eEkolist 20

B

PD ES F PL A iz T da NO nj e

Broj 20 ● Godina 3. ● Ekologija ● Zaštita životne sredine ● Održivi razvoj i zdravi stilovi života

Dolaze li nam gladne godine?

RECIKLAŽA Depozitnim sistemom do veće stope reciklaže

KLIMATSKE PROMENE Šta nam poručuju toplotni talasi u Americi i Evropi?

ZAŠTITA PRIRODE Rezervati biosfere - poligoni za ekološko obrazovanje

Foto: Vladimir Dobretić, Oliver Fojkar, Laslo Galamboš

POKRAJINSKI ZAVOD ZA ZAŠTITU PRIRODE Radnička 20a, Novi Sad Telefon: 021/4896-301 Faks: 021/6 616-252 E-mail: novi.sad@pzzp.rs Web: www.pzzp.rs

SADRŽAJ

Poštovani čitaoci,

eEkolist broj 20. zaključen 31. maj 2022. godine

Da... Ukrajina... Nižu se ratni dani, a dani prelaze u mesece. Osim nezamislivog razaranja i egzodusa ogromnog broja ljudi, jedna od žrtava rata u Ukrajini svakako je i ekonomija - svetska ekonomija. Gasna kriza potresa Evropu jer mnogim zemljama preti hladna zima. Međutim, meci ispaljeni u Evropi nepogrešivo su pogodili afričku decu - pre svega mlađe od pet godina.

Glad preti i ljudima na raznim meridijanima, a tu je i sada već dugogodišnja humanitarna katastrofa u Jemenu, koja - čini se - više nikoga ne interesuje...

Većina zaboravlja da je Ukrajina bila jedna od najvećih proizvođača hrane, te da su njene glavne mušterije bile svetske organizacije koje obezbeđuju namirnice za ugrožene regije širom sveta, pre svih Organizacija UN-a za hranu i poljoprivredu. Ova organizacija podseća da zbog zatvorenih crnomorskih luka žitarice neće stići do njih.

Svetski program za hranu procenjuje da se oko 49 miliona ljudi suočava sa vanrednim nivoom gladi. Oko 811 miliona svake večeri na spavanje odlazi praznog stomaka. Broj ljudi na ivici gladi u afričkoj podsaharskoj regiji, na primer, čak deset puta je veći nego pre pandemije kovida.

Iskreno vaša, urednica magazina „eEko list” Marica Puškaš

Izdavač: Institut za održivi razvoj i zaštitu životne sredine „Zeleni krug” Jovana Hranilovića 34, Novi Sad Telefon: 021/780-537; 065/888-08-57 E-mail: ekolist@yahoo.com; Uređuje redakcijski kolegijum Direktorka izdanja: Jadranka Marčok Urednica: Marica Puškaš Novinari-saradnici: Dragana Ratković, Nada Budimović, Sandra Iršević, Majda Adlešić Graphic design: smartart-studio.com Marketing i plasman: Jan Marčok; Servis i usluge: „ASPRESS” d.o.o.

Bački Petrovac

Izdanje je besplatno i distribuira se u PDF formatu ili putem elektronske pošte.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Matice srpske, Novi Sad

Internet prezentaciju izdanja možete da vidite na adresi:

www.ekolist.org

Fotografija naslovne strane: Unsplash

Sadržaj Foto fokus Vesti

Energija HIDROSISTEM „LIM - ZAPADNA MORAVA” REŠAVA...

Ekoturizam „RAZLIČITOST” JE VOJVOĐANSKI BREND Saobraćaj GIS-OM DO ODRŽIVOG JAVNOG PREVOZA Projekti ACT AKTIVNA REŠENJA ZA OTPAD U KRUŠEVCU Reciklaža DEPOZITNIM SISTEMOM MOŽEMO DA UDVOSTRUČI...

BROMOVANI USPORIVAČI GORENJA U POTROŠAČK...

Kompanije SBB - NAŠA JE ŽELJA DA MENJAMO SVET NA BOLJE VOJVODINAŠUME - SAČUVAJMO „DIVLJA OSTRVA” PETROLAND – ADRENALIN, ZABAVA, REKREACIJA,...

Zaštita prirode IZAZOVAN I PUN POTENCIJALA ZA UPRAVLJANJE...

REZERVATI BIOSFERE Ekoturizam REZERVATI BIOSFERE Zaštita prirode STENE I PAŠNJACI MOĆNIH VRHOVA KOMOVA PROGRAM „ECOBIKE-NET” PREDSTAVLJEN U BEČEJU Edukacija PROMIŠLJENO OBNAVLJAJMO I POVEZUJMO SE S...

ISSN 1821 - 4134

Aktuelnosti DOLAZE LI NAM GLADNE GODINE?

Prijatelji eEkolista

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

3

FOTOFOKUS

Svetski dan zaštite životne sredine Svetski dan zaštite životne sredine, koji se obeležava 5. juna, najvažniji je datum u međunarodnom kalendaru ekoloških događaja.

Pod okriljem Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), ovaj datum se obeležava od 1973. godine, te je događaj izrastao u najveću globalnu platformu za zaštitu životne sredine, s milionima ljudi iz celog sveta koji se angažuju u zaštiti planete.

Svake godine domaćin Svetskog dana zaštite životne sredine je druga država u kojoj se održavaju zvanične proslave. Država domaćin 2022. je Švedska i ovo će biti prilika da se prikažu neki od pionirskih radova ove zemlje na zaštiti prirode u posljednjih 50 godina. UNEP će sarađivati ​​sa Švedskom na predstavljanju ovih inovacija kroz seriju pisanih priča i kratkih video zapisa koji će se deliti na internetu.

4

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Photo by Gustavo Quepón on Unsplash Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

5

FOTOFOKUS

Kuda su odleteli engleski laptirovi?

Britanija ima – u zavisnosti od toga kako ih brojite – 58 vrsta (u poređenju sa oko 2.500 noćnih leptira). Istraživanje koje je provela dobrotvorna organizacija Butterfly Conservation pokazalo je da su 24 od njih sada ugrožene. Opadajući trend u broju je dugoročan: ozbiljan pad počeo je da se primećuje nakon Drugog svetskog rata kada su usvojene metode intenzivne poljoprivrede. Nepredvidivi, ekstremni vremenski obrasci i upotreba nitratnog đubriva (koje podstiče da trava na poljoprivrednom zemljištu bude gusta i bujna, a leptiri pretežno preferiraju retku i nisku) takođe imaju podmukao efekat. Broj i stanje populacije leptirova je vrh ledenog brega, i pokazatelj je katastrofe koju je biolog prof. Dave Goulson nazvao „apokalipsom insekata”. Potrebni su nam insekti: oni su oprašivači, hrana za druge životinje i suštinski deo funkcioniranja sveta.

6

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Photo by Sarah Brown on Unsplash Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

7

Photo by David Marcu on Unsplash 8

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

FOTOFOKUS

Dan Dunava Međunarodni Dan Dunava obeležava se 29. juna u zemljama širom Evrope. Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (engl. International Commission for the Protection of the Danube River; ICPDR) prvi put ga je proslavila 2004. godine, na dan desete godišnjice od potpisivanja Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, 29. juna 1994. godine u Sofiji.

Posle sliva reke Volge, sliv Dunava je drugi po veličini u Evropi, i obuhvata 14 država: Nemačku, Austriju, Češku, Slovačku, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu. Sliv obuhvata 817.000 kvadratnih kilometara, a tu živi 83 miliona ljudi.

Oko 20 miliona ljudi se snabdeva vodom za piće iz Dunava. Dunav prolazi kroz brojne velike gradove, uključujući četiri glavne prestonice: Beč, Bratislavu, Budimpeštu i Beograd.

Manifestacije odaju počast važnoj ulozi koju Dunav i njegove pritoke igraju u životu ljudi: obezbeđenje vode za piće, rekreaciju, industriju, poljoprivredu, ribarstvo, saobraćaj... Na kraju, ali ne i manje važno, u okviru Dana Dunava, posebno se ukazuje na ekološke aspekte ove velike reke. Kvalitet vode je ozbiljan problem zbog zagađenja koje potiče od miliona ljudi, poljoprivrede i industrije.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

9

VESTI

Prijavite ekološke probleme Građani Srbije moći će da prijave ekološke probleme putem mobilne i veb aplikacije gReact (Green Reaction), koja može besplatno da se preuzme na Google Play i APP Store, a omogućeno je i slanje SMS ili MMS poruka na: 066/5555-001

NAGRADA IZVIĐAČIMA IZ PETROVCA NA MLAVI

Photo by Sigmund on Unsplash

Ž

iri za dodelu Velike povelje

međusobnu podršku i razumevanje

„ZELENA PLANETA“ za učinjeno

životnih principa u skladu sa prirodom.

kao i telefonski pozivi kontakt centru na broj: 0800-003-003 radnim danima od 7,30 do 15,30 časova, saopštilo je Ministartvo zaštite životne sredine.

dobro prirodi, koji su činili Predrag

Svojim postojanjem i delovanjem šire

Ćurčić predsednik Društva stručnjaka

pozitivnu energiju, prenose je na sve

ekoloških nauka Srbije, Tomica

svoje članove. Koliko im je važna životna

Mišljenović asistent na Biološkim faku-

sredina pokazuju realizujući različite

letu Univerziteta u Beogradu, Jadranka

akcije, kampanje, boravka dece u priro-

Marčok, direktorka redakcije Magazina

di. Nemerljiv doprinos dali su u čišćenju

EKOlist, Nebojša Ilić Ilke, reditelj doku-

i uređenju reke Mlave, aktivnostima

mentarno ekoloških filmova i Branislav

kao što su „EKOLOGIČARENJE”,„BUDI

Marinkov, predsednik žirija, većinom

SPREMAN”...

glasova, doneo je odluku, da se ove

Velika povelja „ZELENA PLANETA”

Prvi hibridni energetski park u Hrvatskoj

godine Velika povelja „Zelena planeta“

je prestižno priznanje, koje podstiče i

Solarna elektrana Korlat u Zadarskoj

dodeli Odredu izviđača „MLAVA” iz

nagrađuje izuzetan trud, zalaganje i is-

županiji, snage 99 megavata, biće

Petrovca na Mlavi za višedecenijski

trajnost, upravo ovakvih ljudi kao što su

izgrađena pored istoimenog vetropar-

uspešan rad na očuvanju, zaštiti i

naši izviđači. „Svojim radom predstav-

ka, koji je pušten u rad prošle godine

unapređenju životne sredine.

ljaju primer, pokazuju koliko svaki po-

i sa kojim će činiti prvi hibridni park

Odred izviđača „MLAVA“ iz Petrovca

jedinac može da učini, a može mnogo!

obnovljivih izvora u Hrvatskoj.

na Mlavi, postoji i realizuje različite

Veoma je važno da zajednica pokaže

Buduća solarna elektrana Korlat će se

sadržeje od 1952. godine, a ove 2022.

spremnost i odgovornost za prihva-

prostirati na 185 hektara i nalaziće se

godine obeležili su 70 godina poto-

tanje onih postupaka neophodnih za

neposredno uz vetropark Korlat, osam

janja. Izviđači su svojim dugogodišnjim

opstanak svih nas, ali i da ukažemo na

kilometara severozapadno od Benko-

radom i zaleganjem učinili da veliki broj

sve ono što nije dobro i što predstavlja

vca. Postrojenje ima 18 vetroagregata

dece iz Petrovca na Mlavi, a i šire oko-

veliku opasnost. Odred izviđača ‘Mla-

i procenjenu godišnju proizvodnju

line, živi u skladu sa svojim okruženjem,

va’ predstavlja istinske čuvare prirode,

od 170 gigavat-sati, što je dovoljno

da voli i poštuje prirodu. Njihove

vredne pčelice, od kojih svi moramo da

za potrebe 50 hiljada domaćinstava

aktivnosti i delovanja usmerena su na

učimo, na koje treba da se ugledamo!”,

godišnje odnosno oko jedan odsto

ekološke saržaje, edukaciju, druženje,

navodi se u saopštenju.

potrošnje u Hrvatskoj. eKapija

10

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Životna sredina ili ekonomija?

Procenat odraslih koji smatraju da bismo zaštiti životne sredine morali da damo prednost u odnosu na ekonomski rast

CENA GORIVA NA LEDU DO JULA

Uredba o ograničavanju visine cena naftnih derivata produžena je do 30. juna. Litar evrodizela koštaće do 3. juna 203,50 dinara, a evropremijuma 187 dinara. Akciza će i dalje biti smanjene za 15%, a marža trgovaca ostaje 7 dinara po litru. Utakanje goriva u posude ograničeno je na 60 litara.

Izvor: www.ekapija.com

Solarni paneli na javnim zgradama EU U nacrtu plana REPowerEU da se prekine oslanjanje na ruska fosilna goriva predviđene su investicije od ukupno 195 milijardi evra, prenose mediji koji su imali uvid u predložene verzije. Evropska komisija će, po nezvaničnim informacijama, sprovesti dobije krovne solarne panele, ali i olabaviti politiku zaštite životne

Broj ljudi koji su prisiljeni da napuste dom zbog sukoba, nasilja, povreda ljudskih prava i progona po prvi put u istoriji veći je od sto miliona, saopštila je kancelarija šefa UNHCR-a. To je više od jedan odsto stanovnika planete. Do kraja prošle godine je, prenosi UNHCR, broj izbeglica širom sveta porastao na 90 miliona, najviše kao posledica trajnih sukoba u Etiopiji, Burkini Faso, Mjanmaru, Nigeriji, Avganistanu i Demokratskoj Republici Kongo. A sada je izbio i rat u Ukrajini. UNHCR je objavio da je zbog rata osam miliona ljudi unutar Ukrajine napustilo domove, više od šest miliona je otišlo u inostranstvo. Oko polovina prognanih širom sveta, njih oko 53 miliona, smešteno je unutar domovina, dodaje UNHCR. Izvor: https://www.dw.com

sredine da bi se ubrzalo izdavanje dozvola za projekte za proizvodnju zelene energije. Ukoliko predlog bude usvojen, nacionalne vlade će morati da smanje vreme izdavanja dozvola za krovne solarne elektrane na tri meseca i da najkasnije 2025. omoguće postavljanje takvih sistema na svaku javnu zgradu na kojoj je to moguće.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

11

Image by Unsplash

VIŠE OD STO MILIONA IZBEGLICA NA SVETU

mere da do 2025. svaka javna zgrada

VESTI

NJ.E. Anika Ben David i Fransin Pikap

Sadnja medonosnih biljaka

SRBIJA POTPUNO SPREMNA ZA KONFERENCIJU STOKHOL

Nacionalne konsultacije je, uz podršku Vlade Švedske i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)...

Foto Ambasada Švedske_Dobrica Mitrović

U

Botaničkoj bašti „Jevremovac” održan je peti

kreiranja nacionalnih politika i planova u oblasti zaštite

i poslednji u nizu dijaloga o životnoj sredini u

životne sredine. Posebno me raduje što su tokom

Srbiji, u okviru priprema naše zemlje za učešće na kon-

konsultacija mladi pokazali veliko interesovanje i što

ferenciji „Stokholm+50”. Nacionalne konsultacije je,

su motivisani da učestvuju u nalaženju rešenja za iza-

uz podršku Vlade Švedske i u partnerstvu sa Ministar-

zove u ovoj oblasti”, rekla je Irena Vujović, ministarka

stvom zaštite životne sredine, organizovao Program

zaštite životne sredine i dodala: „U Srbiji je u prethod-

Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

nom periodu ostvaren značajan napredak u rešavanju

Završni događaj u okviru nacionalnih konsultacija

ekoloških problema, ali i usklađivanja regulative sa EU

otvorila je ministarka zaštite životne sredine Irena

propisima, što je rezultiralo otvaranjem Klastera 4, u ok-

Vujović, uz ambasadorku Švedske u Srbiji Nj.E. Aniku

viru kojeg je i Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske

Ben David i stalnu predstavnicu UNDP-a u Srbiji Fran-

promene.

sin Pikap. Ministarka Vujović zahvalila je svima koji su

Na su događaju predstavljene najvažnije preporuke

se odazvali pozivu Ministarstva i dali doprinos Nacion-

različitih aktera u društvu o tome šta Srbija treba da

alnim konsultacijama.

preduzme kako bi smanjila zagađenje životne sredine,

„Konsultacije su bile dobra prilika da kroz dijalog

očuvala biodiverzitet, i adekvatno odgovorila na iza-

različitih aktera dođemo do zajedničkih zaključaka,

zove klimatskih promena. Ove preporuke, prikupljene

istaknemo najvažnije ekološke probleme i preporuke

tokom niza dijaloga, biće uključene u Nacionalni

za njihovo rešavanje. Kroz otvorene dijaloge, čuli smo

izveštaj koji će delegacija Republike Srbije predstaviti

glas svih učesnika i to će se uzeti u obzir prilikom

na konferenciji u Stokholmu za manje od dve nedelje.

12

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Završne konsultacije Stokholm+50 Povodom Svetskog dana pčela (20. maj) i Svetskog dana zaštite biološkog diverziteta (22. maj), u saradnji sa

LM+50

udruženjem „Ekonaut”, održane su dve panel diskusije o značaju pčela i neophodnosti njihove zaštite na kojima su učestvovali predstavnici akademske zajednice i civilnog sektora. Takođe je održana i radionica o svetu pčela

„Kroz organizaciju globalne konferencije Stock-

za decu i mlade.

holm+50 koja će biti održana u Stokholmu 2. i 3. juna,

Od 13. aprila održano je pet nacionalnih dijaloga. Među

Vlada Švedske želi da mobiliše globalne i lokalne

temama o kojima se diskutovalo su: zaštita biodiverzite-

ekološke akcije za našu planetu i našu budućnost!

ta, klimatske promene, zelena transformacija privrede,

Srbija je izabrana kao zemlja gde se organizuju konsul-

povezanost životne sredine i javnog zdravlja, uloga

tativni dijalozi tokom priprema za konferenciju Stok-

mladih u zaštiti životne sredine.

holm +50. Hvala svima na aktivnom učešću i nadam

Zahvaljujući onlajn platformi „SparkBlue”, svi zaintereso-

se da ćemo nastaviti sa konstruktivnim dijalogom i

vani su imali priliku da se aktivno uključe u ovaj proces,

angažovanjem”, izjavila je Nj.E. Anika Ben David, am-

kako bi pratili tok dijaloga i ostvarene rezultate i dali

basadorka Švedske u Srbiji.

svoje preporuke za unapređenje životne sredine u Srbiji.

„Zahvaljujući podršci Švedske i partnerstvu sa Mini-

Konferencija „Stokholm+50: zdrava planeta za prosperi-

starstvom životne sredine, uspeli smo da okupimo više

tet svih - naša odgovornost, naša prilika”, održava se 2.

od 500 predstavnika nacionalnih i lokalnih institucija,

i 3. juna u glavnom gradu Švedske. Pored obeležavanja

civilnog društva, privatnog sektora, akademske zajed-

50 godina od prve konferencije Ujedinjenih nacija o

nice i mladih. To nam je potvrdilo da u Srbiji postoji

životnoj sredini, cilj ovog međunarodnog sastanka je i

veliko interesovanje za očuvanje životne sredine i

da ubrza sprovođenje aktivnosti koje doprinose os-

hvatanje u koštac sa klimatskim promenama. Verujem

tvarenju globalnih Ciljeva održivog razvoja, Sporazuma

da će preporuke učesnika nacionalnih konsultacija

iz Pariza o klimatskim promenama, kao i „zeleni” opora-

pomoći Srbiji da pronađe put ka održivoj i zelenoj

vak od posledica pandemije COVID-19.

budućnosti na dobrobit njene privrede i građana”,

Uz podršku Vlade Švedske, UNDP je organizovao na-

rekla je Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u

cionalne konsultacije u 59 zemalja širom sveta, među

Srbiji.

kojima je i Srbija.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

13

VESTI

„MI SMO PRIRODA” - MOTO EVROPSKOG DANA PARKOVA

U

znak sećanja na osnivanje prvih devet nacionalnih

odgovaraju opsegu globalnih ciljeva. Potreban je veći

parkova na tlu Evrope, utemeljenih u Švedskoj 1909.

napor da se bioraznovrsnost stavi u središte donošenja

godine, 24. maja obeležili smo Evropski dan parkova.

odluka u svim aspektima života, političara (vlade) i privre-

Ovaj dan ima za cilj da približi ljude prirodi i podigne

de. Moramo sarađivati s prirodom kako bismo odgovorili

svest javnosti o značaju prirodnih lepota u zaštićenim

na višestruke izazove s kojima se suočavamo – posti-

područjima širom Evrope, čime se ukazuje na važnost

zanje održivog razvoja, ublažavanje klimatskih promena

očuvanja i održivog razvoja tih mesta. Zaštićena područja

i smanjenje gubitka biološke raznovrsnosti. Očuvanje

su idealna mesta za obnovu prirode i našu povezanost s

bioraznovrsnosti je ključ izgradnje održive budućnosti za

njom. U sve urbanizovanijoj Evropi, upravo na tim mestima

sve, ističe Kasandra-Zorica Dropuljić, menadžerka pro-

možemo se istinski prizemljiti i osetiti da smo i mi deo pri-

jekta Zaštićena područja za prirodu i ljude WWF Adrije.

rode. Kao takvu, moramo je zaštititi – sada i u budućnosti.

Zaštićena područja su temelj zaštite prirodne

Evropski dan parkova ove godine održava se pod sloga-

raznovrsnosti, a svaki dan ona nam obezbeđuju mesta

nom „Mi smo priroda” uz poziv na razmišljanje, obnovu i

za ponovno povezivanje s prirodom. Ona su na dobrobit

ponovno povezivanje s prirodom.

čitavom društvu.

„Nalazimo se u godinama kada se moraju dogovoriti

Zoran Mrdak, predsednik regionalne organizacije Parkovi

i preduzeti suštinske akcije za efikasno očuvanje bio-

Dinarida, koja povezuje gotovo sva naša zaštićena

raznovrsnosti, čiji dramatičan gubitak predstavlja jedan

područja, kaže: „Bioraznovrsnost je pod velikim pritiskom

od najvećih izazova za našu globalnu zajednicu. Moramo

i potrebno joj je efikasno očuvanje uz učešće svih rel-

osigurati da akcije postignute na nacionalnom nivou

evantnih aktera. Strategija EU o biodiverzitetu za 2030.

14

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

O WWF-u WWF je jedna od najvećih i najuglednijih svetskih nezavisnih organizacija za zaštitu prirode, s gotovo pet miliona pristaša i globalnom mrežom aktivnom u više od stotinu zemalja.

Misija WWF-a je zaustavljanje propadanja zemljinog prirodnog okruženja i izgradnja budućnosti u kojoj ljudi žive u skladu s prirodom čuvajući svetsku biološku raznovrsnost, osiguravajući održivu upotrebu obnovljivih prirodnih resursa i promovišući smanjenje zagađenja i rasipne potrošnje.

Za dodatne informacije: wwfadria.org Parkovi Dinarida Parkovi Dinarida predstavljaju mrežu više od 100 zaštićenih područja u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Sloveniji.Članovi Parkova Dinarida su i fizička lica, ljubitelji prirode i prijatelji mreže.

Službena asocijacija „Parkovi Dinarida - mreža zaštićenih područja Dinarida” osnovana je krajem 2014. godine u Podgorici, gde joj je i sedište.

Više informacija potražite na LINKU.

RECIKLAŽA STAKLA U NOVOM SADU

V

elika akcija prikupljanja staklene ambalaže u okviru Evropske zelene nedelje, koja se tradicionalno

obeležava kako bi se podigla svest o najvažnijim pitanjima zaštite životne sredine održana je u organizaciji Nemačke razvojne saradnje GIZ, NALED-a i partnera na projektu „Up-

ravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“.

Manifestaciji je prisustvovala i članica Gradskog veća za imovinu i imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine,

godinu, sa Zelenim dogovorom, i Globalna strategija za

održivi razvoj i energetsku efikasnost Mira Radenović.

biodiverzitet postavljaju okvir za budućnost očuvanja

- Sa našim partnerima na ovom projektu, na teritoriji Grada

prirode, na šta su se zemlje Zapadnog Balkana obavezale

Novog Sada, pre dva meseca, postavljeno je 50 konte-

kroz Sofijsku deklaraciju i Zelenu agendu za Zapadni

jnera „zvona“ za staklo na lokacijama na kojima je uočena

Balkan. Da bi sve ove strategije i planovi funkcionisali,

najveća potrebe za tim. Lepa vest je da je Grad preko ovog

potreban nam je neprekidan dijalog i jačanje regionalne

projekta obezbedio još 50 kontejnera, i u toku je odabir

saradnje radi zaštite prirode, kao i visok stepen saradnje

novih lokacija prema izraženim potrebama naših građana

između svih aktera.”

– rekla je Mira Radenović. Ona je dodala da će u gradu

Upravo će na Zelenoj agendi za Zapadni Balkan biti

uskoro početi postavljanje podzemnih kontejnera za prima-

naglasak na zajedničkoj šestoj Međunarodnoj konfer-

rnu separaciju pet ambalaže.

enciji Parkova Dinarida i organizacija civilnog društva,

Direktor JKP „Čistoća Novi Sad“ Vladimir Zelenović rekao

koju WWF i Parkovi Dinarida organizuju od idućeg

je da je u poslednja dva meseca prikupljeno šest tona stak-

utorka, 31. maja, u Sarajevu. Trodnevna konferencija

lene ambalaže koje su upućene na reciklažu.

pod nazivom „Regionalnom saradnjom do održivih

- Posebnim vozilima „Čistoće“ sakuplja se staklena

zaštićenih područja”, uz upravljače zaštićenih područja

ambalaža koja se odvozi u pogone „Čistoće“ na grad-

i predstavnike relevantnih institucija u našem regionu,

skoj deponiji gde se radi razvrstavanje i sortiranje svih

prvi put će okupiti i predstavnike brojnih nevladinih

reciklažnih materijala koji se dalje upućuju reciklerima –

organizacija koje se bave temama zaštite prirode. Glavni

rekao je Zelenović.

cilj zajedničke konferencije jeste da se istraži kako ojačati

Za sve građane koji su doneli po najmanje tri staklene flaše,

regionalnu saradnju, poboljšati koordinaciju za očuvanje

ili tegle za reciklažu, bile su obezbeđene nagrade u duhu

bioraznovrsnosti na Zapadnom Balkanu i održivost

očuvanja životne sredine. Na štandu, na platou Spensa,

zaštićenih područja. Deo konferencije biće posvećen i

posetioci su se informisali o značaju reciklaže ambalažnog

temi žena u zaštiti prirode.

otpada, a svoje znanje su proveravali i putem kviza.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

15

VESTI

MEĐUNARODNI DAN BIOLOŠKE RAZNOVRSNOSTI 2022.

M

eđunarodni dan biološke raznovrsnosti

će biti usvojen na predstojećoj konferenciji o biodi-

obeležava se 22. maja, s ciljem podizanje

verzitetu. Ova tema naglašava važnost biodiverziteta

svesti o problemima biodiverziteta. Biodiverzitet je od

u rešavanju nekoliko izazova održivog razvoja. Razno-

suštinskog značaja za održavanje ravnoteže planete.

likost je temelj na kojem se mogu naplaćivati rešenja

To je takođe i polazna osnova za sve usluge ekosis-

zasnovana na prirodi za klimu, zdravstvena pitanja,

tema, koje su u potpunosti vezane za dobrobit ljudi.

sigurnost hrane i vode i održive egzistencije.

Budući da je život na našoj planeti kompleksna

Gubitak staništa usled poljoprivrede i izgradnje in-

mešavina širokog spektra životinja, biljaka, gljiva i

frastrukture, prekomerna eksploatacija, zagađenje,

mikroorganizama, svaka od ovih vrsta i organizama

pojava invazivnih vrsta i klimatski poremećaji izazvani

radi zajedno u ekosistemima kako bi očuvala ravnotežu

ljudskim aktivnostima, u poslednjih pola veka uz-

i podržala život. Ova složena mreža održava život na

rokovali su najveću promenu biodiverziteta u istoriji

planeti, svi činioci su međuzavisni, a svaki, čak i naj-

čovečanstva.

manji poremećaj može dovesti do nesagledivih pos-

Klimatske promene postaju najveća pretnja biodi-

ledica.

verzitetu. Gubitak ekosistema povratno utiče i na

Generalna skupština Ujedinjenih nacija u decembru

povećanje emisije gasova staklene bašte. Oko osam

2000. godine usvojila je 22. maj kao Međunarodni dan

procenata globalnih emisija uzrokovano je paljenjem

biološke raznolikosti, kako bi obeležila usvajanje Kon-

i krčenjem tropskih šuma, a gubitak močvara trenutno

vencije na samitu u brazilskom gradu Rio de Žaneiru

je tri puta brži u procentima od gubitka šuma. Izveštaj o

22. maja 1992. godine.

stanju prirode u Evropskoj uniji za 2020. pokazao je da

Tema ovogodišnje manifestacije jeste Izgradnja

se 81 procenat zaštićenih staništa u EU i 63 procenat

zajedničke budućnosti za celokupan život. Tema

zaštićenih vrsta nalazi u lošem statusu očuvanja. Ev-

podržava globalni okvir biodiverziteta nakon 2020. koji

ropska zaštićena staništa i vrste nastavljaju da opadaju alarmantnom brzinom, jer su višestruki pritisci sa kojima se suočavaju preveliki da bi omogućili njihov oporavak.

Tokom poslednjih 25 godina, EU je izgradila

Photo by Coralie Meurice on Unsplash

mrežu od 26 hiljada zaštićenih područja unutar svojih granica, koja obuhvataju više od 850 hiljada kvadratnih kilometara. Taj sistem je poznat kao Natura 2000 i to je najveća mreža zaštićenih područja na svetu.

16

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

VESTI

POKRENUT PORTAL ZA MAPIRANJE PALJENJA ŽETVENIH OSTATAKA

I

nternet portal dim.rs preko kojeg će moći da se detektuju i prate požari na poljoprivrednim područjima u

Srbiji, predstavljen je u zgradi Ujedinjenih nacija u Beogradu. Ovi požari obično nastaju kao posledica ljudskih aktivnosti, kao što je praksa paljenja žetvenih ostataka.

Portal dim.rs ima za cilj podizanje svesti građana, a naročito poljoprivrednih proizvođača, o štetnosti i opasnosti koju može prouzrokovati praksa nesavesnog spaljivanja useva. Putem ovog portala građani će moći da prijave požar i na taj način daju svoj doprinos zaštiti životne sredine. Ovo rešenje je osmislio tim stručnjaka iz Instituta „BioSens“ iz Novog Sada.

vazduha u Srbiji.

„Građani sa svojih mobilnih telefona mogu da pošalju

„Portal dim.rs, koji su razvili naučnici instituta ‘BioSens’ sa

sliku i lokaciju požara. Podaci o požarima dostupni su

kojim Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivre-

na interaktivnoj mapi na portalu, a kao dodatna funkcija

de ima izuzetnu saradnju, predstavlja odličnu osnovu

omogućeno je i praćene kvaliteta vazduha u Srbiji.

i konkretan korak u suzbijanju pojave paljenja poljo-

Takođe, statistički podaci o požarima počevši od 2015.

privrednih useva i nadovezuje se na aktivnosti koje smo

godine do danas se mogu besplatno preuzeti sa por-

u prethodnom periodu sproveli u cilju edukacije poljo-

tala“, objasnio je Gordan Mimić, naučni saradnik Instituta

privrednih proizvođača. Međutim, pored ovih aktivnosti,

„BioSens“.

potrebno je da se u cilju rešavanja ovog problema uvežu

Podaci prikupljeni na portalu, omogućiće da se lakše

sve nadležne institucije i da se efikasnije primenjuje

sagleda broj i učestalost požara na poljoprivrednim

kaznena politika predviđena zakonom”, izjavio je Alek-

parcelama, što će predstavljati osnovu za dalju analizu

sandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede,

i bolje razumevanje ove pojave. Portal će omogućiti

šumarstva i vodoprivrede.

detekciju poljoprivrednih područja na kojima se učestalo

Realizaciju portala dim.rs podržao je Program Ujedinjenih

pojavljuju požari, što će olakšati preventivno delovanje

nacija za razvoj (UNDP), kao jednu od 14 najboljih ideja

i fokus na opštine koje su najizloženije pojavi požara

za smanjenje zagađenja i poboljšanje kvaliteta vazduha

na otvorenom. Prevencija paljenja žetvenih ostataka

u Srbiji, pristiglih na Izazov „Inovacije za čistiji vazduh“, u

doprineće smanjenju zagađenja i poboljšanju kvaliteta

martu prošle godine.

Aleksandar Bogićević

18

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Gordan Mimić

„Pokretanje portala dim.rs se nadovezuje na kampanju o štetnim posledicama paljenja žetvenih ostataka „Ne pali strnjiku“, koju je UNDP sproveo zajedno sa Minstarstvom zaštite životne sredine i Lovačkim savezom Srbije, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Ponosni na to što je dim.rs nastao kao rezultat saradnje međunarodnih organizacija i naučne zajednice i verujemo da će poslužiti kao inspiracija drugim naučnim institucijama, državnim i privatnim kompanijama i pojedincima, da predstave svoje ideje za unapređenje životne sredine u Srbiji”, izjavio je Žarko Petrović, vođa tima za vitalni razvoj u UNDP-u.

“Svako paljenje useva negativno utiče na životnu sredinu. Podsetila bih vas na požar koji se 2018. sa poljoprivrednih zemljišta proširio na Specijalni rezervat prirode ‘Stari Begej-Carska bara’ preteći da uništi biljne i životinjske vrste ovog zaštićenog područja. Nadamo se

„MUZEJI ZA 10” I „EVROPSKA NOĆ MUZEJA“

U

Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je i ove godine uspešno sprovedena manifestacija „Muzeji za

da ćemo uz pomoć edukacija, konkretnih rešenja kao što

10“ i „Evropska noć muzeja“. Ovogodišnji moto manifes-

je portal dim.rs i efikasnijeg sankcionisanja počinilaca

tacije je bio „Moć muzeja“. Ova do sada najveća muze-

uspeti da ovu štetnu aktivnost svedemo na minimum,“

jska inicijativa na teritoriji Srbije jedinstvena je u evrop-

istakla je Marina Jovanović, savetnica ministarke zaštite

skom kulturnom prostoru i osmišljena je sa idejom bliže

životne sredine.

saradnje i zajedničkog nastupa muzeja u Srbiji sa ciljem

Paljenje žetvenih ostataka nanosi velike štete poljo-

efikasnijeg rada, veće vidljivosti, kao i čvršće povezanosti

privrednom sektoru. Visokim temperaturama požara

s lokalnom zajednicom. Rezultat je intenzivnija interakcija

uništavaju se korisni mikroorganizmi u gornjim slojevima

sa publikom i veća poseta, kao i bogati i raznovrsni

zemljišta, smanjuje se sadržaj humusa, uništava azot, i na

programi koji obogaćuju kulturno-turističku ponudu

taj način se trajno smanjuje plodnost zemljišta. Vatra se

Srbije. Programi su se odvijali na više od 100 lokacija od

lako se širi na okolinu i prerasta u požare koji ugrožavaju

14 do 21. maja 2022. godine, a obuhvatili su niz izložbi i

čitave ekosisteme, devastiraju zaštićena područja i

pratećih aktivnosti u vidu prezentacija, radionica, javnih

predstavljaju veliki rizik po život, zdravlje i imovinu

razgovora, promocija, projekcija i drugih sadržaja. Pose-

ljudi. Takođe, sagorevanje žetvenih ostataka zagađuje

tioci manifestacije Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode

vazduh i emituje ugljen dioksid, koji je jedan od glavnih

su mogli da vide stalnu prirodnjačku postavku u kojoj se

uzročnika globalnog zagrevanja i klimatskih promena.

prikazuje bogatstvo biološke i geološke raznovrsnosti

Žarko Petrović

Vojvodine. Osim toga prezentovana je i izložba fotografija „GEOPARK ĐERDAP“, putovanje kroz prvi i jedini geopark u Srbiji. Izložba je organizovana u saradnji sa JP „NP Đerdap“. Takođe, posetioci su mogli da vide i izložbu „KAVIJAR“, autorke Dubravka Vučić – muzejske savetnice ihtiologa iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Tokom trajanja manifestacije održano je i tri radionice za decu pod nazivom „ ŽIVOTNI PUT MORUNE“. Celokupni program je posetilo preko 2.000 posetilaca, što je za post-kovid period dobra posećenost. Zahvaljujemo se svima koji dali svoj doprinos pri realizaciji ovog programa.

VESTI

PREDSTAVLJEN „ZELENI NAVIGATOR ZAPADNOG BALKANA”

U

Pokrajinskoj vladi predstavljena je poslovna asocijacija „Zeleni navigator Zapadnog Balkana”, koju su

osnovali Razvojni i Garancijski fond AP Vojvodine i Garantni fond Republike Srpske, na inicijativu predsednika Igora Mirovića, u cilju aktivnog učešća u smanjivanju negativnih uticaja klimatskih promena.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović rekao je da su klimatske promene jedan od najvećih problema sa kojim se dugi niz godina suočava naša planeta. „Svet je trenutno okupiran globalnim potresima izazvanim ratom u Ukrajini, ekonomskom krizom i pandemijom, i kad sve to prođe, planetarni problem klimatskih promena neće nestati. Zbog toga je kontinuitet delovanja za rešavanje tog problema izuzetno važan i ne sme se, ni u sadašnjim teškim okolnostima, prekinuti”, izjavio je predsednik Mirović.

Prema njegovim rečima, cena koja se plaća od početka industrijske revolucije do danas sve je veća, a ogleda se u kontinuiranom rastu emisije štetnih gasova i globalnog zagrevanja planete, istakavši da je stoga veoma važno da se na ovim prostorima ubrza dekarbonizacija privrede.

Predsednik je izrazio očekivanje da će ova inicijativa biti podržana od privrede, privrednika i međunarodnih finansijskih institucija. „Važno je da se povežemo radi podsticanja državnih administracija u cilju usklađivanja politika, kako bismo mogli da utičemo na smanjivanje emisije štetnih gasova i digitalizaciju industrijskog sektora, na obnovljive izvore energije i poljoprivredu kao i sve drugo što će dati doprinos usporavanju klimatskih promena i njihovog negativnog uticaja na život i našu budućnost”, naveo je Mirović.

On je istakao da je Razvojni fond Vojvodine u postupku akreditacije kod Zelenog klimatskog fonda sa sedištem

negativnih uticaja klimatskih promena, pružanje tehničke

u Inčonu, u Južnoj Koreji, i to kao prva institucija iz Srbije,

i finansijske podrške transformaciji regionalne ekonomije

čime će ostvariti pravo na korišćenje sredstava iz tog fonda

i usmeravanju javnog i privatnog sektora ka klimatskoj

za finansiranje klimatski odgovornih investicija u privatnom

ekonomiji.

i javnom sektoru.

Predsednik Savetodavnog odbora „Zelenog navigatora Za-

Direktor „Zelenog navigatora Zapadnog Balkana” Goran

padnog Balkana” Saša Bešlić, koji je jedna od najuticajnijih

Janjić rekao je da je dekarbonizacija globalne privrede

ličnosti u svetu u domenu zelenog finansiranja, naveo je

od presudnog značaja u deceniji pred nama, naglasivši

da je važno da se Srbija postavi na put tranzicije i da uvede

da je cilj platforme, pored aktivnog učešća na smanjenju

zelene obveznice.

20

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

TRAG FONDACIJA PROGLASILA NAJBOLJE PREDUZETNIČKE IDEJE

N

a desetom, jubilarnom Forumu za zelene ideje, koji je organizovala

Trag fondacija, proglašene su najbolje preduzetničke ideje zasnovane na održivom razvoju, a dobitnici su nagrađeni sa po 5.000 dolara. Program se realizuje uz finansijsku podršku Fonda braće Rokfeler i Balkan Green Foundation.

I ove godine je stigao veliki broj prijava, a u uži krug je ušlo njih 5, koji su tokom Foruma predstavili svoje inovativne ideje. Žiri je tokom izbora uzimao u obzir sledeće kriterijume: potencijal koji projekat ima za ostvarenje značajnog uticaja u svojoj lokalnoj zajednici, oslanjanje na lokalne resurse, zapošljavanje

već 10 godina podržava udruženja građana i mala

lokalnog stanovništva i kreativan pristup rešavanju

preduzeća, koja žele da kreiraju razvoj svojih zajednica,

ekonomskih, društvenih i problema životne sredine.

u skladu sa ekološkim standardima. Cilj je da im se pruži

Prvo mesto su ravnopravno podelili: Organela d.o.o., iz Be-

ohrabrenje i obezbede finansijska sredstva, kako bi mogli

ograda, koja se bavi proizvodnjom organske hrane, s ciljem

da realizuju svoje inovativne projekte. Posebno nas raduje

da ona bude dostupna što većem broju ljudi, a da bude

što iz godine u godinu dobijamo sve više zelenih ideja,

besplatna za one kojima je najpotrebnija. Njihova ideja je

što ukazuje da su građani postali svesni potrebe ekološki

da besplatno prerađuju biljne sirovine i prave gotove proiz-

odgovornog poslovanja “.

vode, za šta su neophodni solarni paneli, koji bi strujom

Žiri su činili: Vladimir Jovanović, šef Odeljenja socijalnog

napajali mali pogon za preradu. MIXKON d.o.o. preduzeće

bankarstva Erste Bank a.d. Novi Sad, Marina Tucović,

za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa

menadžerka Centra za prikupljanje i reciklažu tekstila Re-

invaliditetom, Banja-Aranđelovac, koje je napravilo prototip

tex u okviru Ženskog centra Užice, Paola Petrić, program-

za preradu odpadnog materijala sa deponije u kvalitetan

ska koordinatorka i zamenica direktora kancelarije Fon-

proizvod za izradu kalupa u MIKRO LIVU. Inovativnost

dacije Hajnrih Bel, Svetlana Jovanović Mitić, resorna

tehnologije se ogleda u tome što su prvi došli na ideju da iz

menadžerka, Marketing i komunikacije dm drogerie

otpada reverzibilnim postupkom dobiju kvalitetan proizvod

markt d.o.o.

za livnice i to sa 100 % iskorišćenjem otpadnog materijala.

Svi dobitnici će učestvovati i na regionalnom takmičenju

Treće mesto pripalo je preduzeću “Green Express“, iz

Zelene ideje Balkana Fonda braće Rokfeler, a

Sremske Mitrovice. Reč je o solidarnom preduzeću u

pojedinačne nagrade iznose od 5.000 do 10.000 dolara.

osnivanju koje će se baviti poslovima prevoza robe u

Na regionalnom takmičenju, pored učesnika iz Srbije,

drumskom saobraćaju, na ekološki najprihvatljiviji način.

učestvovaće po tri predstavnika partnerskih fondacija iz

Misija preduzeća je kreiranje lepšeg, bezbednijeg i zdravi-

Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Grčke, Kosova i

jeg životnog okruženja, korišćenjem električnih dostavnih

Severne Makedonije.

bicikli povećanog tovarnog kapaciteta.

Svečanosti su, pored ovogodišnjih dobitnika, prisust-

Biljana Dakić Đorđević, izvršna direktorka Trag fondacije,

vovali i prošlogodišnji: Ženski centar Užice, NewPen iz

ukazala je na značaj razvoja zelenih ideja. „Trag fondacija

Smederevske Palanke i Pruži korak iz Beograda.

VESTI

ŠUMA – NAŠ CELOŽIVOTNI UČITELJ

P

rojekat „Šuma-naš celoživotni

sa ciljem da obuči i osnaži nastavnike u

učitelj” (eng. „Forest-our lifelong

oblasti globalnih izazova u obrazovanju

teacher”, „ForLife”) realizuje se od

za životnu sredinu (sa naglaskom na

februara ove godine, u okviru Eras-

šume i povezanost sa klimatskim prome-

mus+ programa. Rukovodilac projekta

nama). Projekat je prvenstveno namenjen

je udruženje DOVES iz Slovenije, a

nastavnicima koji predaju učenicima od

Ambasadori održivog razvoja i životne

5 do 15 godina. Nastavnici koji obrazuju

sredine je partnerska organizacija, zajedno sa or-

decu sa posebnim potrebama ili rade sa marginalnim

ganizacijom Jump iz Italije. U projekat su iz Srbije

grupama (Romi i imigranti), projektnim aktivnostima

uključene osnovne i srednje škole iz Kraljeva, kao i

će pomoći ovoj deci da se lakše integrišu u društvo

predškolska ustanova iz Čačka. Projekat je u skladu

i podstaći ih da doprinesu ukupnom napretku. Kroz

sa novim prioritetom EU „Evropski zeleni dogovor”,

praktične aktivnosti, igre i aktivnosti na otvorenom,

22

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

pomenute grupe mogu aktivno

nastavnika imalo je priliku da

da učestvuju, uče i stiču nova

razmene iskustva o dosadašnjim

znanja o šumama.

aktivnostima u neformalnom

Projekat „ForLife” poseban nagla-

obrazovanju o šumama, a ko-

sak stavlja na ulogu i značaj šuma

lege iz nacionalnog Šumarskog

i njihovih glavnih funkcija (so-

instituta iz Slovenije predstavile

cijalnih, ekonomskih i posebno

su osnove „šumske pedagogije”,

ekoloških), kroz posete šumama

novog pravca u obrazovanju

tokom redovnih nastavnih

koji podrazumeva ispunjavanje

aktivnosti, kako bi se unapredila

obrazovnih standarda i ciljeva

znanja o šumama kao prirodnom

na teme vezane za šumsko

okruženju u Evropi, kojima se

okruženje.

upravlja na održiv način. Održivo

Posetama Eko-školama i Eko-

upravljanje šumama zahteva

vrtićima iz Slovenije, učesnici

usvajanje praksi koje uzimaju u

su imali priliku da se upoznaju

obzir scenarije buduće klime. Informacioni/obrazovni

sa njihovim radom, ali i da razmene iskustva

instrumenti su takođe važno sredstvo otpornosti šume

međusobno, uključujući primere dobre prakse sarad-

na klimatske promene (važnu ulogu imaju obrazovne

nje sa upravljačima šumskih područja.

institucije, uključujući Eko-škole).

Sledeći trening će biti održan u Srbiji, u septembru

Prvi trening za nastavnike iz sve tri zemlje održan je

2022. godine, a domaćini će biti nastavnici i učenici

u Sloveniji, u Celju, od 13. do 17. maja. Više od 30

Šumarske škole iz Kraljeva.

„VOJVODINAŠUME” Preradovićeva 2, Petrovaradin Telefon: 021/431-144 (centrala) Fax: 021/6433-139 www.vojvodinasume.rs Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

23

VESTI

BEOGRADSKI STARI GRAD DOBIO POSUDE ZA ODLAGANJE BATERIJA I SIJALICA

U

prostorijama Gradske opštine

Stari grad zvanično je otpočelo javno sakupljanje potrošenih baterija i sijalica, čime se Beograd zahvaljujući projektu „Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica“, priključuje Kragujevcu u prikupljanju ove vrste otpada. Projekat sprovodi NALED, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ i partnera iz reciklažne industrije.

„U decembru smo u okviru projekta u javnim ustano-

Osnovni razlozi nerazvijenosti sakupljačke mreže za

vama Kragujevca postavili posude za odlaganje

baterije i sijalice u Srbiji su nepostojanje kontejnera

baterija i sijalica koje je izazvalo veliki odziv građana,

za odlaganje i postrojenja za tretman baterija, nepo-

i dalo pozitivne rezultate, pa smo podstaknuti ovim

stojanje sistema odvojenog sakupljanja baterija i

iskustvom odlučili da zajedno sa Opštinom Stari grad

sijalica iz domaćinstava, kao i nepostojanje određenih

nastavimo da kontinuirano radimo na poboljšanju

lokacija za sakupljanje ovog otpada.

ekološke svesti govoreći o važnosti reciklaže ove vrste

Radoslav Marjanović, predsednik Gradske opštine

otrovnog otpada“, istakao je Krstović, dodajući da do

Stari grad istakao je da su dosadašnje aktivnosti

kraja meseca kreće prikupljanje baterija i sijalica na

opštine Stari grad usmerene ka unapređenju kvaliteta

pojedinim fakultetima u okviru Beogradskog Univer-

životne sredine.

ziteta.

„Opština Stari grad godinama podržava akcije čiji je

Izuzev opštine Stari grad, akciji će se pridružiti i 13

cilj podizanje svesti o pravilnoj reciklaži, i učesnici smo

fakulteta Beogradskog univerziteta na kojima će

brojnih projekata iz oblasti ekologije. Nastavićemo da

biti postavljene kante za otpadne baterije i sijal-

negujemo pozitivne prakse, zbog čega smo i odlučili

ice: Fakultet za fizičku hemiju, Medicinski fakultet,

da budemo deo ovog društveno-odgovornog projek-

Tehnološko-metalurški fakultet, Biološki fakultet,

ta. Posude za odlaganje baterija i sijalica postavljene

Fakultet organizacionih nauka, Mašinski fakultet,

su u prostorijama naše opštine (Uslužni centar, Make-

Građevinski fakultet, Farmaceutski fakultet, Fakultet

donska 42 – ulaz iz Nušićeve), a građani i zaposleni

političkih nauka, Fizički fakultet, Filološki fakultet,

će imati priliku da svojim primerom utiču na okolinu“,

Elektrotehnički fakultet i Tehnički fakultet u Boru.

izjavio je Marjanović.

Sanela Veljkovski, menadžerka projekata u GIZ-u,

Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-

navela je da se projekat sprovodi u okviru programa

u, naglasio je važnost unapređenja sistema sakupl-

razvojne saradnje sa privatnim sektorom develoPPP.

janja otpadnih baterija i sijalica u Srbiji.

de, koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za

24

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

ekonomsku saradnju i razvoj, a da je glavni cilj pronalazak sistemskog rešenja prikupljanja otpadnih baterija i sijalica. „Ovaj projekat podržava dostizanje ciljeva Srbije u smanjenju količine EE otpada i baterija koje završavaju na deponijama i nastojanja države u procesu pristupanja EU, te se očekuje da se ovaj pozitivni trend nastavi i proširi širom zemlje“, rekla je Veljkovski.

Nikola Egić, direktor reciklažnog centra „Božić i sino-

Beograd“, skrenula je pažnju na važnost postojanja

vi“, ističe da sijalice sa živinim vlaknima ne bi smele

ovakvih projekata i nada se da će u budućnosti više

da završe u prirodi jer mogu da kontaminiraju veću

organizacija i kompanija sarađivati sa ovlašćenim

količinu vode i zemljišta.

operaterima za upravljanje otpadom.

„Ukoliko se sa ovakvom vrstom otpada ne postupa

„Kako bi se unapredio sistem upravljanja otpada

savesno, odnosno ako se ne preda ovlašćenom

potrebno je uključiti lokalne samouprave, kao i organi-

reciklažnom centru, može nepovoljno da utiče ne

zacije, kao značajne elemente u ovom procesu. Drago

samo na životnu sredinu, već može da ugrozi i živote

mi je što je Opština Stari grad prepoznala značaj

ljudi. Srbija je tehnološki jako dobro opremljena za

projekta „Povećanje stope reciklaža baterija i sijalica“

reciklažu sijalica, međutim, kanali za prikupljanje su

i verujem da će svojim modelom uticati na druge

nedovoljno razvijeni“, rekao je Egić.

opštine i gradove u edukovanju građana o važnosti

Marija Pivnevi, direktorka kompanije „E-reciklaža -

reciklaže ove vrste otpada“, istakla je Pivnevi.

www.skolazaopstanak.rs

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

25

VESTI

BEST MEĐUNARODNI AKADEMSKI SEMINAR - „GENE IN A BOTTLE”

U

druženje studenata tehnike Evrope - Beograd

temama u okviru tehničko-tehnoloških i prirodno-

sedamnaesti put organizuje međunarodni aka-

matematičkih nauka, oblasti poslovnih veština, ali i

demski seminar pod nazivom „GENE in a bottle” koji

povezivanje i saradnja naših studenata sa studen-

će se održati od 14. do 23. jula u Beogradu.

tima iz Evrope.

Na ovogodišnjem seminaru, 22 učesnika iz 12

“Međunarodni akademski seminari iza sebe imaju

evropskih zemalja imaće priliku da se teorijski

dugu tradiciju povezivanja i unapređenja stude-

i praktično upoznaju sa osnovama genetičkog

nata, kako kroz bogat akademski program, tako i

inženjerstva i molekularne biologije kao i sa njiho-

kroz raznolike drustvene aktivnosti usmerene na

vom primenom u oblastima kao što su medicina,

upoznavanje razlicitih zemalja i kultura. S obzirom

dijagnostika, proizvodnja lekova itd. Studenti će se

da od samog pocetka ovaj projekat predstavlja spoj

u toku trajanja seminara upoznati sa radom u labo-

svih vrednosti nase organizacije - fleksibilnosti,

ratoriji dok će interaktivna predavanja voditi profe-

zabave, prijateljstva, učenja i napretka, nije ni čudo

sori sa Univerziteta u Beogradu i stručnjaci iz oblasti

sto je, upravo on, postao nezaobilazna prilika za

genetičkog inženjerstva na engleskom jeziku.

mnoge studente Univerziteta širom Evrope. I ove

Pored akademskog dela seminara, učesnici će kroz

godine, poput prethodnih, sigurni smo da će 22

različite društvene aktivnosti imati priliku da se up-

odabrana studenta iz Beograda poneti lepe utiske i

oznaju sa znamenitostima i istorijom našeg glavnog

sećanja, kako o zanimljivim predavanjima na temu

grada, domaćom kuhinjom, kao i studentima iz

genetičkog inženjeringa i molekularne biologije ,

Beograda.

tako i o našem Beogradu, Srbiji i srpskoj kulturi”,

BEST akademski seminari održavaju se svake go-

kaže Milica Galjak, glavni organizator.

dine u 97 gradova širom Evrope. Cilj ovih projekata

Više informacija o projektu možete pronaći na sajtu

je unapređivanje znanja studenata o savremenim

http://course.best.rs/

26

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

BEST MEĐUNARODNI AKADEMSKI SEMINAR - „GENE IN A BOTTLE”

U

okviru Evropske zelene nedelje 2022. u

zainteresovane javnosti, lokalnih zajednica i

Srbiji danas je u Naučno-tehnološkom

građana“, dodala je Imširagić Đurić.

parku u Novom Sadu predstavljen Izazov za

Miroslav Tadić, vođa tima za životnu sredinu

inovacije za čistiji vazduh.

i klimatske promene UNDP-a, istakao je da

Uz podršku Evropske unije i u partnerstvu

izloženost zagađenom vazduhu ima ozbiljne

sa Ministarstvom zaštite životne sredine,

negativne posledice po ljudsko zdravlje,

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)

kvalitet života i životni vek. Prema podacima

pozvao je jedinice lokalne samouprave,

Agencije za zaštitu životne sredine Srbije,

javna i privatna preduzeća, kao i naučno-istraživačke in-

dodao je Tadić, ljudi koji žive u gusto naseljenim

stitucije, da prijave svoje inovativne ideje za poboljšanje

područjima najviše su izloženi posledicama zagađenja

kvaliteta vazduha na lokalnom nivou. Realizacija ovih

vazduha. “Zato pozivamo sve koji imaju ideju kako da

ideja doprineće zdravijem okruženju i ubrzati zelenu

smanjimo zagađenje i poboljšamo kvalitet vazduha

transformaciju privrede i društva u Srbiji.

koji udišu građani i građanke Srbije - da se prijave na

Prijavljivanje na Izazov koji je otvoren do 27. juna 2022.

ovaj Izazov. Deset najbolje ocenjenih rešenja dobiće

je moguće isključivo putem elektronskog formulara

našu mentorsku i tehničku podršku, a za najmanje tri

koji se može preuzeti na sajtu Evropske unije za zelenu

rešenja biće obezbeđena finansijska podrška za njihovu

agendu u Srbiji: https://zelena-agenda.euzatebe.rs/rs/

primenu u praksi“, istakao je predstavnik UNDP-a.

konkursi.

Više o uslovima učešća i procesu prijavljivanja na Iza-

Pomoćnica ministarke zaštite životne sredine Aleksan-

zov, zainteresovani će moći da saznaju i na Info danu,

dra Imširagić Đurić predstavila je ključne aktivnosti

koji će organizovati UNDP i Ministarstvo zaštite životne

ministarstva u oblasti poboljšanja kvaliteta vazduha:

sredine 8. juna 2022. u Beogradu, a sva pitanja oko

„Ministarstvo će intenzivno raditi na daljem

Izazova se mogu uputiti i direktno na: adaptacije.rs@

usklađivanju zakonodavnog okvira sa direktivama

undp.org.

EU iz oblasti kvaliteta vazduha, razvoju Programa za

Izazov za inovacije za čistiji vazduh objavljen je u okviru

zaštitu vazduha Republike Srbije sa Akcionim Planom,

projekta „EU za Zelenu Agendu u Srbiji“ koji, uz finansi-

njegovom usvajanju i daljoj implementaciji. Takođe,

jsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministar-

neophodno je raditi na unapređenju, usvajanju i

stvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji

sprovođenju planskih dokumenata na lokalnom nivou

sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom

kao i na podizanju svesti kroz aktivno učešće stručne i

bankom.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

27

VESTI

RECIKLIRANJEM FLAŠA I LIMENKI DO BESPLATNE HRANE ZA PSE

Photo by Unsplash

B

eogradska opština Stari grad dobila je dva recik-

naše sugrađane da recikliraju flaše i limenke, kao i da

lomata koji za svaku ubačenu praznu reciklabilnu

dalje šire svest o važnosti pravilnog odlaganja ove

ambalažu, nagrađuju vašeg psa simboličnom porcijom

vrste otpada. Naše težnje su da kroz različite inovativne

granula iz Purina asortimana. Oba reciklomata su post-

projekte nastavimo da pomažemo svim članovima naše

avljena u Parku vojvode Vuka, a u narednim mesecima

zajednice, uključujući i životinje, i time motivišemo i

jedan od njih biće preseljen u Studentski park. Projekat

druge kompanije i pojedince da čine isto. Pozivamo

je sproveden zahvaljujući inicijativi Apetit šopa i brenda

sve građane da koriste postavljene uređaje i da usreće

Purina kompanije Nestlé Srbija.

neke od uličnih pasa ili svoje ljubimce“, ističe Milica

Postupak korišćenja reciklomata je jednostavan –

Milanović, menadžer korporativnih poslova u kompaniji

potrebno je samo da ubacite flašicu (plastičnu ili

Nestlé Srbija, podsećajući da postavljanje pametnih

staklenu) ili limenku u označen otvor, a ona će aktivirati

reciklomata u centar grada nije prva inicijativa brenda

govorni automat i dozer za hranu, integrisan u uređaj.

Purina.

Nakon što vam se glasovnom porukom zahvali na brizi

Početkom godine, Nestlé Purina je pružila podršku

o životinjama i što čuvate prirodu, reciklomat će vašem

napuštenim psima donacijom 4000 obroka azilima i

psu isporučiti nagradicu – tridesetak grama Purina

udruženjima za zaštitu životinja, a sa željom da edukuje

granula sa govedinom za izbalansiran obrok pasa. Dok

najmlađe generacije o pravilnoj brizi za životinje, Nestlé

vaš ljubimac uživa u obroku iznenađenja serviranom

kontinuirano sprovodi školicu pod nazivom „Odgovor-

u jednu od posuda u donjem, otvorenom delu reciklo-

no vlasništvo ljubimaca“. U protekle tri godine, brend je

mata, drugu možete iskoristiti da mu sipate vodu.

pokroviteljski podržao i 12 inovativnih start-up rešenja

„Ovim projektom spojili smo dve važne Nestlé misije

za kućne ljubimce, među kojima i aplikacija „Borrow-

– brigu o životnoj sredini i ljubav prema ljubimcima.

MyDoggy“ koja vlasnicima omogućava da u okolini

Verujemo da će ovi interesantni reciklomati motivisati

pronađu podršku ljubitelja pasa.

28

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

29

ENERGIJA

HIDROSISTEM „LIM - ZAPADN REŠAVA ENERGETSKU NEIZV Hidrosistem „Lim - Zapadna Morava” ponovo se pominje kao rešenje za energetsku neizvesnost. O ovom smo razgovarali s dr Vladimirom Šiljkutom, savetnikom direktora Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”...

H

idrosistem „Lim - Zapadna

dokumenta za RHE „Bistrica” je

i tek predstoje konkretni koraci na

Morava” dugoročno

potpisan i plan je da se izgradnja

daljem razvijanju projekta.

bi mogao da obezbedi

završi do 2030. godine. Podneti su

sigurnost snabdevanja kvalitet-

obrazloženi zahtevi za saglasnost

Kakva bi to energetska postro-

nom vodom velikog dela Srbije,

Vlade Srbije za izradu Prostornog

jenja bila i šta konkretno znači

smanji opasnosti od poplava u

plana područja posebne namene

„reverzibilna hidroelektrana”?

slivovima Lima, Drine, Save i Du-

RHE „Bistrica”, kao i za proglašenje

- Projektom se predviđa izgradnja

nava, umanji sezonsku i prostornu

objekta RHE „Bistrica” objektom od

tri brane (najnizvodnija se već

neuravnoteženost raspoloživih

nacionalnog značaja. Po završetku

gradi, nezavisno od sistema kao

količina voda (npr. povećanje

izrade projektne dokumentacije,

celine, planiran je završetak 2024. godine), formiranje tri akumula-

količina i kvaliteta vode u moravskom slivu). Kako ističe dr Vladimir Šiljkut, savetnik direktora Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, u domenu elektroenergetike, potencijal sistema bi bio u povećanju fleksibilnosti elektroenergetskog sistema Srbije, njegovoj stabilnosti i bezbednosti. Osim toga, ovaj projekat bi dao podsticaj razvoju privrede Srbije.

„RHE omogućavaju da se voda iz nižeg akumulacionog jezera pumpa u vreme nižih cena električne energije i njenih viškova u sistemu, a da proizvodi električnu energiju kad je njen manjak i cena viša...”

Šta predviđa projekat?

cije, izgradnja dva derivaciona (tj. odvodna) tunela, pet hidroelektrana (HE).

Reč je o tri pribranske HE (uz brane) i dve derivacione HE (na krajevima derivacionih tunela). Jedna pribranska bi mogla da bude reverzibilna (RHE), a potrebno je istražiti tehničko-tehnološke mogućnosti i tehno-ekonomsku opravdanost da RHE budu još jedna pribranska i jedna derivaciona. RHE

- Samo srce projekta i uslov za

EPS će doneti odluku o daljem

omogućavaju da se voda iz nižeg

realizaciju bila bi reverzibilna

nastavku aktivnosti na realizaciji

akumulacionog jezera pumpa u

hidroelektrana „Bistrica” i njena

RHE „Bistrica”, u zavisnosti od

vreme nižih cena električne ener-

gornja akumulacija „Klak”. EPS

mogućeg načina finansiranja

gije i njenih viškova u sistemu, a

je uradio studiju „RHE Bistrica –

izgradnje.

da proizvodi električnu energiju

analize i investiciono tehnička

Projekat hidrosistem „Lim - Za-

kad je njen manjak i cena viša. Na

dokumentacija” u 2021. godini.

padna Morava” je u najranijoj fazi

ovaj način se stvara profit, a i lako

Studija je pokazala opravdanost i

razvoja. Nadzorni odbor JP EPS je

balansiraju nagle promene (viškovi

potrebu EPS za ovakvim objektom.

usvojio Inicijativu za reafirmaciju

i manjkovi) u proizvodnji električne

Ugovor za izradu Idejnog projekta,

ideje o realizaciji projekta, resorno

energije koji će biti sve izraženiji sa

Studije opravdanosti i planskog

ministarstvo je o tome obavešteno

povećanjem udela vetrogeneratora

30

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Photo by American Public Power Association

NA MORAVA” VESNOST

i solarnih elektrana u sistemu. Uz

voda reka Đetinje, Zapadne i Velike

proračunima koji će zavisiti od

HE/RHE gradila bi se i razvodna

Morave, naročito leti, kad je sit-

odabrane varijante (da li jedna, dve

postrojenja preko kojih bi one

uacija u njima i okolnim bunarima

ili tri RHE, kolike će tačno biti snage

bile priključivane na dalekovode

kritična. Osim toga, omogućilo bi se

elektrana i kapaciteti akumulacija i

prenosne mreže.

navodnjavanje i unapređenje poljo-

dr.) biće utvrđene i precizne vred-

privredne proizvodnje u tom slivu.

nosti proizvodnje.

Kako bi formiranje akumulacija

Ovaj hidrosistem bi predstavljao i

Ukoliko bi se sistem realizovao u

uticalo na životnu sredinu?

rezervno rešenje za snabdevanje

varijanti maksimalne fleksibilnosti,

- Osim što je vodoprivredni,

vodom Beograda i kolubarskog

integracija OIE bi bila obezbeđena

vodosnabdevački i elektroen-

regiona.

za više decenija unapred, počev od

ergetski, projekat je i ekološki i

dekade 2030/40, u kojoj se planira

socijalni. Naime, generalno bi se

Kada će planirani projekat da

završetak RHE „Bistrica” i početak

unapredilo stanje životne sredine,

bude potpuno funkcionalan?

izgradnje objekata u sistemu „Lim -

jer bi se povećala količina i kvalitet

- Daljim razvojem Projekta i

Zapadna Morava”.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

31

EKOTURIZAM

„RAZLIČITOST” JE VOJVOĐANSKI BREND O mogućnostima razvoja ekoturizma u Vojvodini, ali i o mogućnostima razvoja cikloturizma, razgovarali smo s pokrajinskim sekretarom za privredu i turizam dr Nenadom Ivaniševićem...

ne poput Vojvodine, u mnogome utiče na percepciju umetnosti, kulture. Upravo su umetnici i kreativna ekonomija ti koji oblikuju prirodne resurse, a strateško povezivanje jednih sa drugima se ogleda u I u spremnosti da se umetnicima da sloboda da oblikuju okruženje i pretoče ga u privređivanje. To jesu kulturni po-

Pored brojnih zaštićenih

Fruška gora i njeni manastiri, Grad

tencijali na kojima može počivati

područja i Nacionalnog parka

Novi Sad sa Petrovaradinskom

jedan zaokružen turistički proiz-

„Fruška gora”, ima li u Vojvodini

tvrđavom i Podgrađem, Sremski

vod, folklor, arheološka nalazišta,

i drugih potencijala za razvoj

Karlovci, Grad Vršac sa Vršačkim

prirodne i ambijentalne celine,

ekoturizma?

bregom, okolnim belocrkvanskim

kao i flora i fauna jednog lokalite-

- Mesto susticanja turističke

jezerima i Deliblatskom peščarom,

ta. Kako bi kulturno i umetničko

ponude i potražnje leži u recep-

i dalje predstavljaju turističke des-

stvaralaštvo imalo kontinuitet u

tivnim turističkim zemljama koje

tinacije od izuzetnog značaja, dok

sprezi sa turizmom i brendiranjem

obiluju prirodnim i antropogenim

su reke Dunav, Tisa, Sava i mreža

turističkih proizvoda, trebalo bi

resursima, ali je ovo period kada

unutrašnjih kanala, koji čine vasku-

da bude praćeno finansijskom

se ne može turizmu pristupati na

larni sistem Vojvodine, jedinstveni

podrškom, da na adekvatan način

način na koji se to činilo pre samo

doživljaji svakog domaćina i gosta.

bude plasiran na tržište.

nekoliko godina. Turistički proiz-

U svemu ovome što je navedeno

vod nije sada samo kombinacija

veliku celinu upravo čine zaštićena

Veliki broj turista danas putuje

različitih proizvoda i usluga, koje

područja i parkovi prirode, dok se

peške, biciklom ili nekim drugim

se nude prevashodno na desti-

kao sastavni deo svega rađa up-

netipičnim prevozom. Oni dola-

nacijskom nivou, na mikrolokacija-

ravo eko i ruralni, odnosno seoski i

ze „Evropskim pešačkim putem”

ma. Najdragoceniji turistički resurs

salašarski turizam.

ili cikloturističkim trasama. Šta

je upravo čovek.

Ono što bi i dalje moglo da

Vojvodina njima može da po-

Resursi Sekretarijata u pogledu

definiše i menja celokupan

nudi?

turizma usmeravaju se ka i dalje ne-

imidž Vojvodine jeste ozbiljniji i

- Nedovoljno iskorišteni poten-

dovoljno iskorišćenim potencijal-

ujednačeniji pristup brendiranju

cijali nalaze se prevashodno u

ima u Vojvodini, a to su različitost,

Vojvodine kao takve i njenih

verskom, kulturološkom, rural-

multikulturalnost, multietničnost i

proizvoda, uz neizostavni proces

nom, vinskom, lovnom, ali i ciklo

multikonfesionalnost, ovaploćeni

sertifikovanja i standardizacije

turizmu. Verski turizam predstavlja

u mentalitetu njenih žitelja. Na-

pomenutih resursa, kao i njihova

veliko bogatstvo kojim Vojvodina

daleko čuvene vinarije, čarde,

medijska promocija.

raspolaže, imajući u vidu da su

salaši, versko i kulturno nasleđe,

Bogatstvo različitosti jedne sredi-

sve religije zastupljene upravo u

32

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Photo by Mark Stosberg on Unsplash

O cikloturizmu i aktivnostima u okviru EcoBikeNet projekta čitajte OVDE.

Vojvodini. Pored toga, Sremski Karlovci su svakako poseban biser turističke ponude Vojvodine, te su u toku mnogobrojne aktivnosti i projekti, poduhvati koji će znatno uticati na unapređenje i razvoj svih vidova turizma u ovoj lokalnoj samoupravi. Lovni turizam u Vojvodini godinama funkcioniše, ali javnost sa tim nije dovoljno upoznata, stoga Sekre-

Vojvodina se nalazi na ruti više evropskih biciklističkih staza, čuvene međunarodne EuroVelo ciklotrase, za koje je već poznato da bivaju ,,pregažene” sa biciklističkim točkovima bezmalo oko 20.000 cikloturista godišnje...

biciklizma i sporta, a koja je ove godine bila podeljena u tri kategorije – sport, turizam i privredu.

Sportski deo je bio rezervisan za MTB maraton rekreativnog karaktera, EBike Veliku nagradu Vrdnika, Eliminator trku, Trail trku, Gas Gas trku za najmlađe takmičare kao i promotivnu TDF drumsku vožnju. U okviru ove manifestacije su prezentovana kulturna dešavanja, štandovi

tarijat takođe nastoji da osmisli koncept pružanja podrške razvoju

Ove godine je uz podršku Pokra-

turističkih organizacija iz svih

ovog oblika turizma.

jinske vlade i Pokrajinskog sek-

delova Vojvodine.

Međutim, ono što jeste veoma

retarijata za privredu i turizam,

Jedna od glavnih posledica pan-

interesantno je da se Vojvo-

održana i manifestacija namen-

demije, ali u pozitivnom smislu,

dina nalazi na ruti više evropskih

jena ljubiteljima biciklizma i

jeste da su građani upoznali svoju

biciklističkih staza, EuroVelo 6, 11

poštovaocima bicikla, ,,Tour de

zemlju i njene turističke vrednosti.

i 13, za koje je već poznato da bi-

Fruška”, koja predstavlja mani-

Nasuprot tome, situacija je razvila

vaju ,,pregažene” sa biciklističkim

festaciju sportsko rekreativnog

tržište domaćeg turizma, te se za

točkovima bezmalo oko 20.000

karaktera namenjenu svim ljubi-

vreme prošlogodišnje sezone ili

cikloturista.

teljima prirode, zdravog života,

pojedinih praznika, javljala pot-

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

33

EKOTURIZAM namenjenu za pešake i bicikliste.

Resorno ministarstvo će finansirati izradu tehničke dokumentacije. Nekadašnja pruga Petrovaradin – Beočin, dužine oko 20 kilometara, na taj način postaće nova destinacija, koja će obogatiti turističku ponudu Fruške gore. Ovo je opsežan i veoma perspektivan projekat, s obzirom na to da je čak i za vreme trajanja kovida, našu zemlju posetilo više od 20.000 cikloturista. Pošto se nalazimo na evropskoj ruti tri važne biciklističke staze, hoćemo puna popunjenost kapaciteta na

turističkog plana. Domaći turizam

da obogatimo i turističku ponudu

Fruškoj gori ili, recimo, na Paliću,

je pokazao tendenciju inten-

pokrajine.

a ohrabruje činjenica da je i ove

zivnog oporavka u odnosu na

godine evidentan porast broja

međunarodna putovanja. Pored

Koje su trenutne aktivnosti

domaćih turista.

toga, obezbeđena su sredstva

Pokrajinskog sekretarijata?

za realizaciju projekta ,,zelena

- Analize naših istraživanja su

U kakvom su stanju pomen-

staza“ što je rezultat zajedničkog

pokazale da građani Vojvodine,

ute trase i planira li se njihovo

rada Pokrajinske vlade i Vlade

kao i ostatka Republike Srbije, ne

proširenje?

- Pokrajinski sekretarijat za priverdu i turizam ima dugu tradiciju obnavljanja i adaptacije biciklističkih staza po Vojvodini, kao i znakovnog obeležavanja ovih trasa, kako bi se domaći i strani turisti, sportisti, ali i stanovnici mogli nesmetano i bezbedno kretati ovim, za Vojvodinu veoma svojstvenim, prevoznim sredstvom.

Vojvodina se nalazi na ruti više evropskih biciklističkih staza,

znaju kojim turističkim potencijali-

Ponovo je uspostavljena oznaka kvaliteta, koja nosi već prepoznatljiv naziv „Najbolje iz Vojvodine“ i koja govori o kvalitetu proizvoda, usluga i organizacija manifestacija, te gde je i kako nastao, i time na najbolji način promoviše određeno područje...

ma raspolaže Vojvodina. Stoga sa Turističkom organizacijom Vojvodine, kao krovnom organizacijom koja se bavi turizmom u pokrajini, nastojimo da udružimo i uložimo sredstva u digitalni marketing, odnosno u promociju lokalnih turističkih organizacija i na taj način povećamo vidljivost njihove turističke ponude. Ideja jeste upravo osnivanje lokalnih turističkih organizacija u jedinicama lokalne samouprave gde ih nema,

tako da postoji koncept da Sekretarijat uz podršku Pokrajinske

Republike Srbije. Pokrajinski

kao i osnaživanje postojećih

vlade realizuje dokumentaciju

sekretarijat za privredu i turizam

turističkih organizacija na lokalu.

i izgradnju biciklističke staze

i Ministarstvo građevinarstva

U pogledu zapoljavanja u sektoru

Novi Sad – Beograd, tzv. ,,starim

saobraćaja i infrastrukture Vlade

turizma, kao i u sektoru privrede i

putem“, što predstavlja jedan

Republike Srbije nameravaju da

preduzetništva, Pokrajinski sekre-

od kapitalnih projekata koji je

nekadašnju prugu Petrovaradin –

tarijat pokušava da na tu pojavu

ušao u predlog Nacionalnog

Beočin pretvore u „zelenu stazu”,

utiče postavljanjem posebnih

34

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

uslova u konkurse za, tako što je uslov za učešće na konkursima

Info

nemogućnost otpuštanja radnika

Sekretarijat se aktivnije uključio u trendove upotrebe digitalnih tehnologija

na neodređeno vreme u periodu

ili popularno rečeno ,,digitalizacije” ali na praktičnim primerima što će

od šest meseci, i slične mere kako

značiti bolju dvosmernu komunikaciju sa privredom ali i građanima.

bismo sačuvali što više radnih

Korišćenjem resursa i mogućnosti koje pružaju društvene mreže, mobilna

mesta.

telefonija, aplikativni softver, želimo da pružimo primer svim organizaci-

Važno je istaći da u turizmu

jama i javnosti kako da koriste savremenu tehnologiju u svrhu sopstvenog

prevashodno postoji proces, a to

poslovanja, ali i što boljeg prikupljanja svih relevantnih informacija u vezi

je relativna popunjenost kapacite-

sa dostupnih podsticajima. Pored oglašavanja svih informacija, događaja

ta turističkih destinacija u zemlji.

i aktivnosti Sekretarijata putem internet prezentacija i društvenih mreža,

Potrudićemo se da pomognemo i

otvorena je usluga pod nazivom ,,Besplatan poziv“ koja se pruža putem

one turističke potencijale koji nisu

javne telefonske mreže Telekoma Srbija uz upotrebu broja iz Plana nu-

bili popunjeni, a koji su naslonjeni

meracije (800), te su korisnici po prvi put mogli da pozivaju i informišu

na izvesne vidove turizma, poput

se i putem broja 0800 021 027 o svim pojedinostima vezanim za konkurse

kongresnog, počev od većih ho-

koji su nedavno zatvoreni, a reakcije su veoma pozitivne. Ovim je pri

tela u većim gradovima. Težićemo

Sekretarijatu formiran kontakt centar besplatan za korisnike sredstava

ka tome da što manje ljudi izgubi

po konkursima Sekretarijata iz oblasti u nadležnosti Sekretarijata,

posao, omogućavajući generisan-

tačnije konkursima iz oblasti privrede, preduzetništva, turizma, rada i

je novih radnih mesta. Svoje pro-

zapošljavanja.

grame usmeravamo i ka zaposlen-

Zamisao na kom počiva ova inicijativa i projekat da svi privredni sub-

ima i ostvarivanju njihovih prava.

jekti koji posluju u domenima privrede i turizma, kao i u okviru sek-

S tim u vezi važno je napomenuti

tora zapošljavanja, mogu da dobiju sve informacije ne samo vezane za

da je ostvarena izuzetna saradnja

konkurse, već i za sve druge oblasti iz nadležnosti Sekretarijata. Ideja

na polju institucionalne saradnje

jeste, a to je jedan samo jedan u nizu primera dobre prakse, koji je uveden

i to sa Garancijskim i Razvojnim

u poslovne procese Sekretarijata, a to je njegova maksimalna transparen-

fondom AP Vojvodine.

tan i otvorenost, te dostupnost široj javnosti.

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam je ostvario izuzetnu saradnju sa svim socijalnim

uslova za povećanje kvaliteta i

oblasti privrede. U tom smislu,

partnerima, kao i sa organizaci-

proširenje ponude u pružanju

Sekretarijat je u prethodnom

jama, agencijama i fondovima

turističkih usluga, podizanje ste-

sazivu u Pokrajinskoj vladi, obez-

na teritoriji AP Vojvodine. Sekre-

pena konkurentnosti i povećanja

bedio i plasirao višemilionska

tarijat subvencioniše troškove

zaposlenosti.

sredstva za subvenconisanje

naknade za obradu kreditnog

U našem Sekretarijatu su značajna

troškova nabavke mašina,

zahteva i kamate po konkursima

sredstva plasirana aplikantima i

opreme, softvera, repromaterijala,

Razvojnog fonda Vojvodine za

projektima i iz nedovoljno raz-

kao i za unapređenje poslovne

dugoročne kredite za razvoj tu-

vijenih opština i to za razvoj

delatnosti i konkurentnosti na

rizma i seoskog turizma. Takođe,

preduzetništva, malih i srednjih

tržištu, uključujući podršku inova-

sufinansira i korisnike kreditnih

preduzeća, koji su prevashodno

cionim proizvodima i procesima,

sredstava Fonda koja se dodeljuju

poluga razvoja i pojedinaca i za-

ženskom preduzetništvu, što je

za podršku razvoju turizma putem

jednice. Namera je da se nastavi

dalo vidljive i merljive rezultate

povećanja nivoa opremljenosti

sa kontinuiranim, ravnomerno

u konkurentnosti privrednih

turističkih kapaciteta, stvaranja

distribuiranim ulaganjem u razvoj

subjekata, ali i u okviru ukupnog

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

35

Photo by Wendell Shinn on Unsplash

EKOTURIZAM

razvoja privrede i preduzetništva.

govori o kvalitetu proizvoda,

polju veće upotrebne i praktične

Nastavljamo poslovanje u

te gde je i kako nastao, i time

vrednosti proizvoda koji ovaj

pravcu održavanja kontinuiteta u

na najbolji način promoviše

znak nosi, dok samo proširenje

pružanju podrške podsticajnim

određeno područje. Do sada su

delokruga na usluge u sektoru

merama, kao ispravnom i funk-

taj znak nosili uglavnom preh-

turizma, verujem da će podstaći

cionalnom modelu podrške kojim

rambeni, industrijski i zanatski

turističke delatnike da kvalitet

je moguće ostvariti održivost

proizvodi, dok je novim koncep-

svojih usluga podignu na viši

u privredi, jer se ovim merama

tom ova oznaka proširena na

nivo, koji će zadovoljavati prop-

zasigurno doprinosi razvojno-

turističke usluge i destinacije

isane kriterijume.

regionalnoj ujednačenosti,

i na manifestacije. Znak se

Ovim projektom se još od 2004.

osnažuje privreda, a mogu se

upotrebljava za obeležavanje

godine kada je znak ustanovljen,

umanjiti negativni populacioni

prirodnih, poljoprivrednih, zanat-

prepoznaje i nagrađuje najbolji

trendovi vezani za demografsku

skih, industrijskih i proizvoda

proizvod, usluga i poslovanje,

strukturu.

domaće radinosti, a činjenica

a svi nagrađeni proizvodi za-

Važno je istaći da je na inicijativu

da je dodeljen određenom

dovoljavaju evropske norme

Pokrajinskog sekretarijata za

proizvodu ili za kvalitet usluge u

kvaliteta proizvoda - poseduju

privredu i turizam, uz podršku

turizmu, potvrđuje da je on ušao

sertifikat HACCP i standard ISO.

Pokrajinske vlade, ponovo us-

u porodicu najkvalitetnijih proiz-

Ovim projektom ćemo zasigurno

postavljena oznaka kvaliteta,

voda i usluga, a uz veoma stroge

pomeriti granicu ustanovljenja

koja nosi već prepoznatljiv naziv

primene kontrole kvaliteta. Ipak,

kvaliteta proizvoda, fokusirajući

„Najbolje iz Vojvodine“ i koja

mnogo više bi trebalo učiniti na

se na domaću privredu i proizvod-

36

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

nju, kao i na uslužnu delatnost

jeste promena poslovnog mod-

privredu i preduzetništvo u našoj

vojvođanskih privrednika. Pravna

ela modifikacijom strateških

zemlji i AP Vojvodini, ali i da se

lica, preduzetnici, fizička lica ili

procesa uz pomoć savremenih

međuregionalno povežemo kako

drugi proizvođači ili pružaoci

tehnologija, kako bi se obezbedila

sa javnim, tako i sa privatnim

usluga, organizatori programa i

efikasnija komunikacija sa poten-

sektorom u regionu, sagledamo

manifestacija sa sedištem na teri-

cijalnim klijentima i tržištem, pri

šta su nam kapaciteti, te na koji

toriji AP Vojvodine, imaju priliku

čemu kompanija optimizacijom

način bi ih najbolje trebalo ,,upa-

da ovom prestižnom oznakom

i digitalizacijom kreira uslove

kovati“ zajedničku ponudu, kako

krunišu svoj rad i poslovanje.

za uspešan rast poslovanja, što

bi se postigao efekat jedinstvenog regionalnog turističkog proiz-

Prošle godine, ovu oznaku je ponelo 18 novih korisnika.

Naposletku, svojim merama i programima podrške, nastojimo da utičemo na digitalnu transformaciju privrede, ali i društva uopšte, jer je digitalizacija polako, ali sigurnim korakom postala neodvojivi deo naše stvarnosti i deo bez kog je svakodnevno

Jedna od ideja je kreiranje jedinstvenog turističkog proizvoda u region, aktivnim učešćem i umrežavanjem sa našim strateškim partnerima u zemlji i region…

funkcionisanje kako pojedinca,

voda. Sve nas povezuje istorija, tradicija, gastronomija, geografija, a ponajviše ljudi, bez kojih nema ni turizma, niti proizvoda. Želimo da se pronese glas i značaj ove oznake, kako bismo i druge motivisali na sličan korak i time povezali sve naše ,,najbolje“, na taj način bismo region kao turističku celinu ponudili na najefikasniji način

tako i poslovnog procesa, postalo

posledično utiče i na unapređenje

evropskom i svetskom turističkom

nezamislivo. Sa inženjerskog i

oblasti privrede.

tržištu. Turistički proizvod nije

menadžerskog aspekta, stručnim

Jedna od ideja je svakako kreiranje

sada samo kombinacija različitih

pristupom digitalizaciji poslovnih

jedinstvenog turističkog proizvoda

proizvoda i usluga, koje se nude

procesa, neophodno je podići

u regionu. Aktivnim i afirmativnim

prevashodno na destinacijskom

nivo konkurentnosti mikro, malih i

učešćem i umrežavanjem sa našim

nivou, na mikrolokacijama. Na-

srednjih preduzeća. Sama digi-

strateškim partnerima u zemlji i

jdragoceniji turistički resurs upravo

talna transformacija preduzeća

regionu, hoćemo da osnažimo

čovek.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

37

SAOBRAĆAJ

GIS-OM DO ODRŽIVOG JAVNOG PREVOZA

Grad Kragujevac dobio GIS (geografski informacioni sistemi) platformu za održivi javni prevoz...

G

IS (geografski informacioni

mobilnosti tako

sistemi) platforma www.

što je ukrstilo

ekobus.rs je zasnovana

otvorene podatke

na upotrebi i korišćenju otvorenih

o javnom prevozu

podataka upotrebom informacionih

u Kragujevcu i

tehnologija kroz vizuelizaciju i

dostupne po-

prostorizaciju tih podataka u cilju

datke o kvalitetu vazduha sa

strateškog upravljanja javnim prevo-

mernih stanica u tom gradu.

zom putnika i zaštite životne sredine

Na taj način, omogućen

u Kragujevcu.

je uvid u emisiju

Strukovno udruženje Sigurne staze

štetnih gasova

(www.sigurnestaze.com) dizajniralo

na trasama javnog

koji je, s druge strane, vrlo značajan

je pametno rešenje u oblasti urbane

gradskog prevoza.

za održivu urbanu mobilnost.

Cilj projekta je širenje svesti o javnom gradskom prevozu kao malom izvoru zagađenja vazduha

Takođe, rezultati analize pomažu donosiocima odluka u gradu Kragujevcu da u budućnosti bolje sagledaju i optimizuju mrežu javnog gradskog prevoza i isti unaprede, uz nabavku vozila koja će još manje doprinositi zagađenju vazduha.

Iz priloženih analiza na www. ekobus.rs može se zaključiti da nivo zagađenja vazduha u Kragujevcu nije u direktnoj vezi sa autobusima javnog gradskog prevoza, što je u u korelaciji sa očekivanjima na osnovu dostupne literature, po kojoj se u glavne izvore čestičnog zagađenja u urbanim sredinama ubrajaju industrijske emisije, sagorevanje uglja i biomase, spaljivanje otpada, prašina itd.

Analizirajući istorijske podatke nivoa izmerenog zagađenja po 38

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

godišnjim dobima na odabranim lokacijama i učestalost gradskog prevoza grada Kragujevca, na prikazanim grafikonima uočljivo je nepodudaranje pikova čestičnog zagađenja (PM2.5 i PM 10) izmerenog na mernim stanicama sa pikovima u frekventnosti gradskog autobuskog saobraćaja.

U projektu smo zahvaljujući GIS-u razvili savremenu metodologiju obrade podataka na osnovu koje smo vršili analize svih prikupljenih prostornih i atributativnih setova podataka, konverziju tih podataka u formate neophodne za web i mobilni prikaz, dizajniranje, kao i izradu web interaktivnih mapa.

U sprezi informacionih tehnologija i otvorenih podataka mi vidimo razvoj pametnih gradova koji imaju za cilj da kroz korišćenje informacionih i drugih pametnih tehnologija olakšavaju život građana u lokalnoj zajednici.

Uz otvorene podatke, slična analiza se može sprovesti u svakom gradu Republike Srbije, sa idejom da se podstiče donošenje pametnih odluka u razvoju održivih gradova koji su pristupačni, sa dobrim sistemom javnog prevoza, biciklističkom i pešačkom infrastrukturom i sa velikim brojem zelenih površina.

održivog razvoja Ujedinjenih nacija

dobijeni istraživanjima i analizama,

Stav našeg udruženja je, da je gra-

koji nosi naziv „Održivi gradovi i

su odgovornost udruženja Sig-

dovima i opština u R. Srbiji potre-

zajednice“.

urne staze i ne odražavaju nužno

ban moderan, pouzdan, ekološki,

Ova platforma je izrađena uz

stavove UNDP-a, Kancelarije za IT

komforan, frekventan, razgranat i

podršku Programa Ujedinjenih

i eUpravu, niti Vlade Ujedinjenog

svima dostupan javni prevoz kojim

nacija za razvoj (UNDP) u Sr-

Kraljevstva.

ćemo moći da smanjimo korišćenje

biji, Kancelarije za informacione

automobila i svih nepotrebnih

tehnologije i elektronsku upravu

troškova koje nam donosi njihovo

(Kancelarija za IT i eUpravu) i Vlade

posedovanje i održavanje.

Ujedinjenog Kraljevstva.

Projekat se vezuje za ciljeve

Sadržaj platforme, kao i rezultati

Igor Velić, master inž. saobraćaja sigurnestaze.com mobilitybor.com pristupacnostbor.com ekobus.rs

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

39

PROJEKTI ACT

AKTIVNA REŠENJA ZA Grad Kruševac je jedinica lokalne samouprave koja aktivno rešava probleme upravljanja otpadom...

S

tudija analize stanja i realizacije lokalnih javnih politika upravljanja komu-

nalnim otpadom u Gradu Kruševcu rađena je za potrebe projekta „Zelena lista za zeleni dijalog” koji realizuje Savez ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije”, a u kome je EP „Moravski orašak” iz Trstenika jedna od partnerskih organizacija i preuzela je deo aktivnosti „Bele breze” iz Kruševca.

Projekat je deo programa ACT-a „Javno zagovaranje mreža OCD 2020” i podržan je od konzorciju-

gradu Kruševcu obavljeni su

Za analizu su korišćeni podaci sa

ma koji čine Helvetas i Građanske

obilasci JKP „Kruševac” i Gradske

sajtova: www.jkpkrusevac.co.rs;

inicijative.

uprave Kruševac. Obavljeni

www. krusevac.ls.gov.rs; www.

Nakon objektivne i nepristrasne

su neposredni razgovori sa

sepa.gov.rs; www.ekologija.gov.rs.

analize za koju je primenjena

nadležnim osobama za upravljanje

Rezultati analize su uneti u Tabeli

Metodologija za praćenje

otpadom: Andrijanom Cvetković,

sa indikatorima i komentarima, a

sprovođenja standarda EU

koordinatorom projekata i osobom

zbirna tabela indikatora ukazuje

u upravljanju otpadom u

za odnose sa javnošću iz javno-

da je grad Kruševac na dobrom

jedinicama lokalne samouprave

komunalnih preduzeća i Slađanom

putu da implementira sve zahteve

sa definisanim indikatorima koji

Milić, šefom službe za zaštitu

poglavlja 27 u oblasti upravljanja

je razvijena kroz projekat „Zeleni

životne sredine u gradskoj upravi.

otpadom.

inkubator” urađena je studija.

Dokumenta kojih nije bilo na

Za monitoring javne politike u

sajtovima dostavljena su na uvid.

Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/ radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

40

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

DEFINISANJE PROBLEMA U UPRAVLJANJU OTPADOM I NJIHOVO REŠAVANJE KROZ OSTVARENJE ZADATIH CILJEVA Grad Kruševac je u svim svojim dokumentima javnih politika

A OTPAD U KRUŠEVCU MONITORING TABELA INDIKATORA ZA GRAD KRUŠEVAC

isticao i tretirao problem upravljanja otpadom kao jedan od prioritenih problema. Razlog za to je zakonska obaveza jedinice lokalne samouprave da na svojoj teritoriji organizuje upravljanje komunalnim otpadom i stavovi građana izraženi na tribinama i putem različitih anketa o važnosti

INDIKATORI 1.1 1.2 1.3 1.4 1.6 2.1 2.2

upravljanja otpadom u njihovom svakodnevnom životu. Lokalne javne politike koje se odnose na upravljanje otpadom usaglašene su sa aktuelnim nacionalnim

2.3 3.1

pravnim propisima i one su

3.2

odslikavale obaveze koje JLS

3.3

mora da ispuni u skladu sa tim

3.4

propisima.

3.5

U toku izrade analize i studije analize pregladana su sva važeća strateška dokumenta grada Kruševca u oblasti upravljanja otpadom. Za autora analize najprikladniji pristup ovoj tematici dat je u Lokalnom programu zaštite

4.1 4.2

Da li JLS ima izgrađeni sanitarnu deponiju ili je deo regionalnog sistema upravljanja otpadom?

Da li JLS redovno objavljuje izveštaje o sprovođenju Plana upravljanja otpadom?

Da li JLS redovno dostavlja izveštaje Agenciji za zaštitu životne sredine?

Da li služba za upravljanje otpadom u JLS ima dovoljno zaposlenih koji su kvalifikovani?

Da li je uspostavljen registar dozvola za upravljanje neopasnim otpadom? Da li JLS redovno kontroliše operatere otpadom?

Da li JLS ima važeći plan upravljanja otpadom?

Da li se prikupljaju i objavljuju podaci o ostvarenosti plana upravljanja otpadom, naročito u pogledu smanjenja količine otpada, reciklaže, biorazgradivog dela u komunalnom otpadu, ambalažnog otpada?

Da li JLS (zajedno sa susednim JLS) ima usvojen, važeći regionalni plan upravljanja otpadom Kakva je deponija na koju se odlaže otpad?

O

OCENE 1

2

3

Da li JLS uklanja divlje deponije sa svoje teritorije?

U kolikom delu teritorije JLS se otpad organizovano prikuplja?

Da li je JLS uspostavila uslugu za odvajanje reciklabilnog otpada iz domaćinstava?

Da li JLS na svojoj teritoriji omogućava i/ili organizuje sakupljanje opasnog otpada iz domaćinstava?

Da li i koliko građani učestvuju u izradi planova upravljanja otpadom i sanacija deponija?

Da li su građani zadovoljni sistemom upravljanja otpadom u njihovoj zajednici?

Napomena:O O-neprihvatljivo Napomena: - neprihvatljivo; 1 - ispod zakonskog minimuma; 2 - u skladu sa zakonom; 1-ispod zakonskog minimuma 3 - iznad standarda.

2-u skladu sa zakonom 3-iznad standarda

životne sredine 2015-2024. za

ciljevi za rešavanje problema. Ne

upravljanja otpadom;

grad Kruševac koji je izradio radni

tako davne 2015 godine u oblasti

• Neadekvatan postojeći lokalni

tim iz grada u saradnji sa Stalnom

upravljanja otpadom definisani su

plan upravljanja otpadom;

konferencijom gradova i opština

prioritetni problemi:

• Nepostojanje regionalne

uz tehničku podršku programa

• Nepoštovanje Zakona i

deponije;

„Exchange 4”. U tom dokumentu

11 podzakonskih akata o upravljanju

• Neizvršena sanacija i rekultivacija

je opisano postojeće stanje

otpadom;

postojeće deponije u Srnju;

(situaciona analiza) i najvažniji

• Nepostojanje sporazuma o

• Postojanje velikog broja divljih

problemi u oblasti upravljanja

regionalnom upravljanju otpadom;

deponija;

otpadom kao i opšti i specifični

• Nedostatak regionalnog plana

• Nedovoljan broj vozila i njihova

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

41

Photo by Alfonso Navarro on Unsplash

PROJEKTI ACT

zastarelost;

upravljanja otpadom - Grad

Gradska skupština Kruševaca

• Nedostatak posuda za

Kruševac je potpisnik protokola

donela je Odluku o revidiranju

sakupljanje otpada;

o pristupanju zaključivanja

Lokalnog plana upravljanja

• Nepostojanje organizovanog

Sporazuma o zajedničkom

otpadom za period 2016-2025.

sistema primarne selekcije otpada;

regionalnom upravljanju otpadom.

Plan kroz adekvatne akcione

• Nedovoljna pokrivenost teritorije

Regionalni centar za upravljanje

planove obezbedjuje kontrolu

grada Kruševca organizovanim

otpadom obuhvataće JLS: grad

stvaranja otpada, iskorišćenja

sakupljanjem otpada;

Kruševac i opštine Aleksandrovac,

otpada i podsticaje za investiranje

• Nizak nivo naplativosti usluga

Brus, Varvarin, Ćićevac i Rekovac.

i afirmaciju ekonomskih

sakupljanja otpada.

Za izgradnju ovog regionalnog

mogućnosti koje nastaju iz

Sprovođenjem monitoringa u

centra urađena je strudija

otpada. Revizija lokalnog plana

aprilu 2022. utvrđeno je da je

opravdanosti i regionalni plan

upravljanja otpadom je moderan i

veliki broj ciljeva postignut, a da se

upravljanja otpadom.

sveobuhvatan dokument koji može

nekim ciljevima teži:

Revidiran i primenljiv Lokalni

da bude primer za izradu lokalnih

Donet i usvojen regionalni plan

plan upravljanja otpadom -

planova upravljanja otpadom u drugim JLS.

WEB

Određena lokacija i uređena

Internet prezentacija donatora nalazi se na OVOJ ADRESI.

regionalna deponija - Nakon

Grantovi za javno zagovaranje mreža OGD predstavljeni su na OVOJ ADRESI.

izrade studije opravdanost i

Internet stranica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” nalazi se na

Regionalnim planom upravljanja

internet adresi:

otpadom definisana je lokacija

http://www.oplanetise.com/

Regionalnog centra za upravljanje otpadom. Razmišljalo se da se

42

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

izabere nova lokacija, ali je na kraju usvojeno rešenje : proširenje

O ACT PROJEKTU

postojeće gradske deponije u

Projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo - ACT” osmišljen je kao

Srnju.

četvorogodišnja podrška OGD u Republici Srbiji u prevazilaženju izazova

U fazi uređenja lokacije preduzete

u vezi sa aktivizmom građanskog društva u Srbiji. Donator projekta je

su aktivnosti:

Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), a implementacioni partneri

- Izrađen i usvojen Plan detaljne

su HELVETAS Swiss Intercooperation i Građanske inicijative iz Beograda.

regulacije za ovo područje;

Opšti cilj ACT projekta je da doprinese aktivnom građanskom društvu za

- Gradska uprava Kruševac je izdala

dobrobit svih ljudi i povećano učešće građana u donošenju odluka, posebno

lokacijske uslove za izgradnju

na lokalnom nivou.

Regionalnog centra za upravljanje

Kroz četiri različite grant šeme i osam pratećih javnih poziva u periodu

otpadom;

od 2019. do 2023. godine, ACT pruža ciljanu podršku organizacijama

- Urađen projekat preparcelacije

građanskog društva na nacionalnom i lokalnom nivou, za njihov organiza-

zemljišta na kojoj će biti Regionalni

cioni razvoj i finansijsku održivost, kao i za jačanje odnosa sa građanima

centar upravljanja otpadom;

i kapaciteta za umrežavanje. Sve podržane grantove, prati paralelni Pro-

- Trenutno su u toku aktivnosti

gram obuke i mentorstva prilagođen pojedinačnim potrebama organizacija

ekspropijacije zemljišta od vlasnika

za razvoj i jačanje unutrašnjih organizacijskih i ljudskih kapaciteta OGD,

parcela.

a koji se finansira nezavisno od samog granta kroz aktuelni budžet ACT

Prema Akcionom planu za

projekta.

sprovođenje nacionalnog programa upravljanja otpadom 2022-2024. u meri 1.4.5

fazi sa teritorija svih JLS potpisnica

su 72 divlje deponije, u toku 2021

definisana je realizacija programa

sporazuma prikupljaće se otpad

uklonjen je otpad sa 31 prostora

integrisanog upravljanja otpadom

po principu „tri posude” - suvi,

divljih deponija. Na žalost, vrlo

u Kruševcu koja će se finasirati iz

biorazgradiv i ostali otpad.

često se na istim lokacijama javljaju

kredita KfW banke i budžeta grada

Izvršena sanacija i rekultivacija

ponovo divlje deponije.

Kruševca.

deponije u Srnju - Deponija se

Opremljen vozni park i izvršena

- U prvoj fazi od 2022-2024.

vodi kao smetlište na koje se

nabavka dovoljnog broja posuda

uradiće se prva kaseta na koju

godišnje deponuje 47.000 tona

za sakupljanje otpada - Očekuje

će se odlagati mokri otpad iz

otpada (DEP1 za 2021.) . Projekat

da će do 2024. JKP „Kruševac”

grada Kruševca nakon selekcije

izgradnje Regionalnog centara za

biti opremljeno dovoljnim brojem

po principu „dve posude” (suva

upravljanje otpadom u prvoj fazi

vozila za prikupljanje primarno

i mokra frakcija). Biće obavljeno

predviđa degazaciju stare deponije

selektiranog otpada na području

zatvaranje stare deponije i

i njenu sanaciju i rekultivaciju do

grada Kruševca, a 2026 i na

izgradnja Reciklažnog centra.

2024. godine.

teritoriji celog regiona. Posude

- U drugoj fazi od 2024-2026.

Izvršena sanacija divljih

za prikupljanje otpada sada

uradiće se druga kaseta u koju

deponija - Proširenjem obima

čine standardizovani kontejneri

će se odlagati se mokri otpad iz

organizovanog sakupljanja otpada

od 1,1 m3 (3.000 kom.) i 5 m3 i

drugih JLS potpisnica sporazuma.

na celoj teritoriji grada Kruševca

veliki broj standardizovanih i

- Finalna treća faza od 2026-2030.

i delovanjem službe komunalne

nestandardizovanih kanti (preko

obuhvataće izgradnju treće kasete,

policije očekivalo se da će se broj

35.000). Posude će se prilagoditi

postrojenja za mehaničko-biološki

divljih deponija drastično smanjiti,

vozilima radi jednostavnijeg

tretman otpada i prostora za

ali to se nije ostvarilo u potpunosti.

pražnjenja.

odlaganje opasnog otpada. U ovoj

Na području grada evidentirane

Teritorija grada Kruševca

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

43

Photo by Sigmund on Unsplash

PROJEKTI ACT pokrivena organizovanim sakupljanjem otpada - Prema popisu stanovništva iz 2011 godine na teritoriji grada Kruševca na površini od 884 km2 živelo je ukupno 127. 429 stanovnika u 101 naselju i u 40 947 domaćinstava.

JKP „Kruševac „organizovano prikuplja otpad iz 87 naseljenog mesta , a samo 560 domaćinstava nije obuhvaćeno ovom uslugom zbog tehničkih problemanemogućnost autosmećara da dođu do korisnika.

Uspostavljen organizovan sistem primarne selekcije otpada - Na teritoriji grada Kruševca proz projekat GIZ-a postavljeni su plastični kontejneri za primarnu selekciju otpada: karton, plastična ambalaža i staklo, a u seoskim

adekvatan. Iako je niska cena

Problem je obezbeđenje dovoljnog

sredinama žuti žičani kontejneri

ove komunalne usluge procenat

broja kompetentnih osoba u

za PET ambalažu. Prikupljeni

napalte teško prelazi 60% od

gradskoj upravi i JKP „Kruševac”

ambalažni otpad se ne meša

fakturisane.

s obzirom na ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru i

sa komunalnim otpadom i

nestimulativne zarade. Neophodno

baliranje kartona i PET ambalaže.

RIZICI I PRILIKE ZA GRAD KRUŠEVAC U REŠAVANJU PROBLEMA UPRAVLJANJA OTPADOM

Individualni sakupljači mogu da

Grad Kruševac je sa opštinama

procedure za sprovođenje

donesu reciklažni otpad i da ga

potpisnicama sporazuma otpočeo

projekta. Pored same izgradnje

prodaju. Količina reciklabila koja se

realizaciju infrastrukturnog

Regionalnog centra otvara se čitav

godišnje prodaje je 150 tona.

projekta izgradnje Regionalnog

niz obaveza koje grad Kruševac

Povećan nivo naplativosti usluga

centra za upravljanje otpadom koji

mora da reši. Neophodne su

sakupljanja otpada - Naplata

je obuhvaćen Akcionim planom

institucionalne promene i jačanje

usluge iznošenja smeća nije

za sprovođenje nacionalnog

kapaciteta gradskih i opštinskih

adekvatna. Cena usluge ne pokriva

programa za upravljanje otpadom

administracija za uspostavljanje

troškove sakupljanja, transporta

i za koji su opredeljena sredstva

integrisanog sistema upravljanja

i deponovanja komunalnog

iz kredita KFW banke. Planirana

otpadom. JKP „Kruševac” kao

otpada. Pored niske cene koja

kompletna realizacija projekta

upravljač regionalnog centra

je populistička i podsticajna za

je do 2030 godine. Realizacija

mora da unapredi kompetentnost

uključivanje većeg broja naseljenih

ovako velikog projekta donosi

svojih zaposlenih. Zato bi trebalo

mesta u organizovano prikupljanje

rizike i prilike na koje JLS mora

da osoblje prolazi kroz dodatne

otpada i način obračuna nije

da odgovori ili će biti u problemu.

edukacije.

posebnim vozilom se odvozi u Sektor za sortiranje i reciklažu JKP „Kruševac”. Tu se vrši presovanje i

44

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

je obrazovano osoblje koje će moći da prati realizaciju velikog infrastukturnog projekta i zakonske

Problem koji se uočava odnosi se na sistem naplate usluga. U cilju

ČLANICE ZELENE LISTE

održivosti JKP „Kruševac” mora

Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških

da se formira cena koja će da

organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i

pokrije realne troškove sakupljanja,

podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i

transporta i deponovanja

kvalitetu života građana Srbije. Otvoren je za sve koji prihvataju njegove

prikupljenog otpada i servisiranje

principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu,

kredita i koja će za osnovu da ima

versku i političku pripadnost. Savez OCD Zelena lista Srbija nastao je kao

zapreminu ili masu prikupljenog

rezultat višegodišnjeg projekta koji je realizovan u desetak gradova Srbije

otpada, a ne kvadrate prostora.

u periodu od 2009. do 2013. godine u oblasti upravljanja otpadom. Potom,

Otpad prave ljudi, a ne kvadrati.

ZLS i njene članice prošle su kroz projekte jačanja kapaciteta i početnog

Kod određivanja cene usluga voditi

osposobljavanja za zagovaračke aktivnosti. Razvijeni su i informativni

računa i o socioekonomskom

kanali namenjeni javnosti - internet sajt ZLS i prisustvo na društvenim

položaju korisnika usluga. Ovo

mrežama, objave u časopisu Ekolist i drugo...

će da bude težak problem za

Članice mreže su Eko klub „Zeleni putokazi” iz Raške, „Društvo mladih

rešavanje, jer sadašnja cena neće

istraživača” iz Bora, Centar za održivu budućnost „Zelena zona” iz

moći da pokrije sve troškove, a

Knjaževca, Ekološki pokret „Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki

naplata usluga od građana je i sad

pokret „Bela breza” iz Kruševca, „Inženjeri zaštite životne sredine” iz

vrlo niska-ispod 60%.

Novog Sada, Odred izviđača „Zavičaj 1903” iz Vranja, „Porečje” iz Vučja,

UKLJUČIVANJE GRAĐANA

„Zeleni krug” iz Novog Sada, Udruženje građana „Zeleni ključ” iz Niša, „Village” iz Bora, Udruženje Građanska čitaonica Evropa iz Bora, Centar

Mogućnost rešavanja problema

za decu i omladinu iz Vrnjačke Banje, Evropski pokret u Srbiji iz Valjeva,

upravljanja otpadom je od značaja

Planinarsko-ekološko

za sve građane grada Kruševca.

udruženje „RAS” iz Novog Pazara i Timočki klub iz Knjaževca.

Zato intezivno treba raditi na jačanju

Linkove prema internet stranicama članica ZLS potražite na logoima koji se

javne svesti građana informisanjem

nalaze u dnu strane.

i edukacijama . JKP „Kruševac” i gradska uprava o aktivnostima oko

i visoke operativne troškove

će pružiti mogućnost za zaradu

otpada redovno informišu sugrađane

koje javni sektor ne može da

uz istovremeno smanjenje cene

na lokalnoj televiziji i na društvenim

obavi u potpunosti. To je i šansa

usluga

mrežama. To je nedovoljno. Građani

za privatni sektor koji može biti

Pored privatnog sektora

moraju da se uključe direktno

važan izvor finasiranja kapitalnih

savremeno upravljanje otpadom

u rešavanje problema, da daju

investicija i prenosa tehničkog i

otvara prostor i za delovanje

svoje predloge, jer onda promene

operativnog tehnološkog znanja

civilnog sektora koji treba da

doživljavaju kao svoje.

i iskustva. Privatni operateri

kanališe zahteve građana i da pruži

Savremeno upravljanje otpadom

mogu biti uključeni u proces

neophodna ekspertska znanja.

zahteva stručnost, velika ulaganja

sakupljanja i transporta otpada što

Gordana Rodić

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

45

RECIKLAŽA

DEPOZITNIM SISTEMOM MOŽEMO DA UDVOSTRUČIMO TRENUTNU STOPU RECIKLAŽE

U kom smeru će ići upravljanje otpadom u Srbiji pitali smo Jelenu Petljanski Kiš, predsednicu Odbora za zaštitu životne sredine NALED-a...

smeća? Koji udeo toga se može reciklirati?

- Podaci predstavljeni u poslednjem Planu za upravljanje otpadom u Republici Srbiji, za period od 2022-2031 godine, navode da je stepen prikupljanja komunalnog otpada 86,4%.

M

noge ankete pokazuju

To znači da 13,6 % ne završava na

da je jedan od glavnih

zvaničnim deponijama već u prirodi ili

problema zaštite životne

na ilegalnim deponijama. Reciklirano

sredine u Srbiji neodgovorno up-

je 455 457t komunalnog otapada, a

ravljanje otpadom. Bilo da govore o

na deponijama, već i reciklažu. U

to je prema podacima Ministarstva za

odgovornosti građana, ili pak ukazuju

kom smeru će ići upravljanje otpa-

životnu sredinu svega 15,45%.

na izostanak sistemskog rešenja,

dom pitali smo Jelenu Petljanski

Pružanje usluga recikliranja u Srbiji

javnost je očigledno zainteresovana

Kiš, predsednicu Odbora za zaštitu

je vrlo retko. Procenjuje se u Studiji,

za ovu temu. Nažalost, već dugi niz

životne sredine NALED-a.

koju je radio NALED, da samo 28% sta-

godina izostaje delovanje nadležnih

novnika ima pristup uslugama recikli-

institucija koje bi omogućilo ne samo

Raspolažete li podacima o tome

ranja, a da bi postigli cijeve Cirkularne

rešavanje problema gomilanja otpada

koliko građani Srbije „proizvedu”

ekonomije koji su postavljeni u Planu

46

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

upravljanja otpadom za Republiku

Depozitni sistem je izuzetno efikasan

interesa proizvođača, s obzirom da

Srbiju, svi stanovnici bi trebalo da

sistem koji u prve tri godine dostiže

su njihovi klijenti, između ostalih,

imaju pristup odvojenom prikupljanju

procente sakupljanja preko 90%, dok

Evropska Komisija, OECD, Evropska

otapadom.

sistem produžene odgovornosti proiz-

Agenicija za zaštitu životne sredine,

vođača maksimalno može dostići 80%

vlade mnogih država poput Velike

U evropskim zemljama postoje ra-

u vrlo efikasno uređenim sistemima.

Britanije, Irske, respektabilne orga-

zličiti sistemi odlaganja otpada. Koji

Pored depozitnog sistema Studija je

nizacije civilnog sektora kao što su

su to sistemi i koji od njih bi bio na-

preporučila prikupljanje ambalaže u

World Wild Fund, Friends of the Earth,

jpogodniji za primenu u Srbiji?

dva toka. Jedan tok prikuplja plastiku,

Greenpeace, WRAP - organizacija

- Srbija se u oblasti zaštite životne

metal, staklo i kartonsku ambalažu

koja se bavi klimatskim aktivnostima

sredine suočava sa izazovom da do

koja nije obuhvaćena depozitom,

globalno, Reloop ali i čitav niz komer-

2030. ispuni ciljeve Evropske unije

dok je drugi tok za papir i karton. Pre-

cijalnih partnera.

koji je obavezuju da reciklira 85%

poruke studije je dakle drugačija od

Kompletne Studije možete preuzeti na

otpada od kartona i papira, 75% od

onog nedavnog u Planu za upravljan-

sledećem LINKU.

stakla, 60% od aluminijuma i 55% plas-

je otpadom Srbije, jer podrazumeva

tičnog otpada. Da bi dostigla zacrtane

dva toka - što znači da papir ne bi

Kako funkcioniše depozitni

količine fokus treba da bude na pri-

trebalo prikupljati zajedno sa ostalom

sistem? Kakva je korist za građane, kakva za reciklere, a kakva za život-

kupljanju otpada od građana, kao i izboru da li da se postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS).

U osnovi, EPR sistem podrazumeva da građani razvrstavaju ambalažni otpad

„Srbija se u oblasti zaštite životne sredine suočava sa izazovom da do 2030. ispuni ciljeve Evropske unije...”

nu sredinu?

- Uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada u okviru kojeg bi građani za svaku vraćenu flašu, limenku ili tetrapak dobili natrag

od ovih materijala u posebne kante

pet dinara, pomoglo bi da se prikupi

kako bi se efikasnije reciklirao dok kod

oko 90% ove vrste otpada i udvostruči

depozitnog sistema ambalažu odlažu

reciklabilnom ambalažom. S obzirom

trenutna stopa reciklaže, što je oko

u posebne mašine u prodavnicama ili

da sam imala prilike da posetim čitav

40% ukupnog otpada od posmatranih

na nekim drugim lokacija i za to dobija-

niz sortirnica u zemljama Evropske

materijala.

ju nazad deo novca. Oba sistema anali-

Unije, zajedno prikupljanje papira

Studija preporučuje da sistem vodi

zirala je renomirana britanska kuća Eu-

sa ostalom ambalažom je smetnja

industrija koja bi finasirala ceo sistem.

nomia, koja je članicama NALED-ovog

uspešnom sortiranju jer smanjuje čis-

U konvencionalnom depozitnom

Saveza za zaštitu životne sredine, pred-

toću materijala, obara cenu, ali i mo-

sistemu, građani bi iskorišćenu

stavila ključne podatke i preporučila

gućnost cirkularnosti/reciklabilnosti

ambalažu ostavljali najčešće u

uvođenje depozitnog sistema.

ostalih ambalažnih materijala.

maloprodajnim i ugostiteljskim ob-

Zaključak studija je da bi Srbija zajed-

Visok procenat sakupljanja ambalaže

jektima (i za to dobijali pet dinara po

no sa uvođenjem depozitnog sistema

(više od 90%) doprinosi stvarnoj

ambalaži), troškovi tok sistema su

na jednokratnu ambalažu u PET bo-

cirklarnosti materijala, jer tokom teh-

procenjeni na 1,4 evro centi po jed-

cama, limenkama, staklenim flašama

ničkog procesa reciklaže dolazi do ve-

inici proizvoda, dok je druga opcija

i kartonu, uspela da dostigne ciljeve

likih gubitaka kod nekih materijalima.

uvođenje tzv. pametnog depozita koji

EU. Za to je potreban dobro osmišljen

Potrebno je naglasiti da su obe Studi-

predviđa i postavljanje „pametnih“

DRS sistem kojim bi upravljao cen-

je rađene na vrlo transparentan način

kanti i pokrivanje mnogo više lokacija

tralni operater u vlasništvu industrije,

od strane NALED-a, kao i da konsul-

(šoping centri, firme, sportski objekti,

a država bila zadužena za nadzor i

tantska kuća Eunomija obezbeđuje

parkovi i drugi otvoreni prostori itd.) i

postavljanje ciljeva.

analize nezavisne od komercijalnih

u tom slučaju su troškovi procenjeni

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

47

Photo by Jasper Benning on Unsplash

RECIKLAŽA

48

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

na 0,9 evro centi po jedinici ukoliko

da se mogu reciklirati beskonačno.

godini ne ispunjava cilj za 11%, dok

sistem podrazumeva prosečan broj

Topljenjenjem dobijamo materijal koji

projekcija za metale je da ispunjavaju

lokacija. Međutim ukoliko se Srbija

je poptuno istog kvaliteta u svakom

ciljeve do 2025. godine.

odluči na maksimalan broj lokacija, taj

sledećem ciklusu korišćenja, a taj pro-

Odgovor na vaše pitanje je i odgovor

trošak je i dva evro centa pod jedinici

ces se može ponavljati beskonačno, pri

Studije. Rešenje za Srbiju je uvođenje

ambalaže.

čemu se originalna svojstva ne gube.

depozitnog sistema na jednokratnu

Depozitini sistem bi stvorio 1.270

Razlika u reciklaži između ova dva ma-

ambalažu, PET boce, limenke, stak-

novih radnih mesta, značajno bi se

terijala je u tome što limenka ima znat-

lene flaše i kartonsku ambalažu kao i

smanjilo bacanje ambalaže u prirodi

no manje gubitke, 2-5 % (samo jedan

uspostavljanje nacionalnog sistema

i to za četiri petine. Takođe ukoliko

materijal-aluminijum, bez nalepnica,

za prikupljanje ambalaže u dva toka,

monetizujemo troškove koji nastaju

čepova, reciklira se bez obzira kakve

jedan tok prikuplja plastiku, metal,

zbog emisije gasova staklene bašte

je boje). Ukoliko se radi modelovanje

staklo i kartonsku ambalažu koja nije

i onečišćenja vazduha, sa ovim sist-

u kom recimo na procenu od 95% re-

obuhvaćena depozitom i drugi tok za

emom bi se uštedelo 1,4 miliona

ciklirane ambalaže, broj pakovanja koji

papir i karton.

evra. Trenutno 37.000 tona ovog ambalažnog otpada odlazi na deponije, a uvođenjem depozitnih sistema, ta količina bi se smanjila na 5.000 tona.

Depozitni sistem je poznat kao sistem koji obezbeđuje visokokvalitetan materijal, bez onečišćenja, tako da je materijal koji dolazi iz ovog sistema najpoželjniji materijal za reciklažnu industriju. Sa druge strane ovaj sistem obezbeđuje vrlo kvalietetno sortiran

„Visok procenat sakupljanja ambalaže (više od 90%) doprinosi stvarnoj cirklarnosti materijala, jer tokom tehničkog procesa reciklaže dolazi do velikih gubitaka kod nekih materijala...”

materijal tako da su proizvođači pa-

Postoje li načini da građanske inicijative i lokalne akcije podstaknu bolje upravljanje otpadom?

- Sistemsko rešenje upravljanja otpadom je neophodno. To znači da su nam pre svega neophodna efikasna zakonska rešenja, što su i preporuke Studije koja akcenat stavlja na zakonodavni okvir za uvođenje depozita koji jasno definiše rokove, vrstu materijala i tip pića koji su obuhvaćeni

kovanja u mogućnosti da od njega

može nastati od jedne limenke je nešto

depozitom, jasno dodeljuje uloge,

prave nova pakovanja u tzv. close

više od sedam, a broj staklenih boca je

obaveze kao i rokove. Uvođenje de-

loop sistemu, što je preferirana opcija

nešto više od tri. To je upravo cirkular-

pozita ne garantuje prikupljanje celok-

jer danas potrošači žele da znaju da li

nost materijala.

upnog otpada tako da je neophodno

je neko pakovanje napravljeno od re-

Što se tiče isplativosti navedinih ma-

dalje razvijati EPR sistem i Studija za

ciklabilnih materijala i koliki procenat

terijala, ukoliko uporedimo cene ma-

EPR daje niz odgovora na to.

reciklabilnog materijala sadrži pako-

terijala po toni, limenke imaju najveću

Građanske incijative su tu izuzetno

vanje koje koriste.

cenu i ona se kreće od 900 do 1.100

bitne i imaju iskustva u projektima up-

evra po toni. Transparetno staklo je na

ravljanja otpadom, jer ih sprovode či-

Reciklaža stakla i limenki trebalo bi

nivou od 200 do 300 evra po toni, a

tav niz godina, tako da smatram da ta

da bude veoma unosna. Nažalost,

obojeno staklo je oko 20 evra po toni.

iskustva treba pažljivo razmotriti kako

decenijama unazad ova vrsta otpa-

U Srbiji je procena da se trenutno re-

ne bi napravili sistem koji je prepisan

da završava na smetlištu. Postoje li

ciklira i preko 50% limenki na osnovu

iz EU, a neprilagođen našim uslovima.

načini da se recikleri motivišu kako

samo visoke cene materijala.

Svakako bih naglasila, da pored

bi uspostavili regionalne sisteme

Studija, koju je NALED uradio sa Eu-

građanskog sektora, biznis sektor

prikupljanja stakla ili/i limenki?

nomia konsultantima, upoređuje tre-

može podeliti iskustva sprovođenja

- Staklo i metal su pakovanja koja

nutne i projektovane ciljeve Srbije sa

depozitnog sistema, jer industrija naj-

imaju takva fizičko-hemijska svojstva

EU ciljevima, gde staklo već u 2019.

češće vodi te operacije u EU.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

49

RECIKLAŽA

BROMOVANI USPORIVAČI GORENJA U POTROŠAČKIM PROIZVODIMA OD RECIKLIRANE PLASTIKE To su toksične hemikalije za koje je poznato da remete rad hormonskog sistema (endokrini disruptori), utiču na rad štitne žlezde i izazivaju neurološke probleme i poremećaje pažnje kod dece...

M

proizvodima.

Zakonska regulativa EU (EC 2019/1021), kao i nedavno objavljen Pravilnik o izmenama i dopunama

eđunarodna organizacija

ranoj plastici od koje su napravljeni.

Pravilnika o zabranama i ograničen-

IPEN i češka organi-

Nakon toga, pozitivni uzorci (jedan

jima proizvodnje, stavljanja u promet

zacija Arnika objavili su

kuhinjski predmet, četiri kancelarijska

i korišćenja hemikalija (Sl. glasnik

rezultate istraživanja koji pokazuju

predmeta, jedna igračka, dve šnale za

RS br. 57/22) propisuje dozvoljenu

da potrošački proizvodi, kao što su

kosu) poslati su na dalju laboratorij-

koncentraciju polibromovanih dife-

kancelarijski i kuhinjski pribor, igračke

sku analizu određivanja koncentracije

niletara (tetra-, penta-, heksa-, hepta- i

i pribor za kosu, napravljeni od recik-

bromovanih usporivača gorenja u

dekabromdifenil etar, PBDEs) kao

lirane plastike iz elektronskog otpada,

akreditovanu laboratoriju Praškog

nečistoću u proizvodima u ukupnoj

mogu biti kontaminirani toksičnim

Univerziteta za hemiju i tehnologiju.

koncentraciji najviše do 500 mg/kg

hemikalijama, tzv. bromovanim

Rezultati su pokazali sledeće:

(ppm).

usporivačima gorenja.

Svih osam uzoraka sadrži

Ovo istraživanje je pokazalo da

Elektronski otpad sadrži jedinjenja

dekabromdifeniletar (decaBDE) u

jedna trećina ispitivanih proizvoda

broma koja se koriste kao usporivači

opsegu od 46 - 401 ppm;

u Srbiji za koje smo pretpostavili

gorenja u elektronskoj opremi kako bi

Svih osam uzoraka sadrži oktabrom-

da su napravljeni od reciklirane

se usporila brzina širenja vatre ili jači-

difeniletar (octaBDE) u koncentraciji

plastike sadrži veoma toksične

na gorenja. To su toksične hemikalije

od 10 - 157 ppm;

supstance koje se nalaze na listi

za koje je poznato da remete rad hor-

Photo by Merakist on Unsplash

dioksina mogu naći i u potrošačkim

U svih osam uzoka detektovano

Stokholmske konvencije o dugo-

monskog sistema (endokrini disrupto-

je prisustvo šest novih usporivača

trajnim organskim zagađujućim

ri), utiču na rad štitne žlezde i izazivaju

gorenja u koncentraciji od 28 do

supstancama (POPs) za globalnu

neurološke probleme i poremećaje

1,311 ppm, koji još uvek nisu dovol-

eliminaciju (PBDEs i HBCD), ali u

pažnje kod dece.

jno proučeni i zakonski regulisani.

koncentracijama koje ne prelaze

Testirani uzorci su najvećim delom

Tetrabrombisfenol A (TBBPA), na-

zakonski propisane koncentracije.

nabavljeni na tržištu 11 afričkih i ara-

jčešće korišćen usporivač gorenja, je

Međutim, treba istaći da svi testirani

pskih zemalja, ali i na češkom i srps-

pronađen u koncentraciji od 6-206

proizvodi sadrže i nove bromovane

kom tržištu.

ppm u svih osam uzoraka;

usporivače gorenja čija toksičnost još

Od 25 proizvoda koji su kupljeni u

Jedan od uzoraka (držač za olovke)

uvek nije dovoljno ispitana, što izaziva

Srbiji, preliminarnim ispitivanjem

je testiran na prisustvo bromovanih

zabrinutost stručne javnosti. Zabrinja-

ručnim XRF uređajem na prisustvo

dioksina i sadrži 1250 pg TEQ/g, što

va i visoka koncentracija bromovanog

broma i antimona, u osam uzoraka je

predstavlja koncentraciju dioksina

dioksina koja je izmerena u jednom

detektovana povećana koncentracija

koji se nalazi u pepelu posle insin-

od prozvoda.

ovih supstanci, što je ukazivalo na

eracije otpada (opasan otpad), pot-

Ovo ispitivanje, kao i prethodno koje

prisustvo usporivača gorenja u recikli-

vrđujući da se visoke koncentracije

je realizovano 2018. godine pod na-

50

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

zivom Toksična pukotina je potvrdilo se toksični usporivači gorenja koji ulaze u sastav elektronskog otpada reciklažom dalje prenose u nove proizvode.

otpad i biti dekontaminiran ili će se

otpad) kako bi se onemogućila

Međutim, ono što izaziva veliku

dalje reciklirati.

toksična reciklaža.

zabrinutost na međunarodnom

IPEN smatra da samo dovoljno nizak

Evropska unija bi trebalo da

nivou, naročito za zemlje u razvoju

sadržaj POPs (50 ppm za PBDEs,

preuzme inicijativu i da zagovara

jeste granična koncentracija POPs

100 ppm za HBCD) može da osigura

snižavanje graničnih vrednosti za

u otpadu na osnovu kojih se POPs

izdvajanje opasnog otpada iz re-

opasan otpad od 1000 ppm za PB-

otpad klasifikuje kao opasan. Stok-

ciklažnog toka.

DEs i HBCD na bezbedan nivo od 50

holmska konvencija koja ima za za

Međutim, EU je propisala više

ppm za PBDEs i 100 ppm za HBCD u

cilj da smanji ili eliminiše ispuštanja

granične koncentracije (1000 ppm)

Bazelskoj i Stokholmskoj konvenciji

POPs iz proizvodnje i upotrebe,

za PBDEs i HBCD u materijalima koji

i EU POPs uredbi. Samo ovako nizak

uključuje i mere za smanjenje ili eli-

se kategorišu kao opasni POPs otpad

sadržaj POPs hemikalija može da

minisanje ispuštanja POPs iz zaliha

(EC 2019/1021).

pomogne da se osigura odvajanje

i otpada (član 6). Zato je definisanje

Od 6. do 17. juna 2022. u Ženevi

opasnog otpada iz reciklažnog

„niskog nivoa sadržaja POPs“ (eng.

će biti održana konferencija strana

toka. Ove predložene koncentracije

Low POPs Content Levels, LPCL)

potpisnica Bazelske, Roterdamske

PBDEs i HBCD takođe će sprečiti

ključno sredstvo za kontrolu potenci-

i Stokholmske konvencije na kojoj

izvoz otpada iz razvijenih zemalja

jalnih ispuštanja POPs zbog nepravil-

će se IPEN, Arnika zajedno sa 11

u azijske i afričke zemlje u razvoju

nog rukovanja POPs otpadom. Ovaj

afričkih zemalja zalagati za sman-

sa slabijim zakonodavstvom ili

takozvani „nizak nivo sadržaja

jenje granične koncentracije PBDEs

kontrolom i odlaganje opada koje

POPs-LPCL” određuje da li će ma-

sa 1000 ppm na 50 ppm kojima se

se ne mogu smatrati bezbednim za

terijal biti klasifikovan kao opasan

otpad kategoriše kao opasan (POPs

zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

51

KOMPANIJE SBB

NAŠA JE ŽELJA DA MENJAMO SVET NA BOLJE Ono na šta smo najponosniji je dugoročna orijentacija i strategija koja postoji od 2015. kada je Fondacija osnovana, naša želja i svest da menjamo svet na bolje i da sa promenama počinjemo od nas samih, rekla je za Ekolist Jovana Lukić, CSR direktorka United Grupe i SBB fondacije...

Foto: SBB

S

BB kompanija, svesna

torska, logistička i svaka druga

važnosti koje telekomu-

vrsta podrške kako bi ispunili svoje

nikacije imaju za razvoj

potencijale i kako bismo im pomogli

društva u celini, od samog os-

da jednog dana ostave neizbrisiv

nivanja daje podršku kroz različite

trag u umetnosti, nauci i kulturi. U

pojedinačne donacije, a tokom

okviru projekta „Jezgro“ pomažemo

vremena, osnivanjem SBB fon-

odrastanju trenutno 285 dece u 70

dacije, kroz njene aktivnosti počinje

porodica. Važno nam je da se deca

da pruža stratešku podršku i

redovno školuju, porodice nastave

dugoročnim projektima koji imaju

da budu funkcionalne i da neke od

za cilj dobrobit društva, okoline i

njih dovoljno osnažimo da više ne

osnaživanje izvanrednih pojedinaca.

zavise ni od čije pomoći. Srećni smo

O „zelenoj misiji” ove kompanije

da danas porodica Kuzmanović u

razgovarali smo s Jovanom Lukić,

okolini Arilja ima svoj malinjak i da

CSR direktorkom United Grupe i

njihovo osmoro dece imaju priliku

SBB fondacije.

da rade za sebe. Inicijativa „Ne mnogobrojnim partnerima.

prljaj! Nemaš izgovor!“ svakako

SBB se već dugi niz godina

Od osnivanja SBB-a, a zatim i SBB

je naš najvidljiviji projekat. Već

ističe kao društveno odgovorna

fondacije, sprovedeni su mnogi pro-

sedmu godinu se kroz njega bavimo

kompanija. Na koje sve načine

jekti i donacije u ukupnoj vrednosti

ekologijom i ponosna sam kada

pomažete lokalne zajednice i koji

od preko 9 miliona evra. Stubovi

znam da za početak naši zaposleni

su glavni ciljevi vaših akcija?

naše i strategije društveno odgo-

menjaju svest i sve više učestvuju u

– Ono na šta smo najponosniji je

vornog poslovanja United Grupe

ekološkim projektima i Fondacije i

dugoročna orijentacija i strategija

su ulaganje u obrazovanje, zaštitu

sopstvenim, a zatim i naših korisnika

koja postoji od 2015. kada je Fon-

životne sredine i pomoć u ektrem-

i ostale javnosti. Svako naše malo,

dacija osnovana, naša želja i svest

nim uslovima svetskih i lokalnih

svaki naš korak doprinosi tome da

da menjamo svet na bolje i da sa

nedaća.

sutra planeta bude zdravije i lepše

promenama počinjemo od nas

Najmlađi projekat SBB fondacije,

mesto za život.

samih. Zato verujemo da ćemo tek u

„Stipendija prof. Njegoš B. Šolak“,

U saradnji sa SBB-om donirali

godinama koje dolaze uvideti vred-

namenjen je najtalentovanijoj deci

smo internet i TV usluge velikom

nosti naših ulaganja i inicijativa koje

Srbije, za koju možemo ponosno

broju institucija i organizacija.

SBB fondacija sprovodi u saradnji

da kažemo da svojim znanjem,

Među najvećima su Dečija bolnica

sa zaposlenima u SBB kompaniji i

talentom i ambicijom već uveliko

u Tiršovoj, KC Kragujevac, Klinika

drugim kompanijama United Grupe

osvajaju i svet. Obezbeđuje im se

za dečije interne bolesti i Klinika

koje su takođe njeni osnivači, kao i

ne samo finansijska, već i men-

za dečiju hirurgiju i ortopediju

52

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

kliničkog centra u Nišu, kao i mnoge

vrednosti od milion evra, koja je

je stabala posađeno i koji je bio

druge. Želimo da pacijentima što

prvenstveno usmerena na decu i

kriterijum za izbor lokacija za

brže i uz različite sadržaje što lakše

ljude koji su najviše izloženi ratnim

pošumljavanje?

prođe vreme do oporavka i odlaska

dešavanjima, uključujući interno

– Srećni smo da je nakon pet

kući i zato ćemo da nastavimo da i

raseljena lica, porodice koje nisu

meseci uspešno završena jedna

na ovaj način pomažemo zajednici.

mogle da napuste svoje domove,

od najvećih akcija pošumljavanja

Pored toga, United Grupa, u okviru

dečije bolnice i domove. Donacija

u našoj zemlji koju smo simbolično

koje i posluju i SBB i SBB fondacija,

će biti upotrebljena za medicinsku

započeli na Svetski dan deteta, a

važna je podrška društva u iza-

negu, medicinsko osoblje, osnovne

završili na Dan studenata. Akciji

zovnim vremenima. Donirali smo

namirnice kao što su medicinska

u kojoj smo posadili 13.000 sta-

više od milion dolara pomoći Vladi

oprema, lekovi, hrana, sanitarije.

bala na 16 lokacija u celoj Srbiji, od Kljajićeva do Gračanice je prethodio

Republike Srbije u borbi protiv korona virusa.

SBB fondacija organizovala je

konkurs za udruženja, opštine i

Poslednja u nizu donacija United

akciju pošumljavanja. Akcija „Da

ustanove koji su mogli da prijave

Grupe je pomoć dvema humani-

šume bude više. Da se lepše diše!”

lokacije na teritoriji naše zemlje i

tanim organizacijama u Ukrajini u

okončana je nedavno. Koliko

imali mogućnost da posade najmanje 500 sadnica. Sadili smo u osnovnim školama, na fakultetu, parku Šumice u Kragujevcu, Viminacijumu, Kikindi…i ono što me je posebno obradovalo su reakcije lokalnog stanovništva koje se priključilo našim akcijama, ali isto tako inspirisani ovom inicijativom organizovali su sopstvene akcije pošumljavanja, čišćenja, uređenja parkova i slično.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

53

KOMPANIJE SBB za velike promene“, insirisani upravo „rEKOnstrukcijom“, koji daju brojne predloge kako u sopstvenoj kući ili neposrednoj okolini da na jednostavne načine pomognemo borbi za zeleniju i čistiju planetu. Njih, kao i sve što radimo kroz „Ne prljaj.

Nemaš izgovor!“ možete pogledati na neprljajnemasizgovor.rs, FB ili Instagram nalozima.

Svakako da kroz sve ove projekte skrećemo pažnju na važnost svakodnevne brige o životnoj okolini, reciklaži, ali naš cilj nije samo sanacija postojećeg zagađenja, već menjanje svesti i stvaranje zdravijih i Znate da radite pravu stvar kada

– Već dugo smo usmereni na podi-

neku akciju podrži i jedan Den Tana,

zanje svesti o važnosti brige prema

ali i kada okupite svoje kolege,

životnoj sredini, koja nije ni čista,

Obrazovanje u oblasti zaštite

našu decu, članove naših porodica,

ni zdrava koliko bi trebalo da bude.

životne sredine je presudno za

komšije i kada svi zajedno po-

Kao i u svemu, kroz bolje razume-

budućnost. Koje su vaše kampan-

mognemo našoj zemlji da pokuša

vanje problema, dolazi se i do boljih

je bile namenjene mladima?

da postigne evropski standard

rezultata. Mi te probleme, kao i neka

– Kao što SBB kroz EON plat-

pošumljenosti od 40% do 2030.

rešenja iskazujemo kroz mnogobro-

formu pruža TV usluge celom

godine. Naša zemlja je sada na

jne projekte i kampanje koje smo do

domaćinstvu puštajući sadržaje

svega 30%, a nekada se govorilo da

sada osmislili i realizovali.

prilagođene različitim ciljnim grupa-

je Srbija tamo gde je šuma. Danas,

Tokom 2015. smo kroz SBB započeli

ma, tako i SBB fondacija osmišljava

nažalost nije tako.

akcije čišćenja širom Srbije, a

projekte za decu i odrasle. SBB-

Akcija pošumljavanja je deo naše

osnivanjem SBB fondacije smo

ov EON Kids je osmišljen baš za

ekološke inicijative „Ne prljaj! Nemaš

aktivnosti proširili u želji da poruke

decu i njihovu sigurnost prilikom

izgovor!“ u okviru koje smo sprov-

dospeju do što više dece i ljudi.

pretraživanja sadražaja, ista stvar je

eli brojne aktivnosti u cilju zaštite

Pozivali smo javnost kroz projekte u

sa EON Connect-om, aplikacijom

životne sredine.

kojima su učestvovale javne ličnosti

za bezbednost dece na internetu.

da smanjimo upotrebu plastičnih

Fondacija sa druge strane prirodno

Zaštita životne sredine

kesa, podelili preko 43.000 eko

najveći broj projekata usmerava ka

objedinjujući je faktor za većinu

cegera, organizovali smo preko 100

deci, koja ono što nauče u ranom

aktivnosti društveno odgovornih

akcija čišćenja u skoro 30 gradova

dobu najčešće nose sa sobom kroz

kompanija. Vaša inicijativa „Ne

u Srbiji, donirali dečija igrališta,

život. Mi bismo voleli da jedna od

prljaj. Nemaš izgovor!”, prepoz-

igrali „Ko to tamo prlja!“, organ-

pozitivnih lekcija dođe upravo od

nata je kao „jasna i glasna” kam-

izovali konkurse „Ne prljaj. Nemaš

nas i da zapamte koliko je važno da

panja, koja je skrenula pažnju na

izgovor! – IZAZOV” za osnovce,

čuvaju sredinu u kojoj žive i rastu.

„zelenu” problematiku. Koji su

„rEKOnstrukciju“ za odrasle na koji

„Ko to tamo prlja!“ interaktivna pred-

glavni ciljevi ove inicijative i kako

se prijavilo više od 500 predloga.

stava je osmišljena još 2016. godine.

se ona odvijala?

Trenutno su aktuelni „Mali eko saveti

Godinu dana nakon nje napisali smo

54

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

samim tim srećnijih generacija.

i knjižicu prema predstavi i sa istim nazivom. Svake godine smo postavljali parkove u raznim gradovima (23 parka u 19 gradova), uvek sa istom porukom, da ih čuvaju i održavaju čistim, kao što i njihove sobe i kuće treba da budu i kako bi mogli godinama da se koriste. U „Izazovima“ su učestvovala odeljenja osnovnih škola u Srbiji, više od 50.000 dece.

Kroz četiri igre iskazali su fantastično znanje i kreativnost i pokazali nam da znaju i više od odraslih i da se zaista već u tako ranom dobu trude da nam zemlja bude čistija i zdravija. Šume smo sadili i sa decom i sa odraslima, cele porodice su se angažovale i podržale sadnju u svojim sredinama. Isto je bilo i sa akcijama čišćenja.

Predstava „Ko to tamo prlja” privukla je mnogobrojnu publiku. Šta su najmlađi mogli da nauče o životnoj sredini?

– Epidemija virusa Covid-19 je donela mnogo izazova celom društvu, načina organizacije našeg rada je takođe morao da se promeni, a telekomunikacioni servisi su postali

Dvoje glumaca i dve balerine kroz

edukativne radionice za učenike

važniji nego ikad pre. Tokom pro-

glumu, ples i pesmu objašnjavaju

nižih razreda u osnovnim školama

tekle dve godine bilo je izazovno

deci kako i zašto da budu uredna u

širom zemlje. Naučiće mnogo o

igrati bilo koje predstave, pa i „Ko to

kući i van nje. Postavljaju im pitanja

prirodi, živom svetu oko sebe, kako

tamo prlja“. Iako je igramo uglavnom

tokom predstave, uče ih i šta su bak-

oni zaista funkcionišu, a sve opet

u obdaništima širom Srbije, prila-

terije i bacili, da je ulica njihova, a ne

kroz interaktivnost, pitanja koja

godili smo se situaciji i mahom

samo njihova soba, sve na duhovit i

mogu slobodno da postavljaju i

je poslednje dve godine igrali na

deci prilagođen način.

učenje kroz zabavu. Pilot projekat je

otvorenom prostoru, gde su deca

To što smo prethodne dve go-

odlično prošao, možemo da se prila-

već bila prisutna i kad su uslovi to

dine bili najviše napolju i online

godimo da deo vremena budemo i

dozvoljavali. Oko 37.000 dece je

nas je podstaklo da u tom pravcu

u učionicama ili da budemo samo

odgledalo do sad, a svako dete je

razmišljamo i kad su novi projekti

napolju, tako da još zanimljivog

dobilo i istoimenu knjižicu, kao još

u pitanju. U saradnji sa Društvom

sadržaja i učenja kroz igru na ovu,

jedan kreativni podsetnik na ono što

za zaštitu i proučavanje ptica

sada već za većinu verujem veoma

su kroz predstavu naučili.

Srbije planiramo da organizujemo

važnu temu, možete očekivati.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

55

KOMPANIJE VOJVODINAŠUME

SAČUVAJMO „DIVLJA O Transnacionalna zaštita ostrva na Dunavu kao model za evropske reke (Projekat LIFE WILDisland)...

D

kao i hidrološki režim, obezbediti uslovi za prioritetno stanište 91E0* Natura 2000.

unav je jedna od evropskih

divljih ostrva“, zaštićena područja

Iako projekat okuplja institucije i

linija života od izuzetnog

na Dunavu (mreža DANUBEPARKS),

organizacije sektora zaštite prirode,

značaja za zaštitu biodiver-

kojima koordinira Nacionalni park

JP Vojvodinašume je prepoznato

ziteta. Reke i njihove priobalne zone

Donau-Auen iz Austrije, pokrenula su

kao šumarsko preduzeće (i kao

često čine okosnicu ekoloških kori-

projekat LIFE WILDisland zajedno sa

upravljač SRP „Gornje Podunavlje)

dora i centralni su elementi evropske

organizacijama nadležne za plovne

koje može dati značajan doprinos

„zelene i plave infrastrukture“. Dunav

puteve i šumarstvo i hidroelektrane .

projektu naročito u delu vezanom za

povezuje više biogeografskih regiona

Projekat ima za cilj vraćanje ukupno

poplavne šume. JP Vojvodinašume

nego bilo koja druga mreža staništa u

34 dunavska ostrva u prirodno stanje

u projekat ulazi sa namerom da u

Evropi. Ostrva funkcionišu kao važna

kroz sveobuhvatne mere obnove. Do

SRP „Gornje Podunavlje“ (apatinski

staništa vitalnih rečnih ekosistema;

2027. godine biće uloženo 14,2 mil-

deo rita), izvrši konveriju plantaža u

zbog svoje delimično očuvane divljine

iona evra u revitalizaciju 48 km tekućih

prirodne šume kao i da revitalizuje dva

često su jedina preostala utočišta za

voda i 1.267 ha rečnog pejzaža na

nekadanja ostrva uz osposobljavanje

karakteristične vrste. Na primer, više

ostrvima duž celog toka Dunava.

dva nekadašnja prirodna dunavca koji

od 80% populacije žalara slepaća

Potrebno je očuvati ekološki posebno

se naslanjaju na Mišvaldski dunavac

gnezdi se na ostrvima duž Dunava, i

visokokvalitetne ostrvske strukture

čime bi se ponovo “povratila” dva

dok je status očuvanosti poplavnih

koje se nalaze duž Dunava, kako bi

nekadašnja ostrva koja bi bila izuzeta

ravnica šuma mekih lišćara nedovol-

mogle da ispune svoju važnu funkciju

iz gazdovanja i bez ikakvih čovekovih

jan u celoj Evropi, vitalne, iskonske

kao ekološke celine u dunavskom

aktivnosti (ili minimalnih ako to zaista

sastojine slične šumama su očuvane

koridoru. LIFE WILDislands projekat

bude potrebno). Takođe, projektno

na Dunavskim ostrvima.

praktično doprinosi ispunjavanju cilja

je predviđeno izmuljivanje kanala na

U cilju očuvanja „poslednjih preostalih

2 EU Startegije o biodiverzitetu 2020

osnovu projektne dokumentacije koja

(to conserve and restore ecosystems

će se izraditi za ove potrebe. U okviru

Info

and ecosystem services and their

projekta uradiće se i merenje uticaja

Sve informacije o radu Javnog

improvement through green infra-

predloženih aktivnosti na okolne

preduzeća ,,Vojvodinašume”

structure and restore at least 15%

šume i šumsko zemljište kao i mapiran-

možete dobiti putem sledećih

of degraded ecosystems). Glavni cilj

je 91E0* tipa staništa duž celog toka

kontakata:

projekta je kreiranje zelenog koridora

Dunava kroz Srbiju.

Telefon: 021/431-144 (centrala)

ostrva na Dunavu na njegovom celom

Beč kao dunavska metropola bio

Fax: 021/6433-139

toku na kojima neće biti ljudskih inter-

je domaćin početka projekta LIFE

www.vojvodinasume.rs

vencija. Radovima oko/na ostrvima će

WILDisland. Visoki predstavnici svih

se revitalizovati nekadašnji dunavci

podunavskih zemalja potpisali su

56

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

OSTRVA” saopštenje na otvarajućoj konferenciji 10.05.2022. god. Ova neverovatna saradnja inspirisana je činjenicom da Dunav ima preko 900 ostrva koja čine koridor staništa od evropskog značaja i pružaju utočište karakterističnim životinjskim i biljnim vrstama. Ukupno 147 ovih ostrva je još uvek potpuno prirodno i bez većih antropogenih uticaja.

Na otvarajućoj konferenciji održanoj u Beču u utorak, 10. maja, usvojeno je saopštenje o zaštiti dunavskih ostrva.

Austrijski savezni ministri Leonore Gevesler i Elisabet Kostinger preneli su svoju podršku ideji LIFE WILDisland u video porukama. Pod pokroviteljstvom Grada Beča i Danube Strategy Point, ambasadori i predstavnici svih podunavskih zemalja (Rumunije, Bugarske, Ukrajine, Moldavije, Srbije, Hrvatske, Mađarske, Slovačke, Austrije, Nemačke) potpisali su deklaraciju o namerama i važnosti saradnje na celom Dunavu, čime je naglašen značaj Dunavskih parkova i zaštićenih područja i inicijative WILDisland , koji doprinose poboljšawu zaštite ostrva u okviru jedinstvene globalne, multilateralne Danube WILDisland Ramsarske regionalne inicijative.

Otvarajuća konferencija je okupila sve projektne partnere (njih 15) iz 10 dunavskih država. Široj javnosti je predstavljen projekat, kao i njegova veza sa drugim inicijativama i širi EU značaj. Konferenciju su podržali i predstavnici Evropske komisije, ICPDR, EUSDR, Ramsarske komisije, WWF-a, IUCN-a i dr.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

57

KOMPANIJE

PETROLAND – ADRENALIN, ZABA REKREACIJA, RELAKSACIJA, ZDR

Letnja zabava za celu porodicu u kompleksu akvaparka Petroland...

Šlemender novi generalni menadžer

Podsetimo, Turističko-rekreativni centar

„Petrolanda” u Bačkom Petrovcu. Do

„Petroland otvoren je 2012. godine, a

18. maja ovu funkciju veoma uspešno

oazu zabave na osam hektara čini kom-

U

obavljala je Zuzana Michalikova. Kako

pleks bazena s različitim efektima, više

našem najvećem akvaparku

ističe menadžament i zaposleni u

od dvadeset tobogana, sportski tereni,

„Petroland” od subote, 14.

ovoj kompaniji, nakon višegodišnjeg

ugostiteljski objekti... Lekovita geoter-

maja biće dostupni bazena

angažovanja i rada u „Petrolandu”,

malna voda temperature oko 46°C, koja

na otvorenom. Prva po redu je divlja

Samuel Šlemender došao na čelo tima

izvire sa dubine od oko 800 metara ima

reka, a postepeno i svi ostali bazni. Od

s kojim će njegove dokazane liderske

različita lekovita dejstva. U 2021. godiini

19. maja u funkciji će biti još jedan veliki

veštine, znanje, posvećenost, iskustvo,

i pored svih otežavajućih okolnosti izaz-

tobogan – Twister.

poznavanje sistema i svih procesa

vane pandemijom covid-19, završena je

Akvapark je otvoren radnim danima od

biti od velikog značaja za realizaciju

druga faza projekta, odnosno izgrad-

13 do 20 časova a vikendom od 10 do

zadataka i planova. Sa svojim sjajnim

nja zatvorenog dela akvaparka koja

20 časova.

timom doprineće daljem rastu i razvoju

omogućava da posetioci „Petrolanda”

Još jedna novost je da je Samuel

preduzeća.

uživaju tokom čitave godine. Kao novi

58

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

AVA, RAVLJE

tobogansku kulu.

kih, koje deluju na mišiće i čitavo telo,

Otvoreni bazeni: bazen sa talasima, di-

otklanjajući bol, napetost i uspostavljaju

vlja reka, dečiji raj i bazen za spuštanje

harmoniju sa samim sobom.

niz tobogane koji je vezan na tobogan-

Restoran Petroland: A la Carte

dodatni sadržaj tu je i Wellnes&Spa svet

ske kule.

restoran koji možete posetiti nezavisno

sa više različitih sauna.

Wellness&spa svet: bio sauna, finska

da li ste gosti aquaparka ili ne.

Najveći akva park u zemlji „Petroland”

sauna, hladan bazen, đakuzi, potezno

Restorani i barovi: Za trenutak odmora

strana je investicija, odnosno projekat

vedro, parno kupatilo, infra sauna, slana

i punjenja baterija tokom boravka u

kompanije „Aqua therm invest” iz

soba, tepidarijum i topla klupa.

aquaparku Petroland na raspolaganju

Republike Slovačke. Planovi razvoja i

Masaže: Širok spektar masaža od

su vam: Caribic bar picerija, Oaza, Food

proširenja ponude za naredni period su

najblaže relaks do zahtevnih sports-

court i Pool bar.

veoma ambiziozni, tako da su konkretni naredni projekti već u pripremi.

Kontakti Za više informacija posetite našu stranicu:

ATRAKCIJE

http://www.petroland.rs

Zatvoreni bazeni: bazen za relak-

kao i društvene mreže:

saciju, đakuzi sa vodenim masažerima,

Facebook

dečiji bazen sa atrakcijama, bazen za

Instagram

spuštanje niz tobogane koji je vezan na Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

59

ZAŠTITA PRIRODE

IZAZOVAN I PUN POTENCIJALA ZA UPRAVLJANJE PRIRODOM Prekogranični rezervat biosfere „Mura-Drava-Dunav” prostire se u pet država...

Foto: Jaroslav Pap

„J

ska i Srbija potpisale su ministarsku deklaraciju čiji je cilj bio uspostavljanje ovog prekograničnog područja pod zaštitom Uneska. Unesko je

edan od samo 22

a pre svega izgradnju hidrocentrala

naredne, 2012. godine potvrdio

prekogranična rezer-

i sa njima povezanih akumulacionih

upis prekograničnog rezervata

vata biosfere na svetu“,

jezera, sarađivale su na zajedničkim

u Mađarskoj i Hrvatskoj. Godine

„gotovo 700 kilometara očuvanih

projektima. Postepeno se ta ideja

2016. Slovenija je nominovala svoje

rečnih tokova u srcu Evrope“, „gotovo

obogaćivala, kako je rasla svest o

područje pod nazivom „Mura“ za

milion ljudi koji žive na rečnim obal-

značaju vodenih staništa, naročito

rezervat biosfere, a iste godine je i Sr-

ama“… Ovo su samo neki od epiteta

reka sačuvane hidromorfologije, te

bija nominovala „Bačko Podunavlje“,

kojima je prethodnih meseci obasi-

je uključivala i mnoge druge aktere i

koje je naredne godine i proglašeno

pana inicijativa, koja je posle više od

zainteresovane strane, pa i države.

rezervatom biosfere. Godine 2018.

četvrt veka od njenog začetka, donela

Njena hronologija vredna je pažnje,

Unesko je upisao područje Mura u

plod – proglašenje prekograničnog

naročito jer je istitucionalna zaštita

listu rezervata biosfere, a iste godine

rezervata biosfere „Mura-Drava-Du-

prirode u svim ovim državama, prih-

i Austrija je završila izradu nominacije

nav“. Države koje su nominovale ovo

vatala predloge civilnog sektora i, u

za područje „Donja Mura“ i predala je

područje za proglašenje, kroz koje

poslednjih 12 godina, relativno brzo

Unesku na proglašenje, a proglašenje

protiču za prirodu najvredniji delovi

i prilično jednoglasno odlučivala o

je usledilo naredne godine. Konačno,

tokova ove tri reke, su Slovenija,

nominacijama za zaštitu pod okriljem

15. septembra 2021, na svojoj sednici

Austrija, Mađarska, Hrvatska i Srbija.

Uneska. Naime, 2009. godine prvo

u Abudži, u Nigeriji, Međunarodni

Već od ranih devedesetih godina

u Hrvatskoj i Mađarskoj, potpisana

koordinacioni savet programa „Čovek

prošlog veka, nevladine organi-

je bilateralna ministarska deklaracija

i biosfera“ odlučio je da se predloženi

zacije u pograničnim područjima,

za uspostavljanje prekograničnog

rezervat, pod službenim imenom

prvo uz reku Muru, a onda i Dravu,

rezervata biosfere uzduž ove tri

Prekogranični rezervat biosfere

u pokušajima da nađu odgovore na

reke. Dve godine kasnije, 2011,

„Mura-Drava-Dunav“ u pet država,

urgentne probleme u zaštiti prirode,

Austrija, Slovenija, Mađarska, Hrvat-

upiše u listu rezervata biosfere.

60

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Ovako velika avantura u zaštiti pri-

njih su rezervati biosfere a neka ne,

Mnogi se slažu da su, ipak, najveći

rode ostvaruje se i na invovativne

koja su biodiverzitetski mnogo bogati-

potencijal ovoga područja ljudi.

načine kada je u pitanju prekodržavno

ja od ovog, sa daleko manje ljudskog

Sve šume, močvare, livade, trstici,

upravljanje. Unesko je prihvatio da

upliva, ali i sa manje ugroženosti. Ipak,

slatine, sekundarna vodena staništa,

Koordinacioni savet, u koji su ušla po

Unesko na rezervate biosfere gleda

imaju, sa stanovišta novih pogleda

četiri predstavnika koje su imenovale

drugačije. U zavisnosti od zone (cen-

na rezervate biosfere, veću vred-

institucije predlagači nominacije (u

tralna, zaštitna i prelazno područje),

nost ukoliko se u njihovo upravljan-

Srbiji je to Ministartstvo zaštite životne

vrlo raznovrsne stvari mogu da budu

je uključi lokalno stanovništvo i ako

sredine), bude centralno telo uprav-

kompatibilne sa konceptom rezervata

takvo upravljanje bude podržano od

ljanja, u kome se predsedavajući po

biosfere, od isključivo zaštite biodiver-

strane državnih organa i struktura.

državama rotira . Drugi nivo upravljanja

ziteta do naselja, privrednih aktivnosti

Na tome se, iako postoji tradicija

su strukture upravljanja postojeća četiri

i svega što takva mesta uključuju.

zaštite prirode, i to prilićno duga na

rezervata biosfere koja su ušla u sastav

Takav je ovaj naš rezervat biosfere.

ovom području, još treba raditi. Ipak

prekograničnog, a treći su zvaničnici

Bez obzira na to što u njemu žive ljudi

, iskustva (i) iz Srbije, naprimer ona

vlada pet država koje su nominovale

već 7000 godina, i dalje je ono što on

iz Bačkog Monoštora, pokazuju da

ovo područje. Budući da je ovakvo

čuva jedinstveno. Uzmimo za primer

je to moguće. Shvatiti ekoturizam

upravljanje u velikoj meri eksperimen-

orla belorepana. U kotinentalnom

kao ozbiljan izvor prihoda može da

talno, a i područje po tome jedinst-

delu Evrope najveća populacija ove

menja zajednice i njihov pogled na

veno, tek treba da se vidi kako će ono

vrste živi baš ovde, i broji najmanje

prirodu.

da funkcioniše. Za sada su iskustva vrlo

150 parova, pojedinih godina i više.

Koordinator prekograničnog rezer-

pozitivna, a glavnina upravljanja tiče

Broj jedinki ptica vodenih staništa

vata biosfere u Srbiji, kao i Rezervata

se, ustvari, povezivanja mnogobrojnih

koje se ovde zaustavljaju tokom se-

biosfere „Bačko Podunavlje“ je, po

aktera putem međunarodnih pro-

obe i na zimovanju je više od 250.000.

odluci Minisatarstva zaštite životne

jekata, za šta se ovaj rezervat biosfere

Broj zaštićenih područja, uključujući

sredine, Pokrajinski zavod za zaštitu

pokazao veoma dobrim poligonom.

Natura2000, regionalni park, nacion-

prirode.

Vratimo se brojkama. Sasvim sigurno

alni park, specijalne rezervate prirode

na svetu postoje područja, neka od

i parkoje prirode, je čak 13.

Marko Tucakov,

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

61

ZAŠTITA PRIRODE

REZERVATI BIOSFERE KAO POLIGO ZA EKOLOŠKO OBRAZOVANJE U Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje” organizovana volonterska akcija učenja o prirodi i aktivnog rada...

Foto: WWF Adria

P

razvijaju prakse koje su održive i u skladu sa prirodom. „Edukacija nam je važan alat i saveznik za očuvanje i zaštitu pri-

okrajinski zavod za zaštitu

razvijene prakse aktivnog rada i

rode, i smatramo da je neophodno

prirode, zajedno sa Svet-

edukacije u prirodi, da rezultate

da se deca još od najranijeg uzras-

skom organizacijom za

tih praksi pokažu i onim zajed-

ta upoznaju sa funkcijama i usluga-

prirodu WWF i uz podršku JP

nicama u Rezervatu biosfere

ma koje nude ekosistemi, poput

„Vojvodinašume” i Udruženja

„Bačko Podunavlje” koje do sada

ublažavanja posledica klimatskih

građana „Podunav” iz Bačkog

nisu bile aktivne u tom pogledu”,

promena. Upravo će oni biti ti koji

Monoštora, organizovao je 20.

izjavljuje Marko Tucakov, stručnjak

će promovisati zaštitu ovog rezer-

maja u Specijalnom rezervatu

zaštite prirode u Pokrajinskom

vata biosfere, i koji će zajedničkim

prirode „Gornje Podunavlje” vo-

zavodu za zaštitu prirode. „Edu-

snagama očuvati prirodne i kul-

lontersku akciju učenja o prirodi i

kacija i volonerski rad samo su

turne vrednosti za naredne gener-

aktivnog rada.

neke od mogućnosti koje pružaju

acije”, izjavljuje Nikola Matović iz

U akciji su učestvovali učenici

rezervati biosfere, a činjenica da je

WWF Adrije.

Osnovne škole „22. oktobar” iz

pre nešto manje od godinu dana

Ove aktivnosti deo su projekta

Bačkog Monoštora, kojima je

ovo područje proglašeno i delom

„Zaštita i obnova ekološke pov-

stručnjak Pokrajinskog zavoda

prekograničlnog rezervata biosfere

ezanosti na području rečnog

za zaštitu prirode, ihtiolog Laslo

„Mura-Drava-Dunav” pokazuje

koridora Mura-Drava-Dunav putem

Galamboš demonstrirao pravljenje

ne samo njegovu veliku prirodu

međusektorske saradnje”, koje

gnezda za smuđa, koje se polaže

vrednost nego i ogroman značaj

na dno vodenih staništa gde su

za lokalnu zajednicu”, dodaje on.

mesta povoljna za mrest ove vrste,

Tucakov navodi i da su rezervati

dok susaradnici iz WWF-a eduko-

biosfere prioritetna, i od strane Un-

vali decu na praktičnim primerima

eska potvrđeno najbolja mesta za

i uz igru kako se uspostavljaju

edukativne aktivnosti. „Podstičemo

rezervati biosfere. Grupa odraslih

sve škole koje se nalaze u selima

volontera krčila je za to vreme

uzduž „našeg” rezervata biosfere

agresivne vrste žbunja na lokalitetu

da te mogućnosti koriste. Praktične

bare Semenjača, očistivši oko 100

veštine u zaštiti prirodnih dobara

kvadratnih metara od baregmca

uvek smo spremni pokazati svim

i gloga koji su počeli da nadiru

zainteresovanima i tako ih uključiti

prema unutrašnjosti ovog vode-

u zašptitu prirode”, zaključuje on.

nog tela, u kome su se u ranijem

WWF kroz edukativne aktivnosti

periodu odvijale aktivosti ekološke

nastoji da podiže svest o potrebi

revitalizacije staništa.

zaštite staništa i divljih vrsta koje

„Želimo da damo priliku loka-

ih nastanjuju, kao i da uključuje

lnim zajednicama koje već imaju

i podstiče lokalne zajednice da

62

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

ONI kroz partnerstvo sprovode državne institucije, upravljači zaštićenih područja i civilne organizacije iz Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, koji sufinansira Evropska unija putem Dunavskog transnacionalnog programa.

Partneri u Srbiji su Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i WWF, svetska organizacija za prirodu, a pridruženi strateški partneri su Ministarstvo zaštite životne sredine, Pokrajinski sekrtetarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i JP „Vojvodinašume”. Projekat sufinansira Evropska unija putem Dunavskog transnacionalnog programa.

Dodatni podaci o projektu: https://www.interreg-danube.eu/ approved-projects/lifelinemdd

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

63

EKOTURIZAM

STENE I PAŠNJACI MOĆNIH VRHOVA KOMOVA Tri vrha Koma privlače svojom gordošću, sivim stenama i visinama. U njima je krunisana lepota ogromnih kompleksa komskih planina, koji obiluju prostranstvom zelenih livada i stoletnim stablima listopadnog i zimzelenog drveća...

P

bujnim pašnjacima i šumskim prostranstvima.

Iz tog ogromnog bogatstva i lepote, koja samo priroda može tako podariti, izdvajaju se tri jednaka vrha

o veličini, bogatstvu sa

gordošću, sivim stenama i visinama.

sa visinom od 2.500 metara. Ovaj

kojim ih je priroda oki-

U njima je krunisana lepota ogrom-

moćni splet visokih stena, kao da

tila, Komovi spadaju među

nih kompleksa komskih planina, koji

naglašava njihovu snagu i veličinu.

najlepše planine na zapadnom

obiluju prostranstvom zelenih livada

Oštre linije strmih vrhova izgledaju

Balkanu. Kao i Durmitor i Lovćen, i

i stoletnim stablima listopadnog i

nepristupačno, ali uporni planinari,

Komovi su opevani u narodnoj pes-

zimzelenog drveća.

naučnici i lovci ipak osvajaju njihove

mi. Mnogi događaji iz istorije Crne

Ispod samih stena, pa svuda do

vrhove.

Gore vezani su kroz pesmu, priču i

Komskih planina izviru planinska

Vrhovi Komova obiluju sa bezbroj

legendu za ovu planinu. Često se

vrela koja se slivaju u bistre rečice

velikih i nepristupačnih pećina za

popinjanje na ove prekrasne plan-

i potoke. Od njihovih vrhova razas-

koje su vezane mnoge legende. Po

ine svodi na tri njena sura vrha, koji

tiru se do Sinjajevine i Metohijskih

narodnim predanjima su živele vile

se visoko uzdižu u obliku piramide i

i Albanskih planina, iznad Plava i

i dozivale junake da bi im pritekle u

nadvišuju ostale planine.

Gusinja, pa do Podgoričke ravnice,

pomoć u borbi protiv neprijatelja.

Tri vrha Koma privlače svojom

najlepše i najbogatije planine sa

Otuda su mnoge pesme guslara

64

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

i član Kraljevske akademije i svoja

prevariti da se spuste u korita Lima,

hovim junacima.

zapažanja o narodnim običajima

Tare i Morače.

Posle Prvog svetskog rata, 1921.

objavio je u delima jer u podko-

Na padinama komova još uvek se

godine Komove je pored ostalih

movskim selima živi isključivo narod

mogu sresti krda divokoza koja u

naučnika obišao i naš poznati

pravoslavne veroispovesti koji su se

zimskim mesecima prehranjuju

geograf dr Jovan Cviijić i mnoga

od uvek, izjašnjavali kao Srbi.

članovi lovačkih društava iz An-

svoja zapažanja je objavio u svo-

Ne zna se koja je lepša od Komskih

drijevice i Plava. Pored divokoza

jim knjigama. Jedini je pogrešio u

planina: Verda, Štavina, Ljuban

šume Komova bogate su zečevima,

prognozi da će nakon 80 godina u

ili Rogan koji se povezuju sa

divljim svinjama, vukovima, lisicama,

podnožju Komova, čija su sela bila

podnožjem Kučkog Koma, ili one

šakalima. Nažalost, više krivolovaca

poznata po kvalitetnim šljivama,

koji se spajaju sa Vasojevičkim i

od registrovanih članova lovačkih

neće biti šljiva da se ispeče ni jedan

Ljevorečkim Komovima: Carina,

društava koji svake godine na taj

kazan rakije. I danas su podko-

Lisa, Visitor, Zeletin i još mnoge

način obnavljaju divljač na taj način

movska sela poznata i priznata po

druge. Sa malog prostora od svih

što u šumu puštaju mlade srne i

rekordnoj proizvodnji šljiva i rakije.

stena ovih planina silaze doline

zečeve. Po nekad se desi da na Ko-

Za divno čudo, većina voćara iz

Lima, Tare i Morale. To su oble vi-

movima „zaluta” i poneki medved.

ovih sela nikada nisu prskali šljive

soravni sa rascvetalim livadama, ve-

Na sreću seljaka, medved se zado-

preparatima za zaštitu voća, već

likim dolinamas i visokim šumama.

voljava kruškama i medom, a vrlo

je samo plavim kamenom prskala

Brzi potoci poskakuju po stenama

retko napada ljude.

samo stablo šljiva. Treba takođe na-

gde živi i i opstaje samo jedna vrsta

Treba posebno istaći da su Komovi

pomenuti da je 1929. godine u ovim

ribe: pastrmka koja svojom lepotom

ekoliški najčistija planina u Crnoj

selima boravio i naš poznati etnolog

očarava. Ova planinska riba išarana

Gori. U blizini Komova ne postoji

dr Tihomir Đorđević, tada redodni

je crvenim i crnim pegicama, a

ni jedna fabrika na udaljenosti od

profesor Beogradskog univerziteta

nikada se rečice i potoci ne mogu

40 kilometara. Ni jedno selo is-

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

65

Photo by Goran Joka on Flickr; Boba Jaglicic on Unsplash; Mara Puškaš; WeBalkans EU

posvećene komskim vilama i nji-

EKOTURIZAM

pod Komova nema kanalizaciju,

stoke i katuna. Tada planina oživi.

Život u katunima je posebna idila

tako da planinske rečice i potoci

Buljuci ovaca i koza, kao snežni

jer prostranstvo planine zbližuje

imaju toliko čistu vodu da je, pored

smetovi prteplave prostrane livade,

ljude. Tu se i stoka čuva u zajednici,

stoke u letnjim mesecima za piće

a čobanska pesma i frula kao da se

tako da postoji velika smisao za lep

koriste i čobani i planinari. Do

dozivaju sa jednog brda na drugo.

kolektivni život i solidarnost.

dana današnjih ni jedan stanovnik

Katuni na ovim planinama likče

Preko leta za vreme verskih prazni-

potkomovskih sela niti planinar nije

na ušorena sela, jer je tu ispoljena

ka, održavaju se veliki sabori. Tu se

se zarazio od vode koju je pio iz

težnja za grupisanjem, pa se čestzo

skupljaju svi stanovnici Crne Gore,

planinskih rečica i potoka.

u najlepšim predelima nađe i po 20

a često dolaze i strani turisti. Momci

Stanovništvo potkomovskih sela

koliba.

se nadmeću u bacanju kamena sa

se leči narodnim lekovima, jer su

Katuni su smešteni u blizini šuma,

ramena, skokovima, streljaštvu i

zdravstvene ustanove udaljene više

reka ili pootoka, zaklonjene od jakih

mnogim drugim viteškim igrama.

od 40 kilometara. Kao posledica

vetrova. Kolibe su sagrađene od

Jedno od takvih mesta gde se sabor

ovakvog načina života, vredi istaći

tesane građe i krova od jelovih da-

odražava je planina Carina. Tu je

podatak da u ovim krajevima živi

saka. U takvim katunima spremaju

i crkva gde je vojvoda Radonja iz

najviše stogodišnjaka. Zanimljiv je i

se na daleko poznati sir, kajmak i

Kuča još pre 250 godina skupljao

podatak da ni jedan stanovnik ovih

kiselo mleko. Teško je opisati lepotu

plemenske glavare i odatle pretio

krajeva ne nosi naočare iz razloga

livada na ovim planinama. Okićene

Skadru. I danas se na saborima peva

što su čitav svoj život proveli u kraju

su cvećem od sredine maja pa sve

pesma: „U panine naše svete, gde

okruženom šumskim zelenilom.

dok ih snegovi ne zatrpaju. Ćuveko

orlovi srpski lete.”

Na ovim planinama su u letnjim

je cveće koje raste na ovim plani-

Ovo je samo deo priče o Komovima

mesecima smešteni Katuni gde

nama. To su: jagorčevina, kacunek,

i životu na njima. Nova vremena

stanovnici okolnih sela napasaju

plavi spomenak i stotine drugih

otvaraju i novu budućnost jer se

stada ovaca i koza. Bogati pašnjaci

cvetova koji čine izvanredan spektar

u utrobama ovih planina otkrivaju

su od uvek bili zajednička svojina

boja. Narod ovih krajeva naučio je

velika rudna bogatstva. U potko-

pojedinih plemena, tako da i danas

na planinu ne može zamisliti život

movskim selikma postoje velike

nema međa i ograda. Sela i čitavi

bez nje. Nije to samo napasanje

mogućnosti za razvoj seoskog

krajevi se odgovaraju i određuju dan

goveda, već zdravlje, svežina i

turizma. I bez obzira na velika rudna

kada će poterati stada u planinu.

uživanje za nekoliko letnjih meseci,

bogatstva, lepota ovih planina

Tako, početkom leta za svega

sa bogatstvom prirode koje privlači

nikada neće biti narušena.

nekoliko dana počinje velika seoba

i opija.

66

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

mr Zoran Čukić

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

67

EKOTURIZAM

PROGRAM „ECOBIKE-NET” PREDSTAVLJEN U BEČEJU

Održan je još jedan promotivni seminar u Bečeju, okviru EcoBikeNet projekta...

U

u pozdravnom govoru istakla je značaj EcoBikeNet projekta na razvoju i unapređenju međunarodne

cilju da se predstavnici

seminar u okviru prekograničnog

biciklističke rute EuroVelo 11 u

lokalne samouprave,

projekta „Zajednički razvoj

pograničnom području Mađarske

stručna javnost, pred-

prekogranične mreže biciklističkih

i Srbije. Naglasila je koliko je bitno

stavnici udruženja građana, školska

staza koja ima pristup prirodi“

da se na odgovoran način i uz

omladina i lokalno stanovništvo

(HUSRB/1903/21/0113) i koji se

zajedničke napore i u budućem pe-

u Opštini Bečej upoznaju sa ak-

finasira iz sredstava Evropske

riodu sprovode aktivnosti na izgrad-

tivnostima na EcoBikeNet pro-

unije kroz Interreg-IPA programa

nji i signalizaciji biciklističkih staza

jektu, Pokrajinski sekretarijat za

prekogranične saradnje Mađarska-

koje olakšavaju pristup biciklistima,

urbanizam i zaštitu životne sredine

Srbija.

turistima do zaštićenih područja duž

je 17. maja u Velikoj sali zgrade

Brankica Tabak, podsekretarka

EuroVelo11 rute u Vojvodini.

opštinske uprave u Bečeju organ-

pokrajinskog sekretara za ur-

O najznačajnijim detaljima projekta,

izovao peti po redu promotivni

banizam i zaštitu životne sredine

odnosno akivnostima vodećeg

68

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

partnera, govorio je Milan Iličić,

biciklističkog koridora Eurovelo

ovog projekta ogleda u promov-

menadžer projekta ispred Pokra-

11, a projekat se odnosi na izradu

isanju zdravijeg načina života, ali i

jinskog sekretarijata za privredu

odgovarajuće projektno-tehničke

da će on pre svega doprineti razvoju

i turizam, dok je o aktivnostima

dokumentacije za izgradnju

lokalnog turizma.

ostalih partnera prezentaciju održao

biciklističke staze duž rute EuroV-

Eurovelo 11 biciklisti nazivaju

Lorand Vig, savetnik u Pokrajinskom

elo 11 kao preduslov za izgradnju

najboljim putem na istoku, jer se

sekretarijatu za urbanizam i zaštitu

biciklističkih staza u pograničnom

kreće od vrha hladne severoistočne

životne sredine. Nakon izlaganja

području Mađarske i Srbije, kao i

Norveške, preko Evrope do sunčane

učesnici seminara su imali priliku da

turističke signalizacije ka zaštićenim

Grčke, u dužini od oko 6.000 km. U

kroz neformalni razgovor saznaju

područjima na delu rute u Vojvodini.

Srbiji, trasa ulazi kod Horgoša i vodi

više o mogućnostima daljeg razvoja

Inače, projekat turističke signalizaci-

Tisom preko Zrenjanina do Beo-

i popularizacije ciklo-ekoturizma duž

je podrazumeva obeležavanje pra-

grada. U centralnoj Srbiji ide uz reku

međunarodnog biciklističkog kori-

vaca kretanja ka brojnim zaštićenim

Moravu, Preševsku dolinu, odakle

dora EuroVelo 11, kao i da se bolje

područjima, zatim postavljanje

prelazi u Makedoniju.

upoznaju sa zaštićenim područjima

info - tabli, drvenih klupa, stolova i

Dužina ove staze kroz našu zemlju je

u neposrednoj blizini rute, a nalaze

slično, a što se tiče opštine Bečej i

213,2 kilometara, a više od polovine

se na teritoriji opštine Bečej.

Novi Bečej, staze će proći kroz park

čine nasipi duž reka Tise i Dunava.

Projekat EcoBikeNet je počeo sa

prirode „Stara Tisa kod Bisernog

Na ovaj način biciklista je najbliži

realizacijom 1. decembra 2020.

ostrva” odnosno specijalni rezervat

rekama i prirodi, izbegavajući

godine i trajaće 25 meseci. Uku-

prirode „Slano kopovo”.

preopterećene puteve.

pni budžet projekta: je 353 735,70

- Nakon realizacije svih projektnih

Ipak, nedostatak ovo biciklističkog

EUR-a, a kofinansiranje EU (IPA)

aktivnosti u značajanoj meri će

puta je loš zemljani nasip koji

fonda iznosi 85%. Vodeći partner na

biti obezbeđeni svi preduslovi za

zahteva izgradnju asfaltnih

projektu je Pokrajinski sekretarijat

stvaranje sigurnijeg i bezbednijeg

biciklističkih staza. Kako bi se to

za privredu i turizam, a partneri su

saobraćaja za bicikliste, kao i bolja

postiglo prvo je potrebna tehnička

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam

informisanost o prirodnim vred-

dokumentacija. Zato projekat

i zaštitu životne sredine i NIF Akcio-

nostima zaštićenih područja duž

EcoBikeNet – „Zajednički raz-

narsko društvo za razvoj nacionalne

ove međunarodne biciklističke

voj prekogranične biciklističke

infrastrukture – projektni partner

staze - rekao je Dane Mandić, član

mreže koja pristupa prirodi” ima

iz Mađarske. Glavni cilj projekta je

Opštinskog veća za sport, omladinu

za cilj da razvije ovaj međunarodni

doprinos razvoju međunarodnog

i turizam. On je dodao da se značaj

biciklistički biser.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

69

EDUKACIJA

PROMIŠLJENO OBNAVLJAJMO I POVEZUJMO SE S PARKOVIMA Svakog 24. maja širom našeg kontinenta obeležavamo Evropski dan parkova. Ove godine je Evropski dan parkova prvi put obeležen i u Opštini Temerin...

E

uroparc Federacija od 1999.

prostori smanjuju temperaturu

otpadom, regulaciju saobraćaja i

godine obeležava svakog

vazduha i do 15 i više Celzijuso-

uvođenje novih ekoloških modela,

24. maja Evropski dan

vih stepeni, povećavaju vlažnost

ali i očuvanje velikog prirodnog

parkova širom našeg kontinenta. Taj

vazduha, stvaraju zasenu, apsorbuju

resursa kao što je Ljubljansko barje,

dan je podsećanje na prvih devet

prašinu i sve ostale zagađivače.

močvarni predeo na samim rubo-

proglašenih nacionalnih parkova u

Potpuno je razumljivo zašto se cene

vima grada. Sličan biodiverzitet ima

Švedskoj 1909. godine. Međutim

nekretnina u blizini velikih parkova

i Novi Sad na potezu iza Sajlova

svake godine, sve više država i

prodaju i po 30% većoj ceni nego u

prema Veterniku i preti mu nestanak

gradova taj dan posvećuje svojim

drugim delovima gradova. Tenden-

planovima o izgradnji stambenih

parkovima, ne samo nacionalnim

cija velikih evropskih metropola,

blokova u tom delu grada.

već i ostalim zaštićenim parkovima

Pariza, Beča, Berlina ali i gradova u

Ove godine je Evropski dan park-

bilo koje kategorije pa čak i grad-

našem okruženju, Ljubljane, Zagre-

ova prvi put obeležen i u Opštini

skim parkovima koji nisu pod bilo

ba je da izgrade što veće pojaseve

Temerin. Pored programa Dani

kakvom vrstom zakonske zaštite.

zelenih površina, parkova i zelenih

Jegričke koja je opštini pripadajuće

Jednostavno, parkovi su najjača

koridora. Planiranje i podizanje park-

zaštićeno područje sa 190 vrsta

veza ljudi sa prirodom, posebno

ova svakako moramo posmatrati u

ptica, obeležavanje Evropskog dana

u urbanim i gusto naseljenim

širem kontekstu planiranja gradova i

parkova upriličeno je i u Starom

sredinama, oaze mira koje pružaju

očigledno je da je našim gradovima

parku u Temerinu. Naime, od prošle

mogućnost relaksacije, opuštanja,

nešto izmaklo kontroli obzirom

godine Stari park je u procesu ob-

obezbeđuju jako dragoceni kiseon-

da urbanistički razvoj i stambenu

nove a zaštićeno je prirodno dobro

ik i čuvari su biodiverziteta.

izgradnju ne prate u recipročnoj

III kategorije kao i deo zaštićene kul-

Slogan ovogodišnjeg programa

meri parkovske površine. Svaka

turne ambijentalne celine. U Starom

Evropskog dana parkova je „Prom-

država ima svoj prosek m2 parko-

parku u Temerinu tokom procesa

isli – Obnovi – Poveži se“ (Rethink

vskih odnosno zelenih površina po

obnove uklonjena su obolela stabla

– Resolve- Reconnect). Upravo u

stanovniku, i dok ima situacija kao

i zamenjena sa 122 nova primerka

vremenu kada plaćamo visoku cenu

što su naše gde je pomanjkanje

kao i sa 105 primeraka šiblja. Pred

intenzivnih klimatskih promena koje

očigledno i ispod obavezujućih

sam dan obeležavanje Evrop-

se odražavaju visokim temperatu-

25 m2 po stanovniku, ima primera

skog dana parkova obnovljene

rama i višemesečnim nedostatkom

kao što je Ljubljana koja je strate-

su i cvetne rondele sadnjom 770

padavina, kako snežnih tako i kiše,

gijom planiranja postigla da 2016.

primeraka višegodišnjih cvetnica u

parkovi se vraćaju u fokus intereso-

godine postane Zelena prestonica

ornamentom parteru.

vanja građana ali i gradskih uprava i

Evrope i dostigne 500 m2 zelenih

Program obeležavanja pod na-

planera. Važnost parkova je nemer-

površina po stanovniku. Ta strate-

zivom „Druženje s parkom“ obuh-

ljiva upravo u domenu ublažavanja

gija je sadržala ne samo nove m2

vatao je edukativne šetnje za decu

klimatskih promena jer veliki zeleni

zelenih površina već i upravljanje

predškolskog i školskog uzrasta i

70

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

71

EDUKACIJA

72

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

predavanje za odrasle zaintereso-

nevno predavanje provelo je zain-

tivne šetnje i predavanje je sprovela

vane građane. Ideja edukativne

teresovane kroz nekoliko parkova

Majda Adlešić, dipl.inž. hortikulture.

šetnje je upravo zbližavanje dece

u našem neposrednom okruženju.

Kao odjek edukativne šetnje tokom

sa ambijentom parka. Tako su deca

Park u opštini Nuštar u Hrvatskoj

Evropskog dana parkova u Starom

čula nešto o istoriji parka i tome

je primer još uvek „netaknutog” i

parku u Temerinu, predškolci su se

kako se park menjao kroz vreme.

neobnavljenog dragulja parkovne

ponudili da već sutradan učestvuju

Velika pažnja posvećena je najs-

arhitekture. Park u centru Virovitice,

u sadnji cveća i pomogli završetak

tarijim primercima stabala, deca su

takođe u Hrvatskoj je obnovljen

procesa uspostavljanja ornamenata

upoređivala stablo sa spratovima

relativno nedavno kao deo ambijen-

od višegodišnjih cvetnica. Malo

neke zgrade i razgovaralo se sa

ta dvorca koji je Gradski muzej, dok

stariji, učenici Osnovne škole „Kokai

njima o raznovrsnosti biodoverziteta

je Arboretum Volčji potok u Sloveniji

Imre” iz odeljenja IVb učiteljice

parka, svim njegovim stanovnicima i

primer parka koji je, ne samo obnov-

Silvije Morvai, koji su u šetnju došli

njihovim „vezama“. Deci je posebno

ljen već očuvan i stavljen potpuno

sa učiteljicom srpskog jezika Melin-

bilo zanimljivo grljenje drveća gde

u funkciju edukacije, turističke po-

dom Meci Morvai predsatavili su na

su na trenutak mogli osetiti snagu

nude i svih ostalih potreba. Kroz sve

kreativan način svoje viđenje parka.

stoletnih stabala a takođe i kratka

primere pravljena je veza sa Starim

Iz oba primera je jasno da je potreb-

meditacija uz jezero gde su se mogli

parkom u Temerinu.

no jako malo potaknuti nekog da

potpuno povezati s prirodom kroz

Organizator je bila Turistička organi-

razmišlja o ovim malim delovima

udisaj, slušanje zvukova žaba, ptica i

zacija opštine Temerin na inicijativu

prirode, na odgovorno ponašanje i

vetra koji je tog dana duvao. Popod-

opštinske uprave Temerin, eduka-

svest o važnosti parkova.

„Zeleni put” d.o.o. Pirot proizvodi vrhunski kvalitetne ekološke, prirodne, organske i biorazgradive proizvode od sastojaka iz Parka prirode „Stara Planina”.

100% PRIRODNE PROIZVODI ZA: - higijenu domaćinstva; - ličnu higijenu; - prirodnu kozmetiku; - prirodne čajeve, blagotvorne po zdravlje.

DISKONT u Novom Sadu nalazi se u Temerinskoj 31, gde sve proizvode možete videti, isprobati i dobiti besplatnu detaljna uputstva. Otvoren je radnim danima od 14 do 19h (potrebno je najaviti dolazak).

„Zeleni put” d.o.o. Pirot Diskont: 063/880-45-65 www.zeleniput.com

PROMOCIJA

ZDRAVO ZEMLJIŠTE KAO OSNOV ZDRAVE PROIZVODNJE

Resurs bez kojeg je teško - ali ne i nemoguće - organizovati biljnu proizvodnju svakako je tlo, zemljište. Ekipa koja stoji iza Ekokoncepta Pogon predstavlja vam efikasan način kompostiranja...

K

oncept održive baštologije

bi se skrenula pažnja na važnost

nim vodama. Pojavljuje se prirodno

koji sprovodimo u okviru

zdravog tla i podstaklo zalaganje

podizanjem nivoa mora ili prodorom

Ekokoncept Pogona, u ga-

za održivo upravljanje resursima tla.

vode iz mora, reke ili podzemnih

jenju biljaka, pod održivošću obuh-

Međunarodna unija naučnika koji se

voda. Međutim, sekundarni salinitet je

vata sve vidove očuvanja resursa

bave temom o tlu (IUSS) predložila je

posledica neodrživih ljudskih ak-

kojima raspolažemo i koje koristimo.

još 2002. godine obeležavanje Svet-

tivnosti, te predstavlja pretnju pol-

Resurs bez kojeg je teško organizovati

skog dana tla ali je tek je na Konferen-

joprivrednoj proizvodnji i sigurnosti

biljnu proizvodnju (nije nemoguće, ali

cijo FAO-a u junu 2013. ovaj predlog

hrane. Uglavnom se javlja zbog nead-

o tome drugom prilikom), je svakako

prihvaćen i službeno usvajen na 68.

ekvatnog navodnjavanja čime dolazi

tlo, zemljište. Tako da se mi u procesu

Generalnoj skupštini UN-a. Tako da je

do akumulacije soli (Na, Ca, Cl i dr.)

edukacije i samom procesu proiz-

5. decembar 2014. prvi službeni Svet-

u tlu što negativno utiče na njegovu

vodnje dosta bavimo popravljanjem

skim dan tla. Ove godine kampanja

plodnost. Sveobuhvatni projekti na-

kvaliteta tla i to na održivi način,

je imala moto „Zaustavite salinizaciju

vodnjavanja velikih razmera glavni su

odnosno korišćenjem svega što nam

tla, povećajte produktivnost tla” sa

uzrok sekundarne salinizacije. Zaslan-

to tlo u jednom ciklusu proizvodnje

ciljem podizanja svesti o važnosti

jivanje tla ubraja se među najozbiljnije

donese i metodama gajenja kao i

održavanja zdravih ekosistema i

globalne pretnje sušnim i polusušnim

meliorativnim merama koje tome

dobrobiti ljudi rešavanjem rastućih

područjima. Procenjuje se da je oko

doprinose.

izazova u upravljanju tlom, borbi pro-

760.000 km2 zemljišta širom sveta

Svake godine inače, 5. decembra

tiv zaslanjivanja tla, povećanju svesti

zahvaćeno zaslanjivanjem kao pos-

obeležava se Svetski dan tla, kako

o tlu i podsticanju vlada, organizacija,

ledicom ljudskih aktivnosti. Povećani

zajednica i pojedinaca širom sveta da

salinitet tla stavlja van proizvodne

se posvete proaktivnom poboljšanju

funkcije između 3.000 i 15.000 km2

zdravlja tla.

navodnjavanih useva godišnje te

Postoje prirodno slana zemljišta,

smanjuje proizvodni potencijal i veće

koja predstavljaju vredne ekosis-

površine zemljišta. Samim tim to utiče

teme i uključuju niz vrsta koje su

i na biološku raznolikost zemljišta kao

prilagođene ekstremnim uslovima.

i varijabilnost ostalih organizama.

Ova primarna zaslanjenost nastaje

Za kvalitet zemljišta presudno je

akumulacijom soli u tlu prirodnim

prisustvo mikroorganizama. Mik-

procesima zbog visokog sadržaja soli

roorganizmi koji žive u prvih 5 cm

u matičnom supstratu tla ili podzem-

tla čine više od 90% biološke razno-

Svi zainteresovani mogu nas kontaktirati putem e-mail adrese: ecoconcept.pogon@gmail.com

74

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

75

PROMOCIJA

likosti planete. Samo jedan gram

biljaka. Dostupnost hranjivih materija

postiranje nije čak ni neophodno

tla u dobrom stanju može sadržati

regulisana je pre svega mikroorgan-

da imate dvorište ili baštu. Jasno je

stotine miliona bakterija ogromnog

izmima, od kojih zavisi očuvanje

da kompostiranje nije neka „nova

broja različitih vrsta. Biološka razno-

plodnosti tla.

moda” jer se u organskoj proizvodnji

likost tla odražava varijabilnost živih

Da bismo u okviru programa održive

kompost vrlo dugo i često koristi.

organizmima, uključujući bezbroj

baštologije sačuvali što bolji kvalitet

Kompost, gotovi proizvod procesa

organizama koji nisu vidljivi golim

tla i njegovu plodnost i popravljali je

kompostiranja služi kao đubrivo, i kao

okom, kao što su mikroorganizmi

iz godine u godinu, pribegavamo ne-

materijal za zastiranje zemljišta a u pri-

(npr. bakterije, gljive, protozoe i nema-

kolikim tehnikama. Najpre, pri obradi

rodi na mestu nastajanja je sastavni

tode), mezofauna (npr. grinje), kao

zemljišta izbegavamo, odnosno eli-

deo zemljišnih slojeva. Pored toga što

i poznatija makrofauna (npr. gliste i

minisali smo prekopavanje, oranje ili

kompostiranjem regulišemo kvalitet

mravi). Koreni biljaka takođe se mogu

bilo kakav vid mehaničke intervencije

zemljišta, kompostiranje rešava

smatrati organizmima tla s obzirom na

na tlu. Koristeći tzv. „no dig metodu”

još jedan krupan problem. Naime,

njihove simbiotske odnose i inter-

jedina obrada je blago provetravanje

deponije na kojima završava velika

akcije s ostalim komponentama tla. Ti

površinskog sloja zemljišta i konstant-

količina organskog otpada, su veliki

raznoliki organizmi osim međusobno

na nadogradnja slojevima komposta

proizvođači metana i drugih gasova

deluju i s različitim biljkama i

ili malčiranjem koje se na mestu kom-

staklene bašte. Metan je višestruko

životinjama u ekosistemu gradeći

postira. Pored toga, posebno kompo-

moćniji od CO2. I upravo je on uzrok

složenu mrežu biološke aktivnosti.

stiramo sav organski otpad iz bašte i

samozapaljivanja deponija, posebno

Organizmi u tlu doprinose širokom

kuće, a koristimo i metodu hugelovih

tokom letnjih meseci, kada se i inače

spektru osnovnih usluga održavanja

rupa ili hugelovih kreveta.

razvijaju visoke temperature. Kompo-

funkcija u njemu. Oni deluju kao

stiranjem mi samo smanjujemo svoj

primarni pokretači ciklusa hranjivih

KOMPOSTIRANJE

dug prema prirodi od koje uzimamo

materija regulišući njenu količinu u

Prikupljanje organskih otpadaka iz

svake godine sve više. Pored biljnih

tlu, mijenjajući fizičku strukturu tla i

procesa biljne proizvodnje ili tokom

ostataka u kompost dodajemo ljuske

vodne režime, povećavajući količinu

pripremanja hrane i prerada do nove

od jaja i talog od kafe. Materijali

iefekat prikupljanja hranjivih sastojaka

upotrebne vrednosti nije neko novo

se u komposteru slažu kao redovi

vegetacije i poboljšavajući zdravlje

otkriće. Zanimljivo je da za kom-

na torti. Neophodna je ravnoteža

76

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Photo by Markus Spiske on Unsplash materije, tako su i hugelove

tivni ugalj je odlično dezinfekciono

rupe nastale praćenjem

sredstvo tako da pomaže čišćenju

prirode i njenih procesa. Prin-

zemljišta od nepoželjnih organizama

cip razgradnje je veoma sličan

i materija. Često se sama rupa, nakon

kompostiranju, s tim što se koristi

zatrpavanja prekrije malčem (senom

za organski otpad većeg volumena,

ili slamom) i na takvim gomilama

zelenog i smeđeg sloja, odnosno

stabla i deblje grane. Za razliku

sade kulture tipa bundeve ili slično.

sveže i suve materije u odnosu 3:1.

od kompostera koji pravimo kao

U oba slučaja, kao sadržaj komposta

Suva materija su sve suve grančice,

gomilu, ili koristeći neke konstrukcije

i hugelove rupe ne koristi se kuvana,

lišće, piljevina ali i karton i papiri,

Hugelova rupa je bukvalno rupa

konzervirana i začinjena hrana, citrusi

za koje naravno znamo da nemaju

iskopana u zemlji, u koju potrpa-

jer su prepuni fungicida što bi štetilo

nekih hemijskih primesa. Kompost

vamo materiju, takođe u slojevima.

našim mikroorganizmima. Nije štetno

ne zahteva neophodno veliki pros-

Odnosno kad složimo masivnije

dodavati dlake, papirnate maramice

tor. Naizmeničnim ređanje zelenog

komade šupljine popunimo sitnim

i ubruse, papirne slamčice, drvene

i smeđeg sloja, uz povremeno

granjem i lišćem te sveponovo za-

štapiće za sladoled, štapiće za uši

mešanje i kvašenje koje pospešuje

trpamo zemljom koju smo iskopali.

od bambusa, četkice za zube takođe

proces, kompost možemo očekivati

U nekim slučajevima praktikuje se i

ili krpene materijale od bambusa.

za pet do osam meseci. To znači da

metoda potpaljivanja (bez stvaranja

Izbegavati dodavanje previse tru-

sve što su biljke potrošile da bi nam

dima) do formiranja ugljenisanih

log sadržaja jer će poremetiti status

dale plodove, možemo već naredne

komada, praktično se dobije drveni

mikroorganizama i proces raspadanja

godine vratiti zemljištu kompostom

ugalj, koji se onda prekriven zeml-

pokrenuti u pravcu truljenja što je za

koji smo dobili korišćenjem njihovih

jom i lišćem brže raspadne. Dodatna

naš kompost nepovoljno. Dobar kom-

ostataka.

prednost korišćenja ovog ugljenisa-

post prepoznaćete po mirisu svežeg

nog drveta je da kao sunđer

šumskog vazduha posle kiše. I u

HUGELBED, HUGELOVA RUPA

sakuplja sve hranljive materije ne

tome se jedino može uživati. Uživajući

Kao i kompostiranje, koje je kom-

dozvoljavajući da ih voda spere u

u kompostiranju kasnije ćete više

pletno simulacija prirodnog ciklusa

dublje slojeve. Druga dobra strana

uživati u gajenju svojih biljaka.

razlaganja i raspadanja organske

je dezinfekcioni efekat jer taj tzv. ak-

Ekokoncept Pogon

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

77

PROMOCIJA

PODRŠKA MALIM PRIVREDNICIMA

Glavno je pitanje: kako je moguće da se, na primer, zajedno oglašavaju tri proizvođača vina, a da jedan drugome ne predstavljaju konkurenciju?

Jednostavno - vaša priča je slična, ali

Cilj kampanje eEkolista jeste združivanje malih proizvođača i preduzetnika u cilju veće vidljivosti...

prezentaciji i e-mail adresi.

vi ste jedinstveni: istaknite svoje adu-

Svako vaše „pojavljivanje” na web-u

te - geografsko poreklo, nagrađivane

se broji. Čak i kada stranica nije

proizvode, napredne tehnologije

otvorena zbog vaše firme, vaš rejting

proizvodnje... Vaša delatnost treba da

raste. Na taj način vaša web strana

se nađe u konkurentnoj okolini gde

B

dobija „poene” i vi se penjete na

će samim svojim prisustvom imati

ilo da se bavite proizvodn-

googlovoj rejting listi. Cilj vam je

važnu referencu kod klijenta.

jom ili pružate usluge, jedan

prva strana pretraživača, a mi vam

Sa druge strane, možete se povezati i

od najvažnijih ciljeva vašeg

možemo pomoći u tome.

po ključu zaokruživanja proizvodnog

Postoji više načina da vaši proizvodi i

MEDIJSKO ZADRUGARSTVO

preparata na bazi meda - ekoprodavni-

usluge dođu do većeg broja klije-

Druga stvar: zajedničko oglašavanje.

ca. Ukratko: dovedite dva prijatelja i

nata... No, krenimo redom!

Reklamiranje nije jeftino, ali

zauzmite jednu stranu našeg maga-

udruživanje preduzetnika sa sličnim

zina i podelite troškove reklamiranja.

poslovanja jeste bolja vidljivost.

ciklusa. Na primer, pčelar - proizvođač

IMENIK PRIJATELJA

delatnostima, ili pak onih koji se na-

Cilj nam je da napravimo imenik

dovezuju i potpomažu, ima smisla, jer

POMOĆ PRIJATELJA

prijatelja eEkolista, svih malih i ne

će za cenu jednog oglašavanja svi oni

Ukoliko se oglašavate u magazinu

tako malih proizvođača, trgovaca,

imati koristi. Marketinško udruživanje

eEkolist, izrada svih idejnih rešenja

ugostitelja, zanatlija, poljoprivrednih

nije novost, ali nije popularno kod

reklama je besplatna. Međutim,

gazdinstava... Svih onih koji vredno

„velikih medija” jer se podrazumeva

možemo da vam pomognemo i ako

rade i uklapaju se u naš „zeleni”

da se za cenu jednog oglašavanja

vam je potreban vizuelni identitet

koncept života. Članstvo u imeniku

daje prostor nekolicini oglašivača.

(logoi, vizitkarte, memorandumi),

biće besplatno, a da biste se našli u

Mi ne mislimo tako! Mi verujemo da

web stranica, pres materijal (flajeri,

našoj javno dostupnoj bazi potreb-

oglašavanje može da bude mnogo

bukleti)...

no je da pošaljete: naziv firme, kratak

jeftinije i prijemčivije oglašivačima

opis delatnosti, kontakt informacije.

ukoliko se oni udruže.

Ovi podaci biće objavljeni u svakom

Naime, ukoliko se pijave tri firme, pov-

Za sve informacije

broju eEkolista, kao i na našoj inter-

ezane sličnom delatnošću ili intere-

E-mail: ekolist@yahoo.com

net stranici ekolist.org, sa direktnim

som, uz simboličnu nadoknadu imaće

Telefon: 065/888-08-57

kontaktom prema vašoj internet

značajan prostor na našim stranicama.

78

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Foto: Milan Jovanović

„Nananin salaš” je poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi proizvodnjom ograničenih količina kozijeg sira sa plemenitim plesnima i ruralnim turizmom. Salaš je smešten u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje u selu Bezdan. Druženje sa životinjama, gastronomske i muzičke radionice, šetnja po okolini, degustacija ručno pravljenog kozijeg sira „Bezdansky Blue” jesu ono što posetioci mogu da dožive kod nas na salašu.

Vlasnici: Blaženka i Goran Beronja.

Smeštaj moguć u šatorima i drvenoj kućici za dve osobe. Salaš je zatvorenog tipa te je dolazak, dogovor gostovanja i degustacija sira moguća isključivo po dogovoru.

Telefon: 063/82-54-937 Facebook: Nananin salaš Bezdan Kontakt: www.nananinsalas.com

Mi živimo prirodno, salašarski, a to nudimo i vama!

Nataša i Goran Matić Međunarodni put 312, Čenej Mobil: +381607308920 +381600377018 E-mail: cenejskisalasi@gmail.com Web: http://brkinsalas.rs

PROMOCIJA

SPOJ PRIRODE I ZNAN

K

ompanija „Bloom Care cosmetics” stoji iza na-

daleko poznatih kozmetičkih

proizvoda. Njena vlasnica je, nakon godina rada, sa svojim timom razvila linije prirodnih krema za lice i telo, sapuna, tonika... Ana Jezdimirović je farmaceut po struci, ali je, kako voli da kaže, pre svega - kćerka u porodici koja ju se odmalena podržavala da se bavi farmacijom. Ona je sestra bratu kome je oduvek mirisala na „promincle”, supruga mužu koji pruža bezrezervnu podršku u radu i realizaciji svih ideja, te mama troje mališana koji po koji put umeju da umešaju svoje prstiće u

toje i šta sve može da se radi sa ovim

alnim potrebama, kao i saradnja sa le-

proizvodnju.

fakultetom. Pre svega, interesovao me

karima različitih specijalizacija, kao što

- Zvanje magistra farmacije sam

je istraživački rad. Od 2009. godine me

su dermatolozi ili fizijatri. Na taj način

stekla na fakultetu Medicinskih nauka

drži strast izrade magistralnih preparata

sam lakše spoznala potrebe pacijenata

u Kragujevcu, ali se farmacijom, čini

i svih onih koji su namenjeni pre svega

i mogla lakše da odgovorim na njihove

mi se, bavim oduvek. Još kad sam

koži. Moji počeci bili su u Kliničkom

zahteve formulacijom jedinstvenih

u vrtiću naučila pesmicu „Mali Sima

centru Ljubljana kada sam pravila pre-

preparata koje bi rešili njihove problem.

nagovara svoju Olgu seku da otvore

parate prema individualnim potrebama

Takođe, i moja saradnja sa naučnim

novu apoteku…”. Roditeljima sam

pacijenata i praksa u „Krki” tokom

radnicima iz farmacije u industriji i

prodavala igračke kao lekove… Mnogo

studentske razmene na zadnjoj godini

tehnologiji, dala mi je puno znanja o

godina kasnije, kada sam završila

studija. I eto me sada tu gde jesam! U

izolaciji supstanci i njihovom delovanju.

fakultet – igračke sam zamenila pravim

Novom Sadu živim i radim ono u čemu

Sinergijom svog tog iskustva je došlo

lekovima...

najviše uživam a to je proizvodnja

prvo do nastanka preparata a zatim u

Veliki broj pozicija sam promenila, sa

kozmetike.

upuštanje u preduzetničke vode.

Šta je bilo presudno da donesete od-

Kako je rastao „Bloom Care cosmet-

luku da se upustite u preduzetničke

ics”?

vode?

- Od samog početka je to bio prostor

Sve naše proizvode možete poručiti

- Radila sam formulaciju i proizvodnju

namenjen isključivo za proizvodnju

preko FB stranice BLOOM

za razne brendove. U trenutku kada su

po svim standardima. Kako je firma

COSMETICS

počela da „rastu” neka imena za koje

rasla, tako je rastao i prostor, ali su

www.facebook.com/bloomcarecosmetics

sam radila formulaciju, shvatila sam da

norme dobre proizvođačke prakse

ili preko Instagram profila

bi možda trebalo da postavim temelje

ostale iste – vrhunske kao i prvog dana.

za lični brend. Dosta mi je pomoglo i

Danas smo opremljeni za mesečnu

iskustvo u radu sa pacijentima kojima

proizvodnju do 10.000 kom jedne vrste

sam pravila preparate prema individu-

proizvoda. Naš tim je sastavljen od

različitim opisom radnog mesta, kako bih u suštini videla koji svi poslovi pos-

BLOOM.CARE.COSMETICS www.instagram.com/bloom.care.cosmetics

80

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

NJA

različitih struka i radimo kao elina. Na čelu sam ja, kao magistra farmacije, a tu je i naša koleginica tehnolog farmacije u industriji, koja nam pomaže oko odabira načina proizvodnje. Imamo dizajnera koji nam ispunjava svakojake želje oko vizuala, kao i kolegu fotografa Nemanju Dimitrića. Naravno, tu je i naša pomoćnica u proizvodnji.

Pored ove najuže ekipe imamo i veoma veliki broj saradnika koji nam pomažu da svoje ideje dovedemo do realizacije.

Smatramo ih delom tima po projektu na kome radimo, kao što je štamparija, ketering, razne rukotvorine... Zahvaljujem se svima njima na divnoj saradnji bez koje ne bi ni bilo uspešnih projekata.

Koji je vaš prvi proizvod i kako se kasnije razvijao asortiman kozmetičkih proizvoda?

- U početku smo radili prema potrebama klijenata, odnosno pacijenata.

Bilo je preparata koji su odgovarali većem broju ljudi ali nisu dobijali ime i nisu bili u stalnoj ponudi, već se sve izrađivalo po obavljenom razgovoru.

I tako su prolazile godine dok nisam napravila kremu „Rosa Bloom Cream”

proizvoda nastajala je proučavanjem

jane i vodene faze takođe od supstanci

s namerom da je predstavim na

određene biljke. Danas sam zadržala

izolovanih od iste biljke. Sinergističkim

takmičenju u okviru Međunarodnog

izradu preparata prema individualnim

efektom delovanje je potpuno.

sajma ekologije. Osvajanje nagrade

potrebama za moje verne klijente koji

Sam proces je različit kod svake kreme

podstaklo me je da pripremim paletu

su tu godinama...

zbog osobina polaznih sirovina, ali načelno kreme se prave od uljane i

proizvoda koji su uvek dostupni. Tako je nastala linija proizvoda od ruže.

Kako se prave vaši proizvodi i šta su

vodene faze, kao i emulgatora koji ih

Jednom prilikom bila sam saradnik na

njihove specifičnosti?

sjedinjuju u svima poznat oblik kreme.

jednom doktorskom radu na temu smil-

- Naše kreme su specifične po tome

Naši sapuni uvek bude veliko intereso-

ja, pa sam razvila i liniju proizvoda od

što u njihov sastav ulaze supstance

vanje. Moja ideja bila je da se privuče

te biljke... I, tako, jedna po jedna linija

izolovane iz cveta biljke, kao polazne

pažnja izgledom kako bi se uverili u

sirovine. I ne samo to, već su osnovi ul-

kvalitet proizvoda, a to je da ne isušuje

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

81

PROMOCIJA

82

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

ruke. Dakle, naši sapuni sadrže glic-

datni natural efekat. Moram priznati da

Svako od njih je u obavezi da popuni

erin, ali ne I parfeme već prava etarska

finalna izrada zahteva puno vremena,

određeni formular, te da opiše svoja

ulja, kao i biljna ulja koja neguju kožu.

ali je cei proces opuštajuć i baš uživam

zapažanja po datim smernicama. Ti re-

Zbog dizajna i jedinstvenog izgleda

u njemu.

zultati se analiziraju i donosi se odluka o stavljanju tog preparata u promet.

naši sapuni krade mnoge salone lepote, gde su postali deo dekoracije

Kako testirate proizvode koji idu u

Ako su zadovoljeni targetni kriterijumi

prostora. Čak smo čuli da ih prskaju

prodaju?

nakon test-primene, radi se prva serija

etarskim uljem i koriste kao osveživač.

- Finalni proizvodi se testiraju u Insti-

za prodaju, rade se dodatne analize u

Za Dan žena sapun ruža u buketu je

tutu za jano zdravlje Vojvodine, zatim

Institutu za javno zdravlje i to hemijske

kod mnogih zamenila pravo cveće kao

se ta serija poklanja dobrovoljcima sa

i mikrobiološke, kao i ocena zdravst-

poklon. Smilje i kamilica sadrže i samu

različitim karakeristikama kože i daje

vene ispravnosti. Tek nakon toga se

biljku u suvom obliku, pa to daje do-

na korišćenje po tačnim uputstvima.

proizvod stavlja u promet.

Svaka od ovih linija proizvoda sadrži istu vrstu preparata, ali sa različitim karakteristikama, u zavisnosti od koje biljke su korišćene polazne sirovine.

Rosa Bloom Collection RUŽA

Yellow Bloom Collection SMILJE Violet Bloom Collection

Rosa Bloom Cream - hidrira

Yellow Bloom Cream - hidrira

LAVANDA

Chamomile Bloom Collection KAMILICA

kožu, neguje, protiv bora,

kožu, neguje, protiv dubokih Violet Bloom Cream- hidrira

ulazi u sintezu kolagena

bora i svih znakova starenja,

kožu, štiti kožu od spoljnog

- hidrira kožu, ima

pa je dobra kod svih

kod hiperpigmentacija;

uticaja, utiče na regulaciju

umirujuće dejstvo pa je

Yellow Bloom Tonik – vraća

sebuma, neguje kožu i čini

pogodna kod upalnih

je baršunastom;

procesa, veoma je

nepravilnosti kože; Rosa Bloom Tonik - vraća koži

koži prirodni pH, hidrira,

prirodni pH, hidrira, hrani,

hrani, čisti, pospešuje

čisti i pomaže u antianging

mikrocirkulaciju i pomaže

prirodni pH, hidrira, hrani,

najosetljivijih vrsta

tretmanima;

u antianging tretmanima,

čisti, deluje antibakterijski

kože. Ubrzava process

kao i kod hiperpigmentacija,

i reguliše lučenje sebuma,

epitelizacije;

podočnjaka;

pogodan kod masne kože;

Rosa Bloom Serum - deluje protiv bora i usporava proces starenja, veoma je

Yellow Bloom Serum - veoma

Violet Bloom Tonik – vraća koži

Chamomile Bloom Cream

Violet Bloom Serum - deluje

blaga i dobra čak i kod

Chamomile Bloom Tonik – vraća koži prirodni pH,

pogodan kod problematične

je dobar u borbi protiv

umirujuće pa se koristi kod

hidrira, hrani, čisti, umiruje

kože lica, vrata i dekoltea;

hiperpigmentacija, neguje i

iritacija, ima antmikrobno

upalne procese, pogodna

hrani kožu;

dejstvo;

kod osetljive kože, posebno

Rosa Bloom Body Cream hidrira hrani i neguje kožu tela; Rosa Bloom Soap - sapun za

Yellow Bloom Body Cream -

Violet Bloom Body Cream-

hidrira hrani i neguje;

hidrira hrani i neguje;

Yellow Bloom Soap - sapun za

Violet Bloom Soap - sapun za

neguje predeo oko očiju; Chamomile Bloom Serum, - preporučuje se kod

opštu upotrebu, nežan i ne

opštu upotrebu, nežan i ne

opštu upotrebu, nežan i ne

upalnih procesa, poboljšava

isušuje kožu.

isušuje kožu;

isušuje kožu.

strukturu i daje zdraviji izgled kože;

Od 8. marta u ponudi je i linija proizvoda od JASMINA na koju smo veoma ponosni. Rad na formulaciji ovih proizvoda trajao je tri godine. Krema za lice je specifična jer sadrži supstance

Chamomile Bloom Body Cream - hidrira hrani i neguje;

izolovane od cveta jasmina i efekat hidratacije je zadivljujući. Osim toga, ujednačava ten, daje koži

Chamomile Bloom Soap -

svežinu, popunjava bore, veoma je lagane teksture i posebno je pogodna za leto. Pakuje se u sterilnu

sapun za opštu upotrebu,

ambalažu koja nema kontakt s vazduhom, što znači da se kvalitet čuva dok se bočica ne potroši.

nežan i ne isušuje kožu.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

83

AKTUELNOSTI

DOLAZE LI NAM GLADNE GODINE?

Guverner Banke Engleske upozorio je na „apokaliptično” povećanje cena hrane.

Ipak, rat u Ukrajini, klimatske promene i inflacija već uzimaju danak u celom svetu...

A

pokalipsa je reč s veoma

ali, čini se, ne u smeru na koji je

u krizi koja bi mogla trajati godi-

uzmenirujućim značenjem.

ciljao. Višemesečna upozorenja o

nama”. Sve to je uvod u još jednu

Obično se upotrebljava u

globalnoj plimi gladi, koji je kriza u

globalnu recesiju.

kontekstu katastrofalnog uništenja

Ukrajini učinila vidljivijim i hitnijim,

Svetski program za hranu pro-

koje nagoveštava kraj sveta. Posle

uglavnom su ignorisani, ne samo

cenjuje da se oko 49 miliona ljudi

apokalipse je – ništa... Ali na izvor-

od strane vlade Borisa Džonsona

suočava sa vanrednim nivoom

nom grčkom jeziku, apokálypsis

koja je srezala pomoć. Troškovi

gladi. Oko 811 miliona svake večeri

znači otkrovenje ili razotkrivanje. U

života u Britaniji postali su problem

na spavanje odlazi praznog stoma-

biblijskom smislu, to je „uklanjanje

i to više niko ne može da ignoriše,

ka. Broj ljudi na ivici gladi u afričkoj

vela”. To znači da se s naših očiju

a čini se da će cenu britanske, ali

podsaharskoj regiji, na primer, čak deset puta je veći nego pre pan-

skida koprena i da prvi put svet posmatramo s najdubljim razumevanjem.

Ne znamo na šta je mislio Andrew Bailey, guverner Banke Engleske, kada je, verovatno nehotice, sugerisao da se Britanija suočava s „apokaliptičnim” nivoima rasta cena hrane. Ministri iz redova Torijevaca bili su ljuti zbog onoga što

„Oko 49 miliona ljudi u svetu suočava se s vanrednim nivoom gladi. Čak oko 811 miliona svake večeri na spavanje odlazi praznog stomaka usled nestašice namirnica...”

su razumeli kao impliciranu kritiku

demije kovida. Štetan uticaj ruske invazije na dostupnost i cenu osnovnih namirnica kao što su pšenica, kukuruz, ječam i suncokretovo ulje – Ukrajina i Rusija obično proizvode oko 30% svetskog izvoza pšenice – bio je ogroman. Ukrajinska proizvodnja pšenice ove godine verovatno će biti manja za 35 posto, a izvoz ve-

vladinog ekonomskog upravl-

i globalne „zagledanosti u sopst-

likog dela bi mogao biti nemoguć

janja. A zapravo, Bailey je govorio

veni pupak”, platiti oni koji imaju

zbog ruske blokade luka na Crnom

o drastičnom uticaju porasta cena

najmanje šanse na adaptaciju. Za

moru. U martu su globalne cene

hrane i nestašice hrane zbog rata

agencije UN-a i humanitarne rad-

roba, koje je zabeležila Organizacija

u Ukrajini na ljude u siromašnijim

nike širom sveta, danas je najveća

UN-a za hranu i poljoprivredu, dosti-

zemljama. „Postoji velika bojazan

briga cena umiranja u zemljama s

gle najviši nivo u istoriji. I danas su

i za zemlje u razvoju... Izvinite što

„ranjivom privredom”.

na rekordnom nivou...

sam na trenutak bio apokaliptični,

Antonio Guterres, generalni sekre-

Rat u Evropi pojačao je ili ubr-

ali to je velika briga”, rekao je on.

tar UN-a, alarmirao je svet. Rekao

zao postojeće deficite hrane i

Budući da je većina političke i medi-

je da bi nestašice u Ukrajini mogle

inflatorne trendove koji proizlaze

jske pažnje bila usko fokusirana

doprineti tome da „desetine miliona

iz niza povezanih faktora: nega-

na novonastalu „krizu troškova

ljudi budu u kategoriji nesigurnosti

tivnog ekonomskog uticaja pan-

života” u Velikoj Britaniji, Bejlijevi

hrane”. Rezultat bi mogao biti „po-

demije, problemi u lancu nabavke,

komentari „zvonili” su više i jače,

thranjenost, masovna glad i glad

zapošljavanju i transportu, ek-

84

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Photo by Muhammad Muzamil on Unsplash stremne vremenske i klimatske

uvek gladuju usled rata. Zemlje

finansijske i materijalne rezerve

krize povezane s padom proiz-

sa srednjim dohotkom, poput

u borbi protiv kovida i napravile

vodnje, rastući troškovi energije...

Egipta i Brazila, u izuzetno su

velike dugove. Čak i bogate zemlje

Ne smemo zaboraviti ni na brojne

lošem položaju i suoačvaju se s

sada su na kolenima, budući da su

druge sukobe širom sveta. Deca

povećanom nesigurnošću hrane.

tokom pandemije nudile socijalnu

Jemena i centralne Afrike, još

Mnoge vlade su iscrpile svoje

zaštitu za razne kategorije građana,

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

85

AKTUELNOSTI

Dvocifrena inflacija zbog koje

socijalnu potrošnju koja je od vi-

POLITIČKE TURBULENCIJE I POBUNA

talnog značaja za životni standard.

Oskudica u hrani, u kombinaciji s

priuštiti osnovne namirnice takođe

S druge strane, Argentina, Tunis,

poskupljenjem, nestankom struje

je glavni faktor koji je doprinio padu

Pakistan i Filipini, koji su u velikoj

i nestašicom benzina, gasa i os-

premijera Imrana Khana početkom

meri zavisni o uvozu hrane i ener-

talih energenata, izazvali su ovog

ove godine. Njegov pokušaj da

gije, bili su među mnogim drugim

proleća političku krizu u Šri Lanki.

se održi za funkciji stvorio je krizu

zemljama srednjeg ili nižeg sred-

Nažalost, ova situacija mogla bi da

demokratije s kojom se Pakistan još

njeg dohotka, koje se suočavaju s

posluži kao obrazac za zemlje koje

uvek bori. Rezultat je neizvestan.

povećanim rizikom od građanskih

se suočavaju sa sličnim problemi-

Dugoročni faktori – represivno up-

nemira do kraja 2022. godine.

ma. Višemesečni protesti kulminirali

ravljanje, korupcija, nesposobnost,

Ukratko: najsiromašniji narodi

su ostavkom premijera Mahinde

polarizacija – podstakli su nemire

će patiti, kao i uvek, dok će na-

Rajapakse, ali čak ni „njegov skalp”

u obe zemlje. Ali strašna nestašica

jbogatiji biti do određene mere

nije sprečio da nemiri prerastu u

hrane i inflacija bili su katalizator

izolovani i sačuvati ekonomsku

nasilje. Očajna privreda Šri Lanke

koji je teško učinio nepodnošljivim.

stabilnost. Verovatno će doći do

dobila je zajam od Svetske banke

To je perspektiva koja se sada

porasta političkih turbulencija,

kako bi premostila ogromni jaz u

suočava sa nesigurnim i nepopu-

humanitarnih kriza, nestabilnosti

realnim mogućnostima i potrebama

larnim režimima od Perua, Filipina

i geostrateških rivalstava širom

za plaćanje osnovnih uvoznih proiz-

i Kube do Libana i Tunisa. Svi ovi

gladnog sveta. Najveći strah je

voda. Nažalost, ni to nije pomoglo,

„meki stomaci” kontinenata pravi su

poremećaj u globalnom lancu

pa je po prvi put do sada ova zemlja

lakmusi za potencijalne probleme

ishrane.

kasnila sa plaćanjem duga.

koji mogu da proisteknu. Analitičari

Photo by Ron Hansen on Unsplash

ali sada se bore da održe visoku

86

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

mnogi Pakistanci nisu mogli

upoređuju ono što se danas dešava

projekat UN-a i EU. I obim izazova

ley, nakon posete Beninu, Nigeru i

na Bliskom istoku sa pobunama

je daleko širi, za 40 miliona ljudi, ili

Čadu. Njegovi dirljivi vapaji, ostavili

arapskog proleća. Egipat, čija

20%, prošle godine. Najnoviji izveštaj

su svetske litere gluvima. „Pon-

je vlada svrgnuta 2011. godine,

Mreže istakao je zemlje čije stanje

estaje nam novca, a ovi ljudi ostaju

najveći je svetski uvoznik pšenice.

privrede izaziva posebnu zabrinu-

bez nade”, poručio je on putem

Oko 70 miliona ljudi oslanja se na

tost: Etiopiju, Južni Sudan, južni

društvenih mreža.

hleb koji subvencioniše država.

Madagaskar i Jemen. U ovim zeml-

Organizacije koje snabdevaju

Rusija i Ukrajina činile su čak 80%

jama je čak 570.000 ljudi u najtežoj

najugroženije dospele su u bezi-

egipatskog uvoza žitarica prošle

ili „katastrofalnoj” fazi nesigurnosti

zlaznu situaciju delom i zbog toga

godine. Današnje visoke cene i

hrane. Ovim regijama preti kolaps

što pomoć sada košta daleko više.

manjak ponude, posebno ako se

sredstava za život - glad i smrt.

UN i međunarodne agencije su

pogoršaju, mogli bi učiniti za režim

Guterres, generalni sekretar UN-a,

obavezne da plate naduvane cene,

Abdel Fataha al-Sisija ono što su

upozorio je da pohod Vladimira

čak oko 30% više od pre kovida. Da

slične okolnosti učinile njegovom

Putina ozbiljno utiče na napore u

bi pomoć u hrani nastavila da dola-

prethodniku - svrgnutom predsed-

borbi protiv gladi u Africi. Imperativ

zi, morali su da rastegnu resurse

niku Hosniju Mubaraku.

je, rekao je portugalski diplomata,

do granica pucanja. Posebno teška

Još jedna zemlja koju treba pažljivo

„vratiti poljoprivrednu proizvod-

okolnost je ta što privrede koje zahtevaju pomoć u hrani dodatno

pratiti jeste Iran. Nasilni protesti izbili su u Khuzestanu nakon što je vlada podigla cene hleba, jestivog ulja i mlečnih proizvoda. Situaciju Iranaca pogoršavaju stroge američke sankcije i tiranski, korumpirani klerikalni režim. Ako životni standard nastavi da pada, moglo bi doći do eksplozije slične osujećenoj pobuni širom zemlje 2017-18.

„Ukupan broj ljudi koji se suočavaju s akutnom nesigurnošću hrane i kojima je potrebna hitna pomoć u namirnicama gotovo se udvostručio od 2016. godine...”

opterećene troškom ogromne razlike cene hrane u odnosu na prihod.

Na primer, prosečno domaćinstvo u Velikoj Britaniji troši oko deset odsto svog prihoda na hranu. U Keniji ili Pakistanu kućni budžet je opterećen s preko 40%. Što je zemlja siromašnija – taj postotak je veći.

U regijama gde je kriza ugroženosti hrane prešla u glad – rashodi za

GLAD I POMOR

nju Ukrajine i proizvodnju hrane

hranu premašuju prihode, pa čak i u

U mnogim delovima sveta, posebno

i đubriva Rusije i Belorusije na

prilikama kada hrane ima – ljudi ne

u Africi, nesigurnost hrane je sve

svetska tržišta”. Međutim, nikako ne

mogu da je priušte.

samo ne nova pojava. Glad je go-

treba zaboraviti ni na jedan drugi

tovo norma, a rizik od gladi je stalno

momenat. Kako ruski državni mediji

KONFLIKT I NESTABILNOST

prisutan, često pogoršan sukobima

često s pravom primećuju, sankcije

Konflikt je najveći pokretač gladi.

i klimatskim promenama. Ipak,

Zapada doprinele su globalnoj

Bilo da se radi o razaranjima

situacija se, generalno govoreći,

nestabilnosti cena.

islamističkih džihadista u Maliju,

pogoršava.

UN pozivaju da se ponovo otvore

Nigeriji i južnim Filipinima, grubom

Ukupan broj ljudi koji se suočavaju

blokirane ukrajinske luke na Crnom

rivalstvu regionalnih sila u Jemenu

s akutnom nesigurnošću hrane i

i Azovskom moru, kako bi se mogao

i Libiji, ili agresiji punog obima, kao

kojima je potrebna hitna pomoć u

nastaviti izvoz žitarica, i to ne samo

u Ukrajini – strašno ishodište biće

namirnicama gotovo se udvostručio

u afričke zemlje. Posebno je teško

kriza nedostatka namirnica.

od 2016. godine. Na ove zlokobne

sušom pogođen region Sahela.

UN procenjuju da 60% gladnih u

podatke upozorava Globalna mreža

Tome je svedočio direktor Svetskog

svetu živi u zonama sukoba. Ukra-

protiv prehrambenih kriza, zajednički

programa za hranu, David Beas-

jina je ponovo pokazala kako rat,

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

87

AKTUELNOSTI uzrokujući nestašicu osnovnih

je to bio slučaj s Južnim Sudanom - i

Zemlje Roga Afrike, kao što je

životnih namirnica i čineći norma-

kada je rat navodno gotov, bogatst-

Somalija, na primer, doživljavaju na-

lan život nepodnošljivim, dovodi do

vo građana jedne zemlje ne mora se

jgoru sušu u poslednjih 40 godina

internog raseljavanja, zavisnosti o

nužno poboljšati. Na primer, čini se

usled neviđeno visokih temperatu-

pomoći, izbegličkih hitnih situacija i

da se stanje mnogih Avganistanaca

ra. Kako je nedavno objavio časopis

masovne migracije.

pogoršalo nakon što je prošle go-

Foreign Policy, kada su kiše ipak

Građanski rat u Siriji je primer

dine završena dvadesetogodišnja

došle, bile su ekstremne i kratkotra-

upozorenja – iako ima mnogo

okupacija američkih i NATO snaga,

jne, uzrokujući poplave. Sve to je

drugih. Relativno prosperitetna

a talibani preuzeli kontrolu. Milijarde

pogodovalo razmnožavanju jata

zemlja, nakon više od decenije su-

dolara pomoći u zemlji od 2001.

skakavaca. Ova biblijska počast

koba, svedena je na nešto što bi se

sada su bačene u vetar. Save the

uništila je ono malo useva koji su

moglo nazvati školskim primerom

Children je u maju saopštio da je 9,6

uspeli da niknu.

razaranja ekonomije i pada u zonu

miliona avganistanske dece gladno

Od prošle godine u južnoj Eti-

nesigurnosti snabdevanja hranom.

zbog sve većih ekonomskih prob-

opiji i polusušnim delovima Kenije

Oko 12,4 miliona ljudi – 60% stanovništva – pati od nedostatka hrane, što je brojka koja se više nego udvostručila od 2019.

Katastrofalan rat u Etiopiji još je jedan slučaj gladi nakon veoma glupe odluke da se započne rat.

Sukob je izbio 2019. između etiopske vlade i vojnih snaga u njenom severnom regionu Tigraj. U suštini, svađa oko političkih reformi prerasla je u sukob, što je dovelo do

stradalo je oko tri miliona grla stoke.

„Svađa oko političkih reformi u Etiopiji prerasla je u sukob, što je dovelo do opšteg haosa u zemlji.

Danas, dva miliona ljudi u ovoj regiji pati od ekstremnog nedostatka hrane i da su zavisni od pomoći...”

opšteg haosa u zemlji. UN su u janu-

Ukazujući na klimatske promene, UN kažu da bi 20 miliona ljudi širom regiona ove godine moglo gladovati. Njihovu nevolju je, takođe, pogoršala Ukrajina. Ali kada je dobrotvorna organizacija Christian Aid naručila ankete o području „roga Afrike” kako bi saznala šta britanska javnost misli da treba učiniti, samo je 23% ispitanih bilo svesno da postoji problem. Nasuprot tome, 91% bilo je veoma svesno Putino-

aru procenile da dva miliona ljudi

lema, ukrajinske krize i preteće suše.

vog rata.

pati od ekstremnog nedostatka

Ovo je najgora kriza gladi u zemlji

Indija je nedavno pokazala nedosta-

hrane i da su zavisni od pomoći. A

dosad, saopštila je ova dobrotvorna

tak zajedničkog međunarodnog

to se sve dešava u provinciji koja je

organizacija.

razmišljanja o klimi, gladi i ratu.

ranije bila uglavnom samodovoljna.

Rekordni toplotni talas na severoza-

Nasuprot tome, Južni Sudan nikada

KLIMATSKA KRIZA I GLAD

padu Indije oštetio je ovogodišnje

nije bio u potpunosti u stanju da

Više nije kontroverzno tvrditi da

useve. To je navelo vladu da ovog

se prehrani od nezavisnosti 2011.

su uništeni usevi, izgubljeni izvori

meseca obustavi izvoz pšenice.

Etnički ukorenjena rivalstva često su

sredstava za život i osiromašene

Globalna tržišta su se oslanjala na

se kombinirala s nadmetanjem za

zajednice – ključni mikro-uzročnici

Indiju, drugog po veličini svetskog

zemljište i prehrambene resurse, a

slučajeva masovne gladi – blisko

proizvođača, da bi nadoknadila

sve je to imalo katastrofalne efekte.

povezani i pod uticajem klimatskih

ukrajinski manjak. Umesto da

Upravljanje stokom je ključni izvor

promena i ekstremnih vremenskih

pomogne, vlada Narendre Modija

nasilja, dok je suša još jedan veliki

pojava. Ali, još uvek je teško pronaći

učinila je suprotno.

faktor.

usklađenu, efikasnu međunarodnu

Vlade i analitičari naširoko pre-

Čak i kada je zemlja koja se bori u

akciju ili pritisak javnosti da se dina-

poznaju kritične veze između dve

centru svetske pažnje – a retko kada

mika promeni.

krize - klimatske i krize gladi, ali je

88

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Photo by Paz Arando on Unsplash delovanje, kako bi se uticalo na

Rusije, kao ključnog izvoznika

globalnom krizom sigurnosti hrane

stvarne promene, izgleda zakazalo.

žitarica i energije verovatno će

u naše vreme”. Blinken je najavio

Tako nešto sugerišu ne baš tako

nadživjeti trenutni režim u Moskvi,

dodatnih 215 miliona dolara

sjajni rezultati prošlogodišnjeg

ali njegov globalni položaj i uticaj

globalne hitne pomoći u hrani, uz

samita COP26 u Glasgowu. U

biće smanjeni, verovatno trajno.

2,3 milijarde dolara, koje su SAD

međuvremenu, Svetska banka

Ovo uskogrudo posmatranje prob-

već donirale od početka invazije na

novcem „gađa” problem – prema

lema može se, kao što smo već na-

Ukrajinu 24. februara.

najnovijim procenama, 30 milijardi

pomenuli, primeniti i na Zapad, čiji

Ako se nadolazeća globalna „apoka-

dolara odlazi za pomoć zemljama s

su pritisci sve samo ne pogodovali

lipsa”, koju je britanskom parla-

niskim prihodima usled klimatske i

razrešenju problema.

mentu otkrio Andrew Bailey, zaista i

prehrambene krize.

Odbijanje Kine da osudi in-

materijalizuje ove zime, biće to znak

vaziju i njen neuspeh da pokaže

da je samoproklamovani „slobodni

HRANA I POLITIKA

međunarodno vodstvo u rešavanju

svet” - SAD, UK, njihovi saveznici i

Kada se bude pisala istorija rata u

posledica globalne krize gladi

oštećeni sistem UN-a - kao i samo-

Ukrajini, obavezno se mora istaći

i snabdevanja, takođe može

proklamovana „supersila” - Kina

uloga Rusije u ometanju protoka

značajno narušiti njenu reputaciju,

- ozbiljno podbacili. Izazov koji je

dobara i globalnih zaliha hrane.

a time i njene nade u hegemoniju.

pred nama je zaista biblijski i vero-

Time je Putin uticao na živote mil-

Obraćajući se UN-u, Antony Blinken,

vatno nema privrede u svetu koja će

iona u svetu, a ne samo Ukrajinaca

američki državni sekretar, rekao je

proleće dočekati neokrznuta.

koji su na njegovom nišanu. Uloga

da se svet suočava s „najvećom

Priredila: Marica Puškaš

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

89

KLIMATSKE PROMENE

ŠTA NAM PORUČUJU TOPLOTNI TALASI U AMERICI I EVROPI?

Česti, intenzivirajući toplotni talasi su rezultat klimatske krize, a modeli ukazuju na to da bi moglo biti između 25 i 30 ekstremnih događaja godišnje do sredine veka...

D

esetine saveznih država

leta”, upozoravaju meteorolozi iz

koje nadzire nacionalnu električnu

širom SAD-a u drugoj

Nacionalne meteorološke službe za

infrastrukturu, upozorilo je da bi eks-

polovini maja suočile su se s

predviđanje vremena. Očekuje se da

tremne temperature i suša u toku ovog

istorijski visokim prolećnim temperatu-

će veliki delovi istoka oboriti rekorde

leta mogla uzrokovati kvar električne

rama. Talas vrućine koji je spržio jug i

po vrućini, uključujući Washington,

mreže u ogromnim delovima zemlje,

zapad zemlje kreće na istok.

gde je već zabeleženo 35,5 ºC, ili Bos-

što bi potencijalno moglo dovesti

Rani dolazak vrelina potvrđuje

ton s 34 ºC. A tek je maj!

do nestašica struje i nestanka struje.

predviđanja naučnika da nas očekuje

Polumaraton održan u Bruklinu

Takođe, visoke temperature uzroko-

još jedno vrelo, suvo leto, koje će

slikovito je ilustrovao brutalnost

vale bi porast potražnje za električnom

oboriti ili izjednačiti 130 klimatskih

uslova. Jedan trkač je pao i preminuo,

energijom, dok bi uslovi suše smanjili

rekorda.

a šestoro je prevezeno u bolnicu. U

količinu električne energije koja je

Međutim, ništa nije jednostavno

Baltimoru, u državi Merilend, prestižne

dostupna za zadovoljenje potražnje.

kao što možda zvuči. Naime, dok

konjske trke „Preakness Stakes”

Delovi Evrope, takođe, doživljavaju

će u mnogim regijama temperature

počele su u 19 časova, a temperatura

vrućine mesec dana pre nego što će proleće i zvanično preći u leto.

rasti preko zabeleženih maksimuma, negde će biti mnogo niže od normalnih. To je na primer slučaj za Stenovite planine. Nacionalna meteorološka služba predviđa da bi u Koloradu moglo „izgledati kao povratak zime”.

Međutim, ova hladna faza neće biti dovoljna da obuzda divlje požare dalje

„Ova epizoda veoma je neobična za sredinu maja i mogla bi biti jedna od najintenzivnijih u poslednjih 20 godina...”

na zapadu.

U južnoj Španiji, u Andaluziji, visoke temperature približile su se 40 ºC. „Ova epizoda veoma je neobična za sredinu maja i mogla bi biti jedna od najintenzivnijih u poslednjih 20 godina”, saopštili su meteorolozi.

Vrućina je tihi ubica, često odgovorna za više smrtnih slučajeva nego

Više od 120 miliona Amerikanaca

zabeležena na početku bila je 32 ºC,

katastrofe poput poplava, uragana

već je „na nišanu” vrućine, što

čak sedam stepeni iznad normalne.

ili tornada. Očekuje se da će se sve

izaziva strah od zdravstvenih rizika za

Teksas je već bio pogođen vrućinom,

veća vrućina pogoršati kako se svet

najugroženije, a pre svih - radnike na

koja je u Dalasu donela najtopliji maj u

zagreva usled klimatske krize.

otvorenom i one koji nemaju pristup

istoriji, a jugozapad je zakuhao dok su

Česti, intenzivirajući toplotni talasi

hlađenju u zatvorenom prostoru.

jaki vetrovi širili rizik od požara širom

su rezultat klimatske krize, a mod-

Nacionalna meteorološka služba

sušom pogođenog regiona.

eli ukazuju na to da bi moglo biti

izdala je posebno saopštenje u kojem

Centar za predviđanje klime Nacion-

između 25 i 30 ekstremnih događaja

upozorava stanovnike da budu na

alne uprave za okeane i atmosferu

godišnje do sredine veka – što je u

oprezu zbog znakova vrućine, prave

saopštio je da su uslovi „La Ninje” po-

proseku između četiri i šest istori-

pauze u zatvorenom prostoru kada je

godovali tim uslovima tokom prošlog

jskih događaja godišnje. Takođe

to moguće i ostanu hidrirani.

leta na severnoj hemisferi, do jeseni i

se očekuje da će ove nepogode

„Još uvek je rano pa možda nismo

rane zime, uz pojačanu kišu na severo-

ugrožavati veće površine i brojnije

spremni kao što bismo bili usred

zapadu. NERC - regulatorno telo

zemlje nego ranije.

90

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Image by Gerd Altmann from Pixabay Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

91

KLIMATSKE PROMENE

NJIVE U SRBIJI ŽEDNE ZBOG KLIMATSKIH PROMENA Poljoprivrednicima u Srbiji zbog klimatskih promena treba sve više vode za navodnjavanje. Kako da se prilagodimo na nove uslove za portal Klima101 piše dr Marija Ćosić, vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu...

P

otrebe za navodnjavanjem

godišnjih količina padavina (od 600

ograničenja koja sprečavaju prelazak

u Srbiji su znatno porasle u

mm do 800 mm u ravnicama do preko

naše zemlje na proizvodnju useva sa

poslednjih 60 godina zbog kli-

1.500 mm na planinama).

većom dodatom vrednošću.

matskih promena. U periodu 1961- 80

Ipak, ulaganja u infrastrukturu za na-

Klimatske promene, povećanje

poljoprivrednicima u našoj zemlji je za

vodnjavanje nisu na potrebnom nivou,

potražnje stanovništva za poljoprivred-

navodnjavanje u proseku bilo potreb-

a navodnjavane površine i dalje pred-

nim proizvodima i trenutni nedovoljni

no 2000 metara kubnih vode po

stavljaju veoma mali udeo u ukupnom

nivoi ulaganja ukazuju da postoji hitna

hektaru, međutim zbog porasta tem-

poljoprivrednom zemljištu.

potreba za modernizacijom srpskog

perature i sušnijih uslova proizvođači

Do danas je samo oko 120.000

sistema za navodnjavanje.

za navodnjavanje sada koriste 2300

hektara opremljeno sistemom za

metara kubnih po hektaru što pred-

navodnjavanje. Trenutno stvarna

stavlja povećanje od 15%.

navodnjavana površina iznosi oko

DEFICIT VODE I POTREBE ZA NAVODNJAVANJEM

U budućnosti nas sigurno očekuje do-

Kada govorimo potrebama za vodom

datno pogoršanje stanja i povećana

u poljoprivredi pre svega mislimo na

potreba za navodnjavanjem kako bi se održali prinosi u poljoprivredi, međutim pitanje je da li će u novim klimatskim uslovima biti dovoljno vodnih resursa koji će moći da zadovolje povećanu tražnju.

SRBIJA TRENUTNO NAVODNJAVA TEK OKO 3% POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA

Srpski poljoprivrednici uglavnom uzgajaju useve niske novčane vrednosti.

A jedan od glavnih razloga za to jeste neadekvatno navodnjavanje...

deficit vode odnosno količinu vode koja nedostaje kao razlika između potrošnje kultura (evapotranspiracije) i padavina. Uloga navodnjavanja je upravo u tome da nadoknadi ovaj deficit.

U okviru projekta „Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na

100.000 hektara (oko 3% ukupnog

izmenjene klimatske uslove u Repub-

poljoprivrednog zemljišta), od kojih

lici Srbiji” (Projekat finansira Zeleni

Iako Srbija ima pogodne uslove za

je preko 85.000 hektara u Vojvodini.

klimatski fond (GCF), a implementira

poljoprivrednu proizvodnju, osetljiv-

Ova infrastruktura je izgrađena za

Program Ujedinjenih nacija za razvoj

ost na klimatske promene ugrožava

vreme bivše Socijalističke Federativne

(UNDP), u saradnji sa Ministarstvom

produktivnost njenih glavnih useva.

Republike Jugoslavije.

poljoprivrede, šumarstva i vodo-

Prema proračunima koji su napravljeni

Oko 60% površina u Srbiji je pod ratar-

privrede) izvršena je analiza deficita

za Strategiju navodnjavanja Repub-

skim kulturama koje ne donose veliku

vode u Republici Srbiji u osmotrenom

like Srbije, naša zemlja ima više od

novčanu vrednost kao što su – kuku-

(sadašnjem) periodu (2000 – 2019.)

20.000 m3 raspoložive vode za piće

ruz, pšenica, suncokret, soja, ječam i

na osnovu merenih klimatskih para-

po stanovniku godišnje zbog razvi-

šećerna repa. Upravo je neadekvatno

metara sa 27 meteoroloških stanica u

jene rečne mreže i dobrih prosečnih

navodnjavanje jedno od glavnih

svih 25 upravnih okruga R. Srbije.

92

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Photo by Steve Harvey on Unsplash Pored analize sadašnjeg perioda,

uspe da obuzda globalno zagrevanje,

datno ugrožava stabilnost sektora

urađeni su proračuni za deficit vode i

deficit vode u Srbiji krajem 21. veka

poljoprivrede.

za tri perioda u budućnosti do 2100.

mogao da poraste za preko 50% u

kao i za referentni period (1986 –

odnosu na referentni period.

2005.) u odnosu na koji se porede

Analize i predviđanja ukazuju da u

promene deficita vode u budućnosti.

budućnosti dolazi do nedostatka

MERE ADAPTACIJE NA KLIMATSKE PROMENE U POLJOPRIVREDI

Za analizu je korišćen RCP 8.5 (Rela-

vode, povećanja temperature,

Kada govorimo o prilagođavanju na

tive Concentration Pathway) klimatski

neravnomerne raspodele padavina i

sušu i visoke temperature svakako je

scenario kao i ansambl od 8 regional-

smanjenja proticaja reka (oko 8%) što

navodnjavanje odlična mera adaptaci-

nih klimatskih modela sa prostornom

će značajno narušiti stabilnost sektora

je koja je potrebna na nacionalnom

rezolucijom oko 12 km iz baze EURO-

poljoprivrede u budućoj klimi.

nivou. Međutim, ono što predstav-

CORDEX projekta.

Pored nedostatka padavina tokom

lja problem jeste što se na teritoriji

U osmotrenom periodu (2000 – 2019.

letnjih meseci analize su pokazale da

Srbije razlikuju kako potrebe pojedinih

godina) prosečna vrednost deficita

dolazi do povećanja broja dana sa

područja za vodom, tako i pogod-

vode iznosi oko 2300 metara kubnih

padavinama većim od 20 mm (dani

nost za navodnjavanje (raspoloživi

po hektaru (m3/ha) i varira od 326

sa intezivnim padavinama) što za pos-

vodni resurisi, zemljišni uslovi, gajene

u Zlatiborskom do 3140 m3/ha u

ledicu ima rizike od pojave bujčnih

kulture). Zbog toga je u toku izrada

Zaječarskom okrugu. Sa druge strane,

poplava na malim vodotocima, eroziju

Strategije razvoja navodnjavanja

prosečna vrednost deficita vode u

i degradaciju zemljišta.

Republike Srbije koja će definisati

referentnom periodu (1986 – 2005.)

Najveće povećanje deficita vode

buduće pravce navodnjavanja.

iznosi 2030 m3/ha Previđanja modela

očekuje se u Regionima istočne,

Prognoze pokazuju da neće biti

pokazuju da bi, u slučaju da svet ne

južne i centralne Srbije, što još do-

dovoljno vode pa bi trebalo na-

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

93

Photo by Oleksandr Sushko on Unsplash

KLIMATSKE PROMENE

94

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

vodnjavanje zasnivati na primeni

Posebno primenom prirodnih mera

područjima gde se očekuju veliki

redukovanog i interventnog režima

zadržavanja vode kao što su sistemi

deficit vode, a nema raspoloživih

zalivanja sa ciljem uštede vode. To

konzervacijske obrade, bazeni za

vodnih resursa za navodnjavanje

praktično znači smanjenje norme

zadržavanje vode, vraćanje starih

treba gajiti kulture koje su tolerantne

zalivanja do vrednosti koja neće

meandara i prirodne retenzije bi

na nedostatak vode.

značajno smanjiti visinu i kvalitet

se smanjile štete od poplavnog

Svakako će i primena klimatskih i

prinosa i zalivanje samo u kritičnim

talasa kako u poljoprivredi tako i

biljnih modela za predikciju budućih

fenofazama razvoja biljaka.

u drugim granama privrede. Ove

uslova i predviđanje budućih

S obzirom na to da postoji sve

mere mogu da uspore oticaj vode

potreba biljaka odigrati važnu ulogu

više potvrda o nedostatku vode,

i zadrže veću količinu vode u

u prilagođavanju na nove uslove

a posebno vode dobrog kvaliteta,

zemljištu što bi uticalo na smanjenje

jer daje važne informacije poljo-

valja uzeti u razmatranje upotrebu

rizika od erozije, bujica, poplava i

privredinicima o konkretnim pote-

„marginalnih voda” (komunalne i

degradacije zemljišta. Zemljište bi

zima koje treba da sprovedu.

zaslanjene (slane) vode) u poljo-

time poboljšalo svoju produktivnu

Prema predikcijama budućnost

privrednoj proizvodnji, naravno uz

sposobnost i vododrživost.

sektora poljoprivrede je u velikom

adekvatan tretman prečišćavanja i

Potrebno je i uvesti prakse održivog

riziku. Neophodno je odmah krenuti

kontrole kvaliteta.

korišćenja zemljišta kako bi se

sa sprovođenjem mera ublažavanja

Adaptacija poljoprivrede na ove

povećala količina organskog

i prilagođavanja poljoprivrede na

rizike klimatskih promena trebalo

ugljenika u njemu. Pored toga će u

izmenjene klimatske uslove.

bi da ide u smeru rekonstrukcije i

budućnosti sigurno biti potrebno

revitalizacije postojeće kanalske

izvršiti i rejonizaciju poljoprivredne

mreže kojom je Srbija dobro pokrive-

proizvodnje odnosno gajenje kultu-

na. Potrebno je čišćenje kanala

ra prema klimatskim i zemljišnim

od vegetacije, izmuljivanje, rekon-

uslovima i raspoloživim vodnim

strukcija crpnih agregata, sanacija

resursima..

građevinskih objekata.

U uslovima klimatskih promena

Primena različitih prirodnih mera

potrebno je gajiti kulture kojima

može da doprinese smanjenju

odogvaraju novonastali klimat-

negativnih posledica poplava.

ski i zemljišni uslovi. Takođe, u

Ovaj tekst donosimo zahvaljujući saradnji s portalom „Klima 101”

https://klima101.rs

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

95

KLIMATSKE PROMENE

ČEKA LI NAS JOŠ JEDNO ŽARKO LETO? Meteorolozi prognoziraju da će ovo leto najverovatnije biti jedno od tri najtoplija do sada u Srbiji...

R

vrućina – u leto 2017. našu zemlju je pogodilo pet toplotnih talasa, dok je prošle godine registrovano

epublički

15 do 20 dana sa veoma visokim

četiri. Vredno je pomenuti i da je

hidrometeorološki

temperaturama, tj. preko 35 °C, u

sredinom prošlog veka u Srbiji

zavod (RHMZ) u Srbiji

zavisnosti od lokacije. Lokalno su

tokom leta uglavnom beležen

prognozira veoma toplo i sušno

mogući i veći ekstremi. Ove pro-

tek po jedan toplotni talas, a

leto sa temperaturama iznad

cene se oslanjaju na ‘najverovat-

nisu bile retke godine u kojima

višegodišnjeg proseka i nižom

nije’ ishode sezonskih prognoza”,

čak nije beležen nijedan. Sada

količinom padavina. Tokom jula

pojasnila je naša sagovornica.

su međutim letnji toplotni talasi

i avgusta očekuju se toplotni

Temperature će u pojedinim

postali česta pojava.

talasi.

mestima oboriti čak i rekorde iz

Ni najhladniji srpski grad, Sjenica,

Prema meteorološkim kriterijumi-

najtoplije 2012. godine, kada je

nije imun na globalno zagrevanje.

ma jun, jul i avgust su meseci koji

poljoprivredna proizvodnja pretr-

Od 1961. do 1990. tamo gotovo

čine „letnju sezonu”, a po svemu

pela gubitke od preko 2 milijarde

da i nije bilo dana sa tempera-

sudeći građani Srbije treba da se pripreme na velike vrućine.

Proračunima temperature u naredna tri meseca bavili su se i meteorolozi u sklopu projekta Intergrisani sistem agrometeoroloških prognoza – IAPS, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beo-

turama preko 30 °C. Od početka

Danas je prosečna temperatura tokom leta u Srbiji za oko 2,4 °C toplija u odnosu na sredinu 20. veka...

gradu. Oni navode da postoji 75%

21. veka situacija se promenila. „Od 2000. tropski dani u Sjenici počinju da se javljaju u dvocifrenom broju. Velika je verovatnoća da će ih ove godine biti između 15 i 25”, upozorila je dr Vuković Vimić.

Klimatske promene dovode do

šanse da jun, jul i avgust ove go-

evra. Velike vrućine su najčešće

sve viših temperatura u našoj

dine budu topliji od istog perioda

praćene sušama pa stoga ne čudi

zemlji. „Srednja letnja temperatu-

2017. i 2021. godine.

da će predstojeće leto, prema

ra u Srbiji je u periodu 2011-2020.

„Postoji velika verovatnoća da će

projekcijama autora sezonske

bila za 2,4 °C viša u poređenju sa

leto 2022. u mnogim predelima

prognoze, verovatno biti sušnije

periodom 1961-1990”, navela je

Srbiji biti u tri najtoplija leta, a u

nego leto 2017. godine tokom

naša sagovornica.

nekim i rekordno toplo”, kazala

koga su gubici u poljoprivredi

Procenjuje se da šteta od klimat-

je za naš portal dr Ana Vuković

zbog suše premašili milijardu

skih promena u našoj zemlji od

Vimić sa Poljoprivrednog fakulte-

evra.

2000. iznosi preko 7,8 milijardi

ta u Beogradu.

Mnogi se sećaju leta 2017. i

evra. Ekonomski najrazornija

„Ovako toplo leto znači da se

2021. kao pakleno vrućih, ona se

dešavanja kod nas pretežno se

u nizijskim predelima može

svrstavaju se među pet najtoplijih

povezuju sa sušama koje izaziva-

očekivati da ukupno bude i više

od početka meteoroloških mer-

ju propale žetve ili znatno uman-

od 60 tropskih dana kada tem-

enja kod nas i mogla bi da budu

jene poljoprivredne prinose.

peratura prelazi 30 °C, a čak oko

dobar pokazatelj ovogodišnjih

Sudeći prema najavama mete-

96

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Photo by Janko Ferlič on Unsplash orologa i tokom ovog leta će se

efektom staklene bašte od

poljoprivrednici sresti sa sličnim

početka industrijske revolucije.

problemima.

Da bi se izbegli najgori nega-

Srednja temperatura – kako u

tivni efekti po društvo i planetu,

Srbiji, tako i u svetu – nastaviće

neophodno je nastaviti globalnu

da raste kao rezultat sagorevanja

borbu da se globalno zagrevanje

fosilnih goriva i oslobađanja

zaustavi na 1,5 °C u skladu sa

ogromnih količina gasova sa

Pariskim sporazumom.

Ovaj tekst donosimo zahvaljujući saradnji s portalom „Klima 101”

https://klima101.rs

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

97

BIODIVERZITET

Imajući u vidu zabrinjavajuće podatke koji ukazuju da biodiverzitet gubimo alarmantnom brzinom, ovogodišnji Međunarodni dan biološke raznovrsnosti obeležili smo 22. maja pod sloganom „Gradimo zajedničku budućnost za sve što živi”...

ZBOG NARUŠAVANJA PRIRODNOG SKLADA SVI SMO U OPASNOSTI

Foto: © Ola Jennersten_WWF-Sweden.jpg

O

vogodišnji

održava prirodnu ravnotežu i

utičemo na smanjenje biološke

Međunarodni dan

pruža nam resurse neophodne

raznovrsnosti i narušavamo sklad

biološke raznovrsnosti

za život - hranu, pitku vodu, čist

između ljudi i životinja, preter-

obeležili smo 22. maja pod

vazduh i mesto za stanovanje.

anim izlovljavanjem pustošimo

sloganom „Gradimo zajedničku

Poslednji Izveštaj o životu na

okeane, a regulacijom reka

budućnost za sve što živi”. Imajući

planeti svetske organizacije za

dovodimo brojne vrste do ivice

u vidu zabrinjavajuće podatke koji

zaštitu prirode WWF pokazuje da

izumiranja.

ukazuju da biodiverzitet gubimo

smo od 1970. godine izgubili 68%

Nataša Kalauz, izvršna direktorka

alarmantnom brzinom, njeno

populacija sisara, ptica, gmiza-

WWF Adrije, poručuje: „Ljudski

očuvanje mora postati prioritet

vaca, vodozemaca i riba.

pritisak na planetu i njene resurse

svakog pojedinca.

Neodrživim praksama dovodimo

raste. Danas gotovo svakih sat

Bioraznovrsnost podrazumeva

našu planetu, a samim tim i

vremena izgubimo jednu vrstu.

sav život na Zemlji, uključujući

sebe, u opasnost. Zagađivanjem

Iako to zvuči zastrašujuće, pozi-

životinje, biljke, gljive, mikroor-

sredine uništavamo prostor

tivno je da smo sada svesni svog

ganizme, pa i nas, ljude. Svaka

za život sebi i drugim živim

uticaja na planetu i znamo da

vrsta važna je nit u mreži koja

bićima, krčenjem šuma direktno

to možemo promeniti. Znamo

98

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

da bez prirode ne možemo, ali pitanje je šta ćemo preduzeti da

Info - O WWF-u

je očuvamo.”

WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom

Naš region je bogat

prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija

bioraznovrsnošću, o čemu puno

WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u

govori i podatak da od čak

kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke

20.000 vrsta pčela u svetu, kod

raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja

nas živi čak 1000. Zanimljivo je

zagađenja i preterane potrošnje.

Više informacija na: www.wwfadria.org/sr

da samo sedam od njih pripada medonosnim pčelama, dok su sve ostale solitarne pčele. Iako

samim tim i naša budućnost.

pomognemo održivijim koriš

se veruje da je njihova najvažnija

„Svako od nas ima važnu ulogu

enjem resursa koje nam pri-

ekonomska vrednost pravljenje

u očuvanju bioraznovrsnosti.

roda svakodnevno pruža. Ako

meda, to je zapravo - oprašivanje.

Pčelama možemo pomoći vrlo

uzmemo samo ono što nam

Jedna solitarna pčela tokom

lako – tako što ćemo saditi me-

treba, dajemo prirodi vremena da

svog života opraši onoliko biljaka

donosno i začinsko bilje u svojim

se obnovi. Iskoristimo sutrašnji

koliko čak 120 medonosnih

baštama i na terasama, ili izgrad-

Međunarodni dan biološke

pčela. One su odgovorne za

njom naseobina od bambusa ili

raznovrsnosti kao početak naše

svaki naš treći zalogaj, zbog čega

trske za solitarne pčele. I ostalim

održivije budućnosti”, zaključuje

od njih zavisi i sigurnost hrane, a

vrstama na planeti možemo da

Kalauz.

PRET PLAT ITE S E!

Iskren prijatelj prirodi i čoveku

Godišn ja pret plata:

999 di za šest nara b rojeva

Udruženje „Zeleni krug” ● Banka intesa 160-930618-76 E-mail: ekolist@yahoo.com ●Telefon: 065/8880857 ● PIB:104884469 g www.ekolist.org Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

99

ČITAJTE eEKOLIST I PROSLEDITE GA PRIJATELJIMA. NOVI BROJ IZLAZI U JULU.