаилепогизгледаИречеГоспод:Устани,помажи га,јерјетоон.
13ТадаСамуилоузерогсауљемипомазагаусред његовебраће;иДухГосподњисиђенаДавидаодтог данапанадаље.ТакоСамуилоустадеиодеуРаму.
14АлиДухГосподњиодступиодСаула,излидуход Господагаузнемири
15АСауловеслугерекошему:„Ево,злидуходБогате мучи“
16Некасадагосподарнашзаповедислугамасвојим, којесупредтобом,дапотражечовекакојијевешт свирачхарфе;икадзаодуходБогадођенатебе,онће свиратирукомсвојом,ибићетидобро
17АСаулречесвојимслугама:„Нађитемичовекакоји знадобродасвираидоведитемига“
18Тадаодговориједанодслугуирече:Ево,видеосам синаЈесејаВитлејемљанина,којијевештуигри,и јунакахраброг,иратника,имудрогустварима,илепог лица,иГосподјесњим
19ЗатоСаулпослагласникекЈесејуирече:Пошаљи миДавида,синасвога,којијесаовцама
20Јесејуземагарцанатовареногхлебомимехомвина ијаретом,ипослаихпоДавиду,синусвоме,Саулу.
21ИДавиддођекСаулуистадепредњим;ионга веомазаволе;ипостадемуоклопник
22АСаулпослаЈесејуговорећи:„НекаДавидстане предмене,јерјенашаомилостумојимочима“
23АкадзаодуходБоганападнеСаула,Давидузе харфуисвирарукомсвојом;такосеСаулокрепии оздрави,изаодуходеодњега
ПОГЛАВЉЕ17
1Филистејисабрашевојскесвојезабојисабрашесеу Сохоту,којиприпадаЈуди,иулогоришесеизмеђу СохотаиАзеке,уЕфес-Дамиму
2СаулиљудиИзраиљевисабрашесеиулогоришесе коддолинеИлине,ипостројишесезабојпротив Филистејаца
3Филистејисустајалинагорисједнестране,а Израиљцинагорисдругестране;аизмеђуњихјебила долина
4Иизађеједанратникизлогорафилистејског,по именуГолијатизГата,чијајевисинабилашестлаката ипедаљ
5Иимаојенаглавимесинганушлем,ибиоје наоружаноклопом;атежинаоклопабилајепетхиљада сикаламесинга
6Иимаојемесинганеоклопенаногама,имесингану жицумеђураменима. 7Адршкањеговогкопљабешекаоткачковратило,а
8ИстадеиповикавојскамаИзраиљевимиречеим: Заштостеизашлидасепостројитезабој?Зарјанисам
панекасиђекмени
9Акобудемогаодасеборисамномидамеубије, ондаћемобитивашеслуге;аколигајанадвладами убијем,ондаћетевибитинашеслугеислужићетенам 10АФилистејацрече:„Данаспркосимвојскама Израиљевим;дајтемичовекадасеборимозаједно“
11КадСаулисавИзраелчушетеречиФилистејина, уплашишесеивеомасеуплаших.
12АДавидбешесиноногЕфраћанинаизВитлејема
човекјеходаомеђуљудимакаостарацуСаулово време
13ИтринајстаријаЈесејевасинаотидошеипратише Саулаубитку;аименањеговихтројицесиновакоји
Авинадав,итрећиСама
14Давидјебионајмлађи,атројицанајстаријихсу следилаСаула
15АлиДавидодеивратисеодСауладапасеовцесвог оцауВитлејему.
16Филистејацсеприближаваоујутруиувечеи представљаосечетрдесетдана
17АЈесејречеДавиду,синусвоме:Узмисадазасвоју браћуефуовогпрженогжитаиовихдесетхлебова,па однесиулогорсвојојбраћи;
18Иоднесиовихдесетсиревазаповедникуњихове хиљаде,ипогледајкакосутвојабраћа,иузмињихов залог
19АСаул,ониисвиИзраиљцибехуудолиниИлии боришесесаФилистејима
20АДавидустараноујутру,оставиовцечувару,паузе овцеиоде,каоштомујеЈесејзаповедио;идођедо рова,кадвојскаизлазишеубојивикашезабој
21ЈерсусеИзраелцииФилистејипостројилизабој, војскапротиввојске.
22АДавидостависвојаколаурукамачуваракола,па отрчамеђувојскуидођеипоздрависвојубраћу
23Идокјеонразговараосњима,гле,изиђеиз филистејскихвојскијунак,ФилистејацизГата,по именуГолијат,иговориојеистеречи;иДавидихје чуо
24ИсвиљудиИзраиљски,кадвидешечовека, побегошеодњегаивеомасеуплашише
28АЕлијав,најстаријибратњегов,чугдејеговорио људима;иЕлијавсеразгњевинаДавида,ирече:Зашто сисишаоовамо?Искимсиоставиоономалоовацау пустињи?Знамтвојугордостизлобутвогсрца;јерси сишаодавидишбитку.
29АДавидрече:Штасамсадаучинио?Зарнема разлога?
30Иокренусеодњегакадругоме,иговоринаисти начин;инародмуодговоринапретходниначин
31АкадсечушеречикојеДавидизговори,испричаше ихСаулу,ионпослапоњега
32АДавидречеСаулу:Неканиконеклонесрцемзбог њега;слугатвојћеотићииборитисесаовим Филистејином
33АСаулречеДавиду:Неможешићипротивовог Филистејинадасеборишсњим,јерситијошмлад,а онјератникодмладости
34АДавидречеСаулу:Слугатвојчуваојеовцеоца свога,идођелавимедведиотејагњеизстада.
35Ијаизађохзањим,ударихгаиистргахмуизуста;а кадседигаонамене,ухватихгазабраду,ударихгаи убихга.
36Твојслугајеубиоилаваимедведа;иовај необрезаниФилистејацбићекаоједанодњих,поштоје пркосиовојскамаживогаБога.
37Давидречејош:„Господкојимејеизбавиоизшапе лаваиизшапемедведа,онћемеизбавитииизруке овогФилистејина.“АСаулречеДавиду:„Иди,и Господнекабудестобом“
38СаулобучеДавидаусвојоклоп,ставимунаглаву месинганишлем,аоклопигаиуоклоп.
39ИДавидопасамачокооклопасвогипокушадаиде; јернијебиоискусиоАДавидречеСаулу:Немогуићи совим,јернисамбиоискусио.ИДавидихскинуса себе
40Иузештапсвојурукусвоју,иизабрасебипет глаткихкаменоваизпотока,иставиихупастирску торбукојујеимао,уторбу;ипраћкамубешеуруци;и приближисеФилистејину
41ФилистејацједошаоиприближиосеДавиду,а човеккојијеносиоштитишаојепредњим
42АкадФилистејацпогледаоколоиугледаДавида, презрега,јербешејошмлад,руменилепоглица.
43АФилистејацречеДавиду:„Зарсамјапас,да долазишнаменесаштаповима?“ИФилистејацпрокле Давидасвојимбоговима.
44АФилистејацречеДавиду:„Дођикмени,даћутвоје телоптицаманебескимизверимапољским.“
45ТадаречеДавидФилистејину:„Тиидешнаменес мачемикопљемиштитом,ајаидемнатебеуиме Господанадвојскама,БогавојскиИзраиљевих,когаси пркосио.“
46ДанасћетеГосподпредатиумојеруке,иударићу теиодсећиглавустебе,идаћуданаслешеве филистејскевојскептицаманебескимизверима земаљским,дабисваземљапозналадаимаБогау Израиљу.
47ИсавовајзборћезнатидаГосподнеспасавамачем икопљем;јерјебиткаГосподњаиОнћеваспредатиу нашеруке.
48АкадсеФилистејацподижеидођеиприближисе дадочекаДавида,Давидпожуриипотрчапремавојсци
49ИДавидзавучерукууторбусвоју,иизвадиодатле камен,ибацигапраћком,иудариФилистејинаучело, такодасекамензабиоуњеговочело;ионпаделицем наземљу
50ТакоДавидсавладаФилистејинапраћкоми каменом,иудариФилистејинаиубига;алиДавидније имаомачауруци
51ЗатоДавидпотрча,стаденаФилистејина,иузему мач,извукагаизкорица,иубига,иодсечемуглаву њиме.АкадФилистејивидешедајењиховратник мртав,побегоше
52ТадаустадошељудиИзраиљевииЈудини,вичући, потерашеФилистеједодолинеидовратаАкрона. РањениФилистејипадахупутемзаШарајим,доГатаи доАкрона
53АсиновиИзраиљевивратишесеизпотереза Филистејимаиопљачкашеимшаторе
54ИДавидузеглавуФилистејинаидонесејеу Јерусалим;аоружјењеговоставиусвојшатор.
55АкадСаулвидеДавидагдеидепротивФилистејина, речеАвениру,заповедникувојске:Авенире,чијијесин овајмладић?ААвениррече:Такоживадушатвоја, царе,незнам
56Ацаррече:„Рапитајсечијијесинтајмладић“
57АкадсеДавидвратиосапокољаФилистејина, АвениргаузеидоведепредСауладржећи Филистејиновуглавууруци
58АСаулмурече:Чијисисин,младићу?АДавид одговори:ЈасамсинтвогслугеЈесејаВитлејемљанина
ПОГЛАВЉЕ18
1АкадјезавршиоразговорсаСаулом,душа ЈонатановасесјединиласадушомДавидовом,и Јонатангајезаволеокаосвојудушу
2ИСаулгаузетогданаивишемунепустидаиде кућиуочевдом.
3ТадасуЈонатаниДавидсклопилисавез,јергаје волеокаосвојудушу
4ИЈонатансвучесасебехаљинукојујеимаонасебии дадејеДавиду,исвојехаљине,чакисвојмачисвој лукисвојпојас
5ИДавидјеишаокудагодгајеСаулслаоипонашао семудро;иСаулгајепоставионадратницима,ионје биоприхваћенуочимацелогнародаиуочима
6Идогодисе,кадсудолазили,кадсеДавидвратиоса
1Самуилова
10АсутраданзлидуходБогасиђенаСаула,ион пророковаусредкуће;аДавидсвирашерукомкаои обично;икопљебешеуСаулoвојруци
11ИСаулбацикопље,јеррече:„УдарићуДавида њимеозид.“ИДавиддвапутаизбегнуњегово присуство
12АСаулсебојаоДавида,јерјеГосподбиосњим,а одСауласеудаљио.
13ЗатогаСаулуклониодсебеипоставигаза заповедниканадхиљаду;ионизлазишеиулазише преднародом
14Давидјепоступаомудроусвимсвојимпутевима;и Господјебиосњим.
15Зато,кадјеСаулвидеодасепонашавеомамудро, уплашиогасе
16АлисавИзраелиЈудасуволелиДавида,јерје излазиоидолазиопредњима
17АСаулречеДавиду:„Евомојестаријекћери Мераве,њућутидатизажену;самобудихрабарза менеиводибиткеГосподње“ЈерСаулрече:„Нека мојаруканебуденањему,негонекарукаФилистејаца буденањему.“
18АДавидречеСаулу:Косамја?Иштајемојживот, илипородицамогоцауИзраиљу,дабихјабиозет царев?
19АлидогодисеувремекадајетребалодасеМерав, Сауловакћи,дадеДавиду,дадошејеАдрилу Меолаћанинузажену.
20АМихала,Сауловакћи,волешеДавида;ијавишето Саулу,итомусесвиђаше
21АСаулрече:„Даћумуједамубудезамкаидасе рукаФилистејацадигненањега“ЗатоСаулрече Давиду:„Данасћешмибитизетсједнимодњих двојице.“
22АСаулзаповедисвојимслугамаговорећи:Говорите тајносДавидомиреците:Ево,цартеволиисве његовеслугетеволе;затосадабудицаревзет.
23АСауловеслугерекошетеречиДавидуАДавид рече:Зартисечинилакобитицаревзет,кадсамја сиромашанчовекинискоцењен?
24АСауловеслугемујавишеговорећи:„Овакоје говориоДавид“
25АСаулрече:ОвакоћетерећиДавиду:Царнетражи мираз,негостотинуфилистејскихобручадасеосвети царевимнепријатељимаАлиСаулјемислиодаучини даДавидпаднеодрукеФилистејаца.
26АкадњеговеслугејавишеДавидуоверечи,Давиду сесвиђадабудецаревзет;иданијошнисубили истекли
27ЗатоДавидустадеиоде,онињеговиљуди,ипоби Филистејацадвестаљуди;иДавиддонесењихове обручице,иониихпредадошецарууцелости,даби постаоцаревзетИСаулмудадеМихалу,својукћер, зажену
28ИСаулјевидеоипознаодајеГосподсДавидоми дагајеМихала,Сауловакћи,волела 29СаулсејошвишеплашиоДавида;иСаулјепостао Давидовнепријатељзаувек
30Тадасукнезовифилистејскиизашли;идогодисе, поштосуизашли,дасеДавидпонашаомудријеод свихСауловихслугу;такодајењеговоимебиловеома
1АСаулречеЈонатану,синусвоме,исвимслугама
2АлиЈонатан,Сауловсин,веомасеодушевиДавидом; иЈонатанјавиДавидуговорећи:„МојотацСаултражи датеубије;затотесадамолим,чувајседојутраи останинатајномместуисакријсе.
3Ијаћуизаћиистатипоредоцасвогнапољугдеси ти,иразговараћусаоцемсвојимотеби;иштавидим, тоћутирећи
4АЈонатанјеговориодоброоДавидуСаулу,оцу своме,ирекаомује:Некацарнезгрешипротивсвог слуге,противДавида;јернијезгрешиопротивтебе,и јерсуњеговаделабилавеомадобразатебе 5Јерјеставиоживотсвојуопасностиубио Филистејина,иГосподјеучиниовеликоспасењезацео
грешишпротивневинекрви,даубијешДавидабез разлога?
6ИСаулпослушаЈонатановглас;иСаулсезакле: ТакоживГоспод,нећебитиубијен.
7ИЈонатанпозваДавида,иЈонатанмуиспричасвете ствариИЈонатандоведеДавидакСаулу,ионбипред њимкаоипре.
8Иопетјенастаорат;иДавидјеизашаоибориосеса Филистејимаипобиоихвеликимпоразом;ионису побеглиодњега.
9АзлидуходГосподабинаСаула,докјеседеоу својојкућископљемуруци,аДавидсвираоруком 10СаулјехтеодаДавидаударикопљемузид,алисе онискрадеодСауловоглица,ионударикопљеузид;а Давидпобегнеиспасесетеноћи
11СаулпослагласникеуДавидовукућудага надгледајуидагаубијуујутруАМихала,жена Давидова,јавимуговорећи:Аконеспасешживотсвој ноћас,сутраћешбитиубијен.
12ТадаМихаласпустиДавидакрозпрозор;ионоде, побегнеиспасесе
13Михалаузеједногидолаиположигаукревет,и ставимујастукодкозједлакекаоподлогузалежај,и покригатканином
14АкадСаулпослагласникедаузмуДавида,онарече: „Болестанје“
15СаулпоновопослагласникедавидеДавида говорећи:„Донеситегакмениукреветудагаубијем.“
16Акадгласнициуђоше,гле,укреветубешеидол,а узњегајастукодкозједлакекаоподлогу.
17АСаулречеМихали:„Заштосиметакопреварилаи отпустиланепријатељамог,тејепобегао?“АМихала одговориСаулу:„Рекаомије:Пустиме;заштобихте убио?“
18ТакоДавидпобегнеиспасесе,идођекСамуилуу Раму,ииспричамусвештомујеСаулучиниоИони
1Самуилова
21АкадјетојављеноСаулу,онпосладругегласнике, ионисутакођепророковали.ИСаулпоновопосла гласникетрећипут,ионисутакођепророковали 22ЗатимодеионуРаму,идођедовеликогбунара којијеуСеху,иупитаирече:„ГдесуСамуилои Давид?“Аједанрече:„Ево,онисууНајотууРами“
23ИодетамоуНајотуРами;иДухБожјибиина њему,иониђашеипророковашедокнедођеуНајоту Рами
24Ионсвучесвојуодећу,ипророковапредСамуилом наистиначин,илежашегоцелогтогданаицелете ноћиЗатоговоре:ЗарјеиСаулмеђупророцима?
ПОГЛАВЉЕ20
1АДавидпобегнеизНајотауРами,идођеиречепред Јонатаном:Штасамучинио?Каквајемојакривица?И какавјемојгрехпредтвојимоцем,датражимојудушу?
2Аонмурече:„НедајБожедаумреш.Ево,отацмој нећеучинитиништа,нивеликонимало,адамитоне откријеЗаштобиотацмојкриотоодмене?Није тако.“
3Давидсејошзаклеирече:„Отацтвојдобрознада самнашаомилостутвојимочима;ирече:НекаЈонатан несазназатодасенеожали;неготакоживГосподи такоживадушатвоја,самојекоракизмеђуменеи смрти“
4ТадаречеЈонатанДавиду:„Штагоддушатвојажели, учинићути“
5АДавидречеЈонатану:„Ево,сутрајемладмесец,и нећупропуститидаседимсцаремзатрпезом;негоме пустидаидемдасесакријемупољудовечеритрећег дана“
6Акометвојотацикадазатреба,реци:Давидмеје усрднозамолиозадозволудаотиђеусвојград Витлејем,јерсетамоприносигодишњажртвазацелу породицу.
7Акокаже:Доброје,твојслугаћеиматимирАколи сејакоразгневи,ондазнајдајесмислиозло
8Затопоступајмилостивосаслугомсвојим;јерси довеослугусвогузаветГосподњисасобом;алиакоје наменибезакоње,убијмесам;јерзаштобимеводио оцусвоме?
9АЈонатанрече:Далекоодтебе!Јеркадбихзнаодаје отацмојнаумиодатеснађе,зартинебихрекао?
10ТадаДавидречеЈонатану:„Коћемијавити?Шта акотиотацгрубоодговори?“
11АЈонатанречеДавиду:„Хајде,хајдедаизађемоу поље“Иобојицаизиђошеупоље
12АЈонатанречеДавиду:„Господе,БожеИзраиљев, кадсутраилитрећегданаиспитамоцасвог,иакобуде добропремаДавиду,патинепошаљемпорукудати јавим,
13НекаГосподучинитоимноговишеЈонатану!Ако јемомоцуугоднодатиучинизло,показаћутитои отпустићутедаидешсмиром;инекаГосподбудес тобомкаоштојебиосмојимоцем.
14Инесамодаћешми,доксамјошжив,показати милостГосподњу,данеумрем,
15Алинитинеодсецимилостсвојуоддомамог довека;не,некадаГосподистребисвенепријатеље Давидовесалицаземље
16ЈонатанјетакосклопиозаветсадомомДавидовим
17ИЈонатанпоновонатераДавидадасезакуне,јерга јеволео;јергајеволеокаоштојеволеосвојудушу. 18ТадаЈонатанречеДавиду:„Сутрајемладмесец,и недостајаћеш,јерћетвојеместобитипразно“
19Акадостанештридана,ондабрзосиђиидођина местогдесисесакриокадјепосаобиоутоку,иостани кодкаменаЕзел
20Ииспалићутристрелесастранењегове,каода пуцамумету
21Иево,послаћумомкаговорећи:Иди,пронађи стрелеАкојаизричитокажеммомку:Ево,стрелесус овестранекодтебе,узмиих;ондадођи,јерјемирза тебеинемазла;такоживГоспод.
22Алиакоовакокажеммладићу:Ево,стрелесупред тобом;идисвојимпутем,јертејеГосподотпустио 23Аштосетичествариокојојсмотиијаговорили, ево,Господнекабудеизмеђутебеименедовека 24ТакосеДавидсакриупољу,акаддођемладмесец, царседедаједемесо.
25Ицарседенасвомеседишту,каоиобично,на седиштупоредзида;аЈонатанустаде,аАвенирседе поредСаула,аДавидовоместобешепразно.
26АлиСаулнеречеништатогдана,јерпомисли: „Нештомуседогодило,нијечист;заистанијечист“
27Асутрадан,другиданумесецу,местоДавидово остадепразно;иСаулречеЈонатану,синусвоме: ЗаштосинЈесејевниједошаонаручакнијучениданас? 28АЈонатанодговориСаулу:Давидмејеусрдно замолиозадозволудаодеуВитлејем
29Аонрече:Пустиме,молимте,јернашапородица имажртвууграду;ибратмојмијезаповедиодабудем тамо;паакосамнашаомилостутвојимочима,пустите ме,молимте,даодемивидимсвојубраћуЗатоне долазикцаревомстолу.
30ТадасеСаулразгњевинаЈонатанаиречему:„Сине бунтовнежене,зарнезнамдасиизабраосина Јесејевогнасрамотусебиинасрамотуголотињемајке своје?“
31ЈердокгодЈесејевсинбудеживназемљи,нећешсе учврститинитинитвојецарство.Затосадапошаљипо његакмени,јерћесигурноумрети
32АЈонатанодговориоцусвомеСаулуиречему: Заштодабудеубијен?Штајеучинио?
33АСаулбацикопљенањегадагаудари;потоме Јонатансазнадајењеговотацбиоодлучандаубије Давида
34Јонатанјеустаоодстола,разгневљен,инијејео ништадругогданаумесецу,јермујебиложаоза Давидом,јергајеотацосрамотио.
35АујутруЈонатанизађеупољеувремекојеје
36Иречесвомсинку:Трчи,пронађистрелекојећу
37Акадјемладићдошаодоместагдејебиластрела
38АЈонатанповиказамомком:„Брже,пожури,не заустављајсе!“Јонатановмомакпокупистрелеидође ксвомгосподару
39Алимладићнијезнаоништа;самосуЈонатани Давидзналиствар.
40АЈонатандадесвојуартиљеријусвоммомкуирече му:Иди,однесијеуград
41Чимједечакотишао,Давидустадесместапрема југу,ипаделицемназемљу,ипоклонисетрипута;и љубишесеиплакашеједансдругим,докДавидне преплака
42АЈонатанречеДавиду:„Идисмиром,јерсмосе обојицазаклелиуимеГосподњеговорећи:‘Господ некабудеизмеђуменеитебе,иизмеђумогпотомства итвогпотомствадовека’“Иустадеиоде,аЈонатан уђеуград.
ПОГЛАВЉЕ21
1ТададођеДавидуНовкАхимелехусвештенику;а АхимелехсеуплашисусретасаДавидомиречему: Заштосисаминеманикогастобом?
2АДавидречеАхимелехусвештенику:Цармије заповедиоједнустварирекаомије:Никонесмеда сазнаништаопослузбогкојегтешаљемиштасамти заповедио;аслугесвојепоставиосамнатоитоместо 3Штатије,дакле,подруком?Дајмипетхлебовау руцимојој,илиштагодимам.
4АсвештеникодговориДавидуирече:„Немампод рукомобичногхлеба,негоимасветогхлеба,акосусе младићиуздржавалибароджена.“
5АДавидодговорисвештеникуиречему:Заистасу женебилеускраћенеоднасокооватридана,откако самизашао,ипосудемладићасусвете,ахлебје обичан,чакиакоједанасосвештанупосуди 6Свештеникмудадеосвећенихлеб,јертамонијебило хлебаосимхлебакојијебиоузетиспредГоспода,дасе ставитопаохлебоногданакадасебудеузимао 7АтогданабешеондеједанчовекодСауловихслугу, задржанпредГосподом;азваосеДоик,Едомац, најстаријимеђуСауловимпастирима 8АДавидречеАхимелеху:„Зарнемашовдеподруком копљаилимача?Јернисампонеосасобомнимачани оружја,јерјецаревпосаозахтеваожурбу“
9Асвештеникрече:„МачГолијатаФилистејца,кога сиубиоудолиниИли,евогаовде,умотанутканину изаефода;акохоћешдагаузмеш,узмига,јеровде немадругогосимњега.“АДавидрече:„Неманикога сличног;дајмига“
10ИДавидустадеипобегнетогданаизстрахаод Саула,иодекАхису,царуГата
11АслугеАхисоверекошему:„ЗаровонијеДавид, царземље?Зарнисупевалиједандругомеоњемуу играмаговорећи:Саулјепобиосвојехиљаде,аДавид своједесетинехиљада?“
12ИДавидјесачуваооверечиусвомсрцуивеомасе уплашиоАхиса,цараГата.
13Ипромениојесвојепонашањепредњима,иправио селудуњиховимрукама,игребаојеповратимакапије, ипуштаојепљувачкудамупаданабраду.
14ТадаречеАхисслугамасвојим:„Ево,видитедаје човеклуд;заштостегаондадовеликмени?“
15Зарсумипотребнилудаци,пастедовелиовог
ПОГЛАВЉЕ22
1Давидје,дакле,отишаоодандеипобегаоупећину Одулам;икадсуточулањеговабраћаисавдом његовогоца,сишлисуонамокњему
2Исабрашесеокоњегасвикојисубилиуневољи,и свикојисубилидужни,исвикојисубили незадовољни;ионимпостадевођа;ибешесњимоко четиристотинељуди.
3ИДавидодеодатлеуМиспумоавску,ирече моавскомцару:„Молимте,некамојотацимојамајка дођуибудусвамадокнесазнамштаћеБогучинитиса мном“
4ИдоведеихпредцараМоава;иониостадошекод његасвевремедокјеДавидбиоутврђави.
5АпророкГадречеДавиду:„Неостајуутврђењу;иди иуђиуземљуЈудину“ТадаДавидодеидођеушуму Харет.
6КадјеСаулчуодајеоткривенДавидиљудикојису билисњим,(аСаулјеседеоуГијевиподдрветому Рами,држећикопљеуруци,исвењеговеслугестајале суокоњега)
7ТадаречеСаулслугамасвојимкојистајахуокоњега:
свезахиљадникеистотнике?“
8Дастесесвивизаверилипротивмене,иникомине
иникоодваснесажаљеваменитимиоткривадајемој синподигаомогслугупротивменедавреба,каоштоје тоданас?
9ТадаодговориДоикЕдомац,којибешепостављен надслугамаСауловим,ирече:ВидеосамЈесејевог синагдедолазиуНовкАхимелеху,синуАхитувовом 10ИупитаГосподазањега,идадемухрану,идадему мачГолијатаФилистејца.
11ТадапослацардапозовусвештеникаАхимелеха, синаАхитубовог,ицеодомњеговогоца,свештенике којибехууНову;исвидођошекцару.
12АСаулрече:„Слушајсада,синеАхитувов“Аон одговори:„Евоме,господарумој“
13АСаулмурече:Заштостесезаверилипротивмене, тиисинЈесејев,кадсимудаохлебимачипитаоБога зањегадаустаненаменеидавреба,каоштоједанас? 14Ахимелеходговорицаруирече:„Којетаковеран
15ЈесамлитадапочеодапитамБогазањега?Некаје
нисумијавили“Алислугецаревенехтедошедадигну рукуданападнусвештеникеГосподње.
18АцарречеДоигу:„Окренисетиинападни свештенике.“ИДоикЕдомацокренусеинападне свештенике,ипобитогданаосамдесетпетљудикоји суносилиланениефод
19ИНов,градсвештеника,побиоштрицоммача,и мушкарцеижене,децуидојенчад,иволовеимагарце иовце,оштрицоммача
20АједанодсиноваАхимелеха,синаАхитувовог,по именуАвијатар,побегаојеипобегаозаДавидом 21ААвијатарјејавиоДавидудајеСаулпобио свештеникеГосподње.
22АДавидречеАвијатару:„Знаосамтогдана,кадје ондебиоДоикЕдомац,даћесигурнојавитиСаулу:Ја сампроузроковаосмртсвихљудииздоматвогоца.“
23Останисамном,небојсе;јеркотражимојудушу, тражиитвоју;алисамномћешбитизаштићен
ПОГЛАВЉЕ23
1ТадајавишеДавидуговорећи:„Ево,Филистеји ратујупротивКеилеипљачкајугумна“
2ЗатоДавидупитаГосподаговорећи:„Далидаидеми дапоразимовеФилистеје?“АГосподречеДавиду: „ИдиипоразиФилистејеиспасиКеилу“
3АДавидовиљудирекошему:„Ево,овдеуЈудисе плашимо,коликовишеакодођемоуКеилупротив филистејскихвојски?“
4ТадаДавидпоновоупитаГосподаАГосподму одговориирече:Устани,сиђиуКеилу,јерћути предатиФилистејеуруке
5ТакоДавидињеговиљудиодошеуКеилуиборише сесаФилистејима,одведошеимстокуинанесешеим великипокољТакоДавидспасестановникеКеиле
6КадАвијатар,синАхимелехов,побегнекДавидуу Кеилу,сиђесефодомуруци.
7АСаулујавишедајеДавиддошаоуКеилуАСаул рече:Боггајепредаоумојеруке,јерјезатворен ушавшиуградкојиимакапијеипреворе.
8Саулјесазваосавнародурат,дасиђууКеилуи опседнуДавидаињеговељуде
9АДавидјезнаодаСаултајносмишљазлопротив њега,паречесвештеникуАвијатару:„Донесиефод“
10ТадаречеДавид:„Господе,БожеИзраиљев,слуга твојјечуодаСаултражидадођеуКеилударазори градзбогмене“
11ХоћелиместановнициКеилепредатиуњегове руке?ХоћелиСаулсићи,каоштојечуослугатвој? Господе,БожеИзраиљев,молимте,рецислузисвоме АГосподрече:Сићиће
12ТадаречеДавид:„ХоћелиместановнициКеиле предати,менеимојељуде,уСауловеруке?“АГоспод рече:„Предаћетебе“
13ТадаДавидињеговиљуди,којихјебилоокошест стотина,устадошеиотидошеизКеиле,иидошекуда годсумогли.АСаулујавишедајеДавидпобегаоиз Кеиле;ионнедопустидаиде
14АДавидостадеупустињиуутврђенимместимаи пребивашенабрдуупустињиЗиф.Саулгатражише свакидан,алигаБогнепредадеуњеговеруке
15АДавидвидедајеСаулизашаодатражињегову душу;аДавидбешеупустињиЗифушуми.
16АЈонатан,Сауловсин,устадеиодекДавидуу шуму,иокрепигауБогу.
17Аонмурече:Небојсе,јертерукаСаула,оцамог, нећенаћи;тићешбитицарнадИзраиљем,ајаћубити другипослетебе;итоСаул,отацмој,зна
18ИњихдвојицасклопишезаветпредГосподом;и Давидостадеушуми,аЈонатанодекућисвојој
19ТададођошеЗифејикСаулууГивуговорећи:„Зар сеДавиднекријекоднасуутврђењимаушуми,на брдуЕхила,којејејужноодЈесимона?“
20Затосада,царе,сиђипосвојојжељи,анашједеода гапредамоуцареверуке
21АСаулрече:БлагословенистеодГосподашто иматесажаљењанамене.
22Молимвас,идитејошједном,спремитесеисазнајте ивидитењеговоместогдемујескакалиштеикогаје тамовидео;јермијереченодасевеомалукавопонаша. 23Затопогледајтеисазнајтесваместагдесекрије,и
24ИониустадошеиодошеуЗифпреСаула;аДавиди његовиљудибехуупустињиМаону,уравницијужно одЈесимона
25СаулињеговиљудиотидошедагатражеИјавише Давиду;затоонсиђеустенуиостадеупустињиМаон. АСаулчувшитопођезаДавидомупустињиМаон
26АСаулиђашесовестранепланине,аДавиди његовиљудисонестранепланине;иДавидпожурида побегнеизстрахаодСаула;јерСаулињеговиљуди опколишеДавидаињеговељудедаихухвате
27АлидођегласниккСаулуговорећи:Пожуриидођи, јерсуФилистејинапализемљу
28ЗатосеСаулвратиоизпотерезаДавидомикренуо јепротивФилистејаца;затосутоместоназвалиСелаХамалекот
29ИДавидодеодандеинастанисеуутврђењимау Ен-Гедију.
ПОГЛАВЉЕ24
1АкадсеСаулвратиоизпотерезаФилистејима, јавилисумуговорећи:„Ево,Давидјеупустињи Енгади.“
2ТадаСаулузетрихиљадеизабранихљудиизцелог ИзраелаиодедатражиДавидаињеговељудена стенамадивљихкоза
3Идођедоовчјихторовапоредпута,гдебешепећина; иСаулуђеунутрадапокријеноге;аДавидињегови људиостадошеустранупећине.
4АљудиДавидовирекошему:„Еводанаокометије
1Самуилова
7ТакоДавидзаустависвојеслугеовимречимаине допустиимдаустанупротивСаула.АлиСаулустаде изпећинеиодесвојимпутем 8ИДавидустадепослетога,изађеизпећинеиповика заСауломговорећи:„Господарумој,цару!“АСаулсе огледа,аДавидсесагнулицемдоземљеипоклонисе 9АДавидречеСаулу:„Заштослушашречиљудикоји говоре:’Ево,Давидтражитвојезло?’“
10Ево,данассутвојеочивиделедатејеГосподданас предаоумојерукеупећини;инекисумиговорилида теубијем;алиокомојетејепоштедело;ирекох:Нећу дићирукунагосподарасвог,јерјеонпомазаник Господњи.
11Штавише,очемој,види,видискуттвојехаљинеу мојојруци;јерсамодсекаоскуттвојехаљине,ате нисамубио,знајивидиданеманизланипреступау мојојруци,инисамсагрешиопротивтебе;атиипак тражишдамидушуотмеш
12Господнекасудиизмеђуменеитебе,иГосподнека меосветинатеби;алимојаруканећебитинатеби 13Каоштокажепословицастараца:„Одбезбожника долазибезбожност,алимојаруканећебитинатеби.“
14ЗакимјеизашаоцарИзраиљев?Закимгониш?За мртвимпсом,забувом
15Господнекабудесудијаинекапресудиизмеђумене итебе,некавидиинекасебранизамојустваринека меизбавиизтвојеруке
16КадјеДавидзавршиоговорећиоверечиСаулу, Саулјерекао:„Јелиовотвојглас,синемојДавиде?“И Саулјеподигаогласизаплакао
17АонречеДавиду:„Праведнијисиодмене,јерсими доброузвратио,ајатебизлоузвратио“
18Итисиданаспоказаодасидобропоступиосамном; јермеГосподпредадеутвојеруке,атименисиубио.
19Јеракочовекнађесвогнепријатеља,хоћелига пуститидаодедобро?ЗатонекатиГосподузврати доброзаоноштосимиданасучинио.
20Асада,ево,добрознамдаћештисигурнобитицар идаћесецарствоИзраиљевоучврститиутвојојруци
21ЗатомисесадазакуниГосподомданећеш истребитипотомствомојепослеменеиданећеш затиратиимемојеиздомаоцамог
22ИДавидсезаклеСаулу.ИСаулодекући;аДавиди његовиљудиодошегореуутврђење
ПОГЛАВЉЕ25
1ИСамуилоумре;исвиИзраиљцисесабраше,и оплакивашега,исахранихогауњеговојкућиуРами АДавидустадеисиђеупустињуФаран 2АуМаонубешечовек,чијејеимањебилоуКармилу; ичовектајбешевеомабогат,иимаојетрихиљаде овацаихиљадукоза;истрижешесвојеовцеуКармилу 3АимечовекабешеНавал,аимењеговеженеАвигеја; аонабешеженадоброгразумаилепоглица;аличовек бешегрубизаоуделимасвојим;ибиојеиздома Халевовог.
4АДавидјечуоупустињидаНавалстрижењегове овце
5ИпослаДавиддесетмладића,иречеДавид младићима:ИдитегореуКармил,иидитекНавалу,и поздравитегаумојеиме!
6Иовакоћетерећиономекоживиублагостању:Мир итеби,имирдомутвојем,имирсвемуштоимаш. 7Асадачухдаимашстригачекоња;твојимпастирима
иштанесталосвевремедоксубилиуКармилу.
8Питајсвојемладиће,ионићетиказатиЗатонека младићинађумилостутвојимочима;јердолазимоу добардан.Молимте,дајсвештотидођеуруку слугамасвојимисинусвомДавиду
9АкаддођошеДавидовимладићи,рекошеНавалусве теречиуДавидовоиме,ипрестадоше
10АНавалодговориДавидовимслугамаирече:Које Давид?икојесинЈесејев?Многојеслугуданаскоји сеодвајајуодсвоггосподара
11Хоћули,дакле,узетисвојхлебисвојуводуисвоје месокојесамзаклаозаонекојисустригалимоји,и датиихљудимазакојенезнамодаклесу?
12ТакосеДавидовимладићивратишесвојимпутеми вратишесе,падођошеииспричашемусветеречи.
13АДавидречесвојимљудима:Сваконекасеопаше својиммачемИсвакисеопашесвојиммачем;иДавид сеопашесвојиммачем;ипођезаДавидомокочетири
14АлиједанодмладићајавиАвигеји,Наваловојжени: „Ево,Давидјепослаогласникеизпустињедапоздраве нашеггосподара,аонихјеизгрдио“
15Алиљудисубиливеомадобрипреманама,инисмо билиповређени,нитинамјеиштанедостајало,доксмо седружилисњима,кадсмобилинапољу
16Билисунамкаозидиноћуидању,свевремедок смобилисњимачувајућиовце.
17Сада,дакле,размислииразмислиштаћешучинити; јерјезлоодређенопротивнашеггосподараипротив целогњеговогдома;јерјеонтакавсинневаљалцада човекнеможедаговорисњим
18ТадаАвигејапожурииузедвестахлебова,идве мехевина,ипетспремљениховаца,ипетмера прженогжита,истогроздовасувоггрожђа,идвеста колачасмокава,инатовариихнамагарце
19Аонаречесвојимслугама:„Идитеиспредмене,ево, јаидемзавама“АлинерекласвоммужуНавалу 20Идокјејахаланамагарцу,силазилајениззаклон брда,игле,Давидињеговиљудисилазепредњу;иона ихсретне
21АДавидрече:Заистасамузалудчуваосвештоовај човекимаупустињи,такодаништанијеизгубљеноод свегаштомујеприпадало;аонмијевратиозлоза добро.
22ТаконекаучиниБогнепријатељимаДавидовим,и јошвишенекаучини,акодојутарњегсветлаоставим одсвегаштомуприпадабилокогакомочиуззид 23АкадАвигејаугледаДавида,пожури,сиђес
26Затосада,господарумој,такоживГосподитако живадушатвоја,поштотејеГосподсачуваодане дођешдапролијешкрвидасеосветишсвојомруком, некасаданепријатељитвојиионикојитражезло господарумомбудукаоНавал.
27Асадаовајблагословкојијетвојаслушкињадонела господарумом,некаседамладићимакојиидуза господареммојим.
28Молимте,опростипреступслушкињесвоје,јерће Господсигурностворитисигурандомгосподарумом, јергосподармојбијебиткеГосподње,излосеније нашлоутебисвихтвојихдана
29Аличовекустаједатегониидатражидушутвоју; алидушагосподарамогбићесвезанаусвездуживота кодГосподаБогатвог;адушенепријатељатвојих,њих ћеизбацитикаоизпраћке.
30ИкадГосподучинимомгосподарусведоброшто тијерекаоипоставитезавођунадИзраиљем, 31Некатитонебуденажалост,нитићетитобити увредазасрцегосподарумом,билодасипролилакрв безразлога,билодасегосподармојосветио;негокад Господучинидоброгосподарумом,тадасесети слушкињесвоје
32АДавидречеАвигеји:БлагословенГоспод,Бог Израиљев,којитеједанаспослаомениусусрет!
33Иблагословенсаветтвој,иблагословенати,штоси меданасспречилададођемдапролијемкрвидасе осветимсвојомруком.
34Јерзаиста,такоживГоспод,БогИзраиљев,којиме јеспречиодатиучинимзло,данисипожурилаи дошламиусусрет,сигурнонебиНавалуосталодо јутарњегсветланиједнокомочиуззид
35Давидпримиизњенерукеоноштомуједонелаи речејој:„Идисмиромкућисвојој;ево,послушаосам гластвојиприхватиосамтвојуличност“
36ИАвигејадођекНавалу;игле,онприредигозбуу својојкући,каогозбукраља;иНаваловосрцебеше веселоуњему,јербешевеомапијан;затомуније рекланишта,нимањенивише,дојутарњесветлости
37Алидогодисеујутру,кадНавалунестадевина,и кадмуженатоисприча,дамусрцезамреуњемуи постадекаокамен
38Адогодисеокодесетданапослетога,даГоспод удариНавала,теумре
39АкадјеДавидчуодајеНавалмртав,рече: „БлагословенГоспод,којијепарничиозамојусрамоту изрукеНаваловеисачуваослугусвогодзла,јерје ГосподвратиоНаваловузлобунањеговуглаву.“И ДавидпослаиречеАвигејидајеузмезажену
40АкаддођошеДавидовеслугекАвигејиуКармил, рекошејојговорећи:Давиднасјепослаоктебидате узмемозажену.
41Аонаустадеипоклониселицемдоземље,ирече: Ево,некаслушкињатвојабудеслушкињадапереноге слугамагосподарамог
42Авигејасепожури,устадеијашенамагарцасапет својихслушкињакојеиђахузањом;ионапођеза Давидовимгласницимаипостадемужена
43ДавидјетакођеузеоАхиноамуизЈезреела;иобесу
44АлиСаулједаосвојукћерМихалу,Давидовужену,
3СаулсеулогорионабрдуХахила,којејенасупрот
видеоједаСаулидезањимупустињу
4ДавидјезатопослаоуходеисазнаодајеСаулзаиста дошао
5ИДавидустадеидођенаместогдесеСаулулогорио; иДавидугледаместогдејележаоСаулиАвенир,син Неров,заповедникњеговевојске;аСауллежашеу рову,анародсеулогориоокоњега.
6ТадаодговориДавидиречеАхимелехуХетитуи Ависају,синуСерујином,братуЈоавовом:Коћепоћи самномкСаулуулогор?ААвисајрече:Јаћупоћис тобом
7ТакоДавидиАвисајдођошекнародуноћу;игле, Сауллежашеспавајућиујарку,акопљемубеше
8ТадаречеАвисајДавиду:„Богтиједанаспредао непријатељатвогуруке;затотесадамолимдага копљемударимдоземљеодједном,инећугаударити другипут.“
9АДавидречеАвисају:Немојгауништити,јерко можеподићирукунапомазаникаГосподњег,ада останеневин?
10Давидјејошрекао:„ЖивбиоГоспод,Господћега ударити;илићедоћиданњеговдаумре;илићесићиу бојипогинути.“
11НедајмиГосподдадигнемрукунапомазаника Господњег;него,молимте,узмикопљекојејекод његовихјастукаикрчагводе,пахајдемо.
12ТадаДавидузекопљеикрчагсаводомизСаулових јастука;ионипобегоше,иниконијевидео,нитије знао,нитисепробудио;јерсусвиспавали,јерихје обузеодубоксанодГоспода
13ТадаДавидпређенадругустрануистаденаврх брдаудаљини;међуњимабешевеликипростор.
14ИДавидповиканародуиАвениру,синуНеровом, говорећи:„Зарнеодговараш,Авенире?“Авенир одговориирече:„Коситиштовапишцару?“
15АДавидречеАвениру:„Зарниситихрабарчовек? КојекаотиуИзраиљу?Заштоонданисичувао господарасвога,цара?Јерјеједаноднародадошаода уништицара,господаратвог 16НиједоброштосиучиниоТакоживГоспод,
1Самуилова
проклетидасупредГосподом,јерсумеданасотерали данепребивамунаследствуГосподњемговорећи:Иди, служидругимбоговима
20Затосаданекамојакрвнепадненаземљупред лицемГосподњим,јерјецарИзраиљевизашаода тражибуву,каокадселовијаребицаугорама 21ТадаречеСаул:„Сагрешиосам;вратисе,синемој Давиде,јертивишенећучинитизло,јерјемојадуша данасбиладрагоценаутвојимочимаЕво,понашао самселудоимногосампогрешио“
22АДавидодговориирече:Евоцаревогкопља!Нека једанодмладићадођеидонесега
23Господнекаузвратисвакомењеговуправедности његовуверност;јертејеГосподданаспредаоумоје руке,алијанехтедохдадигнемрукунапомазаника Господњег.
24Игле,каоштојетвојживотбиовеомацењенданас умојимочима,таконекабудеимојживотвеома цењенуочимаГосподњим,инекамеизбавиизсваке невоље
25ТадаСаулречеДавиду:„Благословендаси,сине мојДавиде!Чинићешвеликаделаијошћеш успети“ТакоДавидодесвојимпутем,аСаулсеврати насвојеместо
ПОГЛАВЉЕ27
1ИречеДавидусрцусвоме:„Једногданаћупогинути одСауловеруке;немамиништабољенегодабрзо побегнемуземљуФилистејаца;иСаулћемеизгубити одочаја,нежелећимевишетражитиубилокојој земљиИзраиљевој,такоћуизбећиизњеговеруке“
2ИДавидустадеиодесашестстотинаљудикојибеху сњимкАхису,синуМаоховом,царуГата.
3ИДавидјеживеосаАхисомуГату,онињегови људи,свакичовексасвојимдомом,Давидсасвоједве жене,АхиноамомЈезреелкомиАвигејомКармелићком, Наваловомженом
4ИјавишеСаулудајеДавидпобегаоуГат;ивишега нијетражио.
5АДавидречеАхису:Акосамнашаомилостутвојим очима,некамидајуместоунекомградууземљида таможивим;јерзаштобитвојслугаживеоуцарском градустобом?
6АхисмујетогданадаоСиклаг;затоСиклагприпада царевимаЈудинимдоданас.
7АвремекојејеДавидпровеоуземљиФилистејаца билојепунагодинаичетиримесеца.
8ИДавидињеговиљудиотидошеинападошеГесурце, ГезрејеиАмаличане,јерсутинародиоддавнине становнициземље,сведоШура,пасведоземље египатске.
9ИДавидјехараопоземљи,неостављајућиуживоту нимушкарцанижене,иузимајућиовцеиволовеи магарцеикамилеиодећу,пасевраћајућидолазиок Ахису
10ААхисрече:„Гдестеданаснаправилипут?“А Давидрече:„НајугЈуде,инајугЈерахмелићана,ина југКенејаца“
11ИДавиднијеостављаоуживотуничовеканижену дадонесевестуГат,говорећи:Данаснебиизвестили
ПОГЛАВЉЕ28
1УтовремеФилистејисабрашевојскесвојезарат,да
ићисамномурат,тиитвојиљуди“
2АДавидречеАхису:„Тићешсигурнознатиштаће слугатвојучинити.“ААхисречеДавиду:„Затоћуте поставитидабудешчуварглавемоједовека“
3АСамуилојеумро,исавИзраиљгајеоплакиваои сахраниогауРами,уњеговомграду.АСаулјеотерао изземљеонекојисузаводилидуховеиврачаре
4Филистејисесабрашеидођошеиулогоришесеу Сунаму;аСаулсабрацеоИзраел,иулогоришесена Гилвуи
5АкадСаулугледафилистејскувојску,уплашисеи срцемусевеомастегну.
6АкадСаулупитаГоспода,Господмунеодговори, никрозснове,никрозУрим,никрозпророке
7ТадаречеСаулслугамасвојим:„Потражитемижену којазаводидухове,даодемкњојипитамје“Аслуге мурекоше:„Ево,уЕндоруимаженакојазаводи духове.“
8Саулсепрерушииобучедругуодећу,паодесадва човекасњим,идођошекжениноћуАонрече:Молим те,прогађајмиподуховимаидоведимионогкогаћу тирећи
9Аженамурече:„Ево,тизнашштајеСаулучинио, какојеистребиоизземљеонекојизаводедуховеи врачаре;заштоондапостављашзамкузамојудушуда мепогубиш?“
10ИСаулјојсезаклеГосподомговорећи:Такожив Господ,нећетезаовостићиказна
11Тадаженаупита:„Когадатидоведемгоре?“Аон рече:„ДоведимиСамуилагоре.“
12АкадженаугледаСамуила,повикаизсвеггласа,и речеСаулуговорећи:Заштосимепреварио?Татиси Саул.
13Ацарјојрече:„Небојсе,јерштасивидела?“А женаречеСаулу:„Виделасамбоговекакоизлазеиз земље.“
14Аонјеупита:„Каквогјеонлика?“Аонарече: „Старацизлазигоре,огрнутјеогртачем.“Саулпозна
15АСамуилоречеСаулу:„Заштомеузнемиравашда
1Самуилова
18ЗатоштонисипослушаогласГосподњинитиси извршиоњеговжестокигневнаАмалику,затотије Господданасовоучинио
19ГосподћепредатииИзраиљастобомуруке Филистејаца;исутраћештиисиновитвојибитиса мном;ГосподћепредатиивојскуИзраиљевууруке Филистејаца
20ТадаСаулодмахпадесвимтеломназемљуивеома сеуплашизбогСамуиловихречи;инеостадеснагеу њему;јернијејеохлебцелогдананицеленоћи 21АженадођекСаулуивидедајевеомаузнемирен, памурече:Ево,слушкињатвојапослушагластвој,и ставиласамживотсвојуопасностипослушаласам речитвојекојесимиговорио
22Затотесадамолим,послушајитигласслушкиње своје,идатиставимзалогајхлеба;паједи,даимаш снагекадпођешнапут
23Алионодбиирече:„Нећујести“Алигаслуге његове,заједносаженом,натераше;ионпослушаглас њиховТакоустадесаземљеиседенапостељу 24Аженајеималаукућигојенотеле;ибрзогазакла, паузебрашно,умесигаииспечебескваснихлеб.
25ИонатодонесепредСаулаипредњеговеслуге;и ониједошеЗатимустадошеиотидошетеноћи
ПОГЛАВЉЕ29
1ФилистејисусакупилисвесвојевојскеуАфек,а ИзраелцисусеулогориликодизворакојијеуЈезраелу
2Филистејскикнезовисуишлистотинамаихиљадама, алиДавидињеговиљудисуишлипозадисаАхисом.
3Тадарекошекнезовифилистејски:„Штарадеови Јеврејиовде?“Ахисречекнезовимафилистејским: „ЗаровонијеДавид,слугаСаула,цараИзраиљевог, којијесамномовихданаилиовихгодина,инисам нашаонањемуникаквумануоткакоједошаокмени доданас?“
4Икнезовифилистејскисеразгневишенањега;и кнезовифилистејскирекошему:Вратитеовогчовека дасевратинасвојеместокојестемуодредили,инека неидеснамаубитку,данамубицинебудепротивник; јерчимебисепомириосасвојимгосподарем?Зарне главамаовихљуди?
5НијелиовоДавид,окомесупевалиједандругому играмаговорећи:„Саулјепобиосвојехиљаде,аДавид своједесетинехиљада?“
6ТадаАхиспозваДавидаиречему:„ЖивбиоГоспод, тисибиоправедан,итвојизлазакитвојулазакса мномувојскуједобарумојимочима;јернисамнашао натебиништазлоодданакадсидошаокменидо данас;алигосподаритинисумилости 7Затосесадавратииидиумиру,данеразбесниш кнезовефилистејске
8АДавидречеАхису:„Штасамјаучиниоиштаси нашаокодсвогслугеоткадсамстобомдоданас,дане могуићидасеборимпротивнепријатељасвог господарацара?“
9АхисодговорииречеДавиду:Знамдасидобару мојимочима,каоанђеоБожји;аликнезови филистејскирекоше:Нећеићиснамаубој.
10Затосадаустанираноујутрусаслугамагосподара свогакојисудошлистобом;ичимраноујутрусванете икренете 11ТакоДавидињеговиљудираноустадошедакрену ујутруивратесеуземљуФилистејаца.АФилистеји одошеуЈезраел ПОГЛАВЉЕ30
1Идогодисе,кадДавидињеговиљудидођошеу Сиклагтрећегдана,даАмаличанинападнушенајуги Сиклаг,иосвојеСиклагиспалишегаватром; 2Изаробишеженекојебехууњему;неубишениједну, нивеликунималу,негоиходведошеиотидошесвојим путем
3ТакоДавидињеговиљудидођошеуград,игле,онје спаљенватром;ањиховежене,њиховисиновии њиховекћерибишеодведениуропство
4ТадаДавидиљудикојисубилисњимподигошеглас иплакашедоквишенисуималиснагедаплачу
5ИдвеДавидовеженебехуодведенеуропство, АхиноамаЈезреелкаиАвигеја,женаНавала Кармелићана
6ИДавидсевеомаузнемири,јернародговорашедага каменују,јерједушацелогнародабилатужна,сваки човекзбогсвојихсиноваизбогсвојихкћери;алисе ДавидохрабриуГосподуБогусвоме
7ИДавидречеАвијатарусвештенику,Ахимелеховом сину:Молимте,донесимиефодИАвијатардонесе ефодДавиду
8ИДавидупитаГосподаговорећи:„Далидапотерам заовомчетом?Далидаихстигнем?“Аонму одговори:„Потераш,јерћешихсигурностићиисве ћешповратити.“
9ТакоДавидоде,онишестстотинаљудикојибехус њим,идођедопотокаВосор,гдесезауставишеони којиостадоше.
10АлиДавидјекренуоупотеру,оничетиристотине људи;јердвестаихјеосталопозади,јерсубили толикоизнемоглиданисумоглипрећипотокВосор. 11ИнађошеједногЕгипћанинаупољу,идоведошега кДавиду,идадошемухлеба,ионједе;инатерашега дапијеводе;
12Идадошемукомадколачаодсмокаваидвагрозда сувоггрожђа;икадјејео,вратимуседух;јернијејео хлебнитијепиоводутриданаитриноћи.
13АДавидмурече:„Чијиситииодаклеси?“Аон рече:„ЈасаммладићЕгипћанин,слугаједног Амалићанина;агосподармејеоставиојерсамсе разболеопретридана“
14НапалисмојугХеретија,иобалукојаприпадаЈуди, ијугХалева,испалилисмоСиклагватром.
15АДавидмурече:„Можешлимедовестидоове дружине?“Аонрече:„ЗакунимисеБогомдаменећеш
16Акадгајеспустио,гле,онисусераширилипо
17ИДавидихјетукаоодсумракадовечериследећег дана;иниједанодњихнијепобегаоосимчетири стотинемладића,којисујахалинакамилеипобегли 18ИДавидповратисвештосуАмаличанибили одвели;иДавидизбависвоједвежене.
19Иништаимнијенедостајало,нималонивелико,ни синовиникћери,ниплен,нитибилошташтосуим отели;Давидјесвеповратио.
20ИДавидузесваовацаиговеда,којетерашеиспред тедругестокеиговорећи:ОвојеДавидовплен 21ИДавиддођедоонихдвестаљуди,којибехутолико изнемоглиданемогахудапратеДавида,којебеху оставиликодпотокаВосора;иониизиђошеусусрет Давидуинародукојибешесњим;икадсеДавид приближинароду,поздравиих
22Тадаодговоришесвизлиљудииљудиневаљали, оникојисуишлисДавидом,ирекоше:Поштонису ишлиснама,нећемоимдатиништаодпленакојисмо задобили,осимсвакомењеговеженеињеговедеце,да иходведуиоду
23ТадаречеДавид:„Нечинитетако,браћомоја,са онимштонамједаоГоспод,којинасјесачуваои предаоунашерукечетукојаједошлананас“
24Јеркоћеваспослушатиуовојствари?Негокаошто једеооногакојиидеубој,такавћебитидеооногакоји остајекодствари;подједнакоћесеразделити
25Итакојебилоодтогданапанадаље,дајето учиниоуредбомизакономзаИзраиљдоданас.
26АкадДавиддођеуСиклаг,посладеоплена старешинамаЈудиним,својимпријатељима,говорећи: „ЕвовамдародпленанепријатељаГосподњих;
27ОнимакојисубилиуВетилуионимакојисубилиу јужномРамотуионимакојисубилиуЈатиру,
28ИонимакојисубилиуАроеру,ионимакојису билиуСифмоту,ионимакојисубилиуЕстемои,
29ИонимакојисубилиуРахали,ионимакојису билиуградовимаЈерахмеилцима,ионимакојисубили уградовимаКенејцима,
30ИонимакојисубилиуХорми,ионимакојисубили уХорашану,ионимакојисубилиуАтаху,
31ИонимакојисубилиуХеврону,исвимместима гдесусамДавидињеговиљудиобичноборавили
ПОГЛАВЉЕ31
1ФилистејисусеборилипротивИзраиља,аИзраиљци супобеглииспредФилистејацаипадалипобијенина гориГилбоји.
2ФилистејисуснажнопрогонилиСаулаињегове синове;иФилистејисуубилиЈонатанаиАвинадаваи Малхисуја,Сауловесинове
3ИбиткасежестокоразлеглапротивСаула,истрелци сугапогодили;ионјебиотешкорањенодстрелаца
4ТадаречеСаулсвомоклопнику:„Извуцисвојмачи прободимењиме,данедођуовинеобрезаниине прободумеиненаругајумисе“Алињеговоклопник нехтеде,јерсевеомауплаши.ЗатоСаулуземачи бацисенањега
5АкадјењеговоклопниквидеодајеСаулмртав,ион
8Сутрадан,кадФилистејидођошедаопљачкају побијене,нађошеСаулаињеговатрисинапаленагори Гилвуи.
9Иодсекошемуглаву,свукошемуоклопеипослаше уземљуФилистејскуунаоколодатообјавеудомовима својихидолаимеђународом
10ИставишењеговооружјеуАштаротиндом,а његовотелопричврстишезазидинеВетсана.
11АкадсустановнициЈависауГаладучулиштасу ФилистејиучинилиСаулу;
12Свихрабриљудиустадошеиидошецелуноћ,и узешетелоСаулаителањеговихсиновасазидина Ветсана,идођошеуЈависитамоихспалише
13Иузешењиховекостиисахранишеихподдрветом уЈавису,ипостишеседамдана