eEkolist #02

B

PD es F pl a iz t da n nj o e

Broj 2 ● Godina 1. ● Ekologija ● Zaštita životne sredine ● Održivi razvoj i zdravi stilovi života

klimatske promene Prof. dr Vladimir Đurđević

Da li je 1,5oC Dostižan cilj?

Pčelarstvo Šta to sve ugrožava naše pčele?

energija Budućnost čiste energije već je počela

priroda i privreda Globalni trgovinski putevi - koridori za invazivne vrste

2

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Poštovani čitaoci,

С ЛАР

eEkolist broj 2. zaključen je 1. juna 2019. godine

ПРЕНОСНА ЕЛЕКТРИЧНА ЕНЕРГИЈА Potrudili smo se da tematski ušarenimo ovaj broj, ali smo ipak najviše prostora posvetili klimatskim promenama i

Sadržaj

Internet prezentaciju izdanja možete da vidite na adresi:

www.ekolist.org

energiji. СОЛАРНА ЕНЕРГИЈА - на дохват руке Foto fokus A kako i ne bismo? Sa raznih strana stižu nam Соларну енергију непресушни и свакодневни извор енергије zabrinjavajuće vesti oкао topljenju starih lednika.

MeterVesti можемо користити уз помоћ соларних-фотонапонских панела за olozi na Havajima prijavljuju rekordni nivo CO2. Čak je добијање електричне енергије.

Klimatske promene i najvećim skepticima dosadio ovaj novembar u maju. Đaci, 1,5oC i klimatske promene Jasno je da smo nešto ozbiljno uprskali i nezaustavljivo šampioni samouništenja srljamo ka „point of no return”...

Ekologija Sa druge strane - energija! Planeta je u velikom problHrana i ekologija emu upravo zbog naše nezajažljive želje za energijom.

Dok čekamo da se svetski lideri dogovore oko ciljeva Pariskog sporazuma, neko je morao da lupi šakom o sto. Dobro je što je to neko učinio, ali nije dobro što je to morala da bude devojčica. To konkretno znači da su generacije koje odlučuju debelo zabrljale, a one koje

Priroda i privreda Globalni trgovinski putevi kao koridori za invazivne vrste Pčelarstvo šta ugrožava naše pčele?

ЕЛДИ СОЛАР систем: Zagađenja - Идеално решење Višeза odснабдевање 100 pesticida електричном truje evropskeенергијом vodotokove Na kraju, da malo iskoristim svoje uredničke moći: želim мањих објеката,Hvala, кућа, ali викендица и изолованих система код mi više ne želimo vaš plastični otpad da se zahvalim svima vama na lepim rečima podrške. којих је прикључење на дистрибутивну мрежу нерентабилно.

Ako se po jutru dan poznaje, biće ovo početak jednog решење - Компактно за мање буџете.

Reciklaža Ambalažni koji nikome nije potreban и/или- teret наизменичну струју. divnog prijateljstva... E, pa - čitamo se! - Испоручује једносмерну otpad - Време аутономије и брзину пуњења акумулатора је могуће :) пројектовати на Energija основу потреба корисника.

Budućnost čiste energije već je počela Iskreno vaša, britanska „solarna kriza” urednica magazina „eEko list” kolika je prava cena energije?

Marica Puškaš ЕЛДИ СОЛАР је: Održivost planine su daleko važnije nego što mislite • мобилан Основне компоненте: dolaze dobijaju teško breme.

• склопив/расклопив • соларни панел Aktivizam CIP - Katalogizacija u publikaciji • лако преносив • претварач напона i voda i problemi su nam zajednički Matice srpske, Novi Sad • Izdavač: прилагођен употреби по • контролер пуњења и Institut za održivi razvoj i zaštitu životne sredine „Zeleni krug” систему „уради сам“ • акумулатор Bašte

Jovana Hranilovića 34, Novi Sad Telefon: 021/780-537; E-mail: ekolist@yahoo.com; Склопљен панел Расклопљен панел Uređuje redakcijski kolegijum; Urednik: Marica Puškaš; Graphic design: smartart-studio.com Marketing i plasman: Jan Marčok; Servis i usluge: „ASPRESS” d.o.o.

ISSN 1821 - 4134 Bački Petrovac; Časopis izlazi dvomesečno.

Koji je to „vaš stari paradajz”?

Zaštita životinja Zašto volim zoo-vrtove?

Edukacija goranski eko kampovi Veliki lov na biljke

Prijatelji eEkolista ELDI Korporacija d.o.o.

Ljubićska 20, 18000 Niš, Srbija; Tel/fax: +381 18 251162, 292300;

Web: www.eldi-nis.co.rs; Email: eldi_nis@verat.net

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj strana 3 Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj 3

Fotofokus

Pomama za „zmajevima” ugrožava gmizavce Finale serije „Igra prestola” izazvala je pravu pomamu za zmajevima, pa su mnogi poželeli da imaju „svog privatnog Drogona”. Divljanje poslednjeg od tri zmaja (druga dva su Rhaegal i Viserion), predmet je brojnih rasprava, ali su mnogi ipak poželeli da u svojim terarijumima imaju nešto najbliže ljubimcima kraljice Daenerys. Izbor je pao na bradatu agamu (Pogona

vitticeps), crvenookog krokodilskog guštera (Tribolonotus gracilis) i teksaškog zlatorogog

guštera (Phrynosoma cornutum), koji su poslednjih nedelja postali najčešća meta ilegalnog prometa životinja.

Gmizavci su čest predmet nedozvoljene trgovine životinjama iako je većina vrsta zaštićena ili se nalazi na „crvenim listama”. Ilegalni transport živih životinja se vrši u nehumanim uslovima, te mnoge od njih ne prežive hvatanje i putovanje do novog vlasnika.

Iako volimo bajke, imajmo na umu da je životinjama mesto u njihovim prirodnim staništima.

Crvenooki krokodilski gušter (Tribolonotus gracilis)

4

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Bradata agama (Pogona vitticeps)

Teksaški zlatorogi gušter (Phrynosoma cornutum)

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

5

Fotofokus

Koliko su ugroženi bumbari?

Bumbari (Bombinae) su insekti opnokrilci (Hymenoptera), red mnogobrojnih naprednih vrsta koje su dostigle najviši stepen u ponašanju među insektima - organizovanje socijalnih društava. Bumbari su iz natporodice pčela - Apoidea. Karakterističan predstavnik je bumbar - Bombus Terrestris. Postoji oko 200 vrsta bumbara. Baš kao i pčelinji, njihov životni ciklus usko je vezan s čovekovim aktivnostima u poljoprivredi, te od ovih vrsta zavisi oprašivanje, pa tako i proizvodnja industrijskih kultura. Bez bumbara nema ni hrane. Poslednjih godina primetan je nagli pad ove vrste u Evropi, usled klimatskih promena.

Koridori na sever i istok Osvojene i izgubljene teritorije u rasprostranjenosti bumbara (Bombus Terrestris) tokom promena klime do 2050. godine, prema podacima SEDG*.

bez promene više nije prosutan prisutan trenutno nije mu stanište

* SEDG – Sustainable European Development Goal, 2016. sa prosečnim povećanjem temperature od 2,2 stepena Celzijusa u Centralnoj Evropi.

6

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

7

Foto: Tom Mason 8

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Fotofokus

Vratite mladunce sova na drvo Sa prvim danima proleća Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije dobija veliki broj poziva u kojima zabrinuti građani traže pomoć za zbrinjavanje madunaca sova. Ti pozivi ugavnom se odnose na sove utine ili kako ih još nazivamo male ušare.

- Utina je najbrojnija vrsta sova i redovno se gnezdi u ljudskim naseljima širom Srbije, u preotetim gnezdima svraka i vrana. Odrasle sove utine tokom dana miruju i nije ih lako primetiti.

Velika je verovatnoća da će u ovo doba godine vaš prvi kontakt sa utinama biti sa njihovim pufnastim mladuncima - kaže Slobodan Knežević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i nastavlja: „Tokom večernjih i noćnih časova mladunci utina se oglašavaju i lako ćete ih prepoznati po prodornom i dugotrajnom cijukanju, nalik na škripu ljuljaške”.

U prirodi mladunaca utine je da izlaze iz gnezda, šetaju po okolnim granama i tada često padaju na tlo. Dospevši na zemlju postaju žrtve pasa i mačaka i tada je pomoć ljudi dragocena.

- U slučaju da nađete mladunca utine na tlu najbolja pomoć koju možete da mu pružite je da ga popnete na neku višu granu drveta. Ako je mala sova vidno povređena, onda joj je potrebna stručna pomoć veterinara - savetuje Slobodan Knežević i dodaje: „Mladunca vratite na drvo tamo gde ste ga i našli. Bez obzira što nije više u gnezdu roditelji će nastaviti da doleću i da ga hrane“.

Da se briga prema ovim pernatim sugrađanima višestruko isplati govore i istraživanja koja pokazuju da jedna porodica utina pojede do 10.000 glodara. Na ovaj način sove nam uštede milione evra koje bismo potrošili na trovanje glodara i time doveli u opasnost život i zdravje ljudi i životinja. Ornitolozi apeluju na sugrađane da budu tolerantni prema sovama i da ih ne proganjaju i povređuju zbog oglašavanja koje im ponekad smeta. www.pticesrbije.rs

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

9

Vesti

Agrarni atlas EU Upoznajte se s poljoprivrednom politikom Evropske unije putem novog izdanja „Atlasa”, koje je dostupno u PDF obliku. Dokument je na engleskom jeziku i možete ga skinuti putem linka na fotografiji.

Nova zaštićena područja u vojvodini Dunavska ostrva kod Pančeva postala su novo zaštićeno područje...

S

kupština grada Pančeva, na sed-

u Srbiji. Tokom seobe i zimskih meseci

nici održanoj 5. maja, na osnovu

na Dunavu i močvarama unutar ovih

studije o zaštiti, koju je izradio Pokra-

ada okuplja se između pet i deset

jinski zavod za zaštitu prirode, don-

hiljada pataka, 10 do 40 hiljada gale-

Gledate li „Černobilj”?

ela odluku o zaštiti prirodnog dobra

bova, a među njima je i niz vrlo retkih

Preporučujemo vam igranu seriju

„Pančevačke ade”.

i ugroženih vrsta. Pored pomenutih,

o jednoj od najvećih humanitarnih

Ade Forkontumac, Štefanac i Čakljanac

ovde se gnezdi i nekoliko parova orlova

i ekoloških katastrofa koja je zade-

su smeštene unutar vodotoka reke Du-

belorepana, crnih roda, a tu je i kolonija

sila Evropu. Petodelna mini-serija

nav i to na mestu gde se u njega uliva

čaplji i vranaca - dodao je Šćiban.

„Černobilj” predstavlja dramatizaciju

reka Tamiš. Ove tri ade čine zaštićeno

Upravljanje Zaštićenim staništem

priče o nuklearnoj nesreći iz 1986.

stanište treće kategorije i predstavljaju

„Pančevačke ade” povereno je

– jednoj od najvećih katastrofa

funkcionalnu celinu vodenih, vlažnih i

Javnom preduzeću „Vojvodinašume”,

koje je izazvao čovek – i hrabrim

šumskih staništa.

odnosno Šumskom gazdinstvu „Ba-

ljudima koji

Prema rečima Marka Šćibana iz

nat” iz Pančeva.

su žrtvovali živote da

Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije novoproglašeno zaštićeno stanište biće od velike važnosti za očuvanje populacija zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta, posebno onih koja naseljavaju vodena staništa.

- Ovo područje predstavlja jedno od najvažnijih močvarnih staništa za ptice 10

Kontakti Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) Adresa: Vladike Ćirića 24/19 Novi Sad Telefon: 021/6318343 Web: www.pticesrbije.rs

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

spasu Evropu od nezamislivog uništenja.

Seriju možete da pratite na kanalu HBO.

KONKURS ZA KARIKATURISTE Delegacija EŰ u Srbiji i EU projekat „Jačanje vidljivosti i komunikacionih aktivnosti o IPA programima u Srbiji” raspisali su konkurs karikature i kratkog kaiš stripa na temu „Ovo je Zemlja za nas – pokreni se za životnu sredinu!”.

Pozivamo sve koji se profesionalno i amaterski bave karikaturom i stripom da pošalju svoje radove o tome kako vide probleme životne sredine u Srbiji i kako građani čuvaju (ili ne) okolinu. Konkurs je otvoren do 2. juna. Prve tri nagrade su vaučeri u vrednosti 500 evra, 350 evra i 200 evra.

Okom prirodnjaka Izložba Prirodnjačkog muzeja „Okom prirodnjaka“, otvorena je 31. maja, u

Za samo deset godina broj lavova je prepolovljen i da oni trenutno broje oko 21.000 jedinki. Ova moćna i veličanstvena velika mačka nedavno je klasifikovana kao „ranjiva”.

Oznaka „vulnerable” znači da se populacija značajno smanjuje. On još uvek nije na listi ugroženih vrsta (to je sledeći stepen), ali će svakako tamo dospeti ukoliko se ova tendencija nastavi. Gubljenje staništa, hrane i lov su glavni uzročnici osipanja populacije.

Galeriji Prirodnjačkog muzeja, Mali Kalemegdan 5, u Beogradu. Autor izložbe je Milan Živković, fotograf.

Na izložbi će biti predstavljeno 70 umetničkih fotografija iz najskrivenijih i teško uhvatljivih detalja prirode Srbije, koje otkriva istančano i iskusno oko prirodnjaka. Sedmoro fotografa prirode: Saša Preradović, Predrag Petković, Geza Farkaš, Ivana Orlović Kranjc, Janez Kranjc, Violeta Milutinović i Zoran Milutinović, predstaviće po 10 svojih izuzetnih autorskih fotografija na kojima je ovekovečena priroda Srbije.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

11

Photo by Alexas Fotos from Pexels

Kralj je postao ranjiv

Vesti

Odlaganje borbe protiv klimatskih promena mnogo košta Skupo nas koštaju poplave, gubitak biodiverziteta, zagađenje vazduha, klimom prouzrokovane migracije, kaže direktor regionalne kancelarije nemačke Fondacije Hajnrih Bel za Srbiju, Kosovo i Crnu Goru Simon Ilze...

S

vaki dan odlaganja akcije u borbi protiv klimatskih promena neizostavno i skupo košta u ektsremnim

Direktor regionalne kancelarije nemačke Fondacije Hajnrih Bel za Srbiju, Kosovo i Crnu Goru Simon Ilze.

klimatskim događajima, kao što su poplave, gubitku biodiverziteta, zagađenju vazduha, klimom prouzrokovanim migracijama, rekao je 17. maja direktor regionalne kancelarije nemačke Fondacije Hajnrih Bel za Srbiju,

Merkel je precizirala da CO2 neutralnost ne znači potpuni

Kosovo i Crnu Goru Simon Ilze.

prestanak emisije ugljen-dioksida, već da se količine

Na molbu Euraktiva Srbija da prokomentariše činjenicu

koje se emituju u atmosferu nadoknade na neki način, na

da je nemačka kancelarka Angela Merkel prvi put jasno i

primer pošumljavanjem.

beskompromisno govorila o cilju ugljenične neutralnosti

Ilze je istakao da je na putu do tog cilja suština u povezi-

do 2050. koji je predložila EU, Ilze je, kao i kancelarka,

vanju zainteresovanih strana.

rekao da nema mesta za pitanje da li je to potrebno, već

- Mogu se formirati „klimatski kabineti” ili „komisije (za

samo kako to ostvariti.

napuštanje) uglja”, kao što je to slučaj u Nemačkoj. Svaka

Nemačka kancelarka je sredinom maja na Petersberg Kli-

zemlja može naći svoju formu, ali suština ostaje ista:

matskom dijalogu u Berlinu prvi put ukazala na potrebu

Pitanje nije da li, već kako i koliko brzo možemo postići

postavljanja cilja klimatske neutralnosti u EU, iako pre

ugljenično-neutralnu privredu - istakao je Ilze.

toga nije bila voljna da se pridruži inicijativi devet članica

Posledice klimatskih promena osećaju svi, pa i Srbija.

Unije za dostizanje klimatske neutralnosti do 2050.

- U Srbiji bi važni prvi koraci mogli biti isticanje većih

- Rasprava se ne vodi o tome da li, već kako možemo

ambicija u novim Nacionalno određenim doprinosima

dostići taj cilj - rekla je na tom skupu nemačka kancelarka.

(NDCs) borbi s klimatskim promenama ili predstojeće usvajanje ambicioznog Nacionalnog plana za energiju i klimu (NECP) u okviru Energetske zajednice - istakao je Ilze.

On je rekao i da je Poglavlje 27 u pregovorima Srbije o članstvu u EU, koje se odnosi na životnu sredinu i kli-

Foto: https://rs.boell.org

matske promene, takođe značajan okvir koji Koalicija 27, grupa organizacija civilnog društva, već koristi da bi preporučila konkretne akcije.

- Zajednički imenitelj svih ovih okvira, međutim, nije pitanje da li već kako? - zaključio je direktor regionalne kancelarije nemačke Fondacije Hajnrih Bel.

12

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Izvor: EURACTIV.rs

Vesti

Prvo sarajevsko reciklažno dvorište: Slab odziv građana

S

arajevo je krajem prošle godine u okviru Region-

alnog centra za upravljanje otpadom – RCUO Smiljevići, dobilo prvo reciklažno dvorište otvorenog tipa. Ono što ga čini jedinstvenim, jeste da je namijenjeno fizičkim licima za besplatno odlaganje reciklažnog otpada.

Vrijednost ukupne investicije iznosila je oko milion konvertibilnih maraka, a finansirana je od strane Federalnog ministarstva okoliša i turizma za

Photo by Paweł Czerwiński on Unsplash

nabavku opreme sa 185.294 KM, dok su sredstva za građevinske radove obezbjedili

SLAB INTERESE GRAĐANA

Ministarstvo prostornog uređenja, građenja i zaštite okolišta

Podsjećamo, KJKP RAD d.o.o. Sarajevo je 2007. godine

Kantona Sarajevo u iznosu od 600 hiljada KM i KJKP RAD

pustio u pogon sortirnicu koja se nalazi u sklopu RCUO

d.o.o. Sarajevo u iznosu od 220 hiljada KM.

Smiljevići, a koja ima kapacitet obrade reciklažnih materijala

Selim Babić, v.d direktor KJKP RAD za Akta.ba je kazao da

od 80 tona po danu.

je riječ o značajnoj investiciji koja je danas u službi svim

Od seprembra mjeseca 2018. godine instalirano je i postro-

građanima.

jenje specijalnog rotirajućeg sita za automatsko izdvajanje

- Ovo reciklažno dvorište otvoreno 25. 10. 2018. godine,

bio-razgradivog otpada. Na ovaj način povećava se količina

i zamišljeno kao centralno reciklažno dvorište u koje se

otpada za recikliranje, što rezultira značajnim smanjenjem

vrši dopremanje reciklažnih sirovina sa drugih manjih

otpada za konačno deponovanje, čime se čuva resurs

reciklažnih dvorišta koja su izgrađena na području Općina

deponijskog prostora.

u Kantonu Sarajevo. Zavod za planiranje Kantona Sarajevo

Kada je riječ o interesu građana za ovakav način odlaganja

izradio je elaborate o lokaciji niša, zelenih otoka i reciklažnih

otpada, mišljenja su različita. Neki smatraju da je potrebno

dvorišta u 2018. godini, a trenutno je raspisan tender za

uvesti novčanu naknadu za otkup reciklažnih sirovina čime

izgradnju reciklažnog dvorišta u Općini Ilijaš - kaže Babić.

bi se i interes za recikliranjem povećao, drugi ga podržavaju.

Izgradnja ovakvih dvorišta predviđena je na području svih

KJKP RAD je pitanje naknada za plastične boce, metalnu i

devet općina KS. Kapacitet instalirane opreme ovog dvorišta se sastoji od ukupno 21 kontejnera otvorenog tip, od čega 16 kontejnera ima zapreminu od 10 m3, pet kontejnera od 7 m3 i šest kontejnera od 1,1 m3 zapremine. Tu je još i viljuškara sa hvataljkama, vertikalne prese za baliranje, eko-cisterne zapremine 5.000 litara, table za označavanje otpada i info table na ulazu.

14

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Info Radno vrijeme reciklažnog dvorišta je, radnim danom i subotom od 7 do 19 sati, nedjeljom od 07 do 13 sati i 30 minuta.

Na reciklažnom dvorištu prihvata se otpad samo od građana Kantona Sarajevo potpuno besplatno.

Građani mogu dovesti otpad u svojim vozilima, prikolicama ili angažovati prevoznika za dovoz kabastog otpada.

drugu reciklažnu ambalažu, u formi prijedloga prije par go-

koji upravljaju tom vrstom otpada i vrše otkup.

dina predstavio resornim ministarstvima koje bi trebalo da

- Do sada je vršena prodaja papira i kartona, PET ambalaže,

se primjenjuje kao vid stimulansa, a sve sa ciljem očuvanja

prozirnog najlona, tetrapak ambalaže, aluminijskih doza

okoliša, međutim za to je potrebno obezbjediti novčana

i stakla, a u pregovorima smo da omogućimo i plasman

sredstva kojim bi se i vršila isplata. Novac koji bi se dobio

otpadnog drveta - rekao je.

prodajom bi se vratio u fond iz kojeg se finansira naknada

U zemljama Europske unije stanovnici su dužni reciklirati

za povrat reciklažne ambalaže.

svoj otpad i do sedam puta većoj naknadi za komunalne

- Od otvaranja reciklažnog dvorišta do danas, mora se reći

usluge nego li je to slučaj u BiH i ukoliko se desi, da onaj koji

da je slab odziv građana i generalno korištenje besplatnog

prikuplja otpad pronađe određene materijale koji ne pri-

odlaganja otpada na reciklažno dvorište. Pored papira i

padaju kesi ili kontejneru u koji je odložen, fakturišu se ka-

kartona, stakla, plastike, stiropora, električne i elektronske

zne onom pojedincu ili kolektivu u kojem je to i pronađeno.

opreme, otpadnih guma, odjeće i obuće, tekstila i uređaje

Pravilnim i odgovornim upravljanjem deponijama otpada

za hlađenje i zamrzavanje, procentualno najviše zauzima

neophodno je zaštititi tlo, vode i zrak što se postiže sani-

tvrda plastika, kabasti otpad, staklo i otpadne gume, slabije

tarnim odlaganjem otpada.

elektronski i električni, te rashladni uređaji - rekao je Babić.

U svijetu se teži da se što više otpada vraća na reciklažu i energetsko iskorištavanje, a da se deponovanje otpada

USKORO PLASMAN OTPADNOG DRVETA

smanjuje na minimum.

Sav prikupljeni reciklažni materijali se balira i privremeno

KJKP RAD d.o.o. Sarajevo ide u tom pravcu, kaže Babić, ali

skladišti. Babić kaže, da kada se prikupe dovoljne količine

je neophodo ulaganje u infrastrukturu kao što je primjer

otpada, raspisuje se Javni poziv na koji se javljaju operateri

izgradnje reciklažnog dvorišta.

Platforma greennet.rs nastala je s ciljem da povećamo vidljivost rasadnika i proizvođača sadnog materijala kako bi im se olakšao plasman robe, a sa druge strane projektanti i izvođači bi dobili pouzdan uvid u ponudu materijala na našem tržištu i direktan kontakt sa proizvođačima. Green Net je zato jedinstveno mesto susreta profesionalaca koji žele da rade na podizanju standarda u sektoru sadnog materijala kao i da u perspektivi nastupe zajedno na inostranim tržištima.

Adresa: Porodice Jovanović 2,

Beograd Sremčica E-mail: info@greennet.rs Telefon: +381 69 688 555 Web: http://greennet.rs

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

15

Vesti

BEST međunarodni akademski seminar „You are what you eat”

U

druženje studenata tehnike Evrope - Beograd,

neprofitna, apolitična i nevladina organizacija studenata

organizuje 16. Međunarodni akademski seminar koji

tehničko - tehnoloških i prirodno - matematičkih fakulteta,

će se održati od 11. do 20. jula u oblasti Food Science-a.

koja od 1989. omogućava komunikaciju, saradnju i raz-

BEST akademski seminari se održavaju svake godine u 97

menu studenata iz cele Evrope. Naš cilj je da omogućimo

gradova širom Evrope. Cilj ovih projekata je unapređivanje

komunikaciju između studenata, kompanija i Univerziteta,

znanja studenata o savremenim temama u okviru tehničko

kako bi se studentima pružila mogućnost da unaprede

- tehnoloških i prirodno - matematičkih nauka, kao i oblasti

svoje organizacione sposobnosti, usavrše timski i indi-

poslovnih veština. Učesnici ovogodišnjeg seminara biće

vidualni rad i stupe u kontakt sa naučnim institucijama i

22 studenta iz 16 evropskih zemalja.

vodećim kompanijama iz različitih oblasti.

Na ovogodišnjem seminaru koji nosi naziv „You are what

- BEST se kroz organizaciju međunarodnih akademskih

you eat”, učesnici će imati priliku da se teorijski i praktično

seminara trudi da studentima širom Evrope omogući da

upoznaju sa osnovama nauke o hrani, dobiju pregled o

na zanimljiv način steknu znanja iz različitih oblasti, putuju,

industrijskom i tradicionalnom procesu proizvodnje, kon-

upoznaju različite kulture i prijatelje iz cele Evrope. Ovo je

troli kvaliteta hrane, kao i da se upoznaju sa aktuelnostima

sjajna prilika da studenti nadograde znanja koja stuču na

i inovacijama u oblasti prehrambene tehnologije. Takođe,

fakultetu, ili da čuju nešto više o ostalim oblastima kroz

suočiće se sa praktičnim zadacima kroz studije slučaja i

implementaciju pet vrednosti naše organizacije - fleksibil-

steći će uvid u rad u ovoj oblasti kroz posetu kompaniji.

nost, zabava, prijateljstvo, učenje i napredak - kaže Sofija

Takođe, jedan dan seminara biće održane „Food Talk”

Milošević, glavni organizator ovogodišnjeg seminara.

tribine koje će biti otvorene i za sve studente Univerziteta u Beogradu koji imaju interesovanja u ovoj oblasti.

Na ovaj način, inostrani studenti će imati priliku da upoznaju istoriju, kulturu i znamenitosti naše zemlje, a pored obaveznog akademskog dela steći će i nova poznanstva.

BEST (Board of European Students of Technology) je 16

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Info Za više informacija o seminaru posetite sajt projekta: www.course.best.rs kao i zvaničnu internet stranicu Udruženja: www.BEST.rs

„Vojvodinašumama” plaketa za kvalitet usluga za 2018. godinu

P

rivredna komora Vojvodine je 28. maja u hotelu „Šeraton” u Novom Sadu po 27. put dodelila tradicion-

alna priznanja za kvalitet usluga u ugostiteljskoj i turističkoj delatnosti - „Kapija uspeha” i Plaketu za kvalitet usluga u 2018. godini.

Najbolji u ugostiteljskoj i turističkoj delatnosti na teritoriji AP Vojvodine, nagrađeni su priznanjem „Kapija uspeha”, koje pokrajinska Privredna komora dodeljuje sa ciljem unapređenja kvaliteta ugostiteljskih i turističkih usluga.

Pored priznanja „Kapije uspeha” za najbolje kategorisane objekte za smeštaj, restorane, turističke agencije, kao i za

„Vojvodinašume”. Objekat je izgrađen tokom 2012/2013.

objekte koji promovišu multietničku tradiciju Vojvodine,

godine i radi se o kompleksu u kom se pored samog

dodeljene su i Plakete za kvalitet usluga. Ovogodišnjim

smeštajnog objekta, nalazi i strelište za disciplinu gađanja

laureatima PKV nagrade su uručili potpredsednik Pokra-

glinenih golubova. Objekat sadrži tri dvokrevetne sobe sa

jinske vlade Đorđe Milićević i predsednik PKV Boško

sopstvenim kupatilima i restoran kapaciteta do 20 osoba.

Vučurević. Plaketa PKV za kvalitet usluga u 2018. godini, u

Svečanoj dodeli priznanja za 2018. godinu prisustvovalo je

kategoriji lovačkih kuća, svečano je uručena direktorici JP

mnogo privrednika AP Vojvodine, Turistička organizacija Vo-

„Vojvodinašume” Marti Takač.

jvodine, predstavnici Univerziteta u Novom Sadu, Zadružni

Dobitnik priznanja za kvalitet usluga, „4 jelena”, je 17. i

savez Vojvodine, kao i turističke organizacije lokalnih

najmlađa u sistemu ugostiteljsko-smeštajnih kapaciteta JP

samouprava sa teritorije Vojvodine.

„Vojvodinašume” Preradovićeva 2, Petrovaradin Telefon: 021/431-144 (centrala) Fax: 021/6433-139 www.vojvodinasume.rs Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

17

Vesti

Počeo projekat „EU za bolju životnu sredinu“ Podrška Srbiji u usklađivanju zakonodavstva i pripremi pregovaračke pozicije...

P

očetna konferencija projekta „EU za bolju životnu sredinu - Razvoj okvira za usklađivanje sa zakonodavst-

vom EU u oblasti vazduha, hemikalija i horizontalnih pitanja (EAS3)“, koji finansira Evropska unija sa dva miliona evra iz pretpristupnih fondova (IPA 2014), održana je u Beogradu.

Glavna tema konferencije bila je prezentacija statusa Srbije u procesu priprema za pregovore u oblastima koje pokriva pregovaračko Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene). Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, glavnog korisnika projekta, govorili su o iskustvu Srbije u

upravljanja u sprovođenju transponovane regulative EU, i

oblasti zaštite vazduha i u oblasti hemikalija. Predstavnici

u pripremi i podršci pregovorima za Poglavlje 27 o životnoj

Republičkog geodetskog zavoda su prezentovali iskustvo

sredini. Na taj način, projekat nastavlja da pruža tehničku

Srbije u vezi sa INSPIRE direktivom (o infrastrukturi za

podršku Ministarstvu zaštite životne sredine i drugim zain-

prostorne informacije u Evropi), a predstavljena su i iskustva

teresovanim stranama u pripremi strateških, planskih i pro-

država članica EU - Češke i Francuske - u sprovođenju

gramskih dokumenata koji predstavljaju zahteve u procesu

relevantne pravne tekovine EU. Članovi tima projekta „EU

aproksimacije i pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.

za bolju životnu sredinu“ predstavili su ciljeve, planirane

Projekat „EU za bolju životnu sredinu“ (EAS3/IPA2014)

aktivnosti i očekivane rezultate dvogodišnjeg projekta koji

pruža podršku Srbiji u realizaciji Nacionalne strategije aprok-

traje do januara 2021. godne.

simacije u oblasti zaštite životne sredine u još tri sektora: u

Projekat „EU za bolju životnu sredinu“ treba da pomogne Sr-

oblasti zaštite vazduha, upravljanja hemikalijama i u horizon-

biji u preduzimanju mera za poboljšanje kvaliteta vazduha,

talnim pitanjima uspostavljanja sistema geo-orijentisanih

zatim mera za uređivanje proizvodnje, stavljanja na tržište i

metapodataka o životnoj sredini u Srbiji (INSPIRE).

upotrebe hemikalija i biocida, s ciljem zaštite životne sredine

Projekat uključuje izradu Nacionalne strategije zaštite

i zdravlja ljudi, kao i u preduzimanju mera za uspostavljanje

vazduha (Programa) sa relevantnim Akcionim planom,

specifičnih podataka o životnoj sredini u Srbiji, putem kojih

izradu osam specifičnih planova za sprovođenje 6 posebnih

će se građanima omogućiti nesmetan pristup informaci-

direktiva i 2 uredbe (DSIP/RSIP), od kojih se pet odnosi na

jama o životnoj sredini. Dokumenti nastali tokom rada će

sektor zaštite vazduha, jedan na INSPIRE direktivu, i dva

takođe pomoći pregovaračima Srbije u procesu pregovora

specifična plana za sprovođenje uredbi iz oblasti upravljan-

sa Evropskom unijom za pripremu dobro argumentovane

ja hemikalijama. Višegodišnji investicioni i finansijski plan,

pregovaračke pozicije Srbije.

izrađen u okviru EAS2 projekta, će biti unapređen i ažuriran

Opšti cilj projekta je postizanje unapređene strateške

finansijskim podacima iz novih planskih dokumenata.

politike, pravnog i institucionalnog okvira u oblasti zaštite

Projekat EU za bolju životnu sredinu – Razvoj okvira za

životne sredine i prioritetnih direktiva iz pravnih tekovina EU

usklađivanje sa zakonodavstvom EU u oblasti vazduha,

u sektorima vazduha, hemikalija i horizontalnih pitanja koja

hemikalija i horizontalnih pitanja (EAS3) finansira se iz

se odnose na životnu sredinu. Projekat je osmišljen tako da

sredstava EU, kojima upravlja Ministarstvo finansija – Sektor

podrži, unapredi i ojača Ministarstvo zaštite životne sredine

za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske

i Pregovaračku grupu 27, s ciljem postizanja delotvornog

unije (CFCU).

18

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

伀匀一伀嘀一䔀 䄀䬀䄀䐀䔀䴀匀䬀䔀 匀吀唀䐀䤀䨀䔀 娀愀愁琀椀琀愀 縁椀瘀漀琀渀攀 猀爀攀搀椀渀攀

䬀伀䴀唀一䤀䌀䤀刀䄀䨀 匀怀 倀刀䤀刀伀䐀伀䴀 圀圀圀⸀䘀唀吀唀刀䄀⸀䔀䐀唀⸀刀匀

Vesti

Studijska poseta Osiječko - baranjskoj županiji Za organizacije civilnog društva iz regiona organizovana studijska poseta primerima dobre prakse zelene ekonomije i zelenog preduzetništva u Hrvatskoj...

U

okviru projekta GEAR - Green Economy for Advanced Re-

gion u Osiječko-baranjskoj županiji u Hrvatskoj je od 15. do 17. aprila za organizacije civilnog društva iz Crne Gore, Srbije, Bosne, Severne Makedonije i Albanije

turizam i svoje proizvode delom prodaju, a delom kor-

organizovana studijska poseta uspešnim preduzećima

iste u ugostiteljske svrhe.

koja posluju po principima zelene ekonomije. Ukupno

https://www.facebook.com/orlov.put/

26 učesnika iz ovih zemalja koji kroz aktivnosti svojih

UNIKOM d.o.o. Osijek - Javno lokalno preduzeće

organizacija ali i kroz lične stavove i postupke cene i

za usluge sakupljanja i odvoza komunalnog otpada,

čuvaju prirodno nasleđe čovečanstva spojio je „zeleni“

uglavnom na reciklažnoj osnovi i to na način da su u pot-

pogled i težnja ka održivom razvoju. Susrevši se sa ra-

punosti uklonili kontejnere za odlaganje otpada sa javnih

zovrsnim uspešnim primerima zelenog preduzetništva

površina. Sve stambene zgrade imaju odgovarajuće pros-

tokom posete dodatno su osnažili svoje stavove, stekli

torije za tu namenu. Reciklažni sistem odlaganja smeća

izuzetno vredna iskustva i prikupili ideje koje će širiti

podstiču sistemom naplate popusta na cene ili penala.

dalje u svojoj praksi i svojim sredinama.

Osim toga bave se održavanjem čistoće javnih površina

EKO IMANJE ORLOV PUT, Kopačevo - Impresivno

na području grada Osijeka kao i poslovima održavanja

eko domaćinstvo Orlov put nalazi se na oko sedam

javnih zelenih površina i fontana. Takođe, organizovali su i

hektara oranica koje nisu hemijski tretirane gotovo 30

edukativnu učionicu u sklopu reciklažnog dvorišta.

godina. Vlasnici su na toj zemlji razvili poljoprivredu i

http://unikom.hr/

Projekat GEAR – Green Economy for Advanced Region Studijska poseta je organizovana u okviru projekta GEAR – Green Economy for Advanced Region (Zelena ekonomija za razvoj regiona) koji ima za cilj povećanje aktivnosti i uticaja organizacija civilnog društva iz Crne Gore, Srbije, BiH, Severne Makedonije i Albanije u zaštiti životne sredine kroz umrežavanje, jačanje kapaciteta i promovisanje zelene ekonomije. Projekat finansira Evropska unija u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima za 2016-2017, a realizuje FORS Montenegro u partnerstvu sa organizacijama SMART Kolektiv iz Srbije, Centar za razvoj i podršku iz BiH, EKO Svest iz Severne Makedonije, EDEN Centar iz Albanije i Udruženjem Slap iz Hrvatske.

20

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

UČENIČKA ZADRUGA DALYA, Dalj - Zadruga postoji u okviru Srednje poljoprivredne škole kao jedina srednja stručna škola na seoskom području u Hrvatskoj. Ima svega oko 80 učenika koji se uz mentorstvo profesora i ostalog školskog osoblja uspešno bave voćarstvom, proizvodnjom jagoda i raznih prerađevina od ovog voća, održavaju rasadnik, povrtnjak i vinski podrum. Bave se i pčelarstvom. Prodajući svoje proizvode na tržištu uspevaju svake godine obezbediti besplatno letovanje za sve učenike, uključujući i buduće prvake, do 5 dana na moru. Mnogi od učenika nakon završetka škole nastavljaju da se uspešno bave zelenim preduzetništvom.

www.ss-dalj.skole.hr možete pogledati veoma zanimljiv osmominutni video o udruženju i školi.

SOLAR SYSTEM d.o.o. Osijek - Energetski nezavisna kuća (odnosno solarna pasivna kuća) koja ima opremljen prostor za edukaciju i demonstraciju principa energetske efikasnosti. Predavač je objasnio prednosti i nedostatke ovog i sličnih projekata uz napomenu da uvek treba voditi računa o srazmeri investicije i koristi, posebno kod ovakve prakse.

AGRIA d.o.o. Osijek - Firma koja je rad započela prodajom opreme za sisteme grejanja, a danas uspešno gradi i prodaje stambene objekte u kojima je implementiran sistem grejanja, hlađenja i pripreme tople vode koji koristi obnovljive izvore energije.

https://agria.hr/ EKO CENTAR ZLATNA GREDA - Eko kompleks koji je pod jednim krovom okupio brojne delatnosti: prvu hrvatsku eko turističku agenciju; društveno preduzeće u vlasništvu Udruge Zeleni Osijek; kuću u prirodi, ekocentar, izletište, edukacijski centar, adrenalinski park, pustolovni i aktivni turizam.

www.zlatna-greda.org

izvozi za tržište Evrope i Rusije.

ECOCORTEC d.o.o. Beli Manastir - Fabrika bio-

http://www.ecocortec.hr/

razgradivih plastičnih folija koja je patentirala proces

SOLARNI PROJEKTI, Josipovac - Goran Vidaković,

proizvodnje u skladu sa propisima o zaštiti životne

dipl.ing.

sredine i proizvodi različiti asortiman folija uz navedenu

Kompanija usmerena na razvoj solarnih projekata

patentiranu tehnologiju. Ova kompanija je kćerka Cor-

odnosno solarnih elektrana. Jedan od privatnih pro-

tec korporacije iz Sjedinjenih Američkih Država. Star-

jekata je i najveći sistem solarnog navodnjavanja u

tovala je sa dvanaest, a sada već zapošljava četrdeset

Evropi postavljen na području Kneževih Vinograda.

pet radnika. Najveći deo svojih proizvoda (čak 97%)

http://www.solarniprojekti.hr/ Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

21

Vesti

o Važnosti umrežavanja „zelenih” NVO Projekat GEAR: Održan trening o praćenju javnih politika...

P

neophodan preduslov ujedinjenog delovanja na oblikovanju zakonske regulative i pokretanja preduzetničkih inicijativa. Trening je održao dr Dragan Golubović,

raćenje javnih politika bila je tema još jednog dvod-

profesor i međunarodni ekspert u oblasti lobiranja i

nevnog treninga koji je organizovao Smart kolektiv

donošenja odluka.

u okviru projekta GEAR – Zelena ekonomija za razvoj

Obuka je deo projekta GEAR – Green Economy for

regiona. Trening, održan od 8. do 10. maja u Beogradu,

Advanced Region (Zelena ekonomija za razvoj re-

bio je nova prilika za predstavnike zelenih organizacija

giona), koji ima za cilj povećanje aktivnosti i uticaja

iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine da unaprede

organizacija civilnog društva iz Crne Gore, Srbije, BiH,

svoja znanja u ovoj oblasti i da se na praktičan način

Severne Makedonije i Albanije u zaštiti životne sredine

upoznaju sa ovim procesom.

kroz umrežavanje, jačanje kapaciteta i promovisanje

Neda Stanković, programska menadžerka Smart kolekti-

zelene ekonomije. Projekat finansira Evropska unija u

va, na otvaranju treninga istakla je važnost umrežavanja

okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima

zelenih organizacija civilnog društva, koje predstavlja

za 2016-2017. godinu, a realizuje FORS Montenegro u partnerstvu sa organizacijama Smart kolektiv iz Srbije, Centar za razvoj i podršku iz BiH, EKO Svest iz Severne Makedonije, EDEN Centar iz Albanije i Udruženjem Slap iz Hrvatske.

Poslednja dva treninga u okviru projekta obradiće teme: Istraživanje i analiza javnih politika i Unapređenje saradnje sa državnom i lokalnim upravama.

Osim treninga, projekat uključuje i razne druge aktivnosti usmerene ka daljem jačanju organizacija civilnog društva iz regiona i njihovog uticaja u oblasti zaštite životne sredine kao i promovisanju koncepta zelene ekonomije kao što su: dodela grantova lokalnim organizacijama, studijska poseta Hrvatskoj i upoznavanje sa primerima dobre prakse u zelenoj ekonomiji i zelenom preduzetništvu, prezentacije primera dobre prakse u ciljnim zemljama, kampanja promovisanja zelene ekonomije, izrada Studije mogućnosti razvoja zelene ekonomije u regionu, publikacije na ove teme itd.

22

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

započeo u Neuburgu, u Nemačkoj, 12. aprila a očekuje se da ga završi 18. juna u Tulči (Rumunija).

Jovan će na ovom putovanju preći oko 3.000 km, proći kroz deset država, posetiti 17 zaštićenih područja ali i imati priliku da vidi 120 Danubeparks aktivnosti na zaštiti prirode.

Nasipi izgrađeni kao sistem zaštite od poplava duž nekih delova Dunava, nisu samo „koridor” za biljne i životinjske vrste već i sistem koji koriste ljudi: sve više i više turista koristi Euro Velo 6 za biciklizam i rekreaciju.

Zaustavna stanica u Srbiji je između ostalog i SRP „Koviljsko-

„CYCLE The Danube”

Z

petrovaradinski rit” čiji je JP „Vojvodinašume” upravljač i koji se nalazi tačno na polovini ukupnog toka Dunava. Naš glavni akter je imao priliku da se druži sa decom OŠ „Laza Kostić” iz

animljiva aktivnost, u okviru DANUBEparksCONNECTED

Kovilja, članovima Pokreta Gorana Novog Sada i zaposlenima

projekta, koji se finansira iz fondova Evropske unije,

JP „Vojvodinašume” da zajedno obiđu čamcem ovaj rezervat

održana je 16. maja u Koviljsko-petrovaradinskom ritu. U

prirode i upoznaju se sa njegovim temeljnim vrednostima.

pitanju je događaj koji objedinjuje oblasti šumarstva, bicikliz-

U Jovanovom putovanju duž Dunava, simbolično na bicikli-

ma, obrazovanja i ekoturizma. Naime, svi projektni partneri

ma, pridružili su se i članovi Pokreta Gorana i zaposleni JP

učestvuju u aktivnosti pod imenom „Cycle the Danube”

„Vojvodinašume” koji su dali doprinos njegovom poduhvatu,

(vožnjom bicikla duž Dunava) koja za cilj ima podizanje svesti

vožnjom po nasipu od Kovilja prema Sremskim Karlovcima u

o značaju zelenih koridora duž Dunava počev od njegovog

koji su učesnici prevezeni katamaranom.

izvora pa do ušća. Kao glavni akter ove aktivnosti angažovan

Na kraju ovog dana, koji iako je bio obojen sivim oblacima,

je Jovan Eraković, strasni cikloturista koji je na biciklu stigao u

doneo je pregršt zanimljivih priča, obeležen s punim rekrea-

sve uglove naše zemlje, ali i do Anadolije, Himalaja, Mongolije

tivnim duhom i uživali su svi, a možda najviše najmlađi, koji su

i više puta vozio bicikl duž Dunava. Jovan je svoje putovanje

ovom prilikom dobili prigodne poklone.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

23

Vesti

Laste donose sreću poljoprivrednicima

D

ruštvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u okviru

koja se poljoprivredom bave na tradicionalan način. Njihov

takmičenja „Domaćinstvo koje su laste izabrale“ treću

opstanak zavisi od štala tih vrednih domaćina u kojima

godinu zaredom nagrađuje tonom kukuruza domaćinstvo

seoske laste svijaju gnezda i pronalaze insekte kojima se

koji ima najveći broj gnezda seoskih lasta. Ukoliko u svom

hrane“.

domaćinstvu imate seoske laste do 16. juna pomenutoj

Prošle godine u takmičenju je učestvovalo 96

organizaciji možete poslati informacije sa brojem aktivnih

domaćinstava, a priznanje „Domaćinstvo koje su laste

gnezda i na taj način učestvovati u takmičenju.

izabrale“ i vrednu nagradu je dobila porodica Sanje Petković

- Načini na koje se bavimo poljoprivredom imaju ogroman

iz Velike Plane sa čak 80 aktivnih gnezda seoskih lasta.

uticaj na prirodu. Prirodna raznolikost nekog područja jasno oslikava održivost poljoprivrednih praksi. Ako se brojnost vrsta i jedinki divlje flore i faune na nekom području smanjuje, to je dokaz da hranu ne proizvodimo na mudar način i da idemo u pogrešnom smeru - upozorava Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Vrste ptica koje nastanjuju poljoprivredna staništa svrstavaju se u najugroženije. Istu, gorku sudbinu dele i leptiri, pčele, jednogodišnje biljke i brojne druge grupe organizama.

Moderna poljoprivreda u velikoj meri ugrožava životnu sredinu, posebno kroz zagađenje vode, degradaciju zemljišta i emisije gasova staklene bašte. Dugoročno gledano, očuvanje poljoprivrednih ekosistema je najbolji način da se osigura buduća proizvodnja hrane kao najosnovnije ljudske potrebe, navodi se u saopštenju pomenutog Društva.

Foto: Arhiva DZPPS

- Nedostatak hrane, korišćenje otrova u poljoprivredi i rušenje gnezda ozbiljno ugrožava seoske laste. Zamiranjem sela i stočarstva nestaju i ptice koje su dobro poznate našim domaćinima - pojašnjava Slobodan Knežević, i dodaje: „Seoske laste su jedan od simbola sela, a da bi taj status i zadržale moramo podržati mala poljoprivredna domaćinstva 24

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Info Link do pravila takmičenja nalazi se Link do prijavnog formulara nalazi se

promocija

STARIM TOKOVIMA DUNAVA

Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje” – Nalazi se na krajnjem severozapadu Srbije, na tromeđi sa Mađarskom i Hrvatskom. Čine ga dva rita Monoštorski i Apatinski...

S

biljnih vrsta. Gornje Podunavlje naseljava najbrojnija populacija evropskog jelena u našoj zemlji.

Prostire se na bezmalo 20.000 ha, uz

RP „Gornje Podunavlje” je

Podunavlje, upisan u UNESCO svetsku

levu obalu Dunava, obuhvatajući go-

zaštićeno prirodno dobro I

listu juna 2017. godine.

tovo 70 km rečnog toka. U pojasu oko bezdanske prevodnice, nalazi se veliki

kategorije, koje se prostire uz

levu obalu reke Dunav. Deo je velikog

DA LI STE ZNALI?

broj vikend naselja, od kojih su na-

ritskog kompleksa koji se proteže i kroz

Specifični kompleksi ritskih šuma

jpoznatija Baračka, Šebešfok, Kenđija,

susedne zemlje Mađarsku (Nacionalni

ispresecani su rukavcima i kanalima, sa

Daraži fok, Mrtva Baračka. Gornje Po-

park „Dunav – Drava”) i Hrvatsku (Park

adama, meandrima, vokovima, tonjama,

dunavlje je jedna od retkih destinacija

prirode „Kopački rit”) sa kojima čini

barama, močvarama, vlažnim livadama,

gde se još uvek može uživati u vožnji

ekološki jedinstvenu celinu. Deo je ve-

tršćacima i ševarima. Karakteristično je

Dunavom, nepreglednim rukavcima i

likog rezervata biosfere „Bačko Podu-

bogatstvo ornitofaune u kojoj se ističu

kanalima, nesputanoj rici jelena, mirnim

navlje” koji se nalazi na severozapadu

retke vrste kao što su orao belorepan

noćima u seoskim domaćinstvima,

Vojvodine koji čini „Evropski Amazon”

i crna roda. U rezervatu je prisutna 51

autentičnim ribljim specijalitetima i

i predstavlja jednu od najočuvanijih

vrsta sisara, 248 vrsta ptica, 50 vrsta

društvu poslednjih dunavskih alasa.

ritsko-močvarnih celina na čitavom

riba, 11 vrsta vodozemaca, 9 vrsta gmi-

Osim biološke raznovrsnosti Gornje

toku Dunava, koji se razlio u nepregled-

zavaca, veliki broj beskičmenjaka, od

Podunavlje krasi i autentično kulturno

nu mrežu rukavaca i kanala kroz ritske

kojih se izdvaja fauna leptira sa preko

nasleđe. Kao rezultat prilagođavanja

plavne šume Rezervata biosfere Bačko

60 vrsta dnevnih leptira i više od 1.000

velikoj reci i njenim ćudima nastali su

26

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Photo by Artem Maltsev on Unsplash

Kontakti Sve informacije o programima i poseti rezervatu možete dobiti u agenciji „Vojvodinašume-Turist” Petrovaradin, Preradovićeva 2. Radno vreme poslovnice je radnim danima od 7 do 15 h.

Potrebna je najava posete turističkoj agenciji najkasnije 7 dana pre planiranog dolaska.

Telefon: 021/64-32-401, 021/64-32-976 E-mail: travel@vojvodinasume.rs Web: www.vojvodinasume.rs Ukoliko imate posebna interesovanja ili zahteve pripremićemo Vam specijalni program posete SRP „Gornje Podunavlje”. karakteristični izvorni običaji, nošnje,

KAKO PROVESTI VREME?

radionica za zainteresovane turiste i

jezik, riblovni alat, čamci i jela koji

Aktivnosti koje se mogu organizovati i

grupe koje su i godinama unazad činile

privlače goste i „Gornje Podunavlje”

koje vas očekuju u sklopu Eko-centra

deca predškolskog uzrasta, učenici,

čine atraktivnom destinacijom za

su: prezentacija rezervata, edukativni

studenti, porodice i svi istinski ljubitelji

posetioce.

čas, obilazak edukativne staze uz prat-

prirode.

nju stručnog vodiča-čuvara zaštićenog

AKTIVAN OBILAZAK Rezer-

KAKO STIĆI?

područja, vožnja biciklom, vožnja

vata započnite šetnom stazom

Eko-centra „Karapandža” nalazi

motornim čamcem ili čamcem na

„Karapandža” koja je kružna i završava

se pored vikend naselja Kenđija

vesla. Eko-centar je kapaciteta do 50

se kod Eko-centra. Obilazak eduka-

(Bezdan), na obali Bajskog kanala. Do

osoba, a preporučeno je da grupe čine

tivne šetne staze starim tokovima

Monoštorskog rita i Eko-centra najlakše

do 25 osoba po vodiču u zavisnosti od

Dunava traje do dva sata, uz pratnju

se dolazi preko Sombora i Bezdana,

interesovanja.

stručnog vodiča, tokom koje se prezen-

posle kojih ima još oko 20 minuta

Prisustvujte eko-času u UČIONICI

tuje rezervat kroz razne zanimljivosti

vožnje. Eko-centar „Karapandža” koji

NA OTVORENOM, koja je pogodna

istorijskog, biološkog i kulturološkog

se nalazi u rezervatu udaljen je 30 km

za prijem posetilaca, prezentaciju

značaja. Edukativna staza dužine

od Sombora, 115 km od Novog Sada,

rezervata stručnih vodiča-čuvara

4 km je opremljena info-tablama,

205 km od Beograda i prilaz je moguć

zaštićenog područja, tokom koje se

osmatračnicom za ptice i odmorištem.

drumskim prevoznim sredstvima. Za

posetioci upoznaju sa temama veza-

Staza je pogodna za sve nivoe kondi-

sve posete specijalnom rezervatu

nim za zaštitu prirode, rezervat i njegov

cione pripremljenosti jer je teren ravan

potrebna je prethodna najava agenciji

biljni i životinjski svet. Natkriven prostor

i omogućava kretanje i dece i starijih

„Vojvodinašume – Turist”.

je opremljen klupama, stolovima,

osoba.

GPS koordinate :

info-tablama i sredstvima za vizuelnu

Uživajte u VOŽNJI BICIKLOM kroz rez-

45.894167

prezentaciju vrednosti rezervata te je

ervat, kamenim putem koji prolazi de-

18.869167

pogodan za organizaciju ekoloških

lom šetne staze „Karapandža”, tokom

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

27

promocija koje stručni vodič, u pauzama vožnje

sami pripreme roštilj ili gulaš u kotliću u

tradicionalna jela od ribe (fiš-paprikaš,

prezentuje zanimljivosti i potencijale

dvorištu Eko-centra.

riblja čorba, riba u rašljama) i divljači u

rezervata u neposrednom kontaktu

Prošetajte ŠETNOM STAZOM

nadaleko čuvenim čardama a koje se

prirodnog okruženja i turista.

„ŠTRBAC” koja se takođe nalazi u

nalaze u blizini Eko-centra. Od drveta

Upoznajte Rezervat sa vodene strane

Monoštorskom ritu tačnije između

se u lokalnim radionicama prave čamci

VOŽNJOM ČAMCIMA, motornim

Bačkog Monoštora i Bezdana. Edu-

i vesla, ali i drugi osobeni predmeti

čamcem uz pratnju vodiča ili samo-

kativna staza „Štrbac” je obeležena

kao što su klompe i predmeti za kuću.

stalnom vožnjom čamcem sa veslima

informativno- edukativnim tablama,

Pribor za ribolov se ručno izrađuje u

koja započinje sa uređenog mola,

stolovima i klupama. Program obilaska

selima u okruženju.

izgrađenog na obali Bajskog kanala,

šetne staze traje 1,5 h. a završava se na

– Bajski kanal – Vojvodina je

koji se proteže iz Mađarske pored

bari Šarkanj (Crna bara) gde se nalazi i

premrežena razgranatom kanalskom

Bačkog Brega i Koluta sve do Bezdana

osmatračnica za ptice.

mrežom. Veliki bački kanal bio je,

gde se uliva u Veliki Bački kanal.

Nakon posete Eko-centru

kada je građen krajem 18. i početkom

Obale su obrasle šumom, trskom i

„Karapandža” aktivnosti možete us-

19. veka, inženjerski i građevinski

ritskom vegetacijom, dok priobalni deo

meriti na etnografsko bogatstvo koje je

poduhvat tog doba. Za Bajski kanal

krase lokvanji koji pružaju sklonište

zadržano u obližnjim naseljima Bezdan

kažu da je najčistiji kanal u Srbiji. Svim

brojnim ribljim vrstama u jednom od

i Bački Monoštor.

ovim kanalima jedno je zajedničko – početak ili kraj im je skoro na istom

najčistijih kanala u Vojvodini.

PRIPREMITE RUČAK U PRIRODI – za

Dodatni sadržaji

mestu kod Bezdana. Na levoj obali

sve posetioce koji žele da provedu ceo

Parking prostor je pogodan za

Dunava kod Bezdana počinju Dunav-

dan u Eko-centru, pored navedenih

turističke autobuse i putnička vozila.

Tisa – Dunav i Veliki bački kanal, a

aktivnosti, nudi se mogućnost i da

Na ovom prostoru spremaju se

nedaleko odatle Bajski kanal uliva se u

28

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

kraja 19. veka. u kojoj je svaki proizve-

a kroz Srbiji prolazi prateći Dunav.

– Bezdan – Spomen muzej Batinske

deni komad platna unikat.

– Deonicom Bački Breg-Sombor od

bitke – na obali Dunava kod Bezdana

– Muzej parfemskih flašica – poseduje

ulaska u Srbiju (granični prelaz Bački

sagrađen je 1981. godine i za vreme

više od 2.000 parfemskih bočica koje

Breg): na izmaku prvog kilometra stiže

postojanja zajedničke države pred-

su se proteklih godina intenzivno

se do Bačkog Brega a zatim nastavlja

stavljao je celinu sa spomen komplek-

sakupljale. U Bezdanu je deo turističke

preko sela Kolut do Bezdana (9 km).

som na brdu iznad Batine sa hrvatske

ponude, ali i svojevrsna atrakcija, još

Skreće se sa glave biciklističke rute,

strane. Stalnu postavku su izradili

samo u Barseloni postoji muzej ovakve

asfaltnim putem ka obali Dunava, gde

kustosi Muzeja Vojvodine i Gradskog

vrste sa 6.000 flašica parfema.

se nakon cca 2 km skreće desno ka

muzeja Sombor, a prikazuje tok Batin-

– Bački Monoštor je selo na ostrvu,

vikend naselju Kenđija (info tabla SRP

ske bitke koja je vođena od 11. do 29.

okruženo Dunavom, kanalima i ritskim

„Gornje Podunavlje”) i nastavlja još

novembra 1944. godine.

šumama Specijalnog rezervata prirode

cca 2 km do Eko-centra „Karapandža”.

– Bezdan – Brodska prevodnica – Nal-

„Gornje Podunavlje”. Dragulj je pri-

Dalje vožnjom možete nastaviti kroz

azi se na ušću današnjeg kanala Vrbas

rodnih lepota, starih zanata i vrednih

SRP „Gornje Podunavlje” ka Apatinu.

– Bezdan u Dunav. Izgrađena je 1856.

i interesantnih ljudi koji u njemu žive.

Specijalni rezervat prirode „Gornje

godine i prvi je objekat u Evropi gde je

Moguće je organizovati posete etno-

Podunavlje” poseduje sertifikat u

primenjeno podvodno betoniranje.

kući i pčelarskom domaćinstvu u

okviru projekta „Najboljih 99 u Srbiji”

– Bezdan – poslednja tkačnica svilenog

Bačkom Monoštoru, udaljenom oko 15

kroz akciju koja ima za cilj unapređenje

damasta – živa radionica u kojoj možete

km od Eko-centra.

usluge u turizmu Srbije i promociju

posmatrati kako nastaje damast koji,

– Eurovelo biciklističke rute Eurovelo

najkvalitetnijih turističkih subjekata, a

se tka od svile i najfinijeg egipatskog

6 – je međunarodna biciklistička ruta

obuhvatila je ocenjivanje i nagrađivanje

pamuka, i po originalnoj tehnologiji sa

koja spaja Atlantski okean i Crno more,

u više kategorija.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

29

Photo by Paweł Czerwiński on Unsplash

Veliki bački kanal.

! e j i c a v r e z e R

svedudi@gmail.com

promocija

Zabava za celu porodicu u aquaparku PETROLAND Počinje nova sezona i letnja zabava za celu porodicu u kompleksu aquaparka „Petroland”...

N

hole (crna rupa) najduži – 128 m, najviši i najbrži je tobogan Kamikaza na visini od 18 m, veseli tobogan

ajveći i najlepši kompleks

biće otvoren za vas od 7. juna.

Rainbow za decu i odrasle. Našim

aquaparka PETROLAND

Ukupna površina aquaparka je 20

posetiocima je najdraži tobogan King

u Srbiji, koji se nalazi u

ha. Na površini od oko osam hektara

sa 123,5 m. Sastavni deo areala su i

Bačkom Petrovcu, samo 17 km od

nalaze se atrakcije sa više od dvadeset

6 fantastičnih bazena, kao i uzbudljiv

Novog Sada i 115 km od Beograda,

najvećih i najbržih tobogana – Black

bazen sa specijalnim efektima za

32

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

bolesti, artroze, stanja nakon fraktura

Od dodatnih usluga posetiocima je

kao i stanja nakon hirurških interven-

na raspolaganju menjačnica, kao i

cija na koštano zglobnom sistemu,

besplatno iznajmljivanje ormarića i

sportskih povreda prilikom kupanja u

trezora, prostran parking, wi-fi zona,

relaks bazenu na vodenim ležaljkama

usluge info pulta.

sa mehnurićima, mlaznicama. Priuštite

Naši posetioci će imati priliku da

si odmor, mir i opustite Vaše telo.

uživaju i zabave se uz animatore i

Kada gostima dosadi kupanje, zabavu

razne igre kako za decu, tako i za

mogu potražiti na terenima za fudbal

odrasle. Žurke, sportski turniri, razne

i odbojku na pesku. Tu su i travnate

izložbe, promocije, samo su jedan

površine kao i multifunkcionalni tereni

deo planiranih aktivnosti.

sa veštačkom travom i prostrane plaže

Ako želite odmor, relaksaciju, nev-

sa suncobranima i ležaljkama čije

erovatnu zabavu i adrenalin, posetite

korišćenje je besplatno.

aquapark PETROLAND u Bačkom

Naravno, tu je i širok asortiman usluga

Petrovcu.

restorana gde možete probati različite

PETROLAND je idealno mesto za

decu – Dečiji raj i druge atrakcije za

specijalitete sa roštilja kao i odličnu

mlade, porodice sa decom ali i za one

odrasle. Iskoristite jedinstvene bazene

picu. A ukoliko volite da uživate u

malo starije... aquapark je baš ono što

sa talasima sa šest vrsta talasa, relaks

kvalitetnoj kafi, koktelima ali i drugim

Vam je potrebno, to je rekreacija za

bazen, divlju reku sa puno zabave.

ukusnim pićima, čekaju vas odmah

dušu i telo! Odlučite se za produženi

Sve to čini još lepšim termalna voda

pored relaks bazena u centralnom

vikend sa kupanjem u aquaparku

temperature iznad 46 °C koja izvire

Caribic baru.

PETROLAND.

na dubinama od preko 800 metara, moderna tehnologija obezbeđuje

Kontakti

hlađenje vode tokom letnjih vrućina,

Za više informacija posetite našu stranicu:

u svim bazenima temperatura vode je

http://www.petroland.rs

od 28 °C do 32 °C. Naša geotermalna

i facebook stranicu:

voda ima blagotvorno dejstvo kod:

http://www.facebook.com/aquaparkpetroland

reumatoidnog artritisa, behterevljeve Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

33

promocija

Podrška malim privrednicima

Glavno je pitanje: kako je moguće da se, na primer, zajedno oglašavaju tri proizvođača vina, a da jedan drugome ne predstavljaju konkurenciju?

Jednostavno - vaša priča je slična, ali

Cilj kampanje eEkolista jeste združivanje malih proizvođača i preduzetnika u cilju veće vidljivosti...

prezentaciji i e-mail adresi.

vi ste jedinstveni: istaknite svoje adu-

Svako vaše „pojavljivanje” na web-u

te - geografsko poreklo, nagrađivane

se broji. Čak i kada stranica nije

proizvode, napredne tehnologije

otvorena zbog vaše firme, vaš rejting

proizvodnje... Vaša delatnost treba da

raste. Na taj način vaša web strana

se nađe u konkurentnoj okolini gde

B

dobija „poene” i vi se penjete na

će samim svojim prisustvom imati

ilo da se bavite proizvodn-

googlovoj rejting listi. Cilj vam je

važnu referencu kod klijenta.

jom ili pružate usluge, jedan

prva strana pretraživača, a mi vam

Sa druge strane, možete se povezati i

od najvažnijih ciljeva vašeg

možemo pomoći u tome.

po ključu zaokruživanja proizvodnog

Postoji više načina da vaši proizvodi i

medijsko zadrugarstvo

preparata na bazi meda - ekoprodavni-

usluge dođu do većeg broja klije-

Druga stvar: zajedničko oglašavanje.

ca. Ukratko: dovedite dva prijatelja i

nata... No, krenimo redom!

Reklamiranje nije jeftino, ali

zauzmite jednu stranu našeg maga-

udruživanje preduzetnika sa sličnim

zina i podelite troškove reklamiranja.

poslovanja jeste bolja vidljivost.

ciklusa. Na primer, pčelar - proizvođač

Imenik prijatelja

delatnostima, ili pak onih koji se na-

Cilj nam je da napravimo imenik

dovezuju i potpomažu, ima smisla, jer

Pomoć prijatelja

prijatelja eEkolista, svih malih i ne

će za cenu jednog oglašavanja svi oni

Ukoliko se oglašavate u magazinu

tako malih proizvođača, trgovaca,

imati koristi. Marketinško udruživanje

eEkolist, izrada svih idejnih rešenja

ugostitelja, zanatlija, poljoprivrednih

nije novost, ali nije popularno kod

reklama je besplatna. Međutim,

gazdinstava... Svih onih koji vredno

„velikih medija” jer se podrazumeva

možemo da vam pomognemo i ako

rade i uklapaju se u naš „zeleni” kon-

da se za cenu jednog oglašavanja

vam je potreban vizuelni identitet

cept života. Članstvo u imeniku biće

daje prostor nekolicini oglašivača.

(logoi, vizitkarte, memorandumi),

besplatno, a da biste se našli u našoj

Mi ne mislimo tako! Mi verujemo da

web stranica, pres materijal (flajeri,

javno dostupnoj bazi potrebno je

oglašavanje može da bude mnogo

bukleti)...

da pošaljete: naziv firme, kratak opis

jeftinije i prijemčivije oglašivačima

delatnosti, kontakt informacije. Ovi

ukoliko se oni udruže.

podaci biće objavljeni u svakom

Naime, ukoliko se pijave tri firme, pov-

Za sve informacije

broju eEkolista, kao i na našoj inter-

ezane sličnom delatnošću ili intere-

E-mail: ekolist@yahoo.com

net stranici ekolist.org, sa direktnim

som, uz simboličnu nadoknadu imaće

Telefon: 065/888-08-57

kontaktom prema vašoj internet

značajan prostor na našim stranicama.

34

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Jarmila cosmetics Od tinktura i macerata, koje izrađujem od lekovitog bilja iz moje bašte, pravim meleme, sapune, šampone, parfeme i drugu kozmetiku.

Preporučujemo: Čvrsti parfem sa etarskim uljem jasmina i lavande. Sadrži pirinčano ulje, pčelinji vosak, glicerin i etarska ulja jasmina i lavande.

Melem za nokte je sastavljen od lekovitog bilja i povrća. Nežan prema vašim noktima. Zaceljuje zanoktice.

Prirodna krema sa etarskim uljem lavande.

Izrađujem preparate po porudžbini Sve proizvode šaljem brzom poštom

#jarmilacosmetics

Foto: Milan Jovanović

Facebook galerija

„Nananin salaš” je poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi proizvodnjom ograničenih količina kozijeg sira sa plemenitim plesnima i ruralnim turizmom. Salaš je smešten u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje u selu Bezdan. Druženje sa životinjama, gastronomske i muzičke radionice, šetnja po okolini, degustacija ručno pravljenog kozijeg sira „Bezdansky Blue” jesu ono što posetioci mogu da dožive kod nas na salašu.

Vlasnici: Blaženka i Goran Beronja.

Smeštaj moguć u šatorima i drvenoj kućici za dve osobe. Salaš je zatvorenog tipa te je dolazak, dogovor gostovanja i degustacija sira moguća isključivo po dogovoru.

Telefon: 063/82-54-937 Facebook: Nananin salaš Bezdan Kontakt: www.nananinsalas.com

klimatske promene

K

rajem 2015. godine međunarodna zajednica

Photo by Franck V. on Unsplash

je uspela da posle mnogo

godina pregovaranja postigne konsenzus i usvoji Pariski sporazum. Za postizanje ovog sporazuma, koji je bio podržan od svih zemalja sveta, bilo je potrošeno tačno dvadeset godina, s obzirom da je prvi sastanak zemalja potpisnica (tzv. Conference of the parties) Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (eng.

UNFCCC), održan 1995. u Berlinu, a ovo je bio 21. sastanak u nizu.

Tokom ovih dvadeset godina, bilo je mnogo, pokazaće se - neuspelih pokušaja da se ovakav dogovor postigne. Jedino što je bilo izvesno tokom tih godina, i na šta su činjenice jasno ukazivale, jeste da globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte, prvenstveno zbog korišćenja uglja, nafte i gasa kao glavnih energenata, postaju sve veće i veće, iz godine u godinu, da koncentracije ovih gasova u atmosferi kontinuirano rastu i da za posledicu imamo činjenicu da naša planeta postaje sve toplija, a klimatski sistem sve dalje od ravnotežnog stanja

o

Đaci, 1,5 C i klimatske promene

Svet posle 2050. godine bi trebao da bude svet u kome na ulicama možete videti samo električne automobile, svet u kome ne radi ni jedna tremoelektrana, u kome su gasovodne cevi napuštene i zarasle u korov, tankeri prazni i u kome su krovovi većine kuća pokriveni solarnim panelima...

36

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

u kome se nalazio poslednjih 10.000 godina. Samo par godina posle usvajanja sporazuma, bilo je jasno da se od kraja 19. veka planeta zagrejala za 1 oC, a da je koncentracija ugljendioksida u atmosferi prešla granicu od 400 ppm jedinca, granicu koja na planeti nije bila pređena poslednjih nekoliko miliona godina. I ne samo da je planeta postajala toplija, nego je bilo jasno da iza porasta srednje globalne temperature stoji i intenziviranje velikog broja vremenskih i klimatskih ekstrema, njihova povećana učestalost i značajno dalekosežnije konsekvence.

Jednostavno, poplave, suše, toplotni

koji bi omogućili da se eventualno ne

cama možete videti samo električne

talasi, ekstremne padavine, šumski

pređe ni granica od 1,5o. Razlog zašto

automobile, svet u kome ne radi ni

požari, uragani i oluje, postajali su

su male ostrvske zemlje insistirale

jedna tremoelektrana, u kome su

sve razorniji i sve češći, ostavljajući

na ovome je jednostavan: razlika od

gasovodne cevi napuštene i zarasle u

iza sebe slike nekih novih klimatskih

pola stepena za njih doslovno znači

korov, tankeri prazni i u kome su kro-

uslova. Sa druge strane, ovakve osmo-

opstanak. U svetu koje je topliji za 2

vovi većine kuća pokriveni solarnim

trene promene bile su samo potvrda

većina ovih zemlja će daljim porastom

panelima.

da predviđanja naučnika iz sedamdes-

nivoa globalnog okeana, jednostavno

Međutim, kako 2050. i nije tako

tih i osamdesetih godina prošlog veka

biti potopljena, dok u svetu koji je

daleko, posebno ako se setimo da je

polako postaju deo naše realnost. Ova

topliji za 1,5 , i dalje postoje šanse da

za sam sporazum bilo potrebno 20

sve jasnija slika klimatskih promena

većina njih ostane „na suvom”.

godina, postavljalo se pitanje da li cilj

možda je i bila jedan o važnih elemen-

Iako je u javnosti granica od 2 i dalje

od 1,5o u realnosti i može biti os-

ta da sporazum jednoglasno bude

ostala glavna činjenica kojom je

tvaren. Da li je moguća ovako duboka

usvojen posle toliko godina prego-

Pariski sporazum prezentovan, iza

transformacija društva za ovako

varanja.

ove granica naime stoji mnogo jasnija

kratko vreme i da li je ona ekonom-

poruka. Koja god granica da je u

ski isplativa i opravdana? Ovo je bio

o

o

o

Prekretnica koja to nije...

U trenutku usvajanja Pariskog sporazuma zaista je izgledalo kao da se dogodila prekretnica kada govorimo o spremnosti savremenog društva da konačno ovaj problem stavi u okvir koji će biti prihvatljiv. Vrlo brzo 2o su postala neizostavni deo svake priče o klimatskim promenama. Broj 2 se

razlog da Konvencija uputi zahtev

Ugalj, nafta i gas treba da budu što pre napušteni a većina proizvedene energije koja je potrebna današnjem i budućem društvu treba da dođe iz sunaca, vetra i vode.

Međuvladinom panelu o klimatskim promenama, da izradi poseban izveštaj u kome će detaljno ispitati mogućnosti da se srednja globalna temperatura zaustavi na 1,5o. Razloga za sumnju da je ovo moguće bilo je nekoliko.

Planeta je već bila toplija za jedan stepen, a kako u klimatskom sistemu

inače u diskusijama o klimatskim promenama spominjao kao sigurna

pitanju, bilo 1,5 ili 2 , da bi tempera-

postoje i spori mehanizmi povratnih

granica još od sredine sedamdesetih

tura zaista ostala ispod nje, globalne

sprega, čak i trenutno zaustavljanje

godina prošlog veka, međutim Pariski

emisije gasova sa efektom staklene

emisija, znači da će sistem nastaviti

sporazum je ozvaničio ovaj broj kao

bašte treba da postanu jednake nuli

da se zagreva još neko vreme, upravo

opštu normu, i pozvao sve potpisnice

što je pre moguće. Ugalj, nafta i gas

zbog velike inercije pojedinih procesa

da ulože sve svoje kapacitete kako bi

treba da budu što pre napušteni a

u njemu. Jedno od pitanja je bilo, ko-

se dalji porast srednje globalne tem-

većina proizvedene energije koja

liko je „veliko” to dodatno zagrevanje

perature zaustavio na ovoj granici.

je potrebna današnjem i budućem

posle smanjenja emisija na nulu. Sa

Međutim pored 2 , tokom poslednjih

društvu treba da dođe iz sunaca,

druge strane u trenutku postizanja

dana pregovaranja ovog sporazuma,

vetra i vode. Ukoliko želite da porast

sporazuma globalne emisije su i dalje

u sporazum je dosta stidljivo ušao i

temperature zadržite na 1,5o emisije

beležile porast iz godine u godinu,

broj od 1,5o, i to na prvom mestu zbog

bi trebalo da postanu nula do 2050, a

i postavljalo se pitanje da li je ovaj

insistiranja malih ostrvskih zemalja i

ukoliko želite da porast temperature

trend moguće preokrenuti i oboriti

uz podršku Evropske unije. Tako je

zadržite na 2o, do potpune dekarboni-

emisije na nulu u narednih 30 godina,

sporazum, u konačnoj verziji, poz-

zacije treba da dođe deceniju ili dve

kao i da li za tako nešto postoje

vao da glavna granica na koju svi

posle 2050. Tako, koju god granicu

tehnički i ekonomski kapaciteti. Na

moraju biti fokusirani jeste 2o ali da je

izabrali, svet posle 2050. godine bi

kraju jedno od najvažnijih pitanja

potrebno da se ulože dodatni napori

trebao da bude svet u kome na uli-

bilo je da li ovako visoke ambicije

o

o

o

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

37

klimatske promene zaista donose benefite zbog kojih bi

peratura zaustavi na 1,5o umesto na

novi trenutak kada se značajan deo

ova vrsta sveobuhvatne akcije bila

2o, mogu se izbeći mnoge negativne

svetske javnosti zainteresovao za

opravdana. Kako je naučna literatura

konsekvence klimatskih promena.

klimatske promene, i kada se činilo

već imala odgovore na većinu pitanja,

Broj dana sa toplotnim talasima bio

da je novi pozitivan talas u pravcu

o razlici između ova dva scenarija,

bi duplo manji, a broj ljudi koji bi

rešavanja ovog problema opet na po-

1,5 ili 2 , izveštaj je bio relativno brzo

bili izloženi smrtonosnim toplotnim

molu. Međutim na sastanku Konven-

spreman i podnet Konvenciji krajem

talasima bio bi za 23% manji, srednje

cije krajem 2018. reakcija zvaničnika

2018. godine pre njenog novog

maksimalne temperature bi bile niže

na izveštaj, iako su njegovu izradu oni

zasedanja.

za jedan stepen, snežni pokrivač bi

inicirali, bila je razočarenje za mnoge

bio sačuvan na 3% više površina,

koji prate temu klimatskih promena

Da li je moguće zaustaviti rast temperature?

dva puta bi bio manji broj biljnih i

i međunarodne pregovore o njima.

životinjskih vrsta koji su pod pretnjom

Konvencija nije bila spremna da

Poruke ovog izveštaja bile su veoma

gubitka prirodnih staništa, 5% manji

usvoji zaključke ovog izveštaja kao

jasne. Moguće je zaustaviti porast

gubitak u globalnom GDP-u. U Evropi

putokaz za oblikovanje budućih od-

srednje globalne temperature na

čak dvostruko manje intenziviranje

luka, osim da ustanovi da je izveštaj

1,5 , to je tehnički izvodljivo, tu

najekstremnijih padavina. Poruka je

primljen k znanju. Čak se nekoliko

tehnologiju već imamo u svojim

bila jasna, to se može uraditi, nema

dana pregovaralo o formalnoj for-

rukama, ekonomski isplativo, a manje

razloga da ne krenemo u tom pravcu,

mulaciji kojom bi se izneo zvaničan

zagrevanje od pola stepena donelo

sigurno ćemo se suočiti sa manje

stav šta ovaj izveštaj znači za dalje

bi osim „opstanka” malih ostrvskih

rizika, a benefiti prevazilaze potrebna

pregovore, i da li njegovi nalazi na

zemlja, i mnoge druge benefite. U

ulaganja da ovaj cilj ispunimo.

neki način treba da daju veću težinu

slučaju da se srednja globalna tem-

Objavljivanje ovog izveštaja bio je

granici od 1,5o.

o

o

o

Photo by Garrett Sears on Unsplash

Usled topljenja glečera na Antarktiku globalni nivo okeana može da poraste za pet metara

38

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Slično kao i u mnogim prethodnim

Greta Thunberg: Tinejdžerski građanski aktivizam

situacijama, mnogi su opravdano posumnjali da lobiranje industrije fosilnih goriva sprečava svaku potencijalnu naznaku redefinisanja planova ka ambicioznijim ciljevima. Ovakva, na neki način „mlaka” reakcija Konvencije, dovela je u pitanje i iskrene želje članica da rade na ispunjenju

Foto: Anders Hellberg

i „labavije” granice od 2o, posebno kada se uzme u obzir da je nedugo posle ovog sastanka zvanično objavljeno da je dalji porast u emisijama tokom 2018. prevazišao sva moguća očekivanja, i da nema jasnih naznaka da se članice pridržavaju onoga na šta su se Pariskim sporazumom obavezale. Ovoj neizvesnosti je posebno doprinela i prethodna najava američkog predsednika da će Amerika napustiti sporazum iako to formalno nije moguće, do 2020.

Zašto se uopšte više pišu izveštaji koji uporno ukazuju na jednu istu stvar, da dalje korišćenje fosilnih globalno društvo gura u nepotrebne rizike?

nekoliko meseci pre sastanka, svakog petka štrajkovala ispred parlamenta svoje zemlje, zahtevajući da političari koji su se sporazumom od pre nekoliko godina obavezali da će uložiti sve moguće napore da emisije svoje zemlje spuste na nulu u doglednoj

Umesto novog pozitivnog talasa,

budućnosti, zaista i pokažu da su

pesimizam je opet bio na sceni, a u

spremni da to urade. Jednostavno

naučnim krugovima danas se sve

čijim topljenjem globalni nivo okeana

njoj nije bilo jasno da ako se radi o

češće priča o takozvanim overshoot

može da poraste za pet metara. Zašto

tako urgentnom problemu, niko ne

scenarijima. To su scenarija u kojima

se ovakvi scenariji uopšte razmatraju?

pokazuje urgenciju u svojim akcijama

se ispituje mogućnost da se eventual-

Pa jednostavno zato što svet koji je

već ostaje ravnodušan na činjenicu

no u nekom trenutku prevaziđe gran-

topliji za 4-5 , što je jedan od sce-

da i posle svih pregovaranja, dogo-

ica od 2 a da se naknadno klimatski

narija u kome nema nikakve akcije

vora i obećanja na vidiku nema ni

sistem intervencijom ljudi, na primer

u smanjenju emisija, sigurno vodi

naznaka da stvari idu ka boljem. Posle

fizičkim „izvlačenjem” ugljendioksida

ka ne sagledivom kolapsu društva i

nekoliko nedelja koje je provela pet-

iz atmosfere (eng. carbon capture

prirode na planeti. To je scenario koji

kom sama ispred parlamenta, umesto

and storage i/ili carbon sequestration)

nema racionalnog objašnjenja da to

u školi, polako je počela da privlači

ili nekim geo-inženjeringom (kon-

izaberete kao jednu od opcija.

pažnju medija i svojih vršnjaka. Njena

o

o

poruka je bila jasna i jednostavna,

trolisano emitovanje malih čestica prišine u stratosferu kako bi reflek-

Šta kaže Greta Tunberg?

razumljiva svima i ukazivala je upravo

tovale deo sunčevog zračenja) vrati u

Međutim, na sastanku tokom kojeg

na ono što je svima bilo jasno. Zašto

režim ispod 2o. Danas ipak nije jasno

su se lomila koplja oko 1,5 izveštaja

se uopšte više pišu izveštaji koji

da li ovakve tehnologije mogu biti

desilo se nešto što ni najiskusniji

uporno ukazuju na jednu istu stvar,

globalno primenjene i da li privremeni

pregovarači i lobisti nisu mogli da

da dalje korišćenje fosilnih globalno

prelazak granice ne znači okidanje

predvide. Jedan od govornika

društvo gura u nepotrebne rizike,

nekih nepovratnih procesa, kao što je

tokom sastanka je bila i tinejdžerka

zašto ne reagujemo ako predviđanja

dezintegracija glečera na Antarktiku,

iz Švedske, Greta Tunberg. Ona je

istih izveštaja postaju stvarnost, zašto

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

39

klimatske promene još od početka industrijske revolucije, da je bilo previše obećanja a premalo akcije, da je njena generacija svesna da izostanak akcije danas znači da će oni biti ti koji će ostati na planeti sa previše ekstrema, urušenim biodiverzitetom i degradiranim resursima i da njena generacija zna da će za to upravo biti odgovorni oni koje je sada gledaju i slušaju.

Pariski sporazum ne sadrži pravno obavezujuće mehanizme koji propisuju određene posledice za one koji ga se ne pridržavaju, odnosno ne ispunjavaju obećano, ali ovaj govor je bio dokaz da ovako direktan poziv na savest upravo može da ima tu funkciju.

Posle ovog govora, štrajk đaka petkom Photo by Markus Spiske on Unsplash

postao je globalni fenomen, a 15. marta ove godine dogodio se najmasovniji štrajk do sada. Štrajk je organizovan u preko 2.000 gradova širom sveta, na svim kontinentima, sa učešćem od preko milion i po đaka. U aprili i maju organizovana su i dva štrajka u Srbiji.

Tokom štrajka koji je organizovan u Parizu, Gretu i drugare je na razgovor pozvao predsednik republike, a posle se stalno izlazi sa novi obećanjima, planovima i dogovorima, a zašto ne vidimo da zaista i postoji akcija razmera koje su potrebne u odnosu na upozorenja i ne tako lepe prognoze. Ova jednostavna i ispravna logika, i njena iskrenost, omasovila je Gretin štrajk, tako da je dobila i poziv da se pojavi na sastanku Konvencije na kome je bio predstavljen i izveštaj

Štrajkovanje đaka se nastavlja širom sveta, i sledeći veliki globalni protest tokom kojeg će se tinejdžerima pridružiti i stariji aktivisti koji već godinama pokušavaju da mobilišu globalno društvo, zakazan je za 20. septembar.

o 1,5o. Verujem da je većina mislila da

nekoliko nedelja Greta je govorila i u parlamentu Velike Britanije, gde je opet direktno pozvala vladu ove zemlje da preispita da li zaista radi dovoljno i da li su brojevi po pitanju smanjenja emisija ove zemlje realni ili možda samo predstavljeni na način da pokažu da se Britanija pridržava svojih obećanja. Ne sećam se da je ikada na govor nekog tinejdžera, bilo toliko reakcija zvaničnika i institucija koji su

će to biti još jedno od obraćanja kroz

ljudi koji učestvuju u pregovorima,

se upinjali iz petnih žila da dokažu da

koju će provejavati određena doza

i svih državnika ovoga sveta. Jasna

Greta ne razume karbonski budžet Bri-

patetike, i u očima mnogih nesrazmer-

poruka da ni posle više od dvadeset

tanije i nema razloga da se sumnja da

na briga za planetu. Međutim njen

godina nije urađeno ništa da skren-

njihovi izveštaji nešto skrivaju. Zašto

govor je bio usmeren na odgovornost

emo sa putanje na kojoj se nalazimo

bi sve te moćne figure i institucije, ko-

40

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

mentarisale, i spremale odgovore na govor jeden tinejdžerke(?), koja je pre

Info

samo par meseci sedela sama na trgu

Ukoliko prosečne globalne temperature nastave da se povećavaju po sadašnjoj stopi, na

sa parčetom kartona, posebno ako je

dobrom smo putu da između 2030. i 2052. godine premašimo kritično zagrevanje

sve uredu.

od 1,5 stepeni Celzijusa. Do kraja veka Zemlja bi bila prosečno toplija za 3 stepena.

Štrajkovanje đaka se nastavlja širom

U trenutku kada dosegnemo globalni prosek od 2 stepena Celzijusa - svet će postati

sveta, i sledeći veliki globalni pro-

potpuno drugačije mesto. U našim okeanima neće biti gotovo nikakvih koralnih

test tokom kojeg će se tinejdžerima

grebena, Arktik će biti potpuno odleđen tokom leta barem jednom u desetleću, a

pridružiti i stariji aktivisti koji već

ogroman broj životinja i biljaka će izumrijeti jer njihovo stanište postaje sve manje i

godinama pokušavaju da mobilišu

manje. Razorni toplotni talasi i požari postaće sve učestaliji, pa u nekim delovi sveta

globalno društvo, zakazan je za 20.

ljudi više mogli da nastave da žive.

septembar.

U izveštaju Ujedinjenih nacija navodi se da će uticaj klimatskih promena na ljude biti ogroman, a posebno u područjima koja su već osetljiva na porast nivoa mora, kao

Šta ćemo ostaviti budućim generacijama?

što su niske obalne regije Bangladeša i Vijetnama, te ostrvske teritorije poput Kirib-

Postavlja se pitanje da li đaci

dramatično će pasti u podsaharskoj Africi, jugoistočnoj Aziji i Centralnoj i Južnoj

zaista mogu da promene tok

Americi.

atija i Maldiva. Rastuće vode će proterati milione ljudi iz domova, a prinosi useva

međunarodnog pregovaranja o klimi, i budu jedan od važnih činilaca u rešavanju ovog problema. Na to je

ono što su rekli da će raditi. Njihovo

tražiti samo na formalnim sastancima,

teško odgovoriti, ali jedno je sigurno,

pravo je da obezbede da neko pre

tokom kojih se nekada dokumenta us-

sve što je do sada probano da se

njih ne popije njihovu vodu, ne potroši

vajaju apsolutnom većinom rečenicu

iskoristi u rešavanju ovog problema,

njihov čist vazduh, ne pojede njihovu

po rečenicu, da ih ne treba tražiti samo

nije dalo neke rezultate koji bi nas

hranu, niti bilo koje sledeće generacije

u nepreglednim tabelama, i dijag-

impresionirali. Ako trenutni meha-

koja dolazi posle njih. Njihovo pravo

ramima, formalnom jeziku koliko je

nizmi i politike koji globalnom društvu

je da imaju nadu da će živeti bolje

nešto manje ili više verovatno. Rešenja

stoje na raspolaganju, ne funkcionišu,

i kvalitetnije od generacija koje su

i motivaciju možda treba tražiti i tamo

možda je za rešenje potreban neki

živele pre njih, istu onu nadu koju su

gde sva ova formalnost ne vidi da išta

novi činilac koji su pregovarači previ-

imale sve generacije u prošlosti.

postoji, možda rešenje treba tražiti

deli. Možda je to poziv na savest, i to

Klimatske promene zaista jesu komp-

upravo petkom, sa nekima koji možda

poziv koji dolazi od najmlađih, možda

likovan i težak problem, koji će na kraju

i nisu sigurni šta je to Okvirna konven-

je to ono što nedostaje Pariskom spo-

doslovno dotaknuti svakog stanovni-

cije Ujedinjenih nacija o klimatskim

razumu, možda je to najbolja zamena

ka ove planete, svaku životinju i svaku

promenama, Međuvladin panel o

za formalno pravni, kroz neku buduću

biljku. Da su stvari jednostavne, priča

klimatskim promenama, Conference

rezoluciju jasno definisan, pritisak

o klimatskim promenama bi odavno

of the parties, mehanizam čistog raz-

na zemlje ukoliko se ne pridržavaju

bila arhivirana, zapečaćena i možda

voja, itd. Koji nemaju vremena da čitaju

onoga što su potpisale. Problem kli-

zanimljiva samo onima koji hoće da

hiljade strana raznih izveštaja i analiza

matskih promena jeste duboko među

razumeju prošlost našeg društva.

ali zato jasno vide da nešto ne ide u

generacijski problem, današnje ne

Rešavanje ovog problema zaista nije

dobrom smeru i žele to da promene.

reagovanje najbolje će videti upravo

lako, ali je moguće. Rešavanje teških

Zato se nadam da se vidimo nekog

oni koji sada nemaju formalnih prava

problema često zahteva nekonven-

sledećeg petka.

da učestvuju u donošenju odluka, ali

cionalne pristupe, iskorake koji su

Prof. dr Vladimir Đurđević,

imaju puno moralno pravo da svakog

jedinstveni, pa možda i neočekivani.

Institut za meteorologiju,

dana postavljaju pitanje da li svi rade

Zato lično mislim da rešenja ne treba

Fizički fakultet

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

41

klimatske promene

šampioni samouništenja Nivoi CO2 u atmosferi su upravo dostigli najviši nivo u ljudskoj istoriji - 11. maja ušli smo u novu eru i više neće biti povratka na staro...

Č

ovečanstvo je oborilo još jedan rekord u svojoj bezglavoj trci ka ekološkoj propasti.

Ugljen-dioksid u atmosferi dostigao je svoj maksimum - 415 ppm (engl. „parts per million” - milioniti deo). Prema očitavanjima senzora u opservatoriji Mauna Loa, istraživačkoj ispostavi Nacionalne agencije za okeane i atmosferu (National Oceanic and Atmospheric Administration - NOAA) na Havajima, 11. maja ušli smo u novu eru i više neće biti povratka na staro.

Kolektivno mesečarenje Alarmantna vest je objavljena na

Photo by Markus Spiske temporausch.com from Pexels

Twitter nalogu klimatologa Erica Holthausa... i to bi otprilike bilo to.

promene, samo SAD koštati oko 500

poguban jer populizam pogađa up-

Ako vam se čini da je ovaj „Rubikon”

milijardi dolara godišnje do 2090. go-

ravo one mete koje je lako kamuflirati

prošao prilično nezapaženo u

dine. U zemlji u kojoj će u narednih 20

iza javnih interesa. Naime, veliki deo

medijima i daleko ispod društveno-

godina za konvencionalno i nuklearno

Trampovih glasača i dalje sumnja u

političkog radara, to je još jedan

oružje biti izdvojeno od 1,8 biliona

postojanje klimatskih promena i veruje

pokazatelj neshvatljive anesteziranosti

dolara (hiljadu milijardi) zapomažu

da profit i javna dobit dolazi iz nafte,

čovečanstva koje srlja ka kataklizmi.

nad „skupim merama” od kojih zavisi

te da je briga za životnu sredinu samo

Sredinom maja objavljen je izveštaj koji

sudbina cele planete? Setimo se da

još jedan kamen oko vrata BDP-a. U

otkriva da je najmanje milion vrsta u

je Trampova administracija odbacila

najkraćem: lisica je u kokošinjcu, a svi

opasnosti od izumiranja „zahvaljujući”

ciljeve Pariskog sporazuma i široko

znamo ko ju je tamo pustio...

ljudskoj aktivnosti i emisijama gasova

otvorila vrata fosilnim gorivima, te

s efektom staklene bašte - nusproizvo-

svakodnevno „burgija” o „dosadnim

sitnice koje kvare idilu

da mamutskog ekonomskog razvoja.

zelenim stvarima”... Danak neznanju

Povećanje udela ugljen-dioksida u

Ipak, udarne vesti su da će klimatske

i pribegavanju lakim rešenjima je

atmosferi je kritično zbog njegovih svo-

42

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

CO2 koncentracije (u ppm)

Opservatorija Mauna Loa meri nivo CO2 u atmosferi od 1958. godine. Podaci pre toga dobijeni su istraživanjem slojeva leda na polovima, permafrostu i lednicima.

U hiljadama godina

2019.

Pik od 415,26 ppm zabeležen, 11. maja 2019. godine, uzet je kao godina nulta. ima povećanje prosečne temperature

hranom i smanjenje obnovljivih resursa

Zemlje.

površinske vode i podzemnih voda.

Druga stvar! Ugljen-dioksid ima i do-

Dobra vest je da je ova hitna pretnja

datni efekat staklene bašte koji druge

inspirirala dosad neviđeni multilateralni

štetne emisije nemaju - on apsorbuje

odgovor. Čak 190 strana podnelo je kli-

talasne dužine toplotne energije.

matske strategije - gotovo sve sa nekim

Zbog toga je povećanje atmosfer-

oblikom obaveze prema Pariskom

skog ugljen-dioksida odgovorno za

sporazumu iz 2015. godine. Sada je

oko dve trećine ukupne energetske

pravi trenutak da trezveno razmišljamo

neravnoteže uzrokujući porast Zemljine

o tome kako postići sve te ciljeve.

temperature, tvrde naučnici NOAA.

Uvek ćemo imati Pariz Odgovor brz, ali kus

Postoji sve veći konsenzus da je

Klimatske promene su veliki egzistenci-

određivanje cena ugljenika - naplata

jalni izazov našeg vremena. To je izazov

za karbonski sadržaj fosilnih goriva ili

za sve regije, a posebno teške pos-

njihovih emisija - najučinkovitiji instru-

jstava apsorpcije toplote. Kopno i mora

ledice izvesne su u zemljama sa niskim

ment za ublažavanje klimatskih prom-

na našoj planeti apsorbuju i emituju

prihodima.

ena. On pruža sveobuhvatne podsti-

toplotu, ali ona u ovim izmenjenim us-

Bez mera za ublažavanje, predviđa

caje za smanjenje potrošnje „prljave”

lovima u atmosferi ostaje „zarobljena”

se da će globalne temperature do

energije, upotrebu „zelenih” goriva i

u molekulima ugljen-dioksida. NOAA

kraja veka porasti za 4 °C u odnosu na

mobilizaciju privatnih finansija. Ona

to objašnjava primerom: baš kao što

predindustrijske nivoe - što će pratiti

takođe pruža preko potrebne prihode

šamotne opeke u grejalici nastavljaju

sve veći i nepovratni rizici topljenja

koji bi bili namenjeni za preusmera-

da emitiraju toplotu nakon što se grejač

ledenih površina, nestajanja ostrvskih

vanje javnih finansija kao podsticaja

isključi, tako i gasovi staklene bašte

država i niskih priobalnih regija, eks-

održivom rastu. Kako će se to najbolje

dogrevaju atmosferu, što posledično

tremnih vremenskih prilika i scenarija

uraditi - razlikuje se od zemlje do

utiče na ceo ekosistem. Ukratko:

ekstremnih zagrevanja. Kritično raste

zemlje. U nekim slučajevima to znači

povećanje emisije gasova staklene

i rizik od izumiranja velikog broja vrsta

ulaganje u ljude i infrastrukturu, kako

bašte izbacilo je energetski balans

koje trenutno nisu ugrožene, širenje

bi se postigli ciljevi održivog razvoja.

Zemlje iz ravnoteže, što za rezultat

bolesti, neizvesnost snabdevanja

U drugima to može biti smanjenje

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

43

klimatske promene

Upotreba fosilnih goriva dovodi do smrtnih slučajeva zbog zagađenja vazduha, saobraćajnih kolapsa, poplava i raznih nesreća - svega onoga što ostavlja trajne posledice na živote ljudi i crpi sredstva iz zdravstva, infrastrukturnih projekata, osiguranja...

poreza koji opterećuje ekonomski

G20, koje zajedno čine četiri petine

„znatno ispod” 2 °C - nisu ni najmanje

rast.

globalnih emisija, a to važi i za ključne

jednostavne i lako ostvarive, budući

U novom dokumentu MMF-a rasprav-

članice G20 kao što su Kina i Indija.

da će to zahtevati smanjenje emisije za

lja se o tome kako bi se „karbonski

Iako bi 35 dolara po toni približno

oko trećinu do 2030. godine i globalnu

cenovnik” mogao iskoristiti za ispun-

udvostručilo cene uglja, troškovi goriva

cenu ugljenika od oko 70 dolara po

jenje ciljeva Pariskog sporazuma o

za motorna vozila porasla bi za samo

toni.

sniženju produkcije CO2. Ciljevi i cene

pet do sedam posto. Međutim, za neke

Prvi korak u određivanju karbonskih

ugljenika razlikuju se od zemlje do

zemlje sa ambicioznijim ciljevima, čak

cena učinjen je sa preko 50 sistema

zemlje, a dokument razmatra uticaj na

i cena od 70 dolara po toni ne bi bila

poreza na ugljenik i trgovanje emisi-

emisiju CO2 u cenovnom opsegu od

dovoljna za ono čemu se teži.

jama na regionalnom i nacionalnom

35 i 70 dolara po toni. Cena ugljenika

Treba imati na umu da ostvarenje cilje-

nivou. Međutim, nivo CO2 i dalje

znatno ispod 35 dolara po toni bila bi

va Pariskog sporazuma - ograničavanje

vrtoglavo raste, budući da je globalna

dovoljna da se ispune ciljevi zemalja

globalnog otopljavanja na temperature

prosečna cena tek dva dolara po toni.

44

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Neujednačeni efekti Efekat povećanja temperature od samo jednog stepena odraziće se na različite načine u raznim delovima sveta.

Izvor: MMF

Uticaj upotrebe karbonskog cenovnika na emisije s uporednim ciljevima Pariskog sporazuma Preambiciozan cilj

Prekup CO2 zbog dominantne upotrebe uglja

Izvor: MMF

Procentualno smanjenje CO2 počevši od 2030. godine pri ceni od 35 dolara

pri ceni od 70 dolara

Cilj Pariskog sporazuma

Reforma subvencija

zemljama se utvrđuju haotično, s malo

Gotovo svi oni koji rade na klimatskim

Još jedna ključna tačka je da šteta

ili nimalo obzira prema zaštiti životne

pitanjima u principu su „progutali”

nastala korištenjem fosilnih goriva

sredine. A tako je i s subvencijama. U

ideju reforme prometa ugljenika i cena

nije ograničena samo na klimatske

novom radnom dokumentu MMF-a,

energije. Da li rešenje leži u nećem

promene. Njihova upotreba takođe

procenjuje se da su u 2017. godini

trećem ili će ministarstva finansija,

dovodi do smrtnih slučajeva zbog

globalne subvencije za energiju fosilnih

nakon što su prepoznala svoju odgo-

zagađenja vazduha, saobraćajnog

goriva iznosile zapanjujućih 5,2 milijardi

vornost, biti prinuđena da se okrenu

kolapsa, poplava i raznih nesreća

dolara, što je 6,5 posto svetskog BDP-a.

pružanju podsticaja, uzimajući u obzir

- svega onoga što ostavlja trajne

Jasno je da je u celoj ovoj matematici

sva politička ograničenja? Previše je

posledice na živote ljudi i crpi sredstva

ima najmanje brige za životnu sredinu,

dilema u trenucima dok nepovratno

iz zdravstva, infrastrukturnih projekata,

te da je profit i dalje glavni pokretač

jurimo ka provaliji i dodajemo gas.

osiguranja...

svih političkih odluka. A svi znamo da

Pored toga, cene energije u mnogim

bez političke oduke nema ni akcije.

Za priređivanje teksta upotrebljeni podaci i statistike Svetskog ekonomskog foruma

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

45

ekologija

Hrana i ekologija

Donosimo vam izbor tekstova iz ekobrošure „Hrana i ekologija” Anamarije Helene Milardović...

Photo by Raphael Rychetsky on Unsplash

S

Jedino korisnici oblikovanog kritičkog mišljenja mogu donositi ispravne odluke i tražiti neophodne političke

asvim je jasno da hrana nije tek

cjelokupnih ekosustava, enormnoj

sirovina kojom osiguravamo

emisiji stakleničkih plinova, o gladi,

funkcioniranje organizma.

siromaštvu, posljedicama za zdrav-

STAKLENIČKI PLINoVI

Dapače, hrana ima mnoštvo drugih

lje čovjeka, iskorištavanju radnika,

Prilikom intenzivna uzgoja životinja,

uloga pa osim radi opskrbe energi-

bogaćenju pojedinaca na štetu ostalih,

u atmosferu se otpuštaju spojevi

jom i potrebnim nutrijentima, često

varanju potrošača. Ako je odgovor

dušika koji izravno utječu na klimatske

jedemo radi druženja, zbog utjehe,

nikada, posvetite koji trenutak ovoj

promjene. Iz godine u godinu izračuni

stresa i žalosti, čak i zbog običaja.

brošuri. Prosječan potrošač razum-

emisija stakleničkih plinova nastalih

Nažalost, činjenica je da postajemo

jet će globalni utjecaj konzumacije

uzgojem stoke rastu. Organizacija

sve otuđeniji od svojih tanjura. No

mesa ako mu se pruže potrebne

za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih

činjenica je i da sami odlučujemo što

informacije. Razumjet će izravnu

naroda (FAO) 2006. godine objavljuje

ćemo jesti. Budite iskreni prema sebi

odgovornost konzumacije mesa za

izvješće pod nazivom Livestock’s

i pokušajte se sjetiti koliko ste puta na

uništavanje prašuma, siromaštvo, glad,

Long Shadow – Environmental Is-

ambalaži odreska ili salame našli na-

migracije, ugrožavanje ljudskih prava,

sues and Options u kojemu se prvi

vode o uništavanju šuma, zagađivanju

nepoštovanje prava životinja, klimatske

put iznosi cjelokupni planetarni

tla i voda, gubitku bioraznolikosti i

promjene i gubitak bioraznolikosti.

utjecaj stočarske industrije. Izračun

46

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

promjene.

govori da 18 posto svih stakleničkih plinova potječe iz stočarskog sektora te time stočarski sektor svrstava na drugo mjesto najvećih generatora stakleničkih plinova, većeg od cijelog transportnog sektora koji je odgovoran za 13,5 posto emisija stakleničkih plinova.

Prema istraživanju FAO-a, samo Brazil ispušta 7,7 kilograma stakleničkih plinova za svaki kilogram uzgojene soje, osnovne žitarice za prehranu životinja iz uzgoja.

Da mesna industrija i s njom povezane industrije uzrokuju još više ispuštanja plinova odgovornih za efekt staklenika od ukupnog svjetskog prometa, potvrđuju Jens Holm (član Odbora za okoliš, javno zdravlje i sigurnost hrane pri Europskom parlamentu te Odbora za međunarodnu trgovinu i Privremenog odbora za klimatske promjene) i Toivo Jokkala, autori izvješća o uzgoju

cowspiracy/infographic

životinja i klimatskim promjenama iz

prenamjene zemljišta za uzgoj životinja

vora pitke vode. Izjavio je da će nasilje

2007. godine, Stočarska industrija i

i hrane, odvodnje tresetišta, transporta

i politički sukobi postati stvarnost za

klima – Europska unija loše čini gorim,

životinja i gnojiva na farme i s njih,

dvadeset do trideset godina, a bit će

koji navode: Uzgajivači goveda i krava

transporta mesa radi plasiranja na

uzrokovani klimatskim promjenama

u proizvodnji mlijeka opravdano su

tržište itd. Kada tome pridružimo štete

koje zemlju pretvaraju u pustinju,

na udaru jer, od navedenog, njihov

na prirodi, taj se postotak enormno

otapaju led na polovima i onečišćuju

uzgoj stoji iza čak 28 posto otpuštanja

povećava.

zalihe vode.

plinova štetnih za klimu.

2009. godine analitičari Svjetske

Čak i uz strogo ograničenje otpuštanja

Pritom Organizacija za hranu i pol-

banke objavljuju šokantan izračun.

ugljikova dioksida, očekuje se da će

joprivredu upozorava da se radi o

Naime, emisije stakleničkih plinova

temperatura na Zemlji ostati u porastu

izračunima emisije stakleničkih plinova

uzrokovanih stočarstvom ne iznose 18

za još 3,5 Celzijeva stupnja tijekom

u mesnoj industriji, dok mliječna

posto, kako je do tada izračunavano,

nekoliko desetljeća, što će biti jedan

industrija i industrija jaja uopće nisu

već čak 51 posto!

od razloga potpuna nestanka Ama-

uključene u izračune. Naravno, znan-

zonske prašume, masivnih uragana,

stvenici iz područja okoliša ovakve

KLIMATSKE PROMJENE

uništenja priobalnih gradova, golemih

izračune drže manjkavima te traže

John Reid, britanski ministar obrane,

zagađivanja metanom iz otapajućeg

ubrajanje svih emisija stvorenih tijekom

2006. godine u Kraljevskom institutu

permafrosta, odnosno tla koje se nalazi

životnog ciklusa određena proiz-

za međunarodne odnose upozorio

na temperaturi točke topljenja vode (0

voda. Traže ubrajanje: svih čimbenika

je da će klimatske promjene ubrzati

°C), te masovna izumiranja. Već smo

uzgoja životinja, proizvodnje gnojiva

nasilne sukobe među rastućom svjet-

primijetili da su prirodne katastrofe sve

i pesticida, oranja, „čišćenja” šuma,

skom populacijom zbog sve manje iz-

učestalije, duljeg trajanja i ubojitije.

ekologija Organizacija za hranu i poljoprivredu

izravno hraniti ljude.

Ujedinjenih naroda (FAO) još 2006.

Brojke su jednostavne. Jedno od sed-

godine utvrdila je da je upravo jedenje

mero ljudi na svijetu gladno je. Unatoč

mesa ključni krivac masovna uništenja

međunarodno priznatome pravu na

okoliša. 2010. godine zaključila je da

„kvantitativno i kvalitativno dovoljno

jedino promjena prehrane na svjetskoj

hrane”, jedna milijarda ljudi u svijetu

razini može ispraviti potpuni kolaps

gladuje. Slikovito rečeno, ta milijarda

prirode, nestanak bioraznolikosti te

ljudi odlazi na spavanje gladna, svake

uništenje šuma i oceana. Pritom je jas-

noći. Uzrok tomu je srednji sloj društva

no naglasila da bi to moralo uključivati

o okolišu utvrdilo je da bi prakticiranje

koji traži sve više mesa u prehrani. To

potpuno odustajanje od proizvodnje

organske veganske prehrane smanjilo

uzrokuje intenzivan uzgoj životinja i sve

i korištenja ikakvih životinjskih proiz-

emisije plinova za 94 posto, a smanjilo

veći rast stočarske industrije.

voda.

bi i za 80 posto klimatske troškove do

Više od dvije milijarde ljudi živi s manje

Također, novi zaključci koje su objavili

2050. godine.

od dva dolara na dan. Više od polo-

američka Nacionalna akademija zna-

vine čovječanstva nema mogućnost

GLAD I SIROMAŠTVO

održavanja osobne higijene. S druge

utjecaja klimatskih promjena u Pots-

Proizvodnja više mesa zahtijeva

strane, oni koji već imaju sve svakim

damu upravo uzgoj životinja, uz fosilnu

proizvodnju više žitarica za prehranu

danom imaju sve više.

industriju, proglašavaju glavnom pri-

životinja. Žitarice se uzgajaju i njima

Ako udvostručimo industrijsku proiz-

jetnjom i uzrokom klimatskih promjena.

se hrane životinje umjesto ljudi. Dok

vodnju hrane kako bismo nahranili

Redukcija stočarske industrije brzo bi

jedni gladuju, drugi žive u izobilju. Bilo

rastući svijet, proizvodimo veće emisije

ohladila planet. Njemačko istraživanje

bi daleko jednostavnije ovom hranom

stakleničkih plinova. Ako otkrijemo

Photo by Eddie Kopp on Unsplash

nosti i njemački Institut za istraživanje

48

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

i iskorištavamo više fosilnih goriva, doslovno pržimo planet. Ako sman-

O Prijateljima životinja – Brošuru „Hrana i ekologija”

jimo konzumaciju vode, smanjujemo

Anamarije Helene Milardović u celini, u vidu PDF-a,

proizvodnju hrane. Ako se nastavi rast

preuzmite na stranici Prijatelja životinja.

srednje klase, povećavamo pritisak na

Udruga Prijatelji životinja neprofitna je nevladina udruga,

prirodni ekosustav Zemlje.

osnovana 2001. godine s ciljem promoviranja zaštite

U Europi, SAD-u i Latinskoj Americi te

i prava životinja te veganstva, kao etički, ekološki i

Egiptu i drugim zemljama, životinje se

zdravstveno prihvatljivog životnog stila.

više ne hrane travom, već kukuruzom

Hrana i ekologija

Anamarija Helena Milar dović

Krajnji cilj je ukidanje specizma, odnosno bilo kojeg oblika

i sojom. Čak 57 posto proizvedena

zlostavljanja, mučenja i eksploatacije životinja od

ječma, raži, prosa, zobi i kukuruza troši

strane ljudi, uvažavanje prava životinja te postizanje biocentrizma i održivog

se na prehranu životinja u uzgoju. U

načina življenja za opće dobro.

Europi se 45 posto pšenice koristi za

U dosadašnjem djelovanju Prijatelji životinja održali su stotine kampanja i akcija

hranu u uzgoju životinja, a u Americi

kojima su skrenuli pozornost na patnje životinja u prehrambenoj industriji,

44 posto kukuruza.

laboratorijima, farmama krzna, lovu i ribolovu, industriji zabave te educirali o

Na globalnoj razini, više od 40 posto

problemu napuštanja i zlostavljanja kućnih životinja.

pšenice, raži, zobi i kukuruza odlazi u

http://www.prijatelji-zivotinja.hr

hranu za životinje u uzgoju. Radi se o gotovo 800 milijuna tona hrane. No tu još nisu ubrojeni sva soja, sijeno i

poljoprivrednog zemljišta. K tome, pri-

u britanskome tlu. Na globalnoj razini

repica, što znači da se za proizvodnju

nosi žitarica prestali su rasti na mnogim

stagnacija prinosa odnosi se na četiri

stočne hrane koriste tri četvrtine uku-

područjima. U dijelovima Ujedinjenoga

glavne vrste žitarica koje proizvode

pnih žitnica. Umjesto toliko soje mogu

Kraljevstva koji su prije dvadeset go-

dvije trećine kalorija: kukuruz, rižu,

se zasaditi mahunarke – grah, grašak

dina proizvodili najviše prinosa, proiz-

pšenicu i soju. Kao razlog stagnacije

i mahune koje će ujedno pozitivno

vodnja je opala. Za pšenicu i repičino

prinosa stručnjaci navode prven-

utjecati na razine dušika u zraku.

sjeme, britanski istraživači tvrde da je

stveno proizvodnju stočne hrane.

Istraživanje UN-a o poljoprivrednom

riječ o oštećenju tla zbog korištenja

Konzumacija namirnica životinjskog

razvoju utvrđuje da uzgoj životinja za

teške mašinerije. Kao rezultat, došlo

podrijetla izravno i neizravno povezana

hranu odnosi 70 posto cjelokupnog

je do dugoročna pada organskih tvari

je s gladi u svijetu.

www.skolazaopstanak.rs

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

49

priroda i privreda

Globalni trgovinski putevi kao koridori za invazivne vrste Aktuelna kineska „Inicijativa za morske i kopnene koridore” odnosi se na područja koja su već izložena riziku od „razmene organizama”...

N

ova trgovinska ruta koju razvija kineska vlada, mogla bi olakšati

migracije invazivnih vrsta, te bi različiti životinjski, biljni, gljivični i mikrobiološki „slepi putnici” mogli ugroziti prirodne resurse i globalni biodiverzitet, ukazuju novi dokazi. U

u Cairnsu (Australija), nema sumnje

U novoj studiji, ekolog Yiming Li iz

analizi objavljenoj početkom febru-

da će BRI masovno povećati rizik od

Instituta za zoologiju Kineske aka-

ara u „Current Biology”, istraživači

invazije mnogih vrsta kičmenjaka,

demije nauka, procenjuje da postoji

su identifikovali 14 invazijskih

insekata i patogenih vrsta.

rizik od „invazije” 816 kičmenjaka -

žarišta duž predložene „Inicijativa za

- Neki od ovih „osvajača” mogu

uključujući 98 vodozemaca, 177 gmi-

morske i kopnene koridore” (Belt &

imati razarajući ekonomski i

zavaca, 391 ptica i 150 sisara - koji se

Road Initiative - BRI) - mrežu ko-

ekološki uticaj za zemlje domaćine

nalaze u 123 BRI zemlje, od Kariba

pnenih koridora i pomorskih plovnih

pogođene BRI-jem - istakao je on.

do severne Afrike, istočne Europe do

putova koji će se protezati na polo-

Kina je pokrenula mega-infrastruk-

jugoistočne Azije do Novog Zelanda.

vini planete. Ova područja imaju

turni projekat 2013. godine kako

Istraživači su procenili ulogu

slična staništa i izložena su velikom

bi oživjela i ojačala svoje globalne

trgovine, vazdušnog saobraćaja,

riziku od uvođenja novih vrsta na

trgovinske veze. Smatra se najvećim

količina vazdušnog i pomorskog

osnovu analize trenutnog kretanja

razvojnim programom koji se ikada

tereta u riziku uvođenja egzotičnih

ljudi i robe između ovih regija.

pojavio na planeti, a BRI preseca

kopnenih kičmenjaka i uporedili

- Kako se trgovina s BRI regijama

Aziju, Evropu, Afriku, Okeaniju i

klimu i staništa među lokalitetima

povećava, raste i rizik da će se

Ameriku, pokrivajući 77% globalnih

koji su povezani kineskim korido-

povećati broj slučajnih ili namernih

žarišta biodiverziteta. Preduzeće,

rom. Njihove analize trenutnih rizika,

uvođenja novih vrsta - kaže Jeffrey

koje je planirano da se završi 2022.

još uvek traju, ali je ipak evidentno

Dukes, ekolog sa Univerziteta Pur-

godine, uključuje razvoj luka,

da se ova područja suočavaju s vi-

due u Indiani.

puteva, železnica i aerodroma, kao i

sokim rizikom uvođenja novih vrsta.

Prema mišljenju Billa Laurancea,

energetskih postrojenja i telekomu-

Dukes kaže da bi „uvedene

ekologa sa Univerziteta James Cook

nikacionih mreža.

vrste” najverovatnije preživele,

50

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

šest predloženih ekonomskih koridora, koji povezuju ključne gradove i ključne luke - kaže Li. Laurance ističe da studija uključuje samo kičmenjake, ali ako se uzmu u obzir svi organizmi - i insekti, biljke i patogeni - dodaje on, potencijalni efekat BRI na ekosisteme biće daleko veći.

- To je samo jedna od mnogih skrivenih opasnosti - kaže on.

Očekuje se da će promene globalnih klimatskih obrazaca doneti dodatne ekološke izazove, kaže Sambandampillai Sandilyan, bivši suradnik u Nacionalnoj upravi za bioraznolikost u Chennaiju, Indija, koji proučava invazivne vrste.

- Zbog klimatskih promena, neke regije postaju suviše hladne, a neke previše vruće. Kako bi se izbegla takva mesta, kičmenjaci migriraju u nova staništa tražeći bolje uslove s optimalnom temperaturom. Upravo bi BRI mogao olakšati njihovo kretanje - kaže Sandilijan.

Kako mnoge zemlje BRI-ja mogu imati ograničena sredstva, Li i njegove kolege predlažu stvaranje Ova mapa prikazuje područja sa rizicima biološke invazije na morskim i kopnenim koridorima. (LIU ET AL./ CURRENT BIOLOGY) Za povećanje fotografije - kliknite na lupu.

posebnog fonda za sprovođenje mera biosigurnosti i istraživanja u prevenciji i iskorenjavanju problematičnih vrsta.

razmnožavale se i postale invazivne

voljno mehanizama za regulisanje ili

Međutim, Laurance odbacuje ideju

tamo gde im je klima najprikladnija.

zaštitu od novih vrsta koje su poten-

o fondu. „To neće raditi jer nikada

- Ovo znači da oni obično dobro

cijalno problematične”.

nije uspelo”, kaže on. „Na primer,

prolaze u regionima sa sličnim

Autori naglašavaju da je prerano za

Australija troši neverovatne sume

klimatskim uslovima na kojima su

izvođenje zaključaka kako će BRI

novca da zaustavi biološke mi-

evoluirali - kaže on. Baš kao i „kod

uticati na rizike „invazije”, ali kažu

gracije, a mi se ovde ipak davimo u

kuće”, neke od ovih invazivnih vrsta

da je to nešto što treba pomno pra-

invazivnim vrstama. Jedina strate-

će napredovati u novim staništima,

titi. „Posebno smo zabrinuti jer smo

gija koja zaista radi je ograničavanje

a mnoge će se nekontrolisano

otkrili da se većina žarišta ugroženih

pristupa ljudima. Sve drugo je

razmnožavati, dodaje Dukes. „Neki

invazivnim vrstama, kao i područja

kao borba protiv raka uz pomoć

od ovih regiona možda nemaju do-

sa pogodnim staništima, nalaze duž

flastera”.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

51

Pčelarstvo

šta ugrožava naše pčele?

Photo by Boris Smokrovic, Eric Ward on Unsplash

Da li je izvoz pčelinjeg otrova šansa da pčelari poboljšaju svoj ekonomski položaj? Očekujemo veće interesovanje države, ali i građana... Evo zašto!

veterinu i Veterinarske inspekcije, iako

na pripremu i usvajanje Pravilnika

su na vreme pozvani. Svojim nedola-

o sakupljanju, lagerovanju i prodaji

skom dokazuju da nisu prepoznali da

apitoksina. U Pravilniku o pčelinjim

Srbija može ostvariti izvoz proizvoda

proizvodima nema ni jedne jedine reči

koji bi bio izuzetan brend sa visokom

o apitoksinu.

cenom, izuzetno traženom robom i velikim potencijalom domaćeg

Ključni sastojak

K

pčelarstva. Ipak, mora se istaći da

Pčelinji otrov (apitoksin) sakuplja se

onferencija posvećena ap-

je konferenciji prisustvovao direktor

jer ima veliki uticaj kako za zdravlje

itoksinu održana je 17. maja

Razvojne agencije Vojvodine Nikola

čoveka, tako - u novije vreme - i na raz-

u Privrednoj komori Vojvo-

Žeželja i njegova saradnica Katarina

voj niza kozmetičkih preparata. U sta-

dine, na incijativu Inovativnog klastera

Ivezić, što pokazuje da je neko iz

rim pčelarskim časopisima možemo

„Panonska pčela”, a u organizaciji

institucija ipak prepoznao značaj

pronaći da je u Nemačkoj između

dve grupacije za pčelarstvo privred-

sakupljanja apitoksina.

dva rata postojalo nekoliko kompanija

nih komora Srbije i Vojvodine. Po

Cena kilograma apitoksina dostiže

sa tri do pet hiljada košnica, a koje

dostupnim informacijama ovo je prva

i preko 80.000 evra. Međutim,

su se bavile isključivo sakupljanjem

konferencija o apitoksinu u Srbiji koji

nezainteresovanost pojedinih „ka-

pčelinjeg otrova. Tada nisu postojali

je okupio impozantan broj stručnjaka

rika u lancu” dovelo je do toga da

savremeni elektronski uređaji koji

i pčelara. Nažalost, konferenciji nisu

definitivno nije poznato kako legalno

ne štete pčelama kod sakupljanja

prisustvovali predstavnici resornih

pčelari mogu da sakupljaju, prerađuju

pčelinjeg otrova, pa su sakupljači,

ministarstava i pokrajinskih sekretari-

i izvoze apitoksin. Iako je na konferen-

čuvajuci pčele, pincetom držali pčelu

jata, niti je bilo predstavnika Uprave za

ciji bilo nekih predloga, sve se svelo

dok je ona otpuštala kapljicu otrova

52

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

na specijalni papir. Posle toga pčela bi se potpuno normalno vraćala svom

„Panonska pčela” – Klaster je osnovan 2014. godine kao realizacija projektne

roju. Nemoguće je da su Nemci toliki

aktivnosti projekta „Panonian Bee”, u okviru konkursa prekogranične saradnje

trud i mukotrpni rad ulagali na sakupl-

Hrvatska-Srbija.Realizaciju projekta finansirala je EU iz IPA fonda. Aktivnosti

janje pčelinjeg otrova, a da nisu znali

klastera su povezivanje pčelarske proizvodnje i nauke, unapređenje pčelarske

zašto?

proizvodnje, povećanje produktivnosti i konkurentnosti na domaćem i stranom

Poznato je da je veliki broj ljudi koji

tržištu proizvoda iz košnice. Inovativnim rešenjima se pčelarima

su navršili 100 godina života na neki

nudi unapređenje pčelarstva.

način povezani sa pčelarstvom.

Više informacija na stranici:

Siroko je rasprostranjeno mišljenje

https://klasterpanonskapcela.000webhostapp.com

da je to povezano sa ubodima pčela koje oni dobijaju tokom života. U Rumuniji, Bugarskoj, a najviše u

tin. Na tržištu postoji velika potražnja,

sve to, omogućavaju čoveku niz proiz-

Ruskoj Federaciji, postoji veliki broj

a meletin izdvojen iz pčelinjeg otrova

voda. To su blagotvorni produkti rada

klinika, najčešće državnih, koje za

dostiže cene i preko 120 hiljada evra.

pčela za koje jedna poslovica kaže:

lečenje ljudi koriste isključivo pčelinje

„Koristite pčelinje proizvode za hranu

proizvode, ponekad kombinovane sa

Ima jedna „sitnica”

da ih ne bi koristili kao lek”.

lekovitim biljem i termalnim vodama.

Iako sve ovo zvuči kao dobar poslovni

Nestanak pčela nije izazvan samo

Zapanjujiće je kakve su rezultate

plan, koji može da pomogne mnoštvu

„hemijom” već i klimatskim prom-

postigli u tretiranju reumatoloških

ljudi koji pate od raznih bolesti, ili pak

enama, što za posledicu ima pojavlji-

bolesti, ali i niza drugih, pre svega

samo žele da izgledaju lepše i mlađe,

vanje mnogih bolesti koje napadaju

autoimunih i neuroloških.

ima jedna sitnica... Pčele nestaju... Ubi-

pčele usled slabljenja imuniteta u

I pored toga što nisu u potpunosti

jaju ih ljudi prekomernom primenom

promenjenim uslovima života. Čovek

istražene sve mogućnosti u medicini i

hemijskih preparata u poljoprivredi, a

je postao istinski gospodar pčela -

kozmetici, sa sigurnošću se može reći

da pritom ne shvataju da će bez pčela

onaj koga ne primećuju i za koga ne

da ima značajna dejstva na dobrobit

nestati preko 100.000 biljnih vrsta.

znaju, onaj koji upravlja svime a da

zdravlja čoveka. Ključna aktivna sup-

Pčele su socijalni insekti koji oprašuju

ne izdaje naređenja... Slušaju ga, ali

stanca u pčelinjem otrovu jeste mele-

biljke i time ih čuvaju od nestanka. Uz

ga ne priznaju. Zato sve nevolje ovih vrednih insekata i dolaze od čoveka, bilo zbog nebrige za pčele, bilo neodgovornim odnosom prema prirodi.

I tako beležimo postepeno opadanje broja pčela... U nekim krajevima sveta, na primer u kineskoj oblasti Sečuan, više ih uopšte i nema pa su prisiljeni da uvoze pčele, ali ni time ne postižu trajno rešenje. Pčela je, zbog svoje

Pčele nestaju... Ubijaju ih ljudi prekomernom primenom hemijskih preparata u poljoprivredi...

organizacije života (o čemu ćemo pisati u nekim od sledećih brojeva), preživela milione godina, ali ako se nešto brzo ne promeni - nestaće.

Isključivi krivac je čovek.

Beležimo da skoro svake druge-treće godine, usled klimatskih promena,

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

53

Pčelarstvo

Rezultati dosadašnjih istraživanja ukazuju da nije potrebno uložiti baš puno truda da bi se pčele sačuvale.

Potrebna je veća svest i odgovornost čoveka - i to bi bilo dovoljno.

54

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

pčele ne mogu da sakupe meda i

sa takozvanim urbanim pčelarstvom.

je skupo, a pošto beležimo česte

polena dovoljno ni da prežive, te ih

Pokazalo se da su pojedini gradovi

godine kada meda - osnovnog proiz-

čovek veštački prihranjuje. Sa jedne

bezbedniji za život pčela nego poljo-

voda od kojeg se ostvaruje prihod

strane, prihranjivanje je skupo za

privredne površine. Tako su se izrodili

- skoro i da nema, pčelari gube interes

pčelare, a sa druge - hrana koju mogu

projekti: „Pariz zuji”, „London zuji”,

za košnice i ovaj plemeniti zanat.

da ponude nije odgovarajuća, pa

„Beč zuji”... Pčele su postavljene na

Pčelinji otrov ne zavisi od klimatskih

pčelama opada imunitet i vrlo lako

mnogim značajnim zgradama širom

promena i pčele ga uvek imaju kao

oboljevaju od bolesti koje, uz pojavu

sveta. Nadamo se da u požaru koji se

prirodno svojstvo, te njegovo uzi-

virusa, uništavaju čitava društva.

desio u Parizu, na crkvi Notr Dam, nisu

manje na human i savremen način

nastradale košnice postavljene tamo

nikako ne ugrožava život insekta. Os-

Gradovi „zuje”!

pre dve godine.

tvareni prihodi od prodaje i prerade

Ljudi, bar oni odgovorni i svesni

Jedan od načina da se sačuvaju

pčelinjeg otrova su mnogo veći od

važnosti pčela, pokušavaju da učine

pčele jeste i sakupljanje pčelinjeg

prihoda koji se ostvarivao prodajom

nešto za njihov spas. Uz stalnu borbu

otrova. Kako je to moguće? Prihran-

meda čak i tokom najuspešnijih „me-

za zabranu pesticida, pokušava se i

jivanje pčela sa kvalitetnom hranom

donosnih” godina.

Imamo obavezu! Život, društveno uređenje i produkti rada ovih insekata su neopisivo čudo prirode i naučnici ih još uvek istražuju. Svakim danom dobijaju se nove informacije o važnosti pčelinjih proizvoda za zdravlje čoveka. Pčela je odličan sensor za zagađenu prirodu i promenjene uslove u prirodi. Kada one stradaju, ugrožen je i čovek, te mnogi svetski naučnici predviđaju njegov nestanak.

Rezultati dosadašnjih istraživanja ukazuju da nije potrebno uložiti baš puno na je veća svest i odgovornost čoveka - i to bi bilo dovoljno. Važnost pčela za ekosistem, ali i za zdravlje čoveka, obavezuje nas da o njima pišemo što češće kako bi uticali na ljude da povećaju odgovornost za očuvanje ovih čudesnih insekata. U sledećim brojevima eEkolista, donećemo vam seriju tekstova a pod nazivom „Kakva bi nam bila leta, bez pčele i cveta”.

Hadži Zoran Jovanović

Predsednik Upravnog odbora Inovativnog klastera „Panonska pčela”

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

55

Photo by Annie Spratt, Santiago Esquivel on Unsplash

truda da bi se pčele sačuvale. Potreb-

zagađenja

Više od 100 pesticida truje evropske vodotokove

56 ˝eEko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Zabranjene hemikalije još uvek mogu da se nađu u rekama širom Europe...

istraživači. Ove supstance mogli

E

liko nedozvoljenih pesticida. Fun-

su da se koriste zakonito pre nego što su zabrane stupile na snagu.

U više reka otkriveno je po neko-

vropske reke i kanali

gicidna hemikalija karbendazim,

sadrže više od 100 pes-

koja je zabranjena u EU, otkrivena

ticida - uključujući i 24

je u 93% uzoraka - što su autori

zabranjena, pokazalo je nedavno

studije opisali kao „zabrinjavajući

istraživanje. Naučnici su testirali

podatak na koji treba obratiti

uzorke iz 29 vodnih puteva u deset

pažnju”.

evropskih zemalja, uključujući i dva u Velikoj Britaniji. Utvrđeno je

Padavine

da svaka reka i kanal sadrže više

Od 103 identifikovana pesticida,

vrsta pesticida. Osim toga, u studiji

skoro polovina su herbicidi, a osta-

su otkriveni dokazi o 21 veteri-

tak su fungicidi ili insekticidi.

narskom leku. Trinaest vodenih

Većina veterinarskih lekova koji su

puteva održavalo je koncentracije

se našli u rekama i kanalima bili su

najmanje jedne hemikalije koja je

antibiotici, kažu istraživači koji pišu

premašila sigurnosne standarde

u časopisu „Science of the Total

Evropske unije.

Environment”. Koautor dr Paul Johnston, takođe sa Univerziteta u

Pesticidi

Exeteru, rekao je da ovo nije slučaj

U uzorcima su otkrivena čak 24

„nas protiv farmera ili vodoprivred-

pesticida koji nisu licencirani za

nih kompanija”.

upotrebu u EU U jednom belgi-

- Farmeri ne žele da zagađuju reke,

jskom kanalu, gde je zabeležen

a kompanije za vodu ne žele pono-

najviši nivo kontaminacije, identi-

vo da uklone sve to zagađenje niz-

fikovano je 70 različitih pesticida.

vodno, tako da moramo raditi na

Dr Jorge Casado, iz Istraživačke

smanjenju oslanjanja na pesticide

laboratorije „Greenpeace” na

i veterinarske lekove kroz održiviju

Univerzitetu u Exeteru, rekao je

poljoprivredu.

da postoji ogromna nesigurnost

Uzorci su uzeti iz dva britanska

o tome kakve efekte bi ove

vodotoka, reke Otra i Tale, obe u

mešavine hemikalija mogle da

Devonu. Koncentracija pesticida

imaju na divlje životinje i ljudsko

u Talu dramatično se povećala sa

zdravlje.

54,6 nanograma po litru na 179,5

- Znamo da su mnogi od tih

ng L između 7. marta i 2. jula 2018.

pojedinačnih pesticida razlog za

godine. To se poklopilo sa velikim

zabrinutost - istakao je on.

porastom padavina između ta dva

Međutim, činjenica da su neli-

datuma. Ovo je važan podatak, jer

cencirani pesticidi pronađeni u

se mogu bolje razumeti skokoviti

plovnim putevima ne znači nužno

porasti zagađivača u vodi nakon

da su oni korišteni ilegalno, ističu

obilnih kiša.

eEko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

57

zagađenja

Hvala, ali mi više ne želimo vaš plastični otpad Čak 186 zemalja u svetu slaže se s sporazumom o smanjenju plastičnog zagađenja. Kina je lider u implementaciji direktiva, ali ne i SAD...

stotinama godina iz siromašnih

nacionalnih granica. Međutim,

zemalja Azije i Afrike put Evrope i

SAD su odbacile ovaj pakt. Hiljadu

Amerike odvlačene sirovine i resursi,

i četiristo delegata, koji su se 10.

tako se danas istim koridorima

maja sastali u Ženevi, postigli su

u njih vraćaju ogromne količine

sporazum nakon dvanaestodnevne

plastičnog otpada s kojim „lideri

rasprave nazvane „jedno od najhit-

svetske ekonomije” prosto ne znaju

nijih svetskih ekoloških pitanja”.

N

šta će... Međutim, među najvećim

Bazelska konvencija, koju su vlade

edavno je svet potresao

izvoznicima đubreta su i Japan i

potpisale, jeste ugovor čiji je cilj reg-

skandal kada je plastični

Južna Koreja - tehnološki giganti

ulisanje kretanja opasnih materijala

otpad iz Južne Koreje

koje tvrde da za svoj otpad doslovce

između zemalja i kontrola svetskog

nemaju prostora.

plastičnog zagađenja.

nezakonito izvezen na Filipine.

Istovremeno, ogromni brodovi za

- Ponosan sam što su ove sedmice

prevoz kontejnera svakodnevno

Bazelska konvencija

u Ženevi, strane Bazelske konven-

prelaze Pacifik ne bi li u svojim

Vlade 186 zemalja dogovorile su se

cije postigle sporazum o pravno

prekomorskim deponijama izručile

o novom sporazumu UN o kontroli

obavezujućem i globalno dostup-

neželjeni tovar. Baš kao što su

izvoza plastičnog otpada između

nom mehanizmu za upravljanje

58

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

plastičnim otpadom - izjavio je Rolph Payet, izvršni sekretar Programa za okolinu Ujedinjenih nacija (UNEP).

Međutim, američka vlada nije bila uključena u proces donošenja odluka, što je čini samo jednom od dve zemlje koje nisu ratifikovale ovu konvenciju. Druga zemlja je Haiti.

- Otkrili smo da je bilo otpada iz SAD-a koji je nagomilan u selima upravo u zemljama koje su nekada bile prvenstveno poljoprivredne zajednice - rekla je Claire Arkin, portparolke Globalnog saveza za alternativne spalionice (GAIA), nevladina organizacija za zaštitu

Dobitnik nagrade Goldman i GAIA partner Prigi Arisandi iz koalicije Brantas River.

Otpadne vode iz fabrika za reciklažu plastike i papira oko Surabaje (Indonezija) zagađuju reku, koja opskrbljuje vodom za piće 5 miliona ljudi u tom području. Fotografija: Ecoton.

životne sredine.

Iako su se SAD distancirale od

plastičnog otpada iz SAD. Ostale

okeanu - kaže naučni savetnik za

ekološke konvencije, neće biti

zemlje, kao što su Tajland, Indija

međunarodnu mrežu POPs elimi-

moguće nastaviti sa starom prak-

i Vijetnam, takođe su zaustavile

nacija (IPEN) Sara Brosche.

som kada pokuša da izvozi smeće

transakcije smeća iz razvijenih

Samo mala količina uvezene

u druge zemlje. Prošlog meseca,

zemalja. Gubitak prekomorskih de-

plastike se efikasno reciklira, dok je

Filipini su odredili rok da Kanada

ponija znači da plastični otpadi ovih

većina još uvek otpad koji bi eventu-

vrati otpad koji je izvezla.

razvijenih zemalja sada moraju biti

alno mogao dovesti do zagađenja.

- Ako to ne mogu da učine, onda

tretirani na domaćem tržištu.

- Skoro milion ljudi širom sveta već

ćemo im ga mi isporučiti i izbaciti na

- Veliki deo ovog kontaminiranog

je potpisalo peticiju kojom se poz-

kanadske obale - rekao je Salvador

mešovitog otpada ne može se

ivaju stranke Bazelske konvencije

Panelo, portparol predsednika.

reciklirati i umesto toga se baca

da preduzmu akciju, što je pozitivan

Kina je sada smanjila uvoz

ili spaljuje, ili pronalazi svoj kraj u

znak da je pitanje plastičnog otpada već privuklo pažnju javnosti čija je svest i želja za akcijom visoka - rekao je Payet.

Kineski „nacionalni mač” Podsetimo i na to da je nasuprot Americi, Kina već preduzela važne korake po pitanju „trgovine plastikom”. Naime, decenijama je gotovo polovina smeća iz celog sveta završavala u Kini, gde su reciklirani predmeti poput plastičnih boca i drugih predmeta za jedPodaci odobreni od strane Greenpeace East Asia: Dijagram: Sarah Fitzgerald.

nokratnu upotrebu, omota za hranu

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

59

zagađenja

„Decenijama je gotovo polovina smeća iz celog sveta završavala u Kini, gde je reciklirana kako bi se proizvelo više plastike i sirovina za hemijsku industriju...”

i plastičnih vreća, kako bi se proizvelo više plastike i sirovina za hemijsku industriju. Na primer, u 2015. godini Kina je uvezla neverovatnih 47 miliona tona reciklabilnog otpada, da bi samo dve godine kasnije, jula 2017. godine Svetskoj trgovinskoj organizaciji najavila da će obustaviti uvoz plastičnih otpadaka. „Nacionalni mač”, kako je nazvan ovaj program, stupa na snagu 1. januara 2018. godine, te tada Kina počinje

„Kina je potpisnica Bazelske kon-

Kina je odlučila da zabrani ‘strano

primenjivati restrikcije na uvoz

vencije o kontroli prekograničnog

smeće’ i reformiše sistem upravl-

plastičnog otpada.

kretanja opasnog otpada i njihovog

janja uvozom čvrstih otpada. Prema

Prema časopisu Science Advances,

odlaganja. Konvencija usvojena

međunarodnom pravu, Kina ima

istraživanja pokazuju da će zabrana

1989. godine predviđa i potpuno

legitimno pravo da to učini.

uvoza u Kinu do 2030. godine

priznaje prava zemalja da zabrane

Pre objavljivanja zabrane, Kina je

ostaviti 111 miliona tona plastičnog

uvoz opasnog otpada ili drugih

imala punu komunikaciju s drugim

otpada bez adrese, a njegove vlasni-

otpada.

stranama. Pola godine pre nego

ke bez dobre ideje šta dalje. Tokom

Kina je počela da uvozi čvrsti ot-

što je zabrana zaista uvedena

nedavnog sastanka Saveta Svetske

pad osamdesetih godina prošlog

obavešten je WTO.

trgovinske organizacije za trgovinu

veka, a obim ovog uvoza u proteklih

Bazelska konvencija propisuje

robom, neki predstavnici su izrazili

20 godina porastao je sa 4,5 mil-

da strane imaju obavezu da mini-

zabrinutost zbog kineske zabrane

iona tona na 45 miliona tona. Velika

miziraju količine koje se prevoze i da

uvoza „stranog smeća”. Pojedini

količina zabranjenog otpada, ili

tretiraju i odlažu otpad što je bliže

su čak tražili od Kine da zaustavi

‘stranog smeća’, kako se često naziva,

moguće njihovom mestu proizvod-

implementaciju zakona koji to

umešana je u uvoz, uzrokujući veliku

nje. Drugim rečima, dužnost strana

zabranjuju. Zhang Ming, izvanredni

štetu kineskoj sredini i ugrožavajući

je da učine sve što je u njihovoj moći

i opunomoćeni ambasador i šef

javno zdravlje. Ogledan dokumen-

kako bi smanjili i brinuli o vlastitim

Misije Narodne Republike Kine pri

tarni film ‘Plastic China’, objavljen

otpadima. Samo kada se ovaj

Evropskoj uniji, objašnjava poziciju

2015. godine, dobro opisuje problem.

princip dobro primenjuje, možemo

svoje zemlje.

Da bi se pozabavila ovim izazovom,

udružiti snage učinkovitije u promociji zelenog, nisko-ugljaničnog i cirkularnog razvoja na globalnom

Info

nivou, i učiniti našu planetu čistijim i

Kada je Kina preduzela korake kako bi zaštitila svoje granice od

boljim mestom.

stranog zagađenja plastikom - zatvaranjem vrata za uvoz

Zanimljivo je da su oni koji su

plastičnog otpada početkom 2018. godine, izazvala je haos

izrazili ‘zabrinutost’ svi iz razvi-

na globalnoj sceni industrije recikliranja plastike. Kompletan

jenih zemalja. Već dugo vremena,

izveštaj o uzrocima i posledicama ove krize pročitajte na adresi:

dobrostojeće i dobro opremljene

https://wastetradestories.org

razvijene zemlje bacaju svoje smeće

O Bazelskoj konvenciji pročitajte na stranici:

u zemlje u razvoju. Ovaj fenomen

http://www.basel.int

ne treba zanemariti. To je više moralno pitanje koje se odnosi na

60

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

budućnost čovečanstva nego na trgovinsko pitanje. Bez obzira na civilizacijsko nasleđe, moralno je neprihvatljivo bacati smeće u druga dvorišta. Štaviše, kako već živimo u globalnom selu, problemi prebačeni na vašeg komšiju će vam se vratiti pre ili kasnije.

Razvijene zemlje treba da se oslanjaju na vlastite napore kako bi rešile problem viška otpada i nastojale razviti cirkularnu ekonomiju. Tada su mogli da vide šta mogu da urade da pomognu zemljama u razvoju da se uhvate u koštac sa svojim izazovom za otpad. Ovo je pravi put.

Mnogi se još sećaju katastrofe javnog zdravlja u zapadnoj Africi 2006. godine uzrokovane otrovnim otpadom koji je stigao iz drugih zemalja. Tragedija je trebala navesti izvoznike smeća da prestanu da rade pogrešnu stvar. Nažalost, od tada se malo toga promenilo.

Erik Solheim, šef Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, rekao je: ‘Kineska odluka trebala bi

giju o plastici kao deo tranzicije ka

namu i Indiji, uvoz plastike u te

biti odlična usluga za kineski narod

više cirkularnoj ekonomiji i kako bi

zemlje je drastično opao. Međutim,

i poziv na buđenje ostatku svijeta’.

unapredila ukupni kapacitet Unije

rascepkanost i udaljenost državnih

Sada je krajnje vreme da razvijene

za odlaganje otpada

teritorija na kojima je važila

nacije ponovo razmisle o svojoj

Ako bi kineska zabrana mogla da

zabrana omogućila je da se tokovi

plastike, a ne da traže samo alterna-

dovede do toga da druge zemlje

plastičnog otpada prebacuju u

tivne strane deponije.

razviju naprednije tehnologije i da

druge zemlje, uključujući Indoneziju

Već smo mogli videti ohrabrujuće

bolje služe svojim ljudima sa većim

i Tursku.

promene u Kini i drugim delovima

osećajem odgovornosti, Kina ima

Štaviše, nakon naglog pada usled

sveta. Kinezi su svesniji potrebe

moralnu obavezu da to i učini.”

zabrane, podaci u poslednjem kvartalu 2018. godine ukazuju na

odvajanja i sortiranja otpada i slede strože propise o upravljanju otpa-

Kineski sindrom

to da se uvoz u Maleziji, Tajlandu i

dom i recikliranju.

Poučene primerom Kine, još neke

Tajvanu počinje ponovo povećavati.

Neke američke kompanije postavl-

zemlje su prošle godine počele da

Održavanje zabrana u odsustvu

jaju više i sofisticiranije standarde za

preispituju svoje državne politike

međunarodne regulative u trgovini

sortiranje otpada i uvele su veštačku

prema ovom gorućem problemu.

plastičnim otpadom zahteva budan

inteligenciju za obradu otpada. EU

Nakon zabrana i ograničenja u

nadzor i primenu zakona, upozo-

je usvojila prvu evropsku strate-

Maleziji, Tajlandu, Tajvanu, Vijet-

ravaju iz Greenpeace East Asia.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

61

reciklaža

Ambalažni otpad - teret koji nikome nije potreban Kuda ide Velika Britanija i zašto ekolozi strepe od razvoja situacije nakon istupanja ove zemlje iz Evropske unije?

N

avika britanskog „ručka

uključivala četiri upakovana pred-

bene kulture u Velikoj Britaniji,

za poneti”, čiji obim iz

meta, pri čemu je 76% kupaca sva-

gde 20% radnika kaže da sada ima

godine u godinu raste,

kodnevno uzimalo glavnu stavku

daleko više restorana i kioska za

generiše skoro 11 milijardi komada

poput sendviča u kutiji, 70% kesica

jelo, a 19% smatra da je danas ku-

ambalažnog otpada godišnje,

čipsa ili druge slične grickalice i

pljena hrana kvalitetnija i ukusnija

od čega se većina ne reciklira.

65% ubrusa.

nego ranije.

Istraživanje ekološke dobrotvorne

Većina - 64% - izjavila je da su

- Ogromne količine ambalažnog

organizacije Hubbub pokazalo

kupovali „ručak za poneti” daleko

otpada koje nastaju zbog „ručka za

je da zaposleni koji rade u zoni

češće nego što su to činili pre

poneti”, predstavljaju veliki teret za

glavnog grada Velike Britanije, ku-

pet godina - trošeći tako 13,6

reciklere, budući da se, nažalost,

puju hranu „za poneti” i brzu hranu

milijardi funti godišnje, pokazalo

mnogo toga se ne može ponovo

daleko više nego što su to činili pre

je istraživanje. Više od četvrtine

upotrebiti. Ova ambalaža je proiz-

pet godina.

je reklo da je to činilo zbog toga

vedena od mešovitih materijala ili

Istraživanje koje je obuhvatilo

što su bili prezauzeti da bi unap-

se ne reciklira zbog kontaminacije

više od 1.200 radnika otkrilo je

red pripremili svoje obroke. To je

ostacima hrane - rekao je Trewin

da je prosečna kupovina za ručak

takođe rezultat i razvoja prehram-

Restorick, izvršni direktor Hubbub.

62

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

(Teks Martina Kettlea možete

glavni klijenti novootvorenih mesta

pročitati u celosti na stranici „The

za „ručak s nogu”.

Guardiana”

Bez obzira na to u kom smeru će

Podsetimo da su Evropski parla-

krenuti gradske vlasti, neželjeni

ment i Veće EU pre tačno godinu

otpad ostaje, a mnoge brine i to

dana doneli Direktivu o ambalaži

kako će se primenjivati zakoni

i ambalažnom otpadu, kako bi se

Evropske unije, a posebno oni u

poboljšalo upravljanje otpadom.

oblasti zaštite životne sredine. Da

Posebno je značajna Tačka 6. koja

li će biti „vraćanja na staro? Hoće

savetuje države članice da uvedu

li se poštovati samo oni zakoni koji

odgovarajuće podsticaje „za pri-

idu na ruku populistima? Ima li

menu hijerarhije otpada uključujući

računice da se preskupe regulative

ekonomske instrumente i druge

proistekle iz Poglavlja 27 i dalje pri-

mere”.

menjuju? Sve opcije su otvorene,

To konkretno znači da će za razd-

budući da je nakon „Brexita”

vajanje ambalažnog otpada morati

političkom scenom Velike Britanije

da se izdvoji dodatni novac, a tu

zavladao „blagi haos”, koji kolumn-

su i nove kvote za količine recik-

istu dnevnika „The Guardian” Mar-

liranih materijala do 2025. godine.

tina Kettlea neodoljivo podseća na

Svi ovi novi troškovi nikako ne idu

jednu drugu „političku zapetljan-

na ruku zagovornicima istovreme-

ciju” koja je neugodno eksplodi-

nog povećanja i smanjenja javne

rala Evropi u lice tridesetih godina

potrošnje. Naime, britanski populisti

prošlog veka. „Politički miljei ‘post-

zagovaraju izvesne mere štednje na

brexitovske’ Britanije i Vajmarske

državnom nivou, dok istovremeno

Republike zastrašujuće su slični”,

podstiču javnu potrošnju, što je u

ističe Kettle u svom tekstu. „Liber-

anketama građana okarakterisano

alna demokratija se više ne može

kao: „Oni samo žele naš novac”.

Stručnjaci ističu da planiranjem

uzeti zdravo za gotovo - autoritarne

Razrešenje situacije koju je proiz-

i pripremanjem hrane unapred,

partije čak dobijaju na snazi u

vela fascinantna brzina proizvodnje

te korišćenjem ambalaže koja

zemljama sa dugom demokrat-

ambalažnog otpada i nevoljnost da

nije za jednokratnu upotrebu,

skom tradicijom... Postoji rizik da će

se ona reši biće aktuelna još neko

možete značajno smanjiti količinu

političko poverenje nastaviti da se

vreme. Za početak, Britanija prvo

neželjenog ambalažnog otpada.

raspliće na načine koji će dodatno

mora da odluči da li zaista želi da

Tako se takođe štedi novac i

oslabiti našu sposobnost da se efi-

istupi iz EU i ako je odgovor pozi-

redukuju količine hrane koje završe

kasno suočimo s problemima kao

tivan - kada će to učiniti. Do tada

u otpadu.

što su Brexit, nejednakost i klimat-

raste pritisak na reciklere, građane i

Sa druge strane, gradske vlasti

ske promene.”

životnu sredinu...

.)

podsećaju da je London, kroz povoljne kredite i razne podrške,

Info

uložio previše novca u otvaranje

Dokument s Dopunama Direktive EU o ambalaži i ambalažnom

novih radnih mesta u restoranima

otpadu možete pročitati na hrvatskom jeziku na Službenom

i lokalnoj industriji hrane, te im

listu Evropske unije. Tekst preumite putem QR koda.

nikako ne ide u prilog da podstiču Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

63

Photo by Alexas Fotos from Pexels

menjanje navika zaposlenih koji su

energija

Budućnost čiste energije već je počela Čisti vodonik će igrati ključnu ulogu u svetskoj tranziciji ka održivoj energetskoj budućnosti...

P

i ranije nego što se očekivalo.

Odakle dolazi vodonik - veoma je važno pitanje. Trenutno se uglavnom

ostoji sve veći međunarodni

upotreba suočava se sa izazovima.

proizvodi industrijski iz prirodnog

konsenzus da će čisti vo-

Međunarodna agencija za energiju

gasa, koji generiše i značajne emisije

donik igrati ključnu ulogu u

priprema veliku studiju procene po-

jedinjenja čija je osnova ugljenik.

svetskoj tranziciji ka održivoj ener-

tencijala vodonika, njegove ekonom-

Taj tip je poznat kao „sivi” vodonik.

getskoj budućnosti. Od ključne je

ske opravdanosti i benefita. Budući

Čistija verzija je „plavi” vodonik, pri

važnosti da se pomogne u smanjen-

da će biti objavljen sredinom juna,

čijoj se proizvodnji emisije ugljenika

ju emisija ugljen-dioksida iz industrije

ovaj izveštaj će biti ključni doprinos

hvataju i skladište, ili ponovno

i transporta, kao i da se obezbedi

japanskom predsedavanju G20.

koriste. Najčistiji od svih je „zeleni”

dugoročno rešenje za energetske

Istraživači su otkrili da čisti vodonik

vodonik, koji se dobija iz obnovljivih

potrebe čovečanstva.

još uvek košta previše da bi ušao

izvora energije bez proizvodnje

Vodonik je svestrani energent koji

u tržišnu utakmicu. Prema nekim

ugljen-dioksida.

se može proizvesti iz širokog spektra

procenama, cene se ne mogu

izvora i koristiti na mnogo načina

dovoljno smanjiti još najmanje deset

u celom energetskom sektoru, te

godina. Ali, uprkos neizvesnosti oko

Emisije CO2 mogu učiniti sivi vodonik skupljim

bi u svom čistom obliku mogao

budućnosti čistog vodonika, pos-

Trenutno je „sivi” vodonik jeftiniji od

postati „game-changer” u ener-

toje obećavajući signali da bi ovaj

ostala dva. Njegova cena se procen-

getici. Međutim, njegovo široka

energent mogao postati pristupačniji

juje na oko 1,50 evra po kilogramu,

64

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

a najviše zavisi od cena prirodnog gasa, koji varira širom sveta. Mnogi pretpostavljaju da će cena „sivog” vodonika ostati na ovom relativno niskom nivou u doglednoj budućnosti.

Međutim, projekcije Međunarodne agencije za energiju (IEA - International Energy Agency) ukazuju na rast cena prirodnog gasa zbog tržišnih uslova. I što je još važnije, zanemaruje se potencijalna volatilnost cena gasa (raspon i brzina kretanja cena), što se i potvrdilo u Evropi, gde su više vezani za spot-tržište (tržište na kome se roba prodaje po dnevnoj ceni). Štaviše, emisije CO2 u „sivom” vodoniku nose veće troškove. U sistemu trgovanja emisijama u Evropskoj uniji, cena CO2 je u rasponu od 20 do 25 evra po toni. Sve veći broj zemalja Evropske unije želi da uspostavi minimalnu cenu CO2 koja će se u narednih deset godina postepeno povećavati na oko 30 do 40 evra po toni. To znači da bi na kraju cena CO2

Mreža daljinskog grejanja Elektromreža Sistemi gasovoda i tečnih goriva Vodonik Vodonik može povezati različite energetske sektore i mreže za prenos i distribuciju energije, te na taj način povećati operativnu fleksibilnost budućih energetskih sistema s niskom emisijom CO2.

Ilustracija: International Energy Agency

mogla ispasti skoro 0,50 evra viša, te bi kilograma „sivog” vodonika u

sida (Carbon Capture, Utilization,

kretanja mogla bi spustiti cenu „malo

Evropi koštao oko dva evra.

and Storage - CCUS) pozicion-

čistijeg” vodonika čak i pre nego što

U svetu koji nosi teško nasleđe

iraju u rasponu od 50 do 70 evra

se to očekuje.

„ugljenika”, štetne emisije su sve više

po toni. Cena je niža u specifičnim

društveno neprihvatljive, te tako i

slučajevima kao što je proizvodnja

industrijski proizveden „ne-toliko-čist”

amonijaka. Ovo stavlja trenutnu cenu

vodonik.

„plavog” vodonika u Evropu iznad

Cena „zelenog” vodonika zavisi od obnovljivih izvora energije

cene „sivog” vodonika, ali taj jaz će se

Različiti faktori formiraju cenu „zele-

„Plavi” vodonik može smanjiti jaz

smanjiti ako se cena emisije CO2 do-

nog” vodonika, a on trenutno košta

datno poveća u narednim godinama.

između 3,50 i 5 evra po kilogramu.

Na cenu „plavog” vodonika

Kada se proces CCUS-a u postrojen-

Prvi je trošak elektrolize - procesa

uglavnom utiču cene prirodnog gasa.

jima za dobijanje „plavog” vodonika

kojim se vodonik proizvodi iz vode

Međutim, njegov drugi najvažniji

poveća i standardizuje, cena će se

koristeći obnovljivu energiju. Uku-

pokretač je trošak „hvatanja” i

verovatno smanjiti.

pni globalni kapacitet elektrolize je

ponovnog korišćenja ili skladištenja

Na kraju krajeva, inovacije bi morale

trenutno ograničen i veoma skup.

emisija ugljenika.

otvoriti više mogućnosti za korištenje

Većina stručnjaka u „zelenoj” indus-

Sadašnje procene cenu zahvatanja,

CO2 u industriji, što bi moglo dodatno

triji očekuje da će značajan porast ka-

korišćenja i skladištenja ugljen-diok-

smanjiti troškove CCUS-a. Takva

paciteta elektrolize smanjiti troškove

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

65

energija za oko 70% u narednih deset godina.

za domaću upotrebu, ali i „zelenog”

Očekuje se da će se u narednih 10 do

Najkritičniji faktor za cenu „zele-

vodonika za domaće tržište i izvoz.

15 godina drastično povećati proiz-

nog” vodonika je, međutim, cena

vodnja energije na moru u severozapadnoj Evropi. U ovom delu sveta

ljivih izvora, koja se koristi u procesu

Ka globalnom tržištu čistog vodonika?

elektrolize. Troškovi proizvodnje

„Zeleni” vodonik se u principu može

mogao bi da počne već do ranih

energije sunca i vetra su se spektaku-

slati širom sveta na mesta gde su

2030-ih.

larno smanjili u protekloj deceniji. To

jeftini obnovljivi izvori energije ne-

Neki veliki industrijski igrači, kao što

bi trebalo da bude pokazatelj tenden-

dostupni. U Japanu postoji nekoliko

je „Engie”, jasno su istakli ciljanu cenu

cije troškova proizvodnje „zelenog”

važnih pilot projekata - sa zemljama

za „zeleni” vodonik da bi postigli

vodonika u budućnosti. Slično vetru i

poput Australije, Saudijske Arabije i

paritet sa „sivim” vodonikom do 2030.

suncu, može se smanjiti mnogo brže

Bruneja - kako bi se odredio najbolji

Japanska vlada je takođe formulisala

nego što stručnjaci sada očekuju.

način za transport brodovima „zele-

stroge ciljeve za trošak čistog vodon-

U zemljama i regijama „bogatim”

nog” ili „plavog” vodonika. Prerano

ika do 2040. godine. Te ambicije su

sunčevim zracima i energijom ve-

je reći kako će se formirati troškovi

dugoročne, ali ne isključuju značajnu

tra - kao što su Bliski Istok, Severna

transporta i koliko brzo će se razviti

upotrebu „zelenog” vodonika u

Afrika i Južna Amerika - cene zelene

globalno tržište vodonika. U zavis-

narednih nekoliko godina. To se već

električne energije su se spustile na

nosti od tehnološkog napretka, tržište

dešava na lokalnom nivou širom Ev-

oko dva evro centa po KWh.

slično današnjem prometu tečnog

rope, gde jedinice za vetar ili solarnu

Stručnjaci očekuju da će u bliskoj

prirodnog gasa može ugledati svetlo

energiju na terenu stvaraju „zeleni”

budućnosti biti još pojeftinjenja.

dana u narednim decenijama.

vodonik za primenu u industriji, trans-

Bivši američki sekretar za energetiku

Šta sve to znači za cenu „zelenog” vo-

portu ili skladištenju energije.

Steven Chu nedavno je sugerirao

donika u Evropi? Prvo, možda je zaista

Mnoge kreativne kompanije su na

da bi cene mogle uskoro ići i do 1,5

potrebno više vremena da se skreše

ovome zasnovale svoje održive

američkih centi (1,3 evro centi) po

cena „zelenog” vodonika. Povećanje

poslovne planove. Švedska elektro-

kilovat satu.

obima elektrolize moralo bi smanjiti

privreda „Vattenfall” je izračunala da

U tim zemljama i regionima postoji

troškove, baš kao i masovna proizvod-

bi proizvodnja automobila vrednog

realna mogućnost masovne proiz-

nja koja će zahtevati velike količine

20.000 evra bila skuplja za samo 200

vodnje zelene električne energije

jeftine zelene električne energije.

evra ukoliko bi upotrebili čelik bez CO2

električne energije dobijene iz obnov-

masovni promet „zelenog” vodonika

(koristeći „zeleni” vodonik) umesto običnog čelika. To sugeriše da bi se tržišta mogla razviti za potrošače koji su spremni da plate od jednog do tri odsto više za proizvode dobijene korištenjem „zelenog” vodonika.

Danska energetska kompanija „Orsted” nedavno je objavila da paket njene berzanske ponude energije dobijene iz vetra na moru u Holandiji uključuje proizvodnju „zelenog” vodonika za industrijsku upotrebu. To pokazuje da se novi poslovni modeli smišljaju dok govorimo, što povećava mogućnost pozitivnih iznenađenja.

66

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Oblikovanje budućnosti vodonika kroz politike

vodonika u industriji. Francuska

čistog vodonika u Evropi, čak i ako

vlada postavila je cilj od deset odsto

počnemo stidljivim koracima.

Energetska politika može da napravi

korištenja „zelenog” vodonika u

Drugi važni politički instrumenti

veliku razliku kroz mere kao što su

industriji za 2022. godinu, te 20% do

uključuju povećanje obima

minimalne cene CO2. Drugi važan

40% za 2027. godinu.

istraživanja i razvoja čistog vodonika,

faktor je način na koji vlasti mogu

Predlog nekih industrijskih igrača u

kako je dogovoreno u inicijativi Mis-

podsticati energetsku tranziciju.

Nemačkoj (Shell, Siemens, Tennet)

sion Innovation; ukidanje subvencija

Holandska vlada je najavila proširenje

ima za cilj organizovanje kombino-

za fosilna goriva; garancije porekla

svog programa niskih emisija. U

vane aukcije offshore polja za ele-

za „plavi” i „zeleni” vodonik; povoljna

ovom trenutku, to je ograničeno na

ktrolizu, što bi značilo povezivanje

implementacija Evropske direktive o

subvencije za proizvodnju obnovljive

lanca vrednosti u jednoj ponudi.

obnovljivim izvorima energije (RE-

energije, ali će uskoro biti prošireno

Standardi „nulte emisije” za vozila

DII); zajednički standardi kvaliteta i

kako bi uključilo sve moguće isplative

postaju sve popularniji u mnogim

sigurnosti; i usaglašeni regulatorni

načine za smanjenje CO2, uključujući

gradovima i zemljama. Oni su snažan

pristupi o tome koje uloge različiti

i CCUS. To će pomoći tržišnoj akti-

pokretač primene „čistog vodonika”

učesnici na tržištu mogu igrati na

vaciji projekata „plavog” vodonika i,

u transportu, gde dizel i benzin brzo

ovom novom tržištu.

u zavisnosti od toga kako se troškovi

postaju manje prihvatljivi. Ovo može

Možemo očekivati da ćemo u nared-

razvijaju, nadamo se da će u bliskoj

još brže smanjiti troškove elektrolize.

nim mesecima mnogo više čuti o poli-

budućnosti zaživeti i projekti „zelenog

Mnoge tekuće rasprave u Evropi

tikama koje će stimulisati stvaranje

vodonika”.

takođe uključuju predloge kao što

jedinstvenog tržišta čistog vodonika

Francuska strategija za vodonik

je obaveza da se u gasovode uklopi

u Evropi. Budući da je budućnost

uključuje jasne ciljeve za „ozelen-

i čisti gas (uključujući vodonik). To

čistog vodonika već počela.

javanje” trenutne upotrebe „sivog”

bi pomoglo da se pokrene tržište

https://www.iea.org

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

67

energija

britanska „solarna kriza” Predlog povećanja PDV-a na instalaciju solarnih panela s 5 na 15%, dok istovremeno proglašava „klimatsku krizu”, stavio je britanski Parlament u žižu kritika...

P

domaćinstva koja žele da pomognu.

REA se nada da će Vlada saslušati naše preporuke, razmotriti i hitno rešiti ovo pitanje, kako ne bi bio uzaludan naporan rad poduzetnika koji su se trudili da smanje troškove solarne energije i energetskog skladištenja.”

Vlada je saopštila da je odluku donela u skladu sa zakonom EU koji je 2015.

ovećanjem PDV-a na solarne

umesto malim, ‘zelenim’ biznisima”,

godine diskontnu stopu poreza

panele sa pet na 20 odsto

zaključila je ona.

proglasio nezakonitom. Međutim,

rizikuje se da njihova insta-

Udruženje za obnovljivu energiju

nakon odluke, vlada nije odmah uvela

lacija bude potpuno neekonomična,

(REA) kritikuje predlog novih poreza i u

promene, a Evropski sud pravde je

upozoravaju stručnjaci. Iako je ranije

svom saopštenju navodi da je posku-

2016. objavio akcioni plan za PDV

ovog meseca parlament Velike Britani-

pljenje došlo kao hladan tuš za „ze-

bez komentara za solarnu energiju.

je proglasio klimatsku krizu, stope za

lenu industriju”, pogotovo zbog toga

U Vladi podsećaju da će se promene

fosilna goriva, uključujući gas i ugalj,

što su nakon konsultacija sa ministri-

primenjivati na projekte čiji troškovi

ostaće nepromenjene (pet odsto), dok

ma 2015. godine dobili čvrsta uveren-

instalacije premašuju 60% ukupne

će materijali za neke obnovljive izvore

ja da će stopa od pet odsto biti fiksna.

cene. S druge strane, troškovi rada će i

poskupeti za efektivno 12,5%. Ove

„Uprkos padu troškova tehnologije u

dalje biti opterećeni stopom PDV-a od

stope će se primjenjivati od 1. oktobra.

industriji, novi porast cena bi mogao

pet posto.

Povećanje PDV-a za materijale za

značiti da se tržište u Velikoj Britan-

Da ironija bude veća, nove stope će

solarne panele i skladištenje baterija

iji zatvara za privlačenje investicija.

stupiti na snagu istog meseca kada je

došlo je u trenucima kada je vladino

Povećanje poreza na opremu za 15

rok da Velika Britanija napusti EU.

službeno savetodavno telo za klimat-

posto, u većini novih projekata je ve-

Slepo pridržavanje zakona Evropske

ske promene preporučilo da Velika

liko opterećenje za ulagače, a ujedno

unije, koju istovremeno želi da napusti,

Britanija dostigne nultu emisiju fos-

i kažnjavanje potrošača koji žele da

dovodi Veliku Britaniju u apsudrnu

ilnih goriva do 2050. godine.

smanje svoj ugljenični otisak”, navodi

situaciju od čega najviše štete imaju

Sian Berry, jedna od lidera Zelene

se u saopštenju.

građani. Iako je deklarativno za „čiste

partije, rekla je za „Independent”:

Analitičar ovog udruženja, Frank

energije”, vlada je u martu ukinula pod-

„Hitno klimatsko stanje je zvanično

Gordon, izjavio je da predloženo

sticaje i tarifni sistem („feed-in tarifa”)

proglašeno, ali nismo mogli imati

povećanje stope PDV-a teško pogađa

koji su doprineli rastu upotrebe solarne

jasniji znak da Vlada nije ni počela

industriju obnovljivih izvora energije,

energije u Velikoj Britaniji. Tako će se

shvatati hitnost. Uz energetsku

koja je već u nepovoljnom miljeu.

sada, nakon najavljenog povećanja

efikasnost i štednje, obnovljivi izvori

„Ova promena dovodi u pitanje

poreza, svi oni koji žele da kupe so-

energije su budućnost, ali ih vlada

planove za ograničenje produkcije

larne panele za svoje domove suočiti

ponovo obara.” Ona je istakla da su

ugljenika u Velikoj Britaniji, kako u

s većim troškovima, a istovremeno

dobavljači, uključujući i mnoge male

domaćinstvima, tako i u poslovnim

neće moći da zarade na prodaji viška

nezavisne kompanije u zajednicama

subjektima. Uprkos nedavnim mas-

električne energije nazad u mrežu.

širom zemlje, bili pogođeni iznenad-

ovnim protestima vezanim za klimat-

Analitičari tvrde da je realnost su-

nim uklanjanjem „feed-in tarife”, a do

ske promene i odluci Parlamenta

morna, jer ako ovo povećanje cena

kraja i izvoznih kvota. „Konzervativna

da proglasi klimatsku krizu, Vlada

„prođe”, ko zna kakve se sve ne-

vlada ponovo daje prednost velikim,

ponovo postavlja prepreku za sman-

prijatne novine u energetici mogu

‘prljavim’ proizvođačima energije,

jenje emisija i povećanje troškova za

očekivati.

68

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Realnost je sumorna, jer ako povećanje PDV-a za materijale za solarne panele i skladištenje „prođe”, ko zna kakve se sve neprijatne novine u energetici mogu očekivati.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

69

energija

kolika je prava cena energije?

Samo trećina najdužih rečnih tokova na svetu ostaje slobodna - bez brana i barijera. Upoznajte šest poslednjih!

T

Nestaju tekuće vode Dugi vodotokovi nestaju. Širom sveta reke postaju sve više fragmentirane nasipima, branama i drugim „tekovinama” razvoja i potrebe za energijom. Sve ove barijere ugrožavaju slatkovodne ekosisteme - i ljude i

ek samo malo više od trećine

dobro povezane. Otkrili su da samo

divlje životinje koji se oslanjaju na

od 246 najdužih reka na

37% slobodno teče - što znači da su

njih. Slobodne reke prenose vodu,

svetu preostaje da slobodno

u velikoj meri nepromenjeni ljudskim

hranjive materije i koridor su za vrste

teče. Tako se drastično smanjuju

intervencijama u obimu protoka i pov-

koje održavaju biološku raznolikost

različite prednosti koje zdrave reke

ezanosti s većim tokovima ili vodenim

i donose korist milionima ljudi. Da bi

pružaju ljudima i prirodi, pokazuje

površinama u koje se ulivaju. Slobodu

pomogao zemljama i zajednicama

nova studija Svetskog fonda za divlje

im ograničavaju brane izgrađene

da bolje zaštite svoje slatkovodne

životinje (WWF) i partnera ove organi-

na pogrešnom mestu, a klimatske

resurse, WWF i partneri su došli do

zacije.

promene utiču na zdravlje reka širom

tehničke definicije slobodne reke, a

Tim istraživača iz WWF-a, Univerziteta

sveta. Preostale slobodno tekuće reke

zatim kreirali prvu mapu utemeljenu

McGill i drugih institucija proučavao

planete uglavnom su ograničene na

na naučnim činjenicama - sveobuh-

je oko 7,5 miliona kilometara reka

udaljene regije basena Amazona i

vatan popis poslednjih slobodnih

širom sveta kako bi utvrdio da li su

Konga.

svetskih reka.

70

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

1. Reka Mura (Slovenija)

3. Reka Bita (Kolumbija)

5. Reka Luangwa (Zambija)

Nazvana „evropskim Amazonom”,

Kolumbijska vlada je juna prošle go-

Luangwa je slobodna ali na njen tok

reka Mura pruža stanište za ugrožene

dine proglasila sliv reke Bita Ramsar-

utiču brane podignute na obližnjoj

i retke vrste kao što su vidre, dunavski

skim područjem (Močvarno područje

reci. Predložena brana na klisuri

losos i crna roda. Nakon poziva WWF-

od međunarodnog značaja), u velikoj

Ndevu ugrožava ovaj divlji vodeni

a i drugih organizacija, slovenačka

meri zahvaljujući WWF-u i partnerima.

put, koji čuva staništa divljači i

Vlada je u februaru ove godine pot-

Pokriva 825.000 hektara, to je najveća

ljudske populacije. U Zambiji, WWF

pisala sporazum o obustavi razvoja

od 11 Ramsarskih lokacija u zemlji i

u ime ljudi i prirode vodi kampanju i

svih hidroelektrana koje bi uništile

jedna od retkih u svetu koja obuhvata

podstiče Vladu da preispita svoje en-

Muru.

ceo rečni sliv slobodnog toka.

ergetske planove i osigura da lokalno stanovništvo zadrži svoja prava na

2. Reka Usumacinta (Meksiko)

4. Paragvajski basen (Brazil)

prirodne resurse.

6. Irrawaddy i Salween (Mijanmar)

Juna prošle godine, predvođena

Gradnja više od 100 brana planiranih

WWF-om i partnerima, državna

za gornji paragvajski basen moglo

administracija Meksika uspostavila

bi ugroziti zalihe vode, biodiverzitet

je rezerve vode u gotovo 300 rečnih

i lokalne zajednice. Nakon ogrom-

U Mjanmaru, Strateška procena utica-

slivova, garantirajući zalihe vode

nih napora udruženja, uključujući i

ja na životnu sredinu je preporučila da

za 45 miliona ljudi u narednih 50

WWF, Nacionalna agencija za vodu

Irrawaddy i Salween - dve poslednje

godina. Čak 93 procenta vode u

u Brazilu suspendirala je plan za po-

dugačke reke u jugoistočnoj Aziji - ne

Usumacinti - najdužoj, najvećoj reci, s

dizanje brana do maja 2020. godine.

bi smele biti ugrožene branama. Ali

najbogatijim biodiverzitetom u Sred-

Međutim, suspenzija se odnosi samo

još uvek postoji rizik, pa alternativni

njoj Americi - sada je zaštićeno od

na reke pod federalnom nadležnošću

izvori energije, kao što je solarna ener-

strane Meksika, kao i posebno svih

- tako da će biti obustavljena gradnja

gija i energija vetra, postaju važne za

država Federacije.

samo 20 od 100 brana.

ljude, reke i ekonomiju zemlje.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

71

energija

72

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Mapiranje Brane osiguravaju bezbednu vodu za

Info

piće i električnu energiju milionima lju-

Više o kampanji „Save the Blue Heart of Europe” pročitajte na

di. Ali kada su izgrađeni na pogrešnom mestu - na primer, glavnom koritu

stranici: www.balkanrivers.net Takođe, možete potpisati i peticiju „No Money. No Dams.” kojom

reke - mogu ometati tok žile kucavice

se zahteva obustavljanje finansiranja projekata koji ugrožavaju

cele regije, uzrokujući drastičan pad

jedine preostale divlje reke u Evropi. Iza peticije i kampanje

biodiverziteta i utičući na migraciju

stoji društveno svesna kompanija „Patagonia”. Peticija se nalazi

riba, poljoprivredu i egzistenciju ljudi

na stranici: www.blueheart.patagonia.com/take-action

koji žive u njenom slivu. reke Stare planine”, održan je dotad

brana širom sveta. Ovaj broj raste iz

I naše reke postaju žrtve energetskih potreba

dana u dan kako bi se zadovoljila

Reke u Srbiji nisu ni slobodne, a ni

jeg je zatražena momentalna obusta-

potražnja za hidroenergijom. WWF

čiste. Nedavne visoke vode poka-

va izgradnje svih malih hidroelektrana

pomaže nacionalnim vladama,

zale su koliko suštinski ne brinemo o

u državi.

industrijama i investitorima da raz-

njima. Smeće u potocima i rečicama

Ako pogledamo preko plota,

motre dugoročne uticaje na lokalno

proizvodilo je gomilu problema:

primetićemo da ni u ostalim zemljama

stanovništvo i staništa, te da im ponudi

formiranje „brane”, te posledično

u regionu situacija nije ništa bolja.

druge alternative za zadovoljavanje

izlivanje i plavljenje imovine samo

U cilju zaštite reka Balkana i

potreba za vodom i energijom, kao i da

su jedan od njih. Tu je i pitanje „onih

sprečavanja izgradnje više od 3.000

im pomogne da identifikuju najbolje

drugih” brana - derivacionih mini

planiranih malih hidroelektrana,

mogućnosti za projekte obnove reka.

elektrana.

pokrenuta je zajednička kampanja

Cene energija sunca i vetra padaju, što

Početkom godine u Beogradu, u

„Spasimo plavo srce Evrope” (Save

ih čini atraktivnim alternativama.

organizaciji inicijative „Odbranimo

The Blue Heart of Europe).

Danas postoji više od 60.000 velikih

najveći ekološki protest u Srbiji sa ko-

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

73

održivost

planine su daleko važnije nego što mislite ŐOvi gorostasi su krhki ekosistemi, osetljivi na klimatske oscilacije, i danas im preti velika opasnost budući da se glečeri rastapaju ubrzanim tempom...

P

energijom. U stvari, više od polovine svetske populacije na neki način ima koristi od njihovih resursa.

Ipak, ovi gorostasi su krhki ekosis-

lanine oduvek imaju

dramatične lepote i poštujemo

temi: staništa za biljke i divlje životinje

određenu mističnost za one

zbog velikog fizičkog izazova kada

posebno su osetljiva na klimatske

koji žive u njihovim senka-

pokušamo da dosegnemo njihove

oscilacije, i danas im preti velika

ma. Od Maja i Starih Grka do japan-

vrhove.

opasnost budući da se glečeri

ske šinto religije, planinski bogovi se

Ali jedan aspekt planine se često

rastapaju ubrzanim tempom. U

pojavljuju u kulturama i sistemima

previđa: one imaju ključnu ekološku

međuvremenu, kako se ljudi us-

verovanja kroz istoriju i širom sveta.

ulogu, budući da predstavljaju izvor

pinju sve više i više zbog rekreacije

Takođe, planine volimo zbog njihove

za snabdevanje vodom, hranom i

i u potrazi za resursima, staništa se

74

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

2

4

ovaj način se priznaje da one igraju

paletu specifičnih biljnih vrsta koja ne

uništavaju i degradiraju. Ugrožene i

ključnu ulogu u održivom razvoju

mogu preživeti u nižim zonama. Osim

retke biljke i životinje žive u sve man-

i očuvanju biodiverziteta. Planine

što pružaju dom i podržavaju jedin-

jim područjima, a gorštaci - često

su domaćini 25% svetske „biološke

stvene ekosisteme, ove biljke, pre

među najsiromašnijima - suočavaju

raznolikosti” na kopnu i dom su

svega - drvenaste, igraju presudnu

se sa sve većim teškoćama.

specifičnih vrsta koje ne bi preživele

ulogu u regulisanju regionalne klime.

Evo pet razloga zašto moramo više

na drugim mestima.

Upijajući ogromne količine kišnice,

Mnoge planine su proglašene UNESCO-ovim lokalitetima svet-

ske baštine i rezervama biosfere. Na

da poštujemo naše vrhove:

1

Trinaest posto svetske populacije živi u planinskim područjima.

3

Gotovo trećina svetskih šuma može se naći u planinskim

regijama, a one sadrže raznoliku

Kukuruz, krompir, ječam, sirak,

one su takođe ključne za sprečavanje

kinoa, paradajz i jabuke - šest

erozije, klizišta i padina.

od 20 biljnih vrsta koje snabdevaju

5

Većina svetske sveže vode

Više od 90% njih je u zemljama u

većinu svetske hrane - potiču iz plan-

dolazi iz planina: gradovi kao što

razvoju, a jedna od tri osobe živi

inskih područja. Mnoge ekonomski

u uslovima u kojima je svakod-

vredne namirnice proizvode planin-

Žaneiro i Tokio zavise od planinskih

nevna ishrana neizvesna i upitna.

ske zajednice. To su pokretači svetske

reka. Ova voda je takođe od vitalnog

U obezbeđivanju resursa i podrške

ekonomije - kafa, kakao, med, bilje

značaja u proizvodnji hidroenergije.

za 915 miliona gorštaka širom sveta

i začini. Održiva proizvodnja ovih

Neke zemlje se gotovo isključivo

postoji indirektna koristi za milijarde

namirnica doprinosi poboljšanju uslo-

oslanjaju na planinske regije za proiz-

ljudi.

va života i jačanju lokalnih ekonomija.

vodnju hidroenergije.

su Melburn, Najrobi, Njujork, Rio de

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

75

aktivizam

i voda i problemi su nam zajednički Vodna agencija se neprestano bori za ljudsko pravo na vodu, ali staje i u odbranu prava vode. Razgovarali smo s inicijatorom „Vodne agencije” Jožem Cvetkom i njegovom saradnicom Majdom Adlešić...

P

ravo na vodu jeste osnovno

Jože Cvetko iz Slovenije, inicijator,

ljudsko pravo, ali ne treba

pionir i inovator u „Vodnom agentu”,

zaboraviti da i priroda, ili

odnosno „Vodnoj agenciji”, sa sarad-

konkretno voda ima svoje prava. Na

nicom Majdom Adlešić iz Srbije, uvek

to nas već nekoliko godina podseća

skreću pažnju na jednu paradigmu,

društvo „Vodna agencija” iz Rogaške

koja govori o tome da je voda obnovlji-

Slatine (Slovenije). U Sloveniji i Srbiji,

vi resurs, što svakako nije tačno. „Sva-

ali i u mnogim drugim zemljama, pre

kim kontaktom sa čovekom voda gubi

svega je poznata kroz projekat „Vodni

na kvalitetu i nikako se više u prirodu

agent” koji se od 2010. godine (u

ne vraća ista, odnosno obnovljena”,

To je ideja, vizija i način kako promen-

Srbiji od 2014.) sprovodi u osnovnim

podsećaju Majda i Jože, dok vodimo

iti svest o vodi i njenoj zaštiti, kako

i srednjim školama. Glavni ciljevi pro-

važan razgovor o pravima vode.

pokrenuti na akciju i tu akciju sproves-

jekta jesu smanjenje i racionaliziranje

ti i, naravno, postići održivost svega

potrošnje vode, uvođenje alternativnih

Šta je Vodni agent i šta je iniciralo

u smislu trajnog očuvanja rezultata i

sistema za upotrebu vode i smanjenje

kreiranje ovakve vrste programa?

unapređenja istih. Za nas dvoje to je

zagađenje voda agresivnim hemijskim

Majda & Jože: „Vodni agent” je

način života.

sredstvima i metodama.

trenutno, u ovoj fazi, više od projekta.

Precizniji opis „Vodnog agenta”

76

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

WWF – Pojedinci, škole, kompanije, lokalne samouprave i institucije mogu se uključiti u projekt Vodni agent. Dobrodošli su ljudi sa idejama o unapređenju stanja vode u svojim sredinama, kao i škole koje bi aktivno učestvovale u poređenju podataka potrošnje sa drugima putem aplikacije. https://www.vodnaagencija.org https://twitter.com/vodnaagencija www.instagram.com/vodniagent/

je ustvari program, sinergija više sadržaja i projekata koji svi zajedno za cilj imaju promenu načina ophođenja prema vodi. Ideju „Vodnog agenta” pokrenulo je 2010. godine Jožino inovatorsko rešenje, odnosno mini merni uređaj za praćenje potrošnje vode. Ideja za ovo rešenje nastala je u porodičnom okruženju I okolnostima.

Obzirom da ima dvoje dece koja su tada bila mlađeg uzrasta interesovalo ga je koliko vode potroši dečak koji je izuzetno kratko boravio u kupatilu a koliko devojčica koja je dosta vremena provodila u kupatilu. U toj

Jože Cvetko: „U projektu je sada nekoliko hiljada dece, oni znaju za Vodnog agenta i stasavaju u odrasle ekološki osvešćene i odgovorne ljude.” Foto: iz arhive J.C. i M.A.

nameri bilo mu je bitno da potrošnja

pokrenuto 2012. godine testiranje u

A zatim i da nađem model i projekat

vode ne ide ispod minimum na uštrb

učionicama u osnovnim školama koje

sprovedem u osnovnim školama

higijene i zdravlja, ali ni preko granica

su uključene u program Eko škole u

kod nas. Čitava priča je od početka

racionalnog na uštrb prekomerno

Sloveniji.

imala pozitivni predznak zajedno

potrošene vode. I kako to biva, upravo

Majda: Čitava priča počela je da biva

sa udruženjem građana „Kultura na

je veoma aktivan dečak priču o tome

vidljiva i obzirom da su zahvaljujući

dlanu” iz Novog Sada, konkurisali

preneo svojoj učiteljici u osnovnoj

internetu i društvenim mrežama

smo kod Pokrajinskog sekretarijata

školi u Polzeli i mini merni uređaj je

informacije postale lako dostupne,

za energetiku i mineralne sirovine i

dospeo u učionicu, te su svi drugari iz

do informacija o inovacijama i ak-

tokom 2014. godine dobili sredstva

razreda pratili potrošnju vode. Bilo je

tivnostima sam došla i sama. Poželela

da sprovedemo projekt u osnovnim

jasno da je kao i kod svake inovacije

da najpre ideju predstavim kod nas

školama i vrtićima Opštine Bački

neophodno testiranje produkta te

- putem Ekolista, časopisa sa kojim

Petrovac i započnemo poređenje

je nakon laboratorijskih testiranja

sarađujem od početka pokretanja.

potrošnje vode u Vojvodini i Savin-

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

77

aktivizam jskoj regiji u Sloveniji. Time je projekt Vodni agent koji potiče iz Slovenije dobio međunarodni karakter. Sada u projektu imamo 12 država, nekoliko stotina osnovnih škola, srednjih škola i univerziteta. Razvili smo partnersku mrežu od Holandije do Izraela i od Ukrajine do Portugalije. Još uvek smo

Što smo dublje ulazili u ovu problematiku i temu vode uopšte, dolazili smo do spoznaja i saznanja da i voda ima prava, da vodu takođe treba braniti i da je potrebno stati u odbranu prava vode...

voda obnovljivi resurs što svakako nije tačno. Svakim kontaktom sa čovekom voda gubi na kvalitetu i nikako se više u prirodu ne vraća ista, odnosno obnovljena. Ni u kvantitativnom ni u kvalitativnom smislu.

U ovakvim pionirskim i vizionarskim poduhvatima deca su najbolji savezn-

najaktivniji u Dunavskom regionu, ali

ici, jer su otvorenih umova, veoma

sve više izlazimo iz tog prostornog ok-

spremna na saradnju, iskrena i dobro

vira. Mreža saradnika se razvila takođe

Majda & Jože: Sa početkom ak-

prenose informacije. I zahvaljujući

i ojačala i strukturno i brojčano.

tivnosti u projektu Vodni agent došlo

njima može se uticati i na starije. Tema

Aktivnosti se odnose na direktno

je do registrovanja društva Vodna

vode u projektu Vodni agent obrađuje

sprovođenje projekta Vodni agent

agencija koje sad i sprovodi pro-

se kroz veliki broj podtema i aspekata

u školama krozedukativni paket koji

jekt. I sve se dešavalo u vreme kad

obzirom da je opšte prisutna u našim

obuhvata merni uređaj, aplikaciju za

se u Sloveniji vodila kampanja za

životima. Potpuno nam je jasno koliko

unos podataka merenja i radionicu

upisivanje ljudskog prava na vodu u

ljudi imaju nepotpune informacije

Vodna stanica. U svakoj državi je

Ustav Republike Slovenije. U samim

i saznanja o vodi i o tome šta se sa

sam edukativni process usklađen sa

začecima delovanja društvo Vodna

njom dešava.

školskim kurikulumom. Takođe se

agencija je i učestvovalo u ovim

angažujemo na sprovođenju pro-

aktivnostima organizujući akcije

Šta je vizija a šta dosadašnji rezul-

jekata u kojima smo partneri kako

prikupljanja potpisa i ukazujući na tu

tati Vodnog agenta?

što je Easmus+ projekt Wat.Edu i

činjenicu da je voda ljudsko pravo i da

Majda & Jože: Da bismo uopšte

projekt Water agent V003 koji je

će upisivanjem u Ustav biti sačuvana

opravdali svoje vizije najpre ćemo

baziran na našem projektu za države

a privatizacija sprečena i zaustavljena.

navesti dosadašnje rezultate koji nas

Višegradske četvorke. Važan seg-

Vodna agencija je sa projektom Vodni

upravo i motivišu da stvaramo vizije i

ment naših aktivnosti je promocija

agent i dalje aktivni borac za ljudsko

radimo dalje. Činjenica je da se svuda

globalnih ciljeva održivog razvoja i

pravo na vodu i aktivno delujemo u

gde je postavljen mini merni uređaj

kao partneri inicijative Evropska ne-

okviru Evropskog pokreta za vodu.

potrošnja vode smanjila do 30%. To

delja održivog razvoja organizujemo

Međutim, što smo dublje ulazili u ovu

se nije desilo tek tako. Pored praćenja

program u velikom broju država i

problematiku i temu vode uopšte,

potrošnje, upoređivanja sa drugima

gradova. Sastavni deo projekta Vodni

dolazili smo do spoznaja i saznanja da

preko www.wateragent.eu i obilaska

agent je organizovanje Međunardne

i voda ima prava da vodu takođe treba

Vodne stanice, sa decom se radi na

konferencije kao i publikovanje Revije

braniti i da je potrebno stati u odbranu

razne druge načine – interaktivne

„Vodni agent”.

prava vode.

radionice, kreativne radionice i slično.

I ako smo već svesni da bez nje nema

I kroz sve to kao proces dolazi do

Vodni agent, odnosno društvo

života želimo da stavimo ljudima do

promene ponašanja konkretnih akcija

Vodna agencija koje je proistekla iz

znanja da pravo na vodu i pravo na

koje, eto, smanje potrošnju vode.

ovog projekta je neumorljivi borac

život možemo tražiti ako najpre osves-

Odnosno racionalizuju je, jer naša

za ljudsko pravo na vodu. Često čak

timo i odbranimo prava same vode.

ideja nije štednja već normalna, smis-

ni ne razmišljamo o ovom našem

Da je čista, da je što slobodnija u

lena potrošnja uz koju su zadovoljene

pravu, niti shvatamo u kolikoj meri

prirodi, ne promenjenih tokova. Da se

higijenske, zdravstvene i sve ostale

je ono ugroženo, ali postoji jedno

njeno ekspolatisanje smanji, da skren-

potrebe. U projektu je sada nekoliko

pravo koje ni ne primetimo…

emo pažnju na jednu paradigmu da je

hiljada dece, oni znaju za Vodnog

78

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

agenta i stasavaju u odrasle ekološki

svakom slučaju će biti kontaminirana

njoj brinemo nezagađena. Pri tome,

osvešćene i odgovorne ljude.

sa svim i svačim. Znači cilj je da se

čovek je najveća opasnost za vodu

Ovo dalje je vizija. Sa onim što radimo

smanji/racionalizira potrošnja vode,

iako “brine” o njoj. Pored toga voda

danas mi stvaramo dobru bazu za

uvode alternativni sistemi - kišnica

ne poznaje državne granice i nosi sve

sutra i dalje. Da današnja deca kao

za wc, veš mašine, pranje dvorišta,

sadržaje sa sobom od izvora do ušća.

odrasli postanu svesni građani koji će

voda iz prečistača za zalivanje zele-

Pođimo od Slovenije, kao države iz

počev od svojih domova i porodica

nih površini itd. - smanji zagađenje

koje potiče Vodni agent. Iako su sis-

biti odgovorni u borbi za pravo vode.

agresivnim hemijskim sredstvima i

tem države i zakonodavstvo uređeni

U tom pravcu se radi na novom ino-

metodama.”

na visokom nivou, podaci o kvalitetu

vatorskom rešenju, ali o tome ćemo

vode su veoma dramatični. Država

pričati kad dođe vreme.

Šta govore statistike o vodi i

na visokom stepenu razvoja, sa

Naravno, deo vizije je da Vodni agent

njenoj zagađenosti i nedostatku

izraženim potrošačkim mentalitetom

uđe u što više škola, kompanija,

u Sloveniji, Srbiji i u svetu uopšte?

iako je prepoznatljiva po svojim

bolnica, hotela… I naravno domova.

Da li uopšte možemo i treba da

vodama i rekama, ne može pouzdano

Radimo na tome da nas, odnosno

„razgraničavamo” podatke?

da tvrdi da nema problem sa vodom.

merni uređaj i aplikaciju prihvate kao

Majda & Jože: Statistike su, nažalost,

Upravo taj visoki stepen razvoja

deo didaktičke opreme u osnovnim

poražavajuće. Jednako kao što nam

i navike ljudi dovode do velikog

školama, najpre u Sloveniji pa dalje.

je voda svima zajednička, tako su

zagađenja voda. I, na žalost, veliki

Da učestvujemo u što više projekata

i problemi. Nemoguće je napraviti

broj podzemnih voda iz kojih se crpe

koji se bave temom vode. I da što više

granice i definisati razlike, jer koliko

vode za preradu u vodu za piće su

putujemo i krećemo se kao voda.

god bio spor proces kruženja vode

zagađene. Zbog svoje dostupnosti i

Voda se u prirodi stalno kreće. Njen

u prirodi, klimatske promene su

upotrebljivosti, voda je neophodna za

najbolji deo moderan čovek uzima

takvih razmera da mi više ne možemo

sve svakodnevne zadatke kod kuće,

za sebe kroz vodovodne sisteme.

garantovano tvrditi da je neka voda

u industriji, ukratko, svuda. U Sloveniji

Tu je voda odmah u problemu. U

apsolutno naša i da je zato što mi o

se 70 % vode upotrebljava u energetici za hlađenje, 16 % je upotrebljena kao pijaća voda, 14 % kao tehnička voda. Podaci koji su dosta slični u svim razvijenim zemljama odnose se na to na koji način se koristi voda za piće, osim za piće: kupanje i umivanje (32 %), sanitarije (32 %), pranje rublja (14 %), pranje sudova (7 %), čiščenje (4 %), kuvanje (7 %) i ostalo. Podatak o količini popijene vode za piće je zanemarljive vrednosti. Time su stvari dovedene do apsurda. Pri tome se sporo razmišlja o uvođenju alternativne vode, dvostrukih instalacija i slično.

U Sloveniji 98% naseljenih mesta

Vodni agent u mestu Krško u Sloveniji: Vizija Vodne agencije je da današnja deca kao odrasli postanu svesni građani koji će počev od svojih domova i porodica biti odgovorni u borbi za pravo vode. Foto: iz arhive sagovornika J.C. i M.A.

je sa organizovanim vodovodom i 56% sa javnom kanalizacijom, i čak veoma mala naselja imaju prečistač

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

79

aktivizam otpadnih voda. Iz budžeta države 29%

vodovoda dobija nekvalitetnu vodu

potpunosti ostati bez vode. Mnoge

se izdvaja za zaštitu životne sredine

za piće. Od 42 izgrađena prečistača

države koriste iste izvore, kao što je

gde veliki deo odlazi na zaštitu voda.

otpadnih voda samo 19 postojenja

na primer reka Nil, i tu upravo stalno

Kao država članica EU u obavezi

je u funkciji. Neki nisu ni izgrađeni a

i eskalira mogućnost ratova, i to oko

je da do kraja 2020. godine sve

sredstva su nenamenski potrošena.

vode za piće.

septičke jame zameni nepropusnim

Očekuju nas teški zadaci prilikom

septičkim jamama. U okviru bilateral-

rešavanja Poglavlja 27 u predpristup-

Šta je planeti Zemlji voda a šta je

nih aktivnosti ima programe podrške

noj EU fazi.

ona nama „Zemljanima”?

i sufinansiranja aktivnosti u državama

Zbog nestašice vode u svetu se već

Majda & Jože: Naša planeta je

regiona, pa i Srbije, za uređenje vodo-

vode ratovi iako možda nisu tako

jedina sa tako obilnom količinom

vodne i kanalizacione infrastrukture i

deklarisani.Podaci UN pokazuju da je

vode. I kako se često može videti kao

prečistača otpadnih voda. Pored toga

u posebno teškom položaju arapski

poruka na društvenim mrežama: Mi

što su uspeli da unesu pravo na vodu

svet – na Bliskom istoku i u severnoj

na planeti koristimo milijarde dolara

u Ustav, Slovenci se sve više bore za

Africi, gde živi pet odsto stanovništva

za istraživanja da otkrijemo još neku

eliminisanje i zabranu upotrebe jakih

planete, koji imaju samo 0,9 odsto

planetu u vasioni sa vodom i trilione

herbicida kao što je Glifostat (kod

svetskih rezervi vode. Saudijska

dolara da zagadimo postojeću vodu

nas poznat kao Total) koji je jedan od

Arabija će u narednih 20 godina u

na planeti Zemlji. Tri desetine kopna

najvećih zagađivača poljoprivrednog

je okruženo sa sedam desetina vode.

zemljišta, izazivača kancera i nestanka

Fizičke osobine vode se nisu pre-

mnogih životinjskih vrsta i to sve preko vode u koju dospeva spiranjem.

Nasuprot tome, u Srbiji samo 17% naselja ima javnu kanalizacionu mrežu, preko 20 naselja u Vojvodini iz

Činjenica je da se svuda gde je postavljen mini merni uređaj potrošnja vode smanjila do 30%...

terano promenile kroz evoluciju. Mi na radionicama često kažemo deci da pijemo istu vodu kakvu su pili dinosaurusi, misleći na količinu i starost.

Isto tako na primeru pune flaše vode pokažemo im da je od sve vode na svetu, ukoliko bi je stavili u tu bocu, za nas je dostupna i upotrebljiva samo ona koja stane u čep te boce.

Ono što se promenilo od vremena dinosaurusa je brojnost stanovništva i navike ljudi. Danas istu količinu vode deli skoro osam milijardi ljudi, samo pre 40 godina to je bilo četiri milijarde ljudi ili 300 miliona ljudi u vreme Rimskog carstva. Zato je sa lica Zemlje tokom 20. veka nestalo polovina vlažnih staništa i životinjskih i biljnih vrsta koje su ih nastanjivale i mnogobrojne reke ne dospeju do mora u koja su se nekad ulivale.

Svesni smo borbe koja se vodi za

Ideju Vodnog agenta pokrenulo je 2010. godine Jožino inovatorsko rešenje, odnosno mini merni uređaj za praćenje potrošnje vode koji se danas nalazi u mnogim vrtićima i osnovnim školama. / Foto: iz arhive sagovornika J.C. i M.A. 80

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

sprečavanje izgradnje mini hidrocentrala na rekama širom Srbije. Isto tako su se u Sloveniji borili za sprečavanje

izgradnje MHE na reci Dravi.

smo veoma nesvesni činjenice

Svima nam predstoji borba

koliko vode potrošimo na

protiv privatizacije vodovoda.

dnevnom nivou. Podaci

U Srbiji je 80% izvorišta vode

svetske organizacije Water

već prodato kompanijama i

Footprint Network sa kojom

ta nam se voda preko polica

društvo Vodna agencija

u marketima vraća flaširana,

takođe saradjuje ukazuju na

deenergizovana i konzer-

podatak da prosečni Evropl-

virana. I niko ne preduzima

janin potroši 180 litara vode

nešto da se to promeni. Čak

dnevno kroz direktan kontakt

se kroz „akcije” vraća u škole i

sa vodom, ali 4500 litara

porodilišta.

vode kroz virtuelnu vodu ili

Živimo u veoma dramatičnom

ostvareni vodni otisak. Kako?

vremenu. Dok s jedne strane

Za sve što smo u toku dana

količine vode nestaju zbog

pojeli, popili, obukli, koristili

ekstremnih temperature, tope

potrošena je voda – u proiz-

se lednici i stvaraju se nove

vodnji, preradi, prehrani,

količine vode. Planeta Zemlja

pakovanju itd. Na primer za

očito prolazi kroz novo Ledeno

proizvodnju jedne pamučne

doba koje mi ne percipiramo

majice od biljke pamuka na

kao takvo jer imamo apokaliptičnu viziju o tome a iste nismo svesni.

Ali se definitivno nama pred očima toliko toga menja, pre svega u samoj strukturi i izgledu planete. To samo dokazuje koliko je planeta Zemlja živa i jaka struktura a da je čovek ta jedinka koja se previše zaigrala sa

Planeta Zemlja je živa i jaka struktura a čovek je jedinka koja se previše zaigrala sa svojim egoističkim potrebama i navikama i uskoro će doći do upostavljanja ravnoteže...

plantaži do gotovog proizvoda utroši se 2.900 litara vode. Ovde treba skrenuti pažnju na to da je tekstilna, modna indstrija jedan od najvećih zagađivača vode. Upravo su u blizini najzagađenije reke na svetu Citorum u Indoneziji smeštene kompanije nekoliko svetskih tekstilnih brandova.

svojim ego potrebama i navikama i

Pored toga, farme i stočarska proiz-

da će tu uskoro doći do upostavljanja

vodnja zagađuju vodu ne samo kroz

ravnoteže.

namenska upotreba sredstava i da

proizvodni proces, već i korišćenjem

sve što se radi bude što vidljivije.

velike količine medikamenata i pre-

Šta sistem, države i institucije treba

parata za životinje koji se u velikom

da urade da očuvamo vodu na

Šta pojedinac može da uradi za

procentu vraćaju u vodu. Procenat

planeti?

„spas” vode?

ribe sa mikroplastikom u telu a koja se

Majda & Jože: Ništa više osim da

Majda & Jože: Čovek, kao jedinka,

izlovljava iz mora i okeana je ogro-

rade svoj posao. Da zakoni, strate-

kao član porodice i zajednice, može

man. Sve više dolazimo do potvrde

gije, nacionalni planovi i slično ne

mnogo više nego sistem, institucije

strašne istine da sve što mi bacimo

budu samo mrtvo slovo na papiru.

ili država. Može da uradi upravo to

u vodu ili zemlju dobijamo nazad

Da na pravilan način sankcionišu

što mi zagovaramo s programom

na tanjiru. Upravo tu svako od nas

zagađivače vode. Da se kompanijama

Vodni agent – pametno promišljanje

pojedinačno treba da se zamisli nad

po visokim kriterijumima odredi kao

ponašanja, promena navika u

svojim postupcima i navikama.

obaveza ugradnja prečistača otpad-

ophođenju sa vodom, promena

nih voda. Takođe da se kontroliše

navika u potrošnji opšteg tipa. Mi

https://www.storyteller.rs

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

81

bašte

Koji je to „vaš stari paradajz”? „Mare Pannonium Garden” malena je bašta na obali mora kojeg više nema. Svaki plod je najvažniji i svaka semenka se računa... Uživajte u trenutku, a trenutak je - sada...

ujne iz Srema, verovatno nemaju

N

neku staru baštu koje se sećate, a

veze jedan s drugim. Još ako je u međuvremenu širenje gradova i izgradnja čitavih naselja pregazilo

ajčešća pitanja koje

su ga bile pune bašte, pa onako

i ponekad i čitave delove gra-

čujem, ne samo u

sočan i lep...”.

dova, šanse da nađete „baš taj”

vreme kad se nabavljaju

Znam. I nemam pojma.

paradajz su minimlne.

semenke i rasad, već tokom cele

Najtačnije rečeno, svi mi imamo

„Ma znate, onaj jabučar”. Koji?

godine jesu: „Znate onaj, onaj

sećanje na neki paradajz koji

Imam ih desetak, iz raznih krajeva

NAŠ STARI paradajz, onaj PRAVI,

nam je bio ukusan, nekad davno.

Srbije. I još toliko iz regiona. I još

onaj UKUSAN?”, „Da li imate seme

Ali, paradajz od pre 40 godina iz

toliko iz celog sveta. Verovatno

onog PRAVOG volovskog srca?”,

bašte moje prababe i paradajz

oko 40. Različitih. Crveni, roze,

„Znate onaj stari šljivar, nekad

neke tetke iz Šumadije ili nečije

braon, zeleni, žuti, slatki, kiselkas-

82

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

ti, odimljeni, mesnati, vodenasti...

za jedan oblik je postalo premalo,

plodove i da iz bašte donosimo

A postoji ih na hiljade. I svi su

pa sad imamo na hiljade imena za

sve punije košare, poprilično su

PRAVI, svi su JESTIVI i svi su više

različite sorte paradajza koje su u

smanjile broj posejanih šljivara još

nego UKUSNI. Koji od njih je vaš?

osnovi, po obliku, jabučari.

i u vreme pre nego su se pojavili hibridi. Danas ih je sve manje.

Da se nakratko vratimo kroz istoriju, u vreme kad je paradajz

Šljivar

Opstaje manja grupa posebnih

bio egzotika stigla „od negde

po vrlo mesnatom plodu sa malo

tamo daleko” i tek počinjao da

vode i pogodnih za sušenje.

osvaja naše kuhinje. Kad je prošlo

Roma je verovatno najpoznatiji

početno „neki crveni plod”, lirski

predstavnik ove grupe.

zanos sa „plod ljubavi” i „jabuka ljubavi”, pa i malo verskog zas-

„Nečije” srce

tranjivanja sa „vučji plod”, parada-

Treća grupa je pomalo nejasna jer

jz koji se odomaćio i u početku

Manji, blago izduženi plodovi,

ime su neki plodovi dobijali zbog

dobijao imena na osnovu onoga

dobili su ime po drugoj voćki

oblika, a neki zbog veličine.

na šta je najviše ličio.

koja je već uveliko bila poznata

Volovsko srce. U vreme kad su im-

- šljiva. Šljivari koje smo znali

ena paradajza nastajala, veliki plo-

Jabučar

pre 40 i više godina postepeno

dovi su povezivani sa najjačom i

Najčešći oblik, okruglast, malo

nestaju. Želja da imamo što veće

najvećom domaćom životinjom

spljošten na polovima, podsećao je na - jabuku. Zato valjda ne postoji deo ove planete u kojem se ikad gajio paradajz da bar jedan njegov varijetet nije dobio ime „jabučar” ili nešto slično tome. Ne, nismo mi izmislili ovo ime, ima ga po celom svetu. U svetu paradajza koji je prebogat različitim varijetetima, jedno ime

Nekoliko volovskih srca iz zemlje i sveta. Mala grupa varijeteta koji su srcolikog ploda i srednje veličine, a ima ih još puno po baštama sveta.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

83

Foto: Mare Pannonium Garden

Jabučari, najbrojnija grupa varijeteta svih zamislivih boja, ukusa i čvrstine plodova.

bašte

84

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

85

bašte

„Ma znate, onaj jabučar”.

Koji? Imam ih desetak, iz raznih krajeva Srbije. I još toliko iz regiona. I još toliko iz celog sveta. Verovatno oko 40.

Različitih. Crveni, roze, braon, zeleni, žuti, slatki, kiselkasti, odimljeni, mesnati, vodenasti...

A postoji ih na hiljade.

86

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

- volom ili bikom (možda u Indiji imaju „slonovo srce”). Vo i bik su

Info - Predrag Radojević je Svetioničar. Opisati ga - veoma je lako: brada i brci,

oličenja snage i veličine, pa su

naočare, šešir... Velika je muka kada treba nabrojati zanimanja ovog svojevrsnog

mnogi veliki plodovi dobijali ime

renesansnog „zelenog” čoveka. Pančevački je vrtlar, građevinar, „kompjuteraš”,

volovsko srce ili bikovo srce. Sa

ljubitelj mirisa piljevine, dizajner, čovek koji stvara i uživa u plodovima svog

druge strane, mnogi plodovi baš

rada. Od majke je nasledio ljubav prema pisanoj reči, a od oca

imaju oblik srca iako po veličini

ljubav prema zemlji i prirodi. Od obe loze nasledio je upornost,

spadaju u „normalne”. Većina

veru u sebe i zrno tvrdoglavosti. Uz životinje je postao bolji čovek,

sorti označenih kao „nečije” srce

ali je u bašti našao potpuni mir.

teški su oko 200 g, u proseku tek malo veći od jabučara. Ali većinu karakteriše stakast ukus i umer-

laboratorijama ukrštanjem riba,

odrednice. Da li vam je sad bar

ena količina vode.

pauka i divljeg paradajza (da,

malo jasnije, zašto vam neki stari

upravo tako čuh!). U pitanju su

jabučar koji ste nabavili uopšte ne

čeri paradajzi koji su dobili ime jer

liči na onaj „vaš stari jabučar” jer

po veličini i obliku podsećaju na

je vodenastiji, kiseliji, drugačije

trešnju (cherry). Kasnije, otkri-

boje... a opet nosi ime jabučar?

vanjem sve većeg i većeg broja

Zato, kad sledeći put potražite

varijeteta različitih boja, veličina

neki paradajz svog detinjstva,

i oblika, ova grupa je podeljena

potrudite se da opišete boju,

na više podgrupa, od mini (do

veličinu, ukus, da li ima više ili

1 cm veličine ploda) do velikih

manje vode u sebi.... Tko ćete

(do 5 cm prečnika, što se smatra

pomoći i sebi i onome od koga

Četvrta grupa često je zapostav-

gornjom granicom za veličinu

tražite seme.

ljena i proglašavana za ukrasne

čerija). Ima ih svih boja, od belih

I ne odustajte od starog paradajza.

biljke, nejestive, a povremeno i da

do crnih, prugastih, duguljastih...

Sve dok ga neko traži, sve dok ga

su GMO proizvedeni u mračnim

A ovo su samo osnovne, grube

je bar u jednoj bašti - preživeće.

Čeri

Info Porudžbine semena, saveti, uzor, inspiracija... Potražite Svetioničara putem sledećih kontakata.

Web: www.manus.rs www.svetionicar.rs E-mail: svetionicar@gmail.com Telefon: 063/809-72-52

Da li ste spremili rasad?

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

87

zaštita životinja

Zašto volim zoo-vrtove?

88

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Ako ste ikada bacili pogled na stranice našeg magazina, jasno vam je da je naša uređivačka politika: „sloboda svim bićima, bez obzira na broj nogu, krila ili peraja”...

P

roteklih dana pokrenuta je ozbiljna kampanja po twiterima i facebookovima o civilizaci-

jskom pitanju zoo-vrtova. Za očekivati je da se rasplamsala i ništa manje ozbiljna diskusija. Međutim, izgleda da ipak nije tako... Dok jedni ukazuju na svu surovost držanja živog bića u okovima i iza čelične ograde, drugima kao da nedostaju aduti za postojanje „izložbe životinja”... Argument „da mališani imaju priliku da vide tigra ili žirafu” je bedan i u meni izaziva gnušanje iz više razloga, a sada ću podrobno da vam objasnim i zašto.

Izložba životinja Da, zoološki vrtovi su doslovce zbirke životinje istrgnutih iz prirodnog staništa, koje su rođene i živele u ropstvu, utamničene bez ikakve krivice...

Zoo-vrtovi su strašni prostori kojima čovek pokazuje svoju besmislenu dominaciju nad prirodom. Ako je to ikada imalo smisla (a nije!), bilo je to pre više vekova, kada je evropocentrični „beli čovek” počeo da otkriva ostatak sveta i diljem planete doživljavao prave šokove prilikom susreta s troprstim lenjivcima, čudnovatim kljunarima ili pripadnicima severnoameričkog plemena Čipeve. Zbog toga ih je sve đuture strpavao u potpalublja brodova i hiljadama kilometara vozikao eEko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

89

zaštita životinja okeanima. Na kraju je ova „egzotika”

sme da uđe u kavez i očisti ona njihova

treba mali podstek - budite onaj koji će

završavala u VIP menažerijama po

četiri kvadrata za koje jedino znaju?

ih spojiti sa stvarnim svetom... Niko ne

evropskim dvorovima.

Ili da su labudovima i divljim patkama

sme da sedi u ropstvu!

Da, dobro ste pročitali: „pripadnici

posečena krila sa sve hrskavicom, kako

plemena Čipeve”. Do pre samo nešto

nikada ne bi napustili „habitat”? Možda

Nedostižni most

malo manje od 300 godina, ako

to da je prirodno stanje čovekolikih

Ako ste ikada ranije bacili pogled na

ste imali dovoljno novca i ugleda,

majmuna da glavom lupaju o beton

stranice našeg magazina, jasno vam je

mogli ste da posetite privatne zoo-

svoje ćelije?

da je naša uređivačka politika: „slo-

vrtove i razgledate pripadnike raznih

Mene niste ubedili. Izgovor da sitna

boda svim bićima, bez obzira na broj

severnoameričkih plemena. Ljudi u

čeljad mora da se edukuje na ovim

nogu, krila ili peraja”. Nema slobode

kavezima bili su prava atrakcija, a na

strašnim mestima u meni izaziva samo

dok nisu slobodni - SVI. Ova, mnogi

evropskim univerzitetima vodila se

kontraefekat. Ako ste ikada platili kartu

će reći - utopijska ideja tinja u svakom

žučna rasprava da li „crvenokošci”

za ulazak u zoološki vrt - postajete

oslobođenom biću. To je „treća obala

imaju dušu... Ako se uzme u obzir da

saučesnik u zločinu prema prirodi.

reke”, svojevrsni „nedostižni most”

je ženama priznato posedovanje duše

Kako će mališančičići shvatiti šta je

naše prosvećene, visokotehnološke

tek nakon nekoliko masovnih kameno-

empatija ako im tužna lica i napaćena

civilizacije. Očekujemo da će se uskoro

vanja i dvomesečnog dangubljenja u

tela servirate kao normalnost našeg

u paralelnom svetu sazdanom od „nula

Makonu, poznatog i kao Koncil iz 585.

društva? Pitanje nije za razmišljanje,

i kečeva” pojaviti nekakva peticija za

godine, jasno vam je da se moralni

nego za hitno delovanje.

raspuštanje ovih „tužnih cirkusa” u

napredak civilizacije kreće izuzetno

Beogradu, Subotici, Jagodini, „you

kratkim i neverovatno sporim koracima.

Empatija je zarazna

name it”... Nakon toga, sledi odlučna

Koliko dugo moramo da čekamo na

Najjednostavnija definicija empatije je:

društvena akcija, raspuštanje institucija

oslobađanje životinja?

„biti u tuđim cipelama”. Od formulisanja

i migracija životinja u neke humanije

ovog osećanja pošlo se i korak dalje,

prostore.

Mališanasti mališani

pa su se izrodile filozofije tipa „ne radi

Zoološki vrtovi budućnosti biće bol-

Reč „mališani” ima posebnu težinu jer

ono što ne bi voleo da čine tebi”. Sve

nice i oporavilišta za divlje stanovnike,

je „deminutivasti hipokoristik” koji ima

to je vremenom rezultiralo humanijim

ili permanentni domovi za one koji

cilj da vas, ako se iole normalna osoba,

duštvom, spremnim za prihvatanje

zbog nesrećnih okolnosti ne mogu

razneži i dovede u podatno stanje.

„drugačijeg”. Međutim, dok su doskora

da se vrate u prirodu. Životinje nikako

Jedina gora reč je „dečica”... Ako je za

marginalne grupe sticale izvesna prava,

neće biti proganjane i lovljene, kako

„naše mališane” i za „našu dečicu” -

čini se da su prava životinja ostala po st-

bi ljudska mala raja mogla da ih gađa

onda to ne može biti loše...

rani. Njihov glas je tih, ali bol je jednaka.

novčićima.

E, pa može! Umesto da naša

Baš kao što hrabrost i društvena

Mnogi će sada reći: „Ali mališani,

razmažena deca o prirodi i životnoj

agilnost mogu pokazivati sve osobine

tamo i tamo gladuju i nemaju krov

sredini uče iz knjiga, na „Animal plan-

zarazne bolesti, tako i empatija može

nad glavom...” OK, budite veliki čovek

etu” i - u krajnjoj liniji - u prirodi, ne-

da se prenosi sa čoveka na čoveka,

i pomozite mališanima, ali jedno ne

ophodno je da ih SUV-om, koji troši 15

dodirom, kapljičnim putem, twitovima,

isključuje drugo: oslobodite životinje.

litara fosilnog goriva na 100 kilometara,

facebook objavama... Zbog toga je ova

Šape su za hodanje, krila za letenje,

izručimo u prvi zatvor za životinje?

kampanja značajna i treba je podržati.

peraja za plivanje. Imaju smisla samo

Postavlja se pitanje: šta konkretno

Navedite ljude da razmišljaju o temi

ako su slobodni!

tamo mogu da nauče? Da oni jadni

koja je inače van njihovog vidokruga.

vukovi smrde kao pume, a da pume

Podstaknite ih da u očima zarobljenih

zaudaraju kao medvedi koji godinama

životinja vide živa bića koja cene slo-

sede u sopstvenom izmetu, jer niko ne

bodu baš kao i čovek. Nekim ljudima

90

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Tekst preuzet iz magazina „Moja planeta” http://www.mojaplaneta.net

Baš kao što hrabrost i društvena agilnost mogu pokazivati sve osobine zarazne bolesti, tako i empatija može da se prenosi sa čoveka na čoveka, dodirom, kapljičnim putem, twitovima, facebook objavama...

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

91

Edukacija

Letnji raspust provedite na goranskim eko kampovima Družina Pticoljub, Buboljub, Cvetoljub, Medoljub, Drvoljub i Pokret gorana Novog Sada vas pozivaju svoje mobilne telefone zamenite dvogledima i fotoaparatima...

B

Boraveći u prirodi dete se upoznaje sa živom i neživom prirodom, prirodnim pojavama, životom i radom ljudi, povezanošću biljnog i životinjskog

oravak u prirodi je važan

sposobnost posmatranja, zapažanja

sveta, uočava njenu lepotu i

za decu - škole u prirodi

i proučavanja prirodnih pojava i pro-

raznovrsnost, a svojom aktivnošću

vaspitno deluju na decu,

cesa, razvijaju njihovu radoznalost i

saznaje koliko je ista ta sredina koja

smisao istraživanja.

je oko nas ugrožena, ko je ugrožava i

razvijaju njihovu samostalnost,

kako da se angažuje u njenoj zaštiti i očuvanju.

Ovom prilikom vam predstavljamo GORANSKE EKO KAMPOVE. Ovi kampovi su tematski kreirani sa ciljem da deca imaju prilike da kvalitetno provedu svoje slobodno vreme, da upoznaju i zavole prirodu, da se upoznaju sa prirodnim bogatstvima koja se nalaze u njihovom neposrednom okruženju. Najbitnije je da omogućavaju razvijanje pravilnog odnosa prema prirodi i saznanja o potrebama zaštite životne sredine.

Družina Pticoljub, Buboljub, Cve92

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

toljub, Medoljub, Drvoljub i Pokret gorana Novog Sada vas pozivaju

Prijavite se – Kampovi se održavaju u sledećim terminima:

da sasvim prirodno i avanturistički,

• 19 - 21. 6. - Kamp „Pticoljub” - U šumi žbun, a u žbunu kljun

ljupko i kreativno svoje mobilne

• 1 - 03. 7. - Kamp „Buboljub” - Laka krila oklop tvrd

telefone zamenite dvogledima i

• 17 - 19. 7. - Kamp „Vetoljub” - Špajz u malom ritu

fotoaparatima.

• 11 - 13. 8. - Kamp „Medoljub” - Medeni put pčelice

Tokom letnjeg raspusta na goranskim

• 24 - 26. 8. - Kamp „Drvoljub” - Čarobni svet šume

eko kampovima deca će biti u prilici

PRIJAVE za kampove su počele, možete se prijaviti putem

.

da svoje terenske beležnice ispišu novim naučnim činjenicama i da

Više informacija možete dobiti putem telefona:

popišu ptice i insekte koje preleću

021/451-788, 021/881-027, 060/0523-865,

Koviljsko-petrovaradinski rit i duna-

Facebook stranice: www.facebook.com/pokretgorana.org.rs

vac. Tokom tri dana upoznaće se sa

ili pišite na: office@pokretgorana.org.rs

jestivim i lekovitim biljkama na Fruškoj gori i naučiti kako da odgaje svog leptira. Saznaće kako je to biti šumski

koji su ušuškani između najstari-

centru Radulovački koji je građen

detektiv i kako se to priroda oseti, voli

jeg nacionalnog parka u Srbiji

kao edukativni centar i obezbeđuje

i čuva. Uživaće u vožnji Dunavom sa

(Fruška gora) i jedinstvenih, ritskih i

sve potrebne uslove za udoban,

Karlovačkim pustolovom - katamaran.

močvarnih prirodnih staništa (Speci-

uspešan i bezbedan smeštaj dece.

Kampovi su namenjeni deci uz-

jalni rezervat prirode „Koviljsko-petro-

Ocenjen je visokom ocenom zbog

rasta uzrasta od 6 do 12 godina i

varadinski rit”). Deca tokom kam-

kvaliteta i standarda koji ispunjava

održavaju se u Sremskim Karlovcima,

pava borave u našem Ekološkom

svih ovih godina.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

93

Edukacija

Veliki lov na biljke u završnoj fazi školske 2018/2019. godine Darvinovi tragači, Mislioci, Sakupljači, Istraživači su uspešno završili još jednu sezonu „Velikog lova na biljke”, 2018/2019. godine, upoznavajući se sa biljnim i životinjskim svetom u svom okruženju...

94

U

cilju obeležavanja dves-

za cilj da podstakne decu da nađu

tote godišnjice rođenja

inspiraciju u životu i delu Čarlsa

Čarlsa Darvina, Kraljevski

Darvina, koji je, opčinjen svetom

botanički vrt „Kju” pokrenuo je „Veliki

prirode, skupljao primerke biljnih

lov na biljke”, projekat podržan od

i životinjskih vrsta, beležio, pisao

strane organizacije „Wellcome Trust”.

detaljna zapažanja, eksperimentisao,

Ovaj uzbudljivi projekat podstiče

razvijao ideje i teorije o tome kako

decu da istražuju svet prirode oko

funkcioniše svet prirode.

sebe i da se pridruže velikoj mreži

Darvin je putovao širom sveta i

škola u dosad najvećem školskom

skupljao informacije o raznovrsnim

naučnom projektu. Projekat ima

biljkama i životinjama. Međutim,

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

mnogo je posla obavljao kod kuće u seoskim predelima Kenta. Od sku-

Iz dnevnika Darvinovih mislilaca

pljanja i analize podataka o biljkama

Aktivnosti učenika drugog razreda, OŠ „4. kraljevački bataljon” - Učenici odeljenja

i životinjama koje su živele oko Daun

2/4, OŠ „4. kraljevački bataljon” uvek sa oduševljenjem prihvataju svaku

Hausa gde je i on živeo, Darvin je

akciju Eko škole u okviru projekta - Veliki lov na biljke! Tako je bilo i sada kada

razvio svoju teoriju evolucije koja i

smo s dolaskom proleća mogli da uočimo raznovrsnost biljnog sveta u parku,

dan danas opravdava istraživanja

ali i u prirodi i okruženju.

prirodnog sveta. Mnoga od svo-

I ovog puta smo imali mogućnost da istražujemo, zaključujemo, crtamo,

jih zapažanja je uočio u dnevnim

sakupljamo insekte, travke i prvo prolećno cveće na novom staništu, koje nam

šetnjama stazom koja se zvala „Staza

je bogato pružilo raznovrsne biljke, a to je bila predivna planina Goč!

razmišljanja”. Zato je i zamišljeno

U okviru nastave u prirodi na Goču, naša akcija lova na biljke, bila je najuspešnija

da u aktivnostima „Velikog lova na

do sada! Uživali smo u čistoj planinskoj prirodi i pronašli prve: ljubičice,

biljke” deca prolaze kroz raznovrsne

jagorčevine, kukurek, divlju nanu, sremuš, belu imelu, koprivu i druge razne

naučne procese, kako bi izgradili

vrste planinskih trava. Pravili smo kućice od sakupljenog granja i videli kako to

tehničke veštine i razumevanje kao

priroda pravi najlepše šare po kori drveta i razne predmete neobičnih oblika.

temelj razvoju kritičkog razmišljanja

Uživali smo i u ovom pohodu na biljke i bili ponosni na sve što smo pronašli!

i dali doprinos naučnom znanju i

Učiteljica Nadica Alempijević i njeni „Darvinovi mislioci”

očuvanju prirode.

Projekat „Veliki lov na biljke” je,

Dodatne informacije potražite na sledećim linkovima:

zahvaljujući Toyota Fondu za

http://feeserbia.com/programi/veliki-lov-na-biljke/

Evropu, od 2015. godine uveden

https://greatplanthuntserbia.exposure.co/

i u međunarodni program Ekoškole, što znači da smo dobili prava

„otiske“ ostavile na svojim Mapama

50 Eko-škola u Srbiji koračali smo

da koristimo sva obrazovna sred-

staništa i napravljenim karticama

Darvinovim stazama i pokušali da

stva i metode razvijene u okviru

o biljnim i životinjskim vrstama iz

razumemo svet malih stvorenja u

projekta. Eko-škole u Srbiji su sa

svog okruženja. Od predškolaca

našim školskim dvorištima, koji žive

radošću i uzbuđenjem prihvatile

(uzrast od pet do šest godina), do

paralelno sa nama, a čijeg postojanja

projekat i svoje prve istraživačke

„petaka” (uzrast 10-11 godina), u

uglavnom nismo svesni.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

95

ÄŒitajte eEkolist i prosledite ga prijateljima.

Novi broj izlazi u avgustu.