Zeleni puls Evrope - Ekolist specijal

Page 1

Ova publikacija objavljena je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njenu sadržinu isključivo je odgovoran konzorcijum koji predvodi Gete institut u saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara i Centrom za kulturnu dekontaminaciju, i ta sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije. ©Puls Evrope – medijske posete EU, 2022.

Овај пројекат финансира Европска унија Делегација Европске уније у Републици Србији П У Л С ЕВР О П Е Медијске посете Е У https://pulse-of-europe.euzatebe.rs

Pred vama je specijalno izdanje magazina „Ekolist” posvećeno zelenoj Evropi – temama iz oblasti zaštite životne sredine u evropskim zemljama. Od očuvanja biodvierziteta u Finskoj, preko energetski i ekološki održive arhitekture u Grenoblu, predmeta ekologija u italijanskim školama do toga kako građani-složne komšije prave zelenu ulicu u Lisabonu. Stari kontinent u svim svojim delovima čini napore za bolju životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena i pokušava da popravi svoj „zeleni puls”. Upravo tako nazvali smo i ovo specijalno izdanje: „Zeleni puls Evrope”, koje je nastalo kao rezultat bliske saradnje magazina „Ekolist” i projekta „Puls Evrope – medijske posete EU”. Projekat, koji finansira Evropska unija u Srbiji, kao glavnu aktivnost ima organizovanje medijskih poseta zemljama EU za novinare domaćih medija, kako bi se na taj način gledaocima i čitaocima približili primeri dobre evropske prakse. Na taj način, novinari zaista istražuju kakav je „puls” Evrope – kako žive i rade njeni građani, šta je to što ih pokreće na akciju, kako se države i njihove privrede suočavaju sa izazovima 21. veka. Tokom protekle dve godine ukupno 130 novinara domaćih elektronskih, štampanih i onlajn medija imalo je prilike da kroz projekat „Puls Evrope – medijske posete EU” boravi u višednevnim posetama evropskim zemljama i izveštava iz njih. U širokom spektru tema o kojima su izveštavali, zaštita životne sredine ubed -

ljivo je na prvom mestu po izraženom interesovanju novinara i broju objavljenih medijskih priloga. Od samog početka, magazin „Ekolist” je uključen u projekat, kao prijatelj i pouzdan partner. Čitaoci su tako već imali prilike da iz pera novinarke „Ekolista” saznaju o primerima dobre zelene prakse u Danskoj, ali i drugim zemljama. „Zeleni puls Evrope” rezultat je te saradnje: zajedno sa glavnom urednicom magazina Jadrankom Marčok i njenim timom želeli smo da na jednom mestu okupimo reportaže novinara koji su učestvovali u projektu „Puls Evrope” i bavili se zaštitom životne sredine. Pred vama je selekcija medijskih priloga jer smo želeli da vam kroz taj svojevrsni kaleidoskop ne samo približimo primere dobre evropske prakse, već i da još jednom istaknemo važnost širenja znanja i svesti o tome da je zaštita životne sredine zadatak koji nam je svima obaveza. Uz zahvalnost redakciji „Ekolista”, nadamo se da će ovo izdanje biti „specijalno izdanje broj 1” i da ćemo nastaviti da zajedno približavamo zelene teme čitaocima a neke i podstaći na nove ideje i inicijative za bolju životnu sredinu. Nadamo se da će „Zeleni puls Evrope” podstaći dalje interesovanje za zelene teme, za razmišljanje kako doprineti zdravijoj životnoj sredini u našoj zemlji, ali i biti jedna lepa kaleidoskopska šetnja našim kontinentom, Evropom.

Iskreno vaša, Marina Rakić Vođa projekta „Puls Evrope –medijske posete EU”

UVODNIK
Poštovani čitaoci,

Gradovi zelene Evrope

Da bi postigli nultu emisiju ugljen-dioksida evropski gradovi koriste brojna pametna rešenja u raznim granama privrede...

Veliki evropski gradovi posvećeni su održivom razvoju, odgovornom upravljanju resursima i što boljem životu stanovnika. Smanjenje efekta staklene bašte postaje prioritet. Da bi postigli nultu emisiju ugljen-dioksida koriste se brojna pametna rešenja u raznim granama privrede.

Ljubljana

Glavni grad Slovenije ponosno ističe titulu Zelene prestonice Evrope.

RCERO je regionalni centar za preradu otpada u Ljubljani. Objekti za mehaničko-biološku obradu otpada izgrađeni su 2015. godine, uglavnom sredstvima Evropske unije. Danas je u ovaj projekat uključeno već 58 opština u Sloveniji.

U jedan od najmodernijih centara za preradu otpada u Evropi doprema se mešoviti i biološki otpad koji se prerađuje u kompost, električnu i toplotnu energiju - kada je u pitanju biološki otpad, kao i u gorive frakcije i sekundarne sirovine - kada je u pitanju mešoviti otpad.

Jedan od najzanimljivijih objekata u centru je rezervoar biogasa. Anaerobnom fermentacijom, koja je inače proces sličan onome koji se odvija u prirodi, dobija se metan, koji se onda pretvara u električnu energiju i toplotu.

Autorka teksta: Dragana Živojnović, urednica RTS, Obrazovno-naučni program, Redakcija ekološkog programa

Inače, Ljubljana se može pohvaliti visokim procentom odvojeno prikupljenog otpada. To znači da se ambalaža, papir, staklo, biološki otpad, veoma uspešno prikuplja odvojeno. Mešoviti komunalni otpad koji stiže u regionalni centar mora da prođe kroz mehaničko-biološki proces, pa se iz njega na određeni način izdvajaju upotrebljive sirovine, kao što su recimo različite vrste plastike, metali, papir, i to se zatim predaje na dalju obradu, kako ne bi završilo među onom frakcijom koja ide na energetsko iskorišćavanje.

Pre nego što su izgradili regionalni centar otpad su odlagali na deponiju.

To znači da nisu koristili sve sirovine koje se nalaze u otpadu, a koje se sada koriste. Danas je deponija skoro neaktivna, odlaže se manje od deset procenata otpada i to samo nekalorični inertni otpad za koji ne postoji neko drugo rešenje.

Natura 2000 najveća je evropska mreža zaštite životne sredine, obuhvata 18 procenata kopnene površine i osam procenata morske površine Evropske unije. U Sloveniji se nešto više od 37 procenata površine nalazi u okviru područja Nature 2000, što ih svrstava u sam vrh Evropske unije. Slovenija je i pre pristupanja EU

učestvovala u programu LIFE, koji je osnovan da pomaže u implementaciji i ostvarivanju ciljeva Nature 2000.

Jedan od najaktuelnijih evropskih projekata u Sloveniji je LIFE LINКS kojim rukovodi Zavod za šume Slovenije. Ris je naseljen u Sloveniju 1973. godine. Naselili su ga lovci i to je bilo jedno od najuspešnijih naseljavanja u Evropi i svetu. Nakon tog uspeha populacija je ipak počela da se smanjuje. Stručnjaci Zavoda za šume su uspostavili kontakt sa susednim državama, kao i sa Rumunijom i Slovačkom, odakle dolaze risovi. Zajedno su osmislili projekat koji je vredan oko sedam miliona evra. Ako

2 Eko list,
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
EVROPSKA UNIJA

posmatramo šume Slovenije, u njima danas živi oko 100 odraslih risova. To nije dovoljno za neko dugoročno održavanje vrste. Zato je bilo važno povezivanje sa susednim državama, članicama Evropske unije. Zajedno su radili na uspešnom preseljenju risova iz Slovačke i Rumunije u Sloveniju i Hrvatsku, kao i njihovo praćenje u okviru populacije.

Zanimljiva je priča o prvom risu koga su iz Rumunije prevezli u Sloveniju. U pitanju je bio ris Goru. On je uhvaćen u Rumuniji 2019. godine. Lovačko udruženje „Loški Potok” bilo je zaduženo za njegov transport i puštanje u Snežniške šume. Кada je pušten na slobodu napravio jedan prilično veliki krug po Sloveniji. Od granice sa Hrvatskom stigao je skoro do Ljubljane i onda krenuo nazad. Međutim, ubrzo je naišao na ženku. Tu se zaustavio i već to leto su imali mlade.

Beč

Osnovno načelo klimatske politike Beča je da do 2040. godine postane grad sa nultom emisijom ugljen-dioksida, ali uz poštovanje društvenosocijalnih okvira. To se prvenstveno odnosi na saobraćaj, ali i na standarde u izgradnji zgrada.

Dobar primer je ulica Talijaštrase koja je prethodnih godina preuređena. Zasađeno je oko devedeset stabala i uređen veliki broj zelenih površina. Instalirani su rashladni vodeni sistemi, kao što su raspršivači za hlađenje vodenom maglom, koji u toplim danima snižavaju temperaturu. Izgrađene su fontane u kojima će deca moći da se igraju, a mnoge površine pod be -

tonom će biti uklonjene i neće se više koristiti samo beton i asfalt. Deo ulice je već popločan sistemom propusnog popločavanja pa voda može da prodire između kamenja u sloj zemljišta za infiltraciju. Ovakav sistem sa jedne strane rasterećuje kanalizaciju u uslovima velikih padavina, a sa druge strane nakupljena kišnica u toplim danima isparavanjem pruža rashladni efekat.

Takođe, smanjuje se i poprečni presek ulica, čime se sužava prostor za motorna vozila, a trotoari se proširuju za šest metara. To daje mogućnost za planiranje i izgradnju odmorišta. Naredne godine biće postavljeno preko sto novih mesta za sedenje, klupe i stolovi. Кlimatski relevantne mere primenjene prilikom rekonstrukcije i izgradnje ulica su takođe i društveno relevantne mere. Upravo oni stanovnici koji vikendom sebi ne mogu da priušte odlazak van grada ili na odmor u hladnije delove, imaju posebne koristi. Već postoji veći broj odmorišta na otvorenom, posebno jer u Beču živi veliki broj etničkih grupa, pa je bitno da postoje mesta gde ljudi mogu da se druže, što dovodi do društvene inkluzije.

Svaki građanin Austrije godišnje baci četrdeset kilograma životnih namirnica. Odeljenje za zaštitu životne sredine grada Beča pokrenulo je nekoliko projekata u cilju sprečavanja nepotrebnog gomilanja otpada, posebno hrane. Pre nekoliko godina započeli su projekat sa „Viner Tafelom” – dobrotvornom organizacijom koja od preduzeća, pijaca i trgovaca prikuplja namirnice i prosleđuje ih socijalnim ustanovama, koje dalje snabdevaju ustanove za beskućnike. Na taj način se sistemski sprečava nepotrebno bacanje hrane i pomaže socijalno ugroženim kategorijama.

Prošle godine realizovan je projekat pod nazivom „Genis boks”. Reč je o kartonskoj kutiji koja se daje gostu kako bi u nju mogao da stavi ostatke svog obroka. Hrana iz restorana se ne baca, a gost kod kuće još jednom uživa u ukusnom obroku.

Ove besplatne kutije podeljene su mnogim restoranima i hotelima.

Pre šest meseci pokrenuli su projekat podele besplatnih nalepnica restoranima i lokalima, koje gosta informišu da može da donese svoj pribor i posude za jelo u koje će biti upakovana hrana. Usluge keteringa su poslednjih godina porasle, čime se povećala količina otpada, pre svega pribora za jednokratnu upotrebu. Čelnici grada Beča se nadaju da će i ovim projektom količinu otpada smanjiti na minimum.

3 P
W E rn
u ns P lash
Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi
razvoj
hoto by E ug E n E K uzn E tsov & K arl
E r on
Beč

Zanimljive su i inicijative za postavljanje frižidera na ulicama grada, izgradnje socijalne pijace i osnivanje posebne ustanove za dalje prosleđivanje hrane i namirnica.

Grad Beč je od ove godine pokrenuo snažnu kampanju ulaganja u izgradnju biciklističke infrastrukture. Samo ove godine pokrenuta su 44 projekta kojim će se izgraditi novih 17 kilometara biciklističkih staza u glavnoj saobraćajnoj mreži i unaprediti postojeće.

Beč već godinama gradi biciklističke staze kako bi se procenat građana koji svakodnevno koriste bicikl povećao. Sa izgradnjom su počeli osamdesetih godina i od tada se biciklistička infrastruktura razgranala. Danas u Beču postoji oko 1.400 kilometara uređenih biciklističkih staza.

Svako se susreo sa tim da ne zna šta da radi sa nekim starim stvarima ili predmetima koje je šteta baciti na otpad. Gradska čistoća u Beču je realizovala jedan jako zanimljiv projekat. Otvorili su punktove na kojima građani mogu odložiti stare, ali dobro očuvane stvari. Postavili su „sekend hend” kontejnere kako bi stare stvari dobile novu namenu.

Mesečno se u tim kontejnerima odloži oko sto hiljada tona otpada koji zatim dobija svoj novi život. Na taj način sprečavaju gomilanje otpada, jer svaki bačeni predmet koji će ponovo

dobiti svoju namenu ujedno doprinosi očuvanju prirode i klime.

Prodavnicu polovne robe poseti 150.000 ljudi godišnje. Redovni kupci dolaze svake nedelje i razgledaju da li ima nečeg novog jer se asortiman stalno menja.

Celokupna zarada donira se dobrotvornim organizacijama i društvima za zaštitu životinja. Sem novca, poklanja se i roba, pa su tako jedan deo poklonili žrtvama rata u Ukraji-

ni. Stvari se ili šalju do odredišta, ili ih direktno doniraju izbeglicama u Beču.

Pariz

U gradu Le Pek, nadomak Pariza, nalazi se fabrika i postrojenje za proizvodnju i distribuciju vode za piće kompanije Suez. Jedna od njenih specifičnosti je korišćenje vode iz Sene za poboljšanje količine i kvaliteta vode.

U prvoj fazi procesa prerade vode iz Sene uklanja se otpad. Zatim se analizira temperatura vode, nivo nitrata, pesticida i organske materije i proverava da li ima zagađenja. Sledeća faza je faza prečišćavanja. Tada se uklanjaju svi štetni molekuli i čestice. Voda se propušta kroz slojeve sa aktivnim ugljem i tako se uništavaju pesticidi i dobija bolji kvalitet. Кada se prečisti, voda se ispušta u bazene.

Dvanaest bazena koji se koriste u te svrhe zauzimaju oko dvanaest hektara od ukupno pedeset koji pripadaju Suezu. Oko bazena postoje područja koja su namenjena očuvanju biodiverziteta. Voda se odatle vadi putem bušotina. Кoličina vode koja se na godišnjem nivou iskoristi je oko četrdeset miliona kubnih metara. Ovaj sistem prečišćavanja vode je veoma star, ali je i dalje efikasan i pomaže tokom perioda suša koje postaju sve češće.

Laboratorija Nacionalnog centra za istraživanje vode i životne sredine kompanije „Suez” posebno privlači pažnju i to zbog najnovijeg odeljenja koje prerađuje kanalizacioni mulj i gas u okviru postrojenja za prikupljanje bio-resursa.

U malim reaktorima za prečišćavanje otpadnih voda se nalazi mulj koji se redovno dopunjuje. Oni funkcionišu isto kao i pravi reaktori. Prilikom prečišćavanja organske materije koje se vrši u potpunom odsustvu kiseonika, dobija se biogas. Taj eksperimentalni deo je veoma važan jer daje informacije koje se zatim unose u specifične modele koji precizno određuju dimenzije industrijskih reaktora.

Pariz i Francuska su poznati po svojim prelepim vrtovima. „Cvetni vrt” (Jardin des plantes) u centru

4 Eko
list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
EVROPSKA UNIJA P hoto by M argarida l ouro on u ns P lash

grada je izgrađen pre 400 godina na inicijativu Luja XIII.

Vrt se prostire na devetnaest hektara i jedan je od najvećih vrtova u Parizu. U njemu postoji čak sedam manjih bašta čiji se cvetni asortimani menjaju u zavisnosti od godišnjih doba. Jedna od njih je prelepi ružičnjak, a druga je veoma lepa bašta sa božurima. Takođe, postoji i školska bašta, namenjena za edukaciju dece. U alpskoj bašti se nalaze biljke sa Alpa. U velikim plastenicima se gaje tropske biljke i biljke iz Nove Kaledonije, a staklenik krije bogato istorijsko biljno nasleđe. U središtu vrta posetioci nailaze na tipičan francuski vrt koji je prepun sezonskog cveća. U proleće i leto, prizor je bogat lalama i mnogim drugim biljkama koje rastu u klimatskim uslovima tipičnim za Pariz.

Ova, nadaleko čuvena Botanička bašta u Parizu, značajna je upravo zbog svog ekološkog pristupa. Odavno se ne koriste pesticidi i sakuplja se seme biljaka iz bašte, koje se zatim ponovo sadi. Postoji čitava politika vezana za optimizaciju vodenih resursa. Zemlja se pokriva svojevrsnim prekrivačem od iverice radi održavanja količine vode.

Grad Pariz je klasifikovao sve svoje bašte, a ova botanička bašta se smatra svojevrsnim biodiverzitetom u malom. U središtu vrta nalazi se i „ekološka bašta” koja je otvorena za javnost, a u kojoj je priroda skoro potpuno netaknuta. Posetioci imaju mogućnost da iznose svoja zapažanja, koja se naknadno prosleđuju istraživačima. Postoje mnogobrojne aktivnosti i radionice za posetioce koje se odvijaju u prirodi, a kojima se podiže svest o izazovima očuvanja biodiverziteta. Moda je još jedna bitna tema vezana za „grad svetlosti”. Od prve industrijske revolucije tekstilna industrija je bila jedan od najvećih zagađivača životne sredine. Modna industrija stvara i veliki emisiju gasova staklene bašte između svake faze lanca proizvodnje i snabdevanja.

Pariz je jedna od četiri velike modne prestonice. Zahvaljujući Nevladinoj organizaciji FASHION REVOLUTION FRANCE javlja se sve veći broj

Botanička bašta u Parizu novih brendova koji žele da njihova proizvodnja bude ekološki odgovorna, i koji žele da izraze poštovanje - kako prema potrošačima, tako i prema planeti.

Postoje sajtovi na internetu koji prodaju odeću i oni gde možete da

prodate svoju odeću ili kupite drugu za skroman iznos novca. Masovno se otvaraju i prodavnice polovne robe i starinske „vintidž“ robe, koje vode ljudi koji poznaju istoriju mode i u potrazi su za dizajnerskim odevnim predmetima koji su stari i po deset, dvadeset ili trideset godina.

Ipak, važno je da i veliki brendovi ulože veći napor kada je reč o odgovornom poslovanju, a najvažnije je da pokušaju da proizvodu što manje otpada. U Francuskoj je pre dve godine izglasan zakon „Ažek” koji je stupio na snagu u januaru. Ovaj zakon zabranjuje uništavanje neprodatih predmeta iz modnih kolekcija. On bi mogao biti pozitivan primer za sve evropske zemlje i proizvođače.

Ukoliko vas ova priča privuče i želite da posetite „grad svetlosti” dobro je da znate da u njemu postoji jedini hotel bez emisije ugljenika u Francuskoj, a možda i u Zapadnoj Evropi. Objekat je u potpunosti izgrađen od drveta i ne koristi fosilna goriva. Greje se samo na drva, a krov je prekriven fotonaponskim solarnim panelima koji proizvode energiju potrebnu za osvetljenje. U hotelu postoje i ekološke inovacije, kao što je japanski toalet, koji se nalazi u svim kupatilima a štedi vodu i papir. Pločice unutar hotela su francuski patent i pri kontaktu sa svetlošću pročišćavaju vazduh i šire veoma prijatan miris drveta.

list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 5
Eko

Plutajuća farma - projekat budućnosti?

Kako bi ponovo vratili poljoprivredu u velike gradove, 2019. godine Peter i Minke van Vingerden došli su na ideju da u blizini svog rodnog mesta, u Roterdamu, naprave prvu plutajuću farmu na svetu

Poslednjih godina Holandija se suočava se posledicama klimatskih promena koje ugrožavaju sigurnost proizvodnje hrane. Dobar deo teritorije nalazi se ispod nivoa mora i sve veći problem predstavlja nedostatak poljoprivrednog zemljišta. Kako bi ponovo vratili poljoprivredu u velike gradove, 2019. godine Peter i Minke van Vingerden došli su na ideju da u blizini svog rodnog mesta, u Roterdamu, naprave prvu plutajuću farmu na svetu. Projekat budućnosti – tako najkraće možemo opisati ovu farmu. Usidrena je u luci u Roterdamu i prikazuje održivi

način proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda u mestima gde ih ljudi najviše koriste, u velikim gradovima. Plutajuća farma bazirana je na ekološkim principima reciklaže i pokazuje kako proizvodnja hrane ne mora da zavisi od klimatskih promena.

Cilj ovakvih projekata je vratiti poljoprivredu u grad, uz minimalan uticaj na životnu sredinu. Vlasnici kažu da je danas najvažnije sprečiti velike gubitke hrane, smanjiti transport i poboljšati kvalitet hrane.

- Mislim da danas sve države gledaju kako da proizvode svoju hranu i svaka zemlja može da napravi ovako nešto. Činjenica je da je u svetu sve manje zemljišta, a više ljudi, zato moramo da vodimo računa o tome. Kada imate farmu na vodi, još u gradu, imate manje transporta, jer proizvodite hranu u mestu gde ljudi mogu odmah da je konzumiraju - kaže vlasnica farma Minke van Vingerden.

Na krovu farme sakupljaju kišnicu koja se koristi kao voda za piće za krave, a odmah pored farme nalazi se plutajući solarni panel, odakle se dobija energija.

Sama činjenica da se blizu centra grada nalazi plutajuća farma na kojoj jedan robot muze krave, a drugi automatski skuplja đubrivo izgledala nam je pomalo neobično, ali smo se uverili da je i to moguće. Mleko, jogurt i sir su neki od mlečnih proizvoda koje ova farma nudi kupcima u svojoj prodavni-

ci, ali i na policama drugih prodavnica u Roterdamu.

- Sada imamo 40 krava i ja uvek naglašavam koliko ljubavi i energije je potrebno da bi se napravila jedna flaša mleka, zato mi želimo da spojimo ljude sa proizvodnjom hrane ponovo - kaže Minke. Još uvek nije isplativo, ali se nadamo da će biti, jer smo imali jako dobre investicije. Tokom pandemije nam je zaista bilo teško da proizvodimo, jer nismo imali nikakvu pomoć od države, tako da smo veoma ponosni što smo danas tu gde jesmo.

Zbog industrijskog razvoja i urbanizacije, svakodnevno se smanjuju površine pod poljoprivrednim zemljištem, a jedno od potencijalnih rešenja problema može biti inovativno vertikalno uzgajanje povrća.

- Odmah pored ove farme napravićemo novi objekat gde ćemo uspostaviti vertikalni sistem uzgajanja različitih vrsta povrća. Cilj je da se povrće uzgaja vertikalno bez zauzimanja velike površine zemlje. Umesto uzgajanja povrća i drugih namirnica na jednom nivou, kao što je na polju ili u stakleniku, ovaj novi način proizvodi hranu u vertikalnim slojevima koji se najčešće integrišu u druge strukture - kazala je Van Vingerden.

U poslednje vreme česte poplave znatno smanjuju i uništavaju plodno zemljište, zato naša sagovornica ističe da se ovakvi i slični projekti mogu realizovati širom Holandije.

6 Eko list,
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
HOLANDIJA
Autorka teksta: Katarina Tabaković, novinarka Portal „Odgovor”

Lale - najpoznatiji izvozni proizvod Holandije

Naša ekipa posetila je Holandiju i jednu od vodećih kompanija koja se bavi uzgajanjem lala, u okviru projekta Puls Evrope

Da li ste znali da je Holandija najveći izvoznik cveća na svetu? Iako uzgajaju različite vrste, ova zemlja, ipak je najpoznatija po savršenim lalama. Godišnje se izveze više od tri milijarde komada ovog cveća, a Beograd je nedavno dobio autentičnu vrstu lala, koja će uskoro krasiti i druge gradove širom sveta. Naša ekipa posetila je Holandiju i jednu od vodećih kompanija koja se bavi uzgajanjem lala, u okviru projekta Puls Evrope.

Mnogi je zovu carstvom lala, jer je ovaj prelepi cvet postao jedan od napoznatijih simbola Holandije, gde svake godine nikne i nova vrsta koja dobije ime po nekoj poznatnoj ličnosti. U okviru projekta „Zeleni gradovi Srbije” koji Ambasada Holandije u Srbiji sprovodi zajedno sa klasterom holandskih firmi, Grad Beograd nedavno je dobio jedinstvenu vrstu, koja nosi ime po prvoj ženi arhitekti u Srbiji, Jelisaveti Načić. Ova posebna vrsta nastala je u kompaniji Jub Holland, koja više od 25 godina posluje na teritoriji Srbije, a menadžer prodaje za Centralnu Evropu Jos Beleen, kaže da je upravo jedan od najzahtevnijih zadataka pronaći novu sortu lala.

- Stvaranje nove vrste je poseban proces koji traje godinama. Da bi se jedna potpuno nova sorta našla u prodavnicama, potrebno je više decenija. Mnogo vremena, truda i ulaganja treba izdvojiti, ali kada vidite krajnji rezultat, mogu da kažem da zaista vredi. Da biste ušli u proces proizvodnje nove sorte, morate da imate dovolju količinu lukovica, kako biste mogli bez proble -

ma da poslujete, a istovremeno i da se posvetite stvaranju nove - kaže Jos.

Na površini od 40 hektara, ova kompanija uzgaja više od 500 različitih vrsta lala. Godišnje izvezu više od šest miliona lukovica u 45 zemalja, što ih svrstava u red vodećih kompaniji u Holandiji.

– Najveći problem je što sada ne možemo da koristimo pesticide, zato su naši zaposleni stalno na terenu i proveravaju da li je sve u redu. Ukoliko ima bilo kakvih promena na cveću, moramo odmah da reagujemo. Pokušavamo da imamo organske lale, ali je to jako teško - kaže Jos. Kvalitet zavisi od toga kakvo je zemljište na kome se uzgaja cveće i kakvi su uslovi.

Lale se razmnožavaju vegetativno lukovicama. Na osnovu veličine

lukovica one se dalje razvrstavaju na bezcvetne koje se koriste za proizvodnju novih i cvetne koje se plasiraju na tržištu za proizvodnju cveta.

– Imamo više od 500 različitih vrsta cveća i svake godine na različitim delovima polja sadimo drugo cveće, tako da se otpilike svakih pet godina na istom mestu seje isto cveće - ističe Jos.

Na njihovim poljima uzgajaju se neke od najekskluzivnijih vrsta lala, koje se mogu naći na kraljvskim dvorovima, a prelepi pejzaži, u kojima smo uživali, ostavljaju sve bez daha.

Ukoliko niste znali lale potiču sa prostora središnje Azije, a u Holandiju su stigle tek sredinom 16. veka. Moderni načini transporta omogućili su da lale danas postanu najpoznatiji izvozni proizvod u Holandiji.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 7
P hoto by h o W ard r oar K on u ns P lash

Đaci u Italiji uče kako da štite životnu sredinu

Današnja nauka sposobna je za čuda, pa i da vrati neke izumrle vrste. Ali ni ona ne može da zaustavi proces uništavanja prirode kao posledice razvoja koji nije održiv. Za to je potrebno podizanje svesti koje počinje u najranijem uzrastu, a Italija daje odličan primer.

Na Frušku goru vraćen je jelen, a u Zasavicu dabar. Pod nadzorom naučnika, određene vrste, vraćaju se u nekadašnja staništa, iz krajeva sveta gde ih još ima. Treba učiti i naučiti kako da se opet ne nađu u „izgnanstvu”. Sada se prate mikro-čipovima, a stručnjaci vode računa o razmnožavanju i uslovima u staništima. U napretku tehnologije, kao jednom od glavnih krivaca za stanje prirode u kome se sada nalazi, krije se ključ za važan, reverzibilni proces!

Tako će se možda, i na srpskoj strani Đerdapa, ponovo nežno žuteti jedinstveni cvet kazanske lale, koja je nestala „s ove strane Dunava” zbog izgradnje hidroelektrane. Ima još samo oko hiljadu primeraka na celom svetu, preko reke - kod komšija Rumuna. Čekamo je da se vrati. U međuvremenu, uz pomoć stručnjaka, povratak lale uz nadzor, bio bi izvesniji.

Isto tako, jedinstvena biljka - moravski vodeni orašak, zauvek je nestao iz doline Morave, samim tim i iz celog sveta, jer je uspevala samo u moravskim vodama. Naučili smo da je nema - zbog izgradnje auto-puta. Naučićemo i kako da sledeći put, kada se mešamo u prirodne tokove, sprečimo da nestane neki novi orašak!

Sa sticanjem znanja o genetici, na osnovu sačuvanih materijala, metodama genetičkog inženjeringa, stručnjaci bi mogli da vrate vrste koje su zauvek nestale sa planete.

Neki istraživači prikupljaju materijal za ponovnu genetičku rekonstrukciju davno izumrlog mamuta, a uz takve priče većina se seti „Parka iz doba Jure”.

„Znanje je moć”

Ne moramo se vraćati milionima godina u prošlost i plašiti se da će uskoro Zemljom ponovo šetati dinosaurusi. Dovoljno je pogledati listu vrsta koje su ovog trenutka na ivici egzistencije, upotrebiti Bejkonovu „Znanje je moć”, i održati ravnotežu njihovom zaštitom. I ne samo to, već mudro trošiti resurse, obezbediti energetsku efikasnost, razvijati tehnologiju korišćenja alternativnih izvora energije, pratiti stanje staništa, glečera, temperaturnih oscilacija...

Za slojevitost problematike kakva je zaštita životne sredine, ne bi trebalo da je teško probuditi radoznalost.

Kako rade solarni a kako vetroparkovi? Zašto je dobro da razvrstavam otpad? Zbog čega je važno da sačuvamo šume i posadimo drvo, i šta je zapravo efekat staklene bašte?

Na ta, i brojna druga pitanja, deca u Italiji od prošle školske godine dobijaju odgovore od nastavnika ali i brojnih stručnjaka, u okviru obaveznog školskog programa, i to počev od predškolskog nivoa obrazovanja.

Građansko obrazovanje je obavezno, i deci u Italiji, kroz prilagođen program, približava važnost zaštitničkog odnosa prema prirodi, objašnjava šemu održivog razvoja, čuvanja kulturnog i prirodnog nasleđa, ukazuje na dragocenu solidarnost, ali i sajber-bezbednost, digitalnu pismenost, prava i dužnosti građana. Šah, ping-pong i učenje na plaži

U Trstu se organizuje „nastava pod nebom”. Učenicima škole „Đuzepe

Kaprin” na raspolaganju je amfiteatar okružen jezercetom, botaničkim vrtom i crvenim javorom...

U Tarantu su u kompleksu škola „Pirandelo” završili eko-projekat kojim su stare školske klupe, nastavnici sa đacima, pretvorili u table i figure za šah i pingpong stolove.

Nekada nismo znali... Nekada je zaista stanovnik Uskršnjeg ostrva bio uveren da zbog rituala mora da poseče što više stabala. I kada je ostala puka golet, desio se „rat sviju protiv svih” uz kanibalizam i krvavu svakodnevicu. Oni su tako naučili.

Danas, učeći iz iskustva bogate nam istorije istrebljenja svega i svačega, potrebno je primeniti i onu Kantovu „Ne čini drugome ono što ne bi želeo da bude učinjeno tebi”. Kant nas je (ljudsku vrstu) od životinja razlikovao time što posedujemo razum. Zahvaljujući toj razlici, postali smo domininatni. Zahvaljujući baš toj razlici - razumom i znanjem, moguće je pokrenuti pomenuti reverzibilni proces...

Poruka koja proizlazi, za one koji su još u školskim klupama: „Ne činite prirodi ono što bi vas skupo koštalo”. Umesto toga, pozovimo ih da razvojem tehnologije, otpad koristimo za proizvodnju struje ili toplotnu energiju (više od trećine domaćinstava u Beču se greje na otpad), da učimo kako da proizvodimo sve štedljivije sijalice, pravimo efikasnije vetrogeneratore i solarne panele...

Tako su na Siciliji u kompleksu škola „Portela dela Đinestra”, stare klupe rešili da iskoriste za scenografiju u školskim predstavama, ili kao dekor u školskom vrtu.

Isto su uradili i u tehničko-ekonomskoj i tehnološkoj školi „Ejnaudi” u blizini Vićence, gde je stari nameštaj recikliran i pretvoren u klupe i stolice novih

8 Eko list,
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
ITALIJA
Maja Stojanović, novinarka i web urednica Radio-televizija
Autorka teksta:
Srbije

učionica na otvorenom prostoru.

Škole u mestima koje su na obali mora imaju posebne pogodnosti. Tako je u Vastu Marina, u provinciji Kjeti, gde se časovi o zaštiti prirode održavaju pored mora. Projekat „Na peščanoj plaži” učenike redovno dovodi do obala.

Pružanje primera o održivosti je i darivanje školskog nameštaja školama koje bi ih kupovale. Umesto trošenja sredstava i kupovine nameštaja od drveta, tehnička škola „Tosi” iz Busta Arsicija, poslala je 200 školskih klupa do škole „Ugo Foskolo di Veskovato” iz Kremone.

Paneli od recikliranog kartona kao eko-paravani, omogućili su da učenici bezbedno podele prostor u učionicama, laboratorijama… U kompleksu škola „Via Niti” u Rimu, koristi se više od 100 ekoloških paravana.

Učionice i radionice na otvorenom održavaju se i u Bolonji, u „Kompleksu škola 12”, gde učenici, kad god to mogu, stolice zamenjuju panjevima. U Paviji, u Kasteđu, takođe su se na kreativan način dosetili kako da deci pruže dobar primer ponovne upotrebe predmeta.

„Našu učionicu na otvorenom smo opremili između ostalog i industrijskim drvenim bubnjevima za namotavanje kablova koje smo obojili i prilagodili novoj funkciji - deca na njima sede dok slušaju predavanja o održivom razvoju, reciklaži... ”, ispričala je direktora kompleksa škola Anđela Sklavi.

Pravovremeno stvaranje baze

Dok se stigne do učenja o Kantu, Bekonu, dok se ne raščivijaju tajne genetike, staništa i ćudi (na primer dabra koji se došavši iz Bavarske fino snašao u Srbiji), dok se ne završe biološki, tehnološki, poljoprivredni, geografski fakulteti i postulati savremene ekološke politike.... stvara se baza. Na vreme.

Svako dete će shvatiti da se jedna limenka može, uz manje energije, bez problema pretvoriti u istu takvu novu, lepu i čistu limenku. Samo ako se razvrsta tamo gde treba.

Nije teško razumeti da struju mogu dati i vetar i sunce. I to sve uz razvijanje ljubavi kod najmlađih, koja se zapravo podrazumeva, jer je to ljubav nalik onoj prema majci. Ljubav prema prirodi. Posadiće drvo u školskoj akciji i biće po-

nosni što tako imamo kao planeta, jedan minus manje, jer tamo daleko u Amazoniji, ili Indoneziji, u plućima planete, neko vršlja danima i noćima, i nemilice smanjuje kapacitet tih pluća snižavajući stalno rezultate globalne spirometrije.

Zelene priče Srbije

Nije da „zelene priče” iz Italije, nemaju pandan i u Srbiji. Iako predmet „Građansko vaspitanje”, koje obrađuje i problematiku životne sredine, spada u izborne, kao i recimo „Čuvari prirode”, o zaštiti životne sredine deca u našoj zemlji uče i kroz nekoliko drugih predmeta.

Brojne su i nezavisne školske akcije sortiranja otpada, prikupljanja materijala za reciklažu, radionice o ekologiji, a u Srbiji je prisutan i međunarodni projekat „Eko-škola”

Osnovna škola „Vožd Karađorđe” iz Leskovca od 2015. godine je „Ekoškola”. To znači da organizuje edukaciju učenika, roditelja i zaposlenih o tome kako se stvaraju dobre navike, i kako se podiže svest o značaju očuvanja životne sredine.

„Znanja o ekologiji, zaštiti životne sredine i održivom razvoju stiču se kroz

sadržaje predmeta biologija, geografija i izbornog neobaveznog predmeta ‘Čuvari prirode’, mada se početna znanja stiču i u okviru nastavnih predmeta ‘Svet oko nas’ i ‘Priroda i društvo’ u mlađim razredima osnovne škole. Međutim, to gradivo nije dovoljno da bi se formirala i održavala ekološka svest učenika”, rekla je nastavnica biologije i koordinator projekta „Eko škole” u OŠ „Vožd Karađorđe”, Sanja Mitrović Stevanović.

U OŠ „Sveti Sava” u Požarevcu aktivna je učenička ekološka zadruga „Mozaik”. Hol škole postao je bogatiji za reciklažni kutak. Tu su punktovi za recikliranje i presovanje limenki i pet ambalaže. Tako se pored odgovornosti prema životnoj sredini podstiče i bavljenje fizičkom aktivnošću.

Takođe u Požarevcu, u OŠ „Kralj Aleksandar I”, u okviru učeničke zadruge „Vredne ruke”, rade i sekcija za reciklažu, i ekološka sekcija. Učenici su u jednoj od akcija pravili magnete od recikliranih materijala koje su prodavali na „Festivalu cveća”, a sav novac iskorišćen je za humanitarnu pomoć učenicima u školi.

I OŠ „Boško Buha” u Beogradu ima Ekološku sekciju, koja postoji još od

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 9
Levo: Radionica na bubnjevima u Italiji u Rimu; Gore: Eko - reciklažni kutak škole u Požarevcu; Dole: Eko-botanička bašta OŠ „Vožd Karađorđe”, Leskovac

1996. godine. Učenici su zaduženi za negu biljaka koje su samostalno posadili i razmnožili, što im je svakodnevna aktivnost. Đaci su odgovorni i za gajenje ribica u školskom akvarijumu. Kada je reč o reciklaži, u školi se često organizuju akcije sakupljanja sekundarnih sirovina, u kojima učestvuju svi učenici i zaposleni.

Osim u osnovnim školama, i u predškolskim ustanovama realizuju se različiti ekološki projekti. Jedan od njih nosi ime „Čuvam moju planetu” i realizuje se u predškolskoj ustanovi „Moje detinjstvo” u Čačku.

Pre učenja o odredbama različitih sporazuma o klimatskim promenama, i pre upisa specijalizacije pulmologije, najmlađe treba i konkretno podučiti i to podacima koji mogu biti pokretač daljeg interesovanja za zdravlje planete ali i ljudi.

Upravo na nastavi u učionicama na otvorenom, treba reći da svake godine nestane deset miliona hektara šuma, da je čovek odgovoran za nestanak čak 27.000 vrsta godišnje, da od posledica zagađenja na svetu godišnje umre 8,3 miliona ljudi.

Ekologija je u svim predmetima

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, navode da se „osnovna promena koju donosi orijentacija ka ključnim kompetencijama za celoživotno učenje i opštim međupredmetnim kompetencijama, ogleda u dinamičnijem i angažovanijem kombinovanju znanja, veština i stavova relevantnih za različite realne kontekste koji zahtevaju njihovu funkcionalnu primenu”.

„To se postiže saradnjom i koordinacijom u planiranju i ostvarivanju aktivnosti, odnosno povezivanjem programskih sadržaja predmeta i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada. Svaki čas ili druga aktivnost prilika je da se radi na razvoju kompetencija. Imajući na umu ove kriterijume, kao i karakteristike obrazovnog sistema u Srbiji i konteksta u kojem funkcioniše, naročito pedagošku orijentaciju reformisanih planova i programa nastave i učenja, važno je istaći da u okviru opštih međupredmetnih kompetencija koje su relevantne za oblast ekologije jeste propisan i odgovoran odnos prema okolini. Zbog toga se eko-

logija i zaštita životne sredine trenutno u školama u Srbiji obrađuju kroz programske sadržaje svih predmeta, programa i aktivnosti”, navode iz Ministarstva.

Dodaju da su posebne oblasti posvećene ekologiji obuhvaćene predmetima „Svet oko nas”, „Priroda i društvo”, „Biologija” i „Geografija”.

„Osim toga, u statusu slobodne nastavne aktivnosti postoje ‘Čuvari prirode’. U okviru školskog programa, škola autonomno definiše i vannastavne aktivnosti, u skladu sa potrebama i interesovanjima učenika, kao i specifičnostima same škole”, navode u Ministarstvu.

„U tom smislu sadržajima iz oblasti ekologije učenici se mogu baviti u okviru ekoloških sekcija ili projekata koji se realizuju u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave ili drugim partnerima. Orijentacija obrazovnog procesa ka međupredmetnim kompetencijama ne znači uvođenje novih predmeta niti dodatnih časova tematski posvećenih određenoj oblasti i kompetenciji”, zaključak je resornog ministarstva.

Briga o prirodi kao životni stil

Predstavnici nevladinog sektora u Srbiji smatraju da je „uvođenje obrazovnog gradiva o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama u sve nivoe školovanja od izuzetnog značaja ukoliko želimo, kao društvo i država, da se razvijamo u skladu sa ciljevim održivog razvoja”.

10 Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

„Ekološka ‘pismenost’ treba da počinje od ‘malih nogu’ i da se unapređuje tokom celog školovanja, kroz različite pristupe učenju - kao poseban predmet, ili kao sastavni deo više predmeta. Na ovaj način se ne postiže samo obrazovanje učenika, već se razvija životni stil koji podrazumeva brigu o životnoj sredini”, kaže programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić.

„U Srbiji se situacija popravlja, i u obrazovnom sistemu se sve više daje značaj životnoj sredini u okviru različitih predmeta, pa i uvođenjem novih predmeta. U budućem periodu je važno raditi na sistematizaciji gradiva, odnosno, stvaranju interdisciplinarnog predmeta koji će imati razvijen program koji prati učenike, bez obzira na obrazovni profil, tokom celokupnog školovanja”, smatra Šćekić.

Dodaje da je takav pristup potrebno integrisati u postojeći obrazovni sistem u najkraćem mogućem roku, kako bismo što pre osposobili današnje učenike da razumeju relacije koje vladaju između čoveka, prirode, prostora, društva i tehnologije. U godinama koje dolaze, posledice neodgovornog odnosa prema životnoj sredini će biti sve očiglednije i snažnije, a današnji mladi će biti u poziciji da donose odluke, i stoga je važno da to rade na odgovoran i informisan način.

Evropska unija kao globalni lider u pitanjima zaštite prirode

U zemljama Evropske unije je ekologija počela da se uvodi u školske predmete sredinom devedesetih godina prošlog veka.

Svaka država u tom smislu ima svoje nacionalne planove i strategiju.

„Ovakva težnja dolazi sasvim prirodno, imajući u vidu nivo zainteresovanosti EU da se pitanja zaštite životne sredine i klimatskih promena rešavaju ubrzanim tempom, čime se i potvrđuje da je EU globalni lider u ovim oblastima”, objasnio je Šćekić.

Integracija ekologije u obrazovni sistem je na različitim nivoima u pojedinačnim državama, ali svakako postoji generalni konsenzus u Evropskoj uniji o značaju unapređenja obrazovanja u tom pravcu.

ITALIJA
Eko-učionice u Italiji

Otpad je sirovina, i to kakva!

Obrada smeća i pretvaranje đubreta u energiju i novac, odnosno – u nešto korisno, zahteva posebnu tehnologiju i znanje. Takav put otpada je neizostavan za sve ukoliko želimo održivi razvoj i čistiju okolinu.

Novac je nesumnjivo korisniji od praznih plastičnih flaša i energije, koja je poželjnija od prljave masne kutije za picu. Najveću prednost organizovane obrade smeća je sprečavanje zagađenja zemljišta i podzemnih voda, ali i svih oblika života koji od tih faktora zavise.

Ekipa RTS-a posetila je postrojenje „Hera” u okolini Trsta, čiji je kapacitet obrade 220.000 tona smeća.

Spalionice kompanije koja ima više od 9.000 zaposlenih, do sada su „eliminisale” 6,6 miliona tona otpada. I na licu mesta smo se uverili: rad sa đubretom „na moderan način“ – ne smrdi!

Kompanija je, poštujući koncept ekonomije zasnovane na znanju uz moderne tehnologije, aktivan učesnik u postizanju zacrtanih ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija - a ima ih 17, među kojima su čista energija, nezagađena voda, klimatska stabilizacija.

Iako se možda čini komplikovanim, proces obrade smeća to ne mora da bude – sve počinje prikupljanjem komunalnog i otpada iz proizvodnih postrojenja.

Sve se najpre istovaruje u veliku jamu gde operater (velikim mehaničkim paukom) bira onaj koji je pogodan

za sagorevanje u kotlu gde nastaje para koja napaja turbinu za proizvodnju električne energije.

U jami, koja se konstantno puni, mogu se videti nečije stare pantalone, kutije, delovi nameštaja, ali je zbirno –uglavnom sve nekako sivo.

„Spaljivanjem pristiglog otpada, zahvaljujući parnoj turbini, moguće je proizvesti struju koja je dovoljna za potrebe oko 30.000 domaćinstava”, kaže Livio Ruso, izvršni direktor postrojenja za preradu otpada u energiju u kompaniji „Hera”.

Ipak, ne može se svaki otpad preraditi ni ponovo iskoristiti, tako da su „ostaci” neminovnost.

„Među korisnim ostacima su metali koji se šalju na reciklažu, dok se pepeo koji se spaljivanjem dobija, a koji čini 22 odsto ukupne mase s kojom se radi, koristi u pravljenju puteva, za fabrike cementa, pa čak i za izvoz”, objasnili su u grupi „Hera”.

Bolje je da otpad pretvaramo u energiju nego da ga odlažemo na deponije, a ako se proces odvija prema utvrđenim pravilima, spalionice neće zagađivati vazduh, uveravaju nas naši domaćini.

„‘Hera’ iz časa u čas na svom sajtu objavljuje koliko zagađuje vazduh,

INFO RAST STOPE RECIKLIRANJA OTPADA

Stopa recikliranja otpada u Evropskoj uniji raste, ali količina recikliranog otpada i dalje je manja od polovine ukupnog proizvedenog otpada. Specifični tokovi otpada pokazuju različite stope recikliranja, u rasponu od 66 odsto za ambalažni otpad do 39 procenata za električni i elektronski otpad. Između 2010. i 2018. godine, ukupna proizvodnja otpada porasla je za pet odsto (114 miliona tona). Količina otpada na deponijama se smanjila (2018. godine bila je 7,6 posto manja nego 2010. godine), iako je ukupna količina nastalog otpada nastavila da se povećava.

što je čak 85 odsto manje od zakonski dozvoljene granice“, kaže Rikardo Fineli, direktor odeljenja kompanije za odnose s javnošću.

Da spalionice ponekad nemaju uticaja na kvalitet vazduha, pokazuju moderna postrojenja za proizvodnju energije iz otpada, kao što je „Kopenhil” u Kopenhagenu.

Ovo postrojenje preradi oko 440.000 tona otpada godišnje, pretvara ga u čistu energiju i snabdeva strujom više od 150.000 domaćinstava. U sklopu fabrike je i centar za rekreaciju koji ima ski-staze, parkove, šetališta, kafiće, teren za planinarenje…

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 11

Zeleni DNK nije dovoljan

Zovu je zelenim srcem Evrope, rajem za ljubitelje prirode koju njeni stanovnici gotovo religijski vole i poštuju. Zašto je Slovenija prva u regionu u cirkularnoj ekonomiji?

Ako svaka zemlja ima svoju boju, Slovenija je, bez sumnje, zelena. Zovu je zelenim srcem Evrope, rajem za ljubitelje prirode koju njeni stanovnici gotovo religijski vole i poštuju. Nije ni čudo onda da baš ta Slovenija, sa stanovnicima čiji je DNK zelen, kako će slikovito primetiti mnogi, važi za lidera u regionu kad je reč o cirkularnoj ekonomiji.

Kako je ona uspela u tome da, od prave linije na kom je zasnovana linearna ekonomija sa principima uzmiiskoristi-baci, počne da pravi krug u čijem su centru poštovanje resursa i životne sredine? Šta je bilo najlakše, a gde se krila najveća opasnost? Kako je baš u Sloveniji nastala jedna od najmodernijih evropskih fabrika u koju stiže trećina otpada iz cele zemlje? Koje lekcije Srbija može da nauči i primeni?

O ovim i mnogim drugim pitanjima, za Centar za promociju cirkularne ekonomije govore preduzetnici, predstavnici vladinog i nevladinog sektora iz Slovenije. Otkrili su nam da su kompanije koje izvoze najlakše prihvatile tranziciju, da na nivou države funkcionišu zelene javne nabavke, ali ne i poreske olakšice za biznise koji svoje poslovanje zasnivaju na principima cirkularne ekonomije, kao i da

Autorka teksta:

Marija Dedić, novinarka portala Cirkularna ekonomija

mali privrednici dokazuju da je život bez plastičnog otpada moguć.

Nema dileme – ili ćemo prihvatiti tranziciju ili nećemo opstati

Za izvršnu direktorku neprofitne organizacije Cirkularna promena (Circular Change) Ladeju Godinu Košir dileme nema – ili će se dogoditi tranzicija ili nećemo opstati. Za portal Centra za promociju cirkularne ekonomije objašnjava da vremena nemamo baš na pretek, ali da je kapital zainteresovan za tranziciju.

- Vrlo je jednostavno, ovo nije spašavanje planete, već civilizacije. Kad vidimo koliko je kapital zainteresovan da finansira zelena i kružna rešenja, to znači da smo shvatili da način na koji sada dizajniramo, proizvodimo i trošimo nije održiv. Biznis ne može da opstane ako se ne prebacimo na cirkularnu ekonomiju. A nemamo mnogo vremena, po nekim projekcijama imamo možda još 10-15 godina - upozorava Ladeja Godina Košir.

Zasluge za poziciju Slovenije kao lidera u regionu u oblasti cirkularne ekonomije naša sagovornica pripisuje ranom početku bavljenja ovom temom. Evropska unija je 2015. godine predstavila prvi Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju za koji je, podseća direktorka Circular Change, veoma zaslužan slovenački bivši komesar Janez Potočnik. U to vreme pripremane su važne strategije, i to prvi put tako da je šira javnost bila uključena.

- Koristi cirkularne ekonomije u Sloveniji su prve shvatile velike kompanije koje su izvozno orijentisane. Mnogo je primera u automobilskoj industriji i industriji čelika, zatim u

mikro preduzećima u sektoru kreativnih industrija. Više je inicijativa na nivou gradova nego države. Ali, cirkularna ekonomija svakom nešto donosi - naglašava izvršna direktorka Circular Change.

Rifuzl - prva radnja sa nula otpada u Ljubljani

Iako su cirkularnu ekonomiju prvo prihvatile velike izvozno orijentisane kompanije, ima primera malih firmi koje su krenule putem kojim se ređe ide. Takva je Rifuzl, prva radnja sa nula otpada u Sloveniji. Od 2018. godine stanovnici Ljubljane imaju priliku da u prodavnicu odlaze sa svojim staklenim teglama u koje im radnici pakuju namirnice od lokalnih proizvođača.

Sve je počelo kada su Manca i Primož letovali u Grčkoj i jednog dana čekali zalazak sunca na prelepoj i udaljenoj plaži. Umesto romantike, dobili su plastiku koja se nalazila u pesku svuda oko njih. Tada su odlučili da po povratku u Ljubljanu otvore supermarket u kom ništa neće biti pakovano u

12 Eko list,
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
SLOVENIJA

dovoljan

plastici. Napustili su siguran posao i avantura bez plastičnog otpada je mogla da počne. Uprkos teškoćama, nisu se pokajali, otkriva za portal Centra za promociju cirkularne ekonomije Primož Cigler.

- Napuštanje posla i otvaranje Rifuzla je definitivno bila dobra ideja u smislu našeg osećaja da činimo nešto što ima pozitivan uticaj na svet. Ali, bio je to težak poslovni izazov. Da nisam imao iskustva sa preduzetništvom i da nisam znao sam da uradim mnogo stvari, uspeh ovog posla bio bi upitan. Biznisi kao Rifuzl mogu da budu profitabilni, ali zahtevaju mnogo rada, dobru organizaciju i efikasnost. Ovo je zapravo prodavnica namirnica, a to nije laka industrija u poređenju sa web razvojem, gde sam radio pre - priča Primož Cigler.

U Rifuzlu se može nabaviti sve – od brašna i ulja, preko mlečnih proizvoda i pića, do kozmetike. Cigler otkriva da su sve vreme na ivici profita, ali da i ne žele profit, već da ostvare uticaj u ovoj oblasti i učine ovakav način kupovine još udobnijim i pristupačnim za široki krug ljudi.

– Rifuzl je najizazovniji projekat na kom smo radili. Najveći izazov u ovom trenutku je pronalazak novih dobavljača koji su spremni da promene tradicionalne načine pakovanja proizvoda. Takođe, upitna je pouzdanost farmera i malih proizvođača koji se uvek žale, ali kad im ponudiš da budeš njihov pouzdan partner, ispostavi se da ne možeš da se osloniš na njih –naglašava Cigler.

Naš sagovornik ističe da od vlade nisu dobili nikakvu pomoć. Malo su istraživali, kaže, bili obeshrabreni onim što su našli, ali odlučili su da ne čekaju pomoć vlade. Onima u Srbiji koji razmišljaju o sličnom poduhvatu, vlasnik prve prodavnice u Sloveniji bez plastične ambalaže savetuje da se pripreme na težak posao. Na mesece, i verovatno godine, teškog posla.

– Izađite na tržište što je pre moguće. Izgradite onlajn prisustvo pre nego što otvorite radnju. Iznajmite prostor na dobroj lokaciji. Tražite pomoć i učite od ljudi koji su već u biznisu, od nas ili nekog ko vodi sličnu radnju. Ne potcenjujte činjenicu da je ovo i dalje biznis. Ne možete platiti račune ljubavlju. Neko iskustvo sa preduzetništvom je neophodno, rekao bih. Ili barem nađite sebi dobrog mentora – kaže Primož i dodaje da se težak rad isplati kada znate da radite nešto dobro, nešto što ne doprinosi degradaciji planete na kojoj živimo.

Šta je uradila država - Obavezan sistem zelenih javnih nabavki

Može, dakle, i bez pomoći države, ali je svakako uz nju mnogo lakše. Šta je do sada uradila Vlada Republike Slovenije? Šta tek treba da uradi? Kako su stimulisali privredu da usvoji koncepte cirkularne ekonomije?

Vlada Slovenije je u decembru 2017. godine usvojila Strategiju slovenačkog razvoja 2030 koja definiše 12 ciljeva, među kojima je i tranzicija na nisko ugljeničnu i cirkularnu ekonomiju. Kako za naš portal kažu u slovenačkom Ministarstvu za ekonomski razvoj i tehnologiju, cirkularna ekonomija je horizontalno pitanje i zahteva uključenje svih ministarstava.

Zato je osnovana međuvladina grupa koju trenutno predvodi Ministarstvo zaštite životne sredine i

prostornog planiranja. Kad je reč o stimulativnim merama, one postoje, kažu u Ministarstvu, u formi olakšica za projekte istraživanja, razvoja i inovacija u oblastima koje su identifikovane u Slovenačkoj strategiji pametne specijalizacije.

- Strategija definiše tri stuba: digitalni, cirkularni i Industriju 4.0. U okviru ovih stubova identifikovano je devet oblasti primene. Jedna od prioritetnih oblasti je Mreža za tranziciju na cirkularnu ekonomiju. Implementirali smo oko 400 istraživačkih i inovacionih projekata koji su izabrani kroz javne pozive u periodu 2016-2020. Njihova ukupna vrednost je više od 200 miliona evra. Takođe, primenjujemo mere koje ohrabruju digitalizaciju i nove održive poslovne modele koji značajno doprinose tranziciji na cirkularnu ekonomiju – kažu u Ministarstvu.

Od 2018. godine u Sloveniji je obavezan sistem zelenih javnih nabavki. Usklađivanje sa aspektima zaštite životne sredine u procedurama javne nabavke obavezno je za električnu energiju, hranu, tekstilne proizvode, kancelarijski papir, televizore, frižidere, nameštaj, zidne panele, sanitarne čvorove, grejače za vodu, kao i za izgradnju zgrada, puteva, osvetljenje, gume, saobraćajne znakove.

U Ministarstvu za naš portal kažu da će cirkularna ekonomije doneti mnogo koristi građanima, ali i da je od ključne važnosti promovisanje

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 13

odgovorne potrošnje i povećanje svesti potrošača.

– Naši građani su ponosni na zeleni imidž Slovenije, zato ima dosta uspešnih inicijativa koje se tiču kupovine održive i lokalno proizvedene hrane, kao i drugih proizvoda. Zeleno i cirkularno takođe znači bolji kvalitet vazduha, pozitivni uticaj na biodiverzitet, manje otpada – kažu naši sagovornici.

Gde ide sav otpad – u najmoderniju fabriku u Sloveniji

A gde ide sav taj otpad? Pre 15 godina, on je odlazio na deponije. Danas, zahvaljujući Regionalnom centru za upravljanje otpadom u Ljubljani (RCERO Ljubljana) šest puta je smanjena količina otpada koji završava na deponijama. Mada je u cirkularnoj ekonomiji važnije raditi na prevenciji stvaranja otpada, ovaj centar je postao primer dobre prakse kako upravljati otpadom kad se on već stvori.

Na nešto više od kilometar od centra Ljubljane, nalazi se najmodernija fabrika za upravljanje otpadom u Sloveniji i jedna od najvećih u Evropi. U njoj se procesuira trećina slovenačkog otpada. U projekat koji je počeo sa radom 2016. godine, a vodi ga javno preduzeće Voka Snaga, investirano je, prema zvaničnoj brošuri, 155 miliona evra.

Tamara Vidic Perko iz kompanije

Voka Snaga kaže za portal Centra za promociju cirkularne ekonomije da je reč o najvećem projektu upravljanja otpadom, i po budžetu i po veličini. Zahvaljujući inovativnim tehnologijama, ovde se procesuira otpad 837.000 građana iz 57 opština iz centralne Slovenije. Dve vrste otpada se prerađuju – mešoviti komunalni otpad i posebno prikupljen biološki otpad.

– RCERO Ljubljana je najpre ekološki projekat. Primarni cilj projekta je izbegavanje odlaganja otpada na deponije i izvlačenje što je više moguće reciklabilnih i ponovo upotrebljivih

materijala iz mešovitog otpada, kao i dobijanje biogasa za proizvodnju toplote i električne energije iz frakcija organskog otpada – kaže Tamara Vidic Perko.

Kada otpad stigne u fabriku, odlazi u jednu od dve zgrade – narandžasta procesuira organski otpad, a zelena mešoviti otpad. Separatori sortiraju različite tipove plastike, papira i drugih upotrebljivih materijala, poput aluminijuma i drugih metala koji se prikupljaju magnetom. Sve što može se reciklira, dok se nereciklabilni delovi koriste kao gorivo. Proces je automatizovan i njime se upravlja iz kontrolne sobe sa 74 ekrana.

Postrojenja mogu da prerade 170.000 tona otpada godišnje –150.000 tona mešovitog komunalnog otpada godišnje i 21.000 tona biološkog otpada. Od toga se godišnje proizvede 2.800 tona komposta, 6.000 tona sortiranih sekundarnih sirovina, 70.000 tona čvrstog goriva od otpada različite kalorijske vrednosti, 40.000 tona digestata (visoko kvalitetnog đubriva), 13.400 MWh električne energije i 15.000 MWh toplotne energije od biogasa.

Koristi za građane su višestruke, objašnjava naša sagovornica jer je dobijeno dugoročno rešenje za upravljanje otpadom za jednu trećinu Slovenije. Stvoren je, kako kaže, najbolji

14 Eko
SLOVENIJA
list,
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

i

najsavremeniji sistem upravljanja otpadom koji koristi održivu i najnapredniju tehnologiju na evropskom nivou.

– Nakon tretmana, manje od 5 odsto otpada završava na deponijama. Biološki otpad se procesuira u prvoklasni kompost pogodan za baštovanstvo i zelene gradske površine. Od biogasa proizvodimo zelenu električnu energiju čiji se deo koristi u samoj fabrici, a iz otpada izvlačimo reciklabilne materijale. Dobili smo do 90 zelenih poslova i primer smo dobre prakse o saradnji opština i regija –kaže Tamara Vidic Perko.

Ključ uspeha projekta, prema mišljenju naše sagovornice, leži u političkoj podršci, dobrom upravljanju, održivoj tehnologiji, svesti o značaju projekta za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji i komunikaciji sa građanima.

– Sve vreme smo komunicirali sa građanima, jer je jedan od ciljeva projekta bila dobra reputacija projekta i pozitivno javno mnjenje. Dva puta godišnje organizovali smo otvorene dane za posete građana fabrici jer smo želeli da im približimo projekat i koristi koje od njega imaju. Zapravo smo pokazali kako izgleda cirkularna ekonomija u praksi – zaključuje Tamara Vidic Perko.

Ko je najodgovorniji – građani, država, privreda?

I kad se crta podvuče – ko je zapravo najodgovorniji za prelazak na cirkularnu ekonomiju? Da li je to država ili privreda? Ili možda građani? Naši sagovornici ne dele isto mišljenje.

Tamara Vidic Perko kaže da postoje četiri stuba za uspostavljanje efektivnog sistema za upravljanje otpadom koji će omogućiti tranziciju na cirkularnu ekonomiju. Prvi stub je ambiciozna nacionalna i opštinska zakonska regulativa koja proizilazi iz evropskog zakonodavstva. Drugi stub su inovativne i održive tehnologije i infrastruktura za upravljanje otpadom.

– Treći su efektivni kontrolni mehanizmi, a četvrto je komunikacija koja će omogućiti razgovor sa

građanima i uputstva o svim aspektima upravljanja otpadom. A postoji još jedan važan faktor – politička volja –kaže Tamara Vidic Perko.

Prema mišljenju naših sagovornika iz Ministarstva za ekonomski razvoj i tehnologiju, za prelazak na cirkularnu ekonomiju važne su sve karike u lancu – građani, biznisi, nacionalna i lokalne vlasti. I baš zato što su svi važni, u Ministarstvu su uspostavili inovaciono partnerstvo strateškog razvoja koje povezuje kompanije, istraživačke organizacije, državu i druge ključne igrače.

– A naravno da najveća odgovornost za razvoj cirkularne ekonomije leži u vladi koja uspostavlja okvire

u vidu strategija, planova, zakona, fiskalnog okruženja – dodaju u Ministarstvu.

Bez države se ne može, slaže se Ladeja Godina Košir, ali ne mora ona biti u samom centru pokretanja tranzicije. U Holandiji je, podseća, sve počelo od biznisa, a u Finskoj je glavni pokretač tranzicije inovacioni fond.

– Uloga građana je veoma važna, ponekad nismo ni svesni koliko te naizgled male inicijative mogu da preokrenu kulturu. Ali, ne sme se odgovornost prebaciti na građane. Rešenja treba da dolaze iz biznis sektora i da postoje olakšice od strane države – jasna je direktorka Circular Change.

Primož Cigler misli da vlada treba i može da tranziciju izvede najlakše i najbrže. Ali, veruje da će građani i biznisi zapravo biti faktori koji će suštinski napraviti promenu.

– Verujem da je najveća odgovornost na svakom pojedincu. Nema vlade bez ljudi. Nema država bez ljudi. Ako svako igra svoju ulogu i postoji opšta volja, biće lako napraviti veliku promenu. Do tada, svako uvek može da nađe izgovor za to što ne pravi prvi korak i da uperi prst u nekog drugog –zaključuje Cigler.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

15 I zvor I za fotograf I je : v oka S naga ; C I r C ular C hange /Č rt P I k S ; f a C ebook / r I fuzl ; t wenty 20
razvoj

Barselona se transformiše u grad zelenih ulica i trgova

Katalonska prestonica je 2020. godine proglasila klimatsko vanredno stanje i počela sa sprovođenjem niza promena...

Uzimanje javnog prostora automobilima i vraćanje građanima ideja je na kojoj će se zasnivati budući razvoj Barselone, kako bi grad postao zdraviji, bezbedniji i više prilagođen njegovim stanovnicima.

Plan gradskih vlasti je da se ozeleni što više prostora i da se delovi kolovoza zamene biciklističkim trakama i šetalištima, a raskrsnice pretvore u trgove namenjene rekreaciji, druženju i kulturnim događajima.

Barselona ima 1,6 miliona stanovnika i jedan je od najgušće naseljenih gradova na svetu, bez mogućnosti da se širi jer je okružena morem i brdima.

„Veoma smo kompaktan grad, nemamo mnogo prostora, nemamo velike parkove, tako da moramo da sačuvamo svaki ćošak i učinimo grad zelenijim”, izjavio je Dani Alsina iz Sekretarijata za urbanu ekologiju Skupštine grada grupi novinara iz Srbije koji su u organizaciji projekta „Puls Evrope” posetili Barselonu.

Katalonska prestonica je 2020. godine proglasila klimatsko vanredno stanje i počela sa sprovođenjem niza promena od urbane mobilnosti i infrastrukture do promene ekonomskog modela i recikliranja, sa ciljem da postane održiv grad.

Ključni model u transformaciji grada

Autorka teksta: Nevena Zarić, novinarka Agencija Beta, Dnevni evropski servis

su Superblokovi (Superilla), delovi grada u kojima se javni prostor koji sada okupiraju privatna motorna vozila pretvara u mesta gde pešaci imaju prioritet.

„Superblokovi su strategija da se grad transformiše u zeleniji, bezbedniji grad u čijem su centru ljudi umesto automobila”, rekao je Alsina. „Želimo da se deca igraju na ulici, da ljudi pešače, ili jednostavno da sede i sunčaju se”.

Jula prošle godine započela je izgradnja Superbloka u opštini Ešample, u kojoj ima najviše automobila i gde je zagađenje vazduha najveće, ali je dobro povezana autobusima i metroom, tako da je izabrana kao dobra lokacija za početak transformacije.

Čistiji vazduh, manje buke

U četvrti Sant Antoni u toj opštini već je primenjen model na manjoj površini. Po njegovom završetku 2019. godine, nivo zagađenja azot-dioksidom je smanjen za 33%, a česticama PM10 za 4%, dok je buka smanjena za četiri do pet decibela.

Broj automobila je smanjen za 82% u samom bloku, a u okolnim ulicama je povećan za 22%.

„Šta se desilo sa tih 60% kola – oni su ‘nestali’”, kaže Alsina, objašnjavajući da, dok su neki zadržali isti model ponašanja

i samo promenili rutu, većina građana je automobile zamenila biciklima, metroom ili pešačenjem.

Prednost Barselone koja olakšava ovakav model je to što ima više parking mesta nego što je potrebno i što su parkinzi ispod površine.

Planira se da Superblok u Ešampleu obuhvati 21 ulicu i 21 trg sa više zelene infrastrukture i pešačkih zona.

U narednih deset godina planira se da se Superblokovi izgrade po celom gradu i da se procenat zelenih površina na ulicama poveća sa sadašnjih 1% na 12%.

„Želimo da ovaj model proširimo po celom gradu, to nije tranformacija jednog dela grada nego svuda. Kada napravite te zelene pešačke mreže onda ljudi mogu da svuda idu pešice, posebno u gradu kao što je Barselona gde je lepo vreme”, rekao je Alsina, koji je direktor projekta Superblok u timu glavnog gradskog arhitekte.

Grad od 15 minuta

Barselona je grad u kojem gde god da živite, sve vam je na 15 minuta udaljenosti – od vrtića i škola, pijaca, zdravstvenih centara do javnih institucija, tako da većina stanovnika pešači, a superblokovi predstavljaju infrastrukturu koja im to olakšava.

16 Eko list,
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
ŠPANIJA

Grad od 15 minuta zasniva na konceptu da su svi delovi pokriveni osnovnim funkcijama i da hodanjem i vožnjom bicikla obavljate svakodnevne aktivnosti.

Barselona ima dobro organizovan sistem javnog prevoza i razvijenu mrežu metroa i oko 250 kilometara biciklističkih staza, tako da ceo grad može da se pređe biciklom.

Pored prirode i blizine, treći glavni princip Superblokova je saradnja, kazao je Alsina, objašnjavajući da je od velike važnosti da ljudi prihvate promenu, da ih vlasti saslušaju i sprovedu projekte koje oni žele.

Građanski aktivizam

Vizija nove Barselone podrazumeva saradnju sa stručnjacima i aktivno učešće građana koji na posebnoj platformi mogu da daju svoje ideje kako će njihov kraj izgledati i da glasaju za predloge.

U početku je bilo dosta kritika i zabrinutost građana, posebno trgovaca, a samo je trećina građana prema istraživanjima bila za Superblok, dok taj projekat sada podržava 70% ljudi.

Arhitekta Neda Kostandinović, iz gradskog sekretarijata za Urbanu Ekologiju zadužena za promociju Superblok strategije, izjavila je da je tokom primene pilot projekta u četvrti Poblenou stanovništvo bilo prilično podeljeno, ali da se njihovim uključivanjem u proces donošenja odluka udeo onih koji su bili protiv smanjio.

„Uključivanjem stanovništva u debatu, u proces dizajna, odlučivanje kako će prostor biti iskorišćen, postižete da oni osećaju da su deo transformacije i da zavole ceo taj koncept”, izjavila je Kostandinović, istakavši da su Superblokovi sredstvo kojim se postiže bolji kvalitet života u gradu.

Cilj prvog Superbloka u Poblenou, napravljenog 2016, bio je prema njenim rečima da se vidi da li je takva transformacija javnog prostora izvodljiva i da li će je građani prihvatiti.

U Poblenou, nekada industrijskoj zoni koja je postala tehnološka i inovativna četvrt, četiri raskrsnice su pretvorene u trgove ukupne površine oko 8.000 kvadratnih metara. Na njima su postavljena igrališta za decu, tereni, klupe, drveće. Između zgrada su napravljene urbane

bašte, a na fasadama postavljeni solarni paneli i zelenilo.

Na ulicama je ostavljena po jedna traka za vozila, kojima je ograničeno kretanje a dozvoljena brzina 10 ili 20 kilometara na sat.

„Ideja da svaki Superblok bude javni prostor na kojem prioritet imaju pešaci. Nikome nije zabranjen ulaz, tako da privatno vozilo može da uđe, ali da smanji brzinu. Ideja je da se prostor transformiše tako da postane deljeni prostor, da nije više isključivo za saobraćaj, već da ima više funkcija i uglavnom donosi još

jednu vrednost – prostor za socijalizaiju, poboljšava međuljudske odnose, otvara mogućnosti za upoznavanje i druženje, jer smatramo da grad čine njegovi stanovnici”, rekla je Kostandinović, koja u Barseloni živi već 13 godina.

Patrik Kapert iz građanske inicijative Poblenou Superblok zajednica istakao je upravo tu veliku socijalnu promenu koju je doneo novi prostor.

„Ranije nisam poznavao komšije, nikoga nisam sretao, a sada mi treba 45 minuta da dođem do supermarketa jer usput srećem ljude i razgovaram sa njima. Sada je 50% mog socijalnog života u komšiluku”, rekao je Kapert novinarima iz Srbije.

Lokalno stanovništvo je imalo veliku ulogu u promovisanju Superbloka i, kada su prve promene počele da se dešavaju, stanovnici su počeli da se interesuju i da menjaju način ponašanja i razmišljanja.

„Počeli smo da idemo na sastanke s lokalnim vlastima i da razmenjujemo ideje. Na društvene mreže smo svakodnevno postavljali fotografije aktivnosti u kraju, što je privuklo pažnju međunarodnih medija”, rekao je Kapert, dodajući da su ih pozivali u Amsterdam, Madrid, Rejkjavik da govore o Superblokovima.

„Mi kao građanska organizacija smo morali da branimo politiku gradskih vlasti, ali sada se to promenilo”, dodao je Kapert.

Karles, jedan od stanovnika prvog Superbloka koji se uključio u inicijativu iako se nikada ranije nije bavio društvenim aktivizmom, rekao je da prvobitno nezadovoljstvo potiče od toga što ljudi nisu bili dovoljno informisani i nisu očekivali tako veliku promenu.

Sada se to promenilo jer mogu da predlažu ideje i učestvuju u odlučivanju.

Karles priznaje da mu nekad smeta galama mladih koji se uveče okupljaju na trgu ispod njegovog prozora, ali ipak manje od buke automobila.

„Sada osećam da je ovo mesto koje mogu da zovem domom”, kaže Karles.

Petnaest novinara iz Srbije su početkom aprila posetili Barselonu i Valensiju u okviru projekta Puls Evrope uz podršku Delegacije EU u Srbiji kako bi se upoznali sa konceptima urbane mobilnosti, pametnih gradova i pametnog turizma koji se razvijaju u tim gradovima.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 17 P hoto by
asi
u ns P lash
si PP a K orn ya MK
K orn on

Spoj inovacija i mediteranskog Valensiju prestonicom pametnog

Moto Valensije je „Pametni u srcu”, što znači da nastoji da sve turističke proizvode i usluge, iskustva učini što pristupačnijim svim građanima i posetiocima...

Autorka teksta:

Nevena Zarić, novinarka Agencija Beta, Dnevni evropski servis

Valensija, jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Španiji, grad u kojem 2.000 godina istorije koegzistira sa futurističkim Gradom umetnosti i nauke, sprovodi niz inovativnih mera kako bi postala još odgovornija destinacija i svoje bogatstvo sačuvala za buduće generacije građana i turista.

Zajedno sa Bordoom u Francuskoj, Valensija je ove godine ponela titulu Evropske prestonice pametnog turizma u konkurenciji 30 gradova, a građani Srbije do tog grada na Sredozemnom moru imaju direktan let iz Beograda.

Brend direktor fondacije Vizit Valensija Migel Anhel Perez izjavio je za novinare iz Srbije da je Evropska komisija izabrala Valensiju za prestonicu pamentog turizma zbog „miksa inovacija i mediteranskog duha”.

„Kombinujemo tehnologiju i dizajn

sa kvalitetom života i gostoprimstvom. Takođe zbog kreativnosti koja je svojstvena našim građanima i jer želimo da ostavimo dobro nasleđe ne samo za Valensiju nego i za druge evropske gradove”, rekao je Perez novinarima koji su u okviru projekta Puls Evrope posetili Valensiju.

Moto Valensije je „Pametni u srcu” (Smart at heart) što znači da nastoji da sve turističke proizvode i usluge, iskustva učini što pristupačnijim svim građanima i posetiocima.

„Pametni u srcu znači biti održiv na ekonomski i ekološki način, poštovati životnu sredinu, poštovati lokalne stanovnike i posetioce. To znači da su dobrodošli svi građani i turisti iz celog sveta bez obzira na godine, rasu, način na koji vole. To znači biti inkluzivan i raznovrstan”, izjavio je Perez.

Više od 50 turističkih organizacija i kompanija u Valensiji ispunjava zahteve inkluzivnog turističkog programa Platforme za osobe s invaliditetom, a turistički obilasci su dostpuni i za osobe sa smanjenom pokretljivošću i na nekoliko jezika.

časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Jedinstven spoj istorije, tradicije i avangardne

arhitekture

U Valensiji se mogu videti mnoge istorijske zgrade iz 15. veka, kao što je Tržnica svile koja je uvrštena u svetsku baštinu Uneska, ili sistem za navodnjavanje koji su napravili Rimljani i koji i danas radi.

„U isto vreme imate futurističke zgrade koje izgledaju kao da dolaze iz 22. veka kao što je moderni Grad umetnosti i nauke valensijskog arhitekte Santijaga Kalatrave, ili marina sa zgradom specijalnog dizajna, kao i Kongresni centar koji je dva puta proglašen najboljim na svetu”, istakao je Perez.

Valensiju godišnje poseti oko 2,2 miliona ljudi, a više od 60% turista dolazi upravo zbog Grada umetnosti i nauke, u okviru kojeg se nalaze Opera, 3D bioskop i interaktivni Muzej nauke, čiji je moto „zabranjeno ne dirati”.

Tu je i najveći evropski akvarijum u kojem živi i jedina porodica beluga kitova u Evropi.

Dve hiljade godina dugu istoriju grada turisti mogu da posmatraju vozeći bicikl kroz Bašte Turije, jedan najvećih gradskih parkova u Španiji, dug devet kilometara.

Park je napravljen u nekadašnjem koritu reke Turija, čiji je tok promenjen

18 Eko
list,
ŠPANIJA

mediteranskog duha čine pametnog turizma

posle razornih poplava 1957. godine. Različiti umetnici i urbanisti su uredili park, koji sada sa brojnim igralištima, terenima, stablima palmi, pomorandži i limuna čini savršeno mesto za odmor i rekreaciju u samom srcu grada. Sa obe strane parka se nalaze najveći gradski muzeji i spomenici, a nad njim se nadvija 18 mostova.

Park spaja Grad umetnosti i nauke i Biopark, zoološki vrt u kojem životinje žive u gotovo prirodnom okruženju, a posetioci su odvojeni prirodnim, ponekad neprimetnim preprekama.

„Naš cilj je da turisti dolaze ne samo da šetaju okolo, nego iz posebnih interesa, da rade nešto određeno, da steknu autentično iskustvo”, kazao je Perez, dodajući da se u Valensiji ove godine

„Pametni u srcu znači biti održiv na ekonomski i ekološki način, poštovati životnu sredinu, poštovati lokalne stanovnike i posetioce...”

održavaju brojni gastronomski, kulturni i sportski događaji.

Dizajn grada za kvalitetniji život

Valensija je 2022. proglašena i Svetskom prestonicom dizajna. Perez ističe da se pod dizajnom ne podrazumeva samo arhitektura ili nameštaj.

„Za nas je dizajn način da se poboljša život naših građana i posetilaca dizajniranjem zelenijeg, održivijeg grada u kojem ima mesta za šetanje, trčanje, uživanje u sunčanim danima”, rekao je Perez.

On navodi i da je Valensija ove i prošle godine proglašena najzdravijim gradom na svetu prema istraživanju portala money.co.uk. To je prvi grad koji je počeo da meri ugljenični otisak

turističkih aktivnosti i želi da postane karbonski neutralan do 2030. godine.

Da bi to postigli, rade na smanjivanju automobila i parkinga, potsticanju kupovine električnih vozila, korišćenju javnog prevoza i povećanju biciklističkih staza, kojih već ima 160 kilometara.

„Ako želite da smanjite zagađenje onda morate da vlasnicima automobila otežate da voze centrom grada i da parkiraju”, kazao je Perez.

Čist vazduh, više od 300 sunčanih dana godišnje, 20 kilometara duga plaža, dobra saobraćajna povezanost i relativno niski troškovi života u odnosu na Madrid i Barselonu neki su od razloga zašto mnogi koji Valensiju posete iz turističkih, obrazovnih ili poslovnih razloga, odluče da tu i ostanu.

Novinar Branislav Đorđević, bivši dopisnik Politike i NIN-a koji u Španiji živi već 35 godina, rekao je da je ta zemlja doživela nezabeležene promene poslednjih 30 godina.

„Španija se potpuno promenila u svakom smislu, fizički se to vidi, ali se oseća i duhovno, stari patrijarhalni duh iz 19. veka se ugasio. U veoma kratkom periodu je mnogo napravila”, rekao je Đorđević za srpske medije.

Španija, kako kaže, ima zdrav turizam, dobru hranu i dosta kulturnih sadržaja, a veliki uspeh su postigli jer su sredstva iz Evropske unije pametno ulagali u turizam, usluge, saobraćaj, čistoću.

Na pitanje šta bi Srbija mogla da prekopira od Španaca, odgovara –„da sve naše mane predstavimo kao vrline”.

list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 19
Eko
F oto : a rhiva autora

Kako se reciklira grad?

Reporter Cirkularne ekonomije u poseti Barseloni...

Zamislite grad u kome je zabranjena izgradnja objekata sa podzemnim garažama, zato što ih već ima previše. Zamislite sada i gradske oce koji „kradu” prostor namenjen saobraćaju i „poklanjaju” ga građanima i turistima. Zamislite pritom i da se radi o jednom od najgušće naseljenih gradova u svetu.

Ne morate više da zamišljate, ekipa našeg portala bila je deo projekta „Puls Evrope - medijske posete EU” u okviru koga je grupa novinara posetila španske gradove Barselonu i Valensiju.

Uvod se odnosi na Barselonu, grad koji je odavno „pametno nacrtan” i prepoznatljiv po svojim paralelnim ukrštanjima ulica u četvrti Ešampla.

Ono što je prvo trebalo da zamislite nama deluje skoro pa nezamislivo – ali je istinito i deo je projekta kompletnog redefinisanja načina na koji funkcioniše ovaj grad od, zvanično, 1,6 miliona stanovnika u samoj Barseloni i 3,2 miliona ukupno u široj zoni grada.

Projekat Superblokovi – građani važniji od automobila

Projekat Superblokovi, ili Superilla (na katalonskom) podrazumeva prioritetizaciju stanovništa nad saobraćajem i stvaranje zelenih oaza širom grada. Ovo je veoma važno zato što se Barselona odlikuje malim brojem zelenih površina, a kada to ukrstite sa mediteranskom klimom – jasno je odakle dolazi motivacija.

Autor teksta: Miloš

Maksimović, novinar portala Cirkularna ekonomija

Direktor projekta Superblokovi –Dani Alsina Torra, objasnio nam je ovo strateško opredeljenje prestonice Katalonije i drugog najvećeg grada Španije – uz pomoć jednostavne geografske prezentacije. Barselona nema gde da se širi, a budući da su čovek i njegova dobrobit u fokusu razvijenog sveta, gradske vlasti pribegle su svojevrsnoj reciklaži postojećeg prostora.

Superblokovi su zapravo strategija transformacije u zeleniji i sigurniji grad koji mnogo više obraća pažnju na stanovnike, umesto na saobraćaj koji svi često vidimo kao prvi prioritet.

Ovde se misli i na krovove zgrada

Tri glavna principa projekta Superblokovi su – priroda, blizina i saradnja.

Priroda, pre svega usled želje da se što veće površine učine zelenim – najpre zbog alarmantne klimatske situacije u kojoj se naša planeta nalazi. Svaki ćošak na kome je to moguće učiniti – u budućnosti će biti dodatno obogaćen zelenilom.

U Barseloni je u ovom trenutku aktivno oko tri stotine urbanih projekata, a gradsko zelenilo pažljivo vodi računa o tome da se flora implementira u svaki od njih. Ovde se misli i na krovove zgrada, ali i na fasade.

Mediteranska klima je kao poručena za gradnju ravnih krovova na kojima sve češće niče zelenilo kako bi se podigao stepen održivosti i smanjio uticaj sunčevih zraka.

„Urbane bašte” su takođe veoma po-

20 Eko list,
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
ŠPANIJA

pularne, a radi se o praznim prostorima između zgrada gde će se jednog dana nešto izgraditi. Dok se ne izgradi – taj prostor se kultiviše i koristi za uzgoj voća i povrća. Lista čekanja na pravo da se bavite ovim baštovanlukom je poduža, a prioritet imaju stariji građani i oni slabijeg materijalnog statusa.

Stanovnici Barselone vole da pešače Blizina ima posebno značenje. Barselona se ponosi titulom „grad od 15 minuta” koju deli sa mnogim drugim velikim naseljenim sredinama u svetu. Ova kovanica znači da u roku od 15 minuta pešačenja možete pronaći većinu sadržaja koji su vam potrebni, bilo da ste stanovnik ili turista.

U želji da više pešačite i time date i lični doprinos smanjenju zagađenja –gradske vlasti zapravo stvaraju prostor za društvene aktivnosti, umrežavajući površine koje će vam omogućiti savladavanje distanci „sopstvenim pogonom”.

Samom činjenicom da vam je sve „na dohvat ruke” – smanjuje se potreba za korišćenjem automobila. Statistički podaci govore da se 50% aktivnosti građana u Barseloni obavlja peške, a projekat Superblokovi to naročito pospešuje jer nadovezuje zajedničke površine.

Biciklističke staze dužine od 250 kilometara

Kada pogledate Ešamplu iz vazduha, vidite ogroman broj paralelnih ukrštanja. Svako to ukrštanje tvori raskrsnicu od oko 2.000 kvadratnih metara.

Projekat podrazumeva da se središnji deo raskrsnice prenameni, dok se za saobraćaj ostavljaju prolazi u donjem levom i gornjem desnom kvadrantu. Nova namena svakako podrazumeva zelenilo, ali dok se na jednom mestu „rodi” novi park, na drugom je to igralište za decu.

Neko bi pomislio da se promene ovih ulica dešavaju bez obraćanja pažnje na stanare koji žive u njima, međutim to nije tačno. Uz denivelaciju pešačkih zona podrazumeva se da stanari imaju dozvolu da prelaze preko

ovih površina, ali brzinama do 10 kilometara na čas.

Naravno, uspešnoj primeni projekta i funkcionisanju ovog velikog grada pomaže i dobar sistem javnog prevoza uz široku metro mrežu koja ima 8 glavnih linija (12 ukupno), sa 189 stanica i 166 kilometara šina. Ipak, i pored toga u Barseloni se može sresti veliki broj pešaka, biciklista i vozača električnih trotineta. Kad smo već kod brojeva, biciklističke staze širom grada imaju ukupnu dužinu od 250 kilometara. Impresivno, zar ne?

Zamislite šetalište usred Kneza Miloša

Ono što je takođe impresivno, a graniči se sa neverovatnim je pretvaranje

trake, odnosno ostavite samo krajnje trake vozilima, a u sredini napravite šetalište koje je bogato ozelenjeno.

Kod nas zvuči nemoguće, jer stalno kukamo kako nam ulice nisu dovoljno široke za stalno narastajući broj vozila. U Barseloni funkcioniše i daje rezultate, zahvaljujući pomenutom sjajnom gradskom prevozu i promeni paradigme funkcionisanja grada.

Inače, ta vegetacija koja se nalazi u sredini, sada promenjene ulice, raste iz plodnijeg zemljišta, jer se vodi računa o održivosti i dobrobiti biljaka, dok se za trotoare i sporedni gradski mobilijar koriste materijali čija je proizvodnja ekološki podobnija od klasičnih.

Grad sluša građane

Saradnja znači da se odluke o implementaciji ovog novog uređenja donose u saradnji sa građanima. Barselona koristi online platformu „Decidem” što u grubom prevodu znači „Odlučuju”. Tu je registrovan veliki broj građana koji aktivno učestvuju u oblikovanju ovih neverovatnih transformacija dajući predloge i glasajući o već predloženim projektima.

Grad bukvalno sluša svoje stanovnike i primenjuje njihove želje u realnom prostoru.

Pilot projekti su prvo počeli u po-

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 21 f oto : M
M
I ć
I loš
ak SIM ov
centralnih delova ulica u zelene zone. Zamislite to ovako: ulica Kneza Miloša u Beogradu ima ukupno pet saobraćajnih traka. Sada oduzmite tri Poblenou pre i posle Direktor projekta Superblokovi Dani Alsina Torra
22
ŠPANIJA
Eko
list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

menutoj Ešampli, upravo zbog gustog saobraćaja i podataka o zagađenju vazduha.

Planovi za širenje koncepta su veoma ambiciozni i podrazumevaju primenu na celoj teritoriji grada, pa čak i cele Španije u budućnosti.

Neko bi pomislio da će opstruisanje automobilskog saobraćaja sa sobom doneti i negativne ekonomske posledice, odnosno manjak u kasama trgovaca koji se nalaze u ovako „recikliranim” ulicama. Ipak, praksa pokazuje nešto drugo. Kada omogućite ljudima da slobodno pešače, promet se zapravo povećava jer se znatno povećava i broj potencijalnih kupaca u radnjama.

Zagađenje opalo, buka se smanjila

U kvartu Sent Antoni, delu Ešample u kome je prvo primenjen koncept Superblokova, merenjem raznih parametara došlo se do veoma zanimljivih saznanja.

Zagađenje azot dioksidom u ovom delu grada opalo je za 33%. Prisustvo zloglasnih PM10 čestica opalo je za 4%. Naši domaćini naveli su da bi se primenom rešenja na teritoriji celog grada dobili još bolji rezultati jer su ova merenja sprovedena samo u pomenutom kvartu, u periodu od prve dve godine pilot projekta.

Buka se takođe smanjila i to preko dana sa 66,6 decibela na 62,5. U popodnevnim časovima sa 65,5 na 60,2, a tokom noći sa 61,1 decibela na 55,7.

Direktor projekta Superblokovi Dani Alsina Torra nam je izneo podatak da je broj vozila u posebno prilagođenim

ulicama opao za 82%, dok se u okolnim povećao za 22%. Na naše pitanje – „gde je nedostajućih 60% saobraćaja” dobili smo odgovor da se radi o fenomenu „nestajućeg saobraćaja”.

Naime, kada ograničite kretanje – vozači veoma brzo usvoje tu informaciju i jednostavno odluče da koriste alternativne rute, ali pre svega, alternativne načine prevoza. Dokaz je povećanje broja pešaka u okolnim ulicama za 15%, dok u izmenjenim ulicama on raste za čitavih 44%.

Kad smo već kod procenata, da se vratimo na deo o saradnji i živom razgovoru sa građanima putem platforme „Decidem”. Pre uvođenja Superblok strategije, 70% građana je bilo protiv, a samo 30% za ova rešenja, dok je sada, 4 godine kasnije, situacija potpuno obrnuta. Čak 70% građana je za, a 30% protiv.

Kvart Poblenou uzor za ostale delove grada

Arhitekta Neda Kostandinović, koja radi na internacionalnim projektima i promociji Superblok strategije pri timu glavnog gradskog arhitekte u sekretarijatu za Urbanu Ekologiju skupštine Barselone, povela nas je u šetnju po kvartu Poblenou, koji je bio „prvo mače” ovog projekta.

Dok daje izjave javnom servisu, scena iza Nede deluje nestvarno jer vidimo ulicu koja je jednom polovinom pretvorena u stazu za trčanje, dok se druga polovina i dalje koristi na klasičan način – za protok saobraćaja.

Kao što je Alsina objasnio – saobraćaj je „nestao”, odnosno pretvorio se u alternativu, tako da tokom desetominutnog intervjua nismo videli gotovo ni jedno vozilo. Samo nasmejani pešaci i neverovatno nizak nivo buke, kao da nismo u užurbanoj i urbanoj Barseloni.

Arhitekta Neda Kostandinović nam je objasnila da je prva implementacija strategije Superblokova u Poblenou počela još 2016. godine kao proba, odnosno pilot projekat – da bi se videlo kakve će biti reakcije građana.

Nakon prvih ohrabrujućih rezultata, prešlo se na širenje jer je projekat, sam po sebi, skalabilan – odnosno primenjiv i na većim površinama. Prema njenim rečima, ključ uspeha ovog projekta je koncept deljenja i multifunkcionalnosti prostora, a Superblok je danas već proizvod koji privlači interesovanje sve većeg broja gradova koji žele da primene isto ili veoma slično rešenje.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 23
Primer trga pre i posle

Grenobl - zelena prestonica Evrope 2022. godine

Zbog čega je ove godine Grenobl proglašen za „Zelenu prestonicu Evrope“ proverili su novinari koji su u okviru Projekata „Puls Evrope - Medijske posete EU” posetili ovaj grad...

Evropska komisija je 2010. godine pokrenula nagradu „Zelena prestonica Evrope „kako bi podstakla gradove da postanu zeleniji i čistiji i da poboljšaju kvalitet života svojih stanovnika. Nagrađuju se aglomeracije sa više od 100.000 stanovnika koje pokazuju snažnu posvećenost u pogledu društvenih i ekoloških tranzicija.

Zašto je baš Grenobl proglašen za „Zelenu prestonicu Evrope“ ove godine u to su se uverili novinari koji su u okviru Projekata „Puls Evrope - Medijske posete EU” posetili ovaj grad.

Autorka teksta: Dragana Ratković, urednica

„Pod staklenim zvonom”

Radio Novi Sad

Grenobl je grad sa 160 hiljada stanovnika na jugoistoku Francuske. Okružen je sa tri planinska venca Alpa i dve reke što ograničava njegov urbani razvoj. Zbog geografskog položaja posledice klimatskih promena bile su sve očiglednije. Zime su postajale hladnije, leta toplija, povećavao se broj stanovnika i grad je bio sve zagađeniji. Tako su mnogi prirodni faktori vremenom uticali na politiku i urbano planiranje Grenobla i zaštita životne sredine postala je jedan od prioriteta u razvoju tog grada.

Grenobl je bio prva francuska lokalna vlast koja je usvojila klimatski plan 2005. godine. Grad je smanjio emisije gasova sa efektom staklene bašte za 25% od 2005. do 2016. i radi na smanjenju za 50% do 2030. godine. Kako je saobraćaj odgovoran za 40% emisija CO2 Grenobl je uspostavio urbanu politiku za smanjenje zagađenja. Izgrađeno je preko 400 kilome-

tara biciklističkih staza, trenutno ima 10.000 bicikala za iznajmljivanje, od toga je 20% električnih. Broj biciklista se udvostručio u poslednjih šest godina pa su nedavno izabrani za Francusku prestonicu biciklizma. Iako je bicikl omiljeno prevozno sredstvo u Grenoblu, sve više građana koristi dobro organizovan javni prevoz, tramvaje i autobuse na biogas. Tako je u gradu smanjen broj automobila, ograničena je brzina kretanja vozila na 30 km na sat, a sve je to rezultiralo i smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte za 30%, što ga je učinilo najvećom zonom niske emisije štetnih gasova iz saobraćaja u Francuskoj. Preduzimanjem ovih mera smanjena je i buka. Bore se i protiv vizuelnog zagađenja pa su, pre nekoliko godina, uklonili bilborde što je izazvalo veliki odjek ne samo u Francuskoj, nego i u svetu. Reklame su agresivne, vizuelno zagađuju okolinu i smetaju ljudima. Građani se nisu bunili zbog te odluke kažu gradski čelnici, koji zbog uklanjanja bilborda godišnje gube 600 hiljada evra.

U svom održivom razvoju u Grenoblu velika pažnja se poklanja energetskoj efikasnosti i korišćenju ob-

24 Eko list,
FRANCUSKA
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

novljivih izvora energije jer u gradu je najveći evropski Institut za istraživanje i razvoj za održivu energiju LITEN. Do kraja ove ili početka naredne godine sva javna preduzeća 100% će koristiti struju iz obnovljivih izvora. U sistemu grejanja je 40.000 domaćinstava i već 80% koristi energiju iz obnovljivih izvora. Cilj je da do 2030. i sistem grejanja pređe u potpunosti na obnovljive izvore. Kada je reč o reciklaži, sa realizacijom velikog investicionog plana krenulo se pre šest godina. Cilj je da se do 2030. za 60% smanji otpad na deponijama i da se od sakupljenog otpada reciklira 70%. Većina građana uključena je u sakupljanje otpada od hrane koja se koristi za kompostiranje i proizvodnju biogasa. Grenobl je „Zelena prestonica Evrope” zahvaljujući i zelenim površinama. Pod zelenilom je 50% površina. Grad ima 35 parkova. Od 2014. zasađeno je više od 5.500 stabala a cilj je da se posadi 10.000 stabala pre 2030. godine. Svaka slobodna površina u gradu je ozelenjena. Mnogi bi rekli nije sve pod konac. Gde god je bilo moguće zasađene su male baštice sa divljim ružama, lavandom i drugim biljem koje je pušteno slobodno da raste, bez preteranog uređivanja. Baštice su ograđene niskim drvenim ogradama što daje poseban šarm. Na pojedinim delovima, između tramvajskih šina, zasađena je niska detelina koja se ne kosi zbog pčela i drugih insekata. Grenobl je u najurbanije delove grada

pustio prirodu, a sve zbog očuvanja biodiverziteta. Zbog toga se na javnim i uređenim gradskim površinama ne koriste hemijski preparati. Da bi poboljšali kvalitet života, u gradu su osnovani eko-kvartovi koji su organizovani u skladu sa održivim razvojem, dizajnirani tako da smanjuju potrebe za energijom i štede resurse a sve uz očuvanje biodiverziteta. Prvi eko-kvart u Francuskoj uređen je 2009. godine, upravo u Grenoblu, u srcu nekadašnje kasarne de Bon u centru grada.

Stare kasarne su delimično renovirane, a delom srušene. Lokalne vlasti su primenile visoke ekološke i energetske standarde u izgradnji i obnovi tog dela

grada. Izgrađeno je 12 eko-zgrada koje koriste obnovljive izvore energije i energetski su efikasne. Više od 40% stanova u tom kvartu su solidarni. U novom inovativnom eko-kvartu Kembridž, nalaze se eksperimentalne samoodržive „autonomne zgrade za građane“ takozvane ABC zgrade, prve takve zgrade u Francuskoj, koje su energetski nezavisne. U pitanju su dve zgrade sa po 42 stana veličine 60 kvadrata, na kojima su postavljeni solarni paneli koji obezbeđuju energiju za struju i grejanje. Za potrebe domaćinstva i tuširanje koristi se kišnica koja se tretira i filtrira. U stanovima je oprema koja meri potrošnju struje i vode. Ovde se

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 25
lash
i M ag E by rostich EP F ro M P ixabay ; u ns P
26 Eko
list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj on u ns P lash
P hoto by v lad h ilitanu FRANCUSKA

otpad razdvaja a od organskog otpada pravi se kompost koji se koristi za bašte koje se nalaze između zgrada i koje stanari koriste i dele. Eko-kvart Flober smešten je u nekadašnoj industrijskoj četvrti. U izgradnji novih stanova ovde koriste prirodne materijale kao što su drvo i zemlja. Zgrada koja je nazvana Terra Nostra, napravljena je od zemlje i drveta. Izgradili su je arhitekte i studenti iz Grenobla, kao ogledni primer da se pokaže da je i sada moguće graditi od prirodnih materijala i da takve zgrade mogu biti savršeno udobne za stanovanje. U tom eko-kvartu napravljena je i prva drvena zgrada izgrađena kompletno od drveta ako se izuzme lift. Zgrada ima devet spratova, 56 stanova. Uzimajući u obzir da zgrade nemaju parkiralište, za stanovnike naselja izgrađena je zgrada samo za parkiranje

na čijem krovu je bašta sa povrćem i voćem kojim se snabdevaju restorani, laboratorija za preradu voća i povrća, bar i mala pivara. Poljoprivreda u gradu je koncept koji se prvi put razvija u Grenoblu. Do 2024. godine u eko kvartu Flober od prirodnih materijala biće izgrađeno 1.400 stanova i 9.000 m² kancelarija.

Pomoć građanima u sprovođenju energetske efikasnosti pruža i lokalna agencija za klimu i energiju ALEC koja kroz svoj projekat nazvan „Zid-zid” (Mur-Mur) podstiče obnovu energetski neefikasnih zgrada koje su građene pre svega 50-ih, 60-ih i 70-ih godina 20. veka. Kroz program „Zid-zid” do sada je urađena izolacija gotovo 10.000 stanova.

Održivom razvoju grada doprineo je svojim programom gradonačelnik

Érik Pjol iz Zelene stranke. On kaže da su ponosni na sve što je do sada urađeno i da je održivi razvoj grada jedan veliki izazov. „Borimo se za kvalitetniji život građana i protiv klimatskih promena. Jesmo mnogo uradili, ali pred nama je dug put da grad postane održiv“, kaže on.

Titulu Zelene prestonice Evrope, uz Grenobl, dosad je ponelo 12 evropskih gradova - Stokholm, Hamburg, Vitorija-Gaštajz, Ljubljana, Nant, Kopenhagen, Bristol, Esen, Najmegen, Oslo, Lisabon i Lahti. Sledeće godine zelena prestonica Evrope biće prestonica Estonije, Talin. I Novi Sad i Beograd imaju tu želju da se nađu među zelenim gradovima Evrope, ali za to nam treba još mnogo truda i rada ali i da menjamo svoje životne navike.

razvoj 27
Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

Grad po meri čoveka

Prvi klimatski plan u Francuskoj dobio je baš ovaj grad, još 2005. godine, a cilj je da bude klimatski neutralan do 2050. godine

Grenobl, grad u jugoistočnoj Francuskoj, u podnožju Alpa, proglašen je za zelenu evropsku prestonicu 2022. godine. Prvi klimatski plan u Francuskoj dobio je baš ovaj grad, još 2005. godine, a cilj je da bude klimatski neutralan do 2050. godine. Sa 160.000 stanovnika lider je regije koja okuplja 49 lokalnih samouprava, sa oko 450.000 stanovnika. Toplotna mreža, druga po veličini u Francuskoj posle Pariza, koristi 80% obnovljive energije, sa ambicijom da postigne stoprocentni učinak do 2030. godine. Oglašavanje na javnim površinama ukinuto je 2014. godine, za proizvodnju energije koriste biomasu, vetar, solarne panele, a gradsko postrojenje za prečišćavanje vode, proizvodi dovoljno biogasa iz kanalizacionog

mulja za napajanje više od 125 gradskih autobusa.

- Broj biciklista se udvostručio u poslednjih šest godina. Članovi gradskog veća koriste bicikle kao prevozno sredstvo. Kada smo došli na vlast 2014. godine, prodali smo 20 službenih automobila kako bi bili primer običnim građanima. Imamo oko 10.000 bicikala za iznajmljivanje, oko 475 kilometara biciklističkih staza. Svaka ulica prilagođena je za bicikle - pojasnio je gradonačelnik Grenobla Erik Pjol.

Statistika pokazuje da se u automobilima na ulicama Grenobla i cele regije nalazi u proseku po jedna osoba, zbog čega se razmišlja i o načinima kako da se broj putnika u jednom vozilu poveća, a ukupan broj automobila smanji.

Nakon što je uveo ograničenje brzine za automobile od 30 kilometara na sat, Grenobl je postao zona sa najmanjom emisijom izduvnih gasova u Francuskoj. U prilog zaštiti životne sredine ide i to što je od 2014. godine zasađeno skoro 6.000 stabala, a cilj je da ta brojka dostigne 10.000 do 2030. godine.

Grenobl je i pionir u izgradnji eko distrikta, delova grada u kojima je cilj da se što je više moguće zaštiti životna

sredina i da se koriste obnovljivi izvori energije. Prijatan i komforan život sa jedne, a veliki doprinos štednji energije sa druge strane, ostvaruje se u četiri eko distrikta Grenobla. Prvo takvo naselje u Francuskoj postoji od 2009. godine baš u Grenoblu. U jednom od novijih inovativnih eko-distrikta, Kembridžu, nalaze se dve autonomne zgrade, ABC, koje su energetski potpuno nezavisne. Zahvaljujući eksperimentu koji je počeo pre dve godine, stanari u dve zgrade sa po 42 stana, žive u skladu sa principima očuvanja životne sredine.

- Koristimo energiju iz solarnih panela, prikupljamo kišnicu i koristimo je za tuširanje i toalet, tako da za te potrebe ne koristimo pijaću vodu. Trudimo se da koristimo manje vode za tuširanje. Nemamo kade, a na svakih deset litara voda menja boju - postaje zelena, plava, ljubičasta pa crvena i tako nas upozorava koliko smo vode potrošili. Na početku je bilo čudno, ali sam srećan i ponosan što živim na način kojim doprinosim očuvanju životne sredine. I van zgrade se moja porodica i ja trudimo da dajemo svoj doprinos pa vozim bicikl, manje koristimo automobil – objašnjava život u ovim zgradama jedan od mlađih stanara, Bilal Vergi.

Luji Bulije je živeo u brdima iznad Grenobla, a iz porodičnih razloga se doselio u grad i želeo je da živi u zgradi

28 Eko list,
FRANCUSKA
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
T V F O RU M
Autorka teksta: Daliborka Malešić, novinarka TV Forum, Prijepolje

koja ispunjava sve pomenute uslove.

- Plaćam 640 evra stan, na krovovima imamo voltarik, a za struju mesečno dajem oko 30 evra, što je mislim upola manje nego u drugim zgradama. Kada se tuširam nikad ne stignem do crvenog i uopšte mi ne pada teško ovakav način života – kaže Bulije.

U najstarijem eko distriktu u Francuskoj, u kvartu Bon u Grenoblu, smešten je i eko hotel koji posluje po svim ekološkim standardima, u kome i zaposleni i gosti doprinose zdravoj životnoj sredini. Električna energija se koristi iz obnovljivih izvora, a za grejanje i toplu vodu 50 odsto potrošnje se obezbeđuje iz sopstvenih solarnih panela.

- Naš slogan je „Sutra je danas”. Trenutno smo u fazi dobijanja sertifikata pod nazivom zeleni ključ, koji označava da se u našem hotelu pridržavamo standarda za zaštitu životne sredine pa između ostalog ne peglamo posteljinu, peškire ne menjamo svaki dan, koristimo biološke i reciklirane proizvode i sami recikliramo - kaže Mišel Garnije, direktor Oko hotela.

U eko distriktu Flober u cilju ekonomičnije potrošnje energije krovovi se farbaju u belu boju, za izgradnju se koriste prirodni materijali, a ovo je četvrt u kojoj je izgrađena prva zgrada od drveta u Francuskoj, gde je samo lift od drugih materijala. Ozelenjavanje javnih površina karakteristika je eko distrikta, ali i celog grada, koji ima 35 parkova.

Energetski nezavisna je i zgrada kompanije Šnajder elektriks koja troši deset puta manje energije nego druge zgrade. Opremljena je senzorima za merenje

energije, temperature, ugljen-dioksida, svetla...Za proizvodnju energije koristi solarne panele i podzemne vode tako da leti proizvodi više energije nego što troši pa se višak prodaje.

- Potrošnja energije u našoj zgradi je nula jer mi trošimo onoliko koliko i proizvedemo. U dosadašnjem radu

susreli smo se sa dve poteškoće. Prvo, naši stručnjaci nisu dobro izračunali koliko energije troše naši računari i oprema za rad tako da su ih potcenili. Sa druge strane, podzemne vode koje koristimo nisu tako dobrog kvaliteta jer se u njima nalaze određeni metali što nam predstavlja problem pri proizvodnji ener-

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 29
30 Eko
FRANCUSKA
list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
E
u ns P lash
P hoto by F ab E collag
on

gije – objasnio je menadžer kompanije Paskal Bonfoa prednosti, i poneku manu, pametne zgrade Šnajder elektriks.

Solarni paneli vidljivi su na velikom broju objekata, a postavljaju se, osim na javnim ustanovama i institucijama i na krovove porodičnih objekata i stambenih zgrada. Kako to funkcioniše u praksi, objasnio je Žilijen Robijar, predsednik lokalne kompanije koja posluje u partnerstvu sa građanima, a koja se bavi proizvodnjom obnovljive energije.

- Ako živite u Grenoblu, možete da kupite udeo u kompaniji. Za iznos od 1.000 evra, mi ulažemo pet puta više u ugradnju solarnih panela. Ta investicija omogućava proizvodnju energije koju šaljemo u mrežu i tako ostvarujemo zaradu koju delimo sa svim partnerima. Za vas je to lokalna investicija. Znate šta radimo sa vašim novcem jer vidite panele i znate da je to profitabilno jer možemo da proverimo proizvodnju, da vidite da funkcioniše. Nakon pet godina, možete da dobijete uloženi novac uz dodatne benefite – istakao je Robijar.

Ugradnja termo-izolacije na zgradama je deo gradske politike, koju vodi zelena stranka, pa se ove aktivnosti subvencionišu u skladu sa materijalnom situacijom građana. Preko lokalne agencije za energiju i klimu „Mur Mur” sprovodi se proces koji za cilj ima ostvarenje uštede energije i doprinos očuvanju životne sredine. Gael Bogoto iz ove agencije kaže da se u zgradama može uraditi izolacija na krovu, izolacija zidova, podova, duplo staklo na stepenicama...

- Benefiti za građane su brojni. Prvo, grejanje je mnogo jeftinije, raste i vrednost same zgrade, dok se značajno poboljšavaju uslovi za stanovanje, kako zimi, tako i leti – kaže Bogoto.

Priliku da poseti zelenu evropsku prestonicu ekipa TV Forum je imala u okviru programa Puls Evrope, koji za cilj ima da omogući novinarima da kroz svoje medijske sadržaje građanima približe evropske vrednosti i proces integracije Srbije ka Evropskoj uniji.

- Suština je da građani doživljavaju evropska pitanja, proces integracija i samu Evropu uglavnom iz političkog ugla, a ono što je nama bitno je da im prikažemo kako se u evropskim zemljama živi. Mi smo zbog toga organizovali

posetu Grenoblu, zelenoj evropskoj prestonici ove godine. Grupa od 15 novinara iz cele Srbije je posetila Grenobl i razgovarala sa predstavnicima grada, civilnih organizacija i građanima, sa ciljem da približimo našim građanima šta znači zelena prestonica Evropa. A to znači ovaj park iza nas, to znači 35 parkova u Grenoblu, to znači trava između tramvajskih šina, ekološki tramvaji i čist vazduh iako je Grenobl industrijski grad – rekla je Marina Rakić, koordinatorka programa Puls Evrope.

Deo petnaestočlane ekipe koja je boravila u Grenoblu bili su i predstavnici organizacija civilnog društva koje se bave održivim razvojem i očuvanjem životne sredine. Ono što se nameće kao zaključak je da se ovaj grad razvija na sva tri nivoa održivog razvoja, što znači da pored životne sredine, vodi računa i o

ekonomskom i socijalnom aspektu.

- Svi ti projekti su relativno mladi, od šest do osam godina, i Grenobl je u priči održivog razvoja i brige za životnu sredinu i resurse manje od deset godina. Druga stvar je da postoji velika volja i posvećenost donosilaca odluka da takve projekte i finansiraju i promovišu i idu dalje, mnogo dalje od trenutne situacije u Srbiji. U Srbiji postoji nekoliko izdvojenih projekata koji se tiču i energetske efikasnosti i uštede energije... Ono što nama predstoji kao zemlji koja pristupa Evropskoj uniji, otvoreno je Poglavlje 27, ali ne znamo metodologiju kako će se ceo klaster tretirati. U tom klasteru je i energetika. Jako ozbiljan proces i jako ozbiljne aktivnosti nas čekaju, da uskladimo sve ono što se nalazi u tom klasteru – poručila je nakon posete Grenoblu Aleksandra Mladenović iz organizacije Ambasadori održivog razvoja i životne sredine.

Novinari su obišli i Mašineriju, projekat koji omogućava građanima druženje, udruživanje, a koji je nastao iz potrebe za pružanjem raznih usluga u zajednici. Načelo kojim se vode je da sve stvari i predmeti mogu biti popravljeni i vraćeni u upotrebu, što doprinosi održivom razvoju. Prepravke i popravke starih predmeta zahtevaju mnogo manju energiju i resurse od proizvodnje novih i tako se doprinosi očuvanju životne sredine.

Ekonomičnost u svemu, poštovanje zelenih standarda, velike uštede energije i sveukupna briga o životnoj sredini odlike su grada Grenobla, koji je po oceni novinarskih ekipa grad skrojen po meri čoveka.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 31

Građani Liona čuvari svojih reka

Zdrava životna sredina jedan je od prioriteta zemalja članica EU i u ovu oblast se ulažu poslednjih godina značajna finansijska sredstva. Francuska je zemlja gde se posebna pažnja posvećuje očuvanju reka i biljnog i životinjskog sveta u njima.

Dve velike franscuske reke - Rona i Sona obeležje su Liona, jednog od tri najveća grada u Francuskoj.

Na primeru njihove zaštite može se shvatiti koliko su čiste i zdrave reke odraz razvijenog društva koje shvata prednosti čistih reka i bogatog biljnog i životinjskog sveta u njima. Zaštita ove dve reke je od nacionalnog interesa u Francuskoj.

Zamenik gradonačelnika Liona zadužen za zaštitu životne sredine Nikolas Huson ponosan je na dve reke koje protiču kroz Lion ali je svestan da je velilka obaveza grada, ali i stanovnika, da ih sačuvaju od zagađivača, od širenja i modernizacije grada. Iako bi se na prvi pogled reklo da Rona i Sona nisu zagađene i da je prosto neverovatno da postoje tako čiste reke, Huson ipak smatra da su zagađene.

- Zagađenja obe reke su se skupljala vekovima i decenijama. Situacija se poboljšava, i to možete da vidite ali još

uvek su reke hemijski zagađene. Možda mislite da samo vi imate problema sa zagađenim rekama ali se i mi sa tim borimo. Vizija i misija Grada Liona jeste poboljšanje ekološkog kontinuiteta smanjenjem zagađenosti voda, da bi biodiverzitet vodenih sredina mogao da se poboljša narednih godina - smatra Huson.

On dodaje da su najveći zagađivači reka koje protiču kroz Lion najčešće oni koji svoje aktivnosti obavljaju van centra grada.

- Ima još uvek zagađivača koji su industrijskog porekla, ali se njihov broj smanjuje vremenom. Ima zagađivača koju su poljoprivrednog porekla, pa pesticidi i đubriva koja se bacaju u reke osiromašuju kvalitet vode. Sve to dolazi izvan Liona, jer u Lionu nema više fabrika koje ispuštaju takve materije. Mi pokušavamo da održimo određene poljoprivredne aktivnosti u gradu, ali to radimo na taj način da nema više mogućnosti da se nitrati ispuštaju u prirodne sredine kakve su reke Rona i

32 Eko list,
FRANCUSKA
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj Zdrave reke Liona primer su dobre prakse kako građani i gradske vlasti imaju odgovoran i predan odnos prema životnoj sredini, a posebno rekama... Autorka teksta: Katarina Radović, novinarka Radio Televizija Novi Pazar

Sona - objašnjava zamenik gradonačelnika Liona.

Huson objašnjava da su veliki benefiti čistih reka za ceo grad.

- Voda koja teče kroz grad omogućava smanjenje temperature kada je veoma toplo, dakle pomaže u smanjenju globalnog zagrevanja. To je prirodno rashlađivanje. Postoje i drugi aspekti: ljudsko blagostanje koje prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji obuhvata fizičko i psihičko zdravlje. To je vrlo važno u ovom periodu zdravstvene i socijalne krize da se stanovnici dobro osećaju u gradu. A provođenje kvalitetnog vremena pored još kvalitetnije odnosno čiste reke je prava blagodet - kaže Huson i najavljuje da će se u naredno periodu organizovati specijalni praznici posvećeni vodi, rekama, praznici gde će glavna tema biti promocija i zaštita vodenih sredina.

Interesantna je ideja koju rukovodstvo Liona želi da sprovede a tiče se ostvarivanja ideje da reka Rona dobije status pravnog lica.

- Za nas je od fundamentalnog značaja da dodelimo ova prava jednoj reci koja je do sada bila samo objekat u etimološkom smislu i nije imala sposobnost delovanja. Mi želimo da prirodni resursi bilo da se radi o rekama ili prirodi koja nas okružuje budu zastupljeni kao da imaju pravni status, da reke mogu da se brane na sudu, ako bi došlo do zagađenja - pokušao je da objasni Nikolas Huson.

O kvalitetu i zaštiti voda u rekama Roni i Soni vodi računa i državna Agencija za vode koja temeljno vrši istraživanje kvaliteta vode u Roni, a najveći zagađivači imaju obavezu da plaćaju penale.

- Jako se trudimo da primenimo koncept agencije „zagađivač plaća”. Što više zagađujte, to više trošite vodu i onda plaćate taksu Agenciji za vode - kaže Olivije Fonten, stručnjak za kvalitet vode u Lionu, I dodaje: - Sa tim taksama koje nam zagađivači plaćaju, mi pomažemo zajednici, vlasnicima industrijskih postrojenja, poljoprivrednicima da manje zagađuju ili da manje crpe vodu iz Rone.

Prošle godine budžet Agencije za vode bio je 550 miliona evra. Jedan deo

budžeta otišao je za sanaciju korita reke Rone, a veliki deo budžeta ide za praćenje kvaliteta vode. Iznos za praćenje kvaliteta je 12 miliona evra godišnje.

- Sa ovim novcem ispitujemo 12 tačaka za uzimanje uzoraka iz vodenih tokova. Radimo analize i u zavisnosti od mesta gde uzimamo uzorke, vršimo analizu 100 do 1.200 parametara. Kada dobijemo rezultate, određujemo njihov kvalitet. Kvalitet je definisan Evropskom okvirnom direktivom i moramo da podnesemo izveštaj Evropskoj uniji svake treće godine. Na primer, imamo tačku gde uzimamo uzorke u Roni pre ušća u Sonu. Kvalitet je vrlo dobar. Plavo je vrlo dobar, zeleno dobar, žuto srednje dobar, a crveno loš. Fizičko-hemijski parametri u poslednjih deset godina u reci Soni su vrlo dobri do dobri. Uzimamo uzorke Rone i ispred Liona, ispred ušća sa Sonom i pre svih mesta gde ima otpada u Lionu. i ovde fizičkohemijski kvalitet vode je vrlo dobar do dobar. Postoje neki parametri koji nisu deo ovih analiza, ali u njima nalazimo puno ugljovodonika. To su materije koje ispustaju gradske toplane i vozila - pojasnio je svoj posao Fonten, ističući da je čista voda spas za ceo svet.

Stručnjak iz Agencije za vodu smatra da su zakoni od pre 50 godina zaslužni što je svest građana Liona na prilično visokom nivou kada je u pitanju zaštita reka.

- Zahvaljujući osvešćenosti donet je Zakon o vodama davne 1964. godine.

Vodeni tokovi su bili u lošem stanju. Biodiverzitet se urušavao i zakon je usvojen da bi se poboljšao kvalitet vode. U poslednjih 30 godina zagađenje je smanjeno za 25 puta. Godine 1970. pa i 1980. godine, kvalitet vode u Roni ispred Liona je bio loš - crven. Građani ponekag imaju utisak da se kvalitet vode u Roni pogoršava, ali se on zapravo uveliko poboljšava - objašnjava Fonten.

On otkriva da su najveći zagađivači iz okoline Liona i da su to fabrike nafte i hlora, odnosno fabrike koje proizvode hemijska sredstva.

- I dalje se dešava da pojedini zagađivači direktno ispuštaju vodu u Ronu, ali mi smo im puno pomogli u tome da ne ispuštaju u reku štetne materije. Finansiramo kupovinu prečišćivača, raznih filtera. Možemo naći čak i neke lekove u vodi koje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ne mogu da eliminišu – realan je Olivie Fonten iz Agencije za vode.

Za kraj razgovora dodao je da je najveći rezultat smanjenja zagađenja reka taj da su se mnoge riblje i životinjske vrste ponovo vratile u Ronu, poput nekoliko vrsta jegulja, dabrova, vidri...

Osim državnih zvaničnika o rekama brinu i brojna udruženja građana. Jedno takvo je i Odisej 3.1 koje je specijalizovano za zaštitu voda. Oni se bore za zaštitu Sone, druge reke u Lionu. Kako bismo što bolje shvatili kako štite reku, provozali smo se na brodu predsednika

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 33
P hoto by r o M ain g irot ; l aurin E P E yrard on u ns P lash
34 Eko list,
FRANCUSKA P hoto by c h E J uli E on u ns P lash
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

ove organizacije Lionela Rarda. - Počeli smo sa radom pre tri godine u Lionu. Imamo 70 članova, od čega je 30 ronilaca. Potrebni su nam i drugi aktivisti da bi nam pomogli da izvučemo otpad koji nađemo. Mi sarađujemo sa svim osnovnim školama radi prevencije zaštite reka. Naši članovi imaju od 18 do 60 godina i primećujemo sve veće osvešćenje kod mladih između 20 i 25 godina. Trenutno se nalazimo na našem brodu „La Riost” koji nam omogućava da izvodimo operacije lociranja zagađenih zona i njihovo čišćenje sa ekipom ronilaca. Najveći zagađivači smo, pre svega, mi. Mi, građani koji živimo duž reka zagađujemo Sonu našim kućnim otpadom i lošim upravljanjem otpadom, ali i nekulturom. Ljudi bacaju trotinete i automobile u reke. To je fizički otpad koji najviše zagađujeobjašnjava nam Lionel.

On kaže da postoji i nevidljivi otpad koji dospeva u reke preko „intezivne” poljoprivrede. Kada pada kiša, ona odvodi u reke pesticide, polihlorovane bifenile i teške metale.

Lionel smatra da je kaznena politika u Francuskoj dobra i da princip „zagađivac plaća” donosi rezultate.Ljudi koji čine štetu prirodi se sve više posmatraju, pronalaze i kažnjavaju. Postoje udruženja, kao što je naše, koja pokušavaju da nađu poreklo otpada i traže zagađivače i kažnjavaju ih - priča Lionel.

Projekata, nažalost, ima i biće puno, sve dok ima zagađivača. Ekološki aktivisti u Lionu smatraju da voda ne pripada nikome i pripada svima.

- Svuda je isti problem, bilo da je u pitanju Dunav u Srbiji ili Rona u Francuskoj. Rečna voda koja je zagađena, zagađuje i more. Isparenja iz reka gra-

de oblake koji prelaze u kišu i zagađuju reke. Tako da i kod nas, kao i kod vas, postoji zabrinutost za zdravlje reka i ta problematika se odnosi na sve nasnastavlja sa svojom analizom Lionel.

Ekološka udruženja u Lionu često organizuju akcije čišćenja reka Rone i Sone. Građani ih smatraju „čuvarima Rone”

- Učestvujemo zajedno sa naučnicima u istraživačkim pojektima. Dajemo uzorke vode na ispitivanje gde je voda najzagađenija. Smatraju nas „čuvarima Rone” - rekla nam je Karin Pelisije, jedna od ekoloških aktivistkinja koju smo sreli na brodu „Odisej”.

Ona je napustila posao u banci da bi došla da se bavi očuvanjem reka.

- Svesna sam da treba individualno da reagujemo da bi svet bio onakav kakav želimo da bude sutra. To je za mene vrlo važno i zato svakodnevno radim na tome da poboljšam uslove u kojima žive naša deca bilo da se radi o vodi, vazduhu ili hrani. Zato sam pristupila ovoj organizaciji da bi sve to imalo smisla. Mi živimo u gradu koji ima tu srecu da ima dve reke Ronu i Sonu. Voda je najvažnije dobro koje imamo i treba da je očuvamo za budućnost. Čuvati vodu za mene je vrlo važno. Činjenica da sam pristupila „Odiseju” koji ima duh istraživača i odbrane životne sredine i održanja ekosistema je u potpunosti u koheziji sa tim ko sam ja - podelila je sa nama svoja iskustva Karin Pelisije.

Udruženje građana „Odisej” je pre dve godine počeo projekat sakupljanja bačenih trotineta i bicikala iz reka. S roniocima i drugim aktivistima izvukli su oko 150 - 200 trotineta i bicikala. Redovno se organizuju akcije čišćenja kejova čamcima ili sa roniocima. Postoje dani „nula otpada” u Lionu koji su udruženi projekat Grada Liona i nevladinih organizacija u kojima učestvuju veliki broj građana a pre svega mladih, đaka osnovnih i srednjih škola.

Tokom boravka u Lionu jednostavno je nemoguće ne primetiti čistu životnu sredinu, zdrave reke, čist vazduh. Sve ono što nama nedostaje u ovom trenutku. Takođe, ljubav građana prema onome što imaju i velika briga da to i očuvaju.

35
Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi
razvoj

Najsevernija zemlja EU ima najzdraviju hranu na svetu

Boraveći u ovoj divnoj zemlji u okviru projekta Puls Evrope, saznali smo mnogo korisnih informacija, koje mogu biti od koristi i ljudima u Srbiji...

Finska je najsevernija, najređe naseljena i najpošumljenija zemlja Evrope. U ovoj državi proizvodi se najzdravija hrana na svetu, a Finci udišu najčistiji vazduh i piju najčistiju vodu. Finska ima mnogo „naj” prefiksa na Svetskom globalnom indeksu, zahvaljujući odgovornoj politici koja se dosledno sprovodi, od lokalnog nivoa do najviših struktura, u cilju zaštite životne sredine, zdravlja ljudi i životinja.

Boraveći u ovoj divnoj zemlji u okviru projekta Puls Evrope, saznali smo mnogo korisnih informacija, koje mogu biti od koristi i ljudima u Srbiji. Kako proizvesti zdrave domaće proizvode, kako uzgajati voće i povrće uz kontrolisanu upotrebu pesticida i drugih hemikalija? U najkraćem, odgovor leži u edukaciji proizvođača i kontroli države šta se, koliko i kada koristi.

Pesticidi, herbicidi i druga hemijska sredstva, kao i lekovi za životinje ne mogu se naći u slobodnoj prodaji i može ih kupiti i koristiti samo licencirani proizvođač, koji je prošao obuku i dobio sertifikat.

Najveća Federacija poljoprivrednih i šumarskih proizvođača u Finskoj je

MTK, koja ima više od 300.000 članova i vodi računa o interesima poljoprivrednih proizvođača i vlasnika šuma.

- S obzirom na to da smo na severu, imamo žestoku zimu koja je neka vrsta karantina, a nakon zime naše tlo je plodno - kaže Max Schulman iz MTK.

Kada govorimo o uzgoju hrane, Finci se fokusiraju na proizvode koji najbolje uspevaju po hladnom vremenu.

- Naša istraživanja su tako daleko stigla da smo iskoristili i najdalji sever Finske i tamo se sadi i voće i povrće, tako da nema ni centimetra neiskorišćenog zemljišta, čak i u područjima krajnjeg severa gde se temperatura vazduha spušta do minus 20 ili 30 stepeni. Ono što je veoma zanimljivo, na samom severu, kada dolazi leto, onda je 24 sata sunce, a kada je leto ovde, na jugu, imamo 19 sati sunca i tako biljke dobiju dovoljno sunčevih zraka i to je nama od velike pomoći za uzgoj biljaka. Ja sam farmer i mi moramo da idemo svakih pet godina na kurs gde dobijamo informacije o novim pesticidima. Takođe, mi tada moramo da kontroloišemo naše prskalice i da pokažemo da znamo kako da upotre -

bimo te nove tipove hemikalija. Kao farmer, ja mogu da odem i da to kupim, ali, samo ako imam dozvolu, ako sam prošao kurs. Inače ne mogu da ih kupim. To znači da ako vi sada odete i pokušate da kupite neke pesticide, insekticide, herbicide, nećete moćiističe Schulman.

36 Eko list,
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
FINSKA Autorka teksta: Ljudmila Ristić Miladinović, novinarka TV Kopernikus
Leeena Suojala, MTK Finska Max Schulman, MTK Finska

Ovde, ako želite da prskate suncokret, vi to ne možete da radite tokom dana, jer te biljke zbog polena privlače pčele. Zato, ako to radite, mora da bude u periodu kada pčele više ne lete, od deset sati uveče do pet sati ujutru. U to vreme možete da prskate. I to je samo jedan primer kako Finci brinu o biljkama i životnoj sredini.

Finci veoma brinu o zaštiti i zdravlju životinja. Skoro 90% finskih farmi pripada agro-ekološkom programu koji je odobrila EU. Proizvodnja mleka je i dalje najvažniji izvor sredstava za život u ruralnim područjima. Praktično, svo mleko koje se prodaje u Finskoj je domaće. U selu Villikkala, na stotinak kilometara od Helsinkija, organsko mleko se proizvodi savremenim metodama, ali uz poštovanje tradicije farme koju su osnovale prethodne generacije. Outi Kyostila je mlada farmerka koja

sa suprugom radi na farmi koja je pripadala njegovim roditeljima. Pored farme, oni imaju i oko 100 hektara zemlje koju obrađuju.

- Imamo 60 krava muzara, a ukupan broj je 120, uključujući i telad. Ovde je puno radno vreme, radim zajedno sa svojim suprugom. On radi sve mašinske poslove, zajedno brinemo o životinjama, a ja se bavim i papirologijom, vodim administraciju. Mleko se predaje obližnjoj fabrici, koja je kooperativa. Meso je organsko i prodajemo ga u sopstvenoj prodavnici na farmi. Cenama sam zadovoljna manje-više jer variraju - kaže Outi.

Finska hrana je zdravstveno bezbedna, čista i njeno poreklo se zna - od njive do trpeze. Visoki standardi kvaliteta zajedno sa kontrolom garantuju funkcionalnost celog lanca. Upotreba aditiva u proizvodnji organske hrane je

strogo regulisana, a veliki deo dozvoljenih aditiva u organskoj materiji potiče iz prirode. Dozvoljeni su samo aditivi koji su neophodni za higijenu hrane. Umesto toga, fosfati, veštački zaslađivači ili boje i pojačivači ukusa ne smeju se koristiti u organskoj proizvodnji. Kao konzervansi su dozvoljeni samo natrijum nitrit i kalijum nitrat koji se koriste u organskim mesnim proizvodima.

Na pitanje kako uspevaju da održe dobro zdravlje životinja, Leena Suojala iz asocijacije poljoprivrednika MTK kaže da je najvažnije to što farmeri imaju dugu tradiciju odlaska na kurseve o tome kako se održava zdravlje životinja i stalno usvajaju nova znanja.

- To smo imali i ranije, pre ulaska Finske u Evropsku uniju. Ulaskom u zajednicu, samo smo nastavili sa tim načinom tretiranja životinja. U Finskoj

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 37
Anne Vehvilainen, Ministarstvo poljoprivrede Farma krava, Outi Kyostila Eero Rautianen, Ministarstvo poljoprivrede Marko Maki Hakiola, MTK Finska
38
FINSKA P hoto by t an E li l ahtin E n on u ns P lash
Eko
list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

je zabranjeno davati lekove životinjama preventivno. Antibiotici se koriste ukoliko je baš neophodno, to veterinar propiše, ali i vodimo računa o njihovoj dobrobiti, o tome da im uvek bude prijatno, toplo i čisto u prostoru gde borave - ističe Suojala.

Antibiotici i drugi lekovi u Finskoj se koriste samo ukoliko se životinja razboli, nikada preventivno. Domaća jaja su bez salmonele.

- Kada je reč o piletini i kokoškama, već deset godina ne koristimo nikakvu vrstu antibiotika. Kod nas je gotovo nemoguće da kokoške dobiju salmonelu, mi imamo nultu toleranciju na ovu zaraznu bolest, meso se konstantno testira, kao i životinje, i mi se fokusiramo na zaštitu zdravlja životinja još od njihovog rođenja - objašnjava Eero Rautianen iz Ministarstva poljoprivrede i dodaje: - U svakom delu grada moramo imati po jednog veterinara i čim on primeti pojavu bolesti kod životinja i da postoji opasnost širenja na životinje i ljude, direktno javlja upravi i daje informacije o rezultatima laboratorije, koja je vrsta bolesti i da li postoji opasnost od pojave epidemije. Odmah se sprovode sve mere ka tome da se spreči i zaustavi širenje bolesti. Interventno se radi, na svakom pojedinačnom slučaju, jer se bukvalno svaki slučaj mora prijaviti upravi.

Šume čine čak tri četvrtine površine Finske. Više od 60 odsto šuma je u privatnom vlasništvu. Marko Maki –Hakola vlasnik je šume i član Asocijacije vlasnika šuma MTK. Ispričao nam je da od svih zemalja u EU, jedino u Finskoj postoji zakon „Everyman’s Right”, što znači da svako može šetati, kampovati, brati pečurke ili bobice u svim šumama - bez obzira ko je vlasnik.

- Ono što je strogo zabranjeno, to je uništavanje šume i pravljenje bilo kakve štete prirodi. To su porodične šume, imanja koja se prenose s kolena na koleno. I veoma je važno, po finskoj tradiciji, da se šuma ostavi u boljem stanju onom ko je nasleđuje od stanja u kojem su je dobili od predaka - kaže Hakola.

Njegove reči potvrđuju i u Ministarstvu poljoprivrede Finske. Anne

Vehvilainen ističe da je glavni cilj očuvanje šuma.

- Imamo instrumente pomoću kojih pratimo šta se dešava u šumi, šta treba šumi i kako se ona razvija i naravno, na drugoj strani imamo zakone koji takođe pomažu očuvanju šuma – kaže Vehvilainen.

Ti zakoni ograničavaju dokle se može koja šuma iskoristiti, što znači da niko ne može koristiti preko onoga što je preporučeno. Glavni cilj je očuvanje šuma, ali je isto bitno to što očuvanje šuma daje posao velikom broju ljudi. Šuma se ne koristi samo zbog drveća, već se koristi za različite bobice, uzgajanje gljiva u šumskim uslovima, znači nije fokus samo na tome kako iskoristiti drvo iz šume. Svako je drvo važno na svoj način i svakoj životinji koja živi u šumi odgovoara drugačija vrsta drveta.

Ukoliko se iz bilo kog razloga, koji je ministar odobrio, šuma mora poseći, obaveza je da se mora ponovo zasaditi drveće, kako bi se šuma obnovila. Šezdeset odsto šuma u Finskoj je u provatnom vlasništvu, 26 odsto je državno, ostatak su male pošumljene parcele.

- Nama je veoma važno da šuma traje što je moguće duže - istakla je Anne Vehvilainen iz Ministarstva poljoprivrede.

I možda je baš to prirodno bogatstvo razlog što su, prema najnovijim istraživanjima, Finci najsrećniji ljudi na svetu. Čist vazduh, priroda koja ih okružuje i umiruje, više od stotinu hiljada jezera iz kojih možete slobodno piti vodu, visoki ekološki standardi, mogu zaista biti primer svima kako sve funkcioniše u ovoj, najzelenijoj državi Evrope. I, na kraju, eto, još jednog „naj” - kao s početka naše priče.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 39
Ministarstvo poljoprivrede Panorama Helsinkija
lash
P hoto by v E i KK o v E n EM i E s on u ns P

Ozelenjena prestonica

Ulica Rua da Silva ozelenjena je zahvaljujući stanovnicima koji su odlučili da naprave pravu malu botaničku baštu usred Lisabona...

Dobrodošli u Zelenu ulicu u Lisabonu. Zove se Rua da Silva, ali je skoro više niko ne prepoznaje po tom imenu. Razlog su stanovnici koji su odlučili da naprave pravu malu botaničku baštu usred grada.

- Zelena ulica je spontani projekat nastao uz pomoć nekoliko prodavaca i stanovnika - kaže Tanja Žil, vlasnica prodavnice nakita u toj ulici i jedna od inicijatora cele akcije.

Autorak teksta: Sonja Urošević, glavna i odgovorna urednica portala Megafon

Biljke okačene na balkone, saksije poređane po pločniku ispred kuća i zgrada, zelenilo koje se prostire celom ulicom – sve je delo ruku stanovnika ove ulice.

- Dugo su se odvijali radovi u ulici, skoro godinu dana. Bilo je puno prašine i ljudi nisu tu provodili mnogo vremena. Kada su radovi završeni, stanovnici su osetili potrebu da ulici udahnu život – ističe Žil.

I uspeli su u tome. Danas je to jedna od atrakcija Lisabona, a nadaju se da će se i u drugim delovima grada ugledati na njih. Na mapi turista koji obilaze Lisabon, Zelena ulica postala je nezaobilazna tačka, kao jedno od najfotogeničnijih i najinstagramičnijih mesta.

- Iznad mog studija, na prvom spratu, živi gospodin Armando, koji je celog života radio sa biljkama.

Tako da je i to bio veliki korak u nastajanju Zelene ulice. U tom trenutku takođe je stigao i Žoao iz restorana Roots, koji isto voli biljke. Sve ovo zajedno učinilo je da ulica počne da se menja u zelenu. A i ja i moji radovi oduvek smo inspirisani prirodom. Svim komšijama se dopala ideja i priključili su se akciji - priča Tanja.

Inače, Tanja je rođena u Lisabonu, a nakon što je završila stidoje industrijskog dizajna ostvarila je san upisavši školu dizajna nakita. Inspirišu je putovanja širom sveta – nove kulture, boje, mirisi… Tako da, putujući, fotografiše i prikuplja različite elemente iz prirode, jer je upravo priroda njen glavni izvor inspiracije.

Zato i ne čudi što je upravo ona jedna od inicijatora pretvaranja ulice pod nazivom Rua da Silva u ono što je danas turistima poznatije kao Zelena ulica. A ova ulica osim zelenila osvaja ih i različitim restoranima, kafićima, kao i dekoracijom o kojoj meštani dodatno vode računa.

40 Eko list,
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
PORTUGAL
P hoto by P aulo E vang E lista on u ns P lash

Lisabon je u godini kovida proglašen za Zelenu prestonicu Evrope 2020. Tome su značajno doprinele i ovakve građanske inicijative. Od 2017. godine zasađeno je skoro 100.000 drveća. A Tanja i Žoao utiču na svoje sugrađane i biznise u okolini, da osim zelenila, u svoju svakodnevnicu uvedu i druge „zelene“ navike, kao što je zamena plastike.

U Lisabonu se sprovodi strategija urbane regeneracije promocijom sanacije praznih zgrada i kvalitativnim unapređenjem javnih prostora, posebno unapređenjem zelenih površina i njihove povezanosti. Na taj način cilj je i otvaranje više radnih mesta.

Lisabon razvija politike održivosti životne sredine u svim oblastima: promenu paradigme mobilnosti, usvajanje nove ekološke strukture grada (Zeleni plan), poboljšanje upravljanja otpadom i promociju energetske efikasnosti. Portugalska prestonica ve ć ima široku mrežu biciklističkih staza koja iznosi oko 70 km širom grada.

U novembru 2021. godine, čak dve godine pre planiranog roka, Portugalija je zatvorila poslednju termo-elektranu u zemlji u kojoj se za proizvodnju energije upotrebljavao ugalj.

A kako predviđaju, i ciljevi zacrtani za 2030. godinu verovatno će biti ostvareni i ranije. I to možda čak i pet godina ranije. U Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NECP) predviđeno je povećanje uključivanja obnovljivih izvora energije u sektor grejanja i hlađenja, sa fokusom na biomasu, visoko efikasnu kogeneraciju, obnovljive gasove (kao što su biometan i vodonik), toplotne pumpe i solarnu toplotu. To podrazumeva posvećenost održivoj mobilnosti i dekarbonizaciji potrošnje energije, promociji i jačanju javnog prevoza promovišući komplementarnost i modalnu artikulaciju, snažnu posvećenost električnoj mobilnosti, promovisanju mera energetske efikasnosti i većem uticaju i promociji naprednih biogoriva i vodonika.

41
Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Građani kao značajni proizvođači energije

Kao jedan od najvažnijih delova energetske tranzicije, koja je u Portugaliji prilično poodmakla, tamo navode upravo to što su sada porodice i kompanije aktivni učesnici u energetskom sektoru

Autorka teksta: Sonja Urošević, glavna i odgovorna urednica portala Megafon

Na vikendici porodice Pejić od prošle godine solarnu energiju prikupljaju dva panela. Dok ih nisu ugradili, nisu imali struju na porodičnoj vikendici. A sada su im ova dva panela dovoljna za svetlo, mali šporet i frižider, za punjenje svih električnih uređaja poput telefona i laptopova. Na ovaj korak su se odlučili, osim očiglednog, ekološkog uticaja, i zato što bi struju i održavanje Elektrodistribuciji morali da plaćaju cele godine. A ovako je koriste

samo kada im je potrebna. I osim inicijalne investicije – ne košta ih ništa.

„Više nemaš šta da ulažeš, osim ako hoćeš da dodaješ još panela. Onog trenutka kad staviš panele tebi se to isplati, jer koristiš tu energiju koja je neiscrpna i više ništa ne plaćaš. Ne plaćaš nikome struju, ne plaćaš ništa. Jednostavno nemaš više nikakve izdatke. Jedina obaveza je da, ako baš padne sneg, očistimo panele i to je to - kaže Jelena Đukić Pejić.

U baterijama se skladišti struja. To su dva panela i dve baterije jačine dva kilovata.

- To je u suštini sve što nama treba na vikendici. Ma koliko da smo tamo, zimi ili leti. Imamo konvertor koji se

uključuje i isključuje po potrebi. Kada smo tamo, mi ga uključimo, kad nismo, isključimo i on praktično tada više ne skladišti struju - dodaje Jelena.

Kako je u drugim zemljama?

Kao jedan od najvažnijih delova energetske tranzicije, koja je u Portugaliji prilično poodmakla, tamo navode upravo to što su sada porodice i kompanije aktivni učesnici u energetskom sektoru. Više nisu samo potrošači struje.

- Jedna od najvećih promena, verujemo, je aktivnija uloga građana i kompanija – proizvodnja, skladištenje i razmena njihove električne energije. To je naznačajnija promena. Promenili smo zakon 2019. godine kako bi predvideli prenošenje nekih direktiva koje promovišu ovo, jer vidimo ogroman razvoj dinamičnijeg učešća. Porodice proizvode svoju energiju, dele svoju energiju, skladište svoju energiju, kao i kompanije. Ovo je uvek bilo važno, jer predstavlja demokratizaciju u energetskom svetu. Ali u trenutnom kontekstu veoma visokih cena, još je i važnije - objašnjava za Megafon zamenik ministra za životnu sredinu i klimatske akcije i državni sekretar za energetiku Žoao Galamba.

U Portugaliji ljudi sve više sami investiraju u sopstvenu struju, jer solarna energija je jeftina, a alternativa – kupovina struje sa mreže je trenutno veoma skupa, tako da je podsticaj veliki.

- Pre svega, olakšice u dobijanju dozvola – pojednostavili smo dobijanje dozvola za manje projekte u Portugaliji, za neke nije ni potrebna dozvola, dovoljno je samo obavestiti da to radite sami. Tako da, ako želite da investirate, to možete da uradite lako, da instalirate lako i lako dobijete dozvole. Olakšice su ključ. Takođe je važno osigurati da finansijske institucije, kao što su banke, koje tradicionalno daju kredite za automobile, televizore, u svoj portfolio uključe i kredite povezane sa energet-

42 Eko list,
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
PORTUGAL
P hoto by W att a l ot on u ns P lash

skom tranzicijom. Nema razloga da možete da tražite kredit za kuću, a da bude teško da dobijete kredit da instalirate solarne panele ili bilo koji uređaj koji vam omogućava da, kao prvo, doprinesete energetskoj tranziciji, a kao drugo, ostvarite uštedu prilikom potrošnje energije - kaže zamenik portugalskog ministra.

Ušteda zagarantovana

RD Solar sistem DOO iz Kragujevca bavi se projektovanjem i ugradnjom sistema za obnovljive izvore energije. Predstavnik preduzeća Radisav Dinić naglašava da je njihova oprema sa Euro 1 sertifikatom.

Ugradnja pet kilovata košta od 6.000 do 6.500 evra. To se otprilike u praksi otplati za nekih pet do sedam godina, kažu u RD sistemu. Posle toga je ta struja gratis. Što se tiče same količine, ako panel zauzima oko dva kvadratna metra, za tih pet kilovata, potrebno je 14 panela. To otprilike znači da vam je za tih pet kilovata potrebno do 30 kvadrata.

Inženjer Darko Andrić iz RD Solar Sistem objašnjava da je ugradnjom solarnog sistema ušteda zagarantovana, bilo da je na vikendici ili u kući u kojoj živite.

- Ušteda vam je generalno sigurna. Samo zavisi koja vam je potrošnja. I vrlo je bitno kad ugrađujete te sisteme –da nikad ne ugradite više nego što vam treba. Bolje da ugradite manje nego što vam treba, pa onda naknadno da vam se nadograđuje, nego da ugradite višeobjašnjava Darko.

Kada ste povezani i na mrežu Elektrodistribucije, važno je da se ne napravi prevelik sistem u odnosu na vaše potrebe, jer je trenutna Uredba definisala da vam neće biti plaćen višak struje, odnosno ono što proizvedete, a ne potrošite, objašnjava Darko. Ali ćete moći sami da ga iskoristite kasnije.

„Uredba od avgusta meseca je definisala da to trenutno ne postoji, višak oni neće da plaćaju, ali zato će da vam računaju sve što više proizvedete da možete da trošite u toku kalendarske godine. Ona će najverovatnije biti od aprila do aprila, jer prvog aprila je planiran taj presek. Tako da možete na primer, zimi da trošite ono što ste leti napravili. Da

vam praktično Elektrodistribucija glumi bateriju.“

Novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije

Kroz novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije prvi put je uveden princip kupca-proizvođača ili prozjumera. Zakon je stupio na snagu u aprilu 2021. godine.

- On je konkretno olakšao u tom pogledu što imate mogućnost da pravite struju i da gurate u mrežu deo koji ne potrošite, i samim tim nam je olakšano što nam ne trebaju dodatne baterije da biste štedeli struju za period kad nema sunca. Negativna strana vam je jedino – kad nestane struje, nemate ni vi - kaže Darko.

A upravo Uredba o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača, o kojoj Darko govori trebalo bi da omogući građanima da kroz pojednostavljenu proceduru završe ceo posao.

Prema Balkan Green Energy News, prvi korak je zahtev snabdevaču, za građane je to Elektroprivreda Srbije (EPS), da se promeni ugovor o snabdevanju odnosno da sada možete i da preuzimate i da isporučujete električnu energiju. Drugi korak je da se operatoru distributivnog sistema Elektrodistribuciji Srbije (EDS) dostavi originalna izjava izvođača radova sa potvrdom odgovornog izvođača radova da su uređaji, instalacije i merno mesto ispravni i izvedeni u skladu sa propisima i standardima. Treći korak je angažovanje firme koja će ugraditi solarne panele.

Prema izmenjenom Pravilniku Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji je stupio na snagu 10. septembra 2021. godine – za radove na postavljanju solarnih panela, kao jednostavnih objekata u smislu Zakona o planiranju i izgradnji nije potreban nikakav akt nadležnog organa. A za objekte čija je proizvodnja energije preko 50 kw će se ubrzati i pojeftiniti svi postupci.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 43
F oto : P rivatna arhiva autor KE ; r icardo g o ME z a ng E l on u ns P lash

Grad i građani Luvena zajedno protiv klimatskih promena

na najnižem nivou i stalni razgovor sa građanima.

Transportno sredstvo broj jedan u malom belgijskom gradu Luvenu je bicikl. Rukovodstvo ovog grada je shvatilo pre desetak godina da dolazi radikalna transformacija i samo je bilo pitanje da li su spremni da upravljaju tim promenama.

Istovremeno izazov je bio uveriti građane i sve interesne grupe u takav plan. Prema rečima Muhameda Riduanija, gradonačelnika ovog grada u blizini Brisela poznatog po jednom od najstarijih univerziteta u Evropi, KU Luven iz 1425. godine, shvatili su da je nemoguće u današnje vreme voditi grad namećući rešenja.

Autor teksta: Miloš

Obradović, novinar Danas

“A ne možete samo pustiti sve da ide samo. Rešenje je horizontalna saradnja u koju su svi uključeni. Svi rade na održivom transportu, obnovljivim izvorima energije, upravljanju otpadom, efikasnijim zgradama… U gradu pravimo mnogo eksperimenata i one koji uspeju dižemo na viši nivo”, objasnio je Riduani delegaciji novinara iz Srbije koji su došli u posetu Luvenu u okviru programa “Media trips to EU” u organizaciji EU.

Pre četiri godine započet je projekat izvlačenja saobraćaja iz centra Luvena i kako kaže Riduani to je uvek osetljivo političko pitanje, jer se postavljaju pitanja o slobodi kretanja građana.

“Istrajali smo i dobili podršku građana. Od tada je upotreba bicikla u gradu povećana za 40 odsto. Imamo najveći broj biciklista u Belgiji”, kaže gradonačelnik ovog grada dodajući da je prema nekom istraživanju Luven grad u kome građani imaju najviše poverenja jedni u druge. On ističe da su tome doprineli programi

Pored bicikala i javnog autobuskog prevoza, značajnu ulogu igra i “car sharing” sistem. Najveći vozni park ovih automobila ima grad, ali postoje i privatne firme. Međutim, postoji i koncept komšijskog udruživanja gde nekoliko njih deli jedan automobil.

“To je veoma popularno kod drugog automobila u porodici. Grad obezbeđuje parking mesto za komšijski car sharing”, kaže Riduani.

Ipak, oko 25 odsto emisija se odnosi na saobraćaj, a čak 60 odsto na zagrevanje zgrada i kuća. Zato je jedan od najvećih projekata zamena prozora i vrata, popravka krovova, stavljanje izolacije i to grad subvencioniše.

Svi ovi projekti su objedinjeni u nevladinoj organizaciji Luven 2030 sa ciljem da postane grad neutralan sa stanovišta emisija ugljen dioksida. Prvi cilj je bio da se to desi do 2030. godine, ali je zatim pomeren na 2050. godinu.

Prema rečima Katrin Riken direktorke Luven 2030 kaže da je odgovornost za dobrobit zajednice nalagala da se bavimo životnom sredinom.

44 Eko list,
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj Iskustva grada dobitnika EU Greenleaf nagrade za ekološke projekte
BELGIJA

Ova organizacija je napravljena tako da uključuje sve grupe u gradu. Skupština broji 600 članova, a Upravni odbor 18 članova. Po tri predstavnika u odboru daje gradska vlast, tri civilno društvo, tri člana su iz predstavnici građana. Akademija, odnosno univerzitet daje tri predstavnika i na kraju komunalna preduzeća poput elektrodistibucije, transportnih preduzeća daju još tri člana. Ova grupa odlučuje o strategiji u kom pravcu će se grad razvijati. Riken ističe da je u početku to bilo podizanje svesti građana o klimatskim promenama kroz promocije i manifestacije, da bi posle tri, četiri godine počeli da realizuju i projekte.

„Kredibilitet ovom programu dala je nagrada EU Greenleaf 2018 godine. Tu smo dobili potvrdu spolja da radimo dobru stvar i to je privuklo i partnere, investitore…Ipak, iako je uloženo mnogo truda i realizovano dosta projekata podaci su pokazivali da emisije ugljenika se ne smanjuju u skladu sa tim. Zato smo 2019. godine napravili mapu puta do 2030. godine u kojima je pobrojano 13 programa kao što je renoviranje zgrada i povećanje energtske efikasnosti, solarni paneli, saobraćaj… Finansijska procena je da će ova transformacija koštati 3.000 evra po stanovniku godišnje”, napominje Riken.

S obzirom da Luven ima oko 100.000 stanovnika, program dosti-

zanja karbonske neutralnosti do 2050. godine bi koštao oko 300 miliona evra godišnje.

Osnovan je i Luven fond koji za sada ima 2,5 miliona evra koje je uplatio grad, ali namera je da se fond u prvom koraku otvori za preduzetnike, u drugom da se formira venture fond koji bi privlačio veliki kapital. Riken očekuje da kapital želeti da ide u gradove koji su klimatski ambiciozni jer će se tamo osećati sigurnijim.

Na kraju ideja je da se u nekom trenutku omogući građanima da svoju štednju ulože u infrastrukturni fond koji bi im donosio nešto veći prinos nego štednja u bankama, a iz kog bi se finansirali infrastrukturni projekti u gradu.

razvoj 45
Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

Sinergija zelenih prostora i zelenih rešenja u Danskoj

Početkom osamdesetih, skok cena nafte na svetskom tržištu Dansku je pokrenuo u promišljanje kako napraviti korenitu promenu

Kraljevina Danska je 70-ih godina prošlog veka - znači pre 50 godina - bila tu gde smo mi otprilike sada, u smislu prekretnice i okretanja ka zelenoj ekonomiji. Kao bogata zemlja u ekspanziji veoma je zavisila od fosilnih goriva i nafte, koje je uvozila. Međutim, početkom osamdesetih, skok cena nafte na svetskom tržištu Dansku je pokrenuo u promišljanje kako napraviti korenitu promenu. Tako je osmišljena i sprovedena strategija gde je veliki podsticaj dat ekološki održivim rešenjima od racionalne potrošnje struje i vode, do uvođenja sistemske energetske efikasnosti preko reciklaže i uvođenja obnovljivih izvora energije. Uvedene su promene u saobraćaju akcentirajući biciklistički saobraćaj i javni prevoz, sve je to počelo uticati na ponašanje pojedinaca, grupa, korporacija. Tako se došlo do toga da se već niz godina Kraljevina Danska nalazi na prvom mestu EPI liste (Environmental Performance Index) što samo potvrđuje da se usvojeni modeli ponašanja i upravljanja kontinuirano održavaju. Tokom posete Kraljevini Danskoj u okviru projekta Puls Evrope – medijske posete

Autor teksta:

Majda Adlešić, novinarka Ekolist

EU uverila sam se u tu sveobuhvatnu posvećenost tom cilju.

Kopenhagen

Amager Resource Center, ARC u Kopenhagenu je vrhunski primer zelene Agende Evrope i jedan od svetski najefikasnijih primera „eco -friendly waste to energy plants”. Što će reći da najprijateljskije prirodi i ljudima tretiraju otpad i od njega prave energiju. Pored toga, to je i primer izuzetno pametnog promišljanja i upravljanja prostorom. Površinu objekta koji je osmislio jedan od najboljih arhitekata u Danskoj, Bjarke Ingels i njegov studio BIG, čini 17.000 m2 krova i fasada. Na krovu je posađeno više od 300 primeraka drveća i 7.000 grmova šiblja. Ostalo su trave i divlje biljke kojih ima posvud naokolo kompleksa Amager Resource Centra. U parku na CopenHillu naći ćete: skijališta, rutu slaloma, freestile park, dečiju padinu, planinarsku rutu, garmin trkačku stazu, kafić, bar i krovnu terasu, zid za penjanje. Ski staza je otprilike dugačka 400 metara, sa visinom pada od 75 metara. Skijaška staza sastoji se od četiri staze postavljene u različitim stepenima težine. Možete imati priliku za trčanje

list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

ili penjanje stepenicama na 670 metara, a staze za trčanje i planinarenje na brdu inspirisane su norveškim / švedskim planinama. Krovna terasa i šank su na visini od 78 metara, Vidikovac je visok 85 metara i pruža najbolji pogled na grad. CopenHill ima najviši zid za penjanje u Evropi od 80 metara, podeljen u četiri terena, sa rutama za penjanje od 5a (lako) do 8a (zaista teško). Pri tome, ARC i CopenHill su dve odvojene kompanije koje koriste jedan objekat odnosno resurs.

Amager Resource Center kao, našim jezikom najjednostavnije rečeno, spalionica otpada, od 17 tona smeća na sat tokom godine zagreva 90.000 stanova (1.363 GWh) i snabdeva strujom 80.000 stanova (244 GWh). Naravno, reč je o otpadu koji nije ni u jednoj od grupa za selekciju otpada. Od ove godine, u celoj Danskoj pa i u Kopenhagenu podiže se nivo razdvajanja otpada na deset sekcija: otpaci od hrane, kartonska ambalaža, papir, meka i tvrda plastika, ambalaža od hrane, opasni otpad i baterije, metal, tekstil, staklo i ostali otpad. To znači da svaka zgrada, škola, domaćistvo, kompanija moraju imati najviše deset kanti za otpad, tako da su uveli i kante sa pregradama da bi broj istih bio smanjen. U proizvodnju energije ide sve što nije reciklabilno ili za ponovnu upotrebu. Ono što je van ovih kategorija, bezbedno se zatrpava na određenom mestu ali tako da se u trenutku pronalaženja rešenja za upotrebu, izvadi i upotrebi smisleno. Trenutno za potrebe rada ARC-a uvoze otpad iz Engleske. Objekat ima 12 spratova kojima se razvija proces pretvaranja otpada u električnu energiju i grejanje. Deo objekta uz najveću vertikalu su kancelarije a ostali deo je otvoren u smislu komunikacije kroz njega između spleta cevi, bojlera, platformi i kontrolnih soba. ARC je markantan i uočljiv sa svih lokacija u Kopenhagenu ali i okolini, zbog

46
Eko
DANSKA

zanimljive konstrukcije i po dimnjaku koji ispušta potpuno čist vazduh za koji su u više navrata utvrdili da je čistiji od vazduha na pojedinim ulicama u gradu gde još uvek masovnije koriste automobile nego bicikle. Na visokim spratovima naravno oseća se velika toplota ali čak ni pri spuštanju ka nižim nivoima objekta neprijatan miris otpada nije bio prisutan zato što zapravo nema gomilanja otpada već se on neprestano obrađuje odnosno spaljuje. Tu se dovozi otpadni materijal iz pet opština regije Kopenhagena metropoliten koja još uvek nije dostigla dva miliona stanovnika. Ove godine uveli su korišćenje 100 električnih kamiona za sakupljanje otpada koje su poručili od Scanie iz susedne Švedske. Pored toga ARC upravlja sa 17 reciklažnih stanica gde blizu million građana donosi svoj baštenski otpad, građevinski šut i druge vrste otpada za reciklažu. Njihov cilj je da stvore klimatski neutralne uslove odnosno da recikliraju što je moguće više otpada. Kako je moj sagovornik Nils Thor Rosted naveo, ono što u ARC-u ističu kao najveći poduhvat je skladištenje CO2, carbon capture. Cilj je da prikupe 90% godišnjih emisija do 2025. godine, što je jednako 500.000 tona zarobljenog CO2 godišnje, što će Kopenhagen učiniti prvom Carbon free prestonicom na svetu, odnosno neutralnom od ugljenika. Sakupljeni CO2 nakon tog vremena biće iskorišćen u

neke druge svrhe umesto da je završio u atmosferi kao jedan od najprisutnijih zagađivača i gasova staklene bašte. Više o tome može se videti u videu koji se nalazi na linku QR koda. Najveća polemika oko spalionica kod nas u Srbiji, „za i protiv” odnosi se na dim i gasove koji bi zagađivali okolinu (kao da to već ne čine deponije na sve strane). Da to ne mora biti tako pokazuje proces čišćenja dimnih gasova Amager Bakke-a koji je jedan od najboljih na svetu. Kad dim prođe kroz kotlove i oda toplotu, mora se očistiti. Svaka linija peći ima zaseban sistem za pročišćavanje dima koji se sastoji od električnog filtera, katalizatora, tri uređaja za pročišćavanje i filtera za prašinu. Električni filter uklanja većinu prašine u dimu, poznatom i kao leteći pepeo. Dim se zatim propušta kroz katalizator, koji uklanja NOKS. Prvi piling uklanja hlorovodoničnu kiselinu, živu i druge neželjene supstance, dok drugi uklanja sumpor-dioksid pomoću kreča. Treći piling je takozvani kondenzacijski piling. Vodena para se kondenzuje u kapljice vode, tako da se preostala toplota može koristiti u dimu pomoću toplotnih pumpi. Preostala toplota se putem izmenjivača toplote šalje u mrežu daljinskog grejanja. Poslednja faza čišćenja sadrži filter za mokru prašinu koji uklanja poslednje ostatke prašine u dimu. Pre nego

što očišćeni dim dođe do dimnjaka, on prolazi kroz mernu stanicu koja neprekidno registruje sadržaj zagađivača. ARC na taj način osigurava da su ispunjeni svi ekološki zahtevi.

Hillerød

Danska je ravničarska zemlja i veoma im je važno očuvanje kvaliteta podzemnih voda koje su jedini izvor snabdevanja pijaćom vodom. Kako je Pernille Ingildsen, project menadžerka u kompaniji Hillerød Forsining rekla, svesni su da piju vodu koju su pili i dinosaurusi i da je primarno važno očuvanje kvaliteta tih izvorišta. Zato su u Danskoj posebno posvećeni čišćenju otpadnih voda zbog očuvanja podzemnih izvora, potoka, reka, jezera i morskog okruženja, i stalno rade na tome da to bude još bolje. Trenutno se u Hillerødu gradi novi savremeni vodovod, koji će biti efikasniji i tehnološki unapređen, a pored toga uspostavljaju i novo izvorište u Frirslevu, kako bi obezbedili dovoljno kvalitetne vode za piće za mnogo narednih godina. Zanimljiva je ideja komunikacije sa stanovništvom tako da se organizuju ture obilaska radova na osavremenjivanju vodovodne infrastrukture u naselju, što je takođe ideja projekt menadžera iz Hillerød Forsininga, kompanije koja objedinjeno pruža komunalne usluge.

Održivost može značiti mnogo stvari, u Hillerød Forsining-u održivost se

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 47
Gore: Nils Thor Rosted i autorka teksta;

objašnjava kao kontinuirana aktivnost koja ne opterećuje okolinu. I to deluje kroz veliki broj inicijativa odnosno projekata. Primera radi, environmental park Solrødgard, ispod čijeg jednog dela se nalazi postrojenje za preradu otpadnih voda, podignut je na osnovu principa da cca. 90% građevinskih delova mora biti u mogućnosti da se ponovo koristi na drugom mestu ako se iz bilo kog razloga postrojenje mora premestiti na drugo mesto. Kroz sve procese pridržavaju se ciljeva održivog razvoja (SDG). Pored toga rade na održavanju i razvijanju biodiverziteta na lokaciji environmental parka. Veliki napor se ulaže kroz saradnju sa udruženjem „Vild med Vilje” i opštinom kako bi obezbedili stalne uslove da tu uspevaju životinje i biljke. Klimatski i environmental park Solrødgard važan je deo u zelenoj tranziciji Hillerøda. Park Solrødgard je mesto gde se čisti veliki deo opštinskih otpadnih voda. Proces prečišćavanja sprovodi u pokrivenom visokotehnološkom postrojenju za prečišćavanje. Objekat je pušten u upotrebu 2018. godine i ispunjava savremene zahteve za čišćenje i stvara osnovu za prečišćavanje otpadnih voda iz novih bolničkih i farmaceutskih preduzeća u opštini. Postrojenje ima kapacitet od sedam do osam miliona

kubnih metara godišnje. Farmaceutska industrija u Danskoj je veoma razvijena, samo u Hillerødu su prisutne tri kompanije, uz to gradi se nova bolnica i sve je to veliki izazov u domenu prečišćavanja otpadnih voda. Danas je moguće iskoristiti energiju iz nusproizvoda nakon čišćenja otpadne vode za toplotu. Postrojenje za tretman prečišćavanja otpadnih voda je CO2 neutralno i proizvodi energiju. Planiraju da pročišćavanje otpadnih voda od ostataka lekova i posebno štetnih materija bude focus u predstojećem periodu. Tako će biti obezbeđen minimalni otisak na ekosisteme ispuštanjem prečišćene otpadne vode. Već sada se ovom biološkom metodom dobijaju vode visokog nivoa čistoće koje se kao takve vraćaju u prirodu. Prostor obiluje lagunama u koje se ispušta prečišćena otpadna voda koja prirodnim putem dalje ide do prvih jezera a potom u more. Zaposleni su mi timski predstavili rad kompanije, pored Pernille Ingildsen, jedne od menadžerki u postrojenjima za proizvodnju pijaće i za preradu otpadnih voda. U prostoru Hillerød Forsyning srdačno su me dočekale i njene kolege, Henning Gade, koji je projekt menadžer izgradnje i tehničke podrške svim postrojenjima i Abilasha D. Mishra, simpatična koleginica

doktorantkinja koja radi kao istraživač u procesima prerade otpadnih voda i otpada. Kako su mi rekli i pokazali, veoma su ponosni na svoje inovacije u tehnološkom postupku težeći zero waste preradi. Uprkos konstantnoj edukaciji u otpadnim vodama i dalje se nađu materijali, uglavnom plastike koje su počeli da prerađuju u novu sirovinu za puteve.

Park Solrødgard se takođe fokusira na prilagođavanje klimi u obliku prirodnih bazena, laguna za sakupljanje kišnice tokom kišnih perioda. Posetioci kojima je prostor otvoren za obilaske, mogu uživati u šetnji područjima parka izgrađenim od recikliranog tla, penju po zelenom krovu postrojenja za prečišćavanje vode te da uživaju u bogatom životu ptica močvarnog područja.

U vezi sa činjenicom da park Solrødgard poprima svoj konačan oblik opremljen je svime da podrži život prirode. Hotel za slepe miševe, koji opisuju kao najskuplje kvadratne metre u Danskoj i osmatračnica za posmatranje ptica, hotel za insekte već stoje kao vidljivi markeri u pejzažu, zajedno sa postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda i stanicom za reciklažu. Tu su još koridori za prolaske žaba, lisica i ostalih životinja. Prostor je pokriven travama i ostalim biljkama koje su karakteristične za ove predele u Danskoj tako da maksimalno odišu prirodnošću. Krov samog prečistača otpadnih voda pokriven je sukulentama koje tokom godine menjaju boju i cvetaju tako da se slika nekoliko puta menja kroz sezone. Biće uspostavljeno ukupno šest punktova, koji moraju biti vidljivi i privlačiti radoznalost posetilaca i podsticati da ih posete kako bi dobili više informacija o postrojenju i čitavom parku. Pored punktova sa klupama koji funkcionišu kao učionice na otvorenom, planiraju oznake za dobrodošlicu posetiocima parka. Površina iznosi ukupno 51 ha i sastoji se od livadskih površina sa razlikama u nivou, gde postoje i suve padine i vlažne livade. U prostoru je postaviljeno veliko kamenje koje zadržava toplotu sunca, što privlači insekte poput leptira i guštere koji se ovde mogu nauživati u prohladnim

48 Eko
DANSKA
list,
časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj Henning Gade i Abilasha D. Mishra u pogonu za prečišćavanje otpadne vode

prolećnim danima. Pored toga, tu su i mala šumska područja i mala jezera. U blizini šume su oborena stabla, koja će na kraju poslužiti kao staništa za male životinje, insekte i gljive koje žive na mrtvim stablima. Pored klimatskog i ekološkog parka, Hillerød Forsining ima nekoliko parcela i objekata širom opštine, gde postoji mogućnost da se prenameni cca. 10.000 kvadratnih metara za divlju prirodu.

Važan segment aktivnosti je i proizvodnja kvalitetne vode za piće. Hillerød Forsining neprestano radi na obezbeđivanju čiste vode u česmama - kako sada tako i u buduće. Kontinuirano mere kvalitet vode, pa vode računa da koncentracija fluora, gvožđa, mangana, nikla, nitrata i arsena budu ispod graničnih vrednosti. Trenutno je takođe veliki fokus širom zemlje na PFAS supstancama koje izazivaju rak (perfluorooktansulfonati), a koje su pronađene u vodi za piće na nekoliko mesta u zemlji. Ali ne u Hillerødu. Pošto je Danska agencija za zaštitu životne sredine pooštrila zahteve za PFAS supstance u vodi za piće i spustila granicu sadržaja PFAS supstanci PFOA, PFOS, PFNA i PFHkS na 2 ng/l, kontinuirano rade proveru kvaliteta vode iz vodovoda. Reč je o materijama koje se teško razgrađuju, tzv. „zauvek hemikalije”. Njihova poslednja analiza vode u junu pokazala je da još uvek nema PFAS u njihovoj vodi za piće. Shodno tome, ispuštanje fosfora sa koncentracijom od 0,11 mg/l je dobro u okvirima do 0,18 mg/l. Izmerena koncentracija supstance takođe

odgovara padu od više od 35 odsto u odnosu na 2020. godinu.

Komuna Hillerød je veoma odgovorna u upravljanju vodama i kako mi je rekao Lars Bonde, biolog u upravi grada: „Veliki deo urbanih područja u Hilerodu ima kombinovane sisteme za odvodnjavanje. Danas se kanalizacioni sistemi uvek grade kao odvojeni sistemi za otpadne i kišnice. Radimo na razdvajanju starih kombinovanih kanalizacionih sistema, tako da razređene otpadne vode ne završavaju na našim ulicama i rekama, kada pada kiša više nego što drenažni sistemi mogu da podnesu. Kada gradimo nove odvojene sisteme u novim oblastima, i odvajamo stare sisteme u postojećim oblastima, pokušavamo da dizajniramo sisteme

za kišnicu koji dodaju rekreativnu vrednost području, npr. čišćenjem vode u jezerima kišnice, zelenim kišnicama ili drugim rastvorima na površini. U svim novim propisima o zoniranju u Hillerød Kommune-u, nalaže se da svi stambeni objekti prikupljaju i ponovo koriste kišnicu u toaletima i mašinama za pranje veša. To osigurava da se voda za piće ne koristi nepotrebno. Objekti koji ponovo koriste kišnicu na ovaj način oslobođeni su plaćanja dela naknade za odvođenje otpadnih voda”. Istražujući, upoznajući i posmatrajući kako su Danci napravili neka rešenja na krajnje prirodan način nije teško pomisliti da je to sve lako izvodljivo i kod nas jer nas povezuju mnoge sličnosti.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 49
Environmental park Solrødgard kao krovna površina pogona za prečišćavanje otpadnih voda Hillerod prečistač Laguna u koju se ispušta prečišćena voda

Kako bi to priroda rešila?

Današnji primeri uređenja prostora u Danskoj orjentisani su na podizanje environmental parkova i zelenih prostora za dekontaminaciju i rekultivaciju terena.

Autorka teksta: Majda Adlešić, novinarka Ekolist

Kraljevina Danska, kao arhipelag od 1.000 ostrva, ima mnoge specifičnosti u geografskom smislu, istorijskom razvoju i posvećenosti zelenim prostorima u njihovom najširem smislu. Pejzaž se vekovima oblikuje ne samo uticajem prirode već i veoma veštim upravljanjem ljudi. Ravničarski predeli, gde je najviša tačka Mollehoj, visine svega 170,86 m i gde nijedno naselje nije udaljeno od mora više od 50 km, veliki su izazov za život. Najpre su pejzaž oblikovali iz strateških odbrambenih potreba podižući utvrđenja, kao što je Fredericia, na primer. Pri formiranju ove tvrđave i docnije grada, učinjeni su značajni zemljani radovi kojima se

menjala konfiguracija terena u kombinaciji sa kanalima spunjenim vodom. Zemlja kopana za kanale je nabacivana gradeći novi oblik terena a sa površina van grada doneta je isečena trava kako bi se pokrili zemljani oblici. Sve te strukture postoje i danas, ako se ne upitamo o njihovoj genezi imamo utisak da su takve oduvek.

Kasnije su se javile druge potrebe, najviše obrada i oblikovanje terena zbog poljoprivredne proizvodnje koja je u Danskoj na veoma važnom mestu. Usledile su potom potrebe za ulepšavanjem prostora odnosno pejzažnim uređenjem uz dvorce podizanjem baroknih parkova i šuma za lovišta, u gradovima za zabavu. Današnji primeri su orjentisani na podizanje environmental parkova i zelenih prostora za dekontaminaciju i rekultivaciju terena. Sve to zajedno definitivno jako utiče

50 Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

na i kvalitet životne sredine. Nekada se to nije posmatralo kroz tu prizmu, ali je zasigurno koren orjentacije Danaca prema kvalitetnoj životnoj sredini i u njihovoj vrtnoj i parkovskoj tradiciji. U svemu ovome ne treba zanemariti i urbano baštovanstvo koje postaje sve prisutnije u gradovima.

Fredericia

Gradić na veoma važnom strateškom mestu, po svojoj lokaciji bio je odavno zanimljiv i za osvajanje i za čuvanje. Tako je i podignut kao utvrđenje sredinom 17. veka po prethodno opisanom modelu. Postao je važno lučko naselje sa razvijenom hemijskom industrijom. I koliko god da je taj aspekt donosio mogućnost napredovanja, razvoja , radnih mesta i zarade donosio je i veliko zagađenje koje je počelo da ugrožava jednako život u moru i na kopnu, od biljnog i životinjskog sveta do ljudi i svih prirodnih resursa. Kako mi je sagovornik, Peter Kirketofte, project menadžer u projektu rekao, do realizacije ideje razvoja Kanalbyen distrikta došlo je nakon što je 2008. godine

DANSKA

lokaciju kupila FredericiaC P/S, kao javno-privatno partnerstvo uspostavljeno između lokalnih vlasti Fredericije i kompanije Realdania Urban Development. Tome je prethodilo zatvaranje i iseljenje fabrike sumporne kiseline Siren iz koncerna Kemira 2004. godine, kao i brodogradilišta, jer su oba objekta bila veliki zagađivači zemljišta i mora. Započeto je sa razvijanjem regionalnog plana. U prvom koraku, razvijena je zajednička vizija, uključivanjem lokalne zajednice kroz radionice. Lokacija je očišćena od zapuštenih i kontaminiranih zgrada i omogućeno je privlačnim privremenim pejzažom, dizajniranim od strane pejzažnih arhitekata SLA, da započne process dekontamnacije I formiranja novog pejzaža. Par reči o ovom izuzetnom timu. Reč je o projektnom studiju SLA za pejzažnu arhitekturu sa kancelarijama u Kopenhagenu, Cirihu i Šangaju. Zajedno rade pejzažni arhitekti, biolozi, antropolozi, urbanisti, dizajneri rasvete, arhitekte, stručnjaci za sadnju, urbani dizajneri, ekolozi, doktori nauka, stručnjaci za bezbednost i inženjeri šumarstva. Izuzetno zanimljiv tim sa strastvenom i temeljnom posvećenošću poslu. Kad kreću u novi projekt prvo pitanje je „Kako bi to priroda rešila?”

Pejzaž u velikoj meri poboljšava percepciju i korišćenje područja i podstiče građanski uticaj. U ovom slučaju omogućava pristup obali, stimuliše događaje u zajednici i inicijative korisnika sa nivoa upravljanja ka stanovništvu. Delovi lokacije su u pro-

cesu dekontaminacije, koja je delom obavljena, a delom je prostor pokriven lokalno eksperimentalnom vegetacijom koja prečišćava zemljište i vode. U 2010. godini, FredericiaC je pokrenula dvostepeno takmičenje na kojem su pobedili KCAP Architects&Planners sa saradnicima. Tako je došlo do toga, da na mestu nekadašnje fabrike sumporne kiseline, najpre podignu park za dekontaminaciju prostora kao privremeni pejzaž. Sasvim suprotno od naše prakse da nakon rušenja (namernog) ili dopuštanja da se uruši neki industrijski objekat godinama posmatramo nešto što najviše liči na deponiju građevinskog otpada.

Søndervold

Deset godina nakon toga kad su već neki segmenti naselja podignuti i stanari započeli suživot u novoj sredini, započeli su podizanje parka. Park Søndervold na 10.200 m2, koji je dizajnirao studio za pejzažnu arhitekturu SLA u saradnji sa Ramboll-om, obezbeđuje 3.200 novih stabala i šiblja i više od 250 različitih vrsta biljaka odabranih da unaprede lokalni biodiverzitet. Većina stabala iz prethodnog „privremenog pejzaža” - pokrenutog pre deset godina radi dekontaminacije terena - ponovo je upotrebljena za trajni dizajn. Zato pored mlađih, sveže posađenih primeraka možemo videti i odrasla stabla. (Ove godine sam obilazeći parkove i gradove uočila novi trend zalivanja koji apsolutno potreban a odnosi se na male rezervoare vode

od vodootpornog materijala koji se postavljaju oko stable). Ostali sadržaji uključuju urbane baste u visokim gredama, igrališta i staze za trčanje, mogućnosti za fitnes na otvorenom. Više od 1.000 stanovnika posetilo je otvaranje u junu ove godine. Tako je Fredericija postala bogatija za zeleni urbani prostor. Ne negovan travnjak, već mnogo prirodnije područje koje se proteže od zida tvrđave do kanala kroz rastući okrug u Lilebeltu. Park Søndervold u Kanalbyenu je fantastično mesto za šetnju, ručak na otvorenom ili igranje dece. Søndervold je postao „zelena tačka za disanje” sa različitim vrstama biljkama koje su odabrane da privuku ptice i životinje. Inspiracija za gradnju parka dolazi iz okoline Fredericije, iz neposrednog okruženja koje nudi, između ostalog, plažne livade, šume, peščane i kamene nasipe. Stoga u parku možemo otkriti i biljke otporne na sol, zeleno drveće, livade i peščano dno. Velika raznolikost sadnje povećava kvalitet biodiverziteta grada i stvara dobre uslove za život ljudi i životinja. Takođe, možemo videte srušena stabla drveća, koja su postavljena za insekte - i bazen za kišnicu, koji formira malo jezero kada pada kiša. Park je produžetak Fredericijinih velikih zelenih bedema, tako da se sve to može doživeti u jednostavnoj šetnji ili trčanju. A tu su i zajedničke bašte, igralište, mesto za vatru, stolovi i klupe i druge aktivnosti. Park je još jedna prekretnica u ostvarenju vizije Kanalbyena kao atraktivnog okruga

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 51
oto
E ns c E d E rs KJ old
F
: J
52 Eko list, časopis za
DANSKA P hoto by r olands v arsb E rgs on u ns P lash
ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

u Fredericiji. Činjenica da je na mestu parka nekada bila fabrika sumporne kiseline „Siren” ukazuje da je oblast prošla kroz ogromnu transformaciju iz jedne krajnosti u drugu. I upravo je ova transformacija dala inspiraciju za umetnički concept prostora koji je još jedna dodatna vrednost ovog sjajnog pejzažnog i urbanističkog rešenja. Sva rešenja su doneta i tako se radi i u buduće, u dogovoru sa građanima, korisnicima prostora.

U srcu novog gradskog parka Søndervold u Kanalbyenu, nalazi se deo sa malim finim urbanim baštama - Bihaverne. Ekologija, biodiverzitet i kultivacija zajedno su ključne reči za život u baštama. Eksperimenti se sprovode uz optimalne uslove zemljišta, sakupljanje semena, širok spektar biljnih vrsta i mnoge mogućnosti koje četiri godišnja doba nude u vezi sa gajenjem biljaka. Ima mesta za povrće, letnje cveće, trajnice, bobičasto grmlje i voće, i još čitavu grupu kreativnih sadržaja. Urbane bašte u Søndervoldu sastoje se od (za sada): 60 privatnih

baštica; 10 baštica za zajedničku obradu; 10 baštica za gradske ustanove; 1 oranžerije za zajedničko uzgajanje i život. Svako se može pridružiti. Ove sezone svi građani Fredericije, ne samo Kanalbyena, mogli su koristiti deo gradskih bašta registracijom i

uplatom 50 DKK (što je oko 6,7 evra ili 800 dinara). Time obezbeđuju sebi baštu veličine 120 x 120 cm, koju mogu obrađivati po želji, i time su pozvani da doprinesu zajedničkom životu u baštama. Ponuda važi sve dok ima slobodnih gredica. Ima primera gde zakupe nekoliko gredica i formiraju omanji prostor u kojem su još i stočić i klupa. A zaista gaje sve, od cveća preko povrća, začinskog bilja, bobičavog voća. Sve je zaštićeno špalirom borova jer sa strane mora duvaju jaki vetrovi. Začetnici ideje baštica, „Grow your City” je zajednica ljudi sa „zelenim prstima” u Kanalbyenu, koja je osnovana i kreirana 2012. godine. Vizija je da inspiriše na novi način razmišljanja o izgradnji i razvoju grada, gde su održivost, ekologija, samodovoljnost i učešće građana važni naslovi. Podržavaju ideju da više prirode u gradovima poboljšava fizičko i mentalno zdravlje građana i pruža dobra i raznovrsna iskustva u zavisnosti od godišnjeg doba i vremena.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 53
F oto : J a nita a rdal t ho M s E n , K arin l aurs E n , K lavs l ind

Čugud – prvo pametno selo u Rumuniji

Čugud može služiti kao primer ne samo manjim naseljenim mestima, već i većim gradovima u Rumuniji, kako se kod ljudi razvija svest o očuvanju životne sredine.

Tokom naše posete Rumuniji, najviše sam se radovala poseti Trasilvanije jer pored prelepe prirode ima bogatu istorijsku prošlost. Ipak, mesto koje je na mene ostavilo najveći utisak jeste jedna mala opština, nadomak Alba Julije, u okrugu Alba. Opštinu Čugud čine šest manjih sela. Iako je manja opština, to ne treba da vas zavarava, jer ljubav prema zdravoj životnoj sredini je glavni adut ove zajednice. Čugud može služiti kao primer ne samo manjim naseljenim mestima, već i većim gradovima u Rumuniji, kako se kod ljudi razvija svest o očuvanju životne sredine.

Naime, od 2000. godine predsednik Opštine Čugud je George Damjan, čovek koji se smatra jednim od najzaslužnijih za pokretanje pojedinih projekata

Autorka teksta:

Dorela Jenča, novinarka RTV

o oblasti zelene energije. Opština je, zahvaljujući dobrom poslovanju i kvalitetnom usmeravanju ideja, uspela da privuče evropske fondove, a do sada je uloženo čak 40 miliona evra.

Čugud je pre četiri godine poneo titulu prvog pametnog sela u Rumuniji, a sada mnoge opštine žele da se ugledaju na ovakav način razvoja svesti koji teži ka prilagođavanju današnjem vremenu, tehnologiji.

Nakon obezbeđivanja električnih panela, rasvete uz pomoć obnovljivih izvora energije, inteligentnog parkinga

časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

i drugih investicija u oblasti zelene energije, Opština Čugud je otišla korak dalje. Na red su došla deca, a deca mogu promeniti svet i učiniti ga lepšim.

Zahvaljujujući implementirani projektima, u Čugudu je 2019. godine otvorena prva inteligentna škola, koja ujedno predstavlja i prvu inteligentnu školu u ruralnom području Rumunije. Učenicima koji pohađaju nastavu u ovoj školi obezbeđeni su svi uslovi za rad i kvalitetnu nastavu, dok je broj zainteresovanih za ovu školu sve veći.

54 Eko
list,
RUMUNIJA

Porodice iz okolnih mesta, pa čak i iz Bukurešta naseljavaju Opštinu Čugud, u želji da njihova deca imaju najbolje uslove u obrazovnom sistemu. Da je inteligentna škola jedan dobar potez, potvrđuje činjenica da škola koja je imala šezdesetak učenika i bila pred zatvaranjem, sada broji preko 200 učenika. Zbog velike zainteresovanosti, u planu je izgradnja još jedne inteligentne škole, potvrdio je George Damjan, predsednik Opštine Čugud.

Iako se sela u Rumuniji intenzivno raseljavaju, broj stavnovnika u Čugudu se povećao, a to nam ukazuju podaci, da je u ovoj opštini 2000. godine živelo 2.600 stanovnika, a danas 3.500. Razlozi ovih pozitivnih rezultata su sigurno bolji uslovi za život.

U želji da se briga o prirodi podigne na najviši nivo, Opština Čugud je realizovala još jedan projekat u nizu koji je usmeren na zaštitu životne sredine. Pomoću evropskih fondova pokrenut je projekat „Zeleni - robot za reciklažu”. Naime, ovim projektom opština Čugud predstavlja prvu zajednicu u Rumuniji koja ima svoj virtuelni novac, nazvan „Čuguban”.

O čemu se radi? Zapravo, „Čuguban” je jedan vid nagrade ljudima, a posebno deci, koja sakupljaju otpad i recikliraju plastične, staklene i aluminijumske ambalaže. Prva reciklažna stanica u obliku robota postavljena je dvorištu pametne škole u Čugudu.

Cilj ovog projekta je svakako edukacija mladih i podizanje svesti kod dece kako prirodu treba tretirati. Pred decom je i jedan izazov i zadatak, da do kraja letnjeg raspusta recikliraju što više

ambalaža i na taj način sakupe što više virtuelnih novčića. A na početku godine prikupljeni virtuelni novčići biće pretvoreni u pravi novac koji će deca koristiti isključivo u školi.

Ono što je zanimljivo u vezi ovog pametnog robota je da prepoznanje ambalažu, tačnije učitava etiketu proizvoda koji se reciklira i na taj način može se napraviti statistika šta se najviše konzumira u ovoj opštini.

Lokalna samouprava Opštine Čugud planira da u narednom periodu postavi iste reciklažne stanice i u drugima delovima opštine, a građani koji budu skupljali otpad i taj isti budu reciklirali, mogli bi da ostvare popuste u prodavnicama, koje će biti uključene u ovaj projekat. Takođe, radi se na tome da u budućnosti građani opštine Čugud budu u mogućnosti da koriste virtualni novac za ostvarivanje određenih poreskih olakšica.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

razvoj 55

Puls Evrope – medijske posete EU

Projekat „Puls Evrope - medijske posete EU” sprovodi se u Srbiji od februara 2020. godine. Projekat finansira Evropska unija, a sprovodi konzorcijum koji predvodi Gete institute Srbija u saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije (NUNS ) i Centrom za kulturnu dekontaminaciju (CZKD)

Glavna aktivnost projekta je organizovanje medijskih poseta zemljama EU i regiona, s ciljem da se novinari domaćih medija podrže u izveštavanju iz evropskih zemalja u širokom spektru oblasti, od zaštite ljudskih prava, rodne ravnopravnosti, poljoprivrede, zaštite životne sredine do inovacija i turizma. Novinari tako istražuju primere dobre evropske prakse kako bi informisali građane korz svoje priloge o tome, ali istovremeno izveštavaju i o tome kako Evropa danas živi i radi, a „pokrivaju” i značajne političke teme, kao što je to humanitarna kriza ukrajinskih izbeglica u Poljskoj. Novinari su potpuno nezavisni u svom izveštavanju: projekat omogućava organizovanje putovanja i logističku podršku, ali ni na koji način ne utiče na način rada novinara. U projektu mogu da učestvuju svi mediji u Srbiji koji se pridržavaju Etičkog kodeksa i profesionalnih standarda. Nakon što je na početku pandemije Kovid-19 rad bio zasnovan uglavnom na onlajn osnovama, u protekle dve i po godine projekat organizuje individualna i grupna medijska putovanja za novinare domaćih medija. Ukupno 130 novinara iz 30 medijskih kuća učestvovalo je u medijskim putovanjima i izveštavalo iz 15 zemalja EU (Austrija, Belgija, Danska, Nemačka, Holandija, Finska, Švedska, Francuska, Portugal, Poljska, Italija, Španija, Hrvatska, Slovenija, Rumunija) i jedne zemlje regiona (Albanija). Nakon tih putovanja, novinari su do sada objavili 212 priloga (reportaža, izveštaja, intervjua) u svojim medijima od kojih je veliki broj preuzet i objavljen i u drugim medijima zemlje, ali i regiona. Kako je jedan od projektnih zadataka i organizovanje medijskih poseta Srbiji za novinare iz zemalja EU, projekat je u novembru 2022. godine organizovao posetu grupe novinara iz osam evropskih zemalja oko teme „Inovacije i digitalni razvoj u Srbiji”, približavajući tako našu zemlju evropskim medijima. Da bi doprineo profesionalizaciji medija, projekat „Puls Evrope” organizovao je tri debate sa učešćem mnogobrojnih domaćih novinara i njihovih kolega i koleginica iz Evrope.

Izdavač: Institut za održivi razvoj i zaštitu životne sredine „Zeleni krug” Pavla Vuisića 11/1, Novi Sad Telefon: 021/2280-537; 065/888-08-57 E-mail: ekolist@yahoo.com; Web: https://ekolist.org FB: www.facebook.com/ekolistmagazin/

Direktorka izdanja: Jadranka Marčok Urednica: Majda Adlešić Graphic design: Marica Puškaš Marketing i plasman: Jan Marčok

56 Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

CIP - Katalogizacija u publikaciji Matice srpske, Novi Sad

ISSN 1821 - 4134

LIČNA KARTA PROJEKTA
Pratite nas!
@PulsEvrope @puls_evrope www.facebook.com/PulsEvrope pulse-of-europe.euzatebe.rs
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.