eEkolist #04

B

PD es F pl a iz t da n nj o e

Broj 4 ● Godina 1. ● Ekologija ● Zaštita životne sredine ● Održivi razvoj i zdravi stilovi života

integracije

Šta ceka Srbiju kroz Poglavlje 27 Hrana Odakle dolazi naša hrana?

energija EU sistem trgovine emisijama

Tehnologija Kolika je prava cena „virtualnih rudnika”?

2

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Poštovani čitaoci,

С ЛАР

Sadržaj

eEkolist broj 4. zaključen je 1. oktobra 2019. godine

ПРЕНОСНА ЕЛЕКТРИЧНА ЕНЕРГИЈА Ovih dana svetska javnost dovedena je do ključanja zbog

Internet prezentaciju izdanja možete da vidite na adresi:

www.ekolist.org jedne tinejdžerke - Grete Thunberg. Ova šesnaestogodišnja aktivistkinja svetskim moćnicima je poručila: „Kradete nam СОЛАРНА ЕНЕРГИЈА - на дохват руке budućnost” - i našla se na udaru Trampovih tvitova, što je Foto fokus bio signal da se na nju okome njegovi simpatizeri, ali i armija Соларну енергију као непресушни и свакодневни извор енергије Vesti desničaraкористити i enviro-skeptika svih delova sveta. Čak je i можемо уз izпомоћ соларних-фотонапонских панела за добијање електричне енергије.

Bolsonarov sin na Twitteru šerovao fake-news fotomontažu Šta čeka Srbiju kroz poglavlje 27 koja predstavlja Gretu koja se gosti u vozu, dok je kroz prozor Na putu ka otvaranju najzahtevnijeg i najskupljeg poglavlja posmatraju gladna afrička deca... Optužuju je da je teatralna i patetična, zameraju što bogato švedsko dete govori o gladi, Prirodna dobra smatraju je projektom... Ali šta se krije iza te sveopšte pomaupoznajmo zaštićena prirodna dobra me da se začepe usta devojčici koja je glas svoje generacije?

Ka midžoru i vodopadima arbinja magična lepota zapadne morave To i nije velika miserija... Ona jeste i teatralna i patetična pa tinejdžerka je - i bogato je švedsko dete... Baš zato ima Promocija obavezu da govori u ime gladnih. Projekat je - sigurno, jer da Dunavski ritovi i meandri nije, njen glas niko ne bi čuo. Poenta je da ona govori istinu, a istina je da svetski moćnici više vole profit nego prirodu. Tako Klimatske promene Amazonija je u plamenu, a znamo i ko je kriv je bilo, a tako će i da ostane, sve dok ne sprže poslednju kap систем: ЕЛДИ СОЛАР Gde šta i zašto gori?

- Идеално решење за снабдевање електричном енергијом nafte i ne poseku poslednje drvo.

Sađenjem drveća nećemo zaustaviti klimatske... мањих објеката, кућа, викендица и изолованих Toplotni talasi u Srbiji i šta nas sveсистема čeka... код Možda nemamo priliku da kao Greta govorimo u Ujedinjenim којих је прикључење на дистрибутивну мрежу нерентабилно. nacijama, ali nećemo biti nemi pred zlom. I u ovom broju - Компактно решење за мање буџете.

Energija pišemo o Bolsonarovim zločinima u Brazilu,-aИспоручује to nameraZapadni prestane da subvencioniše једносмернуBalkan и/илиda наизменичну струју. vamo da činimo i dalje. destruktivne male hidroelektrane - Време аутономије и брзину пуњења акумулатора је могуће EU sistem trgovine emisijama пројектовати на основу потреба корисника.

Iskreno vaša, urednica magazina „eEko list” MaricaСОЛАР Puškaš је: ЕЛДИ

Tehnologija Kolika je prava cena „virtualnih rudnika”?

Poljoprivreda Škola za insekte • мобилан Основне компоненте: Odakle dolazi naša hrana?

• склопив/расклопив • соларни панел Neophodno održivo odlaganje ostataka hrane CIP - Katalogizacija u publikaciji • лако преносив • претварач напона Matice srpske, Novi Sad • Izdavač: прилагођен употреби по • контролер пуњења и Institut za održivi razvoj i Građevinarstvo zaštitu životne sredine „Zeleni krug” систему „уради сам“ • акумулатор Korak po korak do zelenog krova nad glavom

Jovana Hranilovića 34, Novi Sad Telefon: 021/780-537; E-mail: ekolist@yahoo.com; Склопљен панел Расклопљен панел Uređuje redakcijski kolegijum; Urednik: Marica Puškaš; Graphic design: smartart-studio.com Marketing i plasman: Jan Marčok; Servis i usluge: „ASPRESS” d.o.o.

ISSN 1821 - 4134 Bački Petrovac; Časopis izlazi dvomesečno.

Reciklaža Odbojkaške mreže od odbačene ribolovne opreme Organizacije Šta nas to povezuje?

Edukacija

Prijatelji eEkolista ELDI Korporacija d.o.o.

Ljubićska 20, 18000 Niš, Srbija; Tel/fax: +381 18 251162, 292300;

Web: www.eldi-nis.co.rs; Email: eldi_nis@verat.net

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj strana 3 Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj 3

Fotofokus

U Severnoj Americi nestaju ptice Studija objavljena u časopisu Science otkriva da je od 1970. populacija ptica u Sjedinjenim Državama i Kanadi smanjena za 29 posto, odnosno za gotovo tri milijarde ptica, što je znak ozbiljne ekološke krize. Rezultati pokazuju ogromne gubitke različitih vrsta ptica od stanarica do migratornih vrsta, poput lasta i ptica koja se gnezde u urbanim sredinama, uključujući vrabaca. „Podaci pokazuju dramatično smanjenje brojnosti ptica”, rekao je Ken Rosenberg, glavni autor studije i viši naučnik u laboratoriji za ornitologiju i očuvanje američkih ptica Cornell univerziteta. „Očekivali smo da ćemo videti kontinuirano opadanje populacija ugroženih vrsta. Ali po prvi put rezultati su pokazali naglo osipanje populacija čak i među rasprostranjenim pticama na svim staništima, uključujući i dvorišta.”

4

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

https://www.publicdomainpictures.net Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

5

Foto: Bernard DUPONT

Fotofokus

Staroplaninske mesožderke Možda niste znali, ali na skrovitim lokacijama Stare planine u Srbiji može se pronaći „retka zverka” - biljka mesožderka.

I to ne jedna, nego dve vrste.

Rosulja (Drosera rotundi-

folia) je karakteristična po kapljicama koje imitiraju rosu te tako mami insekate. Ova biljka iz davnih vremena, karakteristična je za planinska močvarna područja i može se naći na Jabučkom ravništu. Druga mesožderka je debeljača, prepoznatljiva po lepljivim listovima i plavim cvetovima. Nju možete naći u podnožju Koprena. Obe se hrane isključivo insektima.

6

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

7

Image by pixabay.com/Heisabe 8

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Fotofokus

Autoputevi za pčele U Londonu, kao i u mnogim drugim gradovima, verovatnije je da ćete čuti zujanje automobila nego insekata. Ali glavni grad Velike Britanije želi da pomogne bubicama - pre svega pčelama i bumbarima koji su glavni oprašivači - stvaranjem autoputa za insekte kroz severozapad grada. U parku se sadi koridor od divljeg cveća dug sedam kilometara kako bi se osiguralo utočište za insekte.

U Engleskoj je od 1930-ih godina primetan katastrofalni gubitak travnjaka bogatih cvećem, često kao posledica intenzivne poljoprivrede ili preuređenja zelenih površina.

To je ključni razlog što je populacija insekata opala. Nedavne studije su pokazale da se broj nekih vrsta oprašivača u Britaniji smanjio za do trećinu u poslednje dve decenije.

Došlo je i do opadanja različitosti populacije insekata, te pojave da broj onih koji favoriziraju useve blago raste.

Inače, Norveška je već izgradila „pčelinji autoput“ kroz svoj glavni grad, Oslo. Cilj projekta je da se u norveškom glavnom gradu uspostavi sistem „odmorišta” za insekte oprašivače kako bi pčele i bumbari mogli nesmetano da lete s kraja na kraj grada. Prilike u Norveškoj u vezi sa insektima oprašivačima su nešto bolje nego u drugim delovima Evrope ali se smatra da je jedna trećina divljih vrsta pčela u toj zemlji ugrožena.

Oaza u kojoj rastu suncokret, neven, felicija i druge medonosne bilje koje su zasadili lokalni stanovnici i đaci, nekada je bila samo parče travnjaka a sada je „mesto za ispašu” pčela i bumbara. Pojedinci, institucije, preduzeća i udruženja su pozvani da se pridruže ovoj inicijativi i svoj doprinos objave na sajtu: http://bybi.no I Berlin je jedan od brojnih gradova širom sveta koji je uveo urbane košnice u nastojanju da podrži pčelinju populaciju.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

9

Vesti

Zelenoj gradnji u Srbiji treba podrška

Čak 39 posto emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte proizvode različiti građevinski objekti u svim fazama, od projektovanja, korišćenih materi-

misteriozna Ekološka katastrofa u brazilu

jala, tehnologija i izvora energije do do održavanja i rušenja, rekao je na Konferenciji Saveta zelene gradnje Srbije, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. On

Još uvek nije poznato odakle potiče zagađenje naftom duž 3.000 kilometara brazilske obale...

kao izvor izlivanja. Državna naftna

je naveo da su moguće transformacije

kompanija pod kontrolom države

ove oblasti u pravcu odgovornog odnosa

Petróleo Brasileiro SA izdala je

prema životnoj sredini i izazovima klimat-

saopštenje u kom se navodi

skih promena. Ministar je kazao da je

da je izvršena laboratorijska

zelenoj gradnji, koja je u našoj zemlji na

SAO PAULO (Brzil) - Izlivanje

analiza uzoraka uzetih sa plaža i,

početku, važna podrška resornih ministar-

nafte kontaminiralo je plaže i obalu

posmatrajući njegove molekule,

stava, privrednih komora, našeg naučnog

osam brazilskih država, objavila je

njihovi naučnici utvrdili su da „or-

i stručnog kadra kako bi, oslonjena na

27. septembra brazilska Agencija

ganske supstance nisu kompati-

primenu najboljih evropskih i svetskih

za zaštitu životne sredine. Kako se

bilne sa onim uljima koja proizvodi

standarda, iskustva i prakse u ovoj oblasti,

navodi u saopštenju vlasti su dalje

i prodaje ta kompanija“.

mogla doprineti transformaciji društva u

zaokupljene otkrivanjem porekla

Sledeća najbliža područja

ekološki prihvatljivo.

zagađenja.

istraživanja nafte i potencijalni

Agencija za zaštitu životne sredine

problem su nalazišta u Venezueli

Ibama saopštila je da su duž 3.000

i Meksičkom zalivu, ali iz tih regija

ne palite strnjikU!

kilometara severoistočnih država

nije zabeleženo nijedno izlivanje.

Ministarstvo zaštite životne sredine

Brazila otkrivene naftne mrlje, te

Ibama takođe proverava da li je

podseća građane da ne pale

da su više ptica i morskih kornjača

bilo problema na tankerima u oko-

strnjiku na svojim njivama jer to

obloženih uljem oprane i da se

lini, ali kako nije prijavljena kriza

ugrožava životnu sredinu i pred-

leče od posledica trovanja.

u teritorijalnim vodama Brazila,

stavlja opasnost za imovinu i živote

Područje je popularno turističko

veruje se da je nafta doplutala

ljudi i životinja.

odredište i rezervat za životinjski

iz međunarodnih voda, te da je

U Srbiji je samo u 2018. spaljen

svet.

zagađenje daleko veće nego što

poljoprivredni otpad na površini

Iako su u Brazilu prisutne opsežne

se pretpostavlja. Još uvek se čeka

većoj od 500 hektara.

aktivnosti na istraživanju nafte,

da neko preizme odgovornost za

Pogledajte video na

vlasti su tu mogućnost isključile

ovu ekološku katastrofu.

10

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

.

Danska bez fosilnih goriva do 2025.

OSLO - Norveška namerava da zab-

Tigrovi: istina u brojkama

rani prodaju svih automobila na bazi fosilnih goriva u sledećem desetleću, u skladu s težnjom da ostane jedna od ekološki najnaprednijih zemalja na planeti. Političari s obe strane političkog spektra navodno su doneli konkretne zaključke o 100 posto automobila koji rade na zelenoj energiji

Okvirni broj tigrova koji žive na slobodi Svi mogu da stanu na jedno fudbalsko igralište - i da se ne guraju...

stavnici desnice tvrde da taj potez

godina koliko tigrovi hodaju planetom Fosili su datirani na 1,8 miliona godina

broj podvrsta tigrova koji još postoje Tigar s Balija je istrebljen 1937. godine, a javanski i kaspijski tokom 1970-tih.

da se veliki dio privrede Norveške oslanja na naftnu industriju.

Vetroturbine idu na deponiju Amerika - Stotine oštećenih lopatica s vetroagregata koje se ne mogu popraviti - biće „sahranjene” na deponiji. Budući da se ne mogu ni reciklirati, poslednje konačiše za više od 900 lopatica biće na smetlištu u američkoj državi Vajoming. Iako su proizvodile „zelenu struju”, one neće postati deo cirkularne ekonomije budući da su izrađene od pleksiglasa

okvirni porast populacije tigrova od 2010.

Sledeća godina tigra u kineskom kalendaru

po tigru neophodna je da se vrsta sačuva

Ugroženi ježevi u velikoj britaniji Nova studija je otkrila da u ruralnim područjima broj ježeva opada. Nakon što je početkom ove godine objavljeno da se broj smanjio za čak 97 posto od pedesetih godina prošlog veka, najnoviji podaci govore da ježevi pate više na selu nego u urbanim područjima. Istraživanje tima s Univerziteta Reading, otkriva da su između 2014. i 2015. ježevi bili prisutni samo na 55 od 261 mesta širom Engleske i Velsa.

i zagađivače zemljište stotine godina.

Krajem oktobra konkurs za mlade poljoprivrednike BEOGRAD - Ministarstvo poljoprivrede najavilo je nove podsticajne mere za mlade poljoprivrednike, a poseban akcenat staviće na proizvođače povrća. Zainteresovani poljoprivrednici moći će da konkurišu za podsticaje u iznosu do 1,5 miliona dinara.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

11

Photo by Piotr Łaskawski on Unsplash

Infografika: Animal Planet/Discovery

do 2025. godine. Ipak, neki predjoš nije definitivno potvrđen budući

je zemalja u kojima tigrovi još uvek žive Nekada su tigrovi živeli u celoj Aziji, a ne samo Indiji, Butanu, Nepalu, Rusiji, Tajlandu, Indoneziji, Bangladešu, Vijetnamu, Kambodži, Laosu, Maleziji, Kini i Mjanmaru.

procenata divljih tigrova nestalo je u poslednjih 100 godina Najviše ih ugrožavaju lovokradice. Svi tigrovi su ugroženi.

miliona

Okvirni broj tigrova koji su živeli na slobodi pre jednog veka

Vesti

Inovacije ključ za razvoj organske proizvodnje u regionu Održan 13. Međunarodni forum organske proizvodnje u Selenči...

O

rganska proizvodnja značajan je izvor inovacija koje mogu da pomognu poljoprivredi da prevaziđe

postojeće izazove i doprinesu unapređenju konkurentnosti proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda u celom regionu, poručeno je sa 13. Međunarodnog foruma o organskoj proizvodnji, održanog u Selenči.

U tom pravcu ići će i promene u organskom sektoru i povećanje pomoći iz državne kase, koju su najavili nadležni, naglašeno je na ovom skupu, kojem su osim brojnih

budžeta EU, vredan oko 550.000 evra, koji je značajno do-

proizvođača organske hrane iz Srbije, prisustvovali poljo-

prineo razvoju ove vrste poljoprivrede s obe strane Dunava,

privrednici i predstavnici naučnoistraživačkih institucija i

Predsednik Udruženja voćara Republike Poljske Jacek

udruženja iz Hrvatske, Slovačke i Poljske.

Otulak rekao je da je svaki pomak u razvoju organske proiz-

Međunarodni Forum o organskoj proizvodnji tradicionalno

vodnje u Srbiji veliki uspeh, da srpska poljoprivreda u tom

organizuje Centar za organsku proizvodnju Selenča, a ova

pravcu treba da se razvija i da ima punu podršku poljskih

manifestacija održana je uz pokroviteljstvo Pokrajinskog

proizvođača kada je o prenosu znanja i iskustava reč.

sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo,

Predsednik Centra za organsku proizvodnju Jozef

Opštine Bač i EU info pointa Novi Sad.

Gašparovski i Jelena Kovačevič, predstavnica Opštine Bač

- Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu podržava ovakve

predstavili su projekat „Program podrške istraživačkim, raz-

manifestacije, a cilj nam je da ih u Vojvodini imamo što više.

vojnim i inovativnim idejama u ekološkoj poljoprivredi – INO

Organska proizvodnja je veliki potencijal za razvoj poljo-

ECO model”. Naglasili su da se projekat bavi inovacijama u

privede i podržana je i iz pokrajinskog budžeta – rekao je

organskoj proizvodnji i da je putem javnog poziva izabrano

pomoćnik sekretara za poljoprivredu Marko Rovčanin.

deset istraživačkih predloga u Srbiji i deset u Hrvatskoj,

Adrijana Jurilj iz Centra za razvoj ekološke proizvodnje

koji će u narednom periodu dobiti adekvatnu ekspertizu.

Ivanovci u Hrvatskoj najavila je sledeće zajedničke projekte

Stručnu podršku tim radovima daće partnerske organizacije

sa Centrom iz Selenče. Ona je podsetila na uspešno real-

iz Ukrajine, Poljske, Slovačke, Hrvatske i Mađarske.

izovan prekogranični projekat „Organik bridž”, finansiran iz

Tokom radionice, održane u okviru Foruma, predstavljene

12

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

su istraživačke ideje u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane koje će dalje biti razvijane kroz projekat. Nevena Blagojević, doktorand na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu predstavila je istraživački rad iz oblasti proizvodnje lekovitog bilja i eterskog ulja u organskoj proizvodnji.

Uspešni organski mladi proizvođač Mirko Vlček govorio je o najefikasnijoj zaštiti krompira od krompirove zlatice, a Anabela Gašpar o džemu zaslađenim koncentrisanim voćnim sokom. Studentkinja Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Teodora Teofanov predstavila je istraživački rad o instant obroku na bazi organske spelte, koji ne izaziva alergiju na gluten. Izabela Gašparovski iznela je istraživačku ideju o funkcionalnim medovima sa dodatkom lekovitog bilja namenjenih preventivi i lečenju bolesti, a Ljubinka Panić govorila je o blagotvornom svojstvu

Veliko interesovanje za foto konkurs „Priroda u pozitivu”

V

iše od 3.000 fotografija pristiglo je na takmičenje „Priroda u pozitivu”, kojim Delegacija Evropske

lešnika i puteru od lešnika. Gavra Plavšič iz Bačke Palanke,

unije u Srbiji i National Geographic skreću pažnju na

jedini proizvođač organskog duda u Vojvodini, rakije od

prirodne lepote Srbije.

duda i ulja od njegovog semena, govorio je o korišćenju

Precizno, na mail adresu takmicenje@euinfo.rs pristi-

ovog ulja u kozmetičke svrhe. Istraživečke ideje predstavili

glo je 1.369 poruka, u kojima je 1.923 fotografija fo-

su i Radosav Malenović (Proivodnja pčelinje matice bez

toaparatom i 1.253 mobilnim telefonom ispunilo uslove

presađivanja larve), Marija Gašparovski (Kreme i melemi

konkursa.

od organskog lekovitog bilja i pčelinjih produkata) i Zoran

Petočlani žiri sada bira pobednike. Najbolji radovi slikani

Marinković (Džemovi od organske maline).

fotoaparatom biće nagrađeni vaučerima za foto opremu, dok je za najbolje slike nastale telefonom predviđen

Info Centar za organsku proizvodnju u Selenči je dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje, osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti unapređenje i razvoj organske poljoprivredne proizvodnje, zaštite interesa proizvođača, prerađivača, trgovaca u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, zaštite interesa potrošača organskih proizvoda i zaštite interesa ostalih zainteresovanih lica na polju unapređenja zdravstvenih, ekoloških, agrotehničkih i tržišnih uslova i kriterijuma za razvoj organske poljoprivredne proizvodnje, prerade, plasmana, distribucije, promocije i potrošnje organskih proizvoda.

Pozicioniranje Centra kao regionalno prepoznatljivog inovativnog klastera, koji snažno utiče na podsticanje razvoja sektora organske poljoprivrede, u skladu sa najnovijim trendovima i primerima dobre prakse zemalja lidera, zauzimanje liderske pozicije, kao najorganizovanijeg poslovnog udruženja.

Unapređenje poslovanja članica, koje se bave različitim delatnostima u sektoru organske proizvodnje, kao i poboljšanje uslova za rad u ovom sektoru. Obezbeđivanje kvalitetnog proizvoda, koji je usaglašen sa savremenim svetskim standardima zdrave hrane, ekologije i zaštite životne sredine.

Pročitajte više na: www.organiccentar.rs

gimbal.

- Često zaboravljamo koliko Srbija ima prirodnih lepota i koliko je neophodno da ih zaštitimo. Ovaj konkurs je dobar način da se šira javnost upozna sa onim što naša zemlja nudi. Veoma smo zadovoljni kvalitetom i kreativnošću pristiglih radova - kaže jedan od članova žirija, glavni urednik časopisa National Geographic na srpskom jeziku Igor Ril. Petnaest fotografija biće odštampano i izloženo u Domu omladine u Beogradu tokom Green Fest-a, koji počinje 15. oktobra. Izložba skreće pažnju na neophodnost zaštite životne sredine, koja se nalazi i kao prioritet šestomesečnog finskog predsedavanja EU. Održivi razvoj uz uvažavanje prirode ključni je koncept kojim se vode razvijene zemlje u 21. veku.

Konkurs i izložba deo su kampanje #EUzaTebe, kojom se skreće pažnja na rezultate razvojne pomoći Evropske unije Srbiji. Od 2001. godine, EU je kroz brojne projekte uložila više od tri milijarde evra kroz bespovratnu pomoć, što je čini najvećim donatorom u zemlji.

Vesti

Smanjimo emisiju štetnih gasova – delujmo ekološki

M

inistar zaštite životne sredine Goran Trivan povodom

- Mi ne možemo da ostanemo mimo procesa sve veće

manifestacije „Smanjimo emisiju štetnih gasova –

upotrebe vozila koja su hibridna i na električni pogon, i sada

delujmo ekološki”, pozvao je građane i institucije da obrate

upravo polako radimo na tome da to uđe u primenu - istakao

više pažnje na životnu sredinu i da, uključivanjem u ekološke

je ministar.

inicijative, većim aktivizmom i promenom svojih navika i

Goran Trivan je istakao da će Ministarstvo, Zakonom o

ponašanja, doprinesu njenoj zaštiti.

klimatskim promenama koji će se naći u proceduri do kraja

Ministar je na manifestaciji kojom su simbolično obeleženi

godine, dramatično i u svim sektorima ograničiti emisiju

Evropska nedelja mobilnosti, Svetski dan bez automobila

gasova sa efektom staklene bašte, i realizovati niz akcija

i Svetska nedelja zelene gradnje kao tri globalno značajna

kojim će intenzivirati i ubrzati pošumljavanje kao najefikas-

ekološka datuma, ukazao da je jedan od najznačajnijih na-

niji način borbe protiv klimatskih promena i za kvalitetniji

cionalnih ciljeva u zaštiti životne sredine smanjenje gasova

vazduh.

sa efektom staklene bašte i postizanje boljeg kvaliteta

- Od čvršćeg utemeljenja ekologije u Srbiji, brojnih mera

vazduha.

koje su preduzimane, ili su sada u toku, kao što su usvajanje

Emisija gasova staklene bašte iz saobraćaja u Srbiji je od

zakona o klimatskim promenama, izmene zakona o buci,

2000. godine tri puta povećana, zbog čega Srbija mora

izmene zakona o upravljanju otpadom, Srbija bi trebalo ovaj

krenuti sa ozbiljnim merama kako bi se emisija smanjila,

krug da zatvori sa zelenom ekonomijom, stvarajući ekološki

poboljšao kvalitet vazduha, i izbegle greške drugih zemalja

odgovornije i svesnije društvo - zaključio je Trivan.

koje su prolazile sličnim putem razvoja, istakao je ministar.

Na skupu su se, pred ministra, obratili Slobodan Nikolić, gen-

- Najveći zagađivači vazduha, pre svega, su termoenerget-

eralni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova i

ska postrojenja koja rade na ugalj, i to svih kategorija, od

Dragana Korica, izvršni direktor Saveta Zelene gradnje Srbije.

onih velikih, državnih, do onih individualnih. Strategija koju

Simboličnim zalivanjem mladice, ukazano je da su šume,

razrađujemo mora da smanji tu količinu zagađenja koje se

biodiverzitet, priroda, neophodan uslov zdrave životne

emituje - istakao je Trivan.

sredine.

Pored strateških mera, značajno je da i građani povedu

Brojni gosti, mališani hora „Čarolija”, učesnici kreativnih

računa o tome, od toga kako troše energiju, do toga kako se

radionica, biciklisti i drugi ekolozi i zaštitari prirode, pridružili

voze kada je reč o saobraćaju, dodao je, ukazujući na veliki

su se pozivu Ministarstva da svi zajedno smanjimo emisiju

udeo motora sa unutrašnjim sagorevanjem u zagađenju.

štetnih gasova i delujemo ekološki.

14

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Kako svako od nas može da pomogne očuvanju životne sredine?

Č

ak 91 odsto svetske populacije živi na mestima u

jeg ekološkog video zapisa. Kompanija je podržala začajan

kojima kvalitet vazduha nije u skladu sa dozvoljenim

međunarodni projekat „Eko-škole”, zahvaljujući kojem su

granicama zagađenja, pokazuju podaci Svetske zdravst-

izgradnja eko-bašti, organizacija ekoloških radionica, kvizo-

vene organizacije. Brojke su dramatične i kada govorimo o

va i ekskurzija, postali sastavni deo obrazovnog programa

globalnom zagrevanju, imajući u vidu alarmantan podatak

predškolaca, učenika i studenata.

svetske meteorološke organizacije da je period od posledn-

Nova i znatno šira inicijativa Vipa „Ekomotiviši Srbiju”,

jih pet godina (od 2014. do 2019) najtopliji u istoriji.

nastaviće da podstiče javnost, biznis zajednicu, rel-

Postoje i dobre vesti – na ekološke probleme globalnih

evantne institucije i lokalne samouprave da uzmu učešće

razmera može da utiče svako od nas. Upravo zato, iz kom-

u aktivnostima za očuvanje životne sredine, adresirajući

panije Vip mobile su se zapitali „Zašto podsticaji na ekološki

ekološka pitanja od nacionalnog značaja.

odgovorno ponašanje ne bi krenuli od radnog mesta?”

Kako bi na svoje zaposlene uticali da više razmišljaju o planeti i drugačije deluju, u sedištu Vipa postavljene su ekološke poruke, posebne kante za reciklažu, a oformljen je i ceo Vip Eko tim, koji čine zaposleni zaduženi za uređivanje zelenih površina, sađenje biljaka i obeležavanja važnih ekoloških datuma. Rezultati su značajni i veliki - u 2018. godini, Vip je reciklirao ukupno 14 tona papira, tri tone stakla i čak 33 tone električnog otpada. Kroz uvođenje i promociju korišćenja elektronskog računa samo u prethodnoj godini uštedelo se 38 tona papira.

U okviru programa „Vip Ekomotivacija” koji je pokrenut 2012. godine od korisnika je prikupljeno više od 150.000 telefona koji su predati reciklažnom centru na zbrinjavanje, čime je sprečeno da završe na divljim deponijama i da teški metali iz njihovih baterija iscure i zagade ekosistem.

Vip je bio višegodišnji partner „Green Fest”-a, posvećenog ekologiji, u okviru kog je organizovano takmičenje „Pronađi inspiraciju za Ekomotivaciju”, i proglašen autor najoriginalni-

Info Vip mobile je najmlađi mobilni operater u Srbiji koji postavlja nove standarde na tržištu telekomunikacija. Zahvaljujući najsavremenijoj mrežnoj infrastrukturi, Vip korisnicima nudi širok raspon usluga iz domena mobilne komunikacije, kao i digitalnih, data i IT rešenja. Vip je u 2019. godini ostvario udeo na tržištu od 24,6% i zapošljava više od 1.400 stručnjaka sa ciljem da pruži najbolje korisničko iskustvo za više od 2,2 miliona korisnika. U 2018. godini kompanija je ostvarila prihode od 249 miliona evra. Svojim odgovornim poslovanjem Vip je prepoznat kao pouzdan partner i incijator brojnih pozitivnih promena u društvu, kao i u oblasti zaštite životne sredine. Sa do sada uloženih više od milijardu evra kompanija predstavlja najveću grinfild investiciju u Srbiji. Vip je i prva Family Friendly kompanija u Srbiji. Vip mobile je član A1 Telekom Austrija Grupe, vodećeg pružaoca digitalnih i komunikacionih usluga u regionu Centralne i Istočne Evrope sa 21 milion korisnika u sedam zemalja, prihodima od 4.5 milijarde evra u 2018. godini i više od 18.700 zaposlenih. Grupa je evropska jedinica kompanije América Móvil, trećeg po veličini provajdera telekomunikacionih usluga na svetu.

Za više informacija posetite www.vipmobile.rs i www.A1.group

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

15

Vesti

Deseti green fest: Budućnost je na zemlji!

Deseto jubilarno izdanje Međunarodnog festivala zelene kul-

Film „Postanje 2.0” biće prikazan, u sredu, 16. oktobra u

ture Green fest donosi veliki broj filmova koji su nagrađeni na

18 časova. Nosilac nominacije za nagradu Oskar, reditelj

najprestižnijim svetskim filmskim festivalima, panel diskusije

Kristijan Frej, nam donosi priču koja bi lako mogla da bude

i predvanja stručnjaka iz Srbije i sveta, izložbe i inovacije,

svrstana u kategoriju naučne fantastike, da nije istinita. U

BAZAR BEZ OTPADA – na kome će se predstaviti domaći

današnjem svetu još uvek postoje lovci na mamute, iako

„zeleni” preduzetnici, kao i 44 filma u kategoriji kratktog i

su oni davno izumrli. Reč je o ljudima koje goni „zlatna

srednjeg metra iz celog sveta. Festival će biti održan od 15.

groznica„ u potrazi za mamutovim kljovama koje se nalaze

do 18. oktobra u Domu omladine Beograda, pod sloganom

na severu Sibira. Naučnici žele da ožive ovu nestalu vrstu,

„Promeni igru! Budućnost je na Zemlji!”.

što je samo početak u oživljavanju i drugih davno nestalih

Festival će svečano biti otvoren, u utorak 15. oktobra, u 20

vrsta, stvarajući atmosferu kultnog „Parka iz doba Jure„. Film

časova, dugometražnim filmom „Veliki zeleni zid”, koji je

je osvojio specijalnu nagradu žirija na Sandens festivalu, kao

imao svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Veneciji.

i veliki broj drugih nagrada. Nakon toga sledi film „Uzalud

Glavni fokus filma je na akciji 11 afričkih nacija da zasade

protraćeno: Priča o bacanju hrane” (u 20 časova). Izvršni

pojas od 8.000 kilometara vegetacije u Sahelu - oblasti ispod

producent, i protagonista koji nas vodi kroz priču, je jedan

pustinje Sahara. Priča se odvija kroz oči jedne od najvećih

od najpoznatijih kuvara na planeti - Entoni Borden, čiji je ovo

afričkih muzičkih zvezda i aktivistkinje Ine Modje. Ova

poslednji film. U saradnji sa kolegama, najboljim svetskim ku-

snažna i emotivna saga, koja je pobrala simpatije publike

varima sa različitih meridijana, zajedno nam pokazuju kako

i kritičara, isprepletana je razgovorima i muzikom koju Ina

hrana, koju smatramo za otpad, može da se transformiše u

pravi sa muzičarima iz zemalja koje posećuje, čineći ovaj film

neverovatna jela.

mnogo većim od klasičnog dokumentarca. Film će biti prika-

Zbog velikog interesovanja publike, u četvrtak, 17. oktobra

zan i u repriznom terminu, u sredu 16. oktobra u 16 časova.

od 18 časova na programu je film koji je premijerno prikazan

Pre toga, 15. oktobra, u 19 časova biće svečano otvorena

prošle godine - „Zelena laž”. Film prati kako kompanije, u

izložba i dodeljene nagrade pobednicima foto konursa

cilju popravke imidža, besramno koriste etiku i održivost kao

„Priroda u pozitivu”.

marketinške alate, dok vešto sakrivaju istinu o nedelima koja

16

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Ulaznice Ulaz na sve programe je besplatan, osim za filmove koji će biti prikazani u Velikoj Sali. Ulaznice se mogu kupiti na blagajni Ticket Vision, u sklopu Doma omladine Beograda, po ceni od 200 za pojedinačne i 150 dinara za grupne posete. drugih nagrada.

Svakog dana festivala, u podne na programu je film „2040”. premijerno prikazan na ovogodišnjem Festivalu u Berlinu.

Ovo je priča o nadi, koja posmatra veoma realne mogućnosti da ljudska civilizacija može da preokrene globalno zagrečine zarad profita. Reditelj Verner Bote, u saradnji sa Katrin

vanje i kroz taj proces unapredi živote svih živih bića. Ovo je

Hartman, jednim od vodećih stručnjaka za oblast lažnog

pozitivna vizija o tome „kako može biti”, umesto distopijske

predstavljanja održivosti kompanija i proizvoda (green-

budućnosti koja nam se često predstavlja.

washing) nas upoznaje sa svetom korporativnih obmana,

Tu je i program kratkog i srednjeg metra u okviru koga će

lažnih sertifikata, uništavanja prirode i života ljudi, u cilju

biti prikazana 44 filma u kategorijama kratkog, animiranog,

daljeg umnožavanja kapitala. Nakon toga, u 20 časova,

omladinskog, filma o prirodi i filmova iz jugoistočne Evrope.

na programu je film „Rino dolari”. Nakon smrti poslednjeg

Obrazovni program festivala donosi predavanja i panel-

severnog belog nosoroga - Sudana, dolazi priča o potpu-

diskusije koje će zagolicati vašu maštu. U saradnji sa Original

nom nestanku jedne podvrste, koja prikazuje izvesnu šansu

magazinom i Fondacijom Novak Đoković razgovaramo

da ćemo svedočiti nestanku jedne od najstarijih vrsta na

na temu hrane budućnosti i uticaja proizvodnje hrane na

Zemlji. Snimanje ovog istraživačkog filma je trajalo preko dve

klimatske promene i životnu sredinu. Sa StartIT centrom ot-

godine, tokom kojih je ekipa filma pratila celokupan lanac

krivamo zelene start-up kompanije iz Srbije, učimo i pričamo

trgovine od unajmljenih ubica nosoroga, preko rendžera koji

o klimatskim promenama sa portalom „Klima101”, cirkular-

ih štite, pa sve do krajnjih kupaca i prodavaca.

noj ekonomiji i načinima kako pojedinci menjaju postojeću

Poslednjeg dana festivala, posetioci će moći da pogledaju

ekonomsku sliku sa „Koalicijom 27”, o održivim idejama za

film „Kako pojesti Uskršnje ostrvo”, ispričan kao priča

zaustavljanje globalnog zagrevanja sa inicijativom „Nauka

reditelja novorođenom sinu o istoriji svog naroda koji je sa-

kroz priče”, kao i temama o kojima se manje priča, kao što

gradio preko 900 skulptura glava, izazovima koje ostrvo ima

su zelene javne nabavke, ali i o ulozi filma kao sredstva za

zbog brzog ekonomskog rasta, ali i borbi za očuvanje svoje

podizanje svesti i obrazovanje.

kulture i životne sredine. Ovaj film je, gotovo recept, za nap-

U izložbenom programu će biti predstavljene foto-izložbe,

redak u kompleksnoj borbi za balansiranje rasta i održivosti

info-grafici i interaktivni modeli koji približavaju temu obnov-

sa kojom se suočavaju lokalne zajednice širom sveta.

ljive energije, eksponat električnog bicikla - pobednički rad

Festival će biti zatvoren dodelom nagrada festivala I novim

studenata ETF-a na međunarodnom takmičenju, izložba

filmom u produkciji Leonarda Dikaprija „More senki”, u

haljina od recikliranih materijala, prečistač vazduha zasno-

petak, 18. oktobra u 20 časova. Film nas vodi u svet organ-

van na algama, kao i socijalna preduzeća koja posluju u

izovanog kriminala, kartela i ilegalne zarade koja se meri

oblasti životne sredine. Pored toga, dva dana festivala, 16.

milionima. Kada meksički karteli i kineski trgovci udruže

i 17. oktobra će biti posvećeni i održavanju BAZARA BEZ

snage u izlovljavanju retke vrste ribe – totoabe, njihove

OTPADA.

metode lova prete da unište sav morski živi svet u regionu,

Green Fest se održava uz pomoć Ministarstva zaštite životne

uključujući i ugroženu vrstu najmanjih kitova na svetu –

sredine, Grada Beograda - Sekretarijata za zaštitu životne

vakita. Zahvaljujući izvrsnoj atmosferi filma, scenariju, režiji i

sredine, Francuske ambasade i Francuskog Instituta, fon-

muzici ne čudi činjenica da je film osvojio prestižnu nagradu

dacija Hajnrih Bel, kao i uz podršku mnogobrojnih partnera

publike svetski poznatog Sandens festivala, kao i veliki broj

i prijatelja.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

17

Vesti

Srbija obeležila Svetski dan čišćenja 359 sistema za preradu otpadnih voda Ali, uređenje životne sredine mora postati deo naše kulture, jer odnos prema životnoj sredini je mera civilizovanosti jednog društva istakao je Trivan.

On je istakao da je Ministarstvo u protekle dve godine pružalo stručnu pomoć i dalo sredstva lokalnim samoupravama za sanaciju nesanitarnih deponija i za izradu projektno-tehničke dokumentacije kao osnove za izgradnju sanitarnih deponija i regionalnih reciklažnih centara, i nastaviće da pruža podršku kako bi sledeća godina bila prekretnica u ovoj oblasti.

U

Beogradu, na Košutnjaku je 21. septembra održana

- Srbija će biti čista ako se svako od nas savesno i

centralna manifestacija obeležavanja Svetskog dana

angažovano odnosi prema našoj životnoj sredini, što je

čišćenja u organizaciji Ekostar Paka, SBB fondacije i uz

ujedno zalog za našu sadašnjost i budućnost naše dece i

podršku Ministarstva zaštite životne sredine, u prisustvu

uslov opstanka Planete. Stanje životne sredine zavisi od nas

ministra Gorana Trivana. Ovo je najveća volonterska akcija

samih, i kao takva deo je opšte kulture koju bi trebalo da

koja se održava već deset godina širom sveta sa ciljem da

negujemo. Kada postanemo kulturniji, imaćemo i zdraviju

motiviše pojedince, organizacije i države da učestvuju u

životnu sredinu - zaključio je Goran Trivan.

rešavanju problema zagađenja životne sredine otpadom. U

Drugi po veličini nacionalni operater za upravljanje

akciji u Pionirskom gradu, učestvovalo je preko 400 vo-

ambalažnim otpadom, kompanija Ekostar Pak, jedan je od

lontera, dok su se mnogobrojni građani okupili na drugim

ključnih zagovornika i promotera odgovornog ponašanja

lokacijama u Beogradu, ali i širom Srbije.

prema otpadu.

Ministarstvo zaštite životne sredine je prepoznalo doprinos

- Zahvaljujući kontinuiranom ulaganju u razvoj sistema

kampanje podizanja svesti javnosti o značaju odgovornog i

upravljanja ambalažnim otpadom polako menjamo

ekološki osvešćenog društva za budućnost Srbije. Ministar

stanje na terenu, privreda Srbije je već napravila značajan

Goran Trivan, koji je zajedno sa svojim timom i sam uzeo

napredak, pa je trenutno ključni izazov promeniti navike

učešće u ovoj akciji, izjavio je da je Srbija na dobrom putu da

građana. Saradnja sa komunalnim preduzećima i recikleri-

u periodu od pet do sedam

ma omogućila nam je da sagledamo koliko kontinuiran rad

godina uspostavi celoviti

na podizanju svesti i odgovornog ponašanja kompanija i

sistem upravljanja čvrstim otpadom, bez kojeg nema čiste zemlje.

- Srbija ide ka uređenju životne sredine. Do kraja godine u Srbiji će biti donet strateški plan o korišćenju reciklažnog otpada, a biće otvoreno 27 regionalnih cetara za separaciju otpada i 18

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Info U okviru projekta „Ne prljaj. Nemaš izgovor!” do sada su realizovane akcije čišćenja u preko 90 gradova i opština širom Srbije u kojima je učestvovalo preko 40 udruženja i klubova. Predstavu „Ko to tamo prlja?”, nastalu u okviru projekta, videlo je više od 23.000 dece, a istoimenu knjigu dobilo je preko 27.000 predškolaca. „Ne prljaj.

Nemaš izgovor!” izazov okupio je preko 2.500 odeljenja u preko 600 škola. U izazovima je učestvovalo više od 52.000 osnovaca.

Pročitajte više na: https://neprljajnemasizgovor.rs

PKV dobila Savet za cirkularnu ekonomiju

U

Privrednoj komori Vojvodine konstitu-

isan je Savet za cirkularnu ekonomiju. Za predsednika Saveta izabran je Vladimir Dragović, generpojedinaca prema otpadu donosi rezultate! - izjavila je

alni direktor „DRA Group d.o.o“, Subotica, a za zamenika

Kristina Cvejanov, direktorka Ekostar Pak.

je imenovan Igor Jezdimirović, predsednik novosadske

SBB fondacija Svetski dan čišćenja vidi kao mesto sa

organizacije Inženjeri zaštite životne sredine. Članovi

kog se šalje najmasovnija poruka kojom se podsećaju

Saveta su i Zoltan Feješ, direktor bečejskog komunalnog

građani na problem globalnog zagađenja.

preduzeća Potisje, Mihail Mateski, direktor kompanije

- Naša fondacija već petu godinu zaredom, kroz projekat

Greentech iz Novog Sada i Velimir Cvejanov, urednik

„Ne prljaj. Nemaš izgovor!” od početka proleća, pa do

poslovnog portala Reciklaža.

kasne jeseni, organizuje čišćenje gradova u Srbiji, čime

Govoreći o motivima koji su PKV vodili ka formiranju

kod građana podižemo svest o važnosti očuvanja životne

Saveta za cirkularnu ekonomiju, Zoran Trpovski, sekretar

sredine, svakog dana u godini. Sigurni smo da samo

Udruženja industrije PKV, naveo je težnju ka podizanju

kontinuiranim aktivnostima i zajedničkim angažovanjem

svesti i odgovornosti o upravljanju industrijskim, ko-

svih nas možemo da stignemo do krajnjeg cilja, a to je

munalnim i drugim otpadom, višestrukom korišćenju

čistija, zdravija i zelenija Srbija - naglasila je Jovana Lukić,

sirovina, razvoju i primeni regulative iz ove oblasti na

direktorka SBB fondacije.

području AP Vojvodine.

Akcija u Pionirskom gradu, pod sloganom „Solidarni s

– Imajući u vidu činjenicu da su životna sredina, upravl-

ljudima, solidarni s prirodom” bila je i završni događaj

janje otpadom, cirkularno korišćenje sirovina i svi drugi

kampanje „Trash izazov Srbija” realizovane uz podršku

segmenti koji su obuhvaćeni ovim konceptom izuzetno

Ekostar Paka u preko 40 opština u Srbiji, tokom koje je

značajni ne samo zbog ispunjavanja uslova u vezi sa

u akcijama čišćenja učestvovalo preko 3.000 volontera.

pristupanjem EU nego, još više, zbog zdravlja sadašnjih

Učesnici akcije na Košutnjaku odazvali su se i pozivu Cr-

i budućih generacija, veoma smo zadovoljni zbog kon-

venog krsta, te su sakupljani solidarni paketi za socijalno

stituisanja ovog Saveta. Odlučili smo se za formu saveta

ugrožene porodice.

pošto je ova problematika značajno šira od pojedinačnih

Akciju obeležavanja Svetskog dana čišćenja u Srbiji

udruženja i tiče se podjednako industrije, usluga i poljo-

su podržali i svojim prisustvom osnažili: Ministrastvo

privrede, s tim da je naše udruženje operativno zaduženo

zaštite životne sredine, na čelu sa ministarom Goranom

za funkcionisanje - naglasio je Trpovski.

Trivanom; Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada

Predsednik Saveta Vladimir Dragović je ocenio da

Beograda, na čelu sa sekretarom Ivanom Vilotijević; SBB

je PKV, osnivanjem Saveta za cirkularnu ekonomiju,

Fondacija; Ekostar pak; Let’s do It Serbia; Fabrika kartona

dobila niz mogućnosti da u godini nakon obeležavanja

Umka; Papir servis FHB; Smurfit Kappa; Mivela; Jaffa;

stogodišnjice postojanja, u okviru jedinstvenog komor-

Brodoto, Crveni krst Čukarica i Rakovica; JKP Gradska

skog sistema, aktivno učestvuje u procesu donošenja

čistoća Beograd, Savez izviđača Čukarica, Rotary klub

novih preciznijih propisa, ali i da ukaže na nepravilnosti i

Sava; Bitef; Parking servis; Opština Čukarica; Opština

poboljša upravljanje industrijskim i drugim otpadom na

Rakovica, UG „Moje mesto”.

teritoriji AP Vojvodine.

www.activity4sustainability.org

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

19

Vesti

Omladinska razmena „Sačuvajmo našu vodu”

O

rganizatori omladinske razmene Inženjeri zaštite

zapravo nema vodu za piće. U domove meštana stiže

životne sredine već 14 godina dovode mlade iz

tehnička voda koju koriste za pranje i kupanje, ali za vodu

zemlje i inostranstva zahvaljujući podršci Erasmus plus

za piće i spremanje hrane moraju otići do obližnjeg izvora

programa Evropske komisije. Trideset mladih iz Severne

koji je u privatnom vlasništvu. Ne bi bilo toliko neobično

Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Litvanije i

da se u selu ne nalazi fabrika za flaširanje vode koja svoje

Srbije su se okupili kako bi razmenili svoja iskustva i stanje

proizvode plasira po celoj Srbiji.

u kojima se nalaze vodni kapaciteti u njihovim zemljama.

Učesnici su takođe imali priliku da posete Novi Sad koji

Kroz zanimljive i interaktivne radionice su saznali dosta o

ove godine nosi titulu omladinske prestonice Evrope i

stanju voda u drugim zemljama ali i više istraživali o svojim.

u prostorijama OPENS-a nauče nešto više o projektima

Imali su prilike da čuju kako je nastala voda na zemlji,

koji se realizuju na polju mladih, kao i nešto više o Novom

koliko je ima i koliko nam je dostupna za svakodnevnu

Sadu. Nakon toga, u Medija centru Vojvodine je organ-

upotrebu. Iako su klimatske promene prirodan fenomen,

izovana konferencija za medije povodom omladinskog

ljudski faktor i negativno delovanje na prirodu utiču na

projekta „Sačuvajmo našu vodu“ na kojoj su se medijima

to da se brzina i intenzitet promena rapidno pojačavaju.

obratili učesnici omladinske razmene i rekli nešto više o

Mladi su razmenili iskustva o tome kakav je njihov uti-

problemima sa vodom u svojim zemljama.

caj na kvantitet i kvalitet voda, kao i to na koje načine

Osmog dana projekta učesnici omladinske razmene su bili

mogu smanjiti svoj uticaj na životnu sredinu i potrošnju

u poseti fabrici za preradu i flaširanje vode u selu Jazak. Tu

vode. Polazeći od malih svakodnevnih promena koje svi

su se upoznali sa procesom proizvodnje flaširane vode,

možemo napraviti dolazi do globalnog uticaja. Debate na

od njenog dolaska u fabriku, filtriranja, pripreme ambalaže

temu da li je bitnije fokusirati se na klimatske promene ili

i ceo proces dobijanja flaše kao i punjenje pakovanje i

zaštitu voda pokazali su njihovu usku povezanost kao i to

odlaganje u magacin.

da je teško odvojiti jedno od drugoga.

Na kraju omladinske razmene učesnici su bili u

Selo Jazak koje leži na obroncima Fruške Gore bilo je

mogućnosti da saznaju nešto više o youthpass-u odnosno

mesto održavanja omladinske razmene „Sačuvajmo našu

o sertifikatu koji se dobija učestvovanjem u projektu u

vodu“ koja je sprovedena od 6 do 15. septembra u Centru

sklopu programa Erazmus + mladi u akciji, šta su to ključne

za ruralni razvoj i primenjeno obrazovanje - CERUDA. Inte-

veštine i kako ih iskoristiti prilikom zapošljavanja i u svakod-

resantno je kako se došlo na ideju da baš voda bude tema

nevnom životu. Puni utisaka i lepih trenutaka mladi su se

o kojoj se danima govorilo. Naime, ovo malo selo koje je

vratili svojim svakodnevnim obavezama.

nedavno dobilo epitet najlepšeg sela do 1.000 stanovnika

www.activity4sustainability.org

20

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Vesti

PETNAEST GODINA USPEŠNO KREIRAMO BUDUĆNOST

S

ajam poslova i stručnih praksi za studente i diplomce

sionalnih veština „LevelUp - Podigni nivo svojih veština”.

tehničko-tehnoloških i prirodnomatematičkih fakulteta

Tokom petnaest godina Sajma, dvesta kompanija je imalo

„JobFair19 - Kreiraj svoju budućnost!” održaće se 4. i 5. no-

priliku da se predstavi studentima i diplomcima. Prošle go-

vembra, jubilarni petnaesti put, u zgradi Tehničkih fakulteta

dine, Sajam je obišlo pet hiljada i petsto posetilaca, dok ove

u Beogradu. Organizatori projekta su dve studentske,

godine očekujemo da će se taj broj nadmašiti.

apolitične i neprofitne organizacije Istek - Lokalni komitet

Neke od kompanija koje će studentima i diplomcima pružiti

Beograd i BEST - Lokalna grupa Beograd. Petnaestu godinu

priliku za zaposlenje su Microsoft Development Center Ser-

zaredom, studenti volonteri pomažu kolegama da pronađu

bia, RT-RK, HDL Design House, Asseco, VIP, Levi9, Telenor,

šansu za zaposlenje i da u skladu sa misijom i vizijom Sajma

P3, Fishing Booker, Elsys i Avisto i mnoge druge.

smanje nezaposlenost među mladima i zadrže stručni kadar

Iz godine u godinu, širom zemlje, interesovanje studenata za

u našoj zemlji.

„JobFair”-om je sve veća i veća. Iz tog razloga organizatori

Godinama unazad, Sajam povezuje studente, kompanije

se trude da svake godine predstave Sajam svim studentima

i obrazovni sistem u našoj zemlji. Direktnim kontaktom,

u Srbiji, radeći na jačanju nacionalnog karaktera „JobFair”-a.

studenti i diplomci imaće priliku da se upoznaju sa kom-

Sajam ima punu podršku Univerziteta u Beogradu, Novom

panijama iz tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih

Sadu, Nišu i Kragujevcu.

oblasti i saznaju koja su znanja i veštine neophodne kako bi se došlo do zaposlenja, kao i uvid trenutnu tržišnu potražnju.

Posetioci Sajma će imati priliku da besplatno prisustvuju panel diskusijama i tribinama na aktuelne teme, koje će držati stručnjaci i predstavnici kompanija, kao i priliku da se oprobaju u pravom razgovoru za posao i seminaru profe-

22

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Info Za više informacija možete posetiti stranicu Sajma: www.jobfair.rs ili zvaničnu Facebook stranicu: www.facebook.com/jobfairrs

Kilometri za budućnost

U

želji da unaprede međusobnu

aktivnosti koje doprinose zaštiti

saradnju i zajedničkim snagama

životne sredine i borbi protiv klimat-

doprinesu unapređenju i zaštiti

skih promena.

životne sredine, kompanija Patrol

Projekat „Korporacije za buduće

023 iz Zrenjanina i Inženjeri zaštite

generacije” posvećen je podršci

životne sredine potpisali su ugovor

kompanijama u prelasku na održivije

o poslovno tehničkoj sardanji. Kako

poslovanje i organizovanje konk-

bi konkretizovali svoju saradnju na

retnih aktivnosti na zaštiti životne

konferenciji za medije održanoj u Medija centru Vojvodine 11. septembra potpisani su i aneksi ugovora kojima se bliže definišu zajedničke

Nikola Đurin, direktor Patrol 023 doo Zrenjanin, i MSc Igor Jezdimirović, predsednik Inženjera zaštite životne sredine

sredine, kao i na podršku kompanija radu organizacija civilnog društva.

Pored ova dva projekta tim Inženjera zaštite životne sredine izradiće

aktivnosti u okviru projekata „Kilometri za budućnost” i

studiju o uticaju vozila na dizel i TNG/CNG gorivo na životnu

„Korporacije za buduće generacije”. Projekat „Kilometri za

sredinu, koristeći konkretne podatke kompanije Patrol 023.

budućnost” posvećen je izbacivanju vozila sa dizel mo-

Partol 023 iz Zrenjanina kao društveno odgovorna kom-

torima iz upotrebe u radu kompanije Patrol 023 i prelazak u

panija brednirala je svoja vozila ekološkim porukama, u želji

potpunosti na TNG i CNG goriva do kraja 2020. godine, kao

da skrene pažnju na neophodnost zajedničkog delovanja u

i odvajanju dela svojih prihoda za organizovanje konkretnih

zaštiti životne sredine.

vrbaški Komunalci u borbi protiv ambrozije

N

a području opštine Vrbas počela je akcija košenja ambrozije. Ekipe „Zelenila” u saradnji sa putarima u

narednom periodu radiće na suzbijanju ove jednogodišnje korovske biljke koje najviše ima na obodu grada, u njivama, vinogradima i pored kanala.

- Trenutno se nalazimo na Provalijama odakle počinje košenje ambrozije. Na osnovu ugovora sa opštinskom upravom Vrbas JKP „Komunalac” pokosiće površinu od oko dvadesetpet hiljada kvadratnih metara koja je pod ambrozijom. Radiće se u užem centru i obodu grada kao i prelaznim putevima ka selima. Košenje ambrozije obaviće se i na Kulskom putu na površini od dvanaest hiljada metara

Najveće vrednosti koncentracije polena ambrozije u

kvadratnih. Najefikasniji način suzbijanja ambrozije je

vazduhu zabeležene su u drugoj polovini avgusta i prvoj

čupanjem biljke iz korena. Ta metoda je pogodna kada su

polovini septembra. Širenje ambrozije veliki je ekološki

manje površine u pitanju. Na većim površinama košenje se

problem i opasno je ne samo po zdravlje ljudi već i za poljo-

obavlja, ručno i mehanički. Komunalci će i ove godine uspeti

privredna područja.

da se izbori sa ambrozijom - rekla je master inženjer pejzažne

JKP „Komunalac” uništava ambroziju na osnovu ugovora i

arhitekture Milica Stević.

rešenja nadležnih u opštinskoj upravi, a nepokošene površine

Polen ambrozije je jedan od najjačih prirodnih alergena.

mogu se prijaviti Odeljenju za inspekcijske poslove.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

23

Vesti

Održivi rasadnici Srbije Izveštaj sa regionalne radionice u Regionalnoj privrednoj komori u Kruševcu...

P

hortikulture Srbije. U izlaganju „Primena srpskih standarda kvaliteta sadnog materijala ukrasnih biljaka” ona ističe da srpski proizvođači uglavnom mogu da odgovore na stand-

rva u nizu radioničarskih sesija „Zelena mreža održivih

arde proizvodnje žbunastih i sitnih vrsta, ali da je izuzetno

rasadnika” u okviru istoimenog projekta održana je 5.

važno raditi na standardima u proizvodnji drveća.

septembra u Regionalnoj privrednoj komori u Kruševcu, u

- Od dobrog standardizovanog materijala za kakvim postoji

organizaciji UG Ekonaut i Privredne komore Srbije - Grupaci-

sve veća potražnja koristi imaju i proizvođači i projektanti -

je za biljnu proizvodnju i preradu biljnih proizvoda, a pod

naglašava Skočajić.

pokroviteljstvom Ministarstva za zaštitu životne sredine RS.

Sa druge strane, privrednici navode da im za proizvodna

Sa ciljem da podrži proces prilagođavanja domaće

pilagođavanja potrebni ekonomski programi ali da „država

rasadničarske proizvodnje potrebama i zahtevima kupaca,

ne prepoznaje rasadničare ukrasnog bilja kao struku” kako

otvorenim tržištima i sve zastupljenijim ekološkim stand-

je naveo Branislav Civić vlasnik rasadnika „Biojela” iz Velikog

ardima „Zelena mreža” je inicirala regionalni konsultativni

Šiljegovca.

proces okupljajući sve interesne strane, predstavljajući nova

- Imamo kapacitet da proizvedemo potrebne vrste i količine

poslovna, ekološka rešenja i relevantne informacije, ovoga

za domaće tržište koje dosta zavisi od uvoza, ali nemamo

puta rasadničarima Rasinskog okruga.

uslove da apliciramo za potrebne subvencije kao drugi poljoprivrednici - objašnjava Cvijić problematiku lokalnih

KOLIKO JE DOMAĆE TRŽIŠTE (NE)SVESNO SEBE?

proizvođača, potvrđujući činjenicu da mnoge države svoju

Kao jedan od najvećih izazova svi učesnici markiraju sve

industriju štite od uvoza i različitim merama podstiču lokalnu

veću potrebu i potražnju tržišta za sadnim materijalom

proizvodnju. Istovremeno on smatra da situacija rastućeg

ujednačenog, standardizovanog kvaliteta, i činjenicu da se

uvoza sadnog materijala proizvođače nedvosmisleno

ova potreba na žalost sve češće zadovoljava kroz uvoz. Iako

upućuje na uvođenje standarda, ali i na udruživanje zbog

u mnogim zemljama proizvodnja ukrasnog bilja i sadnica

nastupa na drugim tržištima i suzbijanja nelojalne konkuren-

predstavlja značajan deo privrede, zaštićen i podstaknut od

cije, kao i veoma prisutne sive ekonomije.

strane države, u Srbiji je rasadničarstvo još uvek nedovoljno

- Ima dosta neregistrovanih rasadnika koji prozvode

definisano.

nekvalitetan materijal ispod cene - zaključio je on.

- Mada ima izuzetan potencijal, ova grana privrede sektornedovoljno ulaže - objasnila je dr Dragana Skočajić, docent

ODRŽIVOST i EKOLOGIČNOST PROIZVODNOG EKONOMISANJA

na Šumarskom fakultetu i predsednica Udruženja pejzažne

Pored navedenog, stručnjaci podvlače da je konkurent-

ski se nalazi između šumarstva i poljoprivrede pa se u nju

24

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

nost kvalitetom i cenom u savremenim uslovima sve domi-

različitih kapaciteta pruža jednake šanse da plasiraju i

nantnije uslovljena pametnom, ekološkom i cirkularnom

prezentuju svoje proizvode.

upotrebom svih proizvodnih resursa - od vode i zemljišta,

- Danas ako neki biznis nije na internetu, bez obzira na

do sredstava za zaštitu i prihranu biljaka. Savremena proiz-

svoju veličinu, on je nevidljiv za svoje klijente! Internet

vodnja ne poznaje „proizvodne otpatke”, ušteda i reciklaža

pruža dvosmernu, interaktivnu komunikaciju i kroz ovakve

vode su ultimatum, dok prevaziđena upotreba invazivnih

formate profesionalci dobijaju mesto gde mogu direktno

hemijskih sredstava već predstavlja ekološki tabu.

da komuniciraju, štedeći troškove i vreme, dok se istovre-

Vladimir Milutinović, stručni saradnik na Šumarskom

meno povećva umreženost domaćeg tržišta i razvija sarad-

fakultetu u predavanju „Održivo rasadničarstvo - Upotre-

nja unutar sektora - naglasila je Sabina Kerić.

ba resursa u rasadnicima u cilju smanjenja troškova izložio je niza mera, koje domaće rasadničare mogu

HORTIKULTURNE PERSPEKTIVE IZ UGLA INSTITUCIJA

dovesti do veće proizvodne održivosti, pa samim tim i

Predstavnik Grupacije za biljnu proizvodnju Privredne

uspešnije konkurentnosti. Kompostiranje, sekundarna

komore Srbije, Aleksandar Bogunović složio se da je „ne-

proizvodnja bio gasa ili peleta, reciklaža i kružna upotre-

ophodno da proizvođači budu u toku sa trendovima kako

ba vode, zaštita zemljišta od iscrpljivanja ili zagađenja

bi oni koji traže sadni materijal imali kome da se obrate na

biološkim materijalom preostalim iz primarne proizvod-

domaćem terenu”.

nje samo su neki od predloga dobro poznatih i teoriji i

On je najavio da Grupacija koju predvodi trenutno radi na

praksi profesije.

razvoju procesa sertifikacije potrebne za izvoz na strana

Dok neke od ovih mera uključuju određene investicije,

tržišta, kao i da je u toku formulisanje preporučenih proiz-

mnoge se svode na „organizovanije ekonomisanje

vodnih sorti kroz liste otporne na klimatke promene.

postojećim resursima i vraćanje biljnog i organskog

- Mi kao Komora učestvujemo u nekoliko institucionalnih

materijala u proizvodnju” smatra Sabina Kerić iz udruženja

radnih grupa i trudimo se da sve predloge i sugestije od

Ekonaut, koji je nosilac projekta „Zelena mreža održivih

strane privrednika uobličimo i predstavimo zakonodavnim

rasadnika Srbije“.

telima - objasnio je Bogunović i u tom smislu pozvao

Dugogodišnje iskustvo u branši navelo je udruženje

rasadničare da se obrate Komori sa svojim problemima i

Ekonaut da kroz ovaj projekat sintetizuje različite izazove i

predlozima.

pokrene proces intenzivinjeg stručnog povezivanja, komu-

Istovremeno, Grad Kruševac jedan je od prvih koji je pre-

nikacije i poslovne podrške.

poznao razvojne šanse i mogućnosti proizvodne industrije

proizvodnje, gubitka vode i osiromašenja zemljišta”

sadnog materijala i rasadničarstva pa će taj grad „po prvi

DOBRE VESTI ZA „NEVIDLJIVU” STRUKU

put iz budžeta odvojiti sredstva za podsticaj hortikul-

Jedno od rešenja dolazi iz same struke, od grupe pro-

turne proizvodnje u narednoj godini” izjavila je Danijela

fesionalaca koji su dugoročno prepoznali problematiku

Milosavljević iz Odeljenja za poljoprivredu.

pa deo podrške i rešenja ponudili razvojem portala

U narednom periodu „Zelena mreža održivih rasadnika”

„Green net” kao transparentni, digitalni alat koji udružuje

u sklopu projekta i uspostavljenih partnerstava najavljuje

proizvođače, bitno skraćuje put između njih i kupaca a

nastavak procesa, pružanja informacija i konsultacija koje

samo softversko rešenje predpostavlja prethodni rad na

će podstaći raznoliku, a preko potrebnu pomoć i inves-

standardizovanju sadnica.

ticije u ovom zelenom sektoru koji čeka svoj zasluženi

Osnivači ističu da je Green Net na lokalnom domenu

ekonomski i statusni procvat.

greennet.rs trenutno jedino mesto na internetu u našem

Naravno do takvog, poželjnog raspleta, kakav je u širokom

regionu, koje pruža i usluge i informacije ovoj struci sa

interesu cele jedne nacionalne privredne grane, može doći

ciljem da poveća vidljivost kvalitetne domaće rasadničke

jedino uz bržu, konstruktivnu i ciljanu podršku institucija,

proizvodnje usklađene sa evropskim standardima. Prvo

na kojima za početak ostaje da je potvrde - zakonom i

IT rešenje u ovoj oblasti važnije je utoliko što rasadnicima

budžetom.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

25

Šta čeka Srbiju kroz poglavlje 27

Na putu ka otvaranju najzahtevnijeg i najskupljeg poglavlja

Za priređivanje ovog teksta upotrebljeni podaci http://eukonvent.org

Propisi EU u vezi sa životnom sredinom izuzetno su obimni i pokrivaju ovu oblast kroz sektore kao što su kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet vode, zaštita prirode...

P

druge politike EU. Propisi EU u vezi sa životnom sredinom su izuzetno obimni i pokrivaju ovu oblast kroz sektore kao što su kvalitet vazduha, upravljanje otpa-

oglavlje 27, okarakterisano

garantuje bolje zdravlje stanovništva,

dom, kvalitet vode, zaštita prirode...

kao jedno od najskupljih i

očuvanje prirodnih resursa,

Prvi korak prilagođavanja EU stand-

najzahtevnijih u pregovorima

konkurentna privreda, bolji kvalitet

ardima jeste prenošenje propisa

sa EU, uskoro bi moglo da bude

života, kao i borba protiv klimatskih

Evropske unije u nacionalni pravni

na agendi evropskih zvaničnika.

promena na globalnom nivou.

sistem. Nakon toga, EU politika

Ministarstvo za zaštitu životne sredine

Politika EU u ovoj oblasti zasniva se

podrazumeva adekvatnu primenu i

do kraja godine treba da pripremi

na načelima preventivnog delovanja

sprovođenje ovih propisa i na nacion-

pregovaračku poziciju za Poglavlje

i načelu da troškove zaštite životne

alnom i na lokalnom nivou.

27, koja će, nakon odobrenja Vlade,

sredine treba da snosi privatno ili

Takođe su neophodne značajne in-

biti zvanično podneta u decembru

fizičko lice koje ugrožava životnu

vesticije za administrativne troškove,

2019. godine.

sredinu, a ne društvo u celini. Dalje,

ulaganje u infrasutrukturu, kao i

politika EU se zasniva i na borbi

održavanje postrojenja.

Ciljevi Poglavlja

protiv narušavanja životne sredine na

Cilj je da se u Srbiji uspostavi održiv

Očuvanje životne sredine za sadašnje

samom izvoru zagađenja, zajedničkoj

sistem zaštite životne sredine, kao i

i buduće generacije cilj je politika

odgovornosti EU i država članica i na

značaj za uključenost ove politike u

životne sredine EU. Ovom politikom se

uključivanju zaštite životne sredine u

ostale politike i sektore. Na ovaj način,

26

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Stižu zakonska rešenja problema buke

zdravlje stanovništva, bolji kvalitet

Nakon otvaranja Poglavlja 27

života građana, očuvanje prirodnih

Srbija mora da prenese 200 pro-

resursa i konkurentnu privredu.

pisa koji se odnose na zaštitu

Istovremeno, kroz pregovore treba

životne sredine (kvalitet vazduha i

obezbediti dovoljno duge prelazne

vode, zaštita prirode, industrijsko

periode kako bi se infrastruktura i pos-

zagađenje) i upravljanje rizicima,

donošenje zakonskih rešenja prob-

trojenja u Srbiji prilagodili zahtevnim

upravljanje hemikalijama i borbu

lema buke.

standardima EU.

protiv klimatskih promena. Kako ističe

- Buka mora biti rešena kroz zakonski

Ivan Karić, ovi propisi iziskuju veoma

propis kojim će biti ustanovljena

Pre otvaraja Poglavlja 27

skupa prilagođavanja u mnogim

jasna pravila, efikasna inspekcijska

Podsetimo da je skrining otpočet

aspektima. Na primer, Srbija treba da

kontrola, a istovremeno omogućiti

15. septembra 2014. a završen 21.

sagradi 359 postrojenja za tretman

sektorima da se prilagode u svom

novembra iste godine. Izveštaj o skrin-

otpadnih voda, kao i više od 10.000

poslovanju - kazao je Trivan.

ingu predstavljen je 8. juna 2016.

kilometara kanalizacije, a ukupni

Trivan je najavio i da će do kraja

Prvi nacrt Pregovaračke pozicije za

troškovi rešavanja problema u sektoru

ove godine biti predložen sistem

Poglavlje 27 dostavljen je Evropskoj

tretmana otpadnih voda procenjuju

kojim će se stimulisati prikupljanje i

komisiji u junu prošle godine, a nakon

se na 3,8 milijardi evra. Trenutno

selekcija otpada, što je pretpostavka

korekcija i drugi šest meseci kasnije.

je tek 55 odsto populacije Srbije

za strateški tretman otpada kao

Komisija je krajem februara poslala

obuhvaćeno tretmanom otpadnih

proizvoda koji donosi profit.

komentare koji nisu bili zahtevni i,

voda. Od toga se samo 7,3 odsto

- Upravljanje otpadom, reciklaža,

nakon unapređenja, izrađen je finalni

biološki tretira, a hemijski još manji

predstavljaju paradigmu onoga što

nacrt Pregovaračke pozicije, koji je

procenat. Dalje, Srbija ima samo osam

se preduzima da bi Srbija bila čista -

u procesu konsultacija predstavljen

regionalnih i dve opštinske sanitarne

rekao je Trivan.

SKGO i lokalnoj upravi, NVO i privredi

deponije koje pokrivaju oko 30 odsto

Poslanici su ministra pitali i o zaštiti

sa Privrednom komorom Srbije.

komunalnog otpada. Novi propisi

voda, pošumljavanju i seči šuma u

Naime, u komentarima je naglašeno

o cirkularnoj ekonomiji nalažu do

zaštićenim područjima, o nesani-

da je potrebno uložiti više truda u

2020. treba da se reciklira 50 odsto,

tarnim deponijama smeća, uticaju

poboljšanje u sektorima kvaliteta

a do 2025. godine 65 odsto otpada.

malih hidroelektrana na životnu sred-

vazduha, industrijskih emisija, klimat-

Prema podacima za 2016, u Srbiji je

inu i biodiverzitet, o ulozi lokalnih

skih promena i drugih, ali najviše u

reciklirano samo tri odsto komunal-

samouprava u zaštiti prirode.

upravljanju otpadom.

nog otpada. Uvođenje novog sistema

Ministar je obavestio poslanike da

Šef Pregovaračke grupe 27, državni

tretiranja otpada takođe će koštati.

Nacrt pregovaračke pozicije Srbije

sekretar, Ivan Karić kaže da će

Procenjuje se da će krajnja cena

za Poglavlje 27 u pregovorima sa

proces zvaničnog podnošenja

„prelaska na reciklažu” biti oko dve

EU razmatraju druga ministarstva, i

zahtevati odgovornost na visokom

milijarde evra.

da očekuje da taj dokument Vlada

administrativnom nivou kako bi se

Proces približavanja evropskim

Srbije odobri u oktobru i uputi ga Ev-

odobrili planovi na kojima se zasniva

standardima u oblasti zaštite životne

ropskoj komisiji do kraja ove godine.

pregovaračka pozicija, kao i zato

sredine je izuzetno spor i veoma skup.

- Time će se steći pretpostavke za

što implementacija zahteva velika

Ukupnu cenu je teško predvideti, ali

otvaranje preegovora Srbija-EU

finansijska sredstva. Naime, samo za

su stručnjaci slažu da će biti ne-

o Pregovaračkom Poglavlju 27 -

tri najskuplje direktive u sektoru voda

ophodno uložiti oko 15 milijardi evra u

životna sredina i klimatske promene

i otpada je potrebno uložiti oko 7,2

narednih 25 do 30 godina kako bismo

- rekao je Trivan.

milijarde evra.

uhvatili priključak s Evropom.

obezbeđuju se preduslovi za bolje

M

inistar zaštite životne sredine Goran Trivan je najavio

Autor: Beta

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

27

Šta čeka Srbiju kroz poglavlje 27

Održani sastanci Pregovaračke grupe 27 sa zainteresovanim stranama

N

iz sastanaka Ministarstva

pojašnjavaju pozicije. Prema iska-

zaštite životne sredine sa

zanom interesu grupa, predstavnici

zainteresovanim stra-

Ministarstva su predstavili specifične

Održan sastanak UO ENVAP 3 projekta

nama u vezi izrade Pregovaračke

podsektore i planove za industrijske

pozicije (PP) za Poglavlje 27 - sa

emisije, zaštitu prirode, klimatske

lokalnim nivoom, civilnim sektorom

promene i upravljanje otpadom. Sas-

i predstavnicima industrije - održan

tancima sa lokalnim nivoom i civilnim

je od 16. do 20. septembra. Tema

sektorom je prisustvovala i Glavni šef

sastanaka je bilo informisanje u vezi

Pregovaračkog tima Tanja Miščević.

Beogradu. Odbor je razmatrao rezultate

statusa izrade PP, glavnih asepkata,

Ministarstvo je informisalo prisutne

sprovođenja projekta od januara do

izazova i procesa koordinacije sa

da se rad na finalizaciji dokumenta

juna i planove za period jul-decembar

institucijama, kao i strateškim doku-

nastavlja, kako bi se ispunio plan

ove godine. Sastanku su prisustvovali

mentima koji su prateći dokumenti uz

da se oni do kraja oktobra pošalju

predstavnici ambasade Švedske u

PP i obajšnjavaju prelazne periode,

na Vladu Srbije, sa krajnjim ciljem

Beogradu, Švedske Agencije za zaštitu

planove mera i investicija potrebnih

predaje zvanične Pregovaračke poz-

životne sredine, Agencije za zaštitu

za reforme u životnoj sredini.

icije Srbije za Poglavlje 27 Evropskoj

životne sredine Srbije kao i ENVAP tima.

Državni sekretar Ivan Karić, koji je

Komisiji do kraja godine.

Odbor je usvojio dobre rezultate u

J

oš jedan u nizu redovnih sastanaka Upravnog odbora ENVAP

projekta održan je 19. septembra u

ujedno i predsednik Pregovaračke

izradi Pregovaračke pozicije i nap-

grupe 27 je dao kratak uvod u tre-

redak u sprovođenju aktivnosti prema

nutnu fazi izrade ovih dokumenata

šestomesečnom planu aktivnosti

i narednih koraka u procesu. Zatim

ENVAP projekta. Usvojene su aktivnosti

je Sandra Milićević Sperlić iznela de-

iz predstavljenog plana za period jul-

taljnije informacije u vezi strukture PP,

decembar 2019. godine.

svih prelaznih perioda, geografskih

Odbor je razmotrio i potencijalni

adaptacija i pratećih dokumenata koji

razvoj događaja tokom 2020. i 2021. i potrebe za tehničkom podrškom, koje je učesnicima predstavila Sandra Milićević Sperlić, načelnica Odeljenja za EU integracije. Diskutovalo o potencijalnom produžetku ENVAP projekta i postignut je dogovor o koracima potrebnim za pripremu zvaničnih dokumenata od strane Ministarstva i Švedske Agencije za zaštitu životne sredine, a koji bi se dalje poslali SIDA-i na razmatranje.

Naredni sastanak Upravnog Odbora je planiran da se održi tokom februara 2020. godine.

28

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Slovenačko iskustvo potrebno Srbiji za Poglavlje 27

M

inistar zaštite životne

globalnoj borbi sa klimatskim prom-

do nekoliko desetina miliona evra, u

sredine Goran Trivan

enama za zdravu životnu sredinu.

koji mogu da se uključe i slovenačke

razgovarao je sa am-

Pošumljavanje autohtonim vrstama i

kompanije.

basadorom Republike Slovenije u

zelena ekomija su regionalno i plan-

Ambasador Jarc je zahvalio na

Republici Srbiji Iztokom Jarcom,

etarno važne inicijative u planiranju

prijemu i ukazao da su bilateralni

o saradnji u oblasti zaštite životne

velikih strategija koje sada pravimo

odnosi dve zemlje dobri što poka-

sredine.

u pripremi narednog zasedanja

zuje intenzitet visokih međusobnih

Ministar Trivan je rekao da su dobri

najvišeg svetskog tela za životnu

poseta, zajedničkih sednica vlada,

bilateralni odnosi dve zemlje odlična

sredinu, UNEA-5 - ukazao je ministar.

rast robne razmene i investicija. Uka-

osnova za saradnju u zaštiti živone

Trivan je kazao da je Ministarstvo

zao je da je životna sredina oblast

sredine. On je naveo da Srbija ima

otvoreno za saradnju, za konkretne i

u kojoj se mogu ostvariti benefiti za

intenzivnu bilateralnu saradnju u

praktične oblike, od memoranduma

obe zemlje. Iskazao je zaintereso-

zaštiti životne sredine sa svim zeml-

o saradnji, investicionih ulaganja

vanost za intenziviranje saradnje i

jama regiona i da je dobro da se i sa

do razmene znanja i stručnjaka.

investiranja u oblast životne sredine

Slovenijom podigne, konkretizuje

Iskustava Slovenije stečena prilikom

na čemu će se preduzeti konkretni

i praktično ostvari saradnja u ovoj

pridruživanja EU su nam dragocena

koraci. Slovenački ambasador je

oblasti.

za Poglavlje 27 koje je jedno od

govoreći o ekološkim doprinosima

- Komparativna prednost regiona

najzahtevnijih u procesu evroin-

kvalitetu životne sredine, posebno

je ekologija, a Skupština UN za

tegracija. Naveo je da su prioriteti

kvalitetu vazduha naveo da se u

životnu sredinu, gde je Srbija jedna

rešavanje problema otpadnih voda

Sloveniji subvencioniše uvoz hib-

od podpredsednika narednog

i komunalnog otpada i izgradnja

ridnih i elektičnih automobila i daju

zasedanja (UNEA-5), je format u

359 postrojenja za preradu otpadnih

druge finansijske olakšice prilikom

kome ovaj region može da do-

voda sa linijama mulja, gde se obim

registracije i vožnje takvih automo-

prinese i učini pomake i da doprinos

potrebnog investiranja kreće od par

bila.

Pojekat „Šta čeka Srbiju kroz Poglavlje 27” sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

29

Prirodna dobra

upoznajmo zaštićena prirodna dobra Neprestano apelujemo da moramo zaštiti prirodu, podsećamo da se ona svakodnevno uništava, da nestaju stepe, šume, vlažne livade i razna druga staništa. Koja su to područja koja moramo zaštititi, šta su to zaštićena područja, koji su kriterijumi da se ona zaštite i koliko takvih područja imamo?

P

o svom geografskom

prednost nad ostalim delovima naše

dobilo status i ono što zakon tako

položaju Srbija je prošarana

zemlje - mora da se time odlikuje.

tretira - objašnjava Ostojićeva.

raznovrsnim prirodnim vred-

Prema rečima načelnice za zaštićena

Zavod za zaštitu prirode Srbije

nostima. Na relativno maloj geograf-

područja u Zavodu za zaštitu prirode

izrađuje studije zaštite kao stručno-

skoj površini smeštene su planine,

Srbije Dragane Ostojić, za 70 godina,

dokumentacione osnove za zaštitu

ravnica, bare, močvare, pustinja,

koliko postoji ova institucija, zbog

određenih područja. One sadrže po-

šume, reke, kanjoni i klisure. Od

dobro očuvanih prirodnih vrednosti

datke o granici dobra, zonama zaštite i

Vojvodine, na krajnjem severu zemlje,

sa očuvanim prirodnim ekosistemima

katastarskim opštinama koje obuhvata,

pa do Metohije na jugu, možete videti

i živopisnim pejsažima zaštićeno je

podatke o prirodnim karakteristikama

očaravajuće predele i retke biljne i

7,69 % teritorije ili 677 hiljada hektara.

i vrednostima dobra, režime zaštite i

životinjske vrste. Zato kažemo da smo

- Pod zaštitom je blizu 500 prirodnih

predložene mere zaštite, kao i predlog

zemlja bogata prirodnim lepotama,

dobara. Očekujemo da na osnovu

upravljača prirodnog dobra. Pod režim

biodiverzitetom - a da bi to sačuvali

prostornog plana i strategija zaštite pri-

zaštite stavljaju se i ona područja koja

moramo i prirodu i zaštititi.

rode taj procenat do 2020. bude 12%,

su od značaja za opstanak migratornih

U Srbiji imamo dobro očuvane i ne-

a sa ulaskom u Evropsku uniju da 20%

vrsta shodno međunarodnim pro-

taknute delove prirode koji poseduju

teritorije Srbije bude pod zaštitom.

pisima. Takođe, zaštićena područja

veliki stepen autohtonosti, izvornosti,

To je maksimum koji omogućava

mogu se prekogranično povezivati sa

očuvanosti, predeone raznovrsnost

da zaštitimo sve delove koji imaju

zaštićenim područjima drugih država,

i pejzažne atraktivnosti. Samim tim

osobenost i autohtonosti. Područja

kao što je Rezervat biofere „Bačko

zaštićena područja predstavljaju

koja treba ili već uživaju jedan deo

Podunavlje”.

područja sa netaknutim i očuvanim

posebnog nadzora, to su delovi koji

- Imamo urađeno 35 studija za zaštitu,

delovima prirode, sa brojnim

predstavljaju deo ekološke mreže, koje

koje su u postupku, i očekujemo da ta

geološkim, biološkim i predeonim

na osnovu Zakona o zaštite prirode

područja uskoro bude i proglašena.

raznovrsnostima, odnosno sa bro-

tretira evropske standarde i kriterijume.

To čini oko jedan odsto teritorije ili

jnim prisustvom retkih, ugroženih,

Sa delovima ekološke mreže blizu

80 hiljada hektara. Procedura za

strogo zaštićenih i zaštićenih biljnih

smo 12%, ali kad kažemo „zaštićena

proglašenje zaštićenog područja

i životinjskih vrsta. Da bi jedno

područja” - onda se misli na ono što

ponekad je duga ali to sve zavisi od

zaštićeno prirodno dobro imalo

je na osnovu Zakona o zaštiti prirode

veličine prirodnog dobra. Godišnje se

Ministarstvo zaštite životne sredine

30

Projekat „Učinimo vidljivim ekološke mreže i zaštićena područja” finansijski je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine.

Mišljenja i stavovi izraženi u ovim publikacijama isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

uradi do pet studija zaštite. U Zavodu za zaštitu prirode smatramo da možemo doći do zacrtanih planova u vezi zaštite i trajnog očuvanja i interesa da zaštitimo svoja prirodna dobra - kaže načelnica za zaštićena područja Dragana Ostojić.

Na teritoriji AP Vojvodine pod zaštitom je 135 područja. To je 7,5% teritorije i na polovini puta smo od onoga čemu stremimo...

da su zaštićena područja zonirana.

U tih 7,5 % teritorije, koji je pod zvaničnom zaštitom, dozvoljene su aktivnosti koje ne ugrožavaju staništa i lepotu predela. U okviru zaštićenih područja obično tri do pet, maksimalno deset odsto su pod strogom zaštitom, gde ni ljudi ne ulaze bez

Zaštićena područja u Vojvodini

pogotovo prostornih planova lokalnih

predstavljaju zone II i III režima zaštite

Na teritoriji AP Vojvodine pod zaštitom

samouprava. Evropski prosek je 17%

u kojima je dozvoljeno šumarstvo,

je 135 područja. To je 7,5% teritorije i

posto teritorije pod zaštitom ali imajući

vodoprivreda, poljoprivreda i druge

na polovini puta smo od onoga čemu

u vidu da je oko 80% Vojvodine poljo-

aktivnosti koje neće drastičnije uticati

stremimo, kaže zamenik direktora

privredno zemljište i još nekoliko pro-

na prirodne vredosti, što sve ukazuje

u Pokrajinskom zavodu za zaštitu

cenata su naselja i infrastruktura, naš

da područja pod zaštitom možemo

prirode Slobodan Puzović.

maksimalni domet, ono što možemo da

istovremeno štititi ali i održivo koristiti.

- Tu drugu polovinu od sedam do

zaštitimo je 15 do 16 odsto teritorije AP

Prema njegovim rečima, u poslednje

osam odsto trudićemo se da sačuvamo

Vojvodine - dodaje Puzović.

vreme priroda je često na meti investi-

i održivo koristimo kroz identifikaciju

Puzović objašnjava da tih 15%

tora, jer se tu najbrže dolazi do profita.

staništa strogo zaštićenih i zaštićenih

područja, koja su idetifikovana kroz

- Susretali smo se sa raznim predlozi-

vrsta biljaka, životinja i gljiva, te kroz

zaštitu područja i ekološku mrežu koja

ma investitora i to uglavnom na lokaci-

implementaciju staništa i poligona u

postoji, kroz staništa koja su izdvo-

jama koje su zaštićene ili je u postup-

okviru informacionih sistema i kroz

jena, nadležne institucije nastoje da

ku zaštite. Kada smo ih pitali zašto

prostorno plansku dokumentaciju,

čuvaju i koriste na održiv način, tako

baš ta područja, odgovor je bio zato

posebne kontrole. Preostali deo

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

31

Prirodna dobra

Banjska stena, NP „Tara”

što je tu prazan prostor, da tu nema ništa. Pokušavamo da im ukažemo koliko taj, za njih, prazan prostor, ima izuzetnih vrednosti i koliko je značajan ne samo u nacionalnim nego,

Trenutno, za stanje zaštite prirode u Vojvodini ne možemo da kažemo da je loše, ali nije ni blistavo...

Foto: Damir Simović, wiki

ponekad, i u međunarodnim okvirima

se neko područje proglasi, već tek tada počinje! Tada sledi ozbiljan rad da se tim vrstama i staništima upravlja na pravi način - kaže Puzović.

Prema njegovim rečima upravljače treba edukovati da jačaju svoje ali i fi-

i koliko nam pomaže da kvalitenije

staništa. Mnoga staništa su isprese-

nansijske kapacitete. Zemlje u našem

živimo. Ukoliko je prostor za koji su

cana, ne postoje koridori i vrste ne

okruženju, kao što su Mađarska,

zainteresovani zaštićen, nastojimo da

mogu da komuniciraju, pa su mnoge

Hrvatska i Austrija, u jedano zaštićeno

primenimo zakon i akt o zaštiti, ali ako

dugoročno osuđene na propast. Tak-

područje (od pet do šest hiljada hek-

nema jasnih ograničenja uglavnom

va staništa moramo da povezujemo a

tara) godišnje ulažu od pet do deset

tražimo neki kompromis. Ono što

staništa koja su zaštićena i retke vrste

miliona evra. Istovremeno, ceo budžet

najviše ugrožava prirodu u Vojvodini

koje imamo moramo na adekvatan

za zaštičena područja kod nas ne

jeste promena namene prostora, što

način da ih čuvamo i njima upravl-

predstavlja ni trećinu te sume.

nije dobro jer se tako gube vredna

jamo. Zaštita prirode ne prestaje kad

- Mi smo dužni da pre stupanja u

32

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

prirode. Trenutno, za stanje zaštite

području uspostavljaju se režimi zaštite

prirode u Vojvodini ne možemo da

I, II i III stepena, što je bliže regulisano

kažemo da je loše, ali nije ni blistavo.

Uredbom o režimima zaštite („Službeni

Mnogo je izazova pred nama da

glasnik RS” br. 31/2012).

bismo prirodu čuvali po evropskim

Prema Zakonu o zaštiti prirode,

standardima - ocenjuje Puzović.

područje sa većim brojem raznovrsnih prirodnih ekosistema od nacionalnog

kako definišemo zaštićena područja

značaja, istaknutih predeonih odlika

Zaštićena područja mogu biti defin-

živi usklađeno sa prirodom, namen-

isana u sedam različitih kategorija,

jeno očuvanju postojećih prirodnih

odnosno vrsta: nacionalni park, park

vrednosti i resursa, ukupne predeone,

prirode, predeo izuzetnih odlika, opšti

geološke i biološke raznovrsnosti,

i specijalni rezervat prirode, spomenik

kao i zadovoljenju naučnih, obra-

prirode i zaštićeno stanište.

zovnih, duhovnih, estetskih, kulturnih,

Nacionalni parkovi se proglašavaju

turističkih, zdravstveno-rekreativnih

posebnim zakonom, a druga zaštićena

potreba i ostalih aktivnosti u skladu

područja I kategorije proglašava

sa načelima zaštite prirode i održivog

Vlada Republike Srbije. Za područja

razvoja stavlja se pod zaštitu kao

II kategorije, odnosno prirodna dobra

nacionalni park. Fruška gora je 1960.

regionalnog značaja rešenje o zaštiti

godine proglašena za prvi nacion-

donosi Pokrajinska vlada AP Vojvo-

alni park. U Srbiji danas imamo pet

dine, a za prirodna dobra III kategorije

nacionalnih parkova: NP „Đerdap”,

rešenje donosi jedinica lokalne samou-

NP „Fruška gora”, NP „Kopaonik”, NP

prave. Rešenjima o zaštiti utvrđuje

„Šar-planina” i NP „Tara”.

se upravljač, koji čuva, unapređuje,

Obedska bara je najstarije zaštićeno

promoviše prirodno dobro, odnosno

područje u našoj zemlji, a takođe i

na osnovu plana upravljanja sprovodi

jedno od najstarijih prirodnih dobara

aktivne mere zaštite u cilju očuvanja

na svetu. Stavljena je pod zaštitu

EU uspostavimo na teritoriji Srbije,

prirodnih vrednosti područja.

1874. godine. „Zlatno doba” Obed-

Međunarodnu ekološku mrežu Natu-

Zaštićeno područje I kategorije je

ske bare trajalo je tokom 19. i u prvim

ra 2000. U Vojvodini smo već identifik-

područje međunarodnog, nacional-

decenijama 20. veka. Smatra se da se

ovali i izdvojili staništa i poligone i mi

nog, odnosno izuzetnog značaja, a

tada u zoni Potkovice Obedske bare

ćemo lako to implementirati ali ključni

nalazi se celom površinom na teritoriji

gnezdilo oko 60.000 parova ptica

problem jeste kada se uspostavi

dveju ili više jedinica lokalne samou-

močvarica, od čega u je koloniji čaplji

ekološka mreža - kako njome adek-

prave. Područje II kategorije se odnosi

bilo 15.000 parova, u okviru osam

vatno upravljati, kako obezbediti mere

na zaštićeno područje pokrajinskog,

vrsta. To je bila koncentracija ptica

i kako sa lokalnim samoupravama, sa

regionalnog, odnosno velikog značaja

kakva se retko gde mogla naći na

korisnicima i vlasnicima prostora, na-

(ukoliko je cela površina na teritoriji AP

prostorima Evrope. Danas je Obed-

praviti dogovor da oni imaju koristi od

Vojvodine, ili na teritoriji dveju ili više

ska bara specijalni rezervat prirode,

tih prostora a da opet prirodu čuvamo

jedinica lokalne samouprave na teritor-

najveće plavno područje u Srbiji sa

i unapređujemo. Danom stupanja u

iji AP). Zaštićena područja III kategorije

bogatim biodiverzitetom u nacional-

članstvo EU imaćemo značajne nove

su od lokalnog značaja, i proglašava

nim i međunarodnim okvirima.

mehanizme da se borimo za zaštitu

ih lokalna samouprava. Na zaštićenom

i kulturnog nasleđa u kome čovek

Dragana Ratković

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

33

Prirodna dobra

Ka midžoru i vodopadima arbinj Foto: Privatna arhiva autora

Parkom prirode „Stara planina” upravlja JP „Srbijašume” preko RJ „Park prirode Stara planina”, odnosno šumskih gazdinstava „Timočke šume” - Boljevac i „Pirot” - Pirot...

N

je ovo jedno od retkih preostalih niša očuvane autentične flore i faune...

zaštita

ema planinara u Srbiji koji

prirodom i svi im se rado vraćaju. Sa

Park prirode „Stara planina” je

bar jednom nije pohodio

druge strane, ovi predeli mogu da po-

područje dobro očuvanih prirodnih

najviši vrh Stare planine -

nude obilje sadržaja ne samo ljubitelji-

vrednosti sa pretežno očuvanim

Midžor, a retki su oni koje nije privukla

ma prirode, već i outdoor sportova.

prirodnim ekosistemima i živopisnim

lepota Arbinja, pitomost Dojkinačke

Ukoliko ste planinar, hajker, border,

pejsažima. Namenjeno je očuvanju

reke, visovi Koprena, gostoljubivost

skijaš, paraglajder, mountain biker -

ukupne raznovrsnosti - geološke,

domaćinstava u Balta Berilovcu...

Stara planina je vaša druga kuća.

biološke i predeone, kao i zadovoljenju

Izolovanost ovih predela doprinosi

Posebnu pažnju ovom nesvakidaš-

naučnih, obrazovnih, duhovnih, estet-

jedinstvenom osećaju saživljenosti s

njem prostoru poklanjaju naučnici, jer

skih, kulturnih, turističkih, zdravstveno-

34

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Turistički potencijali Stare planine Stara planina je najveća planina u istočnoj Srbiji, visokoplaninski masiv koji se prostire kao prirodna granica prema Bugarskoj. Udaljena je 330 km od Beograda, 70 km od Niša i 50 km od Knjaževca i Pirota. Najviši vrh Midžor (2.169 m), leti je meta planinara i hajkera. Takođe, posebnu atrakciju predstavljaju i usponi na vrhove Babin zub, Dupljak, te dvadesetak kilometara udaljen vrh Vražja glava.

Na Staroj planini mogu se posetiti vodopadi Arbinja, koji se nalaze u strogom rezervatu prirode, u gornjem toku doline Dojkinačke reke, na oko osam kilometara od sela Dojkinci. Planina je posebno pogodna za brdski biciklizam.

Kako se navodi na stranici Turističke organizacije Srbije, fascinantna lepota netaknute prirode čini Staru planinu najlepšom planinom ovog dela Srbije i jednim od njenih najvrednijih turističkih prostora. Ona predstavlja prirodno bogatstvo izvanrednog značaja i zaštićeni je park prirode.

Stara planina je skoro pet meseci godišnje pod snegom, na visini između 1.100 i 1.900 m. Zbog toga je tokom zime rado posećuju skijaši i snowborderi. Izgradnjom sistema žičara i ski staza na Babinom zubu, kao i smeštajnih kapaciteta i druge infrastrukture, Stara planina je postala jedan od najvećih i najznačajnijih skijaških centara u Srbiji, a posebno je namenjen ljubiteljima skijaških sportova i kvalitetnog skijanja u okruženju neizmerne lepote i netaknute prirode.

Babin zub je jedan od vrhova Stare planine i nalazi se na 1.780 m nadmorske visine. Planirano je da se izgradi veliki Turistički centar „Babin zub”, sa alpskim skijalištima kapaciteta 14.000 skijaša, 40 km žičara, 100 km ski staza i smeštajnim kapacitetom od preko 8.000 ležaja. Trenutno sadržaj skijaškog centra „Babin zub” čine staze na lokacijama Konjarnik, Sunčana dolina, kao i Markova livada, koja je osvetljena i za noćno skijanje. Četvorosedna žičara

ja

„Konjarnik”, sa pokretnom trakom za ukrcavanje skijaša, ima kapacitet 1.500 skijaša na sat, a ski-lift „Sunčana dolina” kapaciteta 1.200 skijaša na sat, kao i ski-lift „Markova livada”.

Prirodne karakteristike Stare planine pogodne su i za letenje zmajem i paraglajderom, ribolov, birdwatching...

rekreativnih potreba i ostalih delatnosti usklađenih sa tradicionalnim načinom

opština Knjaževac, Pirot i Dimitro-

benosti i pojava, u kojem je prisutan

života i načelima održivog razvoja

vgrad, a ukupne površine 114.332

tradicionalni oblik života i kulturnih

(Član 34 Zakona o zaštiti prirode „Sl. gl.

ha, od čega je 61.395 ha u državnoj

dobara.

RS”, broj 36/09, 88/10, 91/10 – ispravka

svojini i 52.937 ha u privatnoj i drugim

14/16 i 95/18 – dr. zakon).

oblicima svojine.

flora i fauna

Parkom prirode upravlja JP „Srbija-

Stara planina je Parkom prirode

Park prirode „Stara planina” je stavljen

šume” preko RJ „Park prirode Stara

proglašena još 1997. godine,

se pod zaštitu da bi se, u interesu

planina”, odnosno šumskih gazdin-

kao područje izuzetno vredno sa

nauke, obrazovanja i unapređenja

stava „Timočke šume” – Boljevac i

stanovišta raznovrsnosti biljnog i

kulture i održivog privrednog i

„Pirot” – Pirot.

životinjskog sveta i njihovih zajed-

demografskog razvoja, očuvali:

Park prirode „Stara planina” čine

nica, te geomorfoloških, geoloških,

izuzetna raznovrsnost divljeg biljnog

delovi teritorije grada Zaječara i

hidroloških i hidrogeoloških oso-

i životinjskog sveta, koju čini 1.200

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

35

Prirodna dobra vrsta i podvrsta viših biljaka, među ko-

mala muharica, drozd kamenjar i

leptir apolon (Parnassius apollo), koji

jima je 115 endemičnih vrsta, 40 vrsta

druge.

je ime dobio po grčkom bogu lepote.

koje predstavljaju prirodne retkosti Sr-

Park naseljava čak 30 vrsta sisara, a 20

Njegova upečatljiva crveno-bela okca

bije, 50 vrsta koje se nalaze na spisku

vrsta predstavljaju prirodne retkosti ili

na krilima inspirisala su slovenačkog

ugrožene evropske flore. Među ovim

su ugrožene vrste, poput snežne i riđe

planinara Alojza Knafelca da još

prirodnim retkostima neke su svrstane

voluharice, tekunice, risa, medveda,

daleke 1871. godine uvede novi

u kategoriju kritično ugroženih, kao

slepog kučeta, velikog sivog puha,

tip markacije za planinarske staze.

što su patuljasta perunika, planinska

puha lešnikara i druge.

Takozvana „knafelčeva markacija”

sasa, mužica, prečica, bor krivulj,

Biolozi su identifikovali i šest vrsta vo-

može se videti na planinama širom

rosulja i druge.

dozemaca, 26 vrsta riba, kao i 12 vrsta

zemalja bivša Jugoslavije. Varijacija sa

Tu su i 52 šumske, žbunaste i zel-

gmizavaca među kojima je i retka vrsta

žutim centrom nalazi se na evropskim

jaste biljne zajednice, te 150 vrsta

živorodnog guštera.

pešačkim stazama E6 i E7.

gnezdarica, među 200 vrsta ptica

Takođe, na obroncima staroplanin-

koje uglavnom predstavljaju prirodne

skih visova može se pronaći veliki broj

geološke vrednosti

retkosti Srbije. Posebno su značajne

mahovina, lišajeva, gljiva i insekata, čiji

Na Staroj planini nalaze se područja s

retke i ugrožene vrste, kao što su riđi

broj još uvek nije konačno utvrđen.

izuzetnom geološkom raznovrsnosti,

mišar, suri orao, stepski soko, sivi

Tu su i autohtone rase i sorte domaćih

kao što su određeni oblici reljefa,

soko, veliki tetreb, prdavac, planinski

životinja i biljnih kultura.

posebne pojave površinskih i

žalar, ušata ševa, žutokljuna galica,

Konačno, na ovoj planini stanuje i

podzemnih voda i formacije stena koje su strukturno, paleontološki,

U priređivanju teksta upotrebljeni podaci dobijeni ljubaznošću JP „Srbijašume”

stratigrafski i mineraloški značajne. prirodni rezervati

Geološka građa Stare planine ukazuje

Na Staroj planini su razvijene i reliktne polidominantne šumske zajednice, koje izgrad-

na to da su se dejstvom endogenih

juju biljne vrste endemskog i reliktnog karaktera. Do sada su izdvojeni strogi prirodni

i egzogenih sila zbivali različiti

rezervati:

morfološki procesi, prvenstveno

- „Draganište” - rezervat smrčevih šuma

fluvijalne i kraške erozije koji su doveli

- „Golema reka” - bukova prašuma

do formiranja genetski raznovrsnih

- „Vražja glava” - značajan lokalitet u šumskom kompleksu Stare planine, na kojem

reljefnih obeležja. Ukratko, predeli su

se može pratiti spontani razvoj i sukcesija biljnih vrsta, koje su u njenom sastavu, a

raznovrsni i dramatični, neobično lepi

posebno planinskog javora.

i jedinstveni.

- „Smrce” (Arbinje) - najočuvanije i najlepše smrčeve šume na Staroj planini i u Srbiji uopšte, sa tipičnim trestavskim i sfagnumskim zajednicama.

Kao objekti geomorfoloških nasleđa izdvajaju se: dolina potoka Bigar, loka-

- „Kopren” - predstavlja nalazište biljaka iz porodice mesožderki

litet Babin zub gde se nalazi najveća

Na ovom području zastupljene su brojne životinjske grupe, koje doprinose lepoti prirode.

grupa zubova i ostenjaka u krupnoz-

Faunu čini 116 vrsta leptira (22 novoutvrđene, a 6 vrsta predstavlja glacijalne

rnim kvarsevitim peščarima, uklješteni

relikte), 18 vrsta herpetofaune (6 vrsta vodozemaca i 12 vrsta gmizavaca), a ihti-

meandri Temštice u klisuri dubokoj

ofauna predstavljena je sa 26 vrsta.

160-260 m sa brojnim skulpturama

Najveći diverzitet ptica u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji i većem delu Balkana, nalazi se upravo

ostenjaka u crvenim peščarima i

na Staroj planini, gde su svoje stanište našle 203 vrste. Stara planina uključena je u

klisura Vladikine ploče, reke Visočice,

registar područja od medjunarodnog značaja za ptice Evrope - IBA sa površinom

između Rsovaca i Pakleštice, sa istoi-

od 44.000 ha. Fauna sisara zastupljena je sa 30 vrsta, a posebno se ističu tekunica,

menim pećinskim sistemom.

snežna voluharica, ris i medved.

Stara planina je bogata vodama i

www.jpstaraplanina.rs

vodopadima, a Arbinje je pravi mali raj na zemlji.

36

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Pogled na Midžor s Babinog zuba

Riđa voluharica - Clethrionomys glareolus

Planinska sasa - Pulsatilla montanacommunis

Apolon - Parnassius apollo

duhovno nasleđe

tragova praistorijskih, antičkih i rim-

20. veka, na temeljima starijih

Naravno, nikako ne treba zaboraviti

skih ostataka.

svetilišta.

ni kulturne vrednosti koje su, pre

Značajno je i prisustvo kasnosred-

Ceo staroplaninski kraj se odli-

svega, predstavljene srednjoveko-

njevekovnih manastirskih celina, sa

kuje mnogobrojnim etnoobjek-

vnim manastirima i drugim nepokret-

arhitekturom, slikarstvom i nepo-

tima - kućama, plevnjama, am-

nim kulturnim dobrima. Spomeničko

srednim okruženjem jedinstvenim za

barima i drugim građevinama sa

nasleđe Stare planine, kao odraz

šire područje. Tu su i mnogobrojni

karakterističnim arhitektonskim sklo-

duhovnosti i tragova življenja

pojedinačni sakralni objekti podig-

pom za ovo područje, koji datiraju s

stanovništva, ogleda se u prisustvu

nuti većinom krajem 19. i početkom

kraja 19. i početka 20. veka.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

37

Prirodna dobra

magična lepota zapadne m Predeo izuzetnih odlika Ovčarsko-kablarska klisura odlikuje se prepoznatljivim meandrima Zapadne Morave, jezerima, planinama Ovčar i Kablar, izvorima termo-mineralne vode Ovčar Banje...

O

najveće nagibe, uglavnom preko 30 stepeni.

Zapadna Morava, koja ih razdvaja, ovde je usporila svoj tok i usekla tri jedinstvena meandra, od koji su prva dva

včarsko-kablarska klisura

Kablara, po kojima je i dobila ime. Kao

pravi geomorfološki fenomeni, poznati

usečena je između planin-

kontrast strmim padinama Kablara,

kao „uklješteni meandri”.

skih masiva Ovčara i Kab-

padine Ovčara se blaže spuštaju do

Serija malih slapova i bigrenih

lara, na osam kilometara udaljenosti od

reke, prekrivene zelenim, šumskim

basenčića, kao i manja bigrena

Čačka i oko 150 kilometara od Beogra-

masivima. Najveća dubina klisure je

terasa sa relativno visokim terasnim

da, u turističkoj regiji Zapadna Srbija.

u njenom središnjem delu i ona, u

odeskom, duž Banjskog potoka,

Gradi je reka Zapadna Morava. Osnov-

odnosu na vrh Kablara, iznosi oko 620

posebna su atrakcija. Zanimljivo je da

no prirodno obeležje klisure čini reljef,

m, a u odnosu na vrh Ovčara 710 m.

proces izlučivanja sige traje i danas.

pre svega upečatljivi masivi Ovčara i

U ovom delu dolinske strane imaju i

Ovčarsko-kablarska klisura je zaštićena

38

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Javnu ustanovu Turistička organizacija Čačka osnovala je Skupština opštine Čačak, radi unapređenja i promocije turizma Čačka, podsticanja izgradnje turističke infrastrukture, organizovanja i učešća u turističkim i drugim manifestacijama i skupovima, kao i druge aktivnosti koje su neposredno vezane za turizam.

TO Čačka je upravljač zaštićenog područja-predela izuzetnih odlika „Ovčarsko-kablarska klisura”.

Posetiocima Čačka TOČ pruža turističke informacije, organizuje ture razgledanja grada i njegove okoline, plovidbe katamaranima kroz zaštićeno područje-predeo izuzetnih odlika „OvčarskoKablarska klisura”, šetnje gradom u pratnji turističkih vodiča i sl.

Telefon: 032/342-360 E-mail: toc@ptt.rs Web: www.turizamcacak.org.rs

morave

Ovde postoje dobri uslovi za

imene hidroelektrane. Dugačko je oko

razne vidove rekreacije, pre svega

11 kilometara i, budući da ima vezove

zahvaljujući prirodnim faktorima koji

za plovila, pruža ogromne potencijale

kao predeo izuzetnih odlika i kao

su prilagođeni za ovaj vid aktivnosti.

za nautički turizam - kaže za magazin

prirodno dobro od izuzetnog značaja

Planine, reka i jezera Ovčarsko-

eEkolist direktor Turističke organizacije

svrstano u I kategoriju. Odlikuje se

Kablarske klisure su idealna područja

Čačka Vojin Jakovljević.

prepoznatljivim meandrima Zapadne

za sportski ribolov, alpinizam, parag-

Ovčarsko-kablarska klisura je područje

Morave, jezerima, planinama Ovčar i

lajding, „bird watching”, planinarenje,

koje rapolaže prirodnim resursima

Kablar, izvorima termo-mineralne vode

splavarenje, sportske aktivnosti.

i bogatim spomeničkim nasleđem.

Ovčar Banje i grupom od devet manas-

Organizuju se i sportske manifes-

Manastiri Ovčarsko-kablarske klisure

tira, crkvama – svetilištima, smeštenim

tacije kao što su Plivački maraton i

predstavljaju jedinstveno kulturno,

na relativno kratkom rastojanju. Raz-

Ovčarsko-kablarska regata.

umetničko i istorijsko nasleđe na ovim

gledanje klisure, srednjovekovnih ma-

- Međuvršje je najveće veštačko jezero

prostorima. Na padinama Ovčara nal-

nastira, pećina, jezera, izvora i planin-

na Zapadnoj Moravi, nalazi se na

aze se Sretenje, Sv. Trojica, Vavedenje,

skih vrhova i Ovčar Banja, predstavljaju

izlasku iz Ovčarsko-kablarske klisure, a

Vaznesenje i Preobraženje, a na Kab-

glavne elemente sadržaja turističkog

nastalo je pregrađivanjem reke i izgrad-

laru se nalaze Nikolje, Blagoveštenje,

boravka.

njom betonske brane za potrebe isto-

Jovanje, Uspenje. U klisuri se nalaze

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

39

Foto: Milan Marković, Pejica - Milojica Milovanović

Kontakti

Prirodna dobra još dva svetilišta: crkva Svetog Save i

Na zaštićenom području Ovčarsko-

pećina Kađenica.

Kablarska klisura evidentirano je

- Naš kraj je poznat i pod nazivom „srp-

180 vrsta ptica, 40 vrsta sisara, osam

ska sveta gora” jer se u samoj klisuri

vrsta gmizavaca i 34 vrsta riba iz devet

nalazi čak devet manastira, listom iz

familija. Ovo područje je na osnovu

srednjeg veka, dve crkve i pećina

navedenog broja vrsta ptica, na listi

Kađenica. Oni privlače ne samo verni-

važnih područja ptica u Evropi (IBA u

ke, nego i ljubitelje istorije i arhitekture.

Evropi).

Posebna zanimljivost je da su pojedini

Fauna je bogata, kao posledica dobre

manastiri vezani za Obrenoviće. Na

očuvanosti i raznovrsnosti staništa

primer, utočište u manastiru Nikolje

(šumska staništa, stene, litice, vodena

pronašao je Miloš Obrenović, gde se

staništa, pašnjaci i livade). Često se

sa porodicom krio od Turaka. Mnogi

mogu videti šumska kornjača, barska

od ovih manastira bili su mesta gde su

kornjača, šareni daždevnjak, kuna

se zamonašili mnogi crkveni veliko-

zlatica, kuna belica, jazavac, divlja

dostojnici Srpske pravoslavne crkve.

mačka, vidra, sivi soko, suri orao, siva

Na primer, patrijarh Pavle zamonašio

čaplja, jarebica kamenjarka...

se u manastiru Blagoveštenje - ističe

Uredbom Vlade Republike Srbije

Jakovljević.

(Službeni glasnik RS br. 16/2000)

Do ovih manastira može se doći i

Turistička organizacija Čačka je

obeleženim planinarskim stazama i

obavezna da sprovodi program

pronaći duhovni mir, uživati u pogledu

monitoringa zaštićenog prirodnog

na prirodne lepote, šumovite planine,

dobra „Ovčarsko-Kablarska klisura”.

reku Zapadnu Moravu.

Naučno-istraživačke aktivnosti se

Plovidba malim brodovima – katamara-

realizuju zahvaljujući saradnji sa

nima Ovčarsko-kablarskom klisurom,

naučno-obrazovnim ustanovama , a

koje organizuje Turistička organizacija

naučno-istraživački radovi objavljuju

Čačka veoma je atraktivno, ali je i po-

se u Beležniku Ovčarsko-Kablarske

gled sa vrha Kablara impresivan, jer

klisure u izdanju „Turističke organi-

se sa vrha ove planine vide upečatljivi

zacije Čačka”.

meandri Zapadne Morave, šumovite

Gordana Majstorović,

planine, kao i sam grad Čačak u daljini.

Turistička organizacija Čačka

Smeštajni kapaciteti Kako ističe direktor Turističke organizacije Čačka Vojin Jakovljević, posetioci mogu da se smeste u više objekata u samom centru Banje, ali i okolini.

- Wellness centar „Kablar” raspolaže s 30 ležaja i savremeno opremljenim delom za wellness koji čine s otvoreni i zatvoreni bazen. Minelarna voda temperature 38˚C idealna je za reumatska oboljenja. Takođe, tu su i Planinarski dom „Lovac”, te vila „Sunce” sa 40 ležaja - ističe Jakovljević.

Po njegovim rečima, nikako ne treba zapostaviti ni značajan potencijal u privatnom smeštaju.

40

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

foto: Jan Valo, KES „Armadillo”, Dragan Babović Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

41

Prirodna dobra

imamo da ponudimo mnogo toga

P

lanine Ovčar i Kablar,

Zašto će se pose-

reka i jezera Ovčarsko-

tioci vratiti u ovaj deo

kablarske klisure idaalna su

Srbije? Ima li kakvih

područja za aktivan odmor i

planova i novosti koje

razne vrte aktivnosti: planin-

se mogu očekivati?

arenje, alpinizam, paragla-

- Osnovni principi

jding, cikloturizam, sportski

razvoja eko turizma

ribolov... Direktor Turističke

na području Čačka

organizacije Čačka Vojin

treba da se usmere na:

Jakovljević ističe da ovaj krj

Minimiziranje mogućih

ima mnogo toga da ponudi.

štetnih uticaja razvoja eko turizma na pos-

Koji su turistički potencijali

koritu reke Zapadne Morave između

matrano područje; Izgradnja svesti i

Ovčarsko-kablarske klisure?

visećeg i putničkog mosta zastupljen

poštovanja prema očuvanoj prirodi

- Ovčar banja se nalazi 18 km zapadno

je sportski ribolov.

i kulturi kod lokalnog stanovništva i

Foto: Anica Županski

od Čačka, u Ovčarsko - kablarskoj

turista; Obezbeđenje pozitivnog iskust-

klisuri na nadmorskoj visini od 278 m.

Šta je to „ono autentično” iz kraja,

va, kako za turiste, tako i za lokalnu

Razvila se na prostoru između prirod-

što posetioci mogu da dožive, kupe,

zajednicu; Obezbeđivanje direktnih

nog toka Zapadne Morave i ispus-

probaju...?

finansijskih koristi od očuvanja i uprav-

nog kanala iz hidroelektrane „Ovčar

- Za posetioce Ovčarsko-kablarkse

ljanja prirodnim i zaštićenim oblastima,

Banja”. U Ovčar Banji se nalazi jedna

klisure najupečatljiviji utisak su pri-

kako za lokalnu zajednicu, tako i za

od najstarijih hidrocentrala u Srbiji.

rodne vrednosti koji je čine predelom

svakog pojedinca koji je uključen u

Banja obiluje izvorima termomineralne

izuzetnih odlika i zaštićenim dobrom

ove procese.

vode. Lekovita voda Ovčar Banje ima

i prisustvo većeg broja manastira iz

Izgradnjom auto-puteva Beograd-

temperaturu od 35°S do 37,5°S i po

srednjeg veka na realativno malom

Južni Jadran i Pojate-Preljina značajno

sastavu je slabo sumporovita, jodna

prostoru, zbog čega nose naziv Mala

će se popraviti atribut ,,stanje

voda.

Srpska Sveta Gora. Upečatljivi masivi

saobraćajne infrastrukture’’ dok se

U Ovčar Banji, pored wellness usluga,

Ovčara i Kablara, reka Zapadna Mora-

istovremeno mora jačati mreža lokalnih

gostima su na raspolaganju tereni za

va i meandri reke koji se mogu videti sa

puteva i internih saobraćajnica koje

sportsko - rekreativne aktivnosti, bazen

vrhova ovih planina su često razlozi za

treba da povežu pojedine delove des-

za rekreaciju sa termomineralnom

posete turista iz celog sveta.

tinacije. Takođe, mora se intenzivnije

vodom, aktivan odmor u prirodi, obale

Zdrava hrana - voće i povrće iz ovog

sprovoditi zaštita životne sredine uz

reke i jezera.

kraja, generalno hrana i bogata gas-

jačanje svesti lokalnog stanovništva i

Postoji mogućnost splavarenja i

tronomska ponuda takođe ostavljaju

turista i istovremeno sprovođenje mera

planinarenja. Takođe se, posredst-

veoma pozitivan utisak na turiste i po-

zaštite životne sredine. S druge strane,

vom Turističke organizacije Čačka,

setioce. Restorani na jezeru Međuvršje

pozitivno ocenjene atribute treba ak-

mogu se organizovati izleti, ekskurzije i

su veoma često omiljena mesta turista

tivno koristiti u izgradnji destinacijskog

splavarenja.

za predah, uživanje u prirodi i kuhinji

proizvoda i jačanju destinacijskog

Na veštačkom jezeru kao i na starom

ovog kraja Srbije.

brenda.

42

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Pretplatite se na štampano izdanje magazina Ekolist

Godišnja pretplata za šest brojeva iznosi 999 dinara. „Zeleni krug” žiroračun 160-930618-76 Banka Intesa

Kontakt telefon: 065/888-08-57 Web: www.ekolist.org Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

43

ljudi

Na Fruškoj gori pronađeno preko 30 vrsta tropskih orhide Dragiša Savić, biolog u Nacionalnom parku „Fruška gora”, dosad je popisao čak 300 biljnih i životinjskih vrsta koje nisu bile popisane, a otkrio je i 31 orhideju...

D

ragiša Savić preko dvadeset

i popisao još 1.360 vrsta, od toga 300

gljiva, ne bi bilo hleba i vina, a gljive za-

godina radi kao jedini biolog

nije nikada popisano u Srbiji, a četiri

jedno sa korenjima drveća razmenjuju

u Nacionalnom parku

nove vrste nisu uopšte bile poznate

informacije, kao prava internet šuma.

Fruška gora i dosad je popisao čak

nauci. Psihokalycina Fraxini – Orni ne

Malo ljudi zna da gljive iz porodica

300 biljnih i životinjskih vrsta koje nisu

samo što je nova gljiva, nego i novi

parazita ubiju više insekata nego sve

bile popisane, a otkrio je i 31 orhideju,

rod. Nažalost, kako kaže, u našoj zem-

životinje koje se njima hrane zajedno.

za koje se smatralo da rastu samo u

lji ima jako malo biologa koji se bave

– Volim svoj posao zato što sam stalno

tropskim krajevima.

isključivo „terenskim poslom”.

u prirodi i što brinem o životinjama i

Ovaj rođeni Banaćanin, nekada stu-

– Ispada da ovaj deo ima najviše gljiva

biljkama Fruške gore. Pazim na jedini

dent Prirodno-matematičkog fakulteta

od svih planina u Srbiji, ali to nije is-

par orlova krstaša kod nas, imali smo

u Novom Sadu, magistrirao je u

tina. Razlog je što ja jedini konstantno

ih dva, ali trenutno ne znamo gde je

Beogradu istraživajući orhideje Fruške

godinama obilazim Frušku goru i

jedan. Voleo bih da istražujem i druge

gore. Doktorirao je u Novom Sadu

popisujem sve što nađem. Neke gljive

planine, pogotovo Staru planinu, ali

proučavajući mikrogljive, askomicete.

sam video samo jednom i nikad više.

da tamo budem duže vreme – nastav-

Radi kao jedini biolog u Nacionalnom

Tako sam našao i 31 orhideju, za koje

lja naš sagovornik.

parku Fruška gora i vodi svoj internet

ljudi misle da rastu samo u tropskim

Za Evropski dan parkova, 24. maja,

sajt “Nature photography by Dragiša

krajevima. Što je i dobro jer mnogi bi

Dragiša Savić još od 2005. godine or-

Savić”, gde ima fotografisano, pop-

pokušali da ih presade, pa bi uginule.

ganizuje međunarodnu izložbu slika,

isano i sortirano više od 4.250 biljaka i

Zbog toga njihove lokacije ne otkri-

sa uvek drugom temom iz prirode. Na

životinja ove sremačke lepotice.

vam – kaže Savić.

tu izložbu autori šalju fotografije iz svih

Kada je počeo da se bavi gljivama,

Gljive su svuda oko nas, ali ipak njihov

krajeva sveta.

Fruška gora je imala oko 200 pop-

fascinantan i zanimljiv svet prolazi

Tekst: Aleksandar Latas

isanih vrsta. Savić je dosad pronašao

mimo pažnje većine ljudi. Da nema

Foto: N. Mihajlović

44

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Platanthera bifolia

eja

Web info Internet stranica „Nature photography by Dragiša Savić” nalazi se na adresi: http://www.naturefg.com

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

45

promocija

Dunavski ritovi i meandri

Ritsko-plavni kompleks uz Dunav, predstavlja mozaik šumskih, livadskih, močvarnih i barskih eko sistema koji su tesno povezani u jedinstvenu celinu koju odlikuje očuvanost i raznovrsnost izvornih oblika ritova, ada, bara i močvara...

S

predstavlja mozaik šumskih, livadskih, močvarnih i barskih eko sistema koji su tesno povezani u jedinstvenu celinu koju odlikuje očuvanost i raznovrsnost izvornih oblika ritova, ada, bara i močvara.

Bogatstvo rita ogleda se u bujnosti biljnih zajednica, šuma, livada, trstika, ševara, kao i raznovrsnosti faune naročito u prisustvu retkih i

pecijalni rezervat prirode

grada, čini rezervat lako pristupačnim

„Koviljsko-petrovaradinski

za turističke posete.

rit” nalazi se u neposrednoj

Rezervat se prostire duž toka Dunava

Da li ste znali?

blizini autoputa E75 u jugoistočnom

na 5.895 hektara, a čine ga Koviljski

Barsko-močvari i šumski ekosistemi

delu Bačke i manjim delom u Sremu.

rit koji predstavlja veći deo uz levu

posebno su značajni zbog velikog

Veoma povoljan položaj u blizini

obalu Dunava, dok se na desnoj obali

broja ptica, od kojih su crna roda i

međunarodnog putnog pravca i

proteže Petrovaradinski deo rita.

orao belorepan sa statusom prirodne

velikih gradova - Novog Sada i Beo-

Ritsko-plavni kompleks uz Dunav,

retkosti.

46

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

proređenih vrsta ptica.

Sve informacije o programima i poseti rezervatu možete dobiti u agenciji ,,Vojvodinašume-Turist” Petrovaradin, Preradovićeva 2.

Radno vreme poslovnice, radnim danima od 7 do 15 h.

Potrebno je turističkoj agenciji posetu rezervatu najaviti najkasnije 3-5 dana pre planiranog dolaska. ,,Vojvodinašume-Turist” Telefoni: 021/6432-401, 021/6432-976 E-mail: travel@vojvodinasume.rs Web: www.vojvodinasume.rs Ukoliko imate posebna interesovanja ili zahteve pripremićemo Vam specijalni program posete SRP ,,Koviljsko – petrovaradinski rit”.

Program možete preuzeti ervatu potrebna je prethodna najava agenciji Vojvodinašume – Turist.

GPS koordinate: 45.216482 20.027988 Okolina rezervata je čuvena po velikom broju parova roda koji se vraćaju

Kako provesti vreme?

svakog proleća u sve većem broju.

Aktivnosti koje za Vas možemo da

Rit je i najznačajnije prirodno

organizujemo tokom posete SRP „Ko-

mrestilište za ribe na srednjem toku

viljsko-petrovaradinski rit” i ekološko-

Dunava za preko 20 vrsta riba, poseb-

edukativnom centru (kapaciteta

no za štuku, kečigu i šarana.

do 25 posetilaca) su prezentacija

Prirodno plavne šume rezervata čine

naselju Kovilj. Uzimajući u obzir malu

rezervata, šetnja edukativnim stazama

bela i bademasta vrba, bela i crna

udaljenost od Novog Sada (25km) i

u pratnji stručnog pratioca-čuvara

topola i jasen, a značajne su i retke

Beograda (60km), dolazak do Speci-

zaštićenog područja, vožnja mo-

vrste biljaka: beli i žuti lokvanj, plava

jalnog rezervata prirode „Koviljsko–

tornim čamcima i posmatranje ptica.

lincura, rebratica, vodeni orašak,

petrovaradinski rit” je brz i jednosta-

U neposrednoj blizini šumske uprave

četvorolisna detelina, močvarni

van svim drumskim prevoznim

možete prisustvovati eko-času u

kaćunak.

sredstvima. Do naselja Kovilj postoji i

UČIONICI NA OTVORENOM tokom

redovna prigradsku autobuska linija,

koje će Vas stručni pratilac upoznati

Kako stići?

broj 24 iz Novog Sada, a nalazi se i

sa rezervatom i njegovim bogatim i

Ekološko-edukativni centar se nalazi

na dunavskoj biciklističkoj ruti Eurov-

raznovrsnim živim svetom, od kojih

u blizini objekta šumske uprave u

elo 6. Za sve posete specijalnom rez-

su mnoge vrste strogo zaštićene.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

47

promocija Učionica na otvorenom je opremljena

tablama, klupama i stolovima gde

ČAMCIMA, u pratnji čuvarske službe,

stolovima i klupama a pored se nal-

posetioci mogu da naprave pauzu

koju organizujemo na lokalitetu Šlajz-

aze info tabla i osmatračnica za ptice.

tokom obilaska.

Tikvara.

Nastavak posete rezervatu organi-

Pri kraju edukativne staze dolazimo

Laganom vožnjom se posetiocima

zujemo kao PEŠAČKE TURE, tokom

do osmatračnice, gde možemo

otvara sasvim novi svet i pogled na

kojih prvo obilazimo Edukativnu

posmatrati ptice i ostali živi svet na

ostatke nekadašnjih nepreglednih

stazu na lokalitetu Šlajz – Tikvara koja

bari Agla.

prostranstava bara i ritova. Delom ove

se nalazi odmah uz naselje Kovilj,

Šetnja edukativnim stazama se

vodene rute se čamcem provozao

trasirana nasipom oko bare Šlajz,

organizuje za sve zainteresovane

i Njegovo Kraljevsko Visočanstvo

opremljena info tablama, klupama i

grupe posetilaca, studenata, učenika

Princ Čarls 2016. godine tokom po-

stolovima za odmor posetilaca. Ovaj

i svih ljubitelja prirode koji nadomak

sete ovom zaštićenom području.

lokalitet je jedan od najposećenijih i

velikih gradova i saobraćajnica

Nakon posete Specijalnom rezervatu

najatraktivnijih u rezervatu i predstav-

mogu da pronađu jednu od

prirode „Koviljsko-petrovaradinski

lja stecište ljubitelja prirode, pecaroša

sačuvanih oaza mira među starim

rit”, kada ste već tu, možete se kupati

i šetača.

dunavskim meandrima.

na Šlajzu, posetiti Kovilj, „selo na

Do Edukativne staza na Kurjačkoj

Bitno je istaći da su staze pogodne

kraj sveta”, nadaleko čuveno po

gredi potreban nam je transfer

za sve nivoe kondicione priprem-

lubenicama, domaćim mesnim

nekim od prevoznih sredstava jer

ljenosti jer je u pitanju ravan teren koji

prerađevinama, specijalitetima od

je udaljena nekoliko kilometara od

omogućava kretanje svih posetilaca,

ribe i rakiji od duda. U selu se nalaze

edukativnog centra. Staza se proteže

dece i starijih osoba.

kapela Svete Petke i manastir Kovilj

uz baru Aglu, trasirana je za obilazak

Poseta ovom ritskom području

posvećen Svetim arhangelima Mi-

u dužini od 1 km, opremljena info

neće biti kompletna bez VOŽNJE

hajlu i Gavrilu.

48

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

49

! e j i c a v r e z e R

svedudi@gmail.com

promocija

Podrška malim privrednicima

Glavno je pitanje: kako je moguće da se, na primer, zajedno oglašavaju tri proizvođača vina, a da jedan drugome ne predstavljaju konkurenciju?

Jednostavno - vaša priča je slična, ali

Cilj kampanje eEkolista jeste združivanje malih proizvođača i preduzetnika u cilju veće vidljivosti...

prezentaciji i e-mail adresi.

vi ste jedinstveni: istaknite svoje adu-

Svako vaše „pojavljivanje” na web-u

te - geografsko poreklo, nagrađivane

se broji. Čak i kada stranica nije

proizvode, napredne tehnologije

otvorena zbog vaše firme, vaš rejting

proizvodnje... Vaša delatnost treba da

raste. Na taj način vaša web strana

se nađe u konkurentnoj okolini gde

B

dobija „poene” i vi se penjete na

će samim svojim prisustvom imati

ilo da se bavite proizvodn-

googlovoj rejting listi. Cilj vam je

važnu referencu kod klijenta.

jom ili pružate usluge, jedan

prva strana pretraživača, a mi vam

Sa druge strane, možete se povezati i

od najvažnijih ciljeva vašeg

možemo pomoći u tome.

po ključu zaokruživanja proizvodnog

Postoji više načina da vaši proizvodi i

medijsko zadrugarstvo

preparata na bazi meda - ekoprodavni-

usluge dođu do većeg broja klije-

Druga stvar: zajedničko oglašavanje.

ca. Ukratko: dovedite dva prijatelja i

nata... No, krenimo redom!

Reklamiranje nije jeftino, ali

zauzmite jednu stranu našeg maga-

udruživanje preduzetnika sa sličnim

zina i podelite troškove reklamiranja.

poslovanja jeste bolja vidljivost.

ciklusa. Na primer, pčelar - proizvođač

Imenik prijatelja

delatnostima, ili pak onih koji se na-

Cilj nam je da napravimo imenik

dovezuju i potpomažu, ima smisla, jer

Pomoć prijatelja

prijatelja eEkolista, svih malih i ne

će za cenu jednog oglašavanja svi oni

Ukoliko se oglašavate u magazinu

tako malih proizvođača, trgovaca,

imati koristi. Marketinško udruživanje

eEkolist, izrada svih idejnih rešenja

ugostitelja, zanatlija, poljoprivrednih

nije novost, ali nije popularno kod

reklama je besplatna. Međutim,

gazdinstava... Svih onih koji vredno

„velikih medija” jer se podrazumeva

možemo da vam pomognemo i ako

rade i uklapaju se u naš „zeleni” kon-

da se za cenu jednog oglašavanja

vam je potreban vizuelni identitet

cept života. Članstvo u imeniku biće

daje prostor nekolicini oglašivača.

(logoi, vizitkarte, memorandumi),

besplatno, a da biste se našli u našoj

Mi ne mislimo tako! Mi verujemo da

web stranica, pres materijal (flajeri,

javno dostupnoj bazi potrebno je

oglašavanje može da bude mnogo

bukleti)...

da pošaljete: naziv firme, kratak opis

jeftinije i prijemčivije oglašivačima

delatnosti, kontakt informacije. Ovi

ukoliko se oni udruže.

podaci biće objavljeni u svakom

Naime, ukoliko se pijave tri firme, pov-

Za sve informacije

broju eEkolista, kao i na našoj inter-

ezane sličnom delatnošću ili intere-

E-mail: ekolist@yahoo.com

net stranici ekolist.org, sa direktnim

som, uz simboličnu nadoknadu imaće

Telefon: 065/888-08-57

kontaktom prema vašoj internet

značajan prostor na našim stranicama.

52

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Jarmila cosmetics Od tinktura i macerata, koje izrađujem od lekovitog bilja iz moje bašte, pravim meleme, sapune, šampone, parfeme i drugu kozmetiku.

Preporučujemo: Čvrsti parfem sa etarskim uljem jasmina i lavande. Sadrži pirinčano ulje, pčelinji vosak, glicerin i etarska ulja jasmina i lavande.

Melem za nokte je sastavljen od lekovitog bilja i povrća. Nežan prema vašim noktima. Zaceljuje zanoktice.

Prirodna krema sa etarskim uljem lavande.

Izrađujem preparate po porudžbini Sve proizvode šaljem brzom poštom

#jarmilacosmetics

Foto: Milan Jovanović

Facebook galerija

„Nananin salaš” je poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi proizvodnjom ograničenih količina kozijeg sira sa plemenitim plesnima i ruralnim turizmom. Salaš je smešten u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje u selu Bezdan. Druženje sa životinjama, gastronomske i muzičke radionice, šetnja po okolini, degustacija ručno pravljenog kozijeg sira „Bezdansky Blue” jesu ono što posetioci mogu da dožive kod nas na salašu.

Vlasnici: Blaženka i Goran Beronja.

Smeštaj moguć u šatorima i drvenoj kućici za dve osobe. Salaš je zatvorenog tipa te je dolazak, dogovor gostovanja i degustacija sira moguća isključivo po dogovoru.

Telefon: 063/82-54-937 Facebook: Nananin salaš Bezdan Kontakt: www.nananinsalas.com

klimatske promene

Amazonija je u plamenu, a znamo i ko je kriv za to

U toku je uništavanje Amazonije zbog političkih odluka vladajućih krugova Brazila. Požari proždiru Amazoniju. A Jair Bolsonaro je kriv za to, tvrdi političar David Miranda. Njegov tekst, objavljen u The Guardianu prenosimo u celosti...

Photo by Yobby Rony on PXhere

D

ok svet u strahu i užasu

potpaljuju. To su učinili toksičnom

dokumentovao je da je „ove godine

posmatra kako Amazon

mešavinom radikalne ideologije,

u najvećoj kišnoj šumi na svetu ot-

proždiru požari, naučnici

političke korupcije i najbanalnije

krio 39.194 požara, što je povećanje

su svima jasno stavili do znanja da je

pohlepe. Jednostavno rečeno,

za 77% u odnosu na isti period

uzrok, uglavnom - ako ne i u pot-

kontinuirano uništavanje Amazonije

2018. godine”.

punosti - ljudska aktivnost. Ovde u

događa se zbog političkih odluka

Požari koji besne Amazonijom posta-

Brazilu, ta ljudska aktivnost ima ljud-

vladajućih krugova Brazila.

li su toliko učestali i veliki da je zbog

sko ime i lice: osobe Jaira Bolsonara,

Magnitude trusova koje izazivaju

dima najveći grad zapadne hemis-

brazilskog predsednika, i njegovog

požari i breme opasnosti koje

fere - São Paulo, u totalnom mraku.

ekstremističkog ministra okoline

predstavljaju za svet, postale su

Ono što je posebno šokantno u tom

Ricarda Sallesa. Oni nisu samo

očigledne poslednjih nedelja. Kako

iznenadnom događaju jeste da su

dopustili ove razorne požare, već

je New York Times objavio, Nacion-

amazonski požari stotinama kilomet-

su ohrabrivali i podsticali one koji ih

alni institut za svemirska istraživanja

ara udaljeni od tog grada, ali postali

54

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Foto: Michel Jesus/ Câmara dos Deputados

Tridesetčetvorogodišnji David Miranda je federalni kongresmen u Brazilu, koji predstavlja državu Rio de Janeiro ispred Stranke socijalizma i slobode (PSOL). Časopis Time proglasio ga je ove godine za jednog od novih svetskih lidera buduće generacije.

kongresmena gotovo 30 godina

koje čovečanstvo ima u našoj sve

gurnuli na sam rub političkog života.

težoj borbi za izbegavanje klimatskih

Njegovo prisustvo u kongresu

katastrofa.

većina je smatrala nacionalnom

Otkako je izabran, Bolsonaro ne

sramotom, a da će jednog dana

samo ispunio svoja obećanja o te-

zauzeti predsedničku palatu - bilo je

meljnom podrivanju dugogodišnjeg

nezamislivo.

opredeljenja Brazila da štiti Amazon,

No, kao što se dogodilo u brojnim

već je to učinio tako brzo i agresivno

drugim zemljama diljem demokrat-

da su se iznenadili čak i njegovi naj-

skog sveta, uključujući i SAD, niz

vatreniji kritičari. Budite sigurni, Bol-

kriza i neuspeha koji se s pravom

sonarovi prethodnici - uključujući i

pripisuju uljuljkanom establišmentu,

one iz Radničke partije levog centra

nagnali su veliki deo populacije u

- zaslužili su svoj deo valjanih kritika

naručje prvog samozvanog autsa-

ekologa zbog štete nanete Amazon-

jdera, bez obzira na to koliko je nje-

iji radi ekonomske dobiti. Ali - nakon

gova politika demagoška i radikalna.

samo osam meseci na čelu države -

su toliko gusti da su ugasili svetlost

Među mnogim Bolsonarovim

Bolsonarovo razaranje najveće kišne

u toj dalekoj metropoli.

ekstremističkim stavovima jeste

šume na svetu prevazilazi svako

Ako išta dobro može da proistekne

i poricanje postojanja klimatskih

poimanje.

iz ove katastrofe, onda je to činjenica

promena, a to čini toliko tvrdoglavo i

Krčenje šuma je afirmativni cilj

da su uzroci tih požara gotovo u

ekstremno, kao retko ko u svetu. On

Bolsonara. To se može postići

potpunosti veštački, što znači da se

je odavno odbacio naučni konsen-

sečom stabala ili, što je efikas-

mogu zaustaviti promenama ljud-

zus o klimatskim scenarijima kao

nije, jednostavnim spaljivanjem

skog ponašanja - konkretno, prom-

najobičniju prevaru. Istovremeno je

velikih površina koje brazilska

enama politika nove vlade Brazila.

dao čvrsto obećanje da će eksploa-

poljoprivredna industrija želi da

Bolsonarova izborna pobeda prošlog

tisati - čitaj: „uništiti” - Amazoniju,

iskoristi. To takođe znači raselja-

novembra bila je šok za brazilski

koja trenutno osigurava 20% svet-

vanje domorodačkih plemena koja

politički sistem jer su ga, njegovi

skog kiseonika i koju klimatolozi

su vekovima živela u tim šumama:

retrogradni i nesputani pogledi kao

uveliko smatraju najvažnijim oružjem

ljudi o kojima je Bolsonaro u više

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

55

Photo by Ryk Porras on Unsplash

klimatske promene

Krčenje šuma je Bolsonarov afirmativni cilj. To se može postići sečom stabala ili, što je efikasnije, jednostavnim spaljivanjem velikih površina koje brazilska poljoprivredna industrija želi da iskoristi...

56

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

57

klimatske promene navrata govorio s prezirom. Njihovo

julu, kada je novinar pitao Bolsonara

premeštanje iz tih zemalja često je

o šteti koju životnoj sredini nanosi

izvedeno nasiljem nad aktivistima za

njegova industrijska politika, preds-

zaštitu okoliša i plemenskim vođama.

ednik mu je prezirno odgovorio da

Bolsonarov izbor za ministra životne

bi trebao „da manje defecira”. Tim

sredine Ricarda Sallesa iz takoz-

rečima... Najzad, suočavajući se sa

vane Nove stranke (Partido Novo)

sve jačim političkim pritiskom zbog

pokazuje primer radikalnog, pa čak

amazonskih požara, on je sramotno i

i nasilnog anti-environmentalizma

neosnovano okrivio ekološke grupe

koji doslovce doliva benzin na ove

da su ih zapalile.

požare. Prošle godine, Salles je,

Agencije optužene za zaštitu gotovo

radeći kao državni službenik za

milion domorodačkih stanovnika

zaštitu životne sredine u São Paulu,

Brazila pod Bolsonarom su pretrpele

proglašen krivim za administrativne

tako drastična smanjenja budžeta

prestupe zbog toga što je menjao

da sada jedva funkcionišu. Tokom

dokumente i mape u korist rudarskih

kampanje obećao je: „Ni jedan

kompanija.

centimetar neće biti razgraničen za

Kažnjen je i lišen svojih političkih

domorodačke rezervate ili naselja”.

prava na osam godina - uključujući

Krajem jula, rudari zlata napali su

i pravo da obavlja izabranu funkciju.

domorodačko selo, a jedan od nje-

Bolsonaro je očito na te prestupe

govih vođa je izboden na smrt.

gledao kao na vrlinu jer je samo tri

Sve ove dramatične promene do-

nedelje nakon osude najavio da će

godile su se ne samo zbog ideologi-

se Salles naći u njegovom kabinetu.

je, nego i zbog političkog ropstva.

Godine 2018. Salles - sada sta-

Uporedo s desničarskim evangelis-

ratelj brazilskog Amazona - kan-

tima i pristalicama brazilske vojne

didovao se za savezni Kongres s

diktature, moćni sektor agrobiznisa

političkim oglasom koji je metke

ključna je komponenta koalicije koja

iz puške prikazivao kao rešenje za

je dovela Bolsonara na vlast.

aktiviste za zaštitu životne sredine,

Njihovo riskantno klađenje na

starosedilačka plemena koja su

Bolsonara isplatilo se: ove godine

ometala uništavanje njihove zemlje

odobren je za upotrebu ogroman

obuzdala je dosadašnje napore

i „levičare”. Salles je izgubio u trci za

niz prethodno zabranjenih pesticida,

u borbi protiv ilegalne seče, pret-

kongres, ali bio je nagrađen mnogo

i to bez ikakvih rasprava ili studija.

varanja šume u pašnjake ili obradivo

moćnijom pozicijom, budući da je

Rezultat toga je smrt 500 miliona

zemljište, te rudarenje”.

postao Bolsonarov ministar.

pčela samo u poslednja tri meseca.

Vladina agencija odgovorna za

Bolsonaro i Salles smatraju krčenje

Najgore od svega, krčenje šuma

praćenje krčenja šuma dokumenti-

šume tako važnim prioritetom da

Amazona je nastavljeno ali užasno

rala je gubitak „3.444 kvadratnih

otvoreno preziru svakoga ko ih

brzim tempom. Kako New York

kilometara šumskog pokrivača u

pokuša sprečiti. Početkom avgusta,

Times piše: „Obim i intenzitet

prvoj polovini 2019. godine, što je

Bolsonaro je otpustio vrhunskog

uništavanja amazonske prašume u

povećanje za 39% u odnosu na isti

naučnika nakon što je ovaj upozorio

Brazilu brzo su se povećali otkako

period prošle godine”.

zemlju da se krčenje šuma odvija

je njihov novi krajnje desni predsed-

U svemu ovome čemu svetska

neviđenom i opasnom brzinom. U

nik preuzeo vlast, a njegova vlada

javnost svedoči poslednjih meseci

58

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Požari koji besne Amazonijom postali su toliko učestali i veliki da je zbog dima najveći grad zapadne hemisfere, São Paulo, u totalnom mraku

nog ekološkog dobra morale bi da finansiraju socijalne programe za siromašne Brazilce koji čine veliku većinu ove nadasve neravnopravne zemlje.

postoji jasan predumišljaj, baš kao

biti pasivan i dozvoliti Bolsonarovoj

Identifikovanje krivaca - Bolsonaro i

i opasnost. Nedovoljno je, a vero-

vladi da uništi Amazon. Umesto

Salles - potrebno je, ali nije dovoljno

vatno i uvredljivo, da već razvi-

jednostranih odredaba - arogantnih

da se spreči ekološka katastrofa.

jene i bogate zapadne sile Brazilu

kolonijalističkih šamara zemlji u

Amazon pripada Brazilu, ali potreba

jednostavno narede da ne sme

industrijskom zamahu kakva je Brazil

za spašavanjem planeta pripada

koristiti svoje resurse onako kako

- bogate zapadne zemlje kojima

čitavom čovečanstvu i svi mi mo-

je to zapad nekada obilato činio

je Amazon potreban za opstanak,

ramo taj teret preuzeti kolektivno.

na štetu Planete. Ali ni svet ne sme

u zamenu za očuvanje ovog vital-

David Miranda/The Guardian

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

59

klimatske promene

Gde šta i zašto gori?

Niti je Bolsonaro žrtva zavere Zapada protiv Brazila, niti je on zaštitnik interesa običnih Brazilaca, niti je svetska javnost tiha povodom požara u drugim delovima sveta...

P

pa se niko preterano ne uzbuđuje oko toga. Ispada da je samo Bolsonarova administracija na udaru Zapada, a on štiti interese svih građana. To, naravno

ožari, uglavnom podmetnuti,

za koje bi mnogi pomislili da su dosta

nije tačno - niti je Bolsonaro žrtva zavere

proždiru ogromna prostranstva

čvrsti. Pored priče o rastućoj ekonomiji

Zapada protiv Brazila, niti je on zaštitnik

amazonske prašume i pro-

na račun životne sredine i kolonijalnoj

interesa običnih Brazilaca, niti je svetska

teklih meseci ovaj deo sveta bio je pod

prošlosti koju nekako treba naplatiti

javnost tiha povodom požara u drugim

lupom svetske javnosti. Salve kritika

krčenjem prašume, njegov dosta jak

delovima sveta.

upućene su aktuelnom „gospodaru

adut jeste i činjenica da gotovo istovre-

Afrika - Uzroke požara u Angoli, Zam-

zemlje i vode” Žairu Bolsonaru, a on ih

meno šumski požari - uglavnom pod-

biji i Demokratskoj Republici Kongo

je nonšalantno odbacio argumentima

metnuti - besne afričkim kontinentom,

treba tražiti u prošlosti. Teško breme

60

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

od milion hektara šuma, a najteže pogođeni regioni su Jakutija i Krasnojarsk. Požari u tajgi besne svake godine, ali ovoga leta su dosegli neviđenu veličinu i snagu. Posebno su opasni za klimu jer su izvor „crnog ugljenika” koji se taloži na arktičkom ledu i ubrzava njegovo otapanje. Ruske vlasti su u više navrata iznele sumnju da je u pitanju paljevina kako bi se sakrila ilegalna seča.

Indonezija - „Marsovske fotografije” iz Indonezije bile su okidač za skandal na svetskom nivou. Nebo nad Indonezijom je sredinom septembra tokom nekoliko dana bilo potpuno crveno, usled više šumskih požara širom zemlje. Profesor Ko Tie Jong sa Univerziteta društvenih nauka u Singapuru kaže da je nebo bilo crveno zbog „Rejlijevog rasejanja”, jer je svetlost prolazila kroz čestice u dimu i izmaglici. Požari su karakteristični za sušnu sezonu, počinju u julu i traju sve do oktobra. Iz indonežanskog Centra za prirodne nepogode navode da je od počeka godine izgorelo više od 300.000 hektara zemlje. Deo krivice snose velike korporacije i ljudi sa sela kolonijalizma i ovde uzima danak, a

divljaju na površinama koje su postale

koji sušu koriste za „čišćenje” polja

Afrika, kao jedna od najteže pogođenih,

poljoprivredne pre više od jednog veka.

metodom „poseci i spali”. To je najlakši

u samom epicentru izrabljivanja,

Niko s radošću ne gleda kako plameni

način da se očisti zemlja i uklone sve

pokušava da pronađe svoje mesto

jezici ližu pojase suve trave, ali mo-

bolesti koje bi mogle da ugroze useve.

pod „ekonomskim suncem”. Sve to se

ramo priznati da je postotak uništenja

Međutim, vatra često izmakne kon-

ogleda u stalnim sukobima, otimanju

džungle u Africi daleko, daleko manji

troli i proširi se na okolne šume. Iako je

obradivih površina od džungle i lošom,

od onog u Južnoj Americi. Na kraju

paljevina ilegalna u Indoneziji, toleriše

gotovo nepostojećom tehnologijom.

krajeva, svetska javnost mnogo lakše

se zbog velike korupcije i slabe kontrole

Treba imati na umu da je većina požara

može da utiče na jedan Brazil, nego

vlasti.

u centralnoj Africi rezultat kontrolisanih

na vlade desetine afričkih zemalja koje

Najzad, Amazonija je dom deset odsto

paljevina poljoprivrednika. Preliminarni

opterećuje generacijsko siromaštvo.

svih svetskih biljnih i životinjskih vrsta i

podaci pokazuju da su njihov broj i

Sibir - Ogromnu zabrinutost izazvali

proizvođač 20 posto ukupnog kiseoni-

površina čak malo ispod prosečnog

su požari u Sibiru. Vanredno stanje

ka. Zbog toga požari u kišnim šumama

stanja. Afrički požari svakako predstav-

proglašeno je u pet regiona kao odgo-

Brazila daleko više utiču na klimatske

ljaju rizik za šumske ekosisteme, ali oni

vor na požare u kojima je izgorelo više

promene od onih u Africi ili u Sibiru.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

61

klimatske promene

Sađenjem drveća nećemo zaustaviti klimatske promene Naša klima je dosta složen sistem koji zavisi od raznih uzročno-posledičnih veza, i iako jedno ovakvo jednostavno i brzo rešenje deluje dosta primamljivo, realnost je ipak malo drugačija...

na širokim prostranstvima Aljaske, Sibira i Kanade, i u ovom trenutku je u većem delu godine prekriven snegom. Kako je sneg bele boje on u velikoj meri reflektuje sunčevu svet-

N

Nisu sve neiskorišćene površine odgovarajuće za sađenje drveća

lost i na taj način doprinosi hlađenju

često da vidimo u domaćim i stranim

Naučnici su u svom istraživanju,

Iako bi drveće posađeno u ovim

medijima. Ideja je jednostavna:

koristeći satelitske snimke i podatke o

predelima upilo veliku količinu

drveće procesom fotosinteze izvlači

kvalitetu zemljišta, izračunali da uku-

ugljen-dioksida iz atmosfere, to bi

ugljen-dioksid iz atmosfere, a vraća

pna neiskorišćena površina na Zemlji

izazvalo i jednu nenameravanu

kiseonik. Sadnjom ogromnog broja

koja bi mogla da se pošumi iznosi oko

posledicu: predeo pod šumom bi

drveća na trenutno neiskorišćenim

devet miliona kvadratnih kilometara,

bio dosta tamniji od gole zemlje

površinama moći ćemo da zaro-

što je otprilike površina Sjedinjenih

prekrivene snegom, tako da bi

bimo velike količine ugljenika koji

Američkih Država. U odgovoru na

sađenje drveća dovelo do toga da

se trenutno nalazi u atmosferi i tako

istraživanje naučnika sa ETH-a, Stefan

se zemljište zagreva u većoj meri

zaustavimo klimatske promene.

Ramstorf vodeći stručnjak za klimat-

nego što je to slučaj sada. Tako da

Povod za ove tekstove je nedavno

ske promene sa Univerziteta u Pots-

bi rezultat novih šuma na Arktiku

objavljeno istraživanje tima sa

damu navodi da verovatno postoje

bilo dodatno povećanje tempera-

ciriškog Univerziteta ETH (Eidgenös-

dobri razlozi za to što ovo zemljište

ture u ovom delu sveta.

sische Technische Hochschule

trenutno nije pošumljeno.

Ovo zagrevanje u arktičkom

Zürich) koje je pokazalo da sadnja

On u svom autorskom tekstu za sajt

regionu bi sa sobom nosilo i

drveća ima potencijal da smanji tre-

realclimate.org kaže da veliki deo te

jednu skrivenu opasnost. Naime,

nutnu koncentraciju ugljen-dioksida

površine predstavljaju pašnjaci koji se

ogromne količine metana nalaze se

u atmosferi za čak 25 odsto, što bi

koriste za ispašu stoke, kao i da samo

uskladištene u permafrostu (trajno

vratilo stanje na nivo sa početka 20.

posmatranje terena satelitom nije do-

zaleđenom zemljištu i jezerima

veka. Zvuči super, zar ne?

voljno da se donesu sigurni zaključci

na krajnjem severu) i njegovo

Pa, i ne baš... Naša klima je dosta

oko toga gde bi nove šume mogle

oslobađanje u atmosferu, usled

složen sistem koji zavisi od raznih

da se zasade i uspeju, te da je stvarna

otapanja do kojeg bi moglo da

uzročno-posledičnih veza, i iako

površina koju bismo mogli da iskoris-

dođe zbog sadnje šuma, zapravo bi

jedno ovakvo jednostavno i brzo

timo za pošumljavanje sigurno manja

dovelo do još snažnijeg globalnog

rešenje deluje dosta primamljivo,

od one koja se navodi u istraživanju.

zagrevanja.

aslove tipa „Sadite drveće i spasićete svet!” u poslednje vreme mogli smo

tih regiona, ovaj fenomen je poznat pod nazivom „albedo efekat”.

realnost je ipak malo drugačija. U

sađenje ogromnog broja drveća

Sadnja drveća u arktičkom Bitno je i koje drveće regionu može da bude se sadi kontraproduktivna U velikom broju država inicijative

može da zaustavi klimatske

Značajan deo navedenog

za pošumljavanje podrazumevaju

promene.

neiskorišćenog zemljišta nalazi se

sađenje plantaža brzorastućih vrsta

ovom tekstu ćemo se baviti nedostacima i teškoćama ideje da

62

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Ogromne količine metana nalaze se uskladištene u permafrostu i njegovo oslobađanje u atmosferu, usled otapanja do kojeg bi moglo da dođe zbog sadnje šuma, zapravo bi dovelo do još snažnijeg globalnog zagrevanja.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

63

klimatske promene koje se kasnije mogu iseći i koristiti

ugljenika u prirodi koji povezuje

u privredi. Tako na papiru deluje da

atmosferu, biosferu i okeane. Jed-

je urađeno mnogo za borbu protiv

nostavno rečeno, nije moguće samo

klimatskih promena, ali u praksi su

smanjiti količinu ugljen-dioksida u

efekti zapravo dosta manji ili čak

atmosferi, a da okeani i biosfera ne

negativni. Istraživanja su pokazala da

„reaguju” na to. Tako može doći do

je izvlačenje ugljenika iz atmosfere

situacije da okean, zbog smanjenja

na ovaj način višestruko manje nego

koncentracije GHG u atmosferi, u

kada su u pitanju šume koje rastu na

nju vrati jedan deo koji je trenutno

prirodan način. Moguće je čak da

absorbovan u njemu, i zbog toga bi

bi se veći efekti postigli očuvanjem

konačni neto rezultat sadnje svog

postojećih šuma nego sadnjom

ovog drveća bio niži od procenjenog.

velikog broja novih plantaža brzorastućih vrsta za komercijalnu

Zaključak

upotrebu.

Pošumljavanje svakako nije loša

Šumama je takođe potrebno dosta

stvar i biće neophodno kako bi se

vremena da dovoljno porastu kako

zaustavile klimatske promene kojima

bi mogle da upiju potrebnu količinu

trenutno svedočimo. Ono što je

ugljenika iz atmosfere. Kada uzmemo

problem sa ovakvom vrstom inici-

u obzir da se trenutno zbog različitih

jativa je što nudi jednostavno rešenje

potreba svake godine krči više od

koje u praksi nije moguće sprovesti.

75 hiljada kvadratnih kilometara

To dovodi do odvlačenja pažnje

šume i da klimatski uslovi postaju sve

javnosti i donosilaca odluka od

nepovoljniji za rast novih, jasno je

stvarnih „lekova za problem klimat-

da ceo proces dosta komplikovaniji

skih promena kao što su promena iz-

od proste sadnje 500 milijardi novih

vora iz kojih dobijamo našu energiju,

stabala.

povećanje energetske efikasnosti i, u krajnjoj liniji, promena naših životnih

Stvarna količina ugljenika koji bi se izvukao iz atmosfere je manja od procenjene

navika.

Prema procenama iz istraživanja,

naše probleme, smanjujemo moti-

ukoliko bismo posadili 500 milijardi

vaciju da se u konkretne promene

drveća uspeli bismo da iz atmosfere

krene već sada, a to je neophodno

izvučemo čak četvrtinu gasova sa

ukoliko želimo da ispoštujemo

efektom staklene bašte (GHG). Do

dogovore iz Pariza 2015. i zadržimo

ovog rezultata istraživači su došli

zagrevanje ispod granice od dva

prostim oduzimanjem potencijalne

stepena Celzijusa.

Nemanja Milović, www.klima101.rs

sposobnosti apsorpcije šuma od trenutne koncentracije GHG u

Obećavanjem magičnog štapića koji će nekad u budućnosti rešiti sve

atmosferi. Ipak, u prirodi stvari ne funkcionišu baš tako.

Na koncentraciju GHG u atmosferi presudni uticaj ima proces kruženja 64

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Tekst preuzet sa stranice klima101.rs; Photo by Arnaud Mesureur on Unsplash Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

65

klimatske promene

Toplotni talasi u Srbiji i šta nas sve čeka u budućnosti?

Tokom trajanja toplotnog talasa poseban doprinos negativnom uticaju na zdravlje ljudi imaju visoke noćne temperature. Broj tropskih noći u Srbiji premašio je broj dana sa visokim temperaturama...

Tokom trajanja toplotnog talasa poseban doprinos negativnom uticaju na zdravlje ljudi imaju visoke noćne temperature i ono što je

Z

zanimljivo je da je, relativno gledano,

°C, u Srbiji je bio na snazi narandžasti

toplotnih talasa u prošlosti u našem

meteo-alarm. Šta to konkretno znači

regionu noćne temperature čak nisu

i šta nas čeka u budućnosti - pitanja

ni padale ispod 30 °C!

bog toplotnog talasa kojem

broj tropskih noći u Srbiji porastao

smo letos bili izloženi, kada

više nego broj dana sa visokim

su temperature bile bliske 40

temperaturama. Tokom pojedinih

su na koja ćemo dati odgovor u ovom tekstu.

Da li ih ima manje poslednje dve godine?

Ima ih više, duže traju i intenzivniji su

Tokom ovog i prethodnog leta

Sredinom 20. veka u Srbiji se u

toplotni talasi, a njihov „epicentar“ se

proseku godišnje dešavao jedan

uglavnom nalazio iznad zapadne Ev-

toplotni talas (mada su bile česte go-

rope, ali to jednostavno nije nikakav

dine i bez ijednog) a prosečna dužina

indikator da se njihov broj kod nas

trajanja bila je šest dana, da bi tokom poslednjih deset godina, prosečan broj toplotnih talasa po godini iznosio skoro četiri, dok je njihovo ukupno trajanje u proseku oko 28 dana.

Srbiju su zaobišli najintenzivniji

Odstupanje temperature (22. jul) od očekivanih vrednosti tokom toplotnog talasa 2007. odnosno dva dana pre nego je u Srbiji osmotren apsolutni temperaturni maksimum svih vremena.

u zemlji smanjuje i da leta postaju prijatnija. Šta više skoro je sigurno da će u nekom od narednih leta doći do postavljanja novih temperaturnih rekorda.

Pored činjenice da su postali češći i

Ovaj toplotni talas iz 2007. koji je

Međutim iako su ova dva leta, barem

da duže traju u Srbiji su toplotni talasi

zahvatio celu jugoistočnu Evropu,

subjektivno, zbog izostanka inten-

proteklih godina postali i intenzivniji.

nalazi se u grupi deset najinten-

zivnih toplotnih talasa, delovala

Jedan od najintenzivnijih toplot-

zivnijih toplotnih talasa ikada

donekle prijatnija, tokom njih su

nih talasa dogodio se u julu 2007.

zabeleženih na starom kontinentu.

postavljeni neki drugi „topli rekordi“.

godine tokom kojeg je 24. jula u

Inače on je i jedan od retkih za koje

Leto 2018. iako je bilo relativno

Smederevskoj Palanci zabeležena

postoji procena uticaja visokih

kišno, posebno tokom juna, bilo je

i do sada najviša temperatura od

temperatura na zdravlje ljudi kod

rekordno kada su u pitanju mini-

kada postoje merenja kod nas od

nas. Tokom ove višednevne epizode

malne dnevne temperature (najniža

44,9 °C . Nedostajao je samo 0,1 °C da

sa izuzetno visokim temperaturama

izmerena temperatura tokom dana),

Srbija uđe u grupu evropskih zemalja

kod starijih osoba je zabeležena

koje su te godine bile izuzetno

u kojima je izmereno 45 ili više, a u

dodatna povećana smrtnost od 76%

visoke. Takođe, jun 2019. iako je bio

koju je ove godine ušla Francuska

u odnosu na referentne vrednosti za

„bogat“ kratkotrajnim i intenzivnim

tokom toplotnog talasa u junu.

to doba godine.

padavinama koje su izazivale bujične

66

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

poplave, bio je rekordno topao po

jer ovako veliku pozitivnu anomaliju,

slučaju ovog scenarija, pokazuju da

pitanju minimalnih temperatura i

u nekoj narednoj godini, možda

ćemo u proseku imati oko 4 toplotna

zauzeo je treće mesto među naj-

budemo imali tokom letnjih meseci,

talasa više nego danas, koji će biti

toplijim junskim mesecima u Srbiji,

a sigurno je da većini ne bi prijao

znatno duži, ali i da pojedine eks-

kada se analiziraju srednje dnevne

neki budući jul sa prosečnom

tremne godine mogu biti jedan skoro

temperature. Na skoro celoj teritoriji,

temperaturom većom za 5 °C, što

pa neprekinut toplotni talas. U tom

prosečna temperatura vazduha bila

bi otprilike odgovaralo situaciji da

slučaju imaćemo leta tokom kojih

je za 3-4 °C viša u odnosu prosek

skoro celog meseca imamo maksi-

se maksimalne dnevne temperature

iz sredine dvadesetog veka, što bi

malne temperature od 35+, praćene

neće spuštati ispod 35 °C.

u meteorološkoj terminologiji bilo

sa nekoliko “ekskurzija” preko 40.

Toplotni talasi Srbija predikcije

okarakterisano kao „znatno iznad

Inače nesvakidašnjost ove aprilske

Sa druge strane ispunjenje Pariskog

očekivanih vrednosti“.

anomalije ogleda se i u tome da je

sporazuma, odnosno zadržavanje

Tako da, iako smo u proteklom

ona značajno doprinela da 2018. u

srednje globalne temperature ispod

periodu na neki način izbegli tem-

proseku bude najtoplija godina od

granice od 2 °C, je svakako bolje

perature bliske, ili preko 40 °C, to je

kada kod nas postoje merenja.

rešenje. Promena će biti i tada, ali će one biti značajno manje, što bi za

možda bila samo „puka sreća”. Sa druge strane može biti i da smo se

Leta u Srbiji biće sve vrelija Srbiju značilo u proseku dva toplotna

već na neki način i navikli na visoke

Ono što sa sigurnošću znamo jeste

talasa godišnje više nego danas.

temperature tokom leta, pa sve ispod

da u budućnosti leta u našoj zemlji

Jednostavno rečeno, manje „no-

35 °C za nas je u redu, iako su takve

neće postati prijatnija. Koliko više

vog“ CO2 manje toplotnih talasa, u

situacije u prošlom veku bile prilično

temperature nas očekuju do kraja

suprotnom, leto iz 2019. biće jedno

retke u odnosu na današnje stand-

20. veka direktno zavisi od toga u

lepo sećanje kako su leta nekada

arde.

kojoj meri će države na globalnom

bila „prijatna“.

promeniti svoj energetski sistem.

Presedan iz aprila kao upozorenje

Ukoliko se u narednim decenijama

Kao što smo već pisali, toplotni talasi

izostane akcija neophodna da se

najviše pažnje privlače tokom leta

Pariski sporazum ispuni, predviđanja

zbog izuzetno visokih temperatura,

nisu ohrabrujuća. Analize za Srbiju, u

dr Vladimir Đurđević,

www.klima101.rs

ne odustane od fosilnih goriva, i

međutim oni se dešavaju i u ostatku godine.

Vrlo ilustrativan primer takvog slučaja u Srbiji je april 2018. godine, kada su zabeležena tri toplotna talasa samo tokom ovog meseca, a odstupanje srednje aprilske temperature od prosečnih vrednosti iz sredine dvadesetog veka je bilo od četiri do šest stepeni Celzijusa (u zavisnosti od dela zemlje). April 2018. bio je topliji nego maj iz perioda 1961-1990.

Na ovaj presedan možemo gledati i kao na neko indirektno upozorenje,

Osmotrena ukupna godišnja dužina toplotnih talasa u Srbiji od 1950. do 2017. i procena njihove dužine na osnovu rezultat klimatskih modela do 2095. prema scenariju RCP8.5.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

67

energija

Zapadni Balkan da prestane da destruktivne male hidroelektra , Donosimo vam tekst Svetlane Jovanovic (Balkan Green Energy News) o novom izveštaju mreže CEE Bankwatch Network...

E

dini, samo 3,6% električne energije proizvedeno je u hidroelektranama snage manje od 10 MW, navodi se u istraživanju.

vropska komisija i Ener-

korita i ostavlja lokalno stanovništvo

„Osim što nanose štetu životnoj

getska zajednica treba da

bez vode za piće i druge potrebe,

sredini, podsticaji za proizvodnju

doprinesu ukidanju državne

poručuje Bankwatch.

električne energije u hidroelektrana-

finansijske podrške za destruktivne

Jedan od glavnih razloga eksplozije

ma na Zapadnom Balkanu predmet

male hidroelektrane (MHE) na Za-

malih hidroelektrana na Zapadnom

su opšte kritike jer donose koristi

padnom Balkanu tako što će obez-

Balkanu treba tražiti u dostupnosti

imućnim biznismenima koji su bliski

bediti primenu EU pravila o državnoj

državne finansijske podrške u vidu

vlastima ili su čak članovi vlada u

pomoći, uključujući odredbe o

fid-in tarifa. Iako su fid-in tarife prvo-

regionu“, stoji u izveštaju.

ekološkoj održivosti, navodi se u

bitno osmišljene da bi se povećala

Percepcija korupcije i nepotizma u

novom izveštaju koji je 25. septem-

upotreba svih obnovljivih izvora

davanju subvencija za OIE preti da

bra objavila mreža CEE Bankwatch

energije (OIE), uključujući vetar i

okrene javnost protiv čitavog proce-

Network.

solarnu energiju. na Zapadnom

sa tranzicije ka energetski efikasnom

Zahvaljujući izdašnim državnim

Balkanu je nesrazmerno veliki deo

energetskom sistemu zasnovanom

subvencijama u vidu fid-in tarifa koje

fid-in tarifa usmeren na MHE, navodi

na obnovljivim izvorima energije.

nisu u skladu sa Smernicama EU o

se u izveštaju.

Zbog toga je hitno potrebno da

državnoj pomoći za zaštitu životne

Čak 70% subvencija za OIE na Za-

se pređe na transparentniji sistem

sredine i sektor energetike, broj hi-

padnom Balkanu je 2018. dodeljeno

podrške OIE, koji je u skladu sa

droelektrana snage manje od 10 MW

malim hidroelektranama. Podatak

Smernicama EU o državnoj pomoći

se učetvorostručio sa 108 na 488 u

je tim značajniji ako se uzme u obzir

za zaštitu životne sredine i sektor

Albaniji, Bosni i Hercegovini, Koso-

činjenica da MHE daju izuzetno skro-

energetike, čime bi se obezbedile

vu*, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji

man doprinos ukupnoj proizvodnji

pristupačne i srazmerne subvencije,

i Srbiji u periodu od 2009. do 2018.

električne energije. U 2018. go-

navodi se u izveštaju.

godine, navodi se u izveštaju Hidroelektrane na Zapadnom Balkanu: Ko plaća, a ko profitira? (Western https://balkangreenenergynews.com

Balkans hydropower: Who pays, who profits?).

Javnost širom regiona je ogorčena zbog buma u izgradnji malih hidroelektrana koje u cevi guraju čitave reke i potoke, često u ekološki vrednim i zaštićenim područjima poput Parka prirode Stara planina u Srbiji i Nacionalnog parka doline reke Valbona u Albaniji, što isušuje rečna 68

„Osim što nanose štetu životnoj sredini, podsticaji za proizvodnju električne energije u hidroelektranama na Zapadnom Balkanu predmet su opšte kritike jer donose koristi imućnim biznismenima koji su bliski vlastima ili su čak članovi vlada u regionu...”

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Subvencionisati vetar, solarnu energiju tamo gde je to potrebno U izveštaju se podseća da su Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo*

platili više subvencija za ugalj nego za sve OIE u periodu od 20152017. godine, pa je teško očekivati da će obnovljivi izvori energije moći da budu konkurentni ako se ne izjednače uslovi, ali se i navodi da je državna pomoć potrebna samo

Foto: www.needpix.com

da subvencioniše ane za tehnologije koje su još uvek u razvoju i čije će cene nastaviti da padaju, što se naročito odnosi na solarnu energiju i vetar, tamo gde te tehnologije nisu finansijski održive bez podsticaja.

Crna Gora i Albanija su već preduzele određene korake. Crna Gora postepeno ukida fid-in tarife, dok je Albanija 2017. usvojila zakon kojim se predviđa uvođenje aukcija za veće elektrane do 2020. godine, podseća se u izveštaju. Severna Makedonija je takođe preduzela korake ka uvođenju sistema aukcija, mada je zadržala fid-in tarife za hidroelektrane, čime se hidroelektrane dovode u povlašćen položaj u odnosu na solarne i vetroelektrane, navodi se u izveštaju.

Srbija, BiH i Kosovo* treba što pre da izmene svoje sisteme podrške za OIE, poručuje se u izveštaju.

Pippa Gallop iz CEE Bankwatch Network i glavna autorka izveštaja, izjavila je: „Krajnje je vreme da se ukinu subvencije za hidroelektrane na Balkanu. Percepcija da ovi sistemi podrške donose korist bogatima i nanose štetu životnoj sredini ugrožava podršku javnosti za celokupnu tranziciju ka održivom i energetski

Preuzmite dokument

efikasnom energetskom sistemu.

Kompletan tekst septembarskog izveštaja „Western

Zemlje koje to već nisu učinile treba

Balkans hydropower Who pays, who

pod hitno da pređu na transparent-

profits?” (How renewables incentives have

nije sisteme podrške zasnovane

fed the small hydropower boom and what

na aukcijama i premijama, čime bi

needs to change) možete da preuzmete putem

obezbedile pristupačne i srazmerne

OVOG linka.

podsticaje.“ Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

69

energija

EU sistem trgovine emisijama EU ETS predstavlja sredstvo za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskog sektora na ekonomski efikasan način...

Photo by Diana Parkhouse on Unsplash

S

Gasovi i sektori uključeni u sistem ● Ugljen dioksid (CO2) poreklom iz ● proizvodnje električne i toplotne energije,

istem trgovine emisionim jedin-

tržištu kupe ograničeni broj kredita

● industrijskog sektora koji u većem

icama EU (EU ETS) predstavlja

koji proističu iz projekata koji do-

obimu koristi energiju, poput rafin-

sredstvo za smanjenje emisija

prinose smanjenju emisija širom sveta.

erija, čeličana i proizvodnje gvožđa,

gasova sa efektom staklene bašte iz

Ograničenje ukupnog broja emisionih

aluminijuma, metala, cementa, kreča,

industrijskog sektora na ekonomski

jedinica koje su dostupne na tržištu

stakla, keramike, pulpe, papira, kartona,

efikasan način.

osigurava njihovu vrednost. Na kraju

kiselina i organiskih materija,

Prvi i najveći međunarodni sistem

godine, postrojenja moraju da osigu-

● sektora vazdušnog saobraćaja

trgovine emisionim jedinicama gasova

raju dovoljno emisionih jedinica kako bi

● Azot suboksid (N2O) iz proizvodnje

sa efektom staklene bašte, EU ETS

pokrili njihove ukupne godišnje emisije

azotne, adipinske, gliokolne i glioksilne

uključuje više od 11.000 postrojenja za

gasova sa efektom staklene bašte. U

kiseline

proizvodnju električne energije i indus-

suprotnom nameću se oštre kaznene

● Perfluorokarbonati (PFCs) iz proiz-

trijskih postrojenja u 31 državi i trenut-

odredbe. U slučaju da kompanija

vodnje aluminijuma.

no pokriva oko 45% emisija gasova sa

uspešno smanji godišnje emisije, ima

Dok trgovina emisionim jedinicama ima

efektom staklene bašte EU.

pravo da zadrži višak emisionih jedinica

potencijal da obuhvati mnoge sektore

EU ETS funkcioniše po principu „cap

koje se mogu iskoristiti za podmiri-

i gasove sa efektom staklene bašte,

and trade”. „Cap”, ili ograničenje,

vanje budućih potreba ili za prodaju

fokus EU ETS je na onim emisijama za

predstavlja ukupnu količinu određenih

drugim kompanijama. Fleksibilnost

koje može da se obavlja monitoring,

gasova sa efektom staklene bašte koja

koju omogućava trgovina odnosi se

izveštavanje i verifikacija. Učešće u EU

može biti emitovana od strane fabrika,

na činjenicu da se emisije smanjuju

ETS je obavezujuće za kompanije koje

elektrana i drugih postrojenja u okviru

u slučaju kada je taj trošak smanjenja

rade u navedenim sektorima, premda

sistema. Vrednost „cap” se tokom

isplativiji.

su u nekim sektorima obuhvaćena

vremena smanjuje što vodi i smanjenju

Shodno podacima EU komisije, emisije

samo postrojenja određene veličine.

emisija. U okviru „cap”-a, kompanije

iz sektora koji su obuhvaćeni EU ETS

Vlade mogu da donesu odluku o

dobijaju ili kupuju emisione jedinice

sistemom, do 2020. godine biće za

isključenju nekih manjih postrojenja iz

sa kojima mogu da trguju među

21% niže u odnosu na 2005. godinu, a

sistema, u slučaju kada postoje fiskalne

sobom shodno potrebama. Takođe, u

do 2030. godine predloženo je sman-

i druge mere koje omogućavaju sman-

mogućnosti su da na međunarodnom

jenje od 43%.

jenje emisija za ekvivalentan iznos.

70

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Faze u razvoju EU ETS ● 2003: Usvajanje EU ETS direktive ● 2005 – 2007: prvi period trgovine (pilot period) ● 2008 – 2012: drugi period trgovine (Kyoto period) ● Plan Nacionalne alokacije ● uvođenje besplatnih alokacija ● 2013 – 2020: treći period trgovine ● uvođenje aukcija

Shodno podacima EU komisije, emisije iz sektora koji su obuhvaćeni EU ETS sistemom, do 2020. godine biće za 21% niže u odnosu na 2005. godinu, a do 2030. godine predloženo je smanjenje od 43%.

● 2021 – 2027: četvrti period trgovine

Sistem trgovine emisijama u Srbiji U kontekstu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, kao i u cilju obezbeđivanja podrške za implementaciju same Direktive, pokrenut je Twinning projekat za uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verfikaciju neophodnog za uspešnu implenentaciju EU sistema trgovine emisionim jedinicama. Projekat ima za cilj da

vana na ambicioznim ciljevima emisija

unapredi transpoziciju i implementaciju

Treći period trgovine

na nivou čitave EU;

po pitanju uspostavljanja EU sistema za

EU ETS se trenutno nalazi u trećem

● Uključeni su dodatni gasovi;

trgovinu emisionih jedinica (EU ETS) u

periodu trgovine koji važi za period

● 300 miliona emisionih jedinica

R Srbiji.

2013 – 2020. godina, koji je značajno

je ostavljeno u vidu rezervi za nove

Kao deo projekta, pripremljena je

unapređen u odnosu na prvi i drugi

članice a radi finansiranja novih inova-

internet prezentacija ETS-Serbia.info,

period. Ključne razlike odnose se na:

tivnih tehnologija u oblasti obnovljive

u cilju uključivanja organizcija civil-

● Jedinstveno ograničenje emisija na

energije, kao i u oblasti hvatanja i

nog društva u uspostavljanje EU ETS

nivou cele EU zamenjuje prethodne

skladištenja ugljenika kroz tzv. „NER

sistema u Srbiji, kao i radi unapređenja

nacionalne granične vrednosti;

300 programme”.

svesti o predstojećim obavezama u

● Aukcije su postale osnovni metod

Uspostavljanjem cene ugljenika, a

sektoru energetike i industrije.

za alokaciju emisionih jedinica za

samim tim i dodeljivanjem finansijske

Projekat sprovodi Ministarstvo ekologi-

emisije. U 2013. godini više od 40%

vrednosti svakoj toni sačuvanih emisija,

je, održivog razvoja i energetike Repub-

emisionih jedinica je bilo predmet

EU ETS doprineo je da se pitanje kli-

like Francuske i Agencija za zaštitu

aukcija i taj udeo postepeno raste

matksih promena uključi u finansijske

životne sredine Republike Austrije. Više

svake godine;

planove kompanija. Dovoljno visoka

od trideset stručnjaka iz navedenih in-

● Za one emisione jedinice koje su

cena ugljenika takođe doprinosi pro-

stitucija i drugih agencija biće uključeni

alocirane besplatno, primenjuju se

movisanju investicija u čistije tehnologi-

u projekat.

usaglašena pravila alokacije zasno-

je sa niskim emisijama ugljenika.

https://ec.europa.eu/www.klimatskepromene.rs

č

Savetnik za upravljanje otpadom Planovi upravljanja otpadom Savetnik za hemikalije Godišnji izveštaj proizvođača otpada Godišnji izveštaj za posebne tokove otpada Zbrinjavanje otpada

Naš zadatak je da Vama omogućimo da ne gubite vreme i energiju na sve što nije Vaš posao. www.zelenagrupa.wordpress.com

greengroupbp@gmail.com Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

71

Tehnologija

Kolika je prava cena „virtualnih rudnika”?

Procena uticaja web rudarenja na životnu sredinu: „rudari” proizvedu i do 800 tona ugljen-dioksida godišnje...

Tekst i photo by Kaspersky

I

ili primete da određeni web resursi opterećuju njihov uređaj kada su otvoreni. Web rudarenje je alternativ-

straživanje kompanije

i pokazuje da je uticaj web rudaren-

na metoda rudarenja kriptovaluta,

Kaspersky o ekonomskom i

ja na životnu sredinu na nivou od

koja koristi posetioce web sajtova

ekološkom uticaju koje ima

približno 800 tona emisije ugljen-

da ostvari svoj cilj. Vlasnici web

web rudarenje pokazuje da su

dioksida (CO2).

sajtova pretvaraju kapacitet uređaja

web rudari, aplikacije koje rade u

Web rudarenje ili krađa kriptovaluta

njihovih korisnika u kriptovalutu

korisničkim pretraživačima i rudare

putem pretraživača je pretnja kojoj

dok je korisnički pretraživač

kriptovalute, tokom 2018. godine

su mnogi korisnici redovno izloženi,

uključen i funkcioniše u pozadini. U

moguće potrošili i do 18,8 gigavata

a da toga nisu ni svesni. Ove ak-

određenim slučajevima međutim,

električne energije. To je uporedivo

tivnosti mogu da primete samo ako

web stranice obaveštavaju koris-

sa potrošnjom energije cele Poljske

provere izvorni kod web stranice

nike o njihovoj izloženosti ovakvoj

72

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

šemi i traže njihov pristanak, objašnjavajući da se web rudarenje

O kompaniji Kaspersky

vrši u cilju monetizacije web

Kompanija Kaspersky je globalna sajber bezbednosna kompanija osnovana

stranice bez pokazivanja iritantnih

1997. godine. Opsežno iskustvo i stručnost zaposlenih u kompaniji Kaspersky

oglasa ili plaćenih pretplata.

konstantno se koristi u razvoju novih bezbednosnih rešenja i usluga koje štite

Web rudarenje se često smatra

kompanije, kritične infrastrukture, državne institucije i potrošače širom sveta.

bezazlenom aktivnošću koja ne re-

Sveobuhvatni portfolio proizvoda kompanije obuhvata vodeća bezbednosna

zultira u značajnom gubitku novca

rešenja za krajnje korisnike kao i veliki broj specijalizovanih rešenja i usluga

i samo troši malu količinu ener-

za zaštitu od sofisticiranih i naprednih digitalnih pretnji. Preko 400 miliona

gije. Kako bi razotkrili ove mitove,

korisnika zaštićeno je tehnologijom kompanije Kaspersky, dok preko 270.000

istraživači su analizirali statistiku

korporativnih klijenata koristi naše usluge kako bi zaštitili svoje vredne

iz izveštaja koju su dobili putem

informacije.

Kaspersky bezbednosnih rešenja

Saznajte više na www.kaspersky.com

koja su sprečila aktivnosti web

Ceo tekst izveštaja nalazi se na Securelist, na stranici:

rudarenja u 2018. godini. Istraživači

https://securelist.com/electricity-and-mining/93292/

su došli do zaključka da, dok se individualni gubici mogu sma-

jenje ove aktivnosti u 2019. godini.

stranice u potrazi za skriptom koja

trati beznačajnim, globalni uticaj je

Međutim, sve dok god postoji

pokreće web rudarenje i zaustav-

iznenađujuće strašan.

ekonomska korist od web rudaren-

lja ga - rekao je Aleksej Malanov,

Prema ovim računicama, količina

ja, biće i pokušaja da se opterete

istraživač bezbednosti u kompaniji

energije potrošena putem web

procesori žrtava koje ništa ne

Kaspersky.

rudarenja može biti i do 1.670

sumnjaju. I možda još važnije, ovo

Kako vaš lični uređaj ne bi bio

MWh, osim ukoliko web stranica

je retka vrsta sajber opasnosti koja

iskorišćavan u svrhe web rudarenja,

ne blokira kod odgovoran za

stvara značajan negativan ekološki

kompanija Kaspersky preporučuje:

pokretanje rudarenja. Ako to

otisak. To znači da sprečavanje

● Obratite pažnju na performanse vašeg računara: ako računar počne

pretvorimo u emisiju ugljendioksida po globalnom proseku Međunarodne Agencije za Energiju (IEA) to je jednako sa oko 800 tona CO2 emitovanih u atmosferu u 2018. godini.

Cene električne struje za ovako visoke nivoe energije mogu da varirati od nekoliko stotina dolara

Web rudarenje ili krađa kriptovaluta putem pretraživača je pretnja kojoj su mnogi korisnici redovno izloženi, a da toga nisu ni svesni...

do pola miliona dolara, zavisno od

da prekida pri radu ili se zamrzne, to može biti znak maliciozne aktivnosti ● Proverite da li se vaš sistem značajno zagreva – to je znak da je processor preopterećen, što je tipično za web rudarenje ● Počnite sa korišćenjem pouzdanog bezbednosnog rešenja poput Kaspersky Security Cloud

države porekla. Količina energije

ovakvih operacija nije samo pitanje

koje pruža zaštitu od web rudara

koja je potrebna da podrži ovo bi

sajberbezbednosti, već i nešto što

● Ako ste preduzeće, posvećen

bila tri puta veća od proizvodnje

indirektno pomaže spašavanju

korporativni proizvod za sajber bez-

nuklearne elektrane Černobil god-

životne sredine. Ovo je definitivno

bednost može pomoći. Na primer,

inu dana pre neslavnog incidenta.

neočekivana stvar, ali je treba imati

Kaspersky Endpoint Security for

- Postoji mnogo pravnih i tehničkih

na umu prilikom procene ozbiljnosti

Business uključuje zaštitu od web

inicijativa usmerenih ka sman-

web rudarenja. Zato apelujemo na

pretnji i osigurava da web stranice

jenju uticaja web rudarenja i

sve da se zaštite sa bezbednos-

koje posećuju zaposleni ne sadrže

primećujemo značajno sman-

nim rešenjem koje proverava web

maliciozne objekte.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

73

poljoprivreda

Škola za insekte Biološka kontrola u kojoj se populacija insekata smanjuje upotrebom njihovih prirodnih neprijatelja je opšteprihvaćena kao održiv i ekološki prihvatljiv pristup za smanjenje gubitaka useva...

J

samo posledica njihovog uticaja na zdravlje ljudi. Upotreba „hemije” predstavlja i veliko ekonomsko opterećenje za uzgajivače, posebno one u zemljama u razvoju. Na kraju

edan od najvećih savre-

Jedan od načina za postizanje

krajeva, strahuje se i da bi insekti

menih izazova čovečanstva

većih prinosa biće smanjenje štete

uskoro mogli razviti otpornost na

jeste očuvanje sigurnosti

koju na usevima uzrokuju štetočine,

insekticide. Smanjivanje njihove

hrane za sadašnje, ali i buduće gen-

uključujući i insekte. Na primer, kod

upotrebe bilo bi dobro i za planetu,

eracije. Rastuća potražnja i stalni

žitarica poput pirinča i kukuruza,

jer je masovno trovanje štetočina

porast svetske populacije - očekuje

koji su za najveći deo svetske popu-

samo po sebi neodrživo. Stalna,

se da će na Zemlji do 2050. go-

lacije glavni izvor hrane, insekti

a često i neumerena, upotreba in-

dine živeti oko deset milijardi ljudi

prouzrokuju gubitke i do čak 15%.

sekticida rezultirala je zagađenjem

- zahteva da se proizvodnja hrane

Upotreba insekticida i dalje je kod

životne sredine, što negativno

po jedinici površine obradivog

većine poljoprivrednih kultura

utiče na druge korisne organizme

zemljišta mora drastično povećati.

glavni pristup u borbi protiv

poput pčela, ptica, riba i stoke.

Proširenje njiva na zemljište koje je

štetočina. Međutim, u veoma

Zahvaljujući sve većem intereso-

trenutno neobrađeno nije moguće,

bliskoj budućnosti očekuje se da će

vanju potrošača za zdrave načine

a posebno ako se u obzir uzme

upotreba hemijskih sredstava, pa i

života, pa tako i ekologiju, došlo

neophodnost očuvanja raznolikih

insekticida, biti pod većim nadzo-

je do značajnih promena u navi-

ekosistema.

rom zbog mnogih nedoumica, a ne

kama. To znači da postoji sve veća

74

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

potražnja potrošača za organskom

svoja jaja samo u određenu vrstu i

hranom, odnosno poljoprivrednim

stoga imaju maksimalan učinak na

Nauka i poljoprivreda – Poslednjih

proizvodima u čijem uzgajanju nije

štetočine, a minimalan na ostatak

desetak godina načinjeni su

upotrebljavana „hemija”. S druge

ekosistema.

značajni pomaci u organskoj

strane, i dostupnost pesticida za

Parazitoidi su vrlo raznoliki i sastoje

proizvodnji hrane. Pored

suzbijanje insekata opada zbog

se od zapanjujućeg broja vrsta

različitih bioloških metoda

znatnih promena u zakonodavstvu

insekata (gotovo 14% svih opisanih

suzbijanja štetočina, nauka

pojedinih država.

insekata). Mnoge se vrste trenutno

je unapredila poljoprivrednu

Stoga, hitno treba pronaći alter-

masovno uzgajaju u komercijalnim

proizvodnju i na polju povećanja

native - po mogućnosti ekološke

inkubatorima kako bi u velikom

nutritivnih svojstava različitih

strategije zaštite useva od insekata.

broju bili pušteni radi direktne

poljoprivrednih kultura.

kontrole štetočina koji napadaju

Više informacija o novinama u nauci

Dobri insekti kontrolišu one loše

voćnjake ili staklenike. Ali njihovu

i poljoprivredi potražite na

efikasnost treba poboljšati. To ne

sledećim stranicama:

Biološka kontrola u kojoj se popu-

zahteva samo povećavanje broja na

www.farmprogress.com

lacija insekata smanjuje upotrebom

poljima, već i povećanje njihovog

www.ifoam.bio

drugih insekata (njihovih prirodnih

uspeha u nalaženju „žrtve”.

www.fibl.org https://ofrf.org

neprijatelja) opšteprihvaćena je kao održiv i ekološki prihvatljiv pristup

Taj slatki miris nektara

za smanjenje gubitaka useva.

Dok se hrane hranom ili

svoje resurse, a samim tim i

Ti prirodni neprijatelji često su

domaćinima, parazitoidi uglavnom

povećavaju svoj uspeh u nalaženju.

usko specijalizovani i napadaju tek

zavise od vizualnih i mirisnih sig-

Parazitoide privlači hrana bo-

određeni broj štetočina, smanjujući

nala. Na primer, oni često pronal-

gata ugljenim hidratima, odnosno

mogućnost nepredviđenih štetnih

aze određeno cveće reagujući na

šećerima, kao što je cvetni nektar.

učinaka na ostatak lokalnog ekosis-

miris i boju cvetova. Oni poseduju

Nektar je idealno stanište za razne

tema koji obično uzrokuju insekti-

sposobnost da nauče povezanost

mikrobe poput kvasca, koji ne

cidi. Prirodni neprijatelji se mogu

između ovih znakova i nagrada kao

samo da menjaju sastav šećera

uvesti i za kontrolu novih upada

što su hrana ili domaćin za nji-

i aminokiselina, već proizvode i

insekata. Na primer, u Severnoj Am-

hove larve, pametno koristeći ove

posebne mirise. Ovi mirisi vrlo su

erici su uvedeni evropski prirodni

naučene informacije sledeći put.

privlačni parazitoidima.

neprijatelji potkornjaka, kako bi se

To im omogućava da brže pronađu

Ako želimo da pomognemo par-

suzbilo uništenje bresta.

Prirodni neprijatelji insekata štetočina mogu biti predatori, patogeni (mikroorganizmi koji uključuju bakterije, gljivice i viruse) i parazitoidi (uglavnom ose ili muve koje polažu jaja na ili u druge insekte, a kako larve rastu, one ubijaju domaćina). Pokazalo se da su parazitoidi najefikasniji jer se njihov broj povećava mnogo brže nego kod predatora. Osim toga, usko su specijalizovani, jer mogu položiti

azitoidima na terenu, kako bismo

Prirodni neprijatelji insekata štetočina mogu biti predatori, patogeni (mikroorganizmi koji uključuju bakterije, gljivice i viruse) i parazitoidi (uglavnom ose ili muve koje polažu jaja na ili u druge insekte, a kako rastu larve, one ubijaju domaćina).

povećali njihov broj, te tako smanjili broj štetočina, moramo znati više o tome kako mikrobni znakovi proizvedeni nektarnim kvascima utiču na učenje cvetnih signala. Naučnici su osmislili jedan eksperiment. Želeli su da saznaju da li čest odlazak parazitoida na cvetove pomaže u učenju i pamćenju mirisa ukusnog, energetski bogatog nektara proizvedenog gljivicama. U tu svrhu, istraživali su sposobnost učenja i

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

75

poljoprivreda zadržavanje pamćenja parazitoida lisnih vašiju - osolikih muva. Lisne vaši uzrokuju ogromne gubitke prinosa useva širom sveta, te je njihovo suzbijanje jedan od glavnih zadataka moderne poljoprivrede. Osolike muve su bile izložene sintetičkim isparljivim mešavinama koje nastaju iz nektara. Oni su fermentisani različitim kvascima, oponašajući prirodne nektare.

Ispstavilo se da naivne osolike muve (oni koji ne znaju za miris i hranu) imaju urođenu sklonost za nektarom sa specifičnim nektarnim kvascima. Kada su im ponuđeni i drugi mirisi, parazitoidi su se uvežbavali, pa su nakon samo tri „ispaše” proširili spektar interesovanja. Ovo pokazuje da, kad se parazitoidi treniraju, oni se mogu brže prilagođavati na terenu.

Studija je pokazala da se može povećati učinkovitosti parazitoida koji se koriste u programima biološke kontrole protiv lisnih vaši. To znači da se, zahvaljujući tako visokoj sposobnosti učenja, oni mogu masovno trenirati pre puštanja na teren kako bi poboljšali svoje performanse u pronalaženju domaćina hrane i lisnih vaši.

Dok „škola za insekte” ne postane naša realnost, u svojim vrtovima možete napraviti prve korake već sada. Postavljanjem „hotela za insekte” možete privući veliki broj prijatelja svakog baštovana. Pored pčela i bumbara, koji će povećati plodnost vašeg vrta, tu su i predatori koji će smanjiti populaciju lisnih vaši. To su pre svega bubamare, osolike muve, grabljive stenice, mrežokrilci i parazitske osice.

76

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Photo by Peter Gonzalez on Unsplash

Ova studija je pokazala da se može povećati učinkovitosti parazitoida koji se koriste u programima biološke kontrole protiv lisnih vaši.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

77

Hrana

Odakle dolazi naša hrana?

Da li znate koliki su bili ekološki i društveni troškovi snabdevanja namirnicama?

odsto i smanjiti gubitak hrane za dva do pet procenata.

Novi izveštaj „Inovacije sa svrhom: Poboljšanje praćenja hrane putem tehnoloških inovacija”, istražuje brojne

ija bolesti koji se prenose hranom, jer

transformativne tehnologije kao što su

treba dugo vremena da se identifikuje

Internet of Things - IoT (umrežavanje

izvor kontaminacije.

objekata, vozila i sistema opremljenih

U

Četvrto, ali ne i najmanje značajno - u

senzorima čiji je cilj razmena podata-

prkos centralnoj ulozi koju

vremenu dok se deo čovečanstva

ka), distributed ledger - DLT (deljenje

hrana igra za čovečanstvo,

suočava s glađu - nemamo taj luksuz

digitalnih podataka na više web

potrošači obično znaju

da bacamo hranu, a upravo to se

lokacija, zemalja ili institucija, ali bez

veoma malo o tome odakle dolazi

dešava: usled logističke neefikasnosti

centralne baze podataka), „food-sens-

njihova hrana. Ko ju je proizveo? Na

čak trećina sve proizvedene hrane

ing” tehnologije (postavljanje senzora

koji način? Koliki su bili ekološki i

propada ili se gubi u lancu snabde-

i praćenje markera vezanih za pojedi-

društveni troškovi snabdevanja? Ovo

vanja.

ne namirnice)... Čineći ono što je ranije

su pitanja na koja malo ko od nas

Pre dve godine Inicijativa za prehram-

bilo „nevidljivo” sada „očiglednim”,

može da odgovori.

beni sistem (Food System Initiative)

ove tehnologije bi mogle poboljšati

Zbog vrlo složene prirode globalnih

Svetskog ekonomskog foruma

praćenje u proizvodnji i isporuci naše

lanaca snabdevanja, ova vrsta prekida

pokrenula je „Inovacije sa svrhom”

hrane, te pomoći u rešavanju mnogih

veze ne iznenađuje. Zapravo, veoma

kako bi podržala usvajanje tehnologi-

pomenutih izazova.

mali broj preduzeća koja se bave

je u sektoru hrane i poljoprivrede

Na primer, ako smo u stanju da izme-

agrobiznisom i snabdevanjem može

koje bi doprinele rešavanju ovakvih

rimo i procenimo potrebnu potrošnju

bez problema da prati prehrambene

izazova.

vode za dve različite proizvodne

proizvode u celom lancu prodizvod-

Sledeće godine Forum je objavio

metode za isti usev, možemo „pogu-

nje i transporta.

izveštaj o ovoj temi, u kojem je identi-

rati” onaj koji je bolji za planetu, a

Šta ovaj šum znači za prehrambene

fikovano 12 potencijalnih tehnoloških

time i smanjiti uticaj poljoprivrede na

sisteme? Prvo, to stvara praznine u

rešenja za prehrambene sisteme

upotrebnu slatke vode. Isto tako, bolje

razumevanju uticaja naših prehram-

(„The Transformative Twelve”), te se

prikupljanje podataka može pružiti

benih sistema na životnu sredinu. Iako

fokusirao na ključne mogućnosti za

transparentnost želja potrošača o

znamo da su prehrambeni sistemi

inovacije. Na primer, u izveštaju je

tome kako je njihova hrana proizve-

u celini odgovorni za 25% globalne

utvrđeno da bi uvećavanje mobilnih

dena.

emisije gasova staklene bašte, 70%

usluga do 2030. moglo povećati

Pored toga, transparentnost bi mogla

upotrebe slatke vode i čak 60% -70%

prihod poljoprivrednika za tri do šest

da smanji vreme potrebno za iden-

gubitka biološke raznovrsnosti, ne-

tifikovanje izvora zagađenja hrane i

dostaje nam da jasno utvrdimo kakve

bolje evidentiranje gubitaka ili uzroka

su akcije potrebne za smanjenje ovog pogubnog uticaja na životnu sredinu.

Drugo, bez informacija o tome odakle dolazi naša hrana, jako teško možemo da pratimo njen kvalitet i pouzdanost podataka navedenih u deklaraciji.

Treće, složeni lanci snabdevanja otežavaju efikasno rešavanje epidem78

Transparentnost bi mogla da smanji vreme potrebno za identifikovanje izvora zagađenja hrane i bolje evidentiranje gubitaka ili uzroka neefikasnosti u lancu snabdevanja

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

neefikasnosti u lancu snabdevanja.

Te nove mogućnosti sigurno će pomoći da se ispune ciljevi održivosti, ali i potreba potrošača da podaci budu transparentni, istovremeno poboljšavajući operativnu efikasnost i bezbednost hrane.

Mogućnost praćenja zahteva delo-

Photo by Thomas Le on Unsplash Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

79

Hrana vanje celog lanca snabdevanja i, kao

određenim okvirima spremnost na

to snažan pokretač neophodnih

rezultat - saradnja je ono što će ovaj

plaćanje može biti i do deset odsto.

društvenih promena.

sistem učiniti efikasnim. Inicijative

Međutim, istraživanje nije pokrilo

zajedničkog ulaganja već su počele

široki spektar stanovništva i moguće

da spajaju međunarodne organi-

je da ove studije nisu reprezentativne

zacije, organizacije civilnog društva

za sve slojeve društva.

podataka, upravljanje i vlasništvo,

i vlade. Ovi pilot-programi i inicijative

Ako su potrošači zaista spremni da

ali i deljenje?

trebali bi imati za cilj definisanje na-

plate više za proizvode koji se mogu

Ne postoji široko prihvaćena definicija

jboljih praksi i njihovo prilagođavanje

pratiti, ili ako bi to stvorilo jasnu

toga koje informacije mogu, a koje

jedinstvenim aspektima svake regije

dugotrajnu lojalnost marki, industrija

trebaju biti prikupljane ovim putem.

kako bi odgovorili na sledeće zahteve:

bi imala poslovnu priliku da uloži u

Neke zemlje i kompanije danas imaju

Kako će potrošači odgovoriti

ove nove mogućnosti.

sopstvene zahteve praćenja, međutim,

na poboljšano praćenje hrane?

Ukoliko bi potrošači bili bolje

nove tehnologije omogućavaju priku-

Potrošači širom sveta traže povećanu

„naoružani” znanjem i alatima, te

pljanje informacija koje su ranije bile

transparentnost sadržaja i proizvod-

učinili vidljivijim akcije usmerene na

nedostupne. Na primer, senzori za tlo

nje svoje hrane. Međutim, još nije

zaštitu životne sredine i društveni

mogu izmeriti koliko vode usev upije i

jasno kako će potrošači reagovati na

uticaj proizvodnje hrane, bio bi

povezati su s preciznim sistemima za

1

značajno poboljšanu vidljivost lanca nabavke. Hoće li biti voljni da plate više za proizvode koji se mogu pratiti?

Da li će biti lojalniji brendovima koji pružaju taj nivo transparentnosti?

Hoće li sposobnost merenja uticaja različitih proizvodnih procesa na životnu sredinu biti presudni prilikom kupovine?

Nekoliko studija pokazuje da su potrošači spremni da plate više za proizvode koji se mogu pratiti. U

2

Kako kreiramo jasne, dosledne i globalno usaglašene stand-

arde koji se odnose na prikupljanje

navodnjavanje.

Ukoliko bi potrošači bili bolje „naoružani” znanjem i alatima, te učinili vidljivijim akcije usmerene na zaštitu životne sredine i društveni uticaj proizvodnje hrane, bio bi to snažan pokretač neophodnih društvenih promena.

Da bi napori na prikupljanju podataka bili dosledni, zemlje, kompanije i drugi činioci moraće da stvore zajedničke standarde o tome koje informacije treba prikupljati i kako se one mogu koristiti. Ovi standardi će trebati definisanje i o tome ko „posjeduje” podatke i kako se te informacije čuvaju.

Na primer, ako je poljoprivrednik uključen u inicijativu praćenja, biće važno da se odredi koje podatke moraju pružiti (na primer, možda poljoprivrednik ne želi da bude dostupan neki od njegovih ličnih podataka); kakvim se podacima može pristupiti (može li poljoprivrednik da pristupi

Photo by Elaine Casap on Unsplash

svim informacijama koje se prate?); i kako će se utvrditi ko ima pristup podacima (hoće li potrošači moći da pristupe baš svim podacima koje je poljoprivrednik pružio?)

3

Koje ekonomske modele treba slediti da bismo modele praćenja

dugoročno učinili efikasnim?

Ako su potrošači spremni da plati za 80

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

proizvode koji se mogu pratiti, a kompanije koriste poboljšanu vidljivost lanca snabdevanja kako bi poboljšale svoju efikasnost, poslovanje bi moglo imati puno koristi ulaganjem u ovakve sisteme praćenja. Međutim, ove prednosti možda neće obavezno biti očigledne u celom lancu.

Na primer, potrošač će možda biti voljan da plati više u trgovini za proizvode koji mogu pratiti, ali hoće li to povećati prihod poljoprivrednika koji je uzgajao taj proizvod? Ovo postaje posebno izazovno kada uzmete u obzir da su proizvođači najčešće oni od kojih se očekuje ulaganje u nove tehnologije, a da su upravo oni karika koja ima najmanje kapitala.

Kao rezultat toga, saradnjom na svim nivoima moraće da se identifikuje strategija za finansiranje i podršku Photo by Reka Biro-Horvath on Unsplash

politikama podsticaja koji mogu omogućiti usvajanje novih tehnologija. Osim toga, bitni su i komercijalno održivi modeli fokusirani na podelu vrednosti u lancu snabdevanja kako bi se osiguralo da su inicijative praćenja i dugoročno održive.

4

Što je potrebno da bi se osigurala dostupnost podataka?

Otprilike 2,5 milijardi ljudi u zemljama u razvoju zarađuje za prehrambeni i poljoprivredni sektor, a oko 60% tih

kuju da favoriziraju veće proizvođače

pristup novim tržištima. Osim toga,

pojedinaca živi u domaćinstvima

ili kompanije u razvijenim zemljama

inicijative praćenja podataka mogle bi

malih proizvođača. Kao takvi, mali

koje mogu lakše apsorbovati dodate

pružiti digitalni identitet neophodan

proizvođači su kritični akteri inicijativa

troškove i prilagođavanja zahtevima

za pristup raspoloživom kapitalu, što

za nove inovacije u vezi s hranom,

tržišta.

je izazov s kojim se danas suočavaju

uključujući unapređenje praćenja.

Međutim, ovaj koncept nudi poten-

mnogi mali proizvođači.

U kratkom roku, bez efikasne podrške,

cijalnu korist i za male proizvođače.

Ako se ispravno koristi, tehnologija

mali proizvođači u zemljama u raz-

Ako bi ovi proizvođači mogli pristupiti

praćenja podataka u prehrambenoj

voju biće veoma ranjivi zbog zahteva

podacima i prikupiti ih pomoću inici-

industriji može biti moćan alat za

praćenja podataka. Tu se pre svega

jativa za praćenje, mogli bi ih primeniti

stvaranje opipljivih koristi za poslo-

misli na dodatne troškove. U nedostat-

za učinkovitiju proizvodnju hrane,

vanje proizvođača, ali i za potrošače,

ku efikasne podrške, ovi zahtevi rizi-

bolju navigaciju na tržištu, pa čak i

vlade i civilno društvo.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

81

Hrana

Neophodno održivo odlaganje ostataka hrane

Predstavljanje projekta odlaganja otpada od hrane u hotelima

© Olivera Škorić/Courtyard by Marriott

WWF predstavio program odlaganja otpada od hrane u hotelima...

City Center u Beogradu i Esplanada

smanjenja otpada od ostataka hrane

u Zagrebu, sa ciljem da se u njima

u oba hotela biti objavljena krajem

smanji količina otpada od hrane.

2019, ali da su određeni pomaci već

U

- Predloženim rešenjima i savetima

primetni.

z klimatske promene i

iz projekta uspeli smo da smanjimo

- Najveći fokus su nam doručci jer su

probleme sa plastičnim

otpad od hrane u našem hotelu za

to obroci gde gosti sami određuju

zagađenjem, otpad od

12%, a naredni cilj kojem težimo je

porciju i količinu hrane, što nažalost

hrane predstavlja još jedan globalni

30%. Uveli smo praksu razdvajanja

ekološki izazov. Podaci su i u ovoj

otpada, kao i plaćanja odvoženja

oblasti alarmantni – u Srbiji se

jednog njegovog dela, koji se

širom sveta priznatih, nezavisnih

godišnje baci oko 250 hiljada tona

kasnije pretvara u kompost. Najveći

organizacija, koja se bavi

hrane, najviše voće i povrće, oko

izazov je podizanje svesti gos-

zaštitom prirode i ima aktivnu

30%, zatim pekarski proizvodi, oko

tiju hotela, ali i na tome intenzivno

globalnu mrežu u više od 100

20%, dok se od mesa najviše baca

radimo. S obzirom na to da smo prvi

zemalja. Misija WWF-a je da

piletina i riba.

hotel u Srbiji koji se uhvatio u koštac

zaustavi uništavanje životne

Slična situacija je i u Evropskoj uniji,

sa ovim problemom, verujemo da

sredine i da stvori budućnost

gde se godišnje baci oko 88 miliona

će gosti prepoznati i ceniti naše

u kojoj ljudi žive u skladu sa

tona hrane, od čega čak 50 miliona

napore - istakao je generalni direktor

prirodom putem očuvanja svetske

tona čine voće i povrće, koje se baci

hotela Courtyard by Marriott Robert

biološke raznovrsnosti, održivog

zbog nepravilnog oblika ili neadek-

Gasser.

korišćenja prirodnih resursa i

vatne veličine.

WWF ovaj program sprovodi sa

smanjenja zagađenja i preterane

Zbog toga je WWF Adria pokrenula

udruženjem „Gastronomadi“ iz

potrošnje.

projekat Hotel/Kitchen koji je realizo-

Hrvatske, a njihov predsednik Robert

van u hotelima Courtyard by Marriott

Ripli izjavio je da će konačni rezultati

82 eEko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

WWF – WWF je jedna od najvećih,

Više informacija na: wwf.rs

Photo by Roman Kraft on Unsplash

često rezultira ogromnim količinama ostataka hrane. Primenom saveta i rešenja iz projekta u svakodnevnom poslovanju hotela, nadamo se još većem smanjenju otpada, što ćemo potvrditi zvaničnim merenjima - izjavio je Ripli.

Fabijan Peronja, koordinator projekta iz WWF Adria, podseća da nepravilno odlaganje ostataka hrane rezultira ispuštanjem metana, veoma štetnog gasa, a uz to potrebne su ogromne količine zemljišta, vode i energije za proizvodnju te prekomerne količine hrane.

- Čak 70% biološke raznovrsnosti izgubljeno je usled krčenja šuma i prirodnih staništa da bi se pretvorili

projekta iz WWF Adria.

U svetu je trenutno oko devet miliona

u farme i poljoprivredna zemljišta - is-

Pored ekološkog, otpad od hrane

gladnih, a čak 800 miliona gojaznih

takao je Fabijan Peronja, koordinator

predstavlja i veliki društveni problem.

ljudi.

Besplatni outdoor magazin za aktivan život PDF izdanje Prijavite se na mejling listu i obezbedite svoj prozor u prirodu

www.mojaplaneta.net M pa i n pi e k r o šu i ču ris m va tim e m o o

Svakog 10. u mesecu u vaš inbox stiže interaktivni magazin Moja planeta

građevinarstvo

Korak po korak do z krova nad glavom

„Zeleni krovovi” nisu samo prolazna moda, već način života koji u 21. veku dobija nova krila, najviše zahvaljujući državnim podsticajima u Evropi i kampanji organizacije „Green Roofs for Healthy Cities” u Americi...

S

istem zelenog krova je na-

uzgoj i biljke. Danas postoje različiti

strukture koju je napravio čovek.

dgradnja postojećeg krova

sistemi - intenzivni, ekstenzivni, mod-

Ovaj zeleni prostor može da bude

koji uključuje kvalitetnu

ularni, integrisani, oni sa pomičnim

na ravnim krovovima visokih zgrada,

vodonepropusnu zaštitu, korensku

lejama... Zajedničko im je da pred-

poluzasvođenim građevinama, ko-

membranu, sistem odvodnjavanja,

stavljaju pouzdanu i plodnu podlogu

sim krovovima, zidovima, ali u svim

sloj za filtriranje, te rastresiti sloj za

za razvoj zelenog prostora na vrhu

slučajevima - postoji odvojeno od tla.

84

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

i isparavanjem. Tokom leta, u zavis-

mogu varirati u zavisnosti od regije,

nosti od debljine supstrata, zeleni

klime, građevine, želja vlasnika i vrsta

krovovi mogu da zadrže 70-90% pa-

zelenog zida.

davina, a zimi između 25-40%. Zeleni krovovi ne samo da upijaju kišnicu,

JAVNE DOBROBITI

već i utiču na temperaturu vode, te

Urbano zelenilo je dugo promov-

deluju kao prirodni filteri.

isano kao laka i efikasna strategija

Smanjenje EFEKTA URBANOG

za ulepšavanje okoline i povećanje

OSTRVA toplote - Kroz dnevni

mogućnosti ulaganja. Jasno je da

ciklus rose i isparavanja, biljke na

je prostornim planovima u mnogim

uspravnim i vodoravnim površinama

gradovima nemoguće obezbediti

mogu hladiti gradove tokom vre-

dovoljno zelenih površina. Međutim,

lih letnjih meseci i umanjiti efekat

ukoliko bi se prednost dala zelenim

„urbanog ostrva toplote” („urban

krovovima i zidovima, procenat pod

heat island” - UHI). Svetlost koju

javnim površinama drastično bi se

apsorbuje vegetacija inače bi se

povećao.

Upravljanje OTPADom - Zeleni krovovi mogu doprineti efikasnijem upravljanju otpadom tako što će drastično produžiti vek trajanja hidroizolacijskih membrana na krovovima, te posledično smanjiti količine otpada koji se teško reciklira.

Tokom leta, u zavisnosti od debljine supstrata, zeleni krovovi mogu da zadrže 70-90% padavina, a zimi između 25-40%...

S druge strane, u izgradnji sistema zelenog krova mogu se koristiti reciklirani materijali. Najzad, zbog

pretvarala u toplotu i doprinosila

energetskih ušteda smanjila bi se

povećanju temperature u gradu.

amortizacija i produžio životni vek

UHI je drastično smanjen prekrivan-

sistema grejanja, ventilacije i klima

jem nekih od najtoplijih površina u

uređaja.

urbanom okruženju - crnih krovova.

UPRAVLJANJE padavinama -

Zeleni krovovi takođe mogu pomoći

Tehnologije zelenog krova ne samo

Kiša i otopljeni sneg predstavljanu

u redukovanju prašine i čestica u ce-

da vlasnicima zgrada obezbeđuju

veliki problem za kišne kanalizacije

lom gradu, a posledično i proizvodnji

brzi povrat ulaganja, već pred-

u velikim gradovima, jer za kratko

smoga. Sve to može igrati značajnu

stavljaju i mogućnosti za značajne

vreme moraju da prime velike

ulogu u smanjenju emisija gasova

društvene, ekonomske i ekološke ko-

količine vode. Budući da se na

staklene bašte i prilagođavanju

risti, a posebno u velikim gradovima.

zelenim krovovima najveći deo vlage

urbanih područja budućoj, sve

zadržava u zemljanim podlogama,

izvesnijoj, klimi sa žarkim letima.

zelenog

PREDNOSTI ZELENOG KROVA značajno se redukuje količina vode

POBOLJŠAN KVALITET VAZDU-

Zeleni krovovi nude brojne javne,

koja završava u olucima i kanaliza-

HA - Biljke na zelenim krovovima

privatne i estetske prednosti. Iako

cionim odvodima. Vodu iz supstrata

mogu sakupljati zagađivače u

postoje sličnosti među zelenim

zatim preuzimaju biljke odakle se

vazduhu, a takođe i filtrirati štetne

krovovima, svaka instalacija je jed-

vraćaju u atmosferu transpiracijom

gasove. Efekti zelenih krovova koji

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

85

Photo by chuttersnap on Unsplash

instvena, te tehničke performanse

Photo by Gábor Molnár on Unsplash

građevinarstvo

86

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Bosco Verticale (Vertikalna šuma), Milano, Italija Dva solitera, visine 111 i 76 metara, sadrže više od 900 stabala na 8.900 metara kvadratnih terasa.Jedan od najpoznatijih primera koncepta „zelenih zidova”. I njihovi krovovi su zeleni...

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

87

građevinarstvo ublažavaju temperaturu mogu

Sjedinjenim Američkim Državama,

PRIVATNE POGODNOSTI

umanjiti pritisak na elektrane i poten-

mogla da stvori 190.000 radnih

ENERGETSKa EFIKASNOST

cijalno smanjiti količinu CO2 i drugih

mesta. To bi za sobom ostavilo 4,85

- Veća izolacija koju nude zeleni kro-

zagađujućih nusproizvoda koji se

milijardi kvadratnih metara zelenog

vovi može smanjiti količinu energije

ispuštaju u atmosferu.

krovnog prostora, što je samo jedan

potrebne za hlađenje unutrašnjosti

NOVI PROSTOR ZA uživanje

posto krovnog prostora ove države

zgrade, jer su krovovi mesto najvećih

- Zeleni krovovi pomažu u posti-

u svakoj zajednici s više od 50.000

gubitaka toplote zimi i najviših tem-

zanju načela „zelene ekonomije” i

stanovnika. Ukratko - tržišni potenci-

peratura leti. Na primer, istraživanje

pozitivno utiču na urbano okruženje.

jali razvoja ove „zelene industije” su

koje je objavilo Nacionalno veće za

Oni mogu imati brojne funkcije i

ogromni, profitni i dobri za ekonom-

istraživanje Kanade utvrdilo je da

upotrebe, uključujući i vrtove u

iju, jer - pre svega - otvaraju nova

je tokom leta zeleni krov na ravnoj

zajednici (npr. lokalna proizvodnja

radna mesta i ulaganja brzo vraćaju.

površini smanjio dnevnu potrebu za

hrane ili zadruge), poslovni pros-

Sa druge strane, postoji ogroman po-

energijom za više od 75% (Liu, 2003).

tor (npr. izložbeni prostori i terase

tencijal za novi rast u gustim urbanim

POVEĆANA IZDRŽLJIVOST

restorana) i prostor za rekreaciju

područjima koja su prethodno bila

KROVNE MEMBRANE - Prisustvo

(npr. teretana na travnjaku i dečija

neupotrebljiva.

zelenog krova smanjuje izloženost

igrališta).

hidroizolacionih membrana ve-

Mogućnost zapošljavanja

likim temperaturnim promenama i

- Rast tržišta zelenih krova pruža nove mogućnosti zapošljavanja vezane za proizvodnju, upravljanje, dizajn, ugradnju, održavanje... „American Rivers” sugeriše da bi investicija od deset milijardi američkih dolara u

Tržišni potencijali razvoja ove „zelene industije” su ogromni, profitni i dobri za ekonomiju, jer - pre svega otvaraju nova radna mesta...

Photo Nanyang Technological University

Nanyang Technological Univerzitetski kampus u Singapuru

88

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

ultraljubičastom zračenju koji mogu prouzrokovati mikrooštećenja i skratiti njihov životni vek.

Protivpožarna funkcija - Zeleni krovovi imaju mnogo niže toplotno opterećenje (toplota koje

nastaje u požaru) od klasičnih krovova, te ima značajnu funkciju

O Zelenim krovovima – Green Roofs for Healthy Cities - North America Inc. je

u redukciji ključnih činilaca koji do-

neprofitna organizacija profesionalnih industrija koja od 1999. godine radi na

prinose širenju vatre (Koehler 2004).

razvoju zelene industrije krovova i zidova širom Severne Amerike.

SMANJENJE ELEKTROMAG-

Tekst je preuzet sa stranice ove organizacije:

NETSKOG ZRAČENJA -Zeleni

https://greenroofs.org

krovovi mogu smanjiti prodiranje elektromagnetskog zračenja za

beskičmenjaka i insekata, te pružati

prehrambenog sistema, a sa duge

99,4% (Herman 2003). Tu se pre

stanište raznim vrstama ptica.

strane mogu poslužiti kao izvor

svega misli na zračenje koje dopire

Delujući kao usputna stanica na kori-

osnaživanja zajednice, dati veći

iz kosmosa, ali su jednako delotvorni

doru kojim se kreću ptice, ove zelene

osećaj samostalnosti i poboljšati

i za „veštačko” elektromagnetno

oaze mogu povezati pripadnike vrste

nivo prehrane. Smanjeno zagađenje

zračenje, koje dolazi od baznih

čije je stanište u urbanim uslovima

i povećan kvalitete vode koje

stanica i visokonaponskih kablova.

inače bilo rascepkano. Povećanje

pružaju zeleni krovovi u određenoj

SMANJENJE BUKE - Zeleni kro-

biološke raznolikosti može pozitivno

meri umanjuju zahteve za zdravs-

vovi odlično prigušuju buku, poseb-

uticati na tri oblasti:

tvenom zaštitom. Zeleni krovovi

no su efikasni kod zvukova niske

● Ekosistem - Različiti ekosistemi

na obrazovnim objektima mogu

frekvencije. Ekstenzivni zeleni krov

mogu bolje održavati visok nivo

postati učionice na otvorenom.

(od 7 do 12 cm) može smanjiti spoljni

produktivnosti u periodima promen-

Najzad, ovi zeleni punktovi mogu

zvuk za 40 decibela, dok intenzivni

jenih uslova u životnoj sredinu. Zele-

poslužiti kao sastajališta zajednice,

zeleni krov (od 35 pa do čak 80 cm)

ni krovovi, ma koliko mali izgledali,

povećavajući socijalnu koheziju,

redukuje buku za 46-50 decibela

predstavljaju značajan životni prostor

osećaj zajedništva i javnu sigurnost

(Peck et al., 1999).

za insekte i price u gradovima, te

po kvartovima.

MARKETING - Zeleni krovovi su, pre

će u budućnosti, sasvim je sigurno,

svega, lepi krovovi. Mnoge zelene

predstavljati značajan potencijal za

Trenutno stanje u svetu

zgrade postale su simboli kvartova,

očuvanje vrsta.

U Severnoj Americi prednosti zelenih

pa čak i gradova. Pored toga što

● Ekonomija - Stabilni ekosistemi

krovnih tehnologija se slabo razume i

odašilju jasnu poruku o „zelenoj or-

osiguravaju isporuku „ekološke

tržište ostaje nezrelo, uprkos napor-

jentaciji” vlasnika, oni mogu delovati

robe”, kao što su to na primer hrana,

ima industrijskih lidera u toj oblasti.

poticajmo onima koji su zainteresira-

građevinski materijal ili lekovito

Međutim, u Evropi su ove tehnologi-

ni za višestruke prednosti koje nude

bilje. Takođe, oni mogu da pružaju i

je postale široko rasprostranjene, što

zeleni krovovi. Dosadašnja iskustva

„ekološke usluge” koje možda i nisu

je direktan rezultat vladinih napora,

pokazuju da su zgrade sa zelenim

toliko očigledne, ali su od životne

pre svega kroz zakonodavstvo i

krovovima daleko primamljivije

važnosti za gradove. To su pre svega

financijske podrške. Takva podrška

kako stanarima, tako i investitorima.

održavanje hidroloških ciklusa,

prepoznaje mnoge opipljive i ne-

Prostori u njima lakše se prodaju,

čišćenje vode i vazduha, skladištenje

materijalne javne prednosti zelenih

iznajmljuju, a povećana je i vrednost

hranjivih sastojaka i obezbeđivanja

krovova i dovela je do stvaranja

imovine zbog povećane energetske

ciklusa kruženja materije.

snažnog višemilionskog tržišta

efikasnosti.

● Društvo - Vizuelna i ekološka

proizvoda i usluga u Nemačkoj, Fran-

raznolikost imaju pozitivne učinke

cuskoj, Austriji i Švajcarskoj. Pred-

Ekološka dobrobit

na zajednicu i psihološku dobrobit

nosti zelenih krovova prepoznate su

POVEĆANA BIOLOŠKA RAZNO-

pojedinca. Projekti urbane poljo-

i u Aziji, gde su Kina i Južna Koreja

LIKOST - Zeleni krovovi mogu biti

privrede umanjuju „karbonski otisak”

lideri u ozelenjavanju svog životnog

životni prostor raznih biljaka, ali i

zajednice kroz stvaranje lokalnog

prostora.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

89

reciklaža

Odbojkaške mreže od odbačene ribolovne opreme Prema podacima Ujedinjenih nacija, svake godine u našim okeanima završi i do 800.000 tona odbačenih, ostavljenih ili izgubljenih ribolovnih mreža...

T

Foundation” radi pokretanja projekta „Good Net”. Podržani saradnicima poput inicijative „Healthy Seas”, WWF i Greenpeace-a, projekt je osmišljen

im ekologa pretvara „avetin-

veliku opasnost za živi svet.

kako bi se mora očistila od odbačene

jske mreže” u delove sport-

Svetska organizacija za odbojku

ribolovne opreme, pri čemu će se

skog terena, pružajući novi

(Fédération Internationale de Vol-

mnoge reciklirati u odbojkaške mreže i

život odbačenoj ribolovnoj opremi koja

leyball - FIVB) udružila se s grupom

naći na sportskim terenima u lokalnim

pluta svetskim okeanima i predstavlja

za očuvanje mora „Ghost Fishing

zajednicama širom sveta.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, svake godine u našim okeanima završi i do 800.000 tona odbačenih, ostavljenih ili izgubljenih ribolovnih mreža. „Avetinjske mreže” najčešće nastaju tako što tokom oluje ili u snažnim strujama ribolovci gube svoju opremu, a ove, nekada i više stotina metara duge „zamke” mogu plutati više meseci, pa čak i godina, zaplićući ribe, morske ptice i sisare. Takođe, oko njih se mrsi morska trava i smeće, pa veoma brzo postaju plutajuća ostrva plastike na okeanu.

Razorni talas Plutajuća ribolovna oprema može da pređe velike udaljenosti i nastavlja da lovi ribu dugo nakon što je napuštena.

To je problem koji ne prepoznaje međunarodne teritorijalne vode, niti Photo by Harry Piqué on Unsplash

razlikuje vrste vrsta koje zarobljava.

Neke odbačene mreže ostaju prikačene za grebene, gušeći korale i ubijajući morski život. Druge se, nošene okeanskim strujama, lelujaju u otvorenim vodama, gde zarobljavaju ribe, kornjače i veće sisare poput delfina, tuljana i kitova. Samo u američkim obalnim vodama u 2017.

90

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

godini zabeleženo je 76 slučajeva da su se kitovi zapleli u „avetinjske mreže”.

Opterećene telima mrtvih morskih životinja, mreže tonu na okeansko dno, gde ih dočekuju razna gladna bića.

Nedugo zatim, nakon što ih lešinari

Mreže se popravljaju tradicionalnim tehnikama i pretvaraju se u odbojkaške mreže za uživanje lokalnih zajednica

širom sveta, čiji je cilj podizanje svesti o šteti koju morskom životu i staništima čini napušten ribolovni alat.

Nick Mallos, direktor programa „Trash Free Seas” u kompaniji „Ocean Conservancy”, koji vodi „Global Ghost

oslobode balasta, napuštene mreže se

Gear Initiative”, ističe kako je trenu-

ponovo uzdižu se na površinu i nastav-

tna situacija šteti ne samo morskim

ljaju svoju smrtonosnu misiju.

lokalnih zajednica. One tako ulaze u

životinjama, već i ribolovcima.

ciklus kružne ekonomije, te nekada

„Kad je u moru velika količina ri-

Ukupan uticaj

opasne mreže dobijaju novu - malu, ali

bolovnog alata, to u krajnjoj liniji utiče

Ljudska intervencija u uklanjanju

značajnu ulogu u pomaganju održivim

na buduću održivost. Veliki dao ulova

mreža iz naših okeana prekida ovaj

naporima.

propada, posledično opada populacija

destruktivni ciklus. Budući da je

Prvi sportski događaj s recikliranim

ribe, a to od ribara iziskuje dodatno

većina modernih mreža napravljena

mrežama dogodio se 2016. godine, na

vreme i trud”, kaže on.

od izdržljivih sintetičkih vlakana, ova

čuvenoj brazilskoj plaži Copacabana,

Inicijativa okuplja pripadnike aka-

najlonska pređa se može koristiti na

što je ujedno bilo i mesto održavanja

demskog sektora, donosioce politika,

nebrojeno mnogo načina.

turnira u odbojci na pesku na Olimpi-

privatne kompanije i nevladine or-

Neke mreže se popravljaju tradi-

jskim igrama u Riju. Ovo je bila prva u

ganizacije da bi se uhvatili u koštac sa

cionalnim tehnikama i pretvaraju

nizu odbojkaških utakmica podržanih

problemom „avetinjskih mreža”.

se u odbojkaške mreže za uživanje

od FIVB-a, planiranih za različita mesta

www.weforum.org

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

91

ORGANIZACIJE

Voda za sutra! „Voda za jutri! Water for tomorrow!” slogan je i centralna tema 5. Međunarodne konferencije, planirane za 11. i 12. oktobra u Sloveniji i Hrvatskoj, u organizaciji Društvo vodna agencija iz Rogaške Slatine...

P

značaju vodenih resursa, potrebi za njihovom zaštitom i racionalizacijom svakodnevne potrošnje vode uz najmanje moguće zagađenje. Da bismo postigli postavljene ciljeve, pov-

risustvo vode na Zemlji

očuvanju životne sredine, pa je važno

ezuju se sa školama i mnogim drugim

omogućava opstanak živih

da se razviju u odgovorne pojed-

organizacijama u Sloveniji i drugim

bića milionima godina, ali brz

ince koji brinu za naše okruženje,

Dunavskim zemljama.

rast broja stanovnika i tržišno usme-

a posebno za vodene resurse. U

„Voda za jutri! Water for tomorrow!” -

ren rast životnog standarda uveliko

okviru aktivnosti koje se sporovode u

upravo sa ovim sloganom, odnosno

fokusiraju izazove kada su voda i

školama u Sloveniji i drugim zemljama

centralnom temom Društvo vodna

vodni resursi u pitanju. Kvantitativno

Dunavske regije, centralni je projekat

agencija iz Rogaške Slatine priprema

i kvalitativno stanje odnosno situacija

Vodeni agent, čija je glavna svrha

mali jubilej, 5. Međunarodnu kon-

sa vodom postaje sve dramatičnije.

edukacija i podizanje svesti o značaju

ferenciju planiranu 11. i 12. oktobra

Istovremeno, ne smemo zaboraviti

vodenih resursa i racionalizaciji

2019. u Sloveniji i Hrvatskoj. Svrha

klimatske promene, što predstavlja

potrošnje vode.

konferencije su povezivanje i razmena

dodatnu pretnju vodnim resursima.

Ljudska populacija, nažalost, nije u

iskustava u odgovornom upravljanju

Društvo vodna agencija edukuje i

potpunosti svesna svog uticaja na

vodama i integracija teme voda u

obaveštava širu javnost o važnosti

vodu i vodne resurse, i činjenice

obrazovni proces.

vodnih resursa i neophodnosti nji-

koliko svako od nas doprinosi njenom

Konferencija je koncipirana u četiri

hove zaštite. S posebnom pažnjom

zagađivanju. Cilj projekta je potaknuti

sadržajna segmenta tokom dva dana

obraćaju se učenicima u školama kao

učenike, studente, njihove roditelje,

trajanja. Prvog dana, 11. oktobra,

aktivnim učesnicima u zagađenju i

lokalnu zajednicu da razmisle o

crvena nit biće integracija i sarad-

92

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Info – Pojedinci, škole, kompanije, lokalne samouprave i institucije mogu se uključiti u projekt Vodni agent. Dobrodošli su ljudi sa idejama o unapređenju stanja vode u svojim sredinama, kao i škole koje bi aktivno učestvovale u poređenju podataka potrošnje sa drugima putem aplikacije. https://www.vodnaagencija.org https://twitter.com/vodnaagencija www.instagram.com/vodniagent/

nja različitih aktera u vodoprivredi čija razmišljanja i način rada koji ne poznaju državne granice. U tom smislu će i sam program biti fizički mobilan odnosno iz Rogaške Slatine „preseljen” i organizovan u Rijeci i Karlovcu u Hrvatskoj, gde će stručnjaci za vodoprivredu predstaviti stanje vode i značaj pravilnog upravljanja vodama u terenskim izletima i predavanjima.

Pored toga, govoriće se i o alternativnim putevima korišćenja otpadnih voda, kišnice, sprečavanja poplava i sl. U organizaciji ovog dela programa veliku podršku Društvu vodna agencija daju KD Vodovod i kanalizacija Rijeka, Aquatika-slatkovodni akvarij iz Karlovca, Vodovod i kanalizacija Karlovac i Kostak a.d. iz Krškog.

Drugog dana, 12. oktobra, u Rogaškoj Slatini biće predstavljeni različiti

Ljudska populacija, nažalost, nije u potpunosti svesna svog uticaja na vodu i vodne resurse, i činjenice koliko svako od nas doprinosi njenom zagađivanju.

međunarodni projekti o vodi u obra-

demonstracije radionica i srodnih sadržaja na temu vode. U okviru drugog dana programa biće izložbom predstavljeni učenički radovi iz prethodne školske godine.

Prisustvo stručnjaka iz oblasti vodosnabdevanja i odvodnje, predstavnika partnerskih organizacija i

zovanju, dok će nastavnici iz škola iz

u aktivnim školama regiona. Na kraju

obrazovnih ustanova omogućiće da

Slovenije i drugih zemalja Dunavske

konferencije u diskusiji biće postav-

5. Međunarodna konferencija Društva

regije predstaviti svoja iskustva i prim-

ljeni zajednički ciljevi za narednu

vodna agencija sa sloganom „Voda za

ere dobrih praksi integracije vode u

školsku godinu. Drugi konferencijski

sutra” bude mesto razmene iskustava,

obrazovne procesa, sa naglaskom na

dan ima još jedan sadržajni segment

mišljenja o našem okruženju, posebno

implementaciji projekta Vodni agent

u formi praktičnog dela odnosno

o vodi i vodnim resursima.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

93

ORGANIZACIJE

Šta nas to povezuje?

Na radionicama koje su organizovane u Sarajevu, Zenici, Kaknju, Rumi, Novom Sadu, Vršcu, Gudurici i Beču, deca su upoznavala reke Slovenije...

U

Društva Slovenaca u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Austriji. Na radionicama koje su organizovane u Sarajevu, Zenici, Kaknju, Rumi, Novom Sadu,

okviru godišnjeg programa

no postojbine predaka, prakticiranje

Vršcu, Gudurici i Beču, deca su up-

sufinansiranja projekata

jezika kroz aktivnosti i povezivanje,

oznavala reke Slovenije i mapirala ih

u 2019. godini podršku

ne samo sa matičnom zemljom već i

u radnim sveskama, kroz mali rečnik

Urada Vlade Republike Slovenije za

međusobno povezivanje iz različitih

naučila stare ali zaboravljene izraze

Slovence v zamejstvu in po svetu,

država.

na temu vode, plesala uz narodnu

sredstva je dobio i projekat „Spozna-

Projektne aktivnosti povezale su

pesmicu i pravila brodić od papira za

jmo in ohranimo vode Slovenije, nara-

Gregorjevo (praznik rađanja proleća

vno in kulturno bogastvo”. Autorke

u Sloveniji). Obzirom da je projekt

projekta, Majda Adlešić, Rut Zlobec,

sproveden u saradnji sa Društvom

Nina Stanimirov Veriš i prof. dr Tatjana

vodna agencija, i deca u osnovnim

Kikec, nastojale su da ovim projek-

školama tokom Evropske nedelje

tom skrenu pažnju na vrednost vode

održivog razvoja, u 13 gradova i šest

u Sloveniji i time istovremeno priže

država, saznala su ponešto o vodama

primer ostalim državama. Projekat je

Slovenije. Tokom radionica Vodne

namenjen pre svega deci iseljenika

stanice u gradovima od Rijeke, Kar-

iz Slovenije, kao i potomaka koji ne

lovca, Zagreba, Slavonskog Broda,

žive u domicilnoj državi. Time je ovim

Sarajeva, Rume, Novog Sada, Vršca,

projektom ujedno data mogućnost

Gudurice, Subotice, Egyhazaradosa

njiihovog upoznavanja sa lepotama i

do Beča pored redovnog sadržaja

vrednostima matične zemlje odnos-

govorilo se dosta o zagađenju vode i

94

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

– planinarka koja je izuzetno zanimljivo predstavila vodno bogatstvo i lepote Slovenije, ali skrenula pažnju i na kulturološki značaj, privredni potencijal i činjenicu da su vode u Sloveniji očuvane. Predavanje je bilo izuzetno posećeno i prihvaćeno od najmlađih do najstarijih članova Društva i publike. Pored toga, tokom sprovođenja projektnih aktivnosti sa projektom su upoznata u Društva u Rijeci, Zenici i Kaknju. Projektne aktivnosti sprovedene su i tokom programa „Pod krošnjama” na Štrandu, u okviru manifestacije „Novosadsko dečije leto” a nastavak se očekuje i početkom dopunskih časova načinima njenog očuvanja. Posebno

vode povezuju.

slovenačkog jezika, kao i u okviru

je bilo zabavno pisanje i crtanje

Kao projektna aktivnost u Društvu

fakultativne nastave slovenačkog

razglednica kojima se kroz projekt

Slovenaca Kredarica u Novom

jezika, prve tog tipa u Srbiji, u

želelo insistirati na povezivanju dece

Sadu održala je i predavanje prof. dr

Ošnovnoj školi „Prva vojvođanska

u regionu, jednako kao što nas reke i

Tatjana Kikec, geografkinja i putnica

brigada” u Novom Sadu.

www.dept.uns.ac.rs

Edukacija

Zaštita životne sredine, obaveza svih iz okoline Škola plus iz Bele Crkve realizuje program edukacije mladih u cilju primene evropskih standarda u domenu racionalne upotrebe energije...

U

sistem vrednosti održivog razvoja i time ćemo dati veliki doprinos u zaštiti sredine od degradacije.

Edukacija dece i mladih o tome

okviru programa edukacije

energije i povećanju energetske

da svaki pojedinac ličnom brigom

mladih a u cilju primene

efikasnosti - širiće se svest među

o korišćenju energije, promenom

evropskih standarda u do-

decom o vidovima i potrebama

ponašanja, menjanjem loših navika

menu racionalne upotrebe energije,

korišćenja obnovljivih izvora ener-

i racionalnom upotrebom ener-

Škola plus iz Bele Crkve realizuje

gije.

gije, može doprineti zaštiti životne

program podržan od strane Pokra-

Kroz mnogobrojne i veoma

sredine i boljem životu na Zemlji.

jinskog sekretarijata za energetiku,

posećene radionice povećali smo

Raduje činjenica da se veliki broj

građevinarstvo i saobraćaj APV pod

znanja učenika i nastavnika os-

dece i mladih uključio u realizaciju

nazivom: „Zaštita životne sredine,

novnih škola o energetskim pitanji-

ovog programa, a na velikom broju

obaveza svih iz okoline”. Projek-

ma, a kao rezultat tih serija radionica

aktivnosti često su prisutni i njihovi

tom ostvarujemo glavni cilj širenja

u pripremi je i prezentacija o ener-

roditelji, kao i nastavnici i saradnici.

ekološke svesti, kroz edukaciju dece

getskoj efikasnosti i upotrebi obnov-

Svakako će naša transparentnost u

i mladih o održivom razvoju, zaštiti

ljivih izvora energije. Takođe, u toku

okviru implementacije ovog pro-

životne sredine i upotrebi obnovljivih

je izrada vizuelnog rešenja flajera i

grama i njegova javna promocija

izvora energije.

letaka, koji će se deliti prisutnima 16.

ostvarenih rezultata delovati kao

Budući da životna sredina nema

septembra, kada obeležavamo Svet-

stimulans za dalje angažovanje u

granica, već od ranog školskog

ski dan zaštite ozonskog omotača.

domenu razvoja „energetske svesti”

uzrasta razvija se svest o važnosti

U tom smislu, ovaj projekat će

kako najmlađih, tako i nas starijih.

zaštite životne sredine. Kroz upotre-

svakako doprineti jačanju uloge

Svi imamo pravo da živimo kvalitet-

bu mutimedijalnih saržaja, posete

dece i mladih, kao i njihovih roditelja

no i zdravo a to zavisi umnogome od

prirodnim staništima raznovrsne

u zaštiti životne sredine i održivog

nas!

flore i faune, kao i kroz fokus o

razvoja.

značaju korišćenja obnovljivih izvora

Na taj način će se svakako promeniti

učiteljica

96

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Jasmina Turturea,

Mladi pčelari posetili „Gornje podunavlje”

Članovi sekcije „Bodroška pčelica” iz Bačkog Monoštora posetili Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje”...

S

pecijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje” posetila su i deca koja pohađaju

pčelarsku sekciju „Bodroška pčelica“ iz Bačkog Monoštora.

Poseta je imala edukativan karakter, a deca su sa vodičima JP „Vojvodinašume” obišla košnice u vlasništvu porodice Hegediš. Porodica Hegediš se pčelerstvom bavi

ske livade”, gde su bili upoznati

već petu generaciju, te je njihovo

sa održivim načinom upravljanja

bogato iskustvo bilo dragoceno za

u rezervatu, ali i s prirodnim vred-

male pčelare. Oni su članove sekcije

nostima ovog dragocenog mesta,

ugostili na svom pčelinjaku koji se

te i pravilima ponašanja u prirodi i

nalazi u okviru SRP „Gornje podu-

zaštićenim područjima.

navlje“.

Deca su videla i doživela lepote

Nakon posete pčelinjaku, deca

rezerveta i kroz vožnju Dunavom,

su posetila lovačku kuću „Mesar-

turističkim brodićem „Apatinka”.

http://skolazaopstanak.rs

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

97

Edukacija

Eko kampovi u rezervatu prirode Ludoško jezero Deca koja učestvuju na kampu imaju priliku da nešto više nauče o prstenovanju ptica, ekologiji, botanici i zaštiti životne sredine...

N

Sandra Čokić Reh ispred JO „Palić Ludaš”.

Ornitološko-prstenovački kamp ide uporedo sa istraživačkim kam-

a Ludaškom jezeru

nedelje smenjuju različiti prstenovači

povima i realizuje se u trajanju od

tokom leta održavaju

koji su odgovorni i za organizacione

najmanje osam nedelja, a prati se

se ekološki kampovi

delatnosti u okviru kampa.

fauna ptica na istočnom migrator-

koji imaju tradiciju dugu više od tri

- Tradicionalni Eko-kamp okuplja

nom putu: Ludaško, Krvavo i Palićko

decenije. Tokom svih kampova i

decu i istraživače, koji kroz teren-

jezero. Pored evidentiranja, radi se i

ornitoloških programa prstenovano

ska istraživanja, predavanja i igru,

markiranje jedinki veštačkim mark-

je preko 50.000 ptica i prikupljeno

prenose deci informacije o značaju

erima (prstenovima). Značaj ovih

više od 750.000 hiljada podataka,

zaštite prirode, bio i geodiverziteta;

aktivnosti je izuzetno velik, budući da

što čini značajnu bazu podataka za

upoznaju ih sa značajem ekoloških

se realizuju u kontinuitetu više od 30

izučavanje prirode Ludaša, ali i mi-

koridora/zaštitnih pojaseva kroz

godina.

gracije evropskih ptica duž istočnog

praktične aktivnosti na našim

- Na bazi rezultata i dobijenih infor-

koridora.

jezerima. Uporedo sa edukativnim

macija, uočavaju se ekološki trendovi

Deca koja učestvuju na kampu imaju

aktivnostima, istraživači realizuju

(izmene staništa; sukcesije ekosis-

priliku da nešto više nauče o prsten-

svoje planove, a to su istraživanja

tema, izmene vodnog režima i uticaj

ovanju ptica, ekologiji, botanici i

pojedinih grupa organizama, za

sprovođenja mera aktivne zaštite pri-

zaštiti životne sredine.

koja u predviđenom roku dostav-

rode, kroz pojavu indikatorskih vrsta).

Glavna aktivnost učesnika je prsten-

ljaju detaljne izveštaje upravljaču.

Stvaralački kamp se realizuje više go-

ovanje ptica i monitoring, a sam

Istraživanja obuhvataju veliki broj

dina unazad, sa manjim prekidima.

kamp je koncipiran tako da se svake

različitih grupa organizama - kaže

Umetnici, mahom slikari, učestvuju

98

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

u izradi umetničkih predmeta sa motivima zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, različitih tipova staništa i prirode, uopšte. Pomenuta umetnička dela imaju važnu ulogu u promociji zaštite prirode i uspostavljanju brenda naših zaštićenih područja. Sve aktivnosti su predviđene godišnjim programima upravljanja zaštićenim područjima - kažu u preduzeću „Palić Ludaš”.

Specijalni rezervat prirode „Ludaško jezero” 28. marta 1977. godine uvršteno na Ramsarsku listu vlažnih staništa od međunarodnog značaja.

Obuhvata jezero i obalu uz naselja Ludaš i Šupljak, Hajdukovo i Nosa.

Danas je Ludaško jezero važan loka-

mrežama, a u terenski dnevnik se

Pored očuvanih prirodnih vred-

litet za odmor i ishranu na istočnom

beleži vrsta ptica i razni biometrijski

nosti brojne ptičije, riblje i biljne

migracionom putu ptica. Tokom pe-

podaci kao što su dužina krila, repa,

vrste, tipične za barsko - močvarne

rioda seobe i zimovanja, ornitofauna

kljuna...

ekosisteme, ima i očuvane kulturne

na Ludaškom jezeru je veoma brojna

Realizaciju kampova na Ludašu

vrednosti, arheološka nalazišta, se-

i raznovrsna. Praćenje migracije

– boravak i ishranu učesnika – sufi-

oska i crkvenu arhitekturu, tradicion-

ptica se redovno vrši, a organizuje ga

nansira Grad Subotica, kroz projekat

alne zanate.Stepsko jezero Ludaš,

udruženje ljubitelja prirode „Riparia”.

„Edukativne aktivnosti na očuvanju

veličine 328 hektara je jedinstveno u

Ludaško jezero je mesto gde se prvi

biološke i predeone raznovrsnosti” -

Srbiji. Njegovo plitko korito formirano

put u našoj zemlji počelo sa prsteno-

kampovi sa prirodnjačkim temama u

je radom vetrova na dodiru peščare i

vanjem ptica, još 1985. godine. Ptice

2019. godini.

lesne zaravni.

se hvataju specijalnim ornitološkim

S. Iršević

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

99

Photo by Donnie Rosie on Unsplash

ÄŒitajte eEkolist i prosledite ga prijateljima.

Novi broj izlazi u decembru.