Vodič za razgovore o Evropskoj uniji by beogradska.otvorena.skola

Vodič za razgovore oEvropskoj uniji

Beograd, maj 2025.

Vodič za razgovore o Evropskoj uniji

Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ)

Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija www.bos.rs

Autori: Aleksandar Bogdanović, Marija Todorović

Urednici: Branislav Cvetković, Miljana Jovanović

Recenzentkinje: Ivana Đurić, Nataša Savić Janjić

Lektura i korektura: Ljiljana Lazarević

Dizajn i prelom: Damir Matić

Dizajn naslovne stranice: Nevena Branković

Beograd, maj 2025.

Ovaj Vodič je nastao u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji - Europe ASAP” koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneti u Vodiču ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

Uvod

„Vodič za razgovore o Evropskoj uniji“ je edukativni alat za podsticanje diskusija o Evropskoj uniji među srednjoškolcima i srednjoškolkama u Srbiji. Nastao je na osnovu rezultata istraživanja Beogradske otvorene škole (BOŠ) o njihovim stavovima prema Evropskoj uniji. Iako srednjoškolci i srednjoškolke pozitivno doživljavaju Evropsku uniju, ipak nisu dovoljno informisani o ovoj temi i nisu uvereni u izvodljivost evropske integracije Srbije, odnosno da je moguće da Srbija bude deo Evropske unije. Primećene su brojne pozitivne i negativne predstave o Evropskoj uniji, prihvaćene bez dubljeg promišljanja. Otuda je deo preporuka iz istraživanja išao u pravcu razvoja kritičkog mišljenja, odnosno razvoja veština argumentovane rasprave među srednjoškolcima i srednjoškolkama o izazovima iz njihovog okruženja.

Izbor tema o Evropskoj uniji je izvršen na osnovu pomenutog istraživanja, zatim na osnovu rezultata sličnih istraživanja Ministarstva za evropske integracije Vlade Republike Srbije (MEI) iz 2015., 2017. i 2023. godine i istraživanja javnog mnjenja MEI iz decembra 2022. godine. Pored toga, korišćeni su publikacija MEI o mitovima o Evropskoj uniji i istraživački radovi o Evropskoj uniji pojedinih studenata iz zbornika objavljenog 2023. godine, a nastalog iz konkursa MEI za izbor najboljih studentskih radova o Evropskoj uniji. Obrađeno je deset tema, mada ovim Vodičem nisu sve iscrpljene. Tim BOŠ-a je osmislio pristup za korišćenje Vodiča i napisao tekstove konsultujući stručnjake i stručnjakinje iz različitih oblasti. Razumevanje, jasnoća i upotrebljivost tekstova su provereni u fokus grupi sa omladinskim radnicima i radnicama. Tekstovi su nastali u periodu od avgusta 2024. do kraja januara 2025.

Vodič je namenjen srednjoškolcima i srednjoškolkama, omladinskim radnicima i radnicama, nastavnom kadru u srednjim školama, i svima koji

žele kritički da sagledavaju proces evropske integracije. Posebno, vrednost mu daje mogućnost samostalnog korišćenja, ali i u grupnom radu (videti odeljak „Kako koristiti Vodič?“).

Vodič je nastao u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji - Europe ASAP”, koji sprovodi BOŠ uz podršku Kraljevine Švedske sa ciljem da na osnovu povećanja uticaja istraživačkih medija i civilnog društva doprinese unapređenju procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji i razvoju demokratskog društva. Osim civilnog društva i istraživačkih medija, u okviru Europe ASAP programa, mladi su prepoznati kao važna ciljna grupa koju treba zainteresovati za proces evropske integracije i približiti joj mogućnosti i prednosti koje bi imali od članstva naše zemlje u Evropskoj uniji.

Vaše utiske, sugestije ili komentare možete podeliti sa nama na europe.asap@bos.rs

Kako koristiti Vodič?

Evropska unija se neprekidno menja prilagođavajući se dinamici društvenih i geopolitičkih okolnosti. Od početnog saveza šest evropskih država danas je čine njih 27. Promene su, ne samo u članstvu, već i oblastima njene nadležnosti, decenijama unazad podsticale rasprave o dostignućima, aktuelnim izazovima i njenoj budućnosti. Debate nisu zaobišle Srbiju, naročito od trenutka iniciranja ideje o članstvu u Evropskoj uniji. Protokom vremena je otvoreno više pitanja nego što je ponuđeno jasnih odgovora.

Zato je nastao Vodič. Njegova svrha je da podstakne proces samopromišljanja i razgovora o Evropskoj uniji i evropskoj integraciji Srbije među srednjoškolcima i srednjoškolkama. U njemu nema prostora za ubeđivanje, već je reč o svojevrsnoj avanturi traženja odgovora, namenjenoj sadašnjoj generaciji srednjoškolki. U Vodiču je to omogućeno specifičnom strukturom teksta koja obuhvata sledeće elemente:

Naziv teme je izabran na osnovu rasprostranjene, prepoznatljive govorne formulacije u vezi sa Evropskom unijom, iako je diskutabilno u kojoj meri odgovara činjenicama. Primera radi „Evropska unija će se raspasti“, „Ulaskom u Evropsku uniju izgubićemo tradiciju i običaje“, „Svi će otići u EU“, itd.

Pitanja za razmišljanje i razgovor je najvažniji deo Vodiča. Potraga za odgovorima je prilika za individualno promišljanje ili diskusiju u grupi. Sasvim je očekivano da postoje različiti uglovi sagledavanja određenih tema ili da još uvek ne postoje izgrađeni stavovi. Pitanja pokreću proces aktivnog promišljanja o dominantnim predstavama u javnosti Srbije o temama u vezi sa Evropskom unijom.

Osnovni tekst pruža informacije o temi i pomaže u potvrđivanju, odbacivanju ili dodatnom traženju odgovora u vezi sa dominantnim predstavama o Evropskoj uniji. Tekstovi ne nude apsolutne odgovore, niti sve moguće

odgovore. Iznete su činjenice i različiti uglovi sagledavanja konkretne teme u trenutku nastanka tekstova (avgust 2024 – januar 2025.). Zato struktura svakog teksta ima tri celine: (1) postojeća naracija u Srbiji u vezi sa temom; (2) zvanični pristup Evropske unije i činjenice; (3) otvorena pitanja, dileme, protivargumenti, kontroverze i slično.

Zanimljivosti su informacije koje doprinose atraktivnosti potrage za odgovorima.

Saznaj više nudi predloge za dodatno istraživanje o temi sa linkovima ka relevantnim izvorima.

Avantura potrage za odgovorima može biti samostalna ili grupna. Vodič se može koristiti na nekoliko načina u zavisnosti da li ga koriste srednjoškolci i srednjoškolke ili njihovi profesori i omladinski radnici i radnice.

Uputstvo za srednjoškolce i srednjoškolke

Vodič ti može pomoći ukoliko se u tvom okruženju postavi pitanje u vezi sa Evropskom unijom za koje do sada nisi čuo, ili su čuo, ali nisi u dovoljnoj meri siguran/-na šta je odgovor, odnosno mogući odgovori.

Prvi korak – izbor teme: pronađi pitanje koje je predmet tvog intere-sovanja među ponuđenim temama u Vodiču. One obrađuju neke od naj-češćih i najkontroverznijih predstava javnosti Srbije u vezi sa Evropskom unijom.

Drugi korak – promišljanje: pokušaj da odgovoriš na sva pitanja iz odeljka „Pitanja za razmišljanje i razgovor“. Preporuka je da ih zapišeš. Ostavi sebi dovoljno vremena za razmišljanje. U redu je ako nemaš odgovore na neka pitanja. Svakako ćeš ih naći u narednim koracima. Važno je da prvo pokušaš da odgovoriš, a tek onda da pređeš na sledeće korake – nikako obrnuto!

Treći korak – čitanje: pročitaj osnovni tekst.

Četvrti korak – refleksija: uporedi informacije sadržane u osnovnom tekstu sa svojim odgovorima. Već tada ćeš primetiti razlike, podudaranja i nedoumice za kojima je potrebno dodatno tragati. Do njih ćeš doći tako što ćeš, nakon čitanja, beležiti razlike, sličnosti i nedoumice pored svakog zapisanog odgovora iz prvog koraka. Ovde ti se mogu otvoriti nova pitanja što čitav proces čini uzbudljivijim. Tekst shvati kao inspiraciju za dalje traganje jer on ne sadrži sve moguće odgovore, niti pruža apsolutne odgovore. On daje okvir, a na tebi je da dalje istražuješ.

Peti korak – dalje istraživanje: više informacija pružaju linkovi u odeljku „Saznaj više“.

Šesti korak – grupni rad (opciono): čitav proces možeš probati sa društvom i međusobno uporediti rezultate potrage. Ovo će verovatno pokrenuti debate u tvom društvu budući da je nemoguće da se u svemu slažete. Važno je da razumeš da je opravdano da postoje različita mišljenja i da je korisno o njima razgovarati. Prednost rada sa Vodičem je što će vaša diskusija biti podstaknuta činjeničnim prikazima umesto neproverenim glasinama. Ukoliko u tvom društvu postoji interesovanje za dalje istraživanje obrati se svojim profesorima u školi ili organizaciji u tvojoj lokalnoj zajednici koja se bavi mladima.

Uputstvo za profesore i profesorke i omladinske

radnike i radnice

Vodič je prikladno koristiti kao sredstvo za obradu tema u vezi sa Evropskom unijom, jer doprinosi razumevanju aktuelnih društvenih izazova u Srbiji i Evropskoj uniji, kao i izgradnji kritičkog mišljenja, tj. nalaženju informacija, procenjivanju na osnovu činjenica, sagledavanju sopstvenih predrasuda, prepoznavanju manipulacija u javnosti i donošenju odluka na osnovu činjenica. Vodič je moguće koristiti na više načina, a u nastavku predlažemo dva modela rada.

I MODEL - RADIONICE

Tema: svaka tema iz Vodiča je jedna radionica. Izbor teme zavisi od interesovanja učesnika i učesnica.

Način rada: radionice se sprovode kroz grupni oblik rada.

Potrebno vreme: vreme rada zavisi od veličine grupe i preporučuje se sprovođenje do sat vremena. Postoji mogućnost produženja organizovanjem dodatnih radionica (više o tome u opisu koraka).

Potreban materijal: flipčart papir (ili tabla), flomasteri, odštampani osnovni tekst odabrane teme.

Prvi korak – izbor teme: odaberite pitanje koje je predmet in-teresovanja učesnika i učesnica među ponuđenim nazivima tema. Ponuđene teme obrađuju najčešće i najkontroverznije predstave jav-nosti Srbije u vezi sa Evropskom unijom.

Drugi korak – uvodna diskusija : organizujte uvodni razgovor na osnovu pitanja u odeljku „Pitanja za razmišljanje i razgovor“. Podstaknite i moderirajte diskusiju među učesnicima i učesnicima za svako od pitanja. Obavezno zapišite sve njihove odgovore na tabli ili na flipčartu kako bi svima bili vidljivi. Poželjno je da bude više različitih

odgovora i mišljenja u vezi sa pitanjima. U redu je ako nema odgovora na neka pitanja jer ih mogu pronaći u narednim koracima. Po potrebi, shodno kontekstu, dodajte nova pitanja. Ostavite dovoljno vremena za razmenu stavova. Važno je da se sprovede uvodna diskusija, a tek onda da se pristupi sledećim koracima – nikako obrnuto!

Treći korak – čitanje: uputite učesnike i učesnice da pročitaju osnovni tekst i da obeleže sve informacije koje im privuku pažnju. Čitanje teksta ne treba da traje duže od desetak minuta. Tekst nije centralni deo rada sa učesnicima i učesnicama, već osnova za naredni korak - refleksiju. Objasnite da je tekst inspiracija za dalje traganje jer ne sadrži sve moguće odgovore, niti pruža apsolutne odgovore. Tekst daje okvir, a na njima je da dalje istražuju i o tome debatuju.

Četvrti korak – refleksija: organizujte razmenu mišljenja nakon čitanja osnovnog teksta. Diskusija treba da bude usmerena na uočene razlike, ali i podudaranja u odnosu na uvodnu diskusiju. Zatražite povratne informacije od grupe i beležite pored postojećih odgovora na flipčartu ili tabli uvide učesnika i učesnica (podeljene u tri kolone: razlike, sličnosti i nedoumice) pored odgovora iz uvodne diskusije.

Pokrenite diskusiju među grupom. Neka od pitanja koja možete postaviti za razmenu mišljenja: Šta ste novo saznali? Šta su razlike, a šta sličnosti u odnosu na odgovore i stavove koji su izneti na početku radionice? Šta smo saznali iz čitavog procesa? Kako se osećate sada kada ste došli do novih ili drugačijih saznaja? Šta vam je bilo najzanimljivije u čitavom procesu? Kako ćete nova saznanja i iskustva primeniti u budućnosti?... (Dodati pitanja po potrebi).

Peti korak – dalje istraživanje: uputite grupu na odeljak „Saznaj više“. Ukoliko procenite da postoji interesovanje možete odabrati novu temu (i ponoviti čitav proces) ili razmotriti primenu Projektnog modela rada.

II MODEL - PROJEKTNI MODEL RADA

Tema: istovremeno korišćenje više tema iz Vodiča.

Način rada: grupni (podela iste grupe u više manjih timova).

Vreme: zavisi od zajedničkog dogovora sa učesnicima i učesnicama, i može trajati nekoliko dana ili meseci.

Potreban materijal: flipčart papir, A4 papiri, flomasteri, odštampani osnovni tekstovi Vodiča shodno izboru tema učesnika i učesnica. Može biti potreban dodatni materijal u zavisnosti od ideja učesnika i učesnica.

Prvi korak - izbor teme: podelite učesnike i učesnice u timove na osnovu interesovanja za ponuđene teme iz Vodiča. Možete napraviti dva ili više timova za istu temu ukoliko dođe do situacije da za istu temu ima više interesovanja nego što je potrebno za jedan tim, jer će proces i produkt rada biti drugačiji. Pokušajte da napravite timove za sve teme iz Vodiča. Jedan tim obrađuje samo jednu temu i nije dozvoljen prelazak u drugi tim do okončanja aktivnosti. Podelu izvršite ispisivanjem svih tema na vidno mesto (flipčart i tabla) sa upitom da učesnici i učesnice razmisle i odaberu temu.

Drugi korak – uvodna diskusija: organizujte uvodni razgovor zasebno sa svakim timom na osnovu pitanja u odeljku „Pitanja za razmišljanje i razgovor“. Podstaknite i moderirajte diskusiju među učesnicima i učesnicima za svako od pitanja. Obavezno zapišite sve njihove odgovore na flipčart papiru kako bi svim članovima bili vidljivi i sačuvajte za kasnije aktivnosti. Poželjno je da bude više različitih odgovora i mišljenja u vezi sa pitanjima. U redu je ako nema odgovora na neka pitanja jer ih mogu pronaći u narednim koracima. Po potrebi, shodno kontekstu, dodajte nova pitanja. Ostavite dovoljno vremena za razmenu stavova. Važno je da se sprovede uvodna diskusija i zapišu svi odgovori kako bi se po okončanju svih aktivnosti razgovaralo o njima (vidi Deveti korak - refleksija). Definišite jasan cilj rada u vezi sa temom sa svakim timom na osnovu sprovedene diskusije.

Treći korak - izrada mape projekta: zajedno sa svim timovima dogo-vorite se o aktivnostima, vremenskim rokovima, postojećim kapacitetima tima (npr. sklonosti, veštine i znanja svakog člana) i dodatnom podrškom potrebnim za realizaciju (npr. izvori informisanja, uloga nastavnika ili sa-radnja sa stručnjacima). Objasnite da će rezulat procesa biti događaj u okviru kojeg će svi timovi imati prezentaciju svog rada o odabranoj temi (o formatu prezentacije odlučuje svaki tim u koraku šest). Pored toga, pru-žite im jasne instrukcije šta se od njih očekuje tokom procesa (proaktiv-nost, radoznalost, kreativnost, odgovornost, uvažavanje tuđeg mišljenja i sl.), koja je uloga profesora/ omladinskih radnika i na koji način mogu koristiti Vodič. Jedan od načina da to vizuelno predstavite je popunjava-njem prikazane tabele.

Tabela: Primer za izradu mape projekta

Aktivnost Vreme Tim Kapaciteti tima Prezentacija Dodatna podrška

Izbor teme, podela u timove

Uvodna diskusija

Istraživanje

Priprema sadržaja prezentacija

Izrada prezentacije

Kreativni proces

Javno predstavljanje

Refleksija

Četvrti korak – istraživanje: uputite svaki tim na osnovne tekstove iz

Vodiča shodno odabranoj temi (podelite im unapred odštampane tekstove), kao i linkove u odeljku „Saznaj više“. Ukoliko učenici žele da koriste druge izvore informisanja, potrebno je proveriti njihovu validnost. Ukoliko niste sigurni za izbor odgovarajuće literature obratite se Beogradskoj otvorenoj školi na: europeasap@bos.rs. Takođe, za potrebe istraživanja, moguće je dovesti gosta predavača u školu, tj. stručnjaka u ovoj oblasti, koji će odgovarati učenicima na postavljena pitanja. U tom slučaju pitanja sprema svaki tim, shodno potrebama svoje teme. Važno je da svaki član i članica tima učestvuje u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima.

Peti korak – priprema sadržaja prezentacije: ispratite proces prikupljanja informacija za potrebe pripreme timskih prezentacija, tj. struktuiranja prikupljenih informacija u formi pripremnog teksta za prezentaciju. Strukture mogu varirati, ali je važno da sadrži izbor informacija i saznanja do kojih su došli, stava tima o temi, kao i pitanja koja će otvoriti, pokrenuti ili pozivati na diskusiju tokom prezentovanja rada. Poželjno je da timovi sa celom grupom razmotre tekstove i da ga dopune ili revidiraju na osnovu komentara ostalih timova ili profesora. U ovoj fazi, sadržaj za prezentovanje se piše na običnom papiru ili računaru i podložan je promenama.

Šesti korak - izbor načina prezentovanja: sprovedite proces odabira načina prezentacije istraživanja unutar svakog tima. Primeri prezentacije su: klasična prezentacija, video, film, pesma, kviz, predstava, plakat, flajer, informator, strip i sl. Za potrebe predlaganja ideja o načinu prezentovanja istraživanja, poželjno je koristiti tehniku „oluje mozgova“ (eng. brainstorming) Sprovedite selekciju ideje po „demokratskom modelu izbora“ unutar svakog tima. Prvo na A4 papiru napišite predloge svih članova i članica tima. Svakom članu i članici tima dajte po A4 papir na kojem će glasati za dve ideje sa spiska. Izbrojati i zapisati sve glasove. Nakon toga, ponovite postupak za tri ideje koje su osvojile najviše glasova. Ideja koja je imala najviše glasova, postaje izbor tima. Predstavljeni način izbora omogućava lakše prihvatenje izbora od svih članova tima. Izbor tima za prezentaciju

zapišite u tabelu (ukoliko je koristite za vizuelizaciju rada). U ovoj fazi je potrebno i dogovoriti se na koji način će se nabaviti potreban materijal ukoliko postoji potreba za njim, odnosno finansijska sredstva (npr. obezbediće škola, učenici će napraviti bazar i sakupiti novac ili nešto drugo).

Sedmi korak - kreativni proces: ispratite proces tehničke izrade osmišljenih prezentacija sa svakim timom ponaosob. Važno je da svaki član i članica tima daju svoj doprinos u toku ovog procesa, u domenu svojih mogućnosti.

Osmi korak - javno predstavljanje: svi timovi, u okviru jednog zajedničkog događaja, predstavljaju svoje prezentacije. Događaj se može organizovati u okviru odeljenja, a može i na nivou škole ili u lokalnoj zajednici.

Deveti korak – refleksija: po završetku projekta sprovedite aktivnost kratkog osvrta zajedno sa svim učesnicima o njihovom iskustvu i novim uvidima u vezi sa temom proizašlim iz procesa. Svaki tim pred svim uče-snicima i učesnicama upoređuje svoja početne odgovore iz prvog koraka sa novim uvidima do kojih su došli tokom aktivnosti. Diskusija treba da bude usmerena na uočene razlike, ali i podudaranja u odnosu na uvod-nu diskusiju. Zatražite povratne informacije najpre od članova tima, a za-tim od čitave grupe u odnosu na datu temu i beležite pored postojećih odgovora na flipčartu uvide učesnika i učesnica (podeljene u tri kolone: razlike, sličnosti i nedoumice). Neka od pitanja koja možete postaviti za razmenu mišljenja: Šta ste novo saznali? Šta su razlike, a šta sličnosti u odnosu na odgovore i stavove koji su izneti na početku projekta? Šta smo saznali iz čitavog procesa? Kako se osećate sada kada ste došli do novih ili drugačijih saznaja? Šta vam je bilo najzanimljivije u čitavom procesu? Kako ćete nova saznanja i iskustva primeniti u budućnosti?... (Dodati pi-tanja po potrebi).

Evropska unija će se raspasti

Pitanja za razmišljanje i razgovor

• Kakva budućnost očekuje Evropsku uniju? Na osnovu čega zasnivaš svoje mišljenje?

• Šta su po tvom mišljenju najveći izazovi Evropske unije? Jesu li to ujedno i izazovi Srbije?

• Šta bi se desilo sa evropskim zemljama kada bi u ovom trenutku prestala da postoji Evropska unija?

• Šta su najvredniji rezultati koji su nastali zbog postojanja Evropske unije?

• Postoji li kraj ujedinjenju evropskih država? Kako bi to izgledalo?

Protivnici evropskog ujedinjenja su mišljenja da je Evropska unija zajednica bez budućnosti i da će se vremenom raspasti. Povremeni krizni događaji, poput „Bregzita“ ili migrantske krize, samo potkrepljuju njihovo uverenje o uzaludnosti napora za nastavak evropske integracije. Specifičnost na ovim prostorima je poređenje sa iskustvom nekadašnje Jugoslavije.

Krize postoje od samog početka sprovođenja ideje ujedinjenja evropskih država. Zanimljivo je da krize podjednako raduju i protivnike i podržavaoce ideje ujedinjenja. Protivnike - jer krize otkrivaju sve nesavršenosti evropskih integracija. Simpatizere - jer ih doživljavaju kao pokretačku snagu Evropske unije. Zagovornici evropskog ujedinjenja smatraju da razvoj Evopske unije podrazumeva povremene promene načina njenog funkcionisanja bilo da je reč o „produbljenju1“ (prebacivanju nove oblasti sa nacionalnog na evropski

1 Primeri produbljenja su Evrozona i Šengen zona. U slučaju Evrozone, većina država članica

nivo odlučivanja) ili „proširenju“ (prijem novih država članica). Svojevremeno je Valter Halštajn, prvi predsednik Komisije, uporedio evropske integracije sa vožnjom bicikla. Pad je za biciklistu neminovan ukoliko stane. Dakle, on mora da se kreće bez obzira na prepreke na terenu, uzbrdice ili nizbrdice. Tako se među pristalicama Evropske unije odomaćila „biciklistička metafora o evropskim integracijama”. To znači da je nakon svake krize, Evropska unija ojačala svoje jedinstvo i saradnju među zemljama članicama. Nekoliko najznačajnijih kriza je predstavljeno u tabeli ispod.

Tabela: Najznačajnije krize evropskog ujedinjenja

Kriza Period

Kriza prazne stolice 1965

Raspad bretonvudskog monetarnog sistema 1971 - 1979

„Evroskleroza” Osamdesete godine XX veka

Opis

Francuska se povukla iz političkog odlučivanja na nekoliko meseci jer se njen predsednik, Šarl de Gol, protivio preglasavanju u zajedničkom odlučivanju, naročito u oblasti poljoprivrede. Kriza je prevaziđena dogovorom po kojem država članica može da uloži zabranu na zajedničku odluku ako proceni da joj je ugrožen nacionalni interes. Poljoprivreda je sa nacionalnog prešla na evropski nivo odlučivanja. Isto se desilo sa carinama.

Ekonomske aktivnosti u zemljama Zapadne Evrope su smanjene prestankom važenja pravila međunarodnog monetarnog sistema koji je postojao sve do 1971. godine i nestašicom nafte usled izraelsko-arapskog rata (1973). Oporavak i finansijska stabilizacija za evropske zemlje je viđena u jedinstvenom nastupu. Stvoren je Evropski monetarni sistem, kao preteča današnjeg evra, i održani su prvi direktni izbori za Evropski parlament.

Privrede zapodnoevropskih država su bile opterećene nastavkom sporog ekonomskog rasta, inflacijom i visokom nezaposlenošću u ovom periodu. Pritom, nije bilo nikakvog pomaka u daljem razvoju zajedničkih institucija, dok je Velika Britanija insistirala na vraćanju nepotrošenog novca iz zajedničke evropske kase. Kriza je završena uspostavljanjem Jedinstvenog evropskog tržišta, čija je dalja politička nadogradnja završena stvaranjem Evropske unije 1992. godine.

(20) koristi zajedničku valutu (evro) i ima jednu centralnu banku (Evropska centralna banka). Unutar Šengen zone omogućeno je putovanje bez pasoških kontrola. U oba primera, države članice su prebacile Evropskoj uniji pravo odlučivanja u oblastima (monetarna politika i kontrola granica) koje su nekada bile u njihovoj nadležnosti.

Apsorpciona

kriza

2004 - 2007

„Veliko proširenje“ Evropske unije se desilo prijemom deset novih država članica2 u maju 2004. i Bugarske i Rumunije 2007. godine. Događaj je zapravo bio šok za dotadašnju Evropsku uniju, jer je i pored dugotrajnih priprema, veliki broj novih država članica značajno uticao na funkcionisanje same Evropske unije i raspored političkih snaga prilikom odlučivanja o zajedničkim izazovima. Lisabonski ugovor je donekle rešio problem u proceduralnom smislu, ali podela na „nove“ i „stare“ članice je još uvek prisutna prilikom političkih diskusija i odlučivanja.

Kriza javnog duga

2009 - 2012

Nekoliko država članica Evrozone3 nije više bilo u stanju da plaća dospele obaveze zbog globalne finansijske krize koja je počela u SAD 2008. godine. U zamenu za pomoć Evropske unije, uvedene su drastične mere štednje, naročito u Grčkoj. Kriza je završena usavršenim ekonomskim upravljanjem država članica.

Migrantska kriza 2015Južne granice Evropske unije trpe pritisak migranata već duže vreme, ali je rat u Siriji (2015) doveo do velikog priliva izbeglica iz Sirije, kao i stanovništva Avganistana i delova Afrike. Kriza je otvorila brojna pitanja u vezi sa imigracionom politikom Evropske unije: od efikasnosti granične kontrole, budućnosti Šengen zone do raspodele tereta krize i prijema migranata. Naročito je bila vidljiva podela na „stare“ članice, sa blažim stavom prema prijemu migranata u odnosu na „nove“ članice. Kriza još uvek ne jenjava.

Bregzit 2016 - 2020

Pandemija korona virusa 2020 - 2022

Građani i građanke Velike Britanije su većinski odlučili da napuste Evropsku uniju na referendumu 2016. godine, što je dovelo je do višegodišnjih pregovora koji su okončani 2020. izlaskom ove države iz Evropske unije. „Bregzit” je otvorio debatu o budućnosti Evropske unije.

Globalna pandemija COVID-a 19 je Evropsku uniju zatekla nespremnu, budući da je javno zdravlje isključivo u domenu upravljanja država članica. Manjkalo je i solidarnosti, naročito u početku kada je Italija trpela najžešći talas. Dugo se čekalo na nabavku i raspodelu vakcina. Iz krize se izašlo sa fondom za oporavak privrednih aktivnosti i naučenom lekcijom o potrebi bolje koordinacija zdravstvenih politika država članica.

Rat u Ukrajini 2022 -

Ulazak ruske vojske na teritoriju Ukrajine u februaru 2022. godine je izazvao bezbednosnu krizu globalnih razmera. Evropska unija politički i finansijski podržava Ukrajinu u sukobu i uvela je brojne sankcije Rusiji. Kriza još uvek ne jenjava.

2 Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija, Estonija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta i Kipar.

3 Kriza javnog duga je najviše pogodila Grčku, Portugal, Irsku, Italiju, Španiju i Kipar.

Žan Mone, jedan od idejnih tvoraca evropskog ujedinjenja, je bio ubeđen da velike državnike i evropske političare pokreću samo ozbiljnije krize na dalju evropsku integraciju. Tvrdio je da je nemoguće da se evropsko ujedinjene desi odjednom, „preko noći“, već se mora postepeno sarađivati u različitim oblastima - tamo gde je moguće i gde su rezultati opipiljivi. Tek kada se stekne međusobno poverenje u jednoj oblasti, može se nastaviti dalje sa integracijom. Dosadašnje iskustvo ujedinjena je pokazalo da su države članice stekle međusobno poverenje u nekim oblastima, poput ekonomije i trgovine. Međutim, u oblastima spoljne politike, odbrane, poreza, zdravstva i sl. države imaju posebne interese I žele da samostalno njima upravljaju.

Prema mišljenju kritičara, ideja evropske integracije je istrošena. Tvrdi se da je prošlo romantično doba ideje evropskog ujedinjenja koje je naročito bilo izraženo krajem XX veka. Sve je manje oblasti koje se mogu preneti na Evropsku uniju, a sve su veći troškovi dostizanja evropskih standarda života jer su gotovo nepremostive razlike u funkcionisanju država, razvijenosti, nacionalnim prioritetima i navikama stanovništva. Zatim, postavlja se pitanje koliko još država Evropska unija može da primi u članstvo, ali i gde su zapravo granice Evrope, tj. dokle će se širiti? Prema njihovom mišljenju, umesto dalje i dublje integracije mogući su samo ograničeni zahvati koji u najboljem slučaju mogu da se završe u različitim

zanimljivost

Sve države Evrope nisu članice Evropske unije. Pojedine države su odlučile da ostanu van Evropske unije vođenje sopstvenim razlozima. Vlade Norveške i Švajcarske su u više navrata pokrenule pitanje prijave za članstvo, ali je stanovništvo odbilo predloge na referendumima. Island je aplicirao za prijem 2009. kada mu je pretio finansijski kolaps, ali je ubrzo odustao. San Marino, Lihtenštajn, Andora i Vatikan su takođe van Evropske unije. Sa druge strane, postoje (potencijalni) kandidati sa snažnim interesom da što pre postanu članice Evropske unije. To su Srbija, tzv. Kosovo*, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Ukrajina, Gruzija i Moldavija. Takođe, za članstvo su aplicirale pojedine države van geografskih granica Evrope. Maroko je podneo prijavu 1987. godine i odbijen je sa obrazloženjem da nije evropska država. Turska, je zvanični kandidat od 1999., iako je teritorijalno većinski u Aziji.

nivoima integracije. Već sada postoje ideje o zbližavanju država koje žele više Evrope, tj. da još više oblasti prenesu na evropski nivo odlučivanja, uz ostavljanje mogućnosti drugim evropskim državama da se da se uključe u pojedine oblasti. Pored toga, kritičari ukazuju da se građani i građanke Evropske unije ne osećaju „Evropljanima“, već prvenstveno pripadnicima svojih nacionalnih država. Konačno, nedostaje im osećaj suštinske uključenosti u procese odlučivanja o evropskim pitanjima. Građanima i građankama država članica su bliže lokalne i nacionalne vlasti nego Evropska unija, a dosadašnji razvoj evropskih institucija (osim u slučaju Evropskog parlamenta) je išao u pravcu stvaranja osećaja da evropski političari i birokrate odlučuju „iza zatvorenih vrata“ o pitanjima važnim za njihov svakodnevni život.

zanimljivost

Optimizam evropskog ujedinjenja s kraja XX veka najbolje ilustruje pesma „Zajedno: 1992“ (Insieme: 1992) italijanskog pevača Tota Kotunja. Višedecenijska podela evropskog kontinenta je simbolično završena padom Berlinskog zida (1989) i ujedinjenjem dve Nemačke sledeće godine što Je probudilo nadu među Evropljanima o suživotu bez tenzija. Entuzijazam se osećao širom evropskog kontinenta i refren pesme „Ujedini se, ujedini se Evropo“ je osvojio srca publike i žirija na Evroviziji 1990. godine. I dok se Evropa ujedinjavala, nekadašnja Jugoslavija je bila pred raspadom. Paradoksalno je da takmičenje za najbolju pesmu Evrope održano u Jugoslaviji, odakle je bio i prateći bend Tota Kotunja.

zanimljivost

* Ovaj natpis ne prejudicira status i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova

Više o prošlosti evropskog ujedinjenja saznaj na sledećem linku (na engleskom): https://european-union.europa.eu/principles-countries-history/history-eu_en

Informiši se o proširenju Evropske unije na sledećem linku (na engleskom): https:// european-union.europa.eu/principles-countries-history/eu-enlargement_en

Tri ključne institucije Evropske unije (Evropski parlament, Evropski savet i Evropska komisija) su pokrenule veliku inicijativu 2021. godine pod nazivom „Konferencija o budućnosti Evrope“ sa idejom da se saslušaju predlozi građana i građanki o zajedničkoj budućnosti Evropske unije. Kako je tekao proces i šta su bili rezultati pogledaj na sledećem linku (na hrvatskom): https://www. consilium.europa.eu/hr/policies/conference-on-the-future-of-europe/

Doprinos mladih iz Srbije možeš pročitati na ovom linku (na srpskom):

Otkrij o čemu razgovaraju mladi Evropljani u vezi sa budućnošću Evropske unije na sledećem linku (na engleskom): https:// forumfuture.eu/

saznaj više

Mentalitet naših ljudi

otežava ulazak u Evropsku uniju

Pitanja za razmišljanje i razgovor

• Izaberi jednu državu o kojoj dosta znaš, ali je nisi posetio.

Šta misliš o njenim stanovnicima? Na osnovu čega si stekao mišljenje o njima?

• Misliš li da su naše predstave o drugim narodima tačne? Zašto jesu, a zašto nisu? Na koje sve načine možemo da proverimo da li su istinite naše predstave o drugim narodima Evrope?

• Kako bi opisao stanovnike Srbije? Možeš li opisati njihove karakteristike? Postoje li osobe iz tvog okruženja koje odgovaraju tom opisu?

• Šta misliš, kako nas vide ljudi iz drugih država? Koje osobine nam pripisuju? Zbog čega? Da li se njihove predstave o stanovništvu Srbije slažu sa tvojim predstavama? Postoje li razlike?

U Srbiji je rašireno uverenje da je pristupanje Evropskoj uniji, između ostalog, otežano zbog specifičnog mentaliteta stanovništva. Često se može čuti da „inat“ – navodno uporno, štetno i besmisleno suprotstavljanje, stoji na putu prihvatanja vrednosti, politika i propisa Evropske unije. Takođe, rečenicom „takav smo narod“ daje se vrlo uopšteno i pojednostavljeno objašnjenje ponosa i otpora nas „malih, ali pravednih, istinoljubivih i dobrih“ u borbi protiv „velikih i zlih“.

Prkos, kao kulturološka odrednica, nije karakterističan samo za građane i građanke Srbije. „Sisu“ je duboko ukorenjena ideja u finskoj kulturi shvaćena kao unutrašnja snaga, otpornost i odlučnost u suočavanju sa velikim poteškoćama. Ovaj specifičan pogled na svet veliča istrajnost

i preživljavanje bez obzira na prepreke. Ipak, Finska je članica Evropske unije, posvećena sprovođenju evropskih vrednosti i uklopljena u evropsko društvo, a „sisu“ je i dalje deo njene kulture. Sa druge strane, u Velikoj Britaniji se neguje predstava da su oni izuzetni i mnogo važniji u odnosu na druge evropske narode. Taj stav se odrazio na pravce britanske spoljne politike i decenijama je bio kamen spoticanja u odnosu prema Evropskoj uniji.

Izložba „Entropa: Stereotipi su barijere koje treba rušiti“ češkog umetnika Davida Černog spada u red najkontroverznijih umetničkih intervencija u prostoru sedišta Saveta Evropske unije. Običaj je da svaka država postavi umetničko delo u zgradi ove institucije tokom svog predsedavanja. Češka vlada je angažovala Černog da izradi umetnički projekat na temu „Evropa bez barijera” za svoje prvo predsedavanje 2009. godine. Umesto da oduševi, umetnička instalacija u vidu gigantskog plastičnog modela koji treba sastaviti, skandalizovala je Brisel i uzburkala duhove širom Evrope. Svaki deo instalacije je predstavljao državu članicu viđenu očima sopstvenih državljana ili drugih država. Tako je Švedska predstavljena kao kutija iz Ikee, Danska kao Lego kockice, Nemačka kao zemlja premrežena autoputevima koji su podsećali na nacističke simbole, dok je Velika Britanija jednostavno izostavljena zbog svog tradicionalnog evroskepticizma. Ubrzo su usledile zvanične reakcije negodovanja, pa je Bugarska, predstavljena kao turski toalet, insistirala od češke vlade da se ukloni deo koji se na nju odnosi, ali je do kraja izložbe samo diskretno prekrivena platnom.

Ovakve predstave, koje pripadnici jedne grupe imaju o sopstvenoj grupi ili o pripadnicima druge grupe (iako ih ne poznaju), nazivaju se stereotipi. Zapravo, to su samo „slike u glavi“ koje obično ne odgovaraju stvarnosti, ali na nju utiču, tj. određuju pravce ponašanja. Na primer, rašireno je uverenje da su Nemci organizovani i precizni, Italijani brbljivi, bučni i neodgovorni, a Grci lenji. Zbog tih stereotipa je velika verovatnoća da će određen posao pre dobiti Hans ili Berta iz Nemačke, nego Kjara iz Rima ili Jorgos iz Soluna, iako možda pojedinačno poslednje dvoje imaju bolje kvalitete za taj posao. Održavanje predstava ima negativne posledice po društvo. Stvara podelu na „nas i njih“ (po obrascu: „mi“ pozitivni, „oni“ negativni), otežava komunikaciju, stvara nepoverenje, zatvara

društva i mogućnosti za saradnju, a ponekad može dovesti i do nasilnog ponašanja jednih prema drugima.

Ipak, prevazilaženje duboko usađenih „slika u glavi“ i dalje ostaje jedan od najvećih izazova za dalju evropsku integraciju. Pojedini političari ih vešto koriste za podsticanje podela, kako bi pridobili podršku javnosti, Upornost, žrtva i svojeglavost, shvaćeni kao kulturološke odlike kroz koje se sagledavaju pojedine nacije na tlu Evrope, imaju i svoje suprotnosti. Danski „hige“ (dan. hygge) je usmeren na sitna životna zadovoljstva radi sopstvene prijatnosti i udobnosti. Šolja čaja, ćebe, sveća ili boravak pored vatre kamina uz prijatno društvo ulepšava svakodnevnicu sumorne klime na ovim prostorima. „Dоlče vita“ (ita. Dolce vita) se dovodi u vezu sa Italijanima. Veoma je sličan „higeu“ jer podrazumeva bezbrižan, radostan pristup životu, ceneći lepotu i sreću u svakodnevnim trenucima, kao što su užitak u dobroj hrani i društvu bliskih osoba. Nemcima se obično pripisuje uzdržanost i distanciranost što je donekle našlo odraza u terminu „veltšmerc“ (nem. Weltschmerz), tј. melanholičnom pogledu na svet usled susreta sa realnošću i razočaranosti idealima.

U kontekstu evropske integracije, ove predstave mogu podstaći usporavanje procesa koji su važni za celokupno društvo, kao što je pristupanje novih članica ili očuvanje mira i dobrobiti stanovništva država Evropske unije. Koristeći raznovrsne pristupe Evropska unija nastoji da svede na minimum posledice neosnovanih predstava i podstakne prihvatanje različitosti kao vrednosti. Pre svega, moto „Ujedinjeni u različitosti“, kao simbol Evropske unije, naglašava vrednost kulturnih raznolikosti. Zatim, podstiče mobilnost mladih kroz programe volontiranja i školovanja. Tako program EU „Erasmus plus“ (i njegovi prethodnici) već decenijama omogućava da mladi kroz neposredno iskustvo upoznaju i razumeju druge evropske kulture. Evropska unija podržava i mnogobrojne projekte neprofitnih udruženja posvećene kulturnoj saradnji, prihvatanju različitosti i prevenciji društvenog isključivanja. Konačno, Evropska unija propisima zabranjuje isključivanje iz društva na bilo kojoj osnovi.

naročito u kriznim periodima, što je slučaj u poslednje dve decenije na evropskom kontinentu1. U zemljama današnje Evropske unije sve je više političkih partija koje koriste nedovoljnu informisanost i strahove građana i građanki. Jedna grupacija političkih stranaka otvoreno zastupa antimigrantske i antiislamske stavove. Sa druge strane, većina konvencionalnih stranaka podstiče antiruske i antikineske stavove. Konačno, „Bregzit“ (izlazak Velike Britanije iz Evropske unije 2020. godine) je u velikoj meri posledica pothranjivanja neosnovanih predstava među stanovništvom.

Brojni intelektualci u prošlosti su se bavili nacionalnim karakterom stanovništva Srbije. Među prvima Jovan Cvijić, geograf i jedan od osnivača Beogradskog univerziteta, koji je na sistematičan način opisao tipove ljudi na Balkanu. Po njemu, većina Srba pripada dinarskom tipu koje odlikuje živ duh i tanana inteligencija. Maštoviti su, osećajni, impulsivni, patrijarhalni i pravični, a inspirišu se pobudama moralne i duhovne vrste. Vera dinarskog čoveka je nepomućena, pouzdanje bezgranično i nema teškoće koju ne može da savlada. Dok se Cvijić zadržao na objektivnom beleženju odlika nacionalnog karaktera, drugi su pokušali da preko njih objasne onovremene pojave u društvu i politici. Bogdan Popović, jedan od prvih univerzitetskih profesora u Beogradu, je u „nedostataku vlasti nad osećanjima“ video najveću razliku u odnosu na Engleze koje je smatrao uzorom. Jovan Skerlić (književni kritičar) i Slobodan Jovanović (ugledni profesor prava) su, i pored uvažavanja slobodoljubivosti i značaja poleta i junaštva u teškim trenucima, ujedno u njima videli ograničenje. Isticali su kao negativne odlike preterani individualizam, nesposobnost za organizovano delovanje i zajednički rad. Po njima, krivicu snose intelektualne elite koje nikada nisu izgradile sopstveni kulturni model, niti su preuzele tuđi.

1 Više o ovoj temi u tekstu pod nazivom „Evropska unija će se raspasti“.

Otkrij kakvi stereotipi postoje za svaku državu u Evropi (na engleskom): https://www.youtube.com/watch?v=6dZQ-G7b8nY

https://europeisnotdead.com/european-stereotypes/

https://alphadesigner.com/mapping-stereotypes

Erazmus je jedan od najstarijih programa Evropske unije namenjen prvenstveno mladim ljudima željnih novih znanja, iskustava i upoznavanja. Procenjuje se da je do sada oko 15 miliona korisnika učestvovalo u različitima aktivnostima ovog programa. Sve o Erazmusu saznaj na sledećem linku (na srpskom)

saznaj više

Članstvom u Evropskoj uniji ugrozićemo odnose sa Kinom i Rusijom

Pitanja za razmišljanje i razgovor

• Kakve se sve velike promene dešavaju u svetu u oblasti politike, društva i ekonomije?

• Šta misliš, kako to utiče na Srbiju?

• Kako bi ocenio/ocenila spoljnu politiku Srbije, tj. njene odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama? Zašto?

• Postoji li nešto što bi promenio/promenila? Zašto?

Proklamovani spoljnopolitički cilj Srbije je članstvo u Evropskoj uniji, ali istovremeno Srbija ima strateška partnerstva sa Kinom i Rusijom

Odnosi između Evropske unije i Rusije su već duže vreme napeti i turbulentni, naročito od izbijanja rata u Ukrajini. Evropska unija ima razvijene trgovinske odnose sa Kinom, ali je smatra ekonomskim konkurentom.

Trenutne okolnosti jesu izazovne za spoljnu politiku Srbije, naročito u slučaju pristupanja Evropskoj uniji. Javnost, tj. građani i građanke Srbije, su naklonjeniji Rusiji po pitanju spoljnopolitičkog opredeljenja i imaju pozitivno viđenje odnosa sa Kinom.

Evropska unija u okviru svoje „Zajedničke spoljne i bezbednosne politike“ teži da ima jedinstven glas država članica, odnosno da sve države članice imaju isti stav o pojedinim pitanjima u međunarodnim odnosima. Jedinstvo se postiže kroz međusobno dogovaranje, tj. politički dijalog država članica, usaglašavanjem sa različitim odlukama Evropske unije i primenom mera koje iz njih proističu (npr. sankcije). Republika Srbija

je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. U pregovorima o pristupanju, od Srbije se očekuje postepeno usaglašavanje sa deklaracijama i merama koje preduzima Evropska unija, jer se na taj način meri njen napredak u oblasti spoljne politike, ali i ceni njena posvećenost zajedničkim vrednostima Evropske unije.

U dosadašnjim proširenjima Evropske unije spoljna politika uglavnom nije bila sporna tačka između nje i države kandidata. Međutim, kako se Kina razvila i postala uticajna sila u svetu, i od kad je počeo rat u Ukrajini, to se promenilo. Vlada Republike Srbije je osudila napad Rusije na Ukrajinu, podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine i pruža joj finansijsku i humanitarnu pomoć, ali se nije pridružila sankcijama Evropske unije nametnutim Rusiji, niti se usklađuje sa većinom izjava nadležnih organa Evropske unije o ovom pitanju. Evropska unija je dovela u pitanje strateško usmerenje Srbije zbog zadržavanja odnosa sa Ruskom Federacijom na visokom nivou.

Put svile je naziv za mrežu trgovačkih puteva koji su povezivali Sredozemlje i Aziju sve do XIV veka. Različite vrste roba su prenošene karavanima kroz pustinje Centralne Azije i Bliskog istoka od kojih je među evropskim trgovcima najtraženija bila svila. Međutim, drevni karavanski put je bio mnogo više od obične trgovačke rute jer su njime došle u kontakt različite kulture. Razmenjivane su ideje i tehnologije i razvijani diplomatski odnosi između država i naroda duž čitave trase puta. Tako je papir stigao u Evropu i ubrzao razvoj kulture i nauke u ovom delu sveta, dok su budizam i islam značajno proširili oblasti uticaja u Aziji. Novi put svile je uspostavljen početkom XXI veka. Kina je inicijativom „Pojas i put“ 2013. godine, otpočela sprovođenje svoje razvojne strategije sa dalekosežnim globalnim uticajem. U partnerstvu sa zemljama obuhvaćenim inicijativom već uveliko se gradi mreža kopnenih i morskih puteva zarad plasmana kineskih roba i usluga. Deo ove infrastrukturne mreže prolazi kroz Srbiju, a poput drevnog puta svile, razmere njegovog uticaja su više od obične trgovine. zanimljivost

Pored toga, Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom i Rusijom Kina je najvažniji trgovinski partner Srbije u Aziji, naročito od pokretanja kineske globalne inicijative „Pojas i put“. Obim trgovinske razmene

sa Rusijom je nešto niži. Međutim, danom pristupanja Evropskoj uniji obaveza Srbije će biti postupanje u skladu sa „Trgovinskom politikom Evropske unije“, odnosno analiza i promena svih ugovora koje Srbija ima sa trećim zemljama. U praksi, to će značiti da će Srbija morati da raskine sve postojeće sporazume o slobodnoj trgovini sa državama van Evropske unije i da uskladi sve druge sporazume sa obavezama koje proističu iz članstva. Sa druge strane, dobiće pogodnosti na tržištima za koja važe ugovori o slobodnoj trgovini Evropske unije.

saznaj više

Više o odnosima Srbije sa Rusijom i Kinom saznaj na sajtu Ministarstva spoljnih poslova (na srpskom)

Zvanične stavove Evropske unije prema Rusiji i Kini možeš pročitati na sledećem zvaničnom linku Evropskog parlamenta (na engleskom)

Šta sve obuhvata kineska inicijativa „Pojas i put” saznaj na zvaničnom portalu (na engleskom)

Ko su glavni trgovinski partneri Srbije od 2010. do 2023. godine i kakvi su trgovinski odnosi između Srbije i Evropske unije pogledaj na specijalizovanoj stranici posvećenoj ovoj temi (na srpskom)

Više o spoljnoj trgovini Srbije možeš saznati na sajtu

Republičkog zavoda za statistiku (na srpskom)

LGBT+ osobe će dobiti veća prava i slobode

Pitanja za razmišljanje i razgovor

• Da li se u prošlosti javno govorilo o LGBT+ osobama? Zašto se o položaju LGBT+ osoba u današnje vreme govori često i javno?

• Šta bi javnost trebalo da zna o LGBT+ zajednici? Zašto?

• Šta utiče na formiranje stavova o LGBT+ zajednici?

• Šta utiče na osećaj sigurnosti LGBT+ osoba da javno govore o svom identitetu i seksualnoj orijentaciji? Da li je situacija ista u svakoj državi?

Ljudska prava LGBT+ zajednice spadaju među najspornija pitanja u raspravama između kritičara i podržavaoca Evropske unije širom evropskog kontinenta, što odražava različite stavove prema individualnim pravima i tradicionalnim vrednostima. Sa jedne strane, težište je na pojedincu, slobodi izbora i ljudskim pravima, a sa druge na zajednici i njenim tradicionalnim okvirima ponašanja koji je štite od promena. Diskusije na ovu temu su prisutne i u našem društvu, naročito od početka evropskih integracija Srbije pre dve decenije. Stavljene u okvir evropske integracije Srbije, bolji položaj LGBT+ zajednice se doživljava od dela stanovništva kao nametanje vrednosti koje ugrožavaju tradicionalne porodične odnose i negativno utiču na vaspitanje dece.

Evropska unija podržava i promoviše prava LGBT+ zajednice među državama članicama, kao i u međunarodnim odnosima. Pristup Evropske unije se temelji na borbi protiv svih oblika diskriminacije, što u slučaju

Mnogi političari i visoki zvančnici u Evropi se javno izjašnjavaju kao LGBT+ osobe. Johana Sigurdardotir je stupila na dužnost predsednice vlade Islanda 2009. godine kao prva javno deklarisana LGBT+ osoba na svetu na toj visokoj funkciji. Nakon nje, javno deklarisane LGBT+ osobe su bili premijeri Belgije, Luksemburga, Irske, Francuske, kao i predsednik Litvanije. Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije u periodu od 2017 do 2024, bila je prva javno deklarisana LGBT+ osoba koja je obavljala ovu dužnost u našoj zemlji. Međutim, nezvanično nije bila prva LGBT+ osoba na visokoj državnoj funkciji u Srbiij. Petar Živković, general i uticajni političar između dva svetska rata (predsednik Ministarskog saveta 1929 -1932) je po nezvaničnim izvorima bio homoseksualac u doba zakonske zabrane istopolnih odnosa. General se čak našao i pred sudom zbog svoje seksualne orijentacije. Ovaj detalj iz života generala Živkovića su u našoj kinematografiji iskoristili tvorci serije „Senke nad Balkanom”.

LGBT+ zajednice podrazumeva diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Sa stanovišta važećih zakona Evropske unije, neprihvatljiv je pomenuti vid diskriminacije prilikom zapošljavanja, napredovanja na poslu ili uznemiravanja na radnom mestu zbog seksualne orijentacije. Države članice Evropske unije su u obavezi da usklade svoje zakonodavne odredbe u ovoj oblasti u skladu sa odredbama Evropske unije. Pored toga, Evropska unija ima fondove kojima pomaže rad LGBT+ organizacija, dok je 2020. godine usvojena prva evropska strategija za poboljšanje položaja LGBT+ zajednice.

Ovim su iscrpljeni svi postojeći mehanizmi Evropske unije u ovoj oblasti, što znači da države članice uređuju društvene odnose važne za LGBT+ zajednicu isključivo nacionalnim propisima (izuzev gore navedenog u vezi sa zapošljavanjem). Drugim rečima, države samostalno odlučuju o priznanju istopolnih zajednica, istopolnih brakova, usvajanju dece, sprečavanju govora mržnje, služenju vojske, procedurama o promeni pola i sl. Prakse u domenu porodičnih odnosa su različite, kao što se može videti u tabeli.

Tabela: Zakonsko uređenje porodičnih odnosa LGBT+ zajednica u državama Evropske unije

Država Zajednica Brak Usvajanje dece

Nemačka

Francuska

Belgija

Italija

Holandija

Luksemburg

Danska

Irska

Grčka

Španija

Portugal

Austrija

Finska

Švedska

Kipar

Češka

Slovačka

Slovenija

Mađarska

Poljska

Litvanija

Letonija

Estonija

Malta

Bugarska

Rumunija

Hrvatska

Izvor: ILGA-Europe

dozvoljeno nedozvoljeno

Države Evropske unije se smatraju prijateljskim okruženjem za LGBT+ zajednicu, imajući u vidu da je njihovo opredeljenje u mnogim zemljama sveta zabranjeno i kažnjivo. Ipak, razlike među njima postoje, i to ne samo po pravnom regulisanju društvenog položaja LGBT+ zajednice, već i po stavovima građana i građanki. Stanovništvo Švedske, Holandije, Danske, Španije ima otvoreniji odnos prema LGBT+ zajednici, dok niži stepen prihvaćenosti imaju građani i građanke država centralne i istočne Evrope, poput Poljske, Slovenije, baltičkih zemalja, Hrvatske, Slovačke, Bugarske i Rumunije.

Zbog toga je unapređenje položaja LGBT+ zajednice izazov za institucije u svim evropskim državama. Pojedina pitanja mogu da uzburkaju javnost, političke partije, organizacije i predstavnike Evropske unije. Tako je najava zakonskog regulisanja istopolnih brakova i usvajanje dece u istopolnim brakovima prouzrokovala proteste i izvela desetine hiljada građana na ulice Pariza 2013. godine. Veliku buru u evropskoj javnosti je izazvalo proglašenje „LGBT slobodnih zona“ (eng. LGBT+ Free Zones1 1 Zone slobodne od LGBT+ su teritorije lokalnih vlasti u Poljskoj gde nije bilo dobrodošlo promovisati vrednosti LGBT+ zajednice. Reč je o simboličnom činu bez zakonske osnove

– zone slobodne od LGBT+) u Poljskoj u periodu od 2019 do 2021. godine. Najava tadašnjeg gradonačelnika Varšave o podršci pripadnicima LGBT+ zajednice je naišla na negativan prijem lokalnih vlasti u mnogim gradovima unutar Poljske koji su svoje teritorije proglašavali „zonama slobodnim od LGBT+“. Evropska komisija je blokirala finansijska sredstva namenjena ovim gradovima, dok je Evropski parlament proglasio Evropsku uniiju „LGBT+ zonama slobode“ (eng. LGBT+ Freedom Zones2 – zonama slobode za LGBT+). Nedavno su Mađarska (2021) i Bugarska (2024) izazvale zabrinutost Evropske unije zbog zabrane razgovora o LGBT+ zajednici u obrazovnim institucijama.

Termini u vezi sa LGBT+ temama mogu biti novi ili zbunjujući. Upoznaj se sa inkluzivnim rečnikom u sledećoj publikaciji (na srpskom)

Istraži koja zakonska prava imaju LGBT+ osobe širom evropskog kontinenta na interaktivnoj mapi (na engleskom)

Upoznaj se sa situacijom LGBT+ osoba u evropskim državama koristeći interaktivne prikaze (na engleskom)

Pročitaj kakve dezinformacije o LGBT+ osobama kruže širom Evropske unije (na engleskom) saznaj

i posledica.

2 Zone slobode za LGBT+ su mesta, institucije ili teritorije koje otvoreno podržavaju prava LGBT osoba i promovišu jednakost, inkluziju i toleranciju. Takođe, reč je o simboličnom činu.

Ulaskom u Evropsku uniju gubimo

tradiciju i običaje

Pitanja za razmišljanje i razgovor

• Možeš li da navedeš šta sve čini kulturu jednog naroda?

Kako je sve to nastalo?

• Šta je sve deo kulture naše zemlje, a došlo je iz drugih država? Da li je to obogatilo kulturu naše zemlje ili joj je naudilo?

• Koliko na kulturu utiču trendovi i duh vremena u kojem živimo?

• Šta je tebi važnije: podsticati savremeno kulturno stvaralaštvo ili očuvati kulturno nasleđe? Zašto?

• Možeš li da navedeš državu članicu koja je izgubila neka kulturna obeležja ulaskom u Evropsku uniju?

Najrasprostranjenija priča protivnika Evropske unije u svim državama Evrope, jeste da države koje postaju članice Evropske unije, automatski gube svoje običaje i tradiciju. Ona se razlikuje u zavisnosti od kulturnih obeležja svake države. U našem podneblju se izražava kroz shvatanja da će ulazak Srbije u Evropsku uniju značiti ukidanje ćirilice i nametanje latinice, slavljenje katoličkog Božića i Noći veštica, ugrožavanje slavljenja „krsne slave“ i pravoslavnih običaja, kao i nekih elemenata načina života koji se smatraju karakterističnim za ova područja poput spontanog druženja, slavlja i veselja i slično.

Jedan od ciljeva Evropske unije je poštovanje bogate kulturne i jezičke raznolikosti i čuvanje i unapređenje evropskog kulturnog nasleđa. U praksi to znači da organi Evropske unije pomažu državama u očuvanju njihovih posebnosti na različite načine. Tako na primer, Evropska unija trenutno ima čak 24 različita zvanična jezika. Ulaskom Bugarske u Evropsku uniju

2007. ćirilica je postala njeno zvanično pismo, dok bi ulaskom Srbije, srpski jezik postao zvanični jezik Evropske unije. Ukoliko se pogledaju zvanični sajtovi organa Evropske unije mogu se uočiti stranice na hrvatskom jeziku, budući da je članica od 2013. godine i da njeni građani i građanke imaju pravo da se informišu ili obrate institucijama Evropske unije koristeći maternji jezik.

Isticanje raznolikosti kao bogatstva Evrope je predstavljeno kroz moto „Ujedinjeni u različitosti“ koji je jedan od zvaničnih simbola Evropske unije. Moto je verbalni prikaz ujedinjena evropskih država u zajednicu mira i prosperiteta, ujedno obogaćenu različitim kulturama, jezicima i tradicijama. Ostali simboli su zastava Evropske unije, himna „Oda radosti“, Dan Evrope i evro. zanimljivost

zanimljivost

Fes je vekovima bio deo narodne nošnje u Srbiji, dok ga sredinom XIX veka nije zamenila šajkača. I fes i šajkača nisu originalno sa ovih prostora već su došli posredstvom drugih naroda. Fes se nosio širom Sredozemlja i došao je sa vizantijskim i osmanlijskim osvajanjima. Šajkača je originalno proizvedena u austrougarskoj vojsci za potrebe „šajkaša“, tj. graničara na Dunavu. Postala je deo opreme vojske Srbije u drugoj polovini XIX koju je rado prihvatio muški deo stanovništva, naročito na području centralne Srbije.

Zatim, postoje brojne nagrade poput „Nagrade Evropske unije za književnost“ koju je dobilo nekoliko pisaca iz Srbije (Jelena Lengold, Dejan Tiago Stanković, Uglješa Šajtinac, Darko Tuševljaković) ili „Evrope Nostre“, za očuvanje kulturnog nasleđa (iz Srbije je nagradu dobila konzervacija Paviljona Knjaz Miloš u Bukovičkoj banji i Tvrđave Bač, istraživanje o arhitekturi staroplaninskog sela Gostuša itd). Svake godine dva evropska grada se proglašavaju Evropskim prestonicama kulture, a Novi Sad je, kao prvi grad iz Srbije, imao ovo zvanje 2022. godine. Pored toga, posebni fondovi Evropske unije su namenjeni kulturnim dešavanjima, razmenama umetnika, kreativnim industrijama ili očuvanju materijalne i nematerijalne kulture. Takvi fondovi su već sada dostupni u Srbiji i na ovaj način je pomognuto snimanje brojnih filmova i održavanje festivala u našoj zemlji, kao i obnova Golubačke tvrđave, Fetisalama u Kladovu i Pirotskog grada.

U Srbiji žive manjine čije tradicije i običaji su takođe sastavni deo našeg kulturnog nasleđa. Primeri su naivno slikarstvo Slovaka, proslava Tetkice Bibije u romskim zajednicama ili priprema mantija, tradicionalnog jela bošnjačkog stanovništva na području Novog Pazara.

Sa druge strane, postoje situacije koje tu posebnost dovode u pitanje. Poznat je slučaj borbe bikova koje mnogi Španci smatraju delom nacionalne kulture. Međutim, aktivisti za zaštitu životinja već duže vreme kritikuju okrutni tretman bikova tokom borbi. U jednom trenutku je i deo poslanika Evropskog parlamenta zatražio da se ne isplaćuju sredstva iz budžeta Evropske unije za farme u kojima se gaje bikovi za ove potrebe, pozivajući se na razloge nehumanog tretmana životinja.

Otkrij šta se sve smatra nematerijalnim kulturnim nasleđem Republike Srbije:

Informiši se na zvaničnoj stranici Evropske unije posvećenoj kulturi

Prati aktivnosti Evropske unije u Srbiji u oblasti kulture:

https://www.Evropska unijazatebe.rs/rs/sektori/kultura https://srbija-projektieu.rs/

https://www.mei.gov.rs/upload/documents/publikacije/proslost_ozivljena_evropom.pdf saznaj

Zbogom

našim tradicionalnim

proizvodima

Pitanja za razmišljanje i razgovor

• Da li možeš da navedeš neka naša tradicionalna jela i pića? Na osnovu čega znaš da su deo našeg kulturnog nasleđa?

• Jedemo li istu hranu kao nekada naši roditelji, bake i deke? Šta se promenilo u našim jelovnicima? Zašto?

• Da li bi zabranio proizvodnju tradicionalnog jela i pića ukoliko ugrožava čovekovo zdravlje ili dobrobit životinja? Možeš li da navedeš neki primer?

Život u Srbiji je nezamisliv bez čvaraka, domaćih kobasica, ajvara, ukusne slaninice, dobre rakije i sličnih đakonija, jer se doživljavaju kao deo naše tradicije. Zbog toga se pojavila dilema će biti moguće ulaskom Srbije u Evropsku uniju da se nastavi sa tradicijom pravljenja ajvara i pečenjem rakija, po receptu naših baka i deka, ili će morati da se to menja i prilagođava pravilima Evropske unije?

Evropska unija ne ugrožava proizvodnju tradicionalne hrane i pića, već aktivno radi

Šljivovica je više od običnog pića. Ona je simbol tradicije, kulture i identiteta - ali, čijeg? Pored Srbije, proizvodi se u mnogim drugim zemljama , u Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, pa čak i u Poljskoj i Sloveniji. Svaka od ovih država tvrdi da je šljivovica deo njene nematerijalne kulturne baštine. Pojedine od njih su registrovale svoje varijante šljivovice pod različitim imenima. Tako se na tržištu Evrope mogu pronaći „stara šljivovica“ (Hrvatska), „szilvapálinka“ (Mađarska), „slivova rakija“(Bugarska), „uica“(Rumunija). Šljivovicu iz Srbije nećemo pronaći u evropskom registru zaštićenih proizvoda. Međutim, proizvodnja šljivovice se nalazi na UNESCO-ovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva kao srpsko nacionalno dobro koje podrazumeva ne samo veštinu prerade šljive u rakiju, već i elemente okupljanja i gostoprimstva zajednice.

na njihovom očuvanju uz propisivanje odgovarajućih pravila i standarda neophodnih za njihovo plasiranje na tržište. Sve što je namenjeno tržištu predmet je strogih standarda i kontrola za razliku od proizvodnje hrane i pića za sopstvenu upotrebu, prvenstveno zbog bezbednosti i zaštite zdravlja potrošača, ali i očuvanja autentičnosti proizvoda.

Pored tradicionalnih proizvoda na trpezi državljana Evropske unije sve je više tzv. „nove hrane“ koja obuhvata namirnice koje nisu bile uobičajene na evropskim jelovnicima pre 1997. godine. Tu spada hrana dobijena inovativnim metodama proizvodnje (npr. „nano hrana“) i tradicionalna hrana iz drugih delova sveta. Nano tehnologija omogućava da se sastav hrane kontroliše na najsitnijem (molekularnom) nivou, što može poboljšati njen kvalitet, sigurnost i hranljive vrednosti. Na taj način, ishrana može da bude prilagođena potrebama svake osobe. Pored toga, na tanjirima Evropljana se sada mogu naći insekti i crvi, jer je otkriveno da su bogati proteinima i mogu biti zamena za meso. Takođe, iz Južne Amerike dolaze čia semenke i zrno kinoe, koje su postale popularne zbog svojih hranljivih vrednosti i često su deo zdrave ishrane. Ovim temama i problemimase bavi Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA).

Standardi Evropske unije nalažu da sva hrana i piće na tržištu budu najvišeg kvaliteta i bezbedni za potrošače, o čemu se stara Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) oslanjajući se na naučna istraživanja. Budući da svaka nova država članica donosi svoje tradicionalne proizvode, koji ranije nisu bili prisutni na tržištu Evropske unije, EFSA ih procenjuje kako bi se osiguralo da su bezbedni za ishranu. Tradicionalni proizvodi iz Srbije će morati da budu podvrgnuti postojećoj proceduri provere kvaliteta i bezbednosti za ljudsko zdravlje. Poučno je iskustvo građana Hrvatske koji su tokom procesa pristupanja Evropskoj uniji strahovali od zabrane prodaje domaćih proizvoda na pijacama, poput sira i pavlake. Zabrinutost se pokazala kao neosnovana. Pravila Evropske unije nisu zabranila proizvodnju, već su uvedeni sanitarni standardi, poput čuvanja u hladnjačama i češćih kontrola da bi se zaštitilo zdravlje potrošača.

Pored zaštite zdravlja potrošača, za tradicionalne proizvode je važno očuvanje autentičnosti i kvaliteta. U Evropskoj uniji postoje tri oznake koje

„Mozzarella di Bufala“ je jedan od najpoznatijih sireva koji se proizvodi u Italiji. Ovaj sir je poseban jer se pravi od mleka bivolica i dolazi iz regiona Kampanija. Međutim, 2008. godine proizvođači „Mozzarella di Bufala“ su bili suočeni sa velikim izazovom. Evropska unija je zabranila prodaju nakon što su testovi otkrili prisustvo dioksina, opasne otrovne hemikalije. Ispostavilo se da je zagađenje poticalo od ilegalnog spaljivanja toksičnog otpada u oblastima pod kontrolom mafijaške grupe Kamora, u blizini farmi gde se proizvodi ovaj sir. Ipak, nakon uvođenja strožih kontrola i temeljnog čišćenja zagađenih područja, proizvodnja je ponovo uspostavljena. Sir se vratio na tržište, ali osećaj neizvesnosti među kupcima ostao je prisutan, dok su mnogi i dalje skeptični zbog događaja iz prošlosti.

štite ime proizvoda, geografsko poreklo i tradicionalan način pripreme: „z aštićena oznaka porekla“ (PDO) i „zaštićena oznaka geografskog porekla“ (PGI) i „tradicionalna oznaka posebnosti“ (TSG) (vidi tabelu “Oznake geografskog porekla” ). Prve dve se odnose na specifičnu vezu s regionom iz koje potiče proizvod, dok treći naglašava tradicionalni proizvodni proces. Oznake osiguravaju da se proizvod vezuje za specifično mesto i način na koji se pravi, čime postaje poseban i prepoznatljiv. Primeri takvih proizvoda su „Pizza Napolitana“ iz Italije, „Sangria“ iz Španije i „Češko pivo“ iz Češke.

Tabela: Oznake geografskog porekla

Zaštićena oznaka porekla

Sve faze proizvodnje, prerade ili pripreme se odvijaju isključivo u specifičnom geografskom području.

Izvor: Evropska komisija

Zaštićena oznaka geografskog porekla

Minimalno jedna faza proizvodnje, prerade ili pripreme odvija se u specifičnom geografskom području.

Tradicionalna oznaka posebnosti

Zaštićen je način proizvodnje, ali se može proizvoditi van specifičnog geografskog područja.

Međutim, određivanje porekla proizvoda ponekad dovodi do nesuglasica između država (Vidi tabelu „Nesuglasice između država u vezi sa poreklom tradicionalnih proizvoda”).

Tabela: Nesuglasice između država u vezi sa poreklom tradicionalnih proizvoda

Proizvod Zemlja porekla

Nesuglasice Rešenje

Kranjska kobasica Slovenija

Vino Teran Slovenija

Sir Bryndza Poljska i Slovačka

Slovenija, nakon što je postala članica Evropske unije, zatražila zaštitu Kranjske kobasice kao svog tradicionalnog proizvoda, što je izazvalo prigovore Hrvatske, Nemačke i Austrije. Iako je Slovenija uspela da postigne dogovor sa Nemačkom i Austrijom, Hrvatska se nije složila, smatrajući da i ona ima pravo na ovaj proizvod.

Hrvatska je prilikom ulaska u Evropsku uniju pokušala da zaštiti ovo vino kao svoj tradicionalni proizvod. Međutim, hrvatske proizvođače iznenadila je činjenica da je Slovenija već ranije registrovala vino kao proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom.

Ulaskom u Evropsku uniju, obe zemlje su podnele zahtev da se sir uvrsti kao njihov zaštićeni proizvod. Sir se proizvodi na prostoru planinskog lanca koji razdvaja Poljsku i Slovačku. Iz tog razloga obe zemlje su zatražile da sir bude zaštićen kao njihov proizvod.

Nakon razmatranja dokaza, Evropska komisija je dodelila pravo Sloveniji.

Feta sir Grčka

Grčka smatra da je feta deo njenog kulturnog nasleđa jer se tradicionalno proizvodi u specifičnim regijama. S druge strane, Turska takođe proizvodi sličan sir, koji je veoma popularan u njenoj kuhinji, a turski proizvođači tvrde da je naziv „feta“ generički i ne bi trebalo biti ekskluzivno vezan za Grčku.

Slovenija je 2006. godine uspela da zaštiti vino oznakom geografskog porekla.

Sir je registrovan u obe države sa naznakom njihovih imena. Na evropskom tržištu registrovana su dva sira: slovački bryndza (2008) i poljski bryndza (2007). Obe oznake štite tradicionalne proizvode i njihovu autentičnost.

Evropska unija je 2002. godine odobrila zaštitu naziva „Feta“ kao zaštićenog naziva porekla, što znači da samo sir proizveden u Grčkoj prema specifičnim standardima može nositi tu oznaku.

Parmezan Italija

Italijanski proizvođači su često u sukobu sa proizvođačima iz drugih zemalja koji koriste naziv „Parmezan“ za sir koji ne zadovoljava iste standarde kao originalni italijanski parmezan.

Šampanjac Francuska

Francuski proizvođači sukobljavaju se sa proizvođačima iz zemalja poput SAD-a, Australije i Južne Afrike, koji koriste naziv „Šampanjac“ za proizvodnju svojih gaziranih vina. Francuski proizvođači se protive ovoj praksi i često pokreću pravne akcije da zaštite svoj naziv.

U Evropskoj uniji je 1996. godine, „Parmezan“ proglasio zaštićen naziv porekla koji garantuje da se sir proizvodi u skladu s tradicionalnim metodama i u specifičnim regionima Italije.

Šampanjac je registrovan kao zaštićeni naziv porekla 1973. godine. Ova registracija garantuje da samo vino proizvedeno u francuskom regionu Šampanj u može nositi naziv „Šampanjac“.

Šta sve države Evropske unije čini posebnim kada je hrana i piće u pitanju saznaj u Registru zaštićenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Evropskoj uniji (na engleskom)

Užička slanina, Sremski kulen, Valjevski duvan čvarci su samo neki proizvodi na listi Nacionalnog registra oznaka geografskog porekla u Srbiji. Otkrij koji su to još proizvodi na listi i obavezno probaj nešto

Pročitaj sve o bezbednosti hrane i zaštiti tradicionalnih proizvoda u okviru pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom (na srpskom):

https://eupregovori.bos.rs/progovori-o-pregovorima/poglavlje-12/1550/2016/02/11/poglavlje-12---sigurnost-hrane-veterinarska-i-fitosanitarna-politika-.html

https://www.mei.gov.rs/srp/obuka/e-obuke/vodic-kroz-pregovore-srbije-i-evropske-unije/klasteri/klaster-5/ poglavlje-12-bezbednost-hrane-veterinarska-i-fitosanitarna-politika/ https://cep.org.rs/publikacije/bezbednost-hrane-gmo-i-zastita-tradicionalnih-proizvoda-u-okviru-pregovora-sa-eu/

Šta sve spada u Zajedničku poljoprivrednu politiku Evropske unije saznaj na zvaničnoj internet stranici (na engleskom)

saznaj više

Ulaskom u Evropsku uniju rešićemo problem zagađenja životne sredine

Pitanja za razmišljanje i razgovor

• Šta je, po tvom mišljenju važnije: zaštita životne sredine i sprečavanje klimatskih promena ili ekonomski razvoj? Zašto?

• Čime ti lično doprinosiš zaštiti životne sredine i sprečavanju klimatskih promena? Da li je to dovoljno ili možeš još nešto da uradiš?

• Ko ima veću odgovornost u zaštiti životne sredine i sprečavanju klimatskih promena: država i njene institucije, kompanije ili građani i građanke? U čemu se ogleda odgovornost svakog pojedinca?

• Šta je, po tvom mišljenju, najvažniji problem u zaštiti životne sredine i sprečavanju klimatskih promena u Srbiji? Zašto?

Klimatske promene su postale stvarnost. Posledica su globalnog ekonomskog razvoja zasnovanog na prekomernoj upotrebi neobnovljivih prirodnih resursa i zagađenja životne sredine. Srbija je suočena sa sličnim izazovima kao i ostatak sveta, jer svedočimo sve dužim toplotnim talasima, čestim poplavama i ozbiljnim vremenskim nepogodama. Pored toga, prekomerno zagađen vazduh, zagađena pijaća voda, neuslovne deponije i nedovoljno recikliranog otpada ugrožavaju zdravlje građana na ovim prostorima, ali i biljni i životinjski svet. Građani i građanke Srbije veruju da bi se ulaskom Srbije u Evropsku uniju ovi problem rešili, jer su u državama Evropske unije standardi zaštite životne sredine među najvišima na svetu.

Evropska unija je borbu protiv klimatskih promena stavila u središte svog razvoja, zbog čega je usvojen strateški plan „Evropski zeleni dogovor “, kojim se nastoji da Evropa postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine1. Kako bi se zacrtani cilj ostvario, neophodna je

1 To podrazumeva da emisije gasova sa efektom staklene bašte budu svedene na minimum.

transformacija ekonomija oslanjajući se na zelene tehnologije i unapređenje politika zaštite životne sredine. Plan sadrži konkretne mere u različitim oblastima, kao što su: zdrava ishrana, zaštita prirode i životinja, korišćenje čistije energije, razvoj održivih i pametnih saobraćajnih rešenja, ekološka gradnja i renoviranje starih zgrada (vidi grafikon).

Grafikon: Oblasti u koje Evropska unija ulaže kako bi se dostigao cilj „Evropskog zelenog dogovora“

Izvor: EUR-lex

„Zelena agenda za Zapadni Balkan“ je inicijativa koja pruža finansijsku i tehničku podršku za sprovođenje „Evropskog zelenog dogovora“ u ovom regionu. Usmerena je na prestanak korišćenja fosilnih goriva za proizvodnju energije, podsticanje tzv. kružne ekonomije2 , borbu protiv zagađenja vazduha, vode i zemljišta, zatim proizvodnju zdrave hrane i, konačno, zaštitu i obnovu prirode i ekosistema. Zelena agenda je samo poslednja

Ovi gasovi nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, poput nafte i uglja, u industriji, saobraćaju, poljoprivredi i drugim granama privrede. Oni kao „ćebe“ pokrivaju planetu i sve više je zagrevaju, doprinoseći klimatskim promenama.

2 Kružna ekonomija zasniva se na principu da ono što iz prirode uzmemo kao sirovinu ostane u upotrebi što je duže moguće. Nakon što se proizvod iskoristi, treba da se ponovo upotrebi za druge namene ili reciklira. Cilj je smanjenje otpada i očuvanje resursa. Kao poslednje rešenje, materijali koji se ne mogu ponovo iskoristiti ili reciklirati, odlažu se na deponiju, kao otpad.

aktivnost kojom Evropska unija pomaže čitavom regionu, uključujući i Srbiju. Naime, duži niz godina pomaže Srbiji u oblasti zaštite životne sredine kako bi unapredila zakone i praksu, poboljšala rad i delotvornost institucija, povećala znanja i veštine ljudi i uticala na svest stanovništva u vezi sa ovim temama.

Da li srednjoškolka može promeniti svet? Verovatno ne, ali može da inspiriše promenu. Greta Tunberg, tinejdžerka iz Švedske, je 2018. godine odlučila da petkom izostaje iz škole i protestuje ispred švedskog parlamenta zbog nedostatka aktivnosti u vezi sa borbom protiv klimatskih promena. Protest odvažne devojčice je ubrzo privukao njene vršnjake, medije i ljude svih generacija širom sveta. Greta je inspirisala globalni pokret „Petkom za budućnost“ (eng. Fridays for Future). Protesti se i dalje održavaju širom planete ( bilo ih je i u Srbiji ) sa zahtevom da svetski lideri preduzmu ozbiljnije i konkretnije korake u smanjenju klimatskih promena. Greta, kao simbol borbe protiv klimatskih promena, često prisustvuje skupovima lidera na koje zna da doputuje brodom umesto avionom kako bi što manje zagadila planetu.

„Evropski zeleni dogovor“ je suštinski nova strategija ekonomskog razvoja Evropske unije i pored toga što se bavi smanjenjem štetnih uticaja klimatskih promena. Cilj je da privrede evropskih zemalja pređu na korišćenje obnovljivih izvora energije (umesto fosilnih goriva i uglja) i da se ekonomija razvija na održiv način. Primat ekonomije nad klimatskim promenama je dočekan sa neodobravanjem među kritičarima. Pored toga, kritičari upozoravaju da bi odabran pristup mogao da poveća razlike u razvijenosti između zemalja Evropske unije. Ekonomski razvijenije zemlje, poput Nemačke i Holandije, već sada imaju veće mogućnosti da obezbede troškove transformacije privrede na zelene tehnologije u odnosu na manje razvijene zemlje. Osim toga, potrebno je i dosta vremena da se izvrši tranzicija. Primera radi, Poljska, je ulaskom u Evropsku uniju ostvarila veliki privredni rast, ali, pre svega, zahvaljujući industriji zasnovanoj na upotrebi uglja i nafte. To je ostavilo ozbiljne posledice po prirodu i vazduh, zbog čega Poljska danas ima jednu od najvećih emisija ugljen-dioksida u Evropi. Lideri ove zemlje trenutno vide izazov u prelasku na obnovljive izvore energije, jer to zahteva dosta vremena, velika ulaganja i promene

u privredi. Između ostalog, izvesno je da će određen broj ljudi ostati bez posla u privrednim granama povezanim sa dosadašnjim načinom proizvodnje energije (npr. rudnici uglja), ako se ne preduzmu odgovarajuće mere. Zato je važno da tranzicija bude pravedna kako bi prelazak na korišćenje obnovljivih izvora energije bio što bezbolniji po radnike i zajednice u kojima žive.

Mediji često nazivaju reprezentativne sportiste Srbije „orlovima“, naročito u trenucima velikih uspeha na međunarodnim takmičenjima. Simpatični nadimak su dobili po dvoglavim orlovima krstašima koji se nalaze grbu Srbije. Sudbina orlova krstaša baca senku na uspehe naših sportista. Usled ljudskog nemara u Srbiji je ostao samo jedan par, Bora i Eržika, koji se pod strogom zaštitom čuvaju nedaleko od vojvođanskog sela Srpski Krstur. Udruženim naporima aktivista za zaštitu životne sredine i Evropske unije za sada im se obezbeđuju pristojni uslovi za život. Rezultati nisu izostali jer je zaljubljeni par dobio nekoliko prinova.

Kada je reč o Zapadnom Balkanu postoje mišljenja da sredstva iz evropskih fondova i drugih međunarodnih izvora neće biti dovoljna da zemlje u regionu u potpunosti pređu na obnovljive izvore energije. Uz to, kada je reč o Srbiji i većini drugih država regiona, vladavina prava je dodatni problem, tj. slabe institucije i nesprovođenje ili nedosledno sprovođenje propisa i strategija, vode ka lošem primenjivanju politika zaštite životne sredine. Takođe, ovaj tranzicioni proces značajno otežava svest stanovništva razapetog između višeg životnog standarda života i očuvanja životne sredine.

Tuvalu je prva država koja će nestati zbog klimatskih promena. Sasvim je izvesno da će se ovo pacifičko ostrvo uskoro naći ispod nivoa mora i da će stanovništvo morati da se seli. U međunarodnom pravu, nestanak teritorije i stanovništva znači gubitak suvereniteta. Međutim, Vlada Tuvalua je bila inovativna - pokrenula je inicijativu da postane prva svetska digitalna nacija! Celokupno kulturno i istorijsko nasleđe, kao i sistem upravljanja sele se u digitalni svet. Pojedine zemlje su ih već priznale kao digitalnu naciju i ovaj trend može imati dalekosežne posledice po tradicionalno shvatanje države.

Sve što treba da znaš o „Evropskom zelenom dogovoru“ i „Zelenoj agendi za Zapadni Balkan“ je u ovoj publikaciji (na srpskom).

Evropska unija se bavi različitim oblastima zaštite životne sredine, pogledate šta sve to obuhvata (na engleskom).

Pogledajte šta je Srbija uz pomoć Evropske unija uspela uradi za zaštitu životne sredine (na srpskom).

Možeš saznati kako se klimatske promene menjaju kroz vreme posetom ovog linka.

Kakav je trenutno kvalitet vazduha u Srbiji? Odgovor potražite na mapi kvaliteta vazduha u realnom vremenu u celom svetu i uporedite sa našom zemljom (na engleskom).

Pročitaj koji su to gradovi u Evropi na vrhu liste po zagađenju vazduha (na srpskom).

saznaj više

Evropska unija nas ucenjuje

Pitanja za razmišljanje i razgovor

• Saradnja između država i međunarodnih organizacija može biti vođena interesima i vrednostima. Po tvom mišljenju, šta je Evropskoj uniji važnije? unija?

• Šta su, po tvom mišljenju, ključni uslovi za prijem Srbije u članstvo Evropske unije?

• Kakve koristi od prijema u članstvo Evropske unije ima Srbija, a kakve Evropska unija? Zašto?

Prijem u članstvo podrazumeva ispunjenje uslova kojim država kandidat dokazuje da je prihvatila vrednosti i standarde funkcionisanja Evropske unije. Uslovi podrazumevaju postojanje stabilnih institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, zaštitu ljudskih i manjinskih prava, tržišnu ekonomiji i konačno, sposobnost države da primenjuje zakone Evropske unije na svojoj teritoriji. Zvaničnici Evropske unije insistiraju na ispunjenju svih uslova, što stvara utisak postojanja ucena i beskonačnih i iscrpljujućih zahteva. Zato i ne čudi da godinama unazad trećina stanovništva Srbije uslovljavanje Evropske unije doživljava kao razlog koji u najvećoj meri usporava njen prijem u članstvo (vidi grafikon).

Politika uslovljavanja (eng. Conditionality Policy) je zvaničan pristup Evropske unije prema trećim državama. Institucije Evropske unije primenjuju različite mehanizme uslovljavanja, ne samo u vezi sa njenim proširenjem, već i u drugim oblastima, poput trgovine ili pružanja razvojne i tehničke pomoći. U ove mehanizme se ubrajaju: otpisivanje duga, dobijanje ekonomske pomoći, dobijanje trgovinskih povlastica, pristup

Grafikon: Najčešći razlozi koji otežavaju ulazak Srbije u Evropsku uniju po mišljenju građana i građanki od 2015 – 2022 (u %)

Izvor: Ministarstvo za evropske integracije

fondovima, ukidanje viza, itd., ali i uskraćivanje navedenog u slučaju neispunjenja dogovorenih uslova. Uslovljavanje se ponekad naziva politikom „štapa i šargarepe“ zbog mogućnosti dobitka ili kazne. Odluke o (ne)ispunjenju se donose na osnovu merljivih kriterijuma i razvijenih mehanizama za praćenje i procenu (npr. u slučaju proširenja svake godine Evropska komisija objavljuje Izveštaje o napretku za kandidate i potencijalne kandidate). Ponekad, geopolitički kontekst nadopunjuje ili čak preteže nad merljivim „tehničkim“ kriterijuma. U sukobu između Ukrajine i Rusije Evropska unija je podržala Ukrajinu i svakako da su sada njeni odnosi sa mnogim državama sagledani kroz stavove o ovom ratu.

Evropska komisija duže vreme ukazuje Republici Srbiji da je potrebno da poboljša funkcionisanje demokratskih institucija, unapredi medijske slobode, da obezbedi sprovođenje propisa u praksi, naročito kada je reč o zaštiti osnovnih prava, i dodano osigura nezavisnost sudstva. Takođe,

insistira na normalizaciji odnosa sa tzv. Kosovom*1, te usaglašavanje sa spoljnopolitičkim stavovima Evropske unije.

Politika uslovljavanja je dala rezultate tokom proširenja na zemlje Centralne i Istočne Evrope. Međutim, deo stručnjaka smatra da uslovljavanje više nije delotvoran pristup u procesu proširenja Evropske unije, naročito na prostoru Zapadnog Balkana . Naime, iako se uslovi formalno ispunjavaju i „tehnički“ napredak postoji, suštinski izostaje usklađivanje sa vrednostima EU, pre svega u pogledu demokratije i vladavine prava na ovim prostorima. Uzrok se vidi u još uvek nedovoljno izgrađenim institucijama, jer se van njih odvija oblikovanje i donošenje političkih odluka

Prijem u članstvo ne podrazumeva da država može da se „opusti“ i prestane da poštuje vrednosti EU. Naprotiv, dužna je da neprekidno doprinosi stabilnosti, prosperitetu i jedinstvu

Evropske unije. Svako protivno postupanje, tj. ozbiljno i neprekidno ugrožavanje vrednosti

Evropske unije podrazumeva mogućnost aktiviranja tzv. „nuklearne opcije“. Po utvrđenoj proceduri , ukoliko dijalog sa državom članicom ne urodi plodom, postoji mogućnost oduzimanja glasa u institucijama Evropske unije. Procedura „nuklearne opcije“ je do sada pokrenuta protiv Poljske i Mađarske. Evropska komisija je pokrenula postupak protiv Poljske 2017. zbog ugrožavanja vladavine prava i narušavanja nezavisnosti pravosuđa. Evropski parlament je 2018. inicirao postupak protiv Mađarske zbog ugrožavanja slobode medija, građanskih prava i sloboda i nezavisnosti pravosuđa.

Sa druge strane, postoje mišljenja koja uzroke sagledavaju pretežno kroz političke trendove unutar Evropske unije Po njima, odluka o napretku ne zavisi toliko od samih kandidata i reformi koje sprovode, koliko od političke volje članica Evropske unije. Obično se kao primer navodi prijem Bugarske i Rumunije koje su delimično ispunile uslove i bez ispunjenja svih uslova, primljene u članstvo 20072 . Međutim, raspoloženje u vezi sa daljim proširenjem među

1 Ovaj natpis ne prejudicira status i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova. 2 Ostale pod tzv. „Mehanizmom saradnje i verifikacije” zbog nedovoljno sprovedenih reformi u pravosuđu i borbi protiv korupcije. Evropska komisija je formalno ukinula primenu mehanizma Bugarskoj 2019. i Rumuniji 2023.

državama Evropske unije se drastično promenilo posle 2008. usled brojnih globalnih socijalnih i ekonomskih kriza. U takvim okolnostima je nastupio tzv. „zamor od proširenja“ Evropske unije.

Šta je politika „štapa i šargarepe” Evropske unije, koliko je opravdana, a koliko uspešna pročitaj u sledećem tekstu (na srpskom).

Evropska komisija svake godine objavljuje izveštaje o napretku Srbije. Šta je dobro, a šta Srbija treba da popravi možeš saznati na sajtu Ministarstva za evropske integracije (na srpskom).

Evropska komisija objavljuje izveštaje i za druge kandidate i potencijalne kandidate na sledećoj stranici (na engleskom).

saznaj više

Svi će otići u Evropsku uniju

Pitanja za razmišljanje i razgovor

• Zašto dolazi do migracija? Ko su migranti?

• Kakve sve posledice stvaraju migracije stanovništva? Kako to utiče na države iz kojih se ljudi sele, a kako na države u koje se ljudi doseljavaju?

• Postoje li dobitnici i gubitnici migracija? Šta ih svrstava u jednu od ove dve grupe?

• Koje države članice Evropske unije su privlačnije za život među migrantima, a koje nisu? Zašto?

Migracije spadaju u teme koje najviše brinu građanke i građane država Evropske unije. Kulturološke razlike i strah od jeftine radne snage i „preotimanja“ poslova od strane migranata , duže vreme stvaraju osećaj nelagodnosti među Evropljanima. Nije svejedno ni evropskim političarima i državnicima jer moraju da pronađu odgovarajuća rešenja za integraciju useljenika u društvo i veliki broj ilegalnih migranata koji dolaze iz Afrike, Azije i sa Bliskog istoka. Ruta migrantskih kretanja prolazi kroz Srbiju, što je svrstava u red država koje aktivno sarađuju sa Evropskom unijom u rešavanju ovog zajedničkog izazova. Međutim, to je samo jedan od izazova Srbije u vezi sa temom migracija. Mnogo veći izazov za Srbiju je legalni odlazak njenog stanovništva u države Evropske unije. Već sada postoji uverenje javnosti da stanovništvo, naročito mladi, odlaze sa ovih prostora u potrazi za poslom uz bojazan da će članstvo samo povećati taj trend.

Državljani bilo koje zemlje članice Evropske unije su ujedno i državljani Evropske unije što im omogućava slobodno putovanje u druge članice bez viza ili drugih administrativnih prepreka. Pored putovanja, sloboda kretanja

je važna i sa stanovišta zapošljavanja i predstavlja jedno od četiri glavna načela na kojima se zasniva funkcionisanje

Jedinstvenog tržišta Evropske unije.1 Državljani Evropske unije imaju pravo da rade i borave u bilo kojoj državi članici Evropske unije, da imaju jednak tretman u odnosu na domaće radnike u pogledu uslova rada, socijalnih i poreskih olakšica, kao i mogućnost da se spoje svojom porodicom.

„Poljski vodoinstalater “ je izraz koji se u evropskoj štampi koristio za podsticanje straha od dolaska jeftine radne snage iz centralne Evrope nakon prijema deset novih članica 2004. godine. Fric Bolkeštajn, ondašnji evropski komesar za unutrašnje tržište, izjavio je medijima da ne bi imao ništa protiv da za radove u svojoj vikendici u Francuskoj angažuje poljskog vodoinstalatera jer je bilo teško naći dobre lokalne majstore. Izjava je uzburkala duhove u evropskoj javnosti. Gradonačelnik mesta u kojem se nalazi njegova vikendica je odmah reagovao i poslao komesaru Bolkenštajnu kontakte svih vodoinstalatera iz lokalnog poslovnog imenika. Zaista, veliki broj poljskih građana je otišao da radi u tadašnje zemlje Evropske unije, pre svega, u Ujedinjeno Kraljevstvo. Međutim, posle nekoliko godina je primećen obrnuti trend. Razloge povrataka je teško objasniti - od krajnje nostalgičnih, preko želje za spajanjem sa porodicom do stvaranja dobrih uslova za rad i zaradu u samoj Poljskoj.

Ograničenja postoje za radnike iz država koje su u procesu pristupanja Evropskoj uniji, odnosno nisu još članice. Dosadašnje iskustvo proširenja pokazalo je da veliki broj državljana novih članica pokuša da pronađe posao u „starim državama“ i dovede članove svojih porodica. Zato je svakoj državi članici ostavljena mogućnost uvođenja prelaznih rokova (od 2 do 7 godina) pre potpunog otvaranja tržišta rada. Prilikom ulaska Hrvatske 2013. godine prelazne rokove za hrvatske državljane su uvele: Austrija, Belgija, Nemačka, Irska, Italija, Holandija, Slovenija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska. Prilikom pristupanja Bugarske i Rumunije 2007. godine prelazne rokove su uvele: Austrija, Belgija, Nemačka, Irska, Luksemburg, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Španija. Sve ovo znači da će zapošljavanje državljana Srbije odmah po

1 Sloboda kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala je osnova funkcionisanja jedinstvenog tržišta Evropske unije.

pristupanju Evropskoj uniji zavisiti od ishoda pregovora koje će naša zemlja voditi sa Evropskom unijom u oblasti slobodnog kretanja radnika. Do tada državljani Srbije mogu da borave i da se slobodno kreću unutar Evropske unije do 90 dana u šestomesečnom periodu.

Tražeći posao, mladi iz Srbije tradicionalno odlaze u Nemačku, iako im to nije jedina emigrantska destinacija. Poslednjih godina odlaze u tzv. „nove države članice“ Evropske unije. Pored Hrvatske, u Slovačku, Sloveniju, Maltu, Češku, Mađarsku i Poljsku. Visok procenat mladih želi da napusti Srbiju u potrazi za dostojanstvenim životom i višim životnim standardom. Međutim, namera ne znači realizaciju. Takođe, odlazak ne mora biti trajan, jer postoji određeni broj koji se zadrži neko vreme i vrati. Najzad, ne odlaze u tolikoj meri visokoobrazovani (tzv. odliv mozgova), već najviše građani i građanke srednjeg nivoa obrazovanja

Međutim, već sada postoje propisi pojedinih zemalja, nezavisno od pravila Evropske unije, kojima se podstiče legalni dolazak i zapošljavanje, kako bi nadomestili nedostatak pojedinih zanimanja. Na primer, Nemačka ima poseban propis kojim reguliše mogućnost legalnog zapošljavanja za državljane zemalja sa Balkana. Nemačka, vođena motivom traženja nedostajućih zanimanja, bila je jedna od glavnih promotera pristupa „otvorenih vrata“ za ilegalne migrante prilikom migrantske krize 2015. godine, za razliku od drugih država, pre svega iz centralne i istočne Evrope. U tom periodu države članice su polagale test solidarnosti jer nisu imale jedinstven stav po pitanju podele tereta i budućnosti regulisanja migracija koje su za Evropu neminovnost.

zanimljivost zanimljivost

Evropa stari. Trenutni prosečni životni vek je preko 80 godina, naročito u mediteranskim zemljama (Španiji, Italiji i Malti). Sasvim je sigurno da more i sunce doprinose kvalitetu života, mada su obrazovanje, zdravstvena zaštita i druge socijalne usluge glavni „krivci“ dugog i udobnog života Evropljana. Ipak, duži životni vek zadaje glavobolju evropskim državnicima i političarima, jer je starijeg stanovništva sve više, a mladih sve manje. Održavanje postojećeg kvaliteta života podrazumeva neprekidni intenzitet privrednih aktivnosti zbog osiguranja novca za penzije, obrazovanje i druga socijalna davanja.

zanimljivost

To znači da je državama Evropske unije neophodna mlada radna snaga. Naročito zbog već izvesnog trenda opadanja broja stanovnika u Evropskoj uniji nakon dostizanja istorijskog vrhunca u 2026. godini (453 miliona) i prognoze da će u 2050. biti čak 17 miliona radno sposobnih evropljana manje nego danas. Rezervoar mladih ljudi je u Africi i Aziji, što sa sobom nosi brojne kulturološke izazove jer to nisu samo radnici već individue sa svim svojim karakteristikama. Jasno je da demografske promene, pored digitalne tranzicije i klimatskih promena, spadaju u red najvećih izazova sa kojim se suočava današnja Evropska unija.

Pročitaj sve što te zanima o migracijama na zanimljivom Atlasu migracija (na engleskom).

Zašto su napustili svoju zemlju rođenja i šta misle o svojoj novoj domovini odgledaj-pročitaj u multimedijalnom članku „Novi Evropljani“, objavljenom u časopisu „Nacionalna geografija“ (na engleskom).

Kako na migracije mladih i obrazovanih gleda Vlada Srbije pročitaj na zvaničnom sajtu projekta „Tačka povratka“ koji se bavi ovom temom (na srpskom)

Pročitaj sve o slobodnom kretanju radnika u okviru pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom (na srpskom):

https://www.mei.gov.rs/srl/obuka/e-obuke/vodic-kroz-pregovore-srbije-i-evropske-unije/klasteri/klaster-2/ poglavlje-2-sloboda-kretanja-radnika/

https://eupregovori.bos.rs/progovori-o-pregovorima/poglavlje-2/1522/2016/02/10/poglavlje-2---slobodno-kretanje-radnika.html

Pokušaj da predvidiš trend kretanja stanovništva na interaktivnom grafikonu i otkrij mnoge zanimljive podatke u vezi sa stanovništvom Evropske unije na sledećem linku.

saznaj više

Diplome u Evropskoj uniji više vrede

Pitanja za razmišljanje i razgovor

• Koje vrednosti, veštine i znanja učenici i studenti treba da steknu kroz obrazovni sistem?

• Kako procenjuješ obrazovanje u Srbiji? Šta je dobro, a šta treba unaprediti?

• Kada bi mogao da biraš, koju državu bi odabrao da se u njoj školuješ? Zašto?

Obrazovni sistemi većine država članica Evropske unije su usmereni na pripremu mladih za tržište rada. Težište je na sticanju znanja, veština i vrednosti potrebnih za razvoj karijere, doživotno učenje i prilagođavanje promenama. Obrazovni sistem Srbije još uvek nije u dovoljnoj meri usklađen sa potrebama tržišta rada, što kod dela mladih stvara uverenje o većoj vrednosti diploma država Evropske unije. Pored toga, mladi ističu da su u Srbiji za pronalaženje posla važniji lični i porodični kontakti, kao i članstvo u političkim partijama i aktivizam u odnosu na formalno i neformalno obrazovanje

Evropska unija nema jedinstven model obrazovanja, već je ova oblast u isključivoj nadležnosti država članica. Obrazovni sistemi država Evropske unije se razlikuju u pogledu trajanja obaveznog obrazovanja, sadržaja i metoda nastave, kao i načina ocenjivanja. Raznolikost nacionalnih pristupa obrazovanju odražava se na kvalitet. Jedan od načina procene je rangiranje uz pomoć međunarodnih testova, tj. procene postignuća učenika u

matematici, nauci i čitanju (npr. PISA,1 TIMSS2 ili PIRLS3). Učenici i učenice iz Srbije su obuhvaćeni testiranjima. Njihovi rezultati smeštaju obrazovni sistem Srbije ispred pojedinih država Evropske unije, ali je ipak rangiran iza većine. U tabeli su prikazane osnovne karakteristike obrazovnih sistema pojedinih država EU, kao i njihovi rezultati rangirani na pomenutim međunarodnim testiranjima.

Tabela: Različiti pristupi obrazovanju u zemljama Evrope i broj osvojenih bodova u PIRLS i PISA testiranju

Zemlja

Irska

Finska

Nemačka

Srbija

Bugarska

Ključne karakteristike

Obavezno školovanje traje najduže u Evropi. Učenici se školuju duže kako bi stekli široko znanje i veštine. Sistem podstiče jednakost i svima pruža priliku da razviju svoje potencijale.

Obrazovanje je prilagođeno svakom učeniku. Učenici nemaju ocene u nižim razredima, a domaći zadaci su minimalni. Nema rane podele na različite obrazovne tokove, što omogućava jednaku šansu za sve.

Učenici se rano dele u različite obrazovne tokove. Dualni sistem kombinuje školu i praksu, pa učenici dobijaju stručno znanje i iskustvo, a praksa je često plaćena. To im pomaže da lakše nađu posao.

Obrazovanje se zasniva na starijim nastavnim metodama, ali polako uvodi promene. Ipak, škole nisu dovoljno povezane s potrebama tržišta rada.

Sistem je sličan srpskom, zasniva na starijim metodama. Međutim, u ovom sistemu se učenici još ranije razvrstavaju po obrazovnim smerovima.

(2021)

(2023)

577 1512

549 1485

524 1447

514 1327

540 1242

Izvori: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; Boston College’s Lynch School of Education and Human Development (PIRLS); Worldpopulationreview (PISA).

1 PISA test je međunarodno istraživanje koje meri nivo znanja i veština petnaestogodišnjih učenika u oblastima matematike, čitanja i prirodnih nauka, s ciljem procene njihove sposobnosti za primenu stečenog znanja u stvarnim životnim situacijama.

2 TIMSS je međunarodno istraživanje koje meri učenička postignuća u matematici i prirodnim naukama u različitim zemljama širom sveta.

3 PIRLS je međunarodno istraživanje razvoja čitalačke pismenosti osmišljeno sa ciljem da se poboljša podučavanje čitanja i sticanje čitalačkih veština i kompetencija kod učenika širom sveta.

Uloga Evropske unije je da podrži i dopuni aktivnosti država članica tj. da stvori ambijent za saradnju među obrazovnim institucijama, pospeši mobilnost i razmenu studenata, učenika i nastavnika, kao i da promoviše učenja stranih jezika. „Erazmus plus“ je najpoznatiji program namenjen ovoj svrsi. „Evropski okvir kvalifikacija“ omogućava da se kvalifikacije stečene u bilo kojoj evropskoj zemlji razumeju kroz jednostavan sistem. „Evropski obrazovni prostor“ je inicijativa usmerena na bolje povezivanje obrazovnih sistema radi povećanja kvaliteta obrazovanja i rešavanja aktuelnih izazova evropskih društava koje donose digitalna i zelena tranzicija.

zanimljivost

Pozicija na svetskim rang listama univerziteta je jedan od pokazatelja kvaliteta obrazovanja. Postoji nekoliko lista od kojih je najpoznatija „Šangajska lista“ („Akademsko rangiranje univerziteta u svetu“, eng. ARWU- Academic Ranking of World Universities) koja rangira univerzitete na osnovu naučnih postignuća i prestižnih nagrada. Iako je reč o neformalnom rangiranju, biti obuhvaćen listom je stvar prestiža jer se procenjuje oko 2500 univerziteta na svetu. Univerziteti u Beogradu i Novom Sadu su jedini na listi iz Srbije.

Kritičari smatraju da treba preispitati tumačenje kvaliteta i svrhe obrazovanja. Iako ne postoji jedinstven model obrazovanja na nivou Evropske unije, primetna je nit koja spaja sve obrazovne sisteme i usmerava pravce delovanja institucija Evropske unije i vlada evropskih država u ovoj oblasti. Po shvatanju kritičara, humanistički ciljevi obrazovanja su potčinjeni ekonomiji i tržištu rada. Prednost se daje sticanju kompetencija u

zanimljivost

„Bolonjski proces“ je međuvladina inicijativa usmerena na standardizaciju i povećanje kvaliteta visokog obrazovanja pretežno evropskih država i pojedinih azijskih (npr. Kazahstan). Bolonjski proces nije inicijativa Evropske unije iako se često dovodi u vezu sa njom. Naravno, Evropska unija doprinosi procesu tako što je Evropska komisija ravnopravni učesnik zajedno sa vladama nacionalnih država, dok se kroz program „Erazmus plus“ konkretno podstiče mobilnost i razmena studenata. Inicijativa je dobila ime po italijanskom gradu u kome je iniciran proces i gde je sedište najstarijeg univerziteta na svetu koji kontinuirano radi od 1088. godine.

„Erazmus bebe“ su deca rođena iz emotivnih veza započetih u okviru studentskih razmena pod okriljem Erazmus plus programa. Postale su simpatični simbol trajnog povezivanju ljudi iz različitih zemalja i nasleđe interkulturalne razmene na tlu Evrope. zanimljivost

tzv. STEM disciplinama (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) koje u opšteprisutnoj trci u inovacijama imaju veću isplativost na tržištu u odnosu na humanističke, društvene i umetničke. Zanemaruju se sticanje vrednosti i veština za etičko promišljanje i delovanje, osećaja za lepo i razmatranja društvenih posledica tehnoloških i informatičkih inovacija. Pored toga, mobilnost nije dostupna svima – isključeni su pripadnici slabijeg socijalnog i ekonomskog statusa, mahom iz ruralnih područja ili imigrantskih zajednica.

saznaj više

Kako izgleda obrazovanje u Evropskoj uniji u očima srednjoškolke iz Srbije pročitaj u sledećem tekstu (na srpskom jeziku).

Sve o razlikama i sličnostima obrazovnih sistema evropskih država možeš saznati na sledećem sajtu (na engleskom jeziku).

Evropska unija aktivno pomaže reformu obrazovnog sistema u Srbiji. Šta sve to znači i kakvi su rezultati saznaj na sledećem sajtu

Zvanični sajt Evropske unije o temi obrazovanja (na engleskom jeziku).

Korišćena literatura

Evropska unija će se raspasti

Dabić, Dragana. „Fenomen krize u evropskoj integraciji”. Međunarodna politika, br. 1177 (2020): 5-29. Pristupljeno 16. septembra 2024. https://medjunarodnapolitika.rs/wp-content/uploads/MO/2020/1177/MO-2020-1177-article-1.pdf

European Broadcasting Union. “#EurovisionAgain – 1990: Eurovision Unites Europe.” Eurovision.tv, 21.11.2020. Pristupljeno 13. septembra 2024. https://eurovision.tv/story/ eurovisionagain-1990-eurovision-unites-europe European Commission. Flash Eurobarometer 550 – EU challenges and priorities. DG COMM Media Monitoring and Eurobarometer Unit, jul 2024. Pristupljeno 13. septembra 2024. https:// europa.eu/eurobarometer/surveys/detail/3232.

European External Action Service. Global Trends 2040: Choosing Europe’s Future April 2024. Pristupljeno 13. septembra 2024. https://www.eeas.europa.eu/eeas/ global-trends-2040-choosing-europe%E2%80%99s-future-0_en Mijatović, Boško. „Evro i Žan Mone”. NIN, 20.09.2023. Pristupljeno 16. septembra 2024. https://www.nin.rs/arhiva/vesti/29699/evro-i-zan-mone Milenković E. i Cvetanović N. Zvoni za Evropu, četvrto izdanje. Suzana Grubješić, ur. Evropski pokret u Srbiji, 2019. Pristupljeno 23. septembra, 2024. https://www.emins.org/wp-content/ uploads/2019/03/Zvoni-za-Evropu-2019-za-web.pdf

Petrović, M. i Veselica M. „Evropska politička zajednica: između horizontalnog povezivanja i potrebe za dublјom integracijom na kontinentu“, Međunarodna politika, br. 1190 (2024): 143–168. Pristupljeno 16. septembra 2024. https://medjunarodnapolitika.rs/wp-content/ uploads/MO/2024/1190/MO-2024-1190-article-6.pdf

Samardžić, Slobodan. „EU između krize i dezintegracije“. Pravo i društvo, br. 1 (2012): 9 - 26. Pristupljeno 16. septembra 2024. https://ius.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/11/EUizmedju-krize-i-dezintegracije.pdf

Schwarz, Marco. “Keeping the European Bicycle Rolling.” IPG – International Politics and Society, 13.09.2023. Pristupljeno 13. septembra, 2024. https://www.ips-journal.eu/topics/ european-integration/keeping-the-european-bicycle-rolling-6986/. Stojanović, Marija. „Kako će rast desnice uticati na spoljnu politiku i proširenje EU?“. European Western Balkans, 23.05.2024. Pristupljeno 13. septembra, 2024. https://europeanwesternbalkans.rs/kako-ce-rast-desnice-uticati-na-spoljnu-politiku-i-prosirenje-eu/

Mentalitet naših ljudi otežava ulazak u Evropsku uniju

Bogdanović, Aleksandar i Marija Todorović. Istraživanje o stavovima srednjoškolaca u Srbiji prema Evropskoj uniji. Beogradska otvorena škola, 2024. Pristupljeno 16. avgusta, 2024. https://www.mingl.rs/rubrike/uploaded/Istra%C5%BEivanje%20o%20stavovima%20srednjo%C5%A1kolaca%20o%20Evropskoj%20uniji%20(1).pdf

European Union. “EU Motto”. Pristupljeno 10. oktobra 2024. https://european-union.europa.eu/principles-countries-history/symbols/eu-motto_en Evropska unija. Pročišćene verzije Ugovora o Evropskoj uniji i Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. OJ C 202 (2016). Prevod: Ministarstvo za evropske integracije, n.d. Pristupljeno 22. oktobra 2024. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/2023/ueu_ufeu.pdf

Mamadouh, Virginie . “Europeans among themselves: Geographical and linguistic stereotypes” u Stereotypes and linguistic prejudices in Europe, ur. Anna Dąbrowska, Walery Pisarek, Gerhard Stickel. European Federation of National Institutions for Language, 2017. Pristupljeno 10. oktobra 2024. http://efnil.nytud.hu/documents/conference-publications/warsaw-2016/ EFNIL%202016%20Warsaw.pdf

Mamadouh, Virginie. “National and supranational stereotypes in geopolitical representations of the European Union.” L’Espace Politique 32, br. 2 (2017). Pristupljeno 10. oktobra 2024. https://doi.org/10.4000/espacepolitique.4363 Milosavljević, Boris Z. “Nacionalni karakter – kulturni i politički obrazac”. Nacionalni interes 18, br. 3 (2013): 191-217. Pristupljeno 3. decembra 2024. https://www.ips.ac.rs/publikacija.php?id=851

Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije. „Istraživanje javnog mnjenja –Evropska orijentacija građana Srbije“. Pristupljeno 13. oktobra 2024. https://www.mei.gov. rs/srp/informacije/javno-mnjenje/istrazivanje-javnog-mnjenja/ Mišić, Slavoljub. „Međunacionalni konflikti bazirani na psihološkim i drugim stereotipima“ u Zbornik radova: Mi i oni, ur. Verka Jovanović. Forum za etničke odnose, 2018. Pristupljeno 3. decembra 2024. https://ferbgd.rs/wp-content/uploads/2018/05/Zbornik-radova-2018web.pdf

Popović, Bogdan. „ Šta Srbi imaju da nauče od Engleza“ Misao – mesečni časopis za jugoslovensku kulturu 1, br. 1 (1918): 10 – 18. Pristupljeno 3. decembra 2024. https:// www.scribd.com/document/420804562/102013777-Bogdan-Popovi%C4%87-%C5%A0ta-Srbi-imaju-da-nau%C4%8De-od-Engleza-pdf

Radio televizija Srbije. „Tipovi ličnosti prema Jovanu Cvijiću”. 27.07.2017. Pristupljeno 3. decembra 2024. https://www.rts.rs/lat/magazin/nauka/2818452/tipovi-licnosti-prema-jovanu-cvijicu.html

Smirnova, Olga. “Sisu: The Finnish Art of Inner Strength.” BBC, 7.10.2018. Pristupljeno 23. oktobra 2024. https://www.bbc.com/worklife/ article/20180502-sisu-the-finnish-art-of-inner-strength. Sönmez, Mehlika Ozlem Ultan. “The Effect of Cultural Factors on the European Integration.” Rad predstavljen na konferenciji IISES - 23th International Academic Venice, Italy, April 2016.

Pristupljeno 21. oktobra 2024. https://www.researchgate.net/publication/305851003_THE_ EFFECT_OF_CULTURAL_FACTORS_ON_THE_EUROPEAN_INTEGRATION

UNICEF u Srbiji. Modul 11: Rad na eliminaciji stigme i diskriminacije. Promovisanje jednakosti, inkluzije i poštovanja različitosti. Avgust 2019. Pristupljeno 21. oktobra 2024. https:// www.unicef.org/serbia/sites/unicef.org.serbia/files/2019-09/modul_11.pdf

Wike R. et. al. “European union” u European Public Opinion Three Decades After the Fall of Communism. Pew Research Center, 14.10.2019. Pristupljeno 10. oktobra 2024. https://www. pewresearch.org/global/2019/10/14/the-european-union/

Članstvom u Evropsku uniju ugrozićemo odnose sa Kinom i Rusijom

Avakumović, Mirjana. „Strane direktne investicije u Srbiji veće za 30 odsto“. Bloomberg Adria, 31.5. 2024. Pristupljeno 29. oktobra 2024. https://rs.bloombergadria.com/ekonomija/ srbija/58982/strane-direktne-investicije-u-srbiji-vece-za-30-odsto/news

BETA. „Vučić o izveštaju EK o neusaglašenosti spoljne politike: U pravu su ljudi, čestitam im što su primetili”. N1, 31.10. 2024. Pristupljeno 31. oktobra 2024. https://n1info.rs/ vesti/vucic-o-izvestaju-ek-o-neuskladjenosti-spoljne-politike-u-pravu-su-ljudi-cestitam-im-sto-su-primetili/

Demostat. „Spoljno-političke orijentacije građana Srbije“. 29.6.2022. Pristupljeno 28. oktobra 2024. https://demostat.rs/upload/Prezentacija%2029062022%20Demostat%20fin.pdf

European Parliament. “Fact Sheets on the European Union – Relations beyond neighborhood - East Asia”. Pristupljeno 29. oktobra 2024. https://www.europarl.europa.eu/factsheets/ en/sheet/182/east-asia

European Parliament. “Fact Sheets on the European Union – Relations beyond neighborhood - Russia”. Pristupljeno 29. oktobra 2024. https://www.europarl.europa.eu/factsheets/ en/sheet/177/russia

Evropska komisija. Republika Srbija. Izveštaj za 2024. godinu. Prevod: Ministarstvo za evropske integracije, 2024. Pristupljeno 4. decembra 2024. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/2024/izvestaj_24.pdf. Institut za evropske poslove. Stavovi građana prema Kini. Istraživanje javnog mnjenja. Jun –septembar 2023. 25.10. 2023. Pristupljeno 12. februara 2025. https://iea.rs/wp-content/ uploads/2023/10/37-Stavovi-gradjana-Srbije-prema-Kini-2023.pdf

Katić, Goran et al. Trendovi, III kvartal 2024. Katarina Stančić, ur. Republički zavod za statistiku, 2024. Pristupljeno 8. januara 2025. https://publikacije.stat.gov.rs/G2024/Pdf/G20248004. pdf

Mihailović, Srećko. „Demostatovo istraživanje javnog mnjenja Srbije“. Demostat, 5.6.2023. Pristupljeno 4. decembra 2024. https://demostat.rs/upload/prezentacija.pdf. Mihailović, Srećko. „Prezentacija nalaza Demostatovog istraživanja: Vlast, nezadovoljstvo, institucije, nepoverenje, život, zadovoljstvo – 2. deo istraživanja“. Demostat, 16.10. 2023. Pristupljeno 4. decembra 2024. https://demostat.rs/sr/vesti/istrazivanja/ vlast-nezadovljstvo--institucije-nepoverenje--zivot-zadovoljstvo--2-deo-istrazivanja/2144. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije. „Kina – Bilateralni odnosi“. Pristupljeno 28.

oktobra 2024. https://www.mfa.gov.rs/spoljna-politika/bilateralna-saradnja/kina

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije. „Ruska Federacija – Bilateralni odnosi“. Pristupljeno 28. oktobra 2024. https://www.mfa.gov.rs/spoljna-politika/bilateralna-saradnja/ ruska-federacija

Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije. „Poglavlje 31 – Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika“. Pristupljeno 5. decembra 2024. https://www.mei.gov.rs/ srl/obuka/e-obuke/vodic-kroz-pregovore-srbije-i-evropske-unije/klasteri/klaster-6/ poglavlje-31-spoljna-bezbednosna-i-odbrambena-politika/ Narodna banka Srbije. „BBC na srpskom – pitanja u vezi sa stranim direktnim investicijama“. 26.01.2023. Pristupljeno 29. oktobra 2024. https://www.nbs.rs/sr/scripts/showcontent/index.html?id=18697&konverzija=no

Nenadović, Aleksandra. „Srbija nije iskoristila sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, razmena sada u minusu“. Nova Ekonomija, 2.7. 2024. Pristupljeno 28. oktobra 2024. https:// novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/srbija-nije-iskoristila-sporazum-o-slobodnoj-trgovini-sa-rusijom-razmena-sada-u-minusu#google_vignette. Novaković, Igor i Jovana Bogosavljević. Srbija i pregovori u poglavlju 31: Zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. ISAC fond, 2018. Pristupljeno 4. decembra 2024. https://www.isac-fund.org/wp-content/uploads/2018/12/ZSBOP_ISAC.pdf

Razvojna agencija Srbije. „Počev od 2007. godine, Srbija je privukla preko 52 milijarde evra stranih direktnih investicija“. Pristupljeno 29. oktobra 2024. https://ras.gov.rs/uspesne-price Republički zavod za statistiku. Spoljna trgovina. Pristupljeno 8. januara 2025. https://data. stat.gov.rs/Home/Result/170401?languageCode=sr-Latn Vlada Republike Srbije. Izlaganje programa Vlade Republike Srbije kandidata za predsednika Vlade Miloša Vučevića. 1. 5. 2024. Pristupljeno 29. Oktobra 2024. https://media.srbija.gov. rs/medsrp/dokumenti/Milos_Vucevic_ekspoze_pdf.pdf

LGBT+ osobe će dobiti veća prava i slobode

Ciobanu, Claudia. “A Third of Poland Declared ‘LGBT-Free Zone”. Balkan Insight , 25. 2. 2020. Pristupljeno 2. septembra 2024. https://balkaninsight. com/2020/02/25/a-third-of-poland-declared-lgbt-free-zone/ Danas. „EU neće da finansira anti-LGBTQ gradove”. Da Se Zna, n.d. Pristupljeno 2. septembra 2024. https://dasezna.lgbt/eu-nece-da-finansira-anti-lgbtq-gradove/. European Parliament. Resolution on the declaration of the EU as an LGBTIQ Freedom. 11.3. 2021. Pristupljeno 2. septembra 2024. https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/ TA-9-2021-0089_EN.html

Dnevni evropski servis. “Aktivisti traže da EU preduzme mere protiv Bugarske zbog zabrane LGBT propagande.” Dnevni evropski servis, 8. 8. 2024. Pristupljeno 2. septembra 2024. https://dnevnievropskiservis.rs/10-ljudska-prava/179-vesti/19975-aktivisti-trae-da-eu-preduzme-mere-protiv-bugarske-zbog-zabrane-lgbt-propagande

De Groot, David. LGBTIQ Rights in the EU: At a Glance - LGBTI rights in the EU, recent developments following the Hungarian law. European Parliamentary Research Service, jul

2021. Pristupljeno 2. septembra 2024. https://www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/ ATAG/2021/690707/EPRS_ATA(2021)690707_EN.pdf.

BBC News. “Mass Paris rally against gay marriage in France”. BBC News, 13.1.2013. Pristupljeno 2. septembra 2024. https://www.bbc.com/news/world-europe-21004322 News Wires. “Anti-gay marriage protesters return to streets of Paris”. France24, 16.10.2016, ažurirano 17.10.2016. Pristupljeno 2. septembra 2024. https://www.france24.com/ en/20161016-anti-gay-marriage-protesters-hit-streets-paris

Poushter, Jacob i Nicholas O. Kent. Global Divide on Homosexuality Persists. But increasing acceptance in many countries over past two Decades. Pew Research Center, 25.6. 2020. Pristupljeno 29. avgusta 2024. https://www.pewresearch.org/global/2020/06/25/ global-divide-on-homosexuality-persists/ ILGA-Europe. Rainbow Europe Map and Index 2024. Pristupljeno 29. avgusta 2024. https:// rainbowmap.ilga-europe.org/

European Union Agency for Fundamental Rights. EU LGBTIQ Survey III. Pristupljeno 29. avgusta 2024. https://fra.europa.eu/en/publications-and-resources/data-and-maps/2024/ eu-lgbtiq-survey-iii

European Commission. “Lesbian, gay, bi, trans and intersex equality”. Pristupljeno 29. avgusta 2024. https://commission.europa.eu/strategy-and-policy/policies/justice-and-fundamental-rights/combatting-discrimination/ lesbian-gay-bi-trans-and-intersex-equality_en

European Union. Council Directive 2000/78/EC Establishing a General Framework for Equal Treatment in Employment and Occupation. 2000. OJ L 303, 2.12.2000. Pristupljeno 29. avgusta 2024. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=celex%3A32000L0078 . European Digital Media Observatory. “Rights in the Time of Conspiracies and Fake News: Disinformation Against LGBTQ+ in the EU.” EDMO, 30.5.2023. Pristupljeno 29. avgusta 2024. https://edmo.eu/publications/rights-in-the-time-of-conspiracies-and-fake-news-disinformation-against-lgbtq-in-the-eu/# . Đuković, Anđela i John M. Barac Resursni priručnik za edukaciju o inkluziji i ljudskim pravima LGBTI učenika/ca za nastavnike/ce i nastavno osoblje u srednjim školama u Crnoj Gori. LGBTIQ Socijalni Centar, 2022. Pristupljeno 30. avgusta 2024. https://media.lgbtiq. me/2022/11/Resursni-prirucnik-za-web.pdf. Labris. “LGBTIQA Terminologija.” Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, n.d. Pristupljeno 5. septembra 2024. http://labris.org.rs/sr/lgbtiqa-terminologija Tehnička škola Drvo Art. Inkluzivni rečnik. Priručnik za nastavnike, učenike i roditelje Pristupljeno 5. septembra 2024. http://www.drvoart.edu.rs/upload/Handbook%20-%20 serbian%20language%204.10.22%20novi%20handbook%20(1).pdf

Ulaskom u Evropsku uniju gubimo tradiciju i običaje

Bogdanović, Aleksandar i Marija Todorović. Istraživanje o stavovima srednjoškolaca u Srbiji prema Evropskoj uniji. Beogradska otvorena škola, 2024. Pristupljeno 16. avgusta 2024. https://www.mingl.rs/rubrike/uploaded/Istra%C5%BEivanje%20o%20stavovima%20

srednjo%C5%A1kolaca%20o%20Evropskoj%20uniji%20(1).pdf

European Union Prize for Literature. “Winning Authors 2009–2021”. Pristupljeno 16. avgusta 2024. https://euprizeliterature.eu/winning-authors-2009-2021

Europa Nostra. “EU Prize for Cultural Heritage / Europa Nostra Awards 2018: 29 Winners from 17 Countries Announced.” Europa Nostra , 15.5.2018. Pristupljeno 16. avgusta 2024. https://www.europanostra.org/eu-prize-cultural-heritage-europa-nostra-awards-2018-29-winners-17-countries-announced/

Delegacija Evropske unije u Srbiji. „Kultura“. EU za tebe, n.d Pristupljeno 15. аvgusta 2024. https://www.euzatebe.rs/rs/sektori/kultura/o-sektoru

Evropska unija. Pročišćene verzije Ugovora o Evropskoj uniji i Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. OJ C 202 (2016). Prevod: Ministarstvo za evropske integracije, n.d. Pristupljeno 14. avgusta 2024. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/2023/ueu_ufeu.pdf

Struna, Hugo. “Corrida: The Moral Dilemma of EU Subsidies to Breeders of Fighting Bulls”. Euractiv, 23.11.2022. Pristupljeno 14. avgusta 2024. https://www.euractiv.com/section/agriculture-food/ news/corrida-the-moral-dilemma-of-eu-subsidies-to-breeders-of-fighting-bulls/

Zbogom našim tradicionalnim proizvodima

Delegacija Evropske unije u Srbiji. „Poljoprivreda i hrana“. EU za tebe, n.d. Pristupljeno 19. septembra 2024. https://www.euzatebe.rs/rs/sektori/poljoprivreda-i-hrana/o-sektoru

Delegacija Evropske unije u Srbiji. Evropski dnevnik 2023/24. Pristupljeno 3. septembra 2024. https://evropskidnevnik.rs/pdf/2023-24/evropski-dnevnik-2023-24.pdf

European Commission. „eAmbrosia. Union register of geographical indications“. Pristupljeno 24. septembra 2024. https://ec.europa.eu/agriculture/eambrosia/ geographical-indications-register/ European Commission. „Geographical indications and quality schemes explained“. Pristupljeno 18. februara 2025. https://agriculture.ec.europa.eu/farming/geographical-indications-and-quality-schemes/ geographical-indications-and-quality-schemes-explained_en#geographicalindications European Food Safety Authority. Pristupljeno 25. septembra 2024. https://www.efsa.europa.eu/

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA). Nauka u ulozi zaštite potrošača. Od njive do trpeze. Pristupljeno 3. septembra 2024. https://www.efsa.europa.eu/sites/default/files/ corporate_publications/files/efsacorporatebrochure_sr.pdf

Evropska komisija. „Zajednička poljoprivredna politika“. Pristupljeno 5. septembra 2024. https://agriculture.ec.europa.eu/common-agricultural-policy_hr. Ministarstvo kulture Republike Srbije. „ Šljivovica upisana na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva“ . 1. 12. 2023. Pristupljeno 23. septembra 2024. https://kultura.gov.rs/vest/9966/sljivovica-upisana-na-uneskovu-reprezentativnu-listu-nematerijalnog-kulturnog-nasledja-covecanstva.php. Nova ekonomija. „Bugarska: bez plaćanja poreza moguće ispeći samo 30 litara rakije“.

Nova ekonomija, 16. 2. 2016. Pristupljeno 26. septembra 2024. https://novaekonomija.rs/ vesti-iz-sveta/bugarska-bez-placanja-poreza-moguce-ispeci-samo-30-litara-rakije Pavlović, Vladimir M. Mitovi o EU, drugo izdanje. Ministarstvo za evropske integracije, 2017. Pristupljeno 3. septembra 2024. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/publikacije/ Brosure%20nove/mitovi_o_eu_17.pdf

Shaw, Lucy. “Australia Banned from Using Champagne, Sherry and Port on Labels.” Decanter, 3. 9. 2010. Pristupljeno 20. septembra 2024. https://www.decanter.com/wine-news/ australia-banned-from-using-champagne-sherry-and-port-on-labels-49840/ Simović, Ksenija. „Bezbednost hrane, GMO i zaštita tradicionalnih proizvoda u okviru pregovora sa EU“. Centar za evropske politike , 24. 2. 2014. Pristupljeno 20. septembra 2024. https://cep.org.rs/publikacije/ bezbednost-hrane-gmo-i-zastita-tradicionalnih-proizvoda-u-okviru-pregovora-sa-eu/ Simović, Ksenija. Agro-prehrambene šeme kvaliteta na nivou EU i potencijalne koristi zaštite srpskih proizvoda u kontekstu pregovora sa EU. Centar za evropske politike, 2015. Pristupljeno 20. septembra 2024. https://cep.org.rs/wp-content/uploads/2022/10/final_ agroprehrambene_seme.pdf

Slobodna Evropa. „Papreno visoka cijena protesta poljoprivrednika u EU”. Slobodna Evropa, 7. 2. 2024. Pristupljeno 20. februara 2025. https://www.slobodnaevropa.org/a/evropa-poljoprivrednici-protesti/32807690.html.

UNESCO. „Social practices and knowledge related to the preparation and use of the traditional plum spirit – šljivovica“. UNESCO, n.d. Pristupljeno 23. septembra 2024. https:// ich.unesco.org/en/RL/social-practices-and-knowledge-related-to-the-preparation-and-use-of-the-traditional-plum-spirit-sljivovica-01882

Vandekandeler, E. et al Povezivanje: ljudi, mesta, proizvodi. Priručnik za promovisanje kvaliteta proizvoda sa geografskim poreklom i održive geografske oznake. Prevod: Olivera Bernardoni Stojanović i Nikola Radišić. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), 2010. Pristupljeno 27. septembra 2024. https://openknowledge.fao.org/server/api/core/ bitstreams/8e01647f-aa72-414e-9de0-40a4db89f8f2/content?utm_source

Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije. „Statistika, elaborati i pregled registrovanih oznaka geografskog porekla“. Pristupljeno 24. septembra 2024. https://www.zis.gov.rs/ prava/oznake-geografskog-porekla/statistika-elaborati-ogp/. Zvijerac, Predrag. „Insekti kao ‘nova hrana’ odobreni u EU“. Radio Slobodna Evropa, 18. 1. 2021. Pristupljeno 24. septembra 2024. https://www.slobodnaevropa.org/a/insekti-kao-nova-hrana-odobreni-u-eu/31050966.html

Ulaskom u Evropsku uniju rešićemo problem zagađenja životne sredine Al Jazeera Balkans „Poljska, Nemačka i Estonija – najveći zagađivači u EU“. Al Jazeera Balkans, 11. 1. 2017., ažurirano 12. 1. 2017. Pristupljeno 15. novembra 2025. https://balkans. aljazeera.net/news/world/2017/1/11/poljska-njemacka-i-estonija-najveci-zagadivaci-u-eu BBC News na srpskom. „Greta Tunberg: Kako je švedska tinejdžerka postala simbol eko-pokreta“. BBC News na srpskom, 25. 9. 2019. Pristupljeno 3. decembra 2024. https://www. bbc.com/serbian/lat/svet-49824825 Bogdanović, Aleksandar i Marija Todorović. Istraživanje o stavovima srednjoškolaca u Srbiji

prema Evropskoj uniji. Beogradska otvorena škola, 2024. Pristupljeno 13. oktobra 2024. https://www.mingl.rs/rubrike/uploaded/Istra%C5%BEivanje%20o%20stavovima%20srednjo%C5%A1kolaca%20o%20Evropskoj%20uniji%20(1).pdf

Delegacija Evropske unije u Srbiji. „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. EU za tebe, n.d. Pristupljeno 13. oktobra 2024. https://www.euzatebe.rs/rs/projekti/eu-za-zelenu-agendu-u-srbiji

Delegacija Evropske unije u Srbiji. „Evropski zeleni dogovor – Cilj: Evropa kao prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine“. Europa.rs, 11. 12. 2019. Pristupljeno 3. decembra 2024. https://europa.rs/evropski-zeleni-dogovor-cilj-evropa-kao-prvi-klimatski-neutralan-kontinent-do-2050

Delegacija Evropske unije u Srbiji. „Kako je sačuvana prelepa ptica sa srpskog grba“. EU za tebe, 1. 6. 2022. Pristupljeno 6. novembra 2024. https://www.euzatebe.rs/rs/kampanje/ price-iz-srbije/clanak/kako-je-sacuvana-prelepa-ptica-sa-srpskog-grba

Delegacija Evropske unije u Srbiji. „Zaštita životne sredine“. EU za tebe, n.d. Pristupljeno 13. oktobra 2024. https://www.euzatebe.rs/rs/sektori/zastita-zivotne-sredine/o-sektoru

Delegacija Evropske unije u Srbiji. Evropski dnevnik 2023/24. Pristupljeno 3. decembra 2024. https://evropskidnevnik.rs/pdf/2023-24/evropski-dnevnik-2023-24.pdf

European Commission. The European Green Deal. COM(2019) 640 final. Brisel: Evropska komisija, 11. 12. 2019. Pristupljeno 3. decembra 2024. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/ EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:52019DC0640&from=ET. Gradski Online. „Povećava se populacija krstaša u Vojvodini: Kod Srpskog Krstura, Bora i Eržika dobili Vladu“. Gradski Online Kikinda, 3. 7. 2024. Pristupljeno 6. novembra 2024. https://gradski.online/povecava-se-populacija-krstasa-u-vojvodini-kod-srpskog-krstura-bora-i-erzika-dobili-vladu/.

Harper, Džo. „Može li Poljska ekonomski da stigne Nemačku?“. Deutsche Welle , 26. 2. 2020. Pristupljeno 15. novembra 2025. https://www.dw.com/sr/ mo%C5%BEe-li-poljska-ekonomski-da-stigne-nema%C4%8Dku/a-52540070

Iston, Adam. „Ekologija i životna sredina: Turov - ogromni poljski rudnik uglja koji ljuti susede“. BBC News na srpskom, 26. 7. 2021. Pristupljeno 15. novembra 2025. https://www.bbc. com/serbian/lat/svet-57954509

Jovanović, Svetlana. „Klimatski protest ‘Petkom za budućnost’ po prvi put održan u Srbiji“. Balkan Green Energy News, 8. 4. 2019. Pristupljeno 3. decembra 2024. https://balkangreenenergynews.com/rs/klimatski-protest-petkom-za-buducnost-po-prvi-put-odrzan-u-srbiji/ Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije. „Istraživanje javnog mnjenja –Evropska orijentacija građana Srbije“. Pristupljeno 13. oktobra 2024. https://www.mei.gov. rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/istrazivanja_javnog_mnjenja/javno_mnjenje_dec_22.pdf

Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije „Zelena agenda za zapadni Balkan“. Pristupljeno 3. decembra, 2024. https://www.mei.gov.rs/srl/dokumenta/eu-dokumenta/ zelena-agenda-za-zapadni-balkan/ Portillo, Germán. „Petkom za budućnost“. Renovables Verdes, n.d. Pristupljeno 3. decembra 2024. https://bs.renovablesverdes.com/petkom-za-budu%C4%87nost/.:contentReference[oaicite:1]{index=1}

Spasić, Vladimir. „Objavljena radna verzija Strategije zaštite životne sredine – Zelena Agenda Republike Srbije za period 2024–2033“. Balkan Green Energy News, 10. 9. 2024. Pristupljeno 14. oktobra 2024. https://balkangreenenergynews.com/rs/objavljena-radna-verzija-strategije-zastite-zivotne-sredine-zelena-agenda-republike-srbije-za-period-2024-2033/ Tuvalu.tv Pristupljeno 18. decembra 2024. https://www.tuvalu.tv/

Evropska unija nas ucenjuje

Bogdanović, Aleksandar et al. Pojmovnik EU. Vladimir Medović, ur. Delegacija Evropske unije u Srbiji, 2018. Pristupljeno 10. decembra 2024. https://europa.rs/images/publikacije/EUPojmovnik-Feb-2019.pdf

Eur-Lex . “Glossary of Summaries - Odredba o suspenziji (članak 7. Ugovora o Europskoj uniji)”. Pristupljeno 18. decembra 2024. https://eur-lex.europa.eu/HR/legal-content/glossary/ suspension-clause-article-7-of-the-treaty-on-european-union.html European Council. “Russia’s War against Ukraine.” Pristupljeno 18. decembra 2024. https:// www.consilium.europa.eu/en/topics/russia-s-war-against-ukraine/ Mandić, Marko. „Uticaj politike uslovljavanja Evropske unije na spoljnu politiku Republike Srbije“. Politička revija 66, br. 4 (2020): 363 – 382. Pristupljeno 10. decembra 2024. http:// iriss.idn.org.rs/510/1/MMandic_Politicka_revija_4_2020.pdf

Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije. „Godišnji izveštaji EK“. Pristupljeno 17. decembra 2024. https://www.mei.gov.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC% D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0/%D0%B5%D1%83-%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83 %D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0.187.html

Wunsch, Natasha i Solveig Richter. “How EU Conditionality Entrenches State Capture in the Western Balkans”. LSE EUROPP blog , 7. 3. 2019. Pristupljeno 10. decembra 2024. https://blogs.lse.ac.uk/europpblog/2019/03/07/ how-eu-conditionality-entrenches-state-capture-in-the-western-balkans/

Svi će otići u Evropsku uniju

Ambasada Savezne Republike Nemačke u Beogradu. „Zapošljavanje bez stručne kvalifikacije. Regulativa za Zapadni Balkan“ Poslednji put ažurirano 17.3. 2025. Pristupljeno 9. oktobra 2024 i 10. aprila 2025. https://belgrad.diplo.de/rs-sr/service/2621718-2621718 Arandarenko, Mihail. „Poglavlje 4: Migracije, kvalifikacije i tržište rada“ u Nacionalni izveštaj o ljudskom razvoju – Srbija 2022. Ljudski razvoj kao odgovor na demografske promene. Danilo Vuković, ur. UNDP, 2022. Pristupljeno 8. oktobra 2024. https://hdr.undp.org.rs/wp-content/ uploads/2023/05/Poglavlje4-Migracije-kvalifikacije-i-trziste-rada-e1.pdf

Deutsche Welle. „Posao u Nemačkoj - Nova vlada mogla bi da ukine kvote za Zapadni

Balkan“. RTS, 3. 4. 2025. Pristupljeno 10. aprila 2025. https://www.rts.rs/vesti/svet/5688400/ posao-u-nemackoj--nova-vlada-mogla-bi-da-ukine-kvote-za-zapadni-balkan.html

Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. “Migration of population of the Republic of Croatia, 2023” 31. 7. 2024. Pristupljeno 9. oktobra 2024. https://podaci.dzs.hr/2024/ en/76803

Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. „Demografski trendovi“. Pristupljeno 9. oktobra 2024. https://web.dzs.hr/Hrv/important/Interesting/articles/Demografski%20trendovi.htm

European Commission. “Legal migration and resettlement”. 6. 6. 2024. Pristupljeno 30. septembra 2024. https://home-affairs.ec.europa.eu/policies/migration-and-asylum/ legal-migration-and-integration_en

European Parliament, et al. Choosing Europe’s future. Barry, G., ur. Publications Office of the European Union, 2024. Pristupljeno 30. septembra 2024. https://espas.secure.europarl.europa.eu/orbis/system/files/generated/document/en/2024-ESPAS-Global-Trends-to-2040Choosing-Europes-Future.pdf . Kancelarija za evropske integracije. Evropske integracije... Kako, zašto, da li, kada EU? Sedmo, dopunjeno i izmenjeno izdanje. Ivana Đurić, ur. Kancelarija za evropske integracije, 2014. Pristupljeno 8. oktobra 2024. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/publikacije/kako_ zasto_14.pdf.

Krajcer, Nenad. „Pravilo za radnike sa Zapadnog Balkana se produžava“. Deutsche Welle, 23. 4. 2023. Pristupljeno 9. oktobra 2024. https://www.dw.com/sr/pravilo-za-radnike-sa-zapadnog-balkana-se-produ%C5%BEava-kontingent-se-udvostru%C4%8Duje/a-65441588 Milenković E. i Cvetanović N. Zvoni za Evropu, četvrto izdanje. Suzana Grubješić, ur. Evropski pokret u Srbiji, 2019. Pristupljeno 8. oktobra 2024. https://www.emins.org/wp-content/uploads/2019/03/Zvoni-za-Evropu-2019-za-web.pdf

Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije. „Poglavlje 2 - Sloboda kretanja radnika“. Pristupljeno 8. oktobra 2024. https://www.mei.gov.rs/srl/obuka/e-obuke/vodic-kroz-pregovore-srbije-i-evropske-unije/klasteri/klaster-2/ poglavlje-2-sloboda-kretanja-radnika/

Stojanović, Boban et al. Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji – 2024. Krovna organizacija mladih Srbije – KOMS, 2024. Pristupljeno 8. oktobra 2024. https://koms.rs/wp-content/uploads/2024/08/Alternativni_izvestaj_2024.pdf Tačka povratka. „Odliv mozgova - problem ili propaganda“. 22. 10. 2022. Pristupljeno 30. septembra 2024. https://tackapovratka.rs/sr/novosti-sr/odliv-mozgova-problem-ili-propaganda

Diplome u Evropskoj uniji više vrede

Bogdanović, Aleksandar i Marija Todorović. Istraživanje o stavovima srednjoškolaca u Srbiji prema Evropskoj uniji. Beogradska otvorena škola, 2024. Pristupljeno 26. decembra 2024. https://www.mingl.rs/rubrike/uploaded/Istra%C5%BEivanje%20o%20stavovima%20srednjo%C5%A1kolaca%20o%20Evropskoj%20uniji%20(1).pdf

Delegacija Evropske unije u Srbiji. „Zaštita životne sredine“. EU za tebe, n.d. Pristupljeno 15. januara 2025. https://www.euzatebe.rs/rs/sektori/obrazovanje

Delegacija Evropske unije u Srbiji. Evropski dnevnik 2023/24. Pristupljeno 17. decembra 2024. https://evropskidnevnik.rs/pdf/2023-24/evropski-dnevnik-2023-24.pdf

Dinan, Dezmon. Sve bliža Unija. Beograd: Službeni glasnik, 2009. Erasmus+. Pristupljeno 18. decembra 2024. https://erasmusplus.rs/ European Commision. “Bolonjski proces i Europski prostor visokog obrazovanja”. Pristupljeno 26. decembra 2024. https://education.ec.europa.eu/hr/education-levels/higher-education/ inclusive-and-connected-higher-education/bologna-process European Commision. “Europski prostor obrazovanja”. Pristupljeno 26. decembra 2024. https://education.ec.europa.eu/hr

European Commission, EACEA, Eurydice. Structural indicators for monitoring education and training systems in Europe – 2022: Overview of major reforms since 2015. Eurydice background report. Luxembourg: Publications Office of the European Union, 2022. Pristupljeno 26. januara 2025. https://op.europa.eu/en/publication-detail/-/ publication/1e14056b-6701-11ed-b14f-01aa75ed71a1/language-en

European Commission, EACEA, Eurydice. The structure of the European education systems 2023/2024: schematic diagrams. Eurydice Facts and Figures. Luxembourg: Publications Office of the European Union, 2023. Pristupljeno 25. januara 2025. https://eurydice.eacea.ec.europa. eu/publications/structure-european-education-systems-20232024-schematic-diagrams Index.hr. „Kako uče deca u finskim školama i zašto su među najboljima na svetu“. N1, 9. 4. 2023. Pristupljeno 14. januara 2025. https://n1info.rs/magazin/lifestyle/ kako-uce-deca-u-finskim-skolama-i-zasto-su-medju-najboljima-na-svetu/.

International Association for the Evaluation of Educational Achievement. “TIMSS – Trends in International Mathematics and Science Study”. Pristupljeno 13. januara 2025. https:// www.iea.nl/studies/iea/timss

International Association for the Evaluation of Educational Achievement. “PIRLS – Progress in International Reading Literacy Study”. Pristupljeno 13. januara 2025. https://www.iea.nl/ studies/iea/pirls

International Association for the Evaluation of Educational Achievement. “PIRLS 2021 International Results in Reading”. Pristupljeno 24. decembra 2024. https://pirls2021.org/ results/achievement/overall/ Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). Alternativni izveštaj 2023: Finalna verzija Pristupljeno 16. januara 2025. https://koms.rs/wp-content/uploads/2023/08/AlternativniIzvestaj-2023-Finalna-verzija-Aug7.pdf OECD. “Programme for International Student Assessment (PISA)”. Pristupljeno 10. decembra 2024. https://www.oecd.org/en/about/programmes/pisa.html Sertić, Marija. „Bolonjska reforma sveučilišta i pitanje sreće u visokom obrazovanju“. Bogoslovska smotra 92, br. 6 (2022): 671–696. Portal hrvatskih znanstvenih i stručnih časopisa – Hrčak, n.d. Pristupljeno https://hrcak.srce.hr/file/432968 Shanghai Ranking. Pristupljeno 18. decembra 2024. https://www.shanghairanking.com/ Spasenović, Vera. Školski sistemi iz komparativne perspektive . Institut za

pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2013. ResearchGate, n.d. Pristupljeno 17. decembra 2024. https://www.researchgate.net/ publication/376399778_Skolski_sistemi_iz_komparativne_perspektive Stojanović, Boban et al. Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji – 2024. Krovna organizacija mladih Srbije – KOMS, 2023. Pristupljeno 16. januara 2025. https://koms.rs/wp-content/uploads/2024/08/Alternativni_izvestaj_2024.pdf

World Population Review. “PISA Scores by Country”. Pristupljeno 10. decembra 2024. https:// worldpopulationreview.com/country-rankings/pisa-scores-by-country