Serbian - The Book of 1st Samuel the Prophet

1.Самуилова

ПОГЛАВЉЕ1

1АбејашеједанчовекизРаматајим-Цофима,с планинеЈефремове,поименуЕлкана,синЈероама, синаЕлијуја,синаТохуја,синаСуфа,Ефраћанин

2Иимаоједвежене;једнојјебилоимеАна,адругој Фенина;иФенинајеималадецу,алиАнанијеимала деце

3Иовајчовекјеишаосвакегодинеизсвогградадасе молиидаприносижртвеГосподунадвојскамау СиломуАондесубилидваИлијевасина,Офнијеи Финес,свештенициГосподњи.

4АкаддођевремедаЕлканапринесежртву,даде својојжениФениниисвимњенимсиновимаињеним кћеримаделове.

5АлиАнидадедостојандео;јерјеволеоАну;али Господјојјезатвориоутробу

6Ињенпротивникјујејакораздраживао,дабије узнемирио,јерјојјеГосподзатвориоутробу 7Икаоштојеточиниоизгодинеугодину,кадгодје онаишлаудомГосподњи,такојујеонараздраживала; затојеплакалаинијејела 8ТадајојречеЕлкана,мужњен:„Ана,заштоплачеш?

Изаштонеједеш?Изаштотијесрцежалостно?Зарти јанисамбољиоддесетсинова?“

9ТакојеАнаусталапоштосујелиуСиломуипошто супили.АсвештеникИлијаседеојенастолиципоред стубахрамаГосподњег

10Аонабешеогорченаудуши,ипомолисеГосподуи горкоплакаше.

11Изаветовасеирече:Господенадвојскама,ако погледашнаневољуслушкињесвојеисетишсемене, инезаборавишслушкињусвоју,негојојдашмушко дете,даћугаГосподусведанеживотањеговог,и бритванећедоћинаглавуњегову.

12Идогодисе,доксеонамолилапредГосподом,даје Илијапазионањенауста

13ААнаговориусрцусвоме;самосујојсеусне померале,алијојсегласнијечуо;затоИлијапомисли дајебилапијана

14АИлијајојрече:Доклећешбитипијана?Остави својевинопредсобом

15ААнаодговориирече:Не,господарумој,јасам женатужногдуха;нисампиланивинанижестоког пића,негосамизлиладушусвојупредГосподом

16Несматрајслушкињусвојузаневаљалукћер,јер самдосадаговорилаодвеликетугеижалостисвоје.

23АЕлкана,мужњен,речејој:Чиништатисечини

свогдокганеодбијеодсисе

24Акадгаодбиодсисања,понегасасобомтријунца, једнуефубрашнаимехвина,идонесегаудом ГосподњиуСилому;адетејебиломало

25Изаклашејунца,идоведошедетеИлији

26Аонарече:„Огосподарумој,такоживадушатвоја, господарумој,јасамженакојајеовдестајалапоред тебемолећисеГосподу“

27Заоводетесамсемолила;иГосподмијеиспунио молбукојусамтражилаодЊега:

28ЗатосамгаијапозајмиоГосподу;докгодјежив, бићепозајмљенГосподу.Ионсетамопоклонио Господу

ПОГЛАВЉЕ2

1ИАнасепомолиговорећи:Срцемојесерадујеу Господу,рогмојсеуздижеуГосподу;устамоја раширишесенаднепријатељимамојим,јерсерадујем спасењутвоме

2НиконијесветкаоГоспод;јернеманикогаосимтебе; нитијестенакаоштојеБогнаш

3Неговоритевишетакоохоло;некавамнеизлази охолостизуста,јерјеГосподБогзнања,ион процењуједела

4Луковијунакасусломљени,аоникојисусе спотакнулиопасанисуснагом.

5Којисубилисити,зарађивалисусезахлеб,акојису билигладнипресталису;такодајенероткињародила седамдеце,аонакојајеималамногодецеизнемоглала је

6Господубијаиоживљава,спуштаугробиизводи горе

7Господосиромашујеиобогаћује,понижаваиуздиже 8Онподижесиромахеизпрашинеиподижеубогаиз буништа,даихпоставимеђукнезовеидаимдау наследствопрестославе;јерсустубовиземље Господњи,ионјенањимапоставиосвет.

9Чуваћеногесвојихсветаца,абезбожницићећутатиу тами;јерснагомниконећепобедити 10ПротивнициГосподњибићесатрти;снебаће загрметинањих;Господћесудитикрајевимаземље;и даћеснагусвомецару,иуздићићерогсвога

11ЕлканаодеуРамуусвојукућу,адетеслужаше

17ТадаИлијаодговориирече:Идисмиром,аБог Израиљевнекатииспунимолбукојусимуупутила 18Аонарече:„Некаслушкињатвојанађемилосту твојимочима“Такоженаодесвојимпутемиједе,и лицејојвишенебешетужно 19Иустадошераноујутруипоклонишесепред Господом,пасевратишеидођошекућисвојојуРаму; иЕлканапознаАну,женусвоју;иГосподсесетиње 20КадједошловремедаАназатрудни,родисинаи наденамуимеСамуило,говорећи:„Јерсамга замолилаодГоспода“ 21ИчовекЕлканаисавњеговдомотидошедапринесу

ТакосучинилиуСиломусвимИзраиљцимакојису онамодолазили.

15Пренегоштосуспалилисало,дођеслуга свештениковиречечовекукојијеприносиожртву: „Дајмесодасепечезасвештеника,јернећехтети куваномесоодтебе,негосирово“

16Аакобимукорекао:„Некаодмахспалесало,па некаузмеколикотидушажели“,онбимуодговорио: „Не,негоћешмидатисада;аконе,узећусилом“

17Затојегрехмладићабиовеомавеликипред Господом,јерсуљудипрезиралижртвуГосподу 18АлиСамуилојеслужиопредГосподом,каодете, опасанланенимефодом.

19Амајкамујеправиламалухаљинуидоносиламује свакегодине,кадједолазиласасвојиммужемда принесегодишњужртву.

20ИИлијаблагословиЕлкануињеговуженуирече: „Господнекатидапотомствоодовеженезазајамкоји јепозајмљенГосподу.“Иониодошекућисвојој.

21ИГосподпосетиАну,теоназатруднеиродитри синаидвекћериИдетеСамуилорастепредГосподом 22Илијајебиовеомастаричуојесвештосуњегови синовичинилицеломИзраиљуикакосуспавалиса женамакојесусеокупљаленавратимашатораод састанка.

23Аонимрече:Зашточинитетаквествари?Јерчујем завашазладелаодсвеговогнарода

24Не,синовимоји,јерниједобаргласкојичујем;ви наводитенародГосподњидачинипреступ

25Акочовексагрешичовеку,судијаћемусудити;али акочовексагрешиГосподу,коћесемолитизањега? Алинисупослушалиглассвогоца,јербиихГоспод погубио

26АдетеСамуилојерасталоиуживаломилостикод Господаикодљуди

27ИдођечовекБожјикИлијуиречему:Овакоговори Господ:Јесамлисејаснојавиодомутвогоцакадсу билиуЕгиптуукућифараоновој?

28ЈесамлињегаизабраоизсвихплеменаИзраиљевих дамибудесвештеник,даприносижртвенамом жртвенику,дапалитамјан,даносиефодпредамном?

Јесамлидаодомутвогоцасвежртвекојесусинови Израиљевиспаљиваливатром?

29Заштошутиратежртвумојуиприносмој,којисам заповедиоусвомпребивалишту,ипоштујетесинове својевишеодмене,гојећисенајбољимодсвих приносанародамогИзраиља?

30ЗатоговориГоспод,БогИзраиљев:Јасамрекаода ћедомтвојидомоцатвојегаходитипредамном довека;алисадаговориГоспод:Некајетодалекоод мене;јерћупоштоватионекојимепоштују,акојиме презирубићепрезрени.

31Ево,долазеданикадаћуодсећирукутвојуируку домаоцатвог,такоданећебитистарцаудомутвојем

32Ивидећешнепријатељаумомпребивалишту,усвем богатствукојећеБогдатиИзраиљу;инећебити старацаутвојојкућидовека.

33Ачовектвој,коганећуодбацитиодсвогжртвеника, бићедатиистрошиочиидатиожалостисрце;исав

35Иподићићусебиверногсвештеника,којиће

36Идогодићеседаћесвакокоостанеутвојојкући

свештеничкихслужбидапоједемкомадхлеба.“

1АдетеСамуилослужишеГосподупредИлијемИ речГосподњабешедрагоценаутовреме;нијебило јасневизије

2Утовреме,кадИлијалегашенасвојеместо,очиму почешедасемуте,такодавишенеможешедавиди; 3ИпренегоштосесветиљкаБожјаугасилаухраму Господњем,гдејебиоковчегБожји,ипренегоштоје Самуилолегаодаспава;

4ГосподјепозваоСамуила,аонјеодговорио:„Ево ме“

5ИотрчакИлијиирече:„Евоме;јерсимезвао.“Аон рече:„Нисамзвао;лезиопет“Иодеилегне

6ИГосподопетпозваСамуилоИСамуилоустадеи одекИлијиирече:Евоме,јерсимепозвао.Аон одговори:Нисамтезвао,синемој;лезиопет

7СамуилојошнијепознаваоГоспода,нитимујереч Господњајошбилаоткривена.

8ИГосподпоновопозваСамуилатрећипутАон устадеиодекИлијуирече:„Евоме,јерсиме позвао.“ИИлијапознадајеГосподпозваодете. 9ТадаИлијаречеСамуилу:„Иди,лези;иакотепозове, реци:Говори,Господе,јертвојслугаслуша“Тако Самуилоодеилегненасвојеместо.

10ИдођеГоспод,стадеипозвакаоипре:Самуиле, СамуилеТадаСамуилоодговори:Говори,јертвој слугаслуша.

11АГосподречеСамуилу:„Ево,учинићунештоу Израиљу,одчегаћесвакомекочујезазвецкатиоба уха.“

12ТогданаизвршићупротивИлијасвештосамрекао зањеговдом;кадпочнем,такоћуизавршити 13Јерсаммурекаодаћусудитињеговомдомудовека збогбезакоњакојезна;јерсусењеговисинови погрднопонашали,аонихнијезаустављао 14ЗатосамсезаклеодомуИлијевомдасебезакоње домаИлијевогнећеочиститижртвомнитиприносом довека.

15ИСамуилојележаодојутра,иотвориовратадома ГосподњегАСамуилосебојаодаоткријеИлијувизију 16ТадаИлијапозваСамуилаирече:„Самуиле,сине мој.“Аонодговори:„Евоме.“

17Аонрече:ШтатијеГосподрекао?Молимте,немој тоскриватиодменеБогнекатиучинитако,ијош

1Самуилова

20ИсавИзраел,одДанадоВирсавеје,познадаје СамуилоутврђендабудепророкГосподњи.

21ИГосподсепоновопојавиоуСилому;јерсеГоспод откриоСамуилууСиломуречјуГосподњом.

ПОГЛАВЉЕ4

1ИречСамуиловадођецеломИзраиљу.Израиљизађе убојпротивФилистејацаиулогоришесекодЕвенЕзера;аФилистејисеулогоришеуАфеку

2ФилистејисепостројишепротивИзраиља;икадсе упустишеубитку,Израиљбипораженпред Филистејима;ипобишевојскунапољуокочетири хиљадељуди

3Акаднароддођеулогор,старешинеИзраиљеве рекоше:„ЗаштонасјеГосподданасудариопред Филистејима?Хајдедадонесемоксебиковчегзавета ГосподњегизСилома,данас,каддођемеђунас, избавиизрукунашихнепријатеља.“

4ТаконародпослауСиломдаодатледонесуковчег заветаГосподанадвојскама,којистојимеђу херувимима;адвасинаИлијева,ОфнијеиФинес,беху ондесаковчегомзаветаБожјег

5АкадковчегзаветаГосподњегуђеулогор,сав Израелповикајакимвиком,такодасеземљапоново затресе

6АкадФилистејичушевику,рекоше:„Штазначита великавикаулогоруЈевреја?“Иразумешедајековчег Господњидошаоулогор

7Филистејисеуплашише,јеррекоше:„Богједошаоу логор.“Ирекоше:„Тешконама!Јерсетаконештодо саданиједесило“

8Тешконама!Коћенасизбавитиизрукеовихмоћних богова?ТосубоговикојисуударилиЕгипћанесвим

пошастимаупустињи

9Будитејакиипонашајтесекаољуди,Филистејци,да небудетеслугеЈеврејима,каоштосуонибиливама; понашајтесекаољудииборитесе

10Филистејисусеборили,иИзраелцисубили поражени,исвакијепобегаоусвојшатор;ибипораз веомавелики,јерјепалотридесетхиљадапешака Израелаца

11ИковчегБожијибиоднет,адвасинаИлијева,Офни иФинес,бишеубијени

12ИпотрчаједанчовекизплеменаВенијаминовогиз војскеидођеуСиломистогданасараздераномодећом иземљомнаглави

13Акаддође,гле,Илијаседешенаклупипоредпутаи гледаше,јермусесрцеплакалозаковчегБожјиАкад човекуђеуградијавито,савградзавапи

14АкадИлијачушеплач,рече:„Штазначиова бука?“ИчовекбрзоуђеијавиИлију.

15Илијајеимаодеведесетиосамгодина,аочисуму билепригушене,такоданијемогаодавиди

16АчовекречеИлији:„Јасамонајкојиједошаоиз војскеиданассампобегаоизвојске“Аонрече:„Шта седогодило,синемој?“

17Агласникодговориирече:Израиљјепобегао испредФилистејаца,абиојеивеликипокољународу, аитвојадвасина,ОфнииФинес,супогинули,а ковчегБожијијезаробљен

18АкадпоменуковчегБожји,падесаседиштауназад поредврата,исломиврат,иумре;јербешестараци

јојтастимужмртви,сависеипочедасепорађа,јерсу јеспопалиболови

20Апредсамртиженекојесустајалеокоњерекоше јој:„Небојсе,јерсиродиласина“Алионане одговоринитисеосврну 21ИдадедететуимеИкавод,говорећи:Славаје отишлаодИзраиља,јерјековчегБожјиоднет,избог свогтастаисвогмужа.

22Аонарече:СлавајеотишлаодИзраиља,јерје ковчегБожјиузет

ПОГЛАВЉЕ5

1ФилистејисуузеликовчегБожјииоднелигаиз Евен-ЕзерауАзот

2КадФилистејциузешековчегБожји,унесошегау ДагоновдомипоставишегапоредДагона.

3АкадАзотљаниустадошераносутрадан,гле,Дагон лежиничиценаземљипредковчегомГосподњимИ

место

4Акадустадошераносутраданујутру,гле,Дагон

прагу;самојепањДагоновостаоодњега 5ЗатонисвештенициДагонови,нитибилококоулази уДагоновукућу,неступајунаДагоновпрагуАзотудо данас

6АлирукаГосподњабешетешканаАзотљанима,иОн ихуништи,иударииххемороидима,Азотиоколину његову

7АкадАзотљанивидешедајетако,рекоше:„Ковчег БогаИзраиљевогнећеостатикоднас,јерјерука његоватешкананамаинаДагону,богунашем“

8Затопослашеисабрашексебисвекнезове филистејскеирекоше:„Штаћемоучинитисаковчегом БогаИзраиљевог?“Аониодговорише:„Некасековчег БогаИзраиљевогоднесеуГат.“Иоднесошековчег БогаИзраиљевогтамо

9Идогодиседа,поштосугапренели,рукаГосподња дођенаградсавеомавеликимразарањем;иудари људеуграду,ималеивелике,теимсепојавише бубуљиценаскривенимделовимањиховим.

10ЗатопослашековчегБожјиуАкаронИдогодисе, кадковчегБожјидођеуАкарон,даАкаранци

ПОГЛАВЉЕ6

1АковчегГосподњибешеуземљиФилистејацаседам месеци.

2Филистејипозвалисвештеникеиврачареговорећи: „ШтаћемоучинитисаковчегомГосподњим?Реците намчимећемогапослатинањеговоместо“

3Аонирекоше:АкопошаљетековчегБога Израиљевог,нешаљитегапразног;негомусвакако вратитежртвузапреступ;тадаћетесеисцелитии сазнаћетезаштосењеговаруканеуклањаодвас

4Тадарекоше:„Којућеможртвузапреступ вратити?“Одговорише:„Петзлатнихчвороваипет златнихмишева,премабројукнезовафилистејских,јер јеједнапошастбиланасвимавамаинавашим господарима.“

5Затонаправителиковесвојиххемороидаиликове својихмишевакојиуништавајуземљу;идајтеславу БогуИзраиљевом;мождаћеублажитирукусвојуса васисавашихбоговаисавашеземље

6Заштоондаотврдњаватесвојасрца,каоштосу Египћаниифараонотврднулисвојасрца?Кадје учиниочудесамеђуњима,зарнисупустилинародда оде?

7Затосаданаправитеноваколаиузмитедвемлечне краве,накојенијебиојарам,изавежитекравезакола, ателадњиховуодведитекућиодњих 8ИузмитековчегГосподњииставитеганакола;а златнепредметекојемувраћатекаожртвузапреступ ставитеуковчегпоредњега;ипошаљитегадаиде 9Ивидите,акоидепутемњеговеграницедоВетШемеша,онданамјеучиниоововеликозло;аколине, ондаћемознатиданаснијењеговарукаударила,него данамсетослучајнодогодило.

10Иљудиучинишетако;иузешедвемлечнекраве,и привезашеихзакола,ателадимзатворишекодкуће 11ИставишековчегГосподњинакола,иковчегса златниммишевимаиликовимањиховиххемороида

12ИкравеидошеправопутемкаВет-Шемешу,и идошепутеммучућидокидоше,инескрећућини деснонилево;акнезовифилистејскиидошезањима дограницеВет-Шемеша

13АстановнициВет-Шемешажањешесвојужетву пшеницеудолини;иподигошеочисвојеивидеше ковчег,иобрадовашесештогавидеше 14ИколадођошенањивуИсусаНавина, Ветсемљанина,истадошеонде,гдебешевеликикамен; ирасцепишедрвасакола,ипринесошекравекао жртвупаљеницуГосподу

15ЛевитискидошековчегГосподњииковчегкоји бешесњим,укомебехузлатнинакити,иставишеих навеликикамен;аљудиизВет-Шемешапринесоше жртвепаљеницеижртвепринесошеистогдана Господу

16Акадпетфилистејскихкнезоватовидеше,вратише сеуЕкронистогдана

17АовосузлатнихемороидикојесуФилистеји вратиликаожртвузапреступГосподу:заАзотједан, заГазуједан,заАскалонједан,заГатједан,заЕкрон један;

18Излатнимишеви,премабројусвихградова

утврђенихградоваисеоскихсела,чакдовеликог

19ИпобиљудеизВет-Шемеша,јерсузавирилиу ковчегГосподњи,ипобиоднародапедесетхиљадаи седамдесетљуди;инародјеплакао,јерјеГоспод удариомногеоднародавеликимпокољем.

20АљудиизВет-Шемешарекоше:„Коможеда опстанепредовимсветимГосподомБогом?Икомеће онотићиоднас?“

21ИпослашегласникестановницимаКиријат-Јарима говорећи:ФилистејисувратиликовчегГосподњи; сиђитеидонеситегаксеби

ПОГЛАВЉЕ7

1ИдођошељудиизКиријат-Јарима,узешековчег ГосподњииунесошегауАвинадавовукућунабрду,и посветишеЕлеазара,синањеговог,дачуваковчег Господњи

2ИдогодиседаковчегостадеуКиријат-Јариму,прође

ИзраиљевоплакивашеГоспода

3ИречеСамуилоцеломдомуИзраиљевомговорећи: АкосевратитеГосподусвимсрцемсвојим,онда уклонитеизсвојесрединестранебоговеиАстарте,и обратитесвојасрцаГосподуислужитесамоњему;и онћевасизбавитиизрукуФилистејаца

4ТадасусиновиИзраиљевиуклонилиВалимеи АстартеислужилисусамоГосподу.

5АСамуилорече:„СаберитецеоИзраиљуМиспу,ија ћусемолитизавасГосподу“

6ИсабрашесеуМиспу,изахватишеводу,иизлишеје предГосподом,ипостишетогдана,иговорећитамо: СагрешисмоГосподуИСамуилосудисиновима ИзраиљевимуМиспи.

7АкадФилистејичушедасусесиновиИзраиљеви сакупилиуМиспи,кнезовиФилистејацакренуше противИзраиља.АкадсиновиИзраиљевиточуше, уплашишесеФилистејаца

8АсиновиИзраиљевирекошеСамуилу:„Непрестајда вапишГосподу,Богунашем,занас,данасизбавииз рукеФилистејаца“

9ИСамуилоузејагњекојесиса,ипринесегакао жртвупаљеницуГосподу;иСамуиловапиГосподуза

10ИдокјеСамуилоприносиожртвупаљеницу,

границеослободиИзраиљизрукуФилистејацаИби миризмеђуИзраиљаиАморејаца.

15ИСамуилојесудијаИзраиљусвегданасвогживота 16ИишаојеизгодинеугодинуобилазећиВетиљ, ГалгалиМиспу,исудиојеИзраиљунасвимтим местима

17АњеговповратакјебиоуРаму,јерјеондебио његовдом;иондејесудиоИзраиљу;иондејесаградио жртвеникГосподу

ПОГЛАВЉЕ8

1АкадСамуилоостари,постависиновесвојезасудије надИзраиљем

2АимењеговогпрвенцабешеЈоил,аимењеговог другогАвија;онибехусудијеуВирсавеји.

3Асиновињеговинисуходилињеговимпутевима, негосускренулизадобитком,прималимитои изврталиправосудје.

4ТадасесабрашесвестарешинеИзраиљевеидођоше кСамуилууРаму,

5Ирекошему:„Ево,остариоси,асиновитвојине ходетвојимпутевима;саданампоставицараданам судикаоштојетослучајсасвимнародима“

6АлитосеСамуилунијесвиделокадсурекли:„Дај намцараданамсуди“ИСамуилосепомолиГосподу 7АГосподречеСамуилу:Послушајгласнародау свемуштотиговори;јернисуодбацилитебе,негосу одбацилимене,данебихвладаонадњима

8Каоштосучинилиодданакадсамихизвеоиз Египтадоданас,оставилисумеислужилидругим боговима,такочинеитеби

9Затосадапослушајгласњихов;алиимипаксвечано проповедајипокажиимкакоћевладатицаркојиће владатинадњима

10ИСамуилопренесесверечиГосподњенародукоји тражишеодњегацара.

11Ирече:Овоћебитиобичајцаракојићевладатинад вама:узмећевашесиновеипоставићеихсебизасвоја колаидамубудукоњаници;анекићетрчатииспред његовихкола

12Ипоставићесебизаповедникенадхиљадамаи заповедникенадпедесетом;ипоставићеихдамуорају земљуидажањужетвуњеговуидаправењегово ратнооруђеиоруђезањеговакола

13Иузећевашекћеридабудупосластичарке, куварицеипекаре

14Иузећевампоља,виноградеимаслињаке,најбоље одњих,идаћеихслугамасвојим

15Иузећедесетинуодвашегсеменаиодваших виноградаидаватисвојимнадгледницимаисвојим слугама.

16Иузећевашеслугеивашеслушкињеиваше најлепшемладићеивашемагарцеиупотребићеихза својпосао

17Узећедесетакодвашиховаца,авићетемубити слуге.

18Ивапићетеуонајданзбогсвогцаракогаћете изабрати;иГосподваснећеуслишитиуонајдан

19Ипак,народнијежелеодапослушаСамуиловглас,

20Даимибудемокаосвинароди,иданамцарнаш

ПОГЛАВЉЕ9

1АбејашечовекизплеменаВенијаминовог,којисе звашеКис,синАвијелов,синаСероров,сина Вехоратов,синаАфијин,Венијаминац,силанчовек, снажан.

2Аонимаосина,којисезваоСаул,младогчовека лепогилепог;инијебиломеђусиновимаИзраиљевим лепшегчовекаодњега;одраменапанавишебиоје вишиодсвеганарода

3ИмагарицеКиса,Сауловогоца,изгубишесеИКис речесвомсинуСаулу:Узмисасобомједногодслугу, паустанииидидатражишмагарице 4ИпрођекрозгоруЈефремову,ипрођекрозземљу Шалису,алиихненађоше;затимпрођошекрозземљу Шалим,иондеихненађоше;ипрођекрозземљу Венијаминову,алиихненађоше

5АкаддођошеуземљуСуф,Саулречеслузисвоме којибешесњим:Хајдедасевратимо,дасеотацмојне бибринуоомагарцимаибринуосезанас

6Аонмурече:„Ево,уовомградујечовекБожји,ито јечовекугледан;свештокажесигурноћесеиспунити; садахајдемотамо;можданампокажепуткојимтреба даидемо.“

7ТадаречеСаулслузисвоме:„Али,ево,акоодемо, штаћемодонетичовеку?Јерјехлебпонестаоунашим посудама,анемамопоклонададонесемочовеку Божјем;штаимамо?“

8АслугаопетодговориСаулуирече:„Ево,имампри руцичетвртинусикласребра;даћујечовекуБожјемда нампокажепут“

9(НекадауИзраиљу,кадбичовекишаодапитаБога, овакобиговорио:„Хајдедаидемоквидовњаку;јерсе онајкосесадазовепророкнекадазваовидовњак)

10ТадаречеСаулсвомслузи:„Доброречено;хајде, хајдемо.“ТакосуотишлиуградгдејебиочовекБожји. 11Икадсепењахуузбрдокаграду,нађошемладе девојкегдеизлазедазахватеводу,ирекошеим:Јели овдевидовњак?

12Аониимодговоришеирекоше:„Онје;евогапред вама;пожуритесада,јерједанасдошаоуград;јерје данасжртванароданаузвишици“

13Чимуђетеуград,одмахћетеганаћипренегошто оденаузвишењедаједе;јернароднећејестидоконне

1Самуилова

сампогледаонанародсвој,јерјењиховвапајдошаодо мене.

17АкадСамуиловидеСаула,речемуГоспод:„Ево човекаокомесамтиговорио!Онћевладатинадмојим народом.“

18ТадасеСаулприближиСамуилунакапијиирече: „Рецими,молимте,гдејекућавидовњака“

19АСамуилоодговориСаулуирече:Јасамвидовњак; идипредамномнаузвишење;јерћешданасјестиса мном,асутраћутеотпуститииказатићутисвештоти јенасрцу

20Аштосетичетвојихмагарицакојесусеизгубиле претридана,небринизањих,јерсусенашле.Аза кимјесважељаИзраелова?Зарнезатобомизасвим домомтвогоца?

21АСаулодговориирече:НисамлијаВенијаминац, једнооднајмањегплеменаИзраиљевог?Имоја породицанајмањаодсвихпородицаВенијаминовог племена?Заштомиондатакоговориш?

22СамуилоузеСаулаињеговогслугу,уведеиху трпезаријуипоставиихнапрвоместомеђуонимакоји субилипозвани,којихјебилоокотридесетљуди.

23АСамуилоречекувару:„Донесидеокојисамтидао, закојисамтирекао:Ставигапредсебе“

24Куварузеплећкуионоштојебилонањојистави предСаулаАСамуилорече:„Евоштајеостало!Стави предсебеиједи,јерједосадасачуванозатебеоткад самрекао:Позваосамнарод.“ТакојеСаулјеоса Самуиломтогдана

25Акадсусишлисаузвишењауград,Самуилоје разговараосаСауломнакровукуће.

26Иустадошерано;идогодисеокопролећада СамуилопозваСауланакровговорећи:„Устанидате отпустим.“ИСаулустаде,иизиђошеобојица,они Самуило,напоље

27Акадсусилазилинакрајграда,речеСамуило Саулу:„Рецислузидаидеиспреднас.“(Ионоде.)Ати останималодатиобјавимречБожју

ПОГЛАВЉЕ10

1ТадаСамуилоузепосудусауљем,излимујена главу,пољубигаирече:ЗартеГосподнијепомазаода будешвођанадсвојимнаслеђем?

2Кадданасодешодмене,наћићешдвачовекакод РахелиноггробауВенијаминовојобластиуСелци, којићетирећи:Нашлесусемагарицекојесиишаода тражиш.Иево,твојотацјеоставиобригуомагарицама ижалисезавасговорећи:Штаћуучинитизасвогсина?

3Ондаћешићиодандедаљеидоћићешдоравнице Тавор,итамоћетесреститричовекакојиидукБогуу Ветиљ,једанноситријарета,другиноситрихлеба,а трећиносимехувина

4Ипоздравићетеидаћетидвахлеба;примићешихиз руку

5ПослетогаћешдоћинабрдоБожје,гдеје филистејскастража;икаддођештамоуград,срешћеш групупророкакојисилазесаузвишења,апредњимаће битипсалтир,тампон,свиралаихарфа,иониће пророковати.

6ИДухГосподњићедоћинатебе,ипророковаћешс њима,ипостаћешдругичовек

7Инекабуде,кадатисеовизнаципојаве,дачиниш

8ИсићићешпредамномуГилгал;иево,јаћусићик

9ИкадсеокренуодаодеодСамуила,Богмудаде другосрце;исвитизнацисезбишетогдана.

10Акаддођошеонамонабрдо,гле,сретегагрупа пророка;иДухБожјисиђенањега,ионпророкова међуњима

11Акадсвикојисугапознавалиодпревидешеда пророкујемеђупророцима,народречеједандругом: ШтасетодогодилосасиномКисовим?ЗарјеиСаул међупророцима?

12Аједанодонихизистогместаодговориирече: „Аликоимјеотац?Затопостадепословица:Зарјеи Саулмеђупророцима?“

13Акадјезавршиопророковање,дошаојена узвишење

14АСауловстрицречењемуињеговомслузи:„Где стеишли?“Аонрече:„Датражимомагарице.“Акад видесмодаихнигденема,дођосмокСамуилу

15АСауловстрицрече:„Рецими,молимте,штатије Самуилорекао.“

16АСаулречесвомујаку:Јаснонамјерекаодасу магарицепронађенеАлиоцарствуокомејеСамуило говорио,нијемујавио.

17ИСамуилосазванародкГосподууМиспу;

18ИречесиновимаИзраиљевим:ОвакоговориГоспод БогИзраиљев:ЈасамизвеоИзраиљаизМисираи избавиовасизрукуЕгипћанаиизрукусвихцарставаи онихкојисувасугњетавали

19АвистеданасодбацилиБогасвог,којивасјесам спасаоизсвихвашихневољаивашихмука,ирекли стему:Не,негопоставицаранаднамаЗатосада станитепредГосподапоплеменимасвојимипо хиљадамасвојим

20АкадСамуилонатерадасеприближесваплемена Израиљева,племеВенијаминовобиухваћено.

21КадајенавеоплемеВенијаминоводасеприближи посвојимпородицама,ухваћенајепородицаМатријева, иухваћенјеСаул,синКисов;икадасугатражили, нисугамоглинаћи

22ЗатосујошпиталиГосподадалићечовекјошдоћи тамо.АГосподјеодговорио:„Ево,сакриосемеђу стварима“

23Иотрчашеидоведошегаоданде;икадстадемеђу народ,бешевишиодсвеганародаодраменапанавише 24АСамуилоречецеломнароду:„Видителионога когајеГосподизабрао?Неманикогакаоштојеону

25ТадаСамуилоиспричанародузаконоцарству,и

ПОГЛАВЉЕ11

1ТададођеНаасАмонациулогорисепротивЈависау Галаду;исвиљудиизЈависарекошеНаасу:„Учиниса намазавет,ислужићемоти.“

2АНаасАмонацимодговори:Подовимусловом склопићусавезсвама,давамсвимаископамдеснооко идатоучинимругломцеломИзраиљу.

3Астарешинејавишкерекошему:Дајнамседамдана одморадапошаљемогласникеусвекрајевеИзраиљеве; пааконебуденикогаданасспасе,изаћићемоктеби

4ТададођошегласнициуСауловуГијевуијавишету вестнароду;исавнародподижегласиплака.

5Игле,Саулдођезастадомизпоља;иСаулрече:Шта јенародутеплаче?Ионимујавишевестљудииз Јавеша.

6АДухБожјисиђенаСаулакадчутевести,игневму севеомаразбесне

7Иузејарамволова,исечеихнакомаде,ипослаихпо свимкрајевимаИзраиљевимпрекогласника,говорећи: „КонепођезаСауломизаСамуилом,такоћесе учинитињеговимволовима.“ИстрахГосподњиобузе народ,иизађошеједногласно 8АкадихјеизбројаоуБезеку,бешетристахиљада синоваИзраиљевих,аљудиЈудинихтридесетхиљада.

9Ирекошегласницимакојидођоше:„Овакокажите људимаизЈавешауГаладу:Сутра,кадсунцебуде врело,имаћетепомоћ.“Игласницидођошеијавишето људимаизЈавеша;ионисеобрадоваше

10ЗаторекошељудиизЈавеша:„Сутраћемоизаћик вама,пачинитеснамасвештовамсечинидобрим.“

11АсутраданСаулподелинародутричете;иони уђошеусредвојскезајутарњестраже,ипобијаху Амонцедодневневрућине;идогодиседасеоникоји суосталирасејаше,такоданисуосталадваодњих заједно

12АнародречеСамуилу:Којетајкојијерекао:Хоће лиСаулданамцарује?Доведитетељудедаих погубимо

13АСаулрече:Данасниконећебитипогубљен,јерје данасГосподучиниоспасењеуИзраиљу

14ТадаречеСамуилонароду:„Хајдедаидемоу Гилгалидатамообновимокраљевство.“

15ИсавнарододеуГилгал;итамопоставишеСаула зацарапредГосподомуГилгалу;итамопринесоше жртвезахвалнепредГосподом;итамосеСаулисви људиИзраиљскивеомарадоваху

ПОГЛАВЉЕ12

1АСамуилоречецеломИзраиљу:Ево,послушаосам вашгласусвемуштостемирекли,ипоставиосамвам цара

2Асада,ево,царидепредвама;ајасамстариседа коса;иево,синовимојисусвама;ијасамходиопред вамаоддетињствасвогадоданас 3Ево,евоме;сведочитепротивменепредГосподоми предпомазаникомњеговим:чијегсамволаузео?или чијегсаммагарцаузео?иликогасампреварио?кога самугњетавао?илиодчијесамрукепримиомитода њимезажмуримсвојеочи?ијаћувамгавратити

4Аонирекоше:Нисинаспреварионитинасугњетавао,

6АСамуилореченароду:Господјетајкојијеуздигао МојсијаиАронаикојијеизвеовашеоцеизземље египатске.

7Затосадастанитемирнодабихмогаодасе расправљамсвамапредГосподомосвимправедним делимакојајеГосподучиниовамаивашимоцима 8КадЈаковдођеуЕгипат,иочевивашизавапише Господу,тадаГосподпослаМојсијаиАрона,који изведошеочевевашеизЕгиптаинастанишеихна овомместу

9АкадзаборавишеГосподаБогасвога,онихпродау рукеСисаре,вођевојскеасорске,иурукеФилистејаца

10ИвапишекаГосподуирекоше:Сагрешисмо,јер остависмоГосподаислужисмоВалимаиАстартама; алисаданасизбавиизрукунашихнепријатеља,ими ћемотислужити.

11ИГосподпослаЈеровалаиВеданаиЈефтајаи Самуила,иизбавивасизрукувашихнепријатељаса свихстрана,ивиживјестебезбедно.

12АкадвидестедајеНаас,царсиноваАмонових, дошаонавас,рекостеми:Не,негоћецарвладатинад нама,кадјеГоспод,Богваш,биовашцар.

13Сада,дакле,евоцаракогастеизабралиикогасте желели!И,ево,Господјепоставиоцаранадвама 14АкосебудетебојалиГосподаислужилимуи слушалигласњеговинећетесебунитипротив заповестиГосподње,ондаћетеивиицаркојивлада надвамаследитиГосподаБогасвога.

15АлиаконепослушатегласГосподњи,негосе побунитепротивзаповестиГосподње,рукаГосподња бићепротиввас,каоштојебилапротиввашихотаца. 16Затосадастанитеивидитеовувеликустваркојуће Господучинитипредвашимочима

17Зарниједанасжетвапшенице?ПризваћуГоспода,и онћепослатигрмљавинуикишу;дабистесхватилии виделидајевеликавашазлоћакојустеучинилипред Господомтражећисебицара.

18ТадаСамуилопозваГоспода;иГосподпосла грмљавинуикишутогдана;исавнародсевеома уплашиГосподаиСамуила.

19АсавнародречеСамуилу:„Молисезаслугесвоје ГосподуБогусвомеданепогинемо,јерсмосвим гресимасвојимдодалијошиовозлоштосмосеби тражилицара“

20АСамуилореченароду:„Небојтесе,учинилисте

21Инескрећите;јербистетадаишлизапразним

24СамосебојтеГосподаислужитемуистинитосвим срцемсвојим,јервидитеколикојевеликихдела учиниозавас

25Алиакоидаљебудетечинилизло,бићете истребени,ивиивашцар.

ПОГЛАВЉЕ13

1Саулјевладаоједнугодину;акадјевладаодве годиненадИзраиљем,

2СаулјесебиизабраотрихиљадељудиизИзраиља; одкојихсудвехиљадебилесаСауломуМихмасуина гориВетилу,ахиљадујебилосаЈонатаномуГивеји Венијаминовој;аосталинародјепослаосвакогау његовшатор

3ИЈонатанпоразифилистејскупосадукојабешеу Геви,иФилистејичушезатоАСаулзатрубиутрубу поцелојземљиговорећи:НекаЈеврејичују

4ИсавИзраиљчудајеСаулпоразиофилистејску посадуидасеиИзраиљгнушаоФилистејацаИнарод сесазвазаСауломуГалгал

5ФилистејисесабрашедасеборесаИзраиљем, тридесетхиљадабојнихколаишестхиљадакоњаника, анародакаопесканаобалиморскојумноштву;и дођошеиулогоришесеуМихмасу,источноодБетАвена

6КадсуИзраиљцивиделидасуутеснојситуацији(јер јенародбиоуневољи),тадасусељудисакрилиу пећине,ушипражје,устене,наузвишењаиујаме

7АнекиодЈеврејапређошепрекоЈорданауземљу ГадовуиГаладову.ШтосетичеСаула,онјејошбиоу Гилгалу,исавнародгајепратиодрхтећи

8Иостадеседамдана,премавременукојеСамуило бешеодредио;алиСамуилонедођеуГилгал;инарод серазбежаодњега

9АСаулрече:„Донеситемижртвупаљеницуижртве захвалне.“Ипринесежртвупаљеницу.

10Чимјезавршиосаприношењемжртвепаљенице, гле,дођеСамуило;аСаулизађеусусретдага поздрави.

11АСамуилорече:„Штасиучинио?“АСаулрече: „Видеосамдасенародразишаоодмене,иданиси дошаоуодређеновреме,идасусеФилистејиокупили уМихмасу;“

12Заторекох:ФилистејићесадасићинаменеуГалгал, ајасенисампомолиоГосподу;затосамсеприсилиои принеожртвупаљеницу

13АСамуилоречеСаулу:„Лудосипоступио!Ниси држаозаповестиГоспода,Богасвога,којутије заповедиоЈербисадаГосподутврдиотвојецарство надИзраиљемзаувек“

14Алисадатвојецарствонећеопстати;Господјесеби потражиочовекапосрцусвоме,иГосподмује заповедиодабудевођанародуњеговом,јерниси држаооноштотијеГосподзаповедио

15ИСамуилоустадеиодеизГилгалауГиву Венијаминову.АСаулизбројанародкојијебиосњим, окошестстотинаљуди 16АСаулиЈонатан,синњегов,иљудикојисубили присутнисњима,остадошеуГивејиВенијаминовој;а ФилистејисеулогоришеуМихмасу

17Ионикојисурушилиземљуизађошеизлогора

19АковачанијебилоуцелојземљиИзраиљевој,јерсу

иликопља“

20АлисвиИзраелцисиђошекФилистејимадасваки наоштрисвојраоник,својраоник,својусекируисвоју мотику

21Ипаксуималитурпијузамотике,зараонике,за виле,засекиреизаоштрењеожина

22Такоседогодилонаданбиткедасенимачни копљенијенашлоуруциниједногодљудикојису билисаСауломиЈонатаном;алисесамонашаокод СаулаикодЈонатана,синањеговог

23АфилистејскапосадаизађенапролазМихмас.

ПОГЛАВЉЕ14

1ЈедногданаЈонатан,синСаулов,речемладићукоји мујеносиооружје:„Хајдедапређемоуфилистејски посад,којијесонестране.“Алионнеречесвомоцу. 2АСаулсезадржаукрајњемделуГавеподдрветом наракојејеуМигрону;аљудикојисубилисњим билојеокошестстотинаљуди;

3ААхија,синАхитува,братаИхаводовог,сина Финееса,синаИлијиног,свештеникаГосподњегу Силому,носиојеефод.АнароднијезнаодајеЈонатан отишао

4Аизмеђупролаза,којимајеЈонатанхтеодапређеу филистејскупосаду,налазиласеоштрастенасједне странеиоштрастенасдругестране;иједнасезвала Боцез,адругаСене

5Предњидеоједногналазиосесеверно,према Михмасу,адругијужно,премаГиви

6АЈонатанречемладићукојимујеносиооружје: „Хајдедапређемоупосадуовихнеобрезаних;можда ћеГосподучинитизанас;јерГосподунијепрепрекада спасемногимаилималобројнима“

7Ањеговоружармурече:Чинисвештотијенасрцу; вратисе;ево,јасамстобомпосрцутвоме

8ТадаречеЈонатан:„Ево,прећићемоковимљудимаи откритићемоимсе.“

9Аконамкажу:„Чекајтедокнедођемоквама“,онда ћемостајатинасвомместуинећемоићикњима.

10Алиакокажуовако:Попнитесекнама,ондаћемо поћи,јерихјеГосподпредаоунашеруке;итоћенам битизнак

11Иобојицасеоткришефилистејскојпосади;а

12АљудиизгарнизонаодговоришеЈонатануи

14Атајпрвипокољ,којисуЈонатанињеговоклопник учинили,биојеокодвадесетљудинаповршиниодоко полаакра,којујејарамволовамогаодаоре

15Изатресесевојска,пољопривредаисавнарод;и посадаионикојисупленили,иземљасезатресе;то бешевеомавеликитремор

16АСауловистражариуГијевиВенијаминовој погледаше,игле,гомиласеразишлаинаставилаједни другедатуку

17ТадаречеСаулнародукојијебиосњим: „Пребројтесадаивидитекојеотишаооднас“Акад супребројали,гле,Јонатанаињеговогоклопниканије билотамо.

18АСаулречеАхији:„ДонесиовамоковчегБожји! ЈерјековчегБожјиутовремебиосасиновима Израиљевим.“

19ДокјеСаулговориосвештенику,букау филистејскомвојсцисесвевишепојачавала;иСаул речесвештенику:„Повуцирукусвоју.“

20Саулисавнародкојијебиосњимсабрашесеи дођошеубој;игле,мачсвакогабешеусмеренна ближњегасвога,инастадевеомавеликазбрка.

21Штавише,иЈеврејикојисупретогабилиса Филистејима,којисусњимаотишлиулогоризоколне земље,ионисусеокренулиИзраелцимакојисубили саСауломиЈонатаном

22ТакоисвиИзраиљцикојисусесакрилиугори Јефремовој,кадасучулидасуФилистејипобегли,и онисуихснажнопрогонилиубици

23ТакојеГосподспасаоИзраиљатогдана;ибиткасе прошириладоБет-Авена.

24АљудиИзраиљевибехууневољитогдана,јерСаул бешезаклеонародговорећи:„Проклетбиочовеккоји једехранудовечери,доксенеосветимсвојим непријатељима“Таконикооднароданијеокусио храну

25Исвиљудиизземљедођошеушуму;аназемљи бешемеда

26Акаднароддођеушуму,гле,медјекапао;алинико нијеставиорукунауста;јерсенародбојаозаклетве.

27АлиЈонатаннијечуокадајењеговотацзаклео народ;затојепружиокрајштапакојијеимаоуруци, умочиогаусаће,паставиорукунауста;ињеговеочи сусепросветлеле

28Тадаодговориједанодљудиирече:„Твојотацје строгозаклеонародговорећи:‘Проклетбиочовеккоји данасједехрану’Анародјебиоуморен

29ТадаречеЈонатан:„Мојотацјезадаоневољуземљи; видите,молимвас,какосумисеочипросветлилекад самокусиомалоовогмеда“

30Коликобитекондабилодајенародданасслободно јеоодпленакојисунашликодсвојихнепријатеља?Зар нијесадабиомноговећипокољмеђуФилистејима?

31ИпоразишеФилистејетогданаодМихмасадо Ајалона;инародбешевеомауморен

32Инародсебацинаплен,иузеовце,иволове,и телад,иклашеихназемљи;инародихједесакрвљу.

33ТадајавишеСаулуговорећи:„Гле,народгреши противГосподаједућискрвљу“Аонрече: „Преступилисте!Довалитемиданасвеликикамен.“

34АСаулрече:„Разиђитесемеђународомиреците

овцу,изакољитеиховде,иједите;инегрешите

36АСаулрече:„ХајдедапођемозаФилистејиманоћу идаихопљачкамодојутарњезоре,иданеоставимо ниједногодњих.“Аонирекоше:„Чиништагодтисе чинидобрим“Тадасвештеникрече:„Хајдедасе приближимоовамоБогу“

37ИСаулпитаБога:„ДалидапођемзаФилистејима? ХоћешлиихпредатиурукеИзраиљеве?“Алимуон тогдананеодговори.

38АСаулрече:„Приђитеовамо,свипоглаваринарода, исазнајтеивидитеучемуједанасбиогрех“

39Јер,такоживГоспод,којиспасаваИзраиља,акоје наЈонатану,синумом,сигурноћеумретиАлиније билочовекауцеломнародукојимујеодговорио 40ТадаречецеломИзраиљу:„Вибудитенаједној страни,ајаиЈонатан,синмој,бићемонадругој страни“АнародречеСаулу:„Чиништатисечини добрим.“

41ТадаСаулречеГосподуБогуИзраиљевом:„Дај савршенжреб“ИСаулиЈонатанбишеухваћени,а народсеспасе.

42АСаулрече:„БацитежребизмеђуменеиЈонатана, синамог“ИЈонатанбиизабран

43ТадаСаулречеЈонатану:„Рецимиштаси урадио“АЈонатанмуиспричаирече:„Самосам окусиомаломедакрајемштапакојијебиоумојојруци, иево,морамумрети.“

44АСаулодговори:„Богнекаучинитакоијошвише; јерћешсигурноумрети,Јонатане“

45АнародречеСаулу:„ХоћелиЈонатанпогинути, којијеучиниоововеликоспасењеуИзраиљу?Недај Боже!ТакоживГоспод,ниједнадлакасњеговеглаве нећепастиназемљу;јерједанасрадиосБогом.“Тако народспасеЈонатана,теоннепогину

46ТадајеСаулпрестаодагониФилистеје,а Филистејисуотишлиусвојеместо.

47ТакојеСаулпреузеокраљевствонадИзраиљеми ратоваопротивсвихсвојихнепријатељасасвихстрана, противМоавацаипротивАмоновихсиноваипротив ЕдомаипротивцареваСовеипротивФилистејаца;и кудагодсеокренуо,мучиоихје

48ИсакупивојскуипоразиАмаличане,иизбави Израиљаизрукуонихкојисуихпљачкали 49АСауловисиновибехуЈонатан,иИсуииМелхисуа; аименањеговихдвејукћерибехуова:имепрвенкиње Мерав,аимемлађеМихала

50АимеСауловеженебешеАхиноама,кћи Ахимаасова;аимевођењеговевојскебешеАвенир,

51КисјебиоСауловотац,аНер,Авнеровотац,биоје Авијеловсин

52ИбижестократпротивФилистејацасвегСауловог

ПОГЛАВЉЕ15

1СамуилојошречеСаулу:Господмејепослаодате помажемзацаранадњеговимнародом,надИзраиљем; затосадапослушајгласречиГосподњих.

2ОвакоговориГосподнадвојскама:Сећамсештаје АмаликучиниоИзраиљу,какомујепоставиозаседуна путу,кадјеишаоизЕгипта.

3СадаидииудариАмалика,исасвимуништисвешто имају,инештедиих;негопобијимушкарцаижену, одојчадидојенчад,волаиовцу,камилуимагарца

4СаулсабранародиизбројаихуТелаиму,двеста хиљадапешакаидесетхиљадаљудиодЈуде.

5ИСаулдођеуградАмалик,ипоставизаседуу долини

6АСаулречеКенејима:„Идите,одвојитесе,сиђитеиз Амалићанадаваснеистребимсњима,јерстепоказали милостсвимсиновимаИзраиљевимкадсуизлазилииз Египта.“ТакосуКенејиотишлиизАмалићана.

7СаулјепоразиоАмаличанеодХавиледоСура,који јепремаЕгипту

8ИухватиАгага,цараАмалићана,исасвимпобисав народоштрицоммача

9АлиСаулинародпоштедешеАгагаинајбољеовце,и говеда,иугојенустоку,ијагњад,исвештобешедобро, инехтедошедаихсасвимистребе;негосвештобеше безобразноисмеће,сасвимистребише

10ТададођеречГосподњаСамуилуговорећи: 11КајемсештосампоставиоСаулазацара,јерсе вратиоодменеинијеизвршиомојезаповестиИ Самуилосеожалости,ивапиојеГосподусвуноћ.

12АкадСамуилораноустадедасретнеСаулаујутру, јавишеСамуилуговорећи:СаулједошаоуКармил,и гле,настаниосе,пајеотишаоисишаоуГалгал.

13ИСамуилодођекСаулу,аСаулмурече: БлагословендасиодГоспода!Извршиосамзаповест Господњу.

14АСамуилорече:Штазначиовоблејањеовацау мојимушимаимукањеволовакојечујем?

15АСаулрече:ДовелисуиходАмаличана,јерје народпоштедеонајбољеовцеиговедадажртвује ГосподуБогутвоме;аосталосмосасвимуништили

16ТадаСамуилоречеСаулу:„Стани,датикажемшта мијеГосподрекаоноћас“Аонмурече:„Кажи“

17АСамуилорече:„Кадсибиомалиусвојимочима, нисилибиопостављензапоглавараплемена Израиљевих,иГосподтејепомазаозацаранад Израиљем?“

18ИпослатеГосподнапутиречети:Идиисасвим истребигрешникеАмаличанеиборисепротивњих докихнеистребиш

19ЗаштоонданисипослушаогласГосподњи,негоси себационаплениучиниозлопредГосподом?

20АСаулречеСамуилу:„Јасампослушаоглас ГосподњииишаопутемкојиммејеГосподпослао,и довеосамАгага,цараАмалика,исасвимсамистребио Амаличане.“

21Алинародузеодплена,овцеиволове,најважније одстварикојејетребалосасвимуништити,дажртвује Господу,Богутвоме,уГалгалу.

22АСамуилорече:„ЗарсуГосподужртвепаљеницеи

Гле,послушностјебољаоджртве,ислушањеод

23Јерјепобунакаогрехврачања,атврдоглавосткао

24АСаулречеСамуилу:Сагрешиосам,јерсам преступиозаповестГосподњуитвојеречи,јерсамсе бојаонародаипослушаогласњихов.

25Затотесадамолим,опростимигрехивратисеса мномдабихсепоклониоГосподу

26АСамуилоречеСаулу:„Нећусевратитистобом, јерсиодбациоречГосподњу,иГосподјеодбациотебе данебудешцарнадИзраиљем.“

27АкадсеСамуилоокренудаоде,ухватискутсвоје плаштаницеионасераздера

28АСамуиломурече:Господједанасотеоодтебе царствоИзраиљевоидаогаближњемтвоме,којије бољиодтебе

29АниСнагаИзраиљеванећелагатинитићесе покајати:јернијечовекдабисепокајао

30Тадарече:„Сагрешиосам;алимесадапоштуј, молимте,предстарешинамамогнародаипред Израиљем,ивратисесамном,дасепоклонимГосподу, Богутвоме“

31ТадасеСамуиловратизаСаулом;иСаулсе поклониГосподу

32ТадаречеСамуило:„ДоведитемиовамоАгага,цара Амалићана.“ААгагмуприступиочајнички.ААгаг рече:„Сигурнојегорчинасмртипрошла“

33АСамуилорече:„Каоштојетвојмачоставиожене бездеце,такоћеитвојамајкаостатибездецемеђу женама“ИСамуилоисечеАгаганакомадепред ГосподомуГалгалу

34ТадаСамуилоодеуРаму,аСаулсепопеусвоју кућууСауловуГиву

35ИСамуиловишениједошаодавидиСауладодана својесмрти;алиСамуилојеоплакиваоСаула;иГоспод сепокајаштојепоставиоСаулазацаранадИзраиљем ПОГЛАВЉЕ16

1АГосподречеСамуилу:Доклећештуговатиза Саулом,кадсамгаодбациоданевладанадИзраиљем? Напунисвојрогуљемииди,послаћутекЈесеју Витлејемљанину,јерсамсебинашаоцарамеђу његовимсиновима.

2АСамуилорече:„Какодаидем?АкоСаулчује, убићеме.“АГосподрече:„Узмисасобомјуницуи реци:ДошаосамдажртвујемГосподу“

3ИпозовиЈесејанажртву,ипоказаћутиштаћеш чинити;ипомажешмионогакогатикажем

4ИСамуилоучиникакомујеГосподрекао,идођеу

5Аонрече:„Мирно!Дошаосамдапринесемжртву

Господнегледакаоштогледачовек;јерчовекгледана спољашњост,аГосподгледанасрце.

8ТадаЈесејпозваАвинадаваидоведегапредСамуила Аонрече:НиовогаГосподнијеизабрао.

9ТадаЈесејпроведеСамаха,аонрече:Ниовога Господнијеизабрао

10Јесејпоноводоведеседамсвојихсиновапред Самуила.АСамуилоречеЈесеју:Господнијеизабрао ове

11АСамуилоречеЈесеју:„Јесулиовдесватвоја деца?“Аонрече:„Остаојејошнајмлађи,иево,он чуваовце“АСамуилоречеЈесеју:„Пошаљипоњега, јернећемосестидокнедођеовамо.“

12ИпослатегадоведошеАонбешерумен,лепог лицаилепогизгледаИречеГоспод:Устани,помажи га,јерјетоон.

13ТадаСамуилоузерогсауљемипомазагаусред његовебраће;иДухГосподњисиђенаДавидаодтог данапанадаље.ТакоСамуилоустадеиодеуРаму.

14АлиДухГосподњиодступиодСаула,излидуход Господагаузнемири

15АСауловеслугерекошему:„Ево,злидуходБогате мучи“

16Некасадагосподарнашзаповедислугамасвојим, којесупредтобом,дапотражечовекакојијевешт свирачхарфе;икадзаодуходБогадођенатебе,онће свиратирукомсвојом,ибићетидобро

17АСаулречесвојимслугама:„Нађитемичовекакоји знадобродасвираидоведитемига“

18Тадаодговориједанодслугуирече:Ево,видеосам синаЈесејаВитлејемљанина,којијевештуигри,и јунакахраброг,иратника,имудрогустварима,илепог лица,иГосподјесњим

19ЗатоСаулпослагласникекЈесејуирече:Пошаљи миДавида,синасвога,којијесаовцама

20Јесејуземагарцанатовареногхлебомимехомвина ијаретом,ипослаихпоДавиду,синусвоме,Саулу.

21ИДавиддођекСаулуистадепредњим;ионга веомазаволе;ипостадемуоклопник

22АСаулпослаЈесејуговорећи:„НекаДавидстане предмене,јерјенашаомилостумојимочима“

23АкадзаодуходБоганападнеСаула,Давидузе харфуисвирарукомсвојом;такосеСаулокрепии оздрави,изаодуходеодњега

ПОГЛАВЉЕ17

1Филистејисабрашевојскесвојезабојисабрашесеу Сохоту,којиприпадаЈуди,иулогоришесеизмеђу СохотаиАзеке,уЕфес-Дамиму

2СаулиљудиИзраиљевисабрашесеиулогоришесе коддолинеИлине,ипостројишесезабојпротив Филистејаца

3Филистејисустајалинагорисједнестране,а Израиљцинагорисдругестране;аизмеђуњихјебила долина

4Иизађеједанратникизлогорафилистејског,по именуГолијатизГата,чијајевисинабилашестлаката ипедаљ

5Иимаојенаглавимесинганушлем,ибиоје наоружаноклопом;атежинаоклопабилајепетхиљада сикаламесинга

6Иимаојемесинганеоклопенаногама,имесингану жицумеђураменима. 7Адршкањеговогкопљабешекаоткачковратило,а

8ИстадеиповикавојскамаИзраиљевимиречеим: Заштостеизашлидасепостројитезабој?Зарјанисам

панекасиђекмени

9Акобудемогаодасеборисамномидамеубије, ондаћемобитивашеслуге;аколигајанадвладами убијем,ондаћетевибитинашеслугеислужићетенам 10АФилистејацрече:„Данаспркосимвојскама Израиљевим;дајтемичовекадасеборимозаједно“

11КадСаулисавИзраелчушетеречиФилистејина, уплашишесеивеомасеуплаших.

12АДавидбешесиноногЕфраћанинаизВитлејема

човекјеходаомеђуљудимакаостарацуСаулово време

13ИтринајстаријаЈесејевасинаотидошеипратише Саулаубитку;аименањеговихтројицесиновакоји

Авинадав,итрећиСама

14Давидјебионајмлађи,атројицанајстаријихсу следилаСаула

15АлиДавидодеивратисеодСауладапасеовцесвог оцауВитлејему.

16Филистејацсеприближаваоујутруиувечеи представљаосечетрдесетдана

17АЈесејречеДавиду,синусвоме:Узмисадазасвоју браћуефуовогпрженогжитаиовихдесетхлебова,па однесиулогорсвојојбраћи;

18Иоднесиовихдесетсиревазаповедникуњихове хиљаде,ипогледајкакосутвојабраћа,иузмињихов залог

19АСаул,ониисвиИзраиљцибехуудолиниИлии боришесесаФилистејима

20АДавидустараноујутру,оставиовцечувару,паузе овцеиоде,каоштомујеЈесејзаповедио;идођедо рова,кадвојскаизлазишеубојивикашезабој

21ЈерсусеИзраелцииФилистејипостројилизабој, војскапротиввојске.

22АДавидостависвојаколаурукамачуваракола,па отрчамеђувојскуидођеипоздрависвојубраћу

23Идокјеонразговараосњима,гле,изиђеиз филистејскихвојскијунак,ФилистејацизГата,по именуГолијат,иговориојеистеречи;иДавидихје чуо

24ИсвиљудиИзраиљски,кадвидешечовека, побегошеодњегаивеомасеуплашише

28АЕлијав,најстаријибратњегов,чугдејеговорио људима;иЕлијавсеразгњевинаДавида,ирече:Зашто сисишаоовамо?Искимсиоставиоономалоовацау пустињи?Знамтвојугордостизлобутвогсрца;јерси сишаодавидишбитку.

29АДавидрече:Штасамсадаучинио?Зарнема разлога?

30Иокренусеодњегакадругоме,иговоринаисти начин;инародмуодговоринапретходниначин

31АкадсечушеречикојеДавидизговори,испричаше ихСаулу,ионпослапоњега

32АДавидречеСаулу:Неканиконеклонесрцемзбог њега;слугатвојћеотићииборитисесаовим Филистејином

33АСаулречеДавиду:Неможешићипротивовог Филистејинадасеборишсњим,јерситијошмлад,а онјератникодмладости

34АДавидречеСаулу:Слугатвојчуваојеовцеоца свога,идођелавимедведиотејагњеизстада.

35Ијаизађохзањим,ударихгаиистргахмуизуста;а кадседигаонамене,ухватихгазабраду,ударихгаи убихга.

36Твојслугајеубиоилаваимедведа;иовај необрезаниФилистејацбићекаоједанодњих,поштоје пркосиовојскамаживогаБога.

37Давидречејош:„Господкојимејеизбавиоизшапе лаваиизшапемедведа,онћемеизбавитииизруке овогФилистејина.“АСаулречеДавиду:„Иди,и Господнекабудестобом“

38СаулобучеДавидаусвојоклоп,ставимунаглаву месинганишлем,аоклопигаиуоклоп.

39ИДавидопасамачокооклопасвогипокушадаиде; јернијебиоискусиоАДавидречеСаулу:Немогуићи совим,јернисамбиоискусио.ИДавидихскинуса себе

40Иузештапсвојурукусвоју,иизабрасебипет глаткихкаменоваизпотока,иставиихупастирску торбукојујеимао,уторбу;ипраћкамубешеуруци;и приближисеФилистејину

41ФилистејацједошаоиприближиосеДавиду,а човеккојијеносиоштитишаојепредњим

42АкадФилистејацпогледаоколоиугледаДавида, презрега,јербешејошмлад,руменилепоглица.

43АФилистејацречеДавиду:„Зарсамјапас,да долазишнаменесаштаповима?“ИФилистејацпрокле Давидасвојимбоговима.

44АФилистејацречеДавиду:„Дођикмени,даћутвоје телоптицаманебескимизверимапољским.“

45ТадаречеДавидФилистејину:„Тиидешнаменес мачемикопљемиштитом,ајаидемнатебеуиме Господанадвојскама,БогавојскиИзраиљевих,когаси пркосио.“

46ДанасћетеГосподпредатиумојеруке,иударићу теиодсећиглавустебе,идаћуданаслешеве филистејскевојскептицаманебескимизверима земаљским,дабисваземљапозналадаимаБогау Израиљу.

47ИсавовајзборћезнатидаГосподнеспасавамачем икопљем;јерјебиткаГосподњаиОнћеваспредатиу нашеруке.

48АкадсеФилистејацподижеидођеиприближисе дадочекаДавида,Давидпожуриипотрчапремавојсци

49ИДавидзавучерукууторбусвоју,иизвадиодатле камен,ибацигапраћком,иудариФилистејинаучело, такодасекамензабиоуњеговочело;ионпаделицем наземљу

50ТакоДавидсавладаФилистејинапраћкоми каменом,иудариФилистејинаиубига;алиДавидније имаомачауруци

51ЗатоДавидпотрча,стаденаФилистејина,иузему мач,извукагаизкорица,иубига,иодсечемуглаву њиме.АкадФилистејивидешедајењиховратник мртав,побегоше

52ТадаустадошељудиИзраиљевииЈудини,вичући, потерашеФилистеједодолинеидовратаАкрона. РањениФилистејипадахупутемзаШарајим,доГатаи доАкрона

53АсиновиИзраиљевивратишесеизпотереза Филистејимаиопљачкашеимшаторе

54ИДавидузеглавуФилистејинаидонесејеу Јерусалим;аоружјењеговоставиусвојшатор.

55АкадСаулвидеДавидагдеидепротивФилистејина, речеАвениру,заповедникувојске:Авенире,чијијесин овајмладић?ААвениррече:Такоживадушатвоја, царе,незнам

56Ацаррече:„Рапитајсечијијесинтајмладић“

57АкадсеДавидвратиосапокољаФилистејина, АвениргаузеидоведепредСауладржећи Филистејиновуглавууруци

58АСаулмурече:Чијисисин,младићу?АДавид одговори:ЈасамсинтвогслугеЈесејаВитлејемљанина

ПОГЛАВЉЕ18

1АкадјезавршиоразговорсаСаулом,душа ЈонатановасесјединиласадушомДавидовом,и Јонатангајезаволеокаосвојудушу

2ИСаулгаузетогданаивишемунепустидаиде кућиуочевдом.

3ТадасуЈонатаниДавидсклопилисавез,јергаје волеокаосвојудушу

4ИЈонатансвучесасебехаљинукојујеимаонасебии дадејеДавиду,исвојехаљине,чакисвојмачисвој лукисвојпојас

5ИДавидјеишаокудагодгајеСаулслаоипонашао семудро;иСаулгајепоставионадратницима,ионје биоприхваћенуочимацелогнародаиуочима

6Идогодисе,кадсудолазили,кадсеДавидвратиоса

1Самуилова

10АсутраданзлидуходБогасиђенаСаула,ион пророковаусредкуће;аДавидсвирашерукомкаои обично;икопљебешеуСаулoвојруци

11ИСаулбацикопље,јеррече:„УдарићуДавида њимеозид.“ИДавиддвапутаизбегнуњегово присуство

12АСаулсебојаоДавида,јерјеГосподбиосњим,а одСауласеудаљио.

13ЗатогаСаулуклониодсебеипоставигаза заповедниканадхиљаду;ионизлазишеиулазише преднародом

14Давидјепоступаомудроусвимсвојимпутевима;и Господјебиосњим.

15Зато,кадјеСаулвидеодасепонашавеомамудро, уплашиогасе

16АлисавИзраелиЈудасуволелиДавида,јерје излазиоидолазиопредњима

17АСаулречеДавиду:„Евомојестаријекћери Мераве,њућутидатизажену;самобудихрабарза менеиводибиткеГосподње“ЈерСаулрече:„Нека мојаруканебуденањему,негонекарукаФилистејаца буденањему.“

18АДавидречеСаулу:Косамја?Иштајемојживот, илипородицамогоцауИзраиљу,дабихјабиозет царев?

19АлидогодисеувремекадајетребалодасеМерав, Сауловакћи,дадеДавиду,дадошејеАдрилу Меолаћанинузажену.

20АМихала,Сауловакћи,волешеДавида;ијавишето Саулу,итомусесвиђаше

21АСаулрече:„Даћумуједамубудезамкаидасе рукаФилистејацадигненањега“ЗатоСаулрече Давиду:„Данасћешмибитизетсједнимодњих двојице.“

22АСаулзаповедисвојимслугамаговорећи:Говорите тајносДавидомиреците:Ево,цартеволиисве његовеслугетеволе;затосадабудицаревзет.

23АСауловеслугерекошетеречиДавидуАДавид рече:Зартисечинилакобитицаревзет,кадсамја сиромашанчовекинискоцењен?

24АСауловеслугемујавишеговорећи:„Овакоје говориоДавид“

25АСаулрече:ОвакоћетерећиДавиду:Царнетражи мираз,негостотинуфилистејскихобручадасеосвети царевимнепријатељимаАлиСаулјемислиодаучини даДавидпаднеодрукеФилистејаца.

26АкадњеговеслугејавишеДавидуоверечи,Давиду сесвиђадабудецаревзет;иданијошнисубили истекли

27ЗатоДавидустадеиоде,онињеговиљуди,ипоби Филистејацадвестаљуди;иДавиддонесењихове обручице,иониихпредадошецарууцелости,даби постаоцаревзетИСаулмудадеМихалу,својукћер, зажену

28ИСаулјевидеоипознаодајеГосподсДавидоми дагајеМихала,Сауловакћи,волела 29СаулсејошвишеплашиоДавида;иСаулјепостао Давидовнепријатељзаувек

30Тадасукнезовифилистејскиизашли;идогодисе, поштосуизашли,дасеДавидпонашаомудријеод свихСауловихслугу;такодајењеговоимебиловеома

1АСаулречеЈонатану,синусвоме,исвимслугама

2АлиЈонатан,Сауловсин,веомасеодушевиДавидом; иЈонатанјавиДавидуговорећи:„МојотацСаултражи датеубије;затотесадамолим,чувајседојутраи останинатајномместуисакријсе.

3Ијаћуизаћиистатипоредоцасвогнапољугдеси ти,иразговараћусаоцемсвојимотеби;иштавидим, тоћутирећи

4АЈонатанјеговориодоброоДавидуСаулу,оцу своме,ирекаомује:Некацарнезгрешипротивсвог слуге,противДавида;јернијезгрешиопротивтебе,и јерсуњеговаделабилавеомадобразатебе 5Јерјеставиоживотсвојуопасностиубио Филистејина,иГосподјеучиниовеликоспасењезацео

грешишпротивневинекрви,даубијешДавидабез разлога?

6ИСаулпослушаЈонатановглас;иСаулсезакле: ТакоживГоспод,нећебитиубијен.

7ИЈонатанпозваДавида,иЈонатанмуиспричасвете ствариИЈонатандоведеДавидакСаулу,ионбипред њимкаоипре.

8Иопетјенастаорат;иДавидјеизашаоибориосеса Филистејимаипобиоихвеликимпоразом;ионису побеглиодњега.

9АзлидуходГосподабинаСаула,докјеседеоу својојкућископљемуруци,аДавидсвираоруком 10СаулјехтеодаДавидаударикопљемузид,алисе онискрадеодСауловоглица,ионударикопљеузид;а Давидпобегнеиспасесетеноћи

11СаулпослагласникеуДавидовукућудага надгледајуидагаубијуујутруАМихала,жена Давидова,јавимуговорећи:Аконеспасешживотсвој ноћас,сутраћешбитиубијен.

12ТадаМихаласпустиДавидакрозпрозор;ионоде, побегнеиспасесе

13Михалаузеједногидолаиположигаукревет,и ставимујастукодкозједлакекаоподлогузалежај,и покригатканином

14АкадСаулпослагласникедаузмуДавида,онарече: „Болестанје“

15СаулпоновопослагласникедавидеДавида говорећи:„Донеситегакмениукреветудагаубијем.“

16Акадгласнициуђоше,гле,укреветубешеидол,а узњегајастукодкозједлакекаоподлогу.

17АСаулречеМихали:„Заштосиметакопреварилаи отпустиланепријатељамог,тејепобегао?“АМихала одговориСаулу:„Рекаомије:Пустиме;заштобихте убио?“

18ТакоДавидпобегнеиспасесе,идођекСамуилуу Раму,ииспричамусвештомујеСаулучиниоИони

1Самуилова

21АкадјетојављеноСаулу,онпосладругегласнике, ионисутакођепророковали.ИСаулпоновопосла гласникетрећипут,ионисутакођепророковали 22ЗатимодеионуРаму,идођедовеликогбунара којијеуСеху,иупитаирече:„ГдесуСамуилои Давид?“Аједанрече:„Ево,онисууНајотууРами“

23ИодетамоуНајотуРами;иДухБожјибиина њему,иониђашеипророковашедокнедођеуНајоту Рами

24Ионсвучесвојуодећу,ипророковапредСамуилом наистиначин,илежашегоцелогтогданаицелете ноћиЗатоговоре:ЗарјеиСаулмеђупророцима?

ПОГЛАВЉЕ20

1АДавидпобегнеизНајотауРами,идођеиречепред Јонатаном:Штасамучинио?Каквајемојакривица?И какавјемојгрехпредтвојимоцем,датражимојудушу?

2Аонмурече:„НедајБожедаумреш.Ево,отацмој нећеучинитиништа,нивеликонимало,адамитоне откријеЗаштобиотацмојкриотоодмене?Није тако.“

3Давидсејошзаклеирече:„Отацтвојдобрознада самнашаомилостутвојимочима;ирече:НекаЈонатан несазназатодасенеожали;неготакоживГосподи такоживадушатвоја,самојекоракизмеђуменеи смрти“

4ТадаречеЈонатанДавиду:„Штагоддушатвојажели, учинићути“

5АДавидречеЈонатану:„Ево,сутрајемладмесец,и нећупропуститидаседимсцаремзатрпезом;негоме пустидаидемдасесакријемупољудовечеритрећег дана“

6Акометвојотацикадазатреба,реци:Давидмеје усрднозамолиозадозволудаотиђеусвојград Витлејем,јерсетамоприносигодишњажртвазацелу породицу.

7Акокаже:Доброје,твојслугаћеиматимирАколи сејакоразгневи,ондазнајдајесмислиозло

8Затопоступајмилостивосаслугомсвојим;јерси довеослугусвогузаветГосподњисасобом;алиакоје наменибезакоње,убијмесам;јерзаштобимеводио оцусвоме?

9АЈонатанрече:Далекоодтебе!Јеркадбихзнаодаје отацмојнаумиодатеснађе,зартинебихрекао?

10ТадаДавидречеЈонатану:„Коћемијавити?Шта акотиотацгрубоодговори?“

11АЈонатанречеДавиду:„Хајде,хајдедаизађемоу поље“Иобојицаизиђошеупоље

12АЈонатанречеДавиду:„Господе,БожеИзраиљев, кадсутраилитрећегданаиспитамоцасвог,иакобуде добропремаДавиду,патинепошаљемпорукудати јавим,

13НекаГосподучинитоимноговишеЈонатану!Ако јемомоцуугоднодатиучинизло,показаћутитои отпустићутедаидешсмиром;инекаГосподбудес тобомкаоштојебиосмојимоцем.

14Инесамодаћешми,доксамјошжив,показати милостГосподњу,данеумрем,

15Алинитинеодсецимилостсвојуоддомамог довека;не,некадаГосподистребисвенепријатеље Давидовесалицаземље

16ЈонатанјетакосклопиозаветсадомомДавидовим

17ИЈонатанпоновонатераДавидадасезакуне,јерга јеволео;јергајеволеокаоштојеволеосвојудушу. 18ТадаЈонатанречеДавиду:„Сутрајемладмесец,и недостајаћеш,јерћетвојеместобитипразно“

19Акадостанештридана,ондабрзосиђиидођина местогдесисесакриокадјепосаобиоутоку,иостани кодкаменаЕзел

20Ииспалићутристрелесастранењегове,каода пуцамумету

21Иево,послаћумомкаговорећи:Иди,пронађи стрелеАкојаизричитокажеммомку:Ево,стрелесус овестранекодтебе,узмиих;ондадођи,јерјемирза тебеинемазла;такоживГоспод.

22Алиакоовакокажеммладићу:Ево,стрелесупред тобом;идисвојимпутем,јертејеГосподотпустио 23Аштосетичествариокојојсмотиијаговорили, ево,Господнекабудеизмеђутебеименедовека 24ТакосеДавидсакриупољу,акаддођемладмесец, царседедаједемесо.

25Ицарседенасвомеседишту,каоиобично,на седиштупоредзида;аЈонатанустаде,аАвенирседе поредСаула,аДавидовоместобешепразно.

26АлиСаулнеречеништатогдана,јерпомисли: „Нештомуседогодило,нијечист;заистанијечист“

27Асутрадан,другиданумесецу,местоДавидово остадепразно;иСаулречеЈонатану,синусвоме: ЗаштосинЈесејевниједошаонаручакнијучениданас? 28АЈонатанодговориСаулу:Давидмејеусрдно замолиозадозволудаодеуВитлејем

29Аонрече:Пустиме,молимте,јернашапородица имажртвууграду;ибратмојмијезаповедиодабудем тамо;паакосамнашаомилостутвојимочима,пустите ме,молимте,даодемивидимсвојубраћуЗатоне долазикцаревомстолу.

30ТадасеСаулразгњевинаЈонатанаиречему:„Сине бунтовнежене,зарнезнамдасиизабраосина Јесејевогнасрамотусебиинасрамотуголотињемајке своје?“

31ЈердокгодЈесејевсинбудеживназемљи,нећешсе учврститинитинитвојецарство.Затосадапошаљипо његакмени,јерћесигурноумрети

32АЈонатанодговориоцусвомеСаулуиречему: Заштодабудеубијен?Штајеучинио?

33АСаулбацикопљенањегадагаудари;потоме Јонатансазнадајењеговотацбиоодлучандаубије Давида

34Јонатанјеустаоодстола,разгневљен,инијејео ништадругогданаумесецу,јермујебиложаоза Давидом,јергајеотацосрамотио.

35АујутруЈонатанизађеупољеувремекојеје

36Иречесвомсинку:Трчи,пронађистрелекојећу

37Акадјемладићдошаодоместагдејебиластрела

38АЈонатанповиказамомком:„Брже,пожури,не заустављајсе!“Јонатановмомакпокупистрелеидође ксвомгосподару

39Алимладићнијезнаоништа;самосуЈонатани Давидзналиствар.

40АЈонатандадесвојуартиљеријусвоммомкуирече му:Иди,однесијеуград

41Чимједечакотишао,Давидустадесместапрема југу,ипаделицемназемљу,ипоклонисетрипута;и љубишесеиплакашеједансдругим,докДавидне преплака

42АЈонатанречеДавиду:„Идисмиром,јерсмосе обојицазаклелиуимеГосподњеговорећи:‘Господ некабудеизмеђуменеитебе,иизмеђумогпотомства итвогпотомствадовека’“Иустадеиоде,аЈонатан уђеуград.

ПОГЛАВЉЕ21

1ТададођеДавидуНовкАхимелехусвештенику;а АхимелехсеуплашисусретасаДавидомиречему: Заштосисаминеманикогастобом?

2АДавидречеАхимелехусвештенику:Цармије заповедиоједнустварирекаомије:Никонесмеда сазнаништаопослузбогкојегтешаљемиштасамти заповедио;аслугесвојепоставиосамнатоитоместо 3Штатије,дакле,подруком?Дајмипетхлебовау руцимојој,илиштагодимам.

4АсвештеникодговориДавидуирече:„Немампод рукомобичногхлеба,негоимасветогхлеба,акосусе младићиуздржавалибароджена.“

5АДавидодговорисвештеникуиречему:Заистасу женебилеускраћенеоднасокооватридана,откако самизашао,ипосудемладићасусвете,ахлебје обичан,чакиакоједанасосвештанупосуди 6Свештеникмудадеосвећенихлеб,јертамонијебило хлебаосимхлебакојијебиоузетиспредГоспода,дасе ставитопаохлебоногданакадасебудеузимао 7АтогданабешеондеједанчовекодСауловихслугу, задржанпредГосподом;азваосеДоик,Едомац, најстаријимеђуСауловимпастирима 8АДавидречеАхимелеху:„Зарнемашовдеподруком копљаилимача?Јернисампонеосасобомнимачани оружја,јерјецаревпосаозахтеваожурбу“

9Асвештеникрече:„МачГолијатаФилистејца,кога сиубиоудолиниИли,евогаовде,умотанутканину изаефода;акохоћешдагаузмеш,узмига,јеровде немадругогосимњега.“АДавидрече:„Неманикога сличног;дајмига“

10ИДавидустадеипобегнетогданаизстрахаод Саула,иодекАхису,царуГата

11АслугеАхисоверекошему:„ЗаровонијеДавид, царземље?Зарнисупевалиједандругомеоњемуу играмаговорећи:Саулјепобиосвојехиљаде,аДавид своједесетинехиљада?“

12ИДавидјесачуваооверечиусвомсрцуивеомасе уплашиоАхиса,цараГата.

13Ипромениојесвојепонашањепредњима,иправио селудуњиховимрукама,игребаојеповратимакапије, ипуштаојепљувачкудамупаданабраду.

14ТадаречеАхисслугамасвојим:„Ево,видитедаје човеклуд;заштостегаондадовеликмени?“

15Зарсумипотребнилудаци,пастедовелиовог

ПОГЛАВЉЕ22

1Давидје,дакле,отишаоодандеипобегаоупећину Одулам;икадсуточулањеговабраћаисавдом његовогоца,сишлисуонамокњему

2Исабрашесеокоњегасвикојисубилиуневољи,и свикојисубилидужни,исвикојисубили незадовољни;ионимпостадевођа;ибешесњимоко четиристотинељуди.

3ИДавидодеодатлеуМиспумоавску,ирече моавскомцару:„Молимте,некамојотацимојамајка дођуибудусвамадокнесазнамштаћеБогучинитиса мном“

4ИдоведеихпредцараМоава;иониостадошекод његасвевремедокјеДавидбиоутврђави.

5АпророкГадречеДавиду:„Неостајуутврђењу;иди иуђиуземљуЈудину“ТадаДавидодеидођеушуму Харет.

6КадјеСаулчуодајеоткривенДавидиљудикојису билисњим,(аСаулјеседеоуГијевиподдрветому Рами,држећикопљеуруци,исвењеговеслугестајале суокоњега)

7ТадаречеСаулслугамасвојимкојистајахуокоњега:

свезахиљадникеистотнике?“

8Дастесесвивизаверилипротивмене,иникомине

иникоодваснесажаљеваменитимиоткривадајемој синподигаомогслугупротивменедавреба,каоштоје тоданас?

9ТадаодговориДоикЕдомац,којибешепостављен надслугамаСауловим,ирече:ВидеосамЈесејевог синагдедолазиуНовкАхимелеху,синуАхитувовом 10ИупитаГосподазањега,идадемухрану,идадему мачГолијатаФилистејца.

11ТадапослацардапозовусвештеникаАхимелеха, синаАхитубовог,ицеодомњеговогоца,свештенике којибехууНову;исвидођошекцару.

12АСаулрече:„Слушајсада,синеАхитувов“Аон одговори:„Евоме,господарумој“

13АСаулмурече:Заштостесезаверилипротивмене, тиисинЈесејев,кадсимудаохлебимачипитаоБога зањегадаустаненаменеидавреба,каоштоједанас? 14Ахимелеходговорицаруирече:„Којетаковеран

15ЈесамлитадапочеодапитамБогазањега?Некаје

нисумијавили“Алислугецаревенехтедошедадигну рукуданападнусвештеникеГосподње.

18АцарречеДоигу:„Окренисетиинападни свештенике.“ИДоикЕдомацокренусеинападне свештенике,ипобитогданаосамдесетпетљудикоји суносилиланениефод

19ИНов,градсвештеника,побиоштрицоммача,и мушкарцеижене,децуидојенчад,иволовеимагарце иовце,оштрицоммача

20АједанодсиноваАхимелеха,синаАхитувовог,по именуАвијатар,побегаојеипобегаозаДавидом 21ААвијатарјејавиоДавидудајеСаулпобио свештеникеГосподње.

22АДавидречеАвијатару:„Знаосамтогдана,кадје ондебиоДоикЕдомац,даћесигурнојавитиСаулу:Ја сампроузроковаосмртсвихљудииздоматвогоца.“

23Останисамном,небојсе;јеркотражимојудушу, тражиитвоју;алисамномћешбитизаштићен

ПОГЛАВЉЕ23

1ТадајавишеДавидуговорећи:„Ево,Филистеји ратујупротивКеилеипљачкајугумна“

2ЗатоДавидупитаГосподаговорећи:„Далидаидеми дапоразимовеФилистеје?“АГосподречеДавиду: „ИдиипоразиФилистејеиспасиКеилу“

3АДавидовиљудирекошему:„Ево,овдеуЈудисе плашимо,коликовишеакодођемоуКеилупротив филистејскихвојски?“

4ТадаДавидпоновоупитаГосподаАГосподму одговориирече:Устани,сиђиуКеилу,јерћути предатиФилистејеуруке

5ТакоДавидињеговиљудиодошеуКеилуиборише сесаФилистејима,одведошеимстокуинанесешеим великипокољТакоДавидспасестановникеКеиле

6КадАвијатар,синАхимелехов,побегнекДавидуу Кеилу,сиђесефодомуруци.

7АСаулујавишедајеДавиддошаоуКеилуАСаул рече:Боггајепредаоумојеруке,јерјезатворен ушавшиуградкојиимакапијеипреворе.

8Саулјесазваосавнародурат,дасиђууКеилуи опседнуДавидаињеговељуде

9АДавидјезнаодаСаултајносмишљазлопротив њега,паречесвештеникуАвијатару:„Донесиефод“

10ТадаречеДавид:„Господе,БожеИзраиљев,слуга твојјечуодаСаултражидадођеуКеилударазори градзбогмене“

11ХоћелиместановнициКеилепредатиуњегове руке?ХоћелиСаулсићи,каоштојечуослугатвој? Господе,БожеИзраиљев,молимте,рецислузисвоме АГосподрече:Сићиће

12ТадаречеДавид:„ХоћелиместановнициКеиле предати,менеимојељуде,уСауловеруке?“АГоспод рече:„Предаћетебе“

13ТадаДавидињеговиљуди,којихјебилоокошест стотина,устадошеиотидошеизКеиле,иидошекуда годсумогли.АСаулујавишедајеДавидпобегаоиз Кеиле;ионнедопустидаиде

14АДавидостадеупустињиуутврђенимместимаи пребивашенабрдуупустињиЗиф.Саулгатражише свакидан,алигаБогнепредадеуњеговеруке

15АДавидвидедајеСаулизашаодатражињегову душу;аДавидбешеупустињиЗифушуми.

16АЈонатан,Сауловсин,устадеиодекДавидуу шуму,иокрепигауБогу.

17Аонмурече:Небојсе,јертерукаСаула,оцамог, нећенаћи;тићешбитицарнадИзраиљем,ајаћубити другипослетебе;итоСаул,отацмој,зна

18ИњихдвојицасклопишезаветпредГосподом;и Давидостадеушуми,аЈонатанодекућисвојој

19ТададођошеЗифејикСаулууГивуговорећи:„Зар сеДавиднекријекоднасуутврђењимаушуми,на брдуЕхила,којејејужноодЈесимона?“

20Затосада,царе,сиђипосвојојжељи,анашједеода гапредамоуцареверуке

21АСаулрече:БлагословенистеодГосподашто иматесажаљењанамене.

22Молимвас,идитејошједном,спремитесеисазнајте ивидитењеговоместогдемујескакалиштеикогаје тамовидео;јермијереченодасевеомалукавопонаша. 23Затопогледајтеисазнајтесваместагдесекрије,и

24ИониустадошеиодошеуЗифпреСаула;аДавиди његовиљудибехуупустињиМаону,уравницијужно одЈесимона

25СаулињеговиљудиотидошедагатражеИјавише Давиду;затоонсиђеустенуиостадеупустињиМаон. АСаулчувшитопођезаДавидомупустињиМаон

26АСаулиђашесовестранепланине,аДавиди његовиљудисонестранепланине;иДавидпожурида побегнеизстрахаодСаула;јерСаулињеговиљуди опколишеДавидаињеговељудедаихухвате

27АлидођегласниккСаулуговорећи:Пожуриидођи, јерсуФилистејинапализемљу

28ЗатосеСаулвратиоизпотерезаДавидомикренуо јепротивФилистејаца;затосутоместоназвалиСелаХамалекот

29ИДавидодеодандеинастанисеуутврђењимау Ен-Гедију.

ПОГЛАВЉЕ24

1АкадсеСаулвратиоизпотерезаФилистејима, јавилисумуговорећи:„Ево,Давидјеупустињи Енгади.“

2ТадаСаулузетрихиљадеизабранихљудиизцелог ИзраелаиодедатражиДавидаињеговељудена стенамадивљихкоза

3Идођедоовчјихторовапоредпута,гдебешепећина; иСаулуђеунутрадапокријеноге;аДавидињегови људиостадошеустранупећине.

4АљудиДавидовирекошему:„Еводанаокометије

1Самуилова

7ТакоДавидзаустависвојеслугеовимречимаине допустиимдаустанупротивСаула.АлиСаулустаде изпећинеиодесвојимпутем 8ИДавидустадепослетога,изађеизпећинеиповика заСауломговорећи:„Господарумој,цару!“АСаулсе огледа,аДавидсесагнулицемдоземљеипоклонисе 9АДавидречеСаулу:„Заштослушашречиљудикоји говоре:’Ево,Давидтражитвојезло?’“

10Ево,данассутвојеочивиделедатејеГосподданас предаоумојерукеупећини;инекисумиговорилида теубијем;алиокомојетејепоштедело;ирекох:Нећу дићирукунагосподарасвог,јерјеонпомазаник Господњи.

11Штавише,очемој,види,видискуттвојехаљинеу мојојруци;јерсамодсекаоскуттвојехаљине,ате нисамубио,знајивидиданеманизланипреступау мојојруци,инисамсагрешиопротивтебе;атиипак тражишдамидушуотмеш

12Господнекасудиизмеђуменеитебе,иГосподнека меосветинатеби;алимојаруканећебитинатеби 13Каоштокажепословицастараца:„Одбезбожника долазибезбожност,алимојаруканећебитинатеби.“

14ЗакимјеизашаоцарИзраиљев?Закимгониш?За мртвимпсом,забувом

15Господнекабудесудијаинекапресудиизмеђумене итебе,некавидиинекасебранизамојустваринека меизбавиизтвојеруке

16КадјеДавидзавршиоговорећиоверечиСаулу, Саулјерекао:„Јелиовотвојглас,синемојДавиде?“И Саулјеподигаогласизаплакао

17АонречеДавиду:„Праведнијисиодмене,јерсими доброузвратио,ајатебизлоузвратио“

18Итисиданаспоказаодасидобропоступиосамном; јермеГосподпредадеутвојеруке,атименисиубио.

19Јеракочовекнађесвогнепријатеља,хоћелига пуститидаодедобро?ЗатонекатиГосподузврати доброзаоноштосимиданасучинио.

20Асада,ево,добрознамдаћештисигурнобитицар идаћесецарствоИзраиљевоучврститиутвојојруци

21ЗатомисесадазакуниГосподомданећеш истребитипотомствомојепослеменеиданећеш затиратиимемојеиздомаоцамог

22ИДавидсезаклеСаулу.ИСаулодекући;аДавиди његовиљудиодошегореуутврђење

ПОГЛАВЉЕ25

1ИСамуилоумре;исвиИзраиљцисесабраше,и оплакивашега,исахранихогауњеговојкућиуРами АДавидустадеисиђеупустињуФаран 2АуМаонубешечовек,чијејеимањебилоуКармилу; ичовектајбешевеомабогат,иимаојетрихиљаде овацаихиљадукоза;истрижешесвојеовцеуКармилу 3АимечовекабешеНавал,аимењеговеженеАвигеја; аонабешеженадоброгразумаилепоглица;аличовек бешегрубизаоуделимасвојим;ибиојеиздома Халевовог.

4АДавидјечуоупустињидаНавалстрижењегове овце

5ИпослаДавиддесетмладића,иречеДавид младићима:ИдитегореуКармил,иидитекНавалу,и поздравитегаумојеиме!

6Иовакоћетерећиономекоживиублагостању:Мир итеби,имирдомутвојем,имирсвемуштоимаш. 7Асадачухдаимашстригачекоња;твојимпастирима

иштанесталосвевремедоксубилиуКармилу.

8Питајсвојемладиће,ионићетиказатиЗатонека младићинађумилостутвојимочима;јердолазимоу добардан.Молимте,дајсвештотидођеуруку слугамасвојимисинусвомДавиду

9АкаддођошеДавидовимладићи,рекошеНавалусве теречиуДавидовоиме,ипрестадоше

10АНавалодговориДавидовимслугамаирече:Које Давид?икојесинЈесејев?Многојеслугуданаскоји сеодвајајуодсвоггосподара

11Хоћули,дакле,узетисвојхлебисвојуводуисвоје месокојесамзаклаозаонекојисустригалимоји,и датиихљудимазакојенезнамодаклесу?

12ТакосеДавидовимладићивратишесвојимпутеми вратишесе,падођошеииспричашемусветеречи.

13АДавидречесвојимљудима:Сваконекасеопаше својиммачемИсвакисеопашесвојиммачем;иДавид сеопашесвојиммачем;ипођезаДавидомокочетири

14АлиједанодмладићајавиАвигеји,Наваловојжени: „Ево,Давидјепослаогласникеизпустињедапоздраве нашеггосподара,аонихјеизгрдио“

15Алиљудисубиливеомадобрипреманама,инисмо билиповређени,нитинамјеиштанедостајало,доксмо седружилисњима,кадсмобилинапољу

16Билисунамкаозидиноћуидању,свевремедок смобилисњимачувајућиовце.

17Сада,дакле,размислииразмислиштаћешучинити; јерјезлоодређенопротивнашеггосподараипротив целогњеговогдома;јерјеонтакавсинневаљалцада човекнеможедаговорисњим

18ТадаАвигејапожурииузедвестахлебова,идве мехевина,ипетспремљениховаца,ипетмера прженогжита,истогроздовасувоггрожђа,идвеста колачасмокава,инатовариихнамагарце

19Аонаречесвојимслугама:„Идитеиспредмене,ево, јаидемзавама“АлинерекласвоммужуНавалу 20Идокјејахаланамагарцу,силазилајениззаклон брда,игле,Давидињеговиљудисилазепредњу;иона ихсретне

21АДавидрече:Заистасамузалудчуваосвештоовај човекимаупустињи,такодаништанијеизгубљеноод свегаштомујеприпадало;аонмијевратиозлоза добро.

22ТаконекаучиниБогнепријатељимаДавидовим,и јошвишенекаучини,акодојутарњегсветлаоставим одсвегаштомуприпадабилокогакомочиуззид 23АкадАвигејаугледаДавида,пожури,сиђес

26Затосада,господарумој,такоживГосподитако живадушатвоја,поштотејеГосподсачуваодане дођешдапролијешкрвидасеосветишсвојомруком, некасаданепријатељитвојиионикојитражезло господарумомбудукаоНавал.

27Асадаовајблагословкојијетвојаслушкињадонела господарумом,некаседамладићимакојиидуза господареммојим.

28Молимте,опростипреступслушкињесвоје,јерће Господсигурностворитисигурандомгосподарумом, јергосподармојбијебиткеГосподње,излосеније нашлоутебисвихтвојихдана

29Аличовекустаједатегониидатражидушутвоју; алидушагосподарамогбићесвезанаусвездуживота кодГосподаБогатвог;адушенепријатељатвојих,њих ћеизбацитикаоизпраћке.

30ИкадГосподучинимомгосподарусведоброшто тијерекаоипоставитезавођунадИзраиљем, 31Некатитонебуденажалост,нитићетитобити увредазасрцегосподарумом,билодасипролилакрв безразлога,билодасегосподармојосветио;негокад Господучинидоброгосподарумом,тадасесети слушкињесвоје

32АДавидречеАвигеји:БлагословенГоспод,Бог Израиљев,којитеједанаспослаомениусусрет!

33Иблагословенсаветтвој,иблагословенати,штоси меданасспречилададођемдапролијемкрвидасе осветимсвојомруком.

34Јерзаиста,такоживГоспод,БогИзраиљев,којиме јеспречиодатиучинимзло,данисипожурилаи дошламиусусрет,сигурнонебиНавалуосталодо јутарњегсветланиједнокомочиуззид

35Давидпримиизњенерукеоноштомуједонелаи речејој:„Идисмиромкућисвојој;ево,послушаосам гластвојиприхватиосамтвојуличност“

36ИАвигејадођекНавалу;игле,онприредигозбуу својојкући,каогозбукраља;иНаваловосрцебеше веселоуњему,јербешевеомапијан;затомуније рекланишта,нимањенивише,дојутарњесветлости

37Алидогодисеујутру,кадНавалунестадевина,и кадмуженатоисприча,дамусрцезамреуњемуи постадекаокамен

38Адогодисеокодесетданапослетога,даГоспод удариНавала,теумре

39АкадјеДавидчуодајеНавалмртав,рече: „БлагословенГоспод,којијепарничиозамојусрамоту изрукеНаваловеисачуваослугусвогодзла,јерје ГосподвратиоНаваловузлобунањеговуглаву.“И ДавидпослаиречеАвигејидајеузмезажену

40АкаддођошеДавидовеслугекАвигејиуКармил, рекошејојговорећи:Давиднасјепослаоктебидате узмемозажену.

41Аонаустадеипоклониселицемдоземље,ирече: Ево,некаслушкињатвојабудеслушкињадапереноге слугамагосподарамог

42Авигејасепожури,устадеијашенамагарцасапет својихслушкињакојеиђахузањом;ионапођеза Давидовимгласницимаипостадемужена

43ДавидјетакођеузеоАхиноамуизЈезреела;иобесу

44АлиСаулједаосвојукћерМихалу,Давидовужену,

3СаулсеулогорионабрдуХахила,којејенасупрот

видеоједаСаулидезањимупустињу

4ДавидјезатопослаоуходеисазнаодајеСаулзаиста дошао

5ИДавидустадеидођенаместогдесеСаулулогорио; иДавидугледаместогдејележаоСаулиАвенир,син Неров,заповедникњеговевојске;аСауллежашеу рову,анародсеулогориоокоњега.

6ТадаодговориДавидиречеАхимелехуХетитуи Ависају,синуСерујином,братуЈоавовом:Коћепоћи самномкСаулуулогор?ААвисајрече:Јаћупоћис тобом

7ТакоДавидиАвисајдођошекнародуноћу;игле, Сауллежашеспавајућиујарку,акопљемубеше

8ТадаречеАвисајДавиду:„Богтиједанаспредао непријатељатвогуруке;затотесадамолимдага копљемударимдоземљеодједном,инећугаударити другипут.“

9АДавидречеАвисају:Немојгауништити,јерко можеподићирукунапомазаникаГосподњег,ада останеневин?

10Давидјејошрекао:„ЖивбиоГоспод,Господћега ударити;илићедоћиданњеговдаумре;илићесићиу бојипогинути.“

11НедајмиГосподдадигнемрукунапомазаника Господњег;него,молимте,узмикопљекојејекод његовихјастукаикрчагводе,пахајдемо.

12ТадаДавидузекопљеикрчагсаводомизСаулових јастука;ионипобегоше,иниконијевидео,нитије знао,нитисепробудио;јерсусвиспавали,јерихје обузеодубоксанодГоспода

13ТадаДавидпређенадругустрануистаденаврх брдаудаљини;међуњимабешевеликипростор.

14ИДавидповиканародуиАвениру,синуНеровом, говорећи:„Зарнеодговараш,Авенире?“Авенир одговориирече:„Коситиштовапишцару?“

15АДавидречеАвениру:„Зарниситихрабарчовек? КојекаотиуИзраиљу?Заштоонданисичувао господарасвога,цара?Јерјеједаноднародадошаода уништицара,господаратвог 16НиједоброштосиучиниоТакоживГоспод,

1Самуилова

проклетидасупредГосподом,јерсумеданасотерали данепребивамунаследствуГосподњемговорећи:Иди, служидругимбоговима

20Затосаданекамојакрвнепадненаземљупред лицемГосподњим,јерјецарИзраиљевизашаода тражибуву,каокадселовијаребицаугорама 21ТадаречеСаул:„Сагрешиосам;вратисе,синемој Давиде,јертивишенећучинитизло,јерјемојадуша данасбиладрагоценаутвојимочимаЕво,понашао самселудоимногосампогрешио“

22АДавидодговориирече:Евоцаревогкопља!Нека једанодмладићадођеидонесега

23Господнекаузвратисвакомењеговуправедности његовуверност;јертејеГосподданаспредаоумоје руке,алијанехтедохдадигнемрукунапомазаника Господњег.

24Игле,каоштојетвојживотбиовеомацењенданас умојимочима,таконекабудеимојживотвеома цењенуочимаГосподњим,инекамеизбавиизсваке невоље

25ТадаСаулречеДавиду:„Благословендаси,сине мојДавиде!Чинићешвеликаделаијошћеш успети“ТакоДавидодесвојимпутем,аСаулсеврати насвојеместо

ПОГЛАВЉЕ27

1ИречеДавидусрцусвоме:„Једногданаћупогинути одСауловеруке;немамиништабољенегодабрзо побегнемуземљуФилистејаца;иСаулћемеизгубити одочаја,нежелећимевишетражитиубилокојој земљиИзраиљевој,такоћуизбећиизњеговеруке“

2ИДавидустадеиодесашестстотинаљудикојибеху сњимкАхису,синуМаоховом,царуГата.

3ИДавидјеживеосаАхисомуГату,онињегови људи,свакичовексасвојимдомом,Давидсасвоједве жене,АхиноамомЈезреелкомиАвигејомКармелићком, Наваловомженом

4ИјавишеСаулудајеДавидпобегаоуГат;ивишега нијетражио.

5АДавидречеАхису:Акосамнашаомилостутвојим очима,некамидајуместоунекомградууземљида таможивим;јерзаштобитвојслугаживеоуцарском градустобом?

6АхисмујетогданадаоСиклаг;затоСиклагприпада царевимаЈудинимдоданас.

7АвремекојејеДавидпровеоуземљиФилистејаца билојепунагодинаичетиримесеца.

8ИДавидињеговиљудиотидошеинападошеГесурце, ГезрејеиАмаличане,јерсутинародиоддавнине становнициземље,сведоШура,пасведоземље египатске.

9ИДавидјехараопоземљи,неостављајућиуживоту нимушкарцанижене,иузимајућиовцеиволовеи магарцеикамилеиодећу,пасевраћајућидолазиок Ахису

10ААхисрече:„Гдестеданаснаправилипут?“А Давидрече:„НајугЈуде,инајугЈерахмелићана,ина југКенејаца“

11ИДавиднијеостављаоуживотуничовеканижену дадонесевестуГат,говорећи:Данаснебиизвестили

ПОГЛАВЉЕ28

1УтовремеФилистејисабрашевојскесвојезарат,да

ићисамномурат,тиитвојиљуди“

2АДавидречеАхису:„Тићешсигурнознатиштаће слугатвојучинити.“ААхисречеДавиду:„Затоћуте поставитидабудешчуварглавемоједовека“

3АСамуилојеумро,исавИзраиљгајеоплакиваои сахраниогауРами,уњеговомграду.АСаулјеотерао изземљеонекојисузаводилидуховеиврачаре

4Филистејисесабрашеидођошеиулогоришесеу Сунаму;аСаулсабрацеоИзраел,иулогоришесена Гилвуи

5АкадСаулугледафилистејскувојску,уплашисеи срцемусевеомастегну.

6АкадСаулупитаГоспода,Господмунеодговори, никрозснове,никрозУрим,никрозпророке

7ТадаречеСаулслугамасвојим:„Потражитемижену којазаводидухове,даодемкњојипитамје“Аслуге мурекоше:„Ево,уЕндоруимаженакојазаводи духове.“

8Саулсепрерушииобучедругуодећу,паодесадва човекасњим,идођошекжениноћуАонрече:Молим те,прогађајмиподуховимаидоведимионогкогаћу тирећи

9Аженамурече:„Ево,тизнашштајеСаулучинио, какојеистребиоизземљеонекојизаводедуховеи врачаре;заштоондапостављашзамкузамојудушуда мепогубиш?“

10ИСаулјојсезаклеГосподомговорећи:Такожив Господ,нећетезаовостићиказна

11Тадаженаупита:„Когадатидоведемгоре?“Аон рече:„ДоведимиСамуилагоре.“

12АкадженаугледаСамуила,повикаизсвеггласа,и речеСаулуговорећи:Заштосимепреварио?Татиси Саул.

13Ацарјојрече:„Небојсе,јерштасивидела?“А женаречеСаулу:„Виделасамбоговекакоизлазеиз земље.“

14Аонјеупита:„Каквогјеонлика?“Аонарече: „Старацизлазигоре,огрнутјеогртачем.“Саулпозна

15АСамуилоречеСаулу:„Заштомеузнемиравашда

1Самуилова

18ЗатоштонисипослушаогласГосподњинитиси извршиоњеговжестокигневнаАмалику,затотије Господданасовоучинио

19ГосподћепредатииИзраиљастобомуруке Филистејаца;исутраћештиисиновитвојибитиса мном;ГосподћепредатиивојскуИзраиљевууруке Филистејаца

20ТадаСаулодмахпадесвимтеломназемљуивеома сеуплашизбогСамуиловихречи;инеостадеснагеу њему;јернијејеохлебцелогдананицеленоћи 21АженадођекСаулуивидедајевеомаузнемирен, памурече:Ево,слушкињатвојапослушагластвој,и ставиласамживотсвојуопасностипослушаласам речитвојекојесимиговорио

22Затотесадамолим,послушајитигласслушкиње своје,идатиставимзалогајхлеба;паједи,даимаш снагекадпођешнапут

23Алионодбиирече:„Нећујести“Алигаслуге његове,заједносаженом,натераше;ионпослушаглас њиховТакоустадесаземљеиседенапостељу 24Аженајеималаукућигојенотеле;ибрзогазакла, паузебрашно,умесигаииспечебескваснихлеб.

25ИонатодонесепредСаулаипредњеговеслуге;и ониједошеЗатимустадошеиотидошетеноћи

ПОГЛАВЉЕ29

1ФилистејисусакупилисвесвојевојскеуАфек,а ИзраелцисусеулогориликодизворакојијеуЈезраелу

2Филистејскикнезовисуишлистотинамаихиљадама, алиДавидињеговиљудисуишлипозадисаАхисом.

3Тадарекошекнезовифилистејски:„Штарадеови Јеврејиовде?“Ахисречекнезовимафилистејским: „ЗаровонијеДавид,слугаСаула,цараИзраиљевог, којијесамномовихданаилиовихгодина,инисам нашаонањемуникаквумануоткакоједошаокмени доданас?“

4Икнезовифилистејскисеразгневишенањега;и кнезовифилистејскирекошему:Вратитеовогчовека дасевратинасвојеместокојестемуодредили,инека неидеснамаубитку,данамубицинебудепротивник; јерчимебисепомириосасвојимгосподарем?Зарне главамаовихљуди?

5НијелиовоДавид,окомесупевалиједандругому играмаговорећи:„Саулјепобиосвојехиљаде,аДавид своједесетинехиљада?“

6ТадаАхиспозваДавидаиречему:„ЖивбиоГоспод, тисибиоправедан,итвојизлазакитвојулазакса мномувојскуједобарумојимочима;јернисамнашао натебиништазлоодданакадсидошаокменидо данас;алигосподаритинисумилости 7Затосесадавратииидиумиру,данеразбесниш кнезовефилистејске

8АДавидречеАхису:„Штасамјаучиниоиштаси нашаокодсвогслугеоткадсамстобомдоданас,дане могуићидасеборимпротивнепријатељасвог господарацара?“

9АхисодговорииречеДавиду:Знамдасидобару мојимочима,каоанђеоБожји;аликнезови филистејскирекоше:Нећеићиснамаубој.

10Затосадаустанираноујутрусаслугамагосподара свогакојисудошлистобом;ичимраноујутрусванете икренете 11ТакоДавидињеговиљудираноустадошедакрену ујутруивратесеуземљуФилистејаца.АФилистеји одошеуЈезраел ПОГЛАВЉЕ30

1Идогодисе,кадДавидињеговиљудидођошеу Сиклагтрећегдана,даАмаличанинападнушенајуги Сиклаг,иосвојеСиклагиспалишегаватром; 2Изаробишеженекојебехууњему;неубишениједну, нивеликунималу,негоиходведошеиотидошесвојим путем

3ТакоДавидињеговиљудидођошеуград,игле,онје спаљенватром;ањиховежене,њиховисиновии њиховекћерибишеодведениуропство

4ТадаДавидиљудикојисубилисњимподигошеглас иплакашедоквишенисуималиснагедаплачу

5ИдвеДавидовеженебехуодведенеуропство, АхиноамаЈезреелкаиАвигеја,женаНавала Кармелићана

6ИДавидсевеомаузнемири,јернародговорашедага каменују,јерједушацелогнародабилатужна,сваки човекзбогсвојихсиноваизбогсвојихкћери;алисе ДавидохрабриуГосподуБогусвоме

7ИДавидречеАвијатарусвештенику,Ахимелеховом сину:Молимте,донесимиефодИАвијатардонесе ефодДавиду

8ИДавидупитаГосподаговорећи:„Далидапотерам заовомчетом?Далидаихстигнем?“Аонму одговори:„Потераш,јерћешихсигурностићиисве ћешповратити.“

9ТакоДавидоде,онишестстотинаљудикојибехус њим,идођедопотокаВосор,гдесезауставишеони којиостадоше.

10АлиДавидјекренуоупотеру,оничетиристотине људи;јердвестаихјеосталопозади,јерсубили толикоизнемоглиданисумоглипрећипотокВосор. 11ИнађошеједногЕгипћанинаупољу,идоведошега кДавиду,идадошемухлеба,ионједе;инатерашега дапијеводе;

12Идадошемукомадколачаодсмокаваидвагрозда сувоггрожђа;икадјејео,вратимуседух;јернијејео хлебнитијепиоводутриданаитриноћи.

13АДавидмурече:„Чијиситииодаклеси?“Аон рече:„ЈасаммладићЕгипћанин,слугаједног Амалићанина;агосподармејеоставиојерсамсе разболеопретридана“

14НапалисмојугХеретија,иобалукојаприпадаЈуди, ијугХалева,испалилисмоСиклагватром.

15АДавидмурече:„Можешлимедовестидоове дружине?“Аонрече:„ЗакунимисеБогомдаменећеш

16Акадгајеспустио,гле,онисусераширилипо

17ИДавидихјетукаоодсумракадовечериследећег дана;иниједанодњихнијепобегаоосимчетири стотинемладића,којисујахалинакамилеипобегли 18ИДавидповратисвештосуАмаличанибили одвели;иДавидизбависвоједвежене.

19Иништаимнијенедостајало,нималонивелико,ни синовиникћери,ниплен,нитибилошташтосуим отели;Давидјесвеповратио.

20ИДавидузесваовацаиговеда,којетерашеиспред тедругестокеиговорећи:ОвојеДавидовплен 21ИДавиддођедоонихдвестаљуди,којибехутолико изнемоглиданемогахудапратеДавида,којебеху оставиликодпотокаВосора;иониизиђошеусусрет Давидуинародукојибешесњим;икадсеДавид приближинароду,поздравиих

22Тадаодговоришесвизлиљудииљудиневаљали, оникојисуишлисДавидом,ирекоше:Поштонису ишлиснама,нећемоимдатиништаодпленакојисмо задобили,осимсвакомењеговеженеињеговедеце,да иходведуиоду

23ТадаречеДавид:„Нечинитетако,браћомоја,са онимштонамједаоГоспод,којинасјесачуваои предаоунашерукечетукојаједошлананас“

24Јеркоћеваспослушатиуовојствари?Негокаошто једеооногакојиидеубој,такавћебитидеооногакоји остајекодствари;подједнакоћесеразделити

25Итакојебилоодтогданапанадаље,дајето учиниоуредбомизакономзаИзраиљдоданас.

26АкадДавиддођеуСиклаг,посладеоплена старешинамаЈудиним,својимпријатељима,говорећи: „ЕвовамдародпленанепријатељаГосподњих;

27ОнимакојисубилиуВетилуионимакојисубилиу јужномРамотуионимакојисубилиуЈатиру,

28ИонимакојисубилиуАроеру,ионимакојису билиуСифмоту,ионимакојисубилиуЕстемои,

29ИонимакојисубилиуРахали,ионимакојису билиуградовимаЈерахмеилцима,ионимакојисубили уградовимаКенејцима,

30ИонимакојисубилиуХорми,ионимакојисубили уХорашану,ионимакојисубилиуАтаху,

31ИонимакојисубилиуХеврону,исвимместима гдесусамДавидињеговиљудиобичноборавили

ПОГЛАВЉЕ31

1ФилистејисусеборилипротивИзраиља,аИзраиљци супобеглииспредФилистејацаипадалипобијенина гориГилбоји.

2ФилистејисуснажнопрогонилиСаулаињегове синове;иФилистејисуубилиЈонатанаиАвинадаваи Малхисуја,Сауловесинове

3ИбиткасежестокоразлеглапротивСаула,истрелци сугапогодили;ионјебиотешкорањенодстрелаца

4ТадаречеСаулсвомоклопнику:„Извуцисвојмачи прободимењиме,данедођуовинеобрезаниине прободумеиненаругајумисе“Алињеговоклопник нехтеде,јерсевеомауплаши.ЗатоСаулуземачи бацисенањега

5АкадјењеговоклопниквидеодајеСаулмртав,ион

8Сутрадан,кадФилистејидођошедаопљачкају побијене,нађошеСаулаињеговатрисинапаленагори Гилвуи.

9Иодсекошемуглаву,свукошемуоклопеипослаше уземљуФилистејскуунаоколодатообјавеудомовима својихидолаимеђународом

10ИставишењеговооружјеуАштаротиндом,а његовотелопричврстишезазидинеВетсана.

11АкадсустановнициЈависауГаладучулиштасу ФилистејиучинилиСаулу;

12Свихрабриљудиустадошеиидошецелуноћ,и узешетелоСаулаителањеговихсиновасазидина Ветсана,идођошеуЈависитамоихспалише

13Иузешењиховекостиисахранишеихподдрветом уЈавису,ипостишеседамдана