Progovori o pregovorima 121 - Leto samita: Bogate agende, siromašna rešenja by beogradska.otvorena.skola

Prijavi se na Bilten

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP″ koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

SADRŽAJ

REČ UREDNIKA

SAMIT EU Sastanak Evropskog saveta

BEZBEDNOST

NATO samit u Holandiji

BLISKI ISTOK

EU i Izrael

REGION

Bosna i Hercegovina

REFORME

Implementacija Reformske agende

IMPRESUM

Progovori o pregovorima, broj 121. jun 2025. godine

Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ)

Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija

Urednici: Branislav Cvetković, Milan Hiber

Urednica i saradnica: Jelena Jorgačević

Autori: Jovana Popova Paunović, Aleksandra Baklaja, Maša Mihajilović, Nikolina Lozo, Sofija Popović

Lektura i korektura: Marijana Milošević

Dizajn i prelom: Damir Matić

Ilustracije: Dana Tasovac

Fotografija sa naslovne stranice: BOŠ

REČ UREDNIKA

SILA I NOVAC ČINE SVOJE

Vidovdanski protest završen je simboličkim „zelenim svetlom“. Sledećeg dana započete su koordinisane blokade raskrsnica širom Srbije – u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Subotici i mnogim drugim mestima. Policija tuče i hapsi, a Vučić sve to pravda.

Dok se o protestima (i reakciji policije) već pisalo u nekoliko svetskih medija, većina velikih sila bila je previše zauzeta kako bi obraćala pažnju na ova dešavanja. U istoj nedelji održani su Samit NATO-a, gde su se evropske članice ovog vojnog saveza trudile da dovoljno udovolje Trampu kako ne bi nastavio sa pretnjama o napuštanju Pakta, kao i Samit Evropskog saveta, gde se pregovaralo o Ukrajini, migrantima, trgovini.

U Sevilji je održana konferencija UN o finansiranju razvoja, na kojoj je učestvovao i predsednik Vučić. On je imao dubok, značajan i koristan razgovor sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Samo, Ursuli to niko nije javio, pa je slučajno demantovala da se taj razgovor desio.

Ipak, nismo toliko bez sreće da nas baš niko ne primeti. Uvek pozvana Moskva, kojoj je verovatno bilo dosadno jer nije učestvovala u ova prva dva velika samita, brzo se oglasila o protestu i blokadama, primetivši „spremnost srpskog rukovodstva za dijalog sa demonstrantima”. Sigurno je ta spremnost jedna od onih stvari što se lakše vidi iz daleka nego izbliza.

U međuvremenu su i ponovljeni izbori na jednom izbornom mestu u Kosjeriću. Rezultati su, nažalost, očekivani – SNS je ucenama, pretnjama i nagradama uradio ono šta najbolje radi. Kako je objasnio portparol opozicije u Kosjeriću za FoNet: „to su brojke i na to nismo mogli da utičemo. Sila i novac su učinili svoje.”

Lako je biti pesimističan i reći da će SNS, kad je već preživeo stotinu kriza, prebroditi i sto prvu. Ipak, građani su uvideli značaj „zelenog svetla”. Akcije su česte, ali ne redovne i zamorne; spontane, ali dovoljno koordinisane da budu efektivne; ozbiljne, ali i dovoljno zabavne da podstiču ljude da učestvuju i angužuje se.

S obzirom na to da blokade još uvek nisu u potpunosti paralizovale saobraćaj u gradu, Vučić je možda mogao i da ih ignoriše. Ali nije – poslao je policiju da bije i kidnapuje. To, naravno, ne predstavlja tako na režimskim medijima. Ipak, snimci su dostupni, kruže, pa će ih valjda videti i deo glasača SNS-a. Možda i ucenjenim i kupljenim bude previše svega kada gledaju kako im tuku decu, komšije. Možda odluče da uskrate svoju podršku na nekim izborima, izdejstvovanim još ozbiljnijim vidovima građanske neposlušnosti - blokade mostova, aerodroma, generalni štrajk?

Milan Hiber urednik portala Progovori o pregovorima

PITANJA, ODGOVORI

KAKO KOMENTARIŠETE RAZLIČITE

INTERPRETACIJE RAZGOVORA PREDSEDNIKA

VUČIĆA I URSULE FON DER LAJEN U SEVILJI?

DRAGOLJUB PETROVIĆ

glavni i odgovori urednik dnevnog lista Danas

„Vučić ima taj običaj da precenjuje svoju važnost u međunarodnim odnosima. Pričao je kako kineski predsednik uvek samo njemu dozvoljava da sedi pored njega na svečanim večerama, kako ga Makron vodi u tajne odaje, kako mu je Tramp poklonio svoje lično penkalo... a Tramp recimo ta penkala deli ko gitaristi velikih bendova trzalice na kraju koncerta. Dakle, to je suvenir za fanove, nikako specijalna počast. Isto tako izgleda i izjava o razgovoru sa Ursulom. Čovek je očigledno junak svoje mašte.″

SRĐAN MILIVOJEVIĆ

predsednik Demokratske stranke

„Aleksandar Vučić je još jednom obmanuo građane Srbije, tvrdeći da je imao „dug i sadržajan razgovor″ sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Evropska komisija je juče jasno demantovala tu tvrdnju, saopštivši da je reč isključivo o usputnom ćaskanju pre večere – bez ikakvog zvaničnog sastanka i bez ikakvog političkog značaja. Nakon diplomatskog debakla u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je Vučić pokušao da se ušunja na večeru sa Donaldom Trampom, pri čemu je uhvaćen i maltene deportovanje iz SAD –sada svedočimo novom pokušaju da se lična taština pretvori u državnu predstavu. U pitanju je još jedan u nizu pokušaja predsednika Srbije da izmišljenim susretima i nepostojećim razgovorima stvara sliku o sebi kao o relevantnom političkom faktoru na međunarodnoj sceni. U stvarnosti, međutim, on je sve više izolovan, sumnjiv i politički nepoželjan. Evropa je shvatila da je Vučić lažov. I to je poruka koju Srbija mora da čuje. Vreme šarlatanske politike je isteklo.″

RADOMIR LAZOVIĆ

kopredsednik Zeleno-levog fronta

„Dobro je da je Ursula fon der Lajen reagovala i demantovala Vučićeve bajke o prisnim susretima sa svetskim državnicima. Zaista sve podseća na lovačke priče – njegove izmišljotine o prijateljstvu i dugim razgovorima. U realnosti svima u svetu je jasno da sa Vučićem nema razloga da se bude prisan, ali nažalost postoje interesi zbog kojih ga ne osuđuju u meri u kojoj bi to trebalo. Promena odnosa prema Vučićevom autokratskom režimu je primetna ali nedovoljna i zato ćemo raditi na tome zajedno sa Evropskom zelenom partijom i Evropskim parlamentom da se osudi ovaj kriminalni režim i podrže građani Srbije u borbi za slobodu.″

SASTANAK EVROPSKOG SAVETA

FICO I ORBAN VS. OSTATAK UNIJE

EU može da pregovara sa Mađarskom i Slovačkom i da pravi ustupke, ali pažljivo –jer su međusobna neslaganja vezana za osetljive odnose ove dve države s Rusijom i njihovu energetsku zavisnost. Druga opcija Brisela bi bila znatno oštrija.

Piše: Jovana Popova Paunović, saradnica, Fakultet političkih nauka

Jovana Popova Paunović, izvor: privatna arhiva

Lideri država članica Evropske unije (EU) sastali su se 26. juna 2025. u Briselu u okviru Evropskog saveta. Bio je to njihov treći sastanak od početka godine – drugi redovni, plus poseban samit u vezi sa Ukrajinom. Rat u Ukrajini – „egzistencijalni izazov″1 za EU – dominirao i redovnim samitima, kako neposredno, tako i kroz ekonomske teme na koje rat ostavlja ozbiljne posledice.

Kako sukob menja EU?

Ratni sukob u Ukrajini jedna je od dominantnih tema u EU, što potvrđuje i činjenica da je taj konflikt podstakao mnoge promene i inicijative: za početak, to je uticalo na dinamiku politike proširenja, i to ne toliko na zemlje Zapadnog Balkana, koliko na tri države tzv. istočnog partnerstva: Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. One su – u rekordnom roku, naročito u slučaju Ukrajine – dobile pozitivna mišljenja o aplikacijama za članstvo, te i status kandidata. Pored toga, značajno je promenjena Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU i odbrana, što se ogleda u raznim inicijativama, aktima i merama u vezi sa pomoći Ukrajini, kao i naoružavanju i unapređivanju odbrane same Unije.2

Međutim, premda je Evropska unija na rat u Ukrajini reagovala izrazito brzo i jedinstveno u poređenju

1 https://www.consilium.europa.eu/media/cjtb3oep/20250626-european-council-conclusions-en.pdf

2 Videti npr.: https://defence-industry-space.ec.europa.eu/eu-defence-industry/introducing-white-paper-european-defence-and-rearm-europe-plan-readiness-2030_en

sa drugim spoljnopolitičkim krizama koje su obeležile godine i decenije unazad, postoje izvesna neslaganja među članicama. Najveći izazov za Uniju i njene institucije, u pogledu odnosa prema Rusiji, trenutno predstavljaju Slovačka i

razgovarali obuhvatale su: Ukrajinu; Bliski istok; evropsku odbranu i bezbednost; EU u svetu; konkurentnost; migracije; Moldaviju; Zapadni Balkan; unutrašnju bezbednost; pripremljenost (na krize); hibridne aktivnosti; druga pitanja,

Mađarska, čiji stavovi premijera i državne politike nisu u skladu sa politikama ostalih članica.3 Otud ne iznenađuje činjenica da ne postoji saglasnost svih članica kada je reč o spoljnopolitičkim deklaracijama.

Sastanak šefova država i vlada EU, održan 26. juna, odražava sve pomenuto: rat u Ukrajini bio je dominantna tema, premda ih je bilo još mnogo, govorilo se o pomoći ovoj državi, ali i o kapacitetima Evropske unije, a Samit nije prošao ni bez zabrinutosti ostalih članica hoće li se Mađarska i Slovačka usaglasiti sa zaključcima.

Teme, ambicije i dogovori

Pomenuti sastanak Evropskog saveta (26. jun 2025) imao je najambiciozniju agendu još od višednevnog samita iz decembra 2000, kada je tema bila promena tadašnjeg Ugovora iz Amsterdama, a koji će kasnije postati Ugovor iz Nice. Teme o kojima su lideri ovog puta

obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, 9. maja 2025.

u okviru kojih su bili – Crno more, međunarodni poredak zasnovan na pravilima, globalna agenda i spoljni odnosi.

Šta se članice EU (nisu) dogovorile? Naime, Evropski savet je 26. juna izdao zaključke o svim navedenim temama, kao i posebne zaključke o Ukrajini. U slučaju dogovorenog, u uvodnom delu dokumenta, Evropski savet je potvrdio „važnost proširenja kao geostrateškog ulaganja u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet″.4 Pored toga, lideri EU su pozvali na prekid neprijateljstava, puštanje talaca i podizanje izraelske blokade Gaze, te naveli da Izrael mora poštovati obaveze preuzete iz međunarodnog, a naročito međunarodnog humanitarnog prava. Između ostalog, EU već nekoliko meseci ispituje poštuje li Izrael i Ugovor o pridruživanju sa EU.

Osvrnuli su se i na Iran, Siriju i Liban. Kada je u pitanju evropska odbrana i bezbednost, lideri su ponovili

4 https://www.consilium.europa.eu/media/cjtb3oep/20250626-european-council-conclusions-en.pdf

Podsetimo da je slovački premijer Robert Fico bio jedini lider Evropske unije koji je prisustvovao vojnoj paradi u Moskvi povodom

potrebu da EU mora da bude bolje opremljena i odgovornija za svoju odbranu, povećavajući sposobnosti, kapacitete i budžetska izdvajanja za odbranu na način komplementaran sa NATO-om. Šefovi vlada i država članica EU razgovarali su i o predstojećim samitima sa trećim zemljama i partnerima, a veliki deo zaključnog dokumenta bio je posvećen konkurentnosti i daljem unapređenju jedinstvenog tržišta.

Dodatno, Evropski savet odobrio je predlog Evropske komisije da Bugarska uvede evro od 1. januara 2026. godine, te pozvao Savet ministara da brzo taj predlog usvoji. Razgovaralo se i o migracijama, a Evropski savet je, takođe, uoči samita EU-Moldavija, održanog 4 jula, potvrdio podršku suvere -

Ukoliko bi Mađarska zaista

bila kažnjena, ostale članice bi onda mogle doneti odluke kojima se ona do tada protivila.

nitetu, teritorijalnom integritetu i putu Moldavije ka članstvu u EU, kao i otpornosti na ruske uticaje. Dalje, vredi pomenuti da su lideri EU razmenili mišljenja o situaciji na Zapadnom Balkanu, a završni dokument potvrdio je ranije zaključke i naglasio da će EU nastaviti da sarađuje sa vladama regiona na putu ka članstvu. Posebno su istakli svoju posvećenost faznoj integraciji, zasnovanoj na principu reverzibilnosti i zasluga. Potvrdili su da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.

Umesto paketa – veto

Države članice odlučivale su i o novom paketu sankcija koje su predsednica Evropske komisije i Visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku (VP/HR) predstavile 10. juna. Osamnaesti paket sankcija, međutim, nije usvojen zbog neslaganja Roberta Fica, slovačkog premijera. Slovački zvaničnici prethodno su obrazlagali da bi u slučaju zabrane uvoza energenata iz Rusije cene istih porasle, a za Slovačku bi to posebno bilo izazovno, jer bi se mogla suočiti sa penalima zbog državnih ugovora sa Gazpromom. Zato je, kako su istakli, Slovačkoj neophodno da dobije garancije da će energetska zavisnost od Rusije biti postepeno smanjivana, ali bez ozbiljnih finansijskih posledica. Uprkos nadama ostalih članica da će novi paket biti usvojen i da će neslaganja među članicama biti uspešno prevaziđena, Fico je u danima pre Samita učvrstio svoju poziciju i, najzad, uložio veto. Umesto novog paketa, Evropski savet doneo je odluku o produžavanju trenutnog, sedamnaestog, paketa sankcija za još šest meseci. Prethodno su slični signali stizali i od Viktora Orbana, koji je – premda nije blokirao odluku o novom paketu sankcija usled, kako je u nekim izjavama signalizirao, postignutog dogovora sa VP/HR Kajom Kalas5 – uložio veto na Zaključke

5 Videti: https://www.theguardian.com/world/ live/2025/jun/26/european-council-brussels-meeting-ukraine-middle-east-defence-migration-eu-enlargement-europe-latest-updates-news

o Ukrajini, čime je zapravo bloki rao napredak Ukrajine u pretpristupni pregovorima.

Slučaj – Mađarska

Dokument o Ukrajini još jednom je, između ostalog, potvrdio podršku država članica pravičnom i trajnom miru u Ukrajini, zasnovanom na principima međunarodnog prava i Povelje UN, nezavisnosti i suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru priznatih granica. Zaključci pozivaju na dalju podršku članica, međutim, sporna tačka za Mađarsku bile su odredbe o pregovorima o članstvu Ukrajine u EU. Dokument prepoznaje napredak koji je Ukrajina načinila i prima ocenu Komisije da je Klaster: Osnove spreman za otvaranje. Kako je izostala saglasnost Mađarske, Evropski savet nije uspeo da dâ zeleno svetlo za otvaranje pomenutog klastera, stoga trenutno Ukrajina ne može načiniti novi korak u pregovorima za članstvo u EU.

Mađarski premijer i ranije je naglašavao da Unija ne treba da prima u svoje članstvo državu u ratu, jer bi tako uvezla rat na svoju teritoriju. Stoga bi Mađarska eventualno mogla da zauzme drugačiji stav, ali u slučaju prekida ratnih dejstava, koji još nisu izgledni. Naravno, jasno je da to nije jedini razlog – Orban je prijateljski nastrojen prema Rusiji i spoljna politika Mađarske vodi se idejom da je saradnja sa Rusijom strateški dobra, a veliku ulogu u tome ima energetska zavisnost Mađarske od

Rusije. Zbog toga je više puta koristio pravo veta.6

Šta preostaje ostatku EU kako bi dalje nastavila sa pristupnim pregovorima Ukrajine i usvajanjem novih restriktivnih mera prema Rusiji? EU može da se oslanja na pregovore sa Mađarskom i Slovačkom i daje im ustupke. U tim nastojanjima, treba da bude vešta imajući u vidu da su razlozi neslaganja ovih dveju država vrlo osetljivi: pre svega radi se o bliskosti i strateškim odnosima sa Rusijom, koji su prevashodno diktirani nacionalnim interesima, naročito u pogledu snabdevanja energentima. Druga opcija nešto je tvrđa. Radi se o aktiviranju procedure pod članom 7 Ugovora o Evropskoj uniji (UEU) koji se odnosi na kažnjavanje članice koja ne poštuje vrednosti Evropske unije. Ukoliko država sistematski i kontinuirano

deluje u suprotnosti sa ovim vrednostima – poput poštovanja principa demokratije, osnovnih prava i prava manjina, poštovanja jednakosti, vladavine prava – može biti

sankcionisana, a jedan vid sankcija može biti i uskraćivanje prava glasa u Savetu EU.

U slučaju Mađarske, procedura je pokrenuta 2018. godine i održano je više saslušanja po različitim tačkama člana 7. Ukoliko bi Mađarska zaista bila kažnjena, ostale članice

bi onda mogle doneti odluke kojima se ona do tada protivila. Treba, međutim, imati u vidu da bi u tom slučaju Mađarska verovatno intenzivnije lobirala, naročito kod Slovačke, a važno je naglasiti da i sama procedura sankcionisanja na osnovu člana 7 UEU nije vrlo pouzdana. Na primer, poznat je slučaj Poljske – procedura je trajala od 2017. godine, a završena je 2024. povlačenjem obrazloženog predloga Komisije. Pored toga, u EU se članice generalno teško kažnjavaju – slične smo primere imali za finansijske procedure, kada se fiskalna i finansijska odstupanja na kraju nisu sankcionisala – tako da članicama i institucijama EU verovatno najbolji alat za dobijanje pozitivnog glasa Mađarske, ali i Slovačke, jesu direktni pregovori i ustupci u zamenu za glas.

6 Podsetimo se, Samit 26. juna 2025. bio je treći sastanak Evropskog saveta ove godine. Mađarska je od početka godine tri puta uložila veto, te je završne deklaracije, tj. zaključke podržalo 26 država članica.

NATO SAMIT U HOLANDIJI

POVEĆANJE ODBRAMBENOG BUDŽETA POD PRITISKOM SAD

Jedan od glavnih utisaka sa samita, prema ocenama analitičara, jeste da je centralnu ulogu imao Donald Tramp, te da su određene odluke rezultat kompromisa kako bi samit prošao u konstruktivnoj atmosferi uz zadovoljenje prioriteta američkog predsednika. Tema Ukrajine nije bila u prvom planu, a manji značaj je posvećen i ostalim globanim konfliktima koji predstavlaju bezbednosne izazove.

Piše: Aleksandra Baklaja, master politikološkinja za napredne međunarodne studije

Aleksandra Baklaja, izvor: privatna arhiva

Pripreme za NATO samit pratile su brojne neizvesnosti u pogledu njegovih rezultata. Takođe, atmosfera uoči skupa je bila posebno napeta usled izraelsko-iranskog sukoba u koji su se uključile i Sjedinjene Američke Države. Ipak, skup je ocenjen kao istorijski – ne samo zbog ishoda, već i zato što je bio prvi u novom mandatu predsednika Donalda Trampa, prvi za novog generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, kao i prvi održan u Holandiji. Jedna od ključnih poruka samita bila je poruka jedinstva među saveznicima, ali i spremnost da se u sadašnjoj geopolitičkoj situaciji redefiniše značenje kolektivne odbrane. Konačnih pet odsto

Pritisak predsednika SAD Donald Trampa da članice NATO-a izdvajaju 2% BDP-a za odbranu, nastavljen je i u njegovom novom mandatu, ali uz zahtev da taj procenat bude povećan. Značajni diplomatski napori generalnog sekretara Rutea bili su potrebni kako bi se našao kompromis između, s jedne strane, Sjedinjenih Američkih Država koje traže povećanje i, s druge, većine evropskih država za koje to nije lako ostvarivo. U mesecima koji su prethodili samitu, generalni sekretar je izneo niz predloga koji su uključivali povećanja od 3% do 5%.

Konačni predlog pred samit, o kojem se raspravljalo na sastancima ministara spoljnih poslova u aprilu i ministara odbrane država članica NATO-a početkom juna, jeste povećanje izdvajanja za

EVROPSKA ODBRANA

I ODGOVORNOST

Jedno od ključnih pitanja koje ostaje otvoreno tiče se reakcije građana, posebno u Evropi, na povećano izdvajanje za odbranu. Čini se da nedostaje jasna strategija komunikacije kojom bi se objasnilo zbog čega je ono neophodno, te koje će budžetske oblasti biti pogođene tim preusmeravanjem sredstava. Uprkos tome što se, u svetlu rastućih bezbednosnih rizika, veće finansiranje odbrane smatra poželjnim na evropskom i nacionalnom nivou, ključno je da ta sredstva budu usmerena ka jačanju kapaciteta, održivom razvoju snaga i modernizaciji vojske. Neophodna je politika koja će obezbediti transparentno i efikasno trošenje, kako bi se i javnost uverila u neophodnost ove promene. Iako je povećanjem izdvajanja iz budžeta za odbranu načinjen važan korak, on je tek početak na putu Evrope spremnije da odgovori na bezbednosne pretnje.

U svom govoru na otvaranju samita, generalni sekretar Rute istakao je da Evropa mora da preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu, što je poruka koja se mogla čuti i pre, kako od zvaničnika, tako i od analitičara. Tako je predsednik Češke Petr Pavel, na otvaranju GLOBSEC Foruma u junu, istakao da je neophodno više investirati u odbranu i ojačati evropski stub u okviru NATO-a. Još u programu nove Evropske komisije iz decembra 2024. godine, bezbednost je bila jedna od ključnih tema, sa jasno izraženom namerom EU da preduzme ozbiljne mere u tom pravcu.

Pored uvođenja funkcije komesara za odbranu i svemir, u prethodnih nešto više od šest meseci, Evropska unija je predstavila nekoliko planova i inicijativa na ovom polju. U martu predstavljen je „Beli papir“ o evropskoj odbrani, tj. „Plan ponovnog naoružanja Evrope/ Spremnost 2030“, kao i prva Strategija odbrambene industrije, kojima je fokus stavljen na podršku državama za povećana izdvajanja, pre svega kroz finansijski instrument SAFE (Bezbednost i akcija za Evropu) i jačanje odbrambene industrije EU. Takođe, u martu je predstavljena i Strategija pripravnosti EU usmerena na jačanje otpornosti kroz opremu kritične infrastrukture, krizno planiranje i civilno-vojnu saradnju. U aprilu predstavljena je i nova Strategija unutrašnje bezbednosti koja se fokusira na transnacionalni kriminal, terorizam, sajber pretnje i trgovinu narkoticima. Sve navedeno ukazuje na spremnost Evropske unije da preuzme značajniju ulogu u oblasti bezbednosti, ali i svakako ne treba zanemariti razlike koje postoje među državama članicama.

odbranu na 5% BDP-a godišnje do 2035. godine. Predloženo je da ova izdvajanja budu podeljena tako da 3,5% ide direktno za vojne izdatke, dok se 1,5% odnosi na šira bezbednosna ulaganja kao što su zaštita kritične infrastrukture, unapređenje pripremljenosti i otpornosti, jačanje i podsticanje inovacija u odbrambenoj industriji. To je konačno potvrđeno u završnoj deklaraciji NATO samita. Sledeća revizija dogovora planirana je za 2029. godinu, kada će biti jasno koliko su države ostvarile od predviđenog i koliko im je još predstoji.

Kolektivna odbrana – potvrđena

Posebno je značajno što se u Deklaraciji potvrđuje „čelična posvećenosti kolektivnoj odbrani“, čime je ponovo istaknuta privrženost članu 5 Vašingtonskog sporazuma i zajedništvu unutar NATO

Ukrajini i njenoj odbrambenoj industriji biti uračunati u ukupnu odbrambenu potrošnju saveznica. Prema ocenama analitičara, samit se može smatrati uspešnim, iako i dalje postoje pitanja na koja nije dat odgovor. Predsednik Tramp je na konferenciji nakon samita ocenio da je ovo „monumentalna pobeda za SAD.“

Dogovori oko novog cilja za izdvajanja za odbranu ipak nisu prošli skroz glatko. Španski premijer Pedro Sančez uputio je, neposredno pred samit, pismo generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu, istakavši da Španija smatra takvo povećanje nerazumnim i kontraproduktivnim, te zatražio fleksibilniji model koji bi njegovoj zemlji omogućio izuzeće. Španija trenutno izdvaja 1,3% BDP-a za odbranu, što je među najnižim procentima među NATO zemljama. Iz tog razloga, premijer Sančez je

Druga ključna tačka završne deklaracije odnosi se na Ukrajinu i odluku da podrška Kijevu postane trajna suverena obaveza članica, pri čemu će direktni doprinosi Ukrajini i njenoj odbrambenoj industriji biti uračunati u ukupnu odbrambenu potrošnju saveznica.

saveza. To je jedan od pozitivnih signala sa ovogodišnjeg samita, posebno imajući u vidu ranije izjave predsednika Trampa koje su ostavljale prostor za različita tumačenja po ovom pitanju.

Druga ključna tačka završne deklaracije odnosi se na Ukrajinu i odluku da podrška Kijevu postane trajna suverena obaveza članica, pri čemu će direktni doprinosi

u aprilu predstavio plan ulaganja od 10,5 miliona evra i postavio cilj od 2,1% izdvajanja koji treba dostići u narednom periodu. U završnoj deklaraciji upotrebljena formulacija „saveznici“ ostavila je prostora da se, prema španskom viđenju, ne nameće obaveza dostizanja 5% izdvajanja. Stav koji je Španija zauzela naišao je na osudu predsednika Trampa koji je izjavio da će

trgovinskim sporazumom naterati ovu zemlju da plati i duplo više.

Jedan od glavnih utisaka sa samita, prema ocenama analitičara, jeste da je centralnu ulogu imao Donald Tramp, te da su određene odluke bile rezultat kompromisa kako bi samit prošao u konstruk-

Ovaj samit može se smatrati istorijskim zbog odluke o značajnom povećanju izdvajanja za odbranu sa 2% na 5%, što predstavlja veliki korak napred, iako ostaje upitno kako će on biti sproveden u praksi.

tivnoj atmosferi uz zadovoljenje prioriteta američkog predsednika. Tema Ukrajine nije bila u prvom planu, a manji značaj je posvećen i ostalim globanim konfliktima koji predstavlaju bezbednosne izazove. Neke analize sugerišu da je cilj bio održati što kraći samit – sastanak lidera trajao je svega dva i po sata – sa samo jednom ključnom tačkom, kako bi se izbegla situacija slična onoj iz 2018. godine. Ovaj samit može se smatrati istorijskim zbog odluke o značajnom povećanju izdvajanja za odbranu sa 2% na 5%, što predstavlja veliki korak napred, iako ostaje upitno kako će on biti sproveden u praksi.

EU I IZRAEL

DA LI SE BLIŽI PRELOMNI TRENUTAK?

Izraelska ofanziva u Gazi produbljuje podele među članicama EU. Otvara se pitanje –ima li Unija snage da pretoči svoje vrednosti u konkretnu politiku ili ostaje zarobljena između principa i pragmatičnosti.

Piše: Maša Mihajilović, master studetnkinja na Fakultetu političkih nauka

Maša Mihajilović, izvor: privatna arhiva

Unedeljama i mesecima nakon napada Hamasa, Evropska unija je stala uz Izrael, pružajući mu političku i bezbednosnu podršku, pri čemu su pojedine članice – pre svega Nemačka, Austrija, Mađarska i Češka – bile među najoštrijim braniocima izraelskih akcija. Za razliku od zvaničnih stavova mnogih evropskih vlada, proizraelsko raspoloženje među evropskim stanovništvom je počelo da opada. Sve je izraženije nezadovoljstvo izraelskim postupcima, što je podstaklo pojedine države članice da preispitaju svoje pozicije.

Takođe, kako je izraelska ofanziva u Gazi postajala sve razornija, teror sve očigledniji, a broj civilnih žrtava među Palestincima premašio 57.000, unutar Evropske unije počele su da se produbljuju razlike u stavovima na nacionalnom nivou. Irska, Španija i Slovenija su prošle godine priznanjem palestinske države jasno izrazile nezadovoljstvo razmerama izraelskih vojnih operacija i sve dubljom humanitarnom krizom u Gazi. Promenu stava najavljuju i druge evropske zemlje, poput Francuske, Malte i Belgije, koje razmatraju mogućnost da i same priznaju palestinsku državu.

Moguća prekretnica

Početkom maja, Izrael je u južnom delu Pojasa Gaze pokrenuo vojnu operaciju pod nazivom Gideonova kočija, uz intenziviranje vojne ofanzive, sa ciljem, kako je premijer Netanjahu izjavio, „preuzimanja

potpune kontrole nad teritorijom”. Istovremeno, izraelske vlasti nastavile su da strogo ograničavaju dotok humanitarne pomoći u ovu enklavu.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas pokrenula je pitanje preispitivanja Sporazuma o pridruživanju sa Izraelom – temeljnog dokumenta na kojem se zasnivaju odnosi između Evropske unije i Izraela. Sporazumom, potpisanim još 2000. godine, uspostavljen je osnovni pravni okvir za politički dijalog, istovremeno uređujući političke, trgovinske i kulturne odnose između dve strane. Sporazum ne samo da omogućava Izraelu povlašćen pristup tržištu EU već je doprineo i razvoju tesne ekonomske saradnje – EU je najveći trgovinski partner Izraela, sa razmenom koja je u 2024. godini premašila 42 milijarde evra.

Međutim, esencijalni deo ovog sporazuma jeste član 2 koji navodi da se „odnosi između strana, kao i sve odredbe samog sporazuma, zasnivaju na poštovanju ljudskih prava i demokratskih principa, koji usmeravaju njihovu unutrašnju i međunarodnu politiku”. Uprkos ovoj odredbi, Izrael se nikada nije suočio sa formalnim merama ili sankcijama EU, iako se godinama čuju optužbe za kršenje međunarodnog prava i ljudskih prava. Shodno tome, u evropskim institucijama je poslednjih meseci sve glasnije pitanje: da li ovakva saradnja implicitno doprinosi

održavanju izraelskih ilegalnih aktivnosti, znajući da Evropska unija ima pravnu obavezu da takvu tvrdnju opovrgne. Odluka 17 od 27 država članica da podrže predlog za reviziju partnerstva nagovestila je moguću prekretnicu u načinu na

Odnos

sa Izraelom razotkriva dublju krizu evropske spoljne politike, čiji se osnovni problemi prelamaju kroz tri ključne tačke: kredibilitet, koherentnost i delotvornost.

koji Brisel tretira Tel Aviv, ali i dublju vrednosnu dilemu unutar evropske zajednice. Istovremeno, Španija i Slovenija idu i korak dalje – pozivajući na potpuni embargo na izvoz oružja, ali i kulturni bojkot Izraela, pri čemu je španski parlament već usvojio neobavezujuću rezoluciju kojom se poziva na zabranu vojne saradnje sa Tel Avivom. Vidljiv je čak i zaokret u pristupu i među tradicionalnim najsnažnijim evropskim saveznicima Izraela, poput Holandije, koja je i pokrenula inicijativu preispitivanja partnerstva.

Usamljena Nemačka

S druge strane, stavovi o tome kako bi potencijalne mere protiv Izraela trebalo izgledati poprilično se razlikuju. Uprkos navedenim inicijativama, Nemačka – kao jedan od najvećih izvoznika oružja u Izrael – i dalje ne šalje signal bilo kakve osude. Od početka sukoba, Nemačka je posebno naglašavala svoju istorijsku odgovornost prema jevrejskom narodu i

izraelskoj državi. Značajno odudaranje od stavova drugih evropskih država oslikava i uzajamna poseta nemačkih i izraelskih zvaničnika u maju 2025. godine. Naime, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer posetio je Izrael povodom obeležavanja 60 godina diplomatskih odnosa dve države, sastavši se sa Netanjahuom –uprkos činjenici da se protiv premijera Izraela vodi istraga pred Međunarodnim krivičnim sudom za počinjene ratne zločine i zločin protiv čovečnosti u Gazi.

Raskoraci u višeglasju

Odnos sa Izraelom razotkriva dublju krizu evropske spoljne politike, čiji se osnovni problemi prelamaju kroz tri ključne tačke: kredibilitet, koherentnost i delotvornost. Prvo, Evropska unija je suočena sa testom kredibiliteta kao aktera koji se poziva na univerzalnost ljudskih prava – ukoliko ne primeni klauzulu o ljudskim pravima iz Sporazuma o pridruživanju, EU rizikuje da izgubi moralni autoritet i pretvori se u aktera čiji principi važe selektivno, zavisno od geopolitičkih interesa. Takav raskorak između reči i dela može znatno narušiti poverenje građana u evropske institucije

i uticati na volju biračkog tela, naročito u kontekstu rastućeg nezadovoljstva evropskog stanovništva zbog neusklađenosti spoljne politike sa vrednostima koje EU formalno zastupa, najpre zbog ignorisanja izraelskih aktivnosti u Gazi koje su dovele do humanitarne katastrofe.

Drugo, ova situacija još jednom potvrđuje hronični problem nedostatka spoljnopolitičke koherentnosti i strateške neodlučnosti Evropske

Ukoliko ne primeni klauzulu o ljudskim pravima iz Sporazuma o pridruživanju, EU rizikuje da izgubi moralni autoritet i pretvori se u aktera čiji principi važe selektivno, zavisno od geopolitičkih interesa.

unije, onemogućavajući donošenje zajedničkog odgovora. Samim tim, potpuno suspendovanje sporazuma – ili čak samo njegovih spoljnopolitičkih odredbi – zahtevalo bi jednoglasnu saglasnost svih članica EU, što se čini malo verovatnim s obzirom na protivljenje glavnih saveznika Izraela unutar EU, poput Nemačke, Češke i Mađarske. Imajući u vidu da većina država članica i dalje ne želi da ugrozi trgovinske odnose sa Izraelom ili

pak izazove političku konfrontaciju, razmatraju se alternativni načini reagovanja, poput ciljanih sankcija protiv pojedinih članova izraelske vlade. Međutim, ciljane sankcije – iako naizgled predstavljaju kompromisno rešenje u situaciji u kojoj ne postoji konsenzus za širu akciju – u suštini ne zadiru u strukturalne uzroke problema niti šalju dovoljno snažnu političku poruku. Ovakav selektivni pristup se može percipirati kao simboličan i nedelotvoran, s obzirom na to da ne utiče direktno na politiku izraelske vlade po pitanju Gaze, niti na šire ekonomske-političke veze koje omogućavaju nastavak vojne saradnje.

Konačno, iako se Evropska unija nalazi pod pritiskom javnog mnjenja i međunarodne zajednice, pitanje nije samo da li EU može uticati na izraelske vojne operacije već i da li uopšte može usaglasiti sopstvenu poziciju i govoriti jednim glasom. Suspendovanje Sporazuma o pridruživanju s Izraelom bilo bi snažna, bez presedana politička poruka – ali i odgovor na pitanje: ima li EU kapacitet da svoja deklarativna uverenja pretoči u konkretnu političku akciju ili će ostati zarobljena između normativne ambicije i institucionalne paralize?

BOSNA I HERCEGOVINA

KRIZA KOJOJ SE NE NAZIRE KRAJ

Redovni sastanak Upravnog odbora Savjeta za provođenje mira u BiH pokazao je kolike su razlike, a kolika poklapanja između političkih partija u shvatanju problema sa kojima se suočava ova država. Ukratko – podjele među njima su veoma duboke.

Piše: Nikolina Lozo, master političkih nauka

Nikolina Lozo, izvor: privatna arhiva/Svetlana Novaković

Bosna i Hercegovina ove godine obilježava trideset godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan građanski rat i uspostavljen novi ustavno-politički sistem. Ova godišnjica dolazi u trenutku najveće političke krize od tada, izazvane donošenjem prvostepene presude protiv predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika. Nakon prvostepene presude, Bosna i Hercegovina ulazi u novu političku krizu: s jedne strane potaknutu odlukom Suda BiH, a s druge strane postupcima Milorada Dodika i vladajuće koalicije u Narodnoj skupštini RS.

Naime, prve odluke Narodne skupštine donijete nakon izricanja prvostepene presude – i to samo nekoliko sati kasnije – bile su osporavanje odluka Kristijana Šmita i Suda Bosne i Hercegovine, kao i niz zakona kojim se zabranjuje rad „vanustavnim” institucijama1 na teritoriji Republike Srpske. Ubrzo poslije toga počela je da se urušava do tada vladajuća koalicija na nivou BiH, a koju su činili SNSD, HDZ i stranke Trojke (SDP, NiP i Naša stranka). Stranke Trojke krenule su u pregovore sa opozicijom iz Republike Srpske, kako bi se napravila nova koalicija na nivou Bosne i Hercegovine. Međutim, navedeni proces je i

1 Navedenim zakonima zabranjen je rad Sudu Bosne i Hercegovine, Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, Visokom sudskom i tužilačkom savjetu Bosne i Hercegovine. Donesena je odluka da se osniva Visoki sudski i tužilački savjet Republike Srpske i Specijalno tužilaštvo Republike Srpske. Sve navedene zakone poništio je Ustavni sud Bosne i Hercegovine.

dalje u zastoju. Zastoj je nastao kada je HDZ zatražio od opozicije iz Republike Srpske da izglasaju izmjene Izbornog zakona Bosne i Hercegovine kako bi Hrvati mogli imati legitimnog predstavnika u Predsjedništvu.

Poruke, žalbe, kritike

U svjetlu svih ovih događaja u Bosnu i Hercegovinu došao je redovni polugodišnji sastanak Upravnog odbora Savjeta za provođenje mira u Bosni i Hercegovini. Savjet za provođenje mira uspostavljen je na Konferenciji u Londonu, koja se održala 8. i 9. decembra 1995. godine. Upravni odbor predstavlja izvršni organ

Evropski put Bosne i Hercegovine je u zastoju, zemlju potresaju na mjesečnom nivou brojni arbitražni procesi koji samo produbljuju probleme, ali i stalne tenzije u političkom životu, te sve češći verbalni i fizički napadi.

Savjeta za provođenje mira, a njega čini deset članica i koji se održava dva puta godišnje u Sarajevu, kako bi razmatrao aktuelnu političku situaciju i sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma. Na prvi ovogodišnji sastanak poziv za prisustvo i obraćanje upućen je strankama vlasti na nivou Bosne i Hercegovine, kao i opozicionim strankama iz Republike Srpske. Razlog što poziv SNSD-u nije stigao je antidejtonsko postupanje Milorada Dodika, predsjednika SNSD-a. Sastanku su se odazvale

stranke opozicije iz Republike Srpske, kao i stranke iz Federacije Bosne i Hercegovine. Teme razgovora bile su vezane za političku situaciju u Bosni i Hercegovini, kao i poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Iz izjava predsjednika političkih stranaka, prisutnih na sastanku, jasno se vidi koliko je duboka podjela između političkih partija u Bosni i Hercegovini. Ključni problem za HDZ i HDZ 1990. je neravnopravnost Hrvata u BiH koja im je garantovana Ustavom. Ključni problem za stranke Trojke je Milorad Dodik, koji svojim postupcima urušava državu i koči evropske integracije zemlje. Na izjave predstavnika Hrvata odgovarali su kratko – spremni su na kompromis, ali ne po svaku cijenu. Opozicione partije iz Republike Srpske imale su usaglašene stavove, ali su slale drugačije poruke. Predsjednik SDS-a Milan Miličević u svojoj izjavi za medije naveo je da narod Republike Srpske i Republika Srpska ne treba da ispaštaju zbog politike Milorada Dodika, aludirajući na sankcije koje Njemačka uvela i koje još razmatra, a u prvom redu se odnose na privredu ovog BiH entiteta. Inače, sankcije rukovodstvu uvedene su početkom aprila. Tada je, kao reakcija, iz Republike Srpske stiglo proglašenje njemačke ministarke za evropske poslove i klimu Ane Lirman nepoželjnom osobom na teritoriji RS ( persona non grata).

Predsjednik PDP-a Draško Stanivuković naglasio je da je

i srpski interes da se odblokiraju institucije na nivou Bosne i Hercegovine. Nebojša Vukanović, lider Liste za pravdu i red, za krizu u Bosni i Hercegovini optužio je Milorada Dodika, Dragana Čovića i djelimično međunarodnu zajednicu. On je oštro osudio postupanje predsjedavajuće Savjeta ministara Borjane Krišto (HDZ), koja odbija da u parlamentarnu proceduru uputi imenovanje ministra bezbjednosti koje pripada Srbima. To je mesto upražnjeno od januara , odnosno na njemu se nalazi Ivica Bošnjak iz HDZ-a.

Napetost koja raste

Kako vidimo iz svih navedenih izjava, shvatanje krize u BiH je drugačije uz djelimična poklapanja. Ta situacija ne iznenađuje. Još od

Dejtonskog mirovnog sporazuma različito se tumači svaka značajnija politička pojava, pa čak i pravni propis. Za razliku od predstavnika političkih partija koji su iznijeli različite stavove o krizi u Bosni i Hercegovini, članovi Upravnog odbora Savjeta za implementaciju mira o dvodnevnom sastanku izdali su zajedničko saopštenje u kojem pozivaju na poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, osuđuju napade predsjednika Republike Srpske usmjerene prema pripadnicima bošnjačkog naroda i opozicionim političarima u Republici Srpskoj, ali i napada na institucije BiH. Sastanak je izazvao brojne reakcije, a najviše kod predstavnika vlasti RS. Prije i nakon sastanka upućene su oštre poruke SNSD-a, u prvom redu Milorada Dodika, koji je predstavnike

opozicije nazvao nesrećnicima, te kazao da njihovi govori izazivaju gađenje kod svakog Srbina.

Politička situacija u Bosni i Hercegovini čini se nikada napetijom. Evropski put Bosne i Hercegovine je u zastoju, zemlju potresaju na mjesečnom nivou brojni arbitražni procesi koji samo produbljuju probleme, ali i stalne tenzije u političkom životu, te sve češći verbalni i fizički napadi. Ukratko: Bosna i Hercegovina godišnjicu sporazuma dočekuje u najvećoj političkoj krizi do sada čiji se kraj ne nazire. Sastanak Upravnog odbora Savjeta za implementaciju mira teško da će rezultirati koracima za njeno brže rješavanje.

IMPLEMENTACIJA REFORMSKE AGENDE

SAMO ZA OČI BRISELA

S obzirom na sve zamerke koje su na račun Srbije upućivali u prethodnom periodu i Evropski parlament i Evropska komisija, teško je zamisliti da će kozmetičke promene u oblasti vladavine prava biti dovoljne da se napravi pomak sa Srbijom. Čak i ako do toga dođe, biće jasno da je to rezultat političkog kompromisa u trenutku kada se politika proširenja ponovo pokreće –a ne priznanje stvarnog napretka Srbije.

Piše: Sofija Popović, novinarka portala, European Western Balkans

Sofija Popović́, izvor: Centar savremene politike

Uposlednjih sedam meseci u Srbiji se mnogo toga promenilo. Međutim, odnos vlasti prema reformama u procesu evropskih integracija ostao je potpuno isti. Nastavlja se stara praksa simuliranja reformskog procesa i štrikliranja stavki kako bi se Briselu pokazalo da se nešto pomera sa mrtve tačke. U praksi, zbrzanim i nedovoljno transparentnim procedurama, bez smislenog uključivanja zainteresovane javnosti, kreiraju se još gora zakonska rešenja od postojećih.

Da Vlada nema nameru da ovakav pristup promeni pokazuje način na koji se sprovode sve reforme iz Reformske agende, neophodne kako bi se povukla sredstva predviđena Planom rasta EU za Zapadni Balkan.

Čim je objavljen tekst Reformske agende, bilo je jasno da ambicije vlasti za suštinskim reformama i nisu velike. Reformski koraci postavljeni su minimalistički, a većina njih odnosi se na puko usvajanje zakonskih i podzakonskih akata, dok pitanje njihove implementacije ostaje van okvira Reformske agende. Čak ni to malo, što bi Srbija kao država trebalo da uradi nezavisno od zahteva Brisela, nije urađeno kako treba.

Fingiranje: priča o REM-u

Poslednjih nedelja se tako „punom parom” radi kako bi Srbija ispunila obaveze odnosno rokove iz

Reformske agende i otvorila novi klaster nakon skoro četiri godine zastoja u procesu pristupanja. A savršeni primer toga kako se simuliraju reforme sa ciljem da se

ništa ne promeni je – izbor novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Mandat članova prethodnog saziva Saveta REM-a istekao je 5. novembra prošle godine. Po Zakonu o elektronskim medijima (ZEM) rok da se raspiše konkurs za nove članove bio je tri nedelje pre isteka mandata starim članovima. Međutim, prvi javni poziv za izbor novog Saveta REM-a raspisan je u novembru 2024. godine. Do kraja januara 2025. godine, izabrana su po dva kandidata za svih devet mesta. Međutim, ubrzo nakon toga sedmoro kandidata povuklo se iz procesa zbog ozbiljnih nepravilnosti.

Kako su tada saopštile Građanske inicijative, 17 od ukupno 34 kandidata i 32 od 121 predlagača nisu ispunjavali zakonske uslove za učešće u procesu. Tako su neki kandidati, bliski vladajućoj partiji, bili nezakonito uključeni u proces od samog početka, dok su veliki broj predlagača činile „Vladine nevladine organizacije″ (GONGO), osnovane sa ciljem da nadglasaju nezavisne organizacije tokom selekcije kandidata. Uprkos kršenju zakona, skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, kojim dominira vladajuća većina, nije diskvalifikovao ni neregularne kandidate ni neregularne predlagače.

Nakon što su se nezavisni kandidati povukli iz procesa u januaru, proces izbora je zaustavljen, a Odbor za kulturu i informisanje je –pod pritiskom studentskih blokada RTS-a – raspisao novi javni poziv za izbor članova REM-a.

Međutim, medijska udruženje i organizacije civilnog društva uključene u proces ocenjuju da je novi poziv još problematičniji od prethodnog, a stare (ne)namerne greške se ponavljaju.

Kako su objavile Građanske inicijative, 91 predlagač i 26 kandidata ni ovog puta nisu ispunili zakonske uslove, ali ponovo nisu isključeni iz procesa. U više slučajeva kandidati nisu imali relevantno iskustvo u oblasti elektronskih medija, jer su radili isključivo u štampanim me -

Savršeni primer toga kako se simuliraju reforme sa ciljem da se ništa ne promeni je –izbor novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

dijima. Osim toga, neki kandidati u čistom su sukobu interesa, uključujući dvoje koji su zaposleni u REM-u. Takođe, pojavile su se i optužbe da su Vladina ministarstva vršila pritisak na organizacije da predlože političke podobne kandidate.

Na kraju, 13. juna, 78 predlagača i 16 kandidata povuklo se iz procesa pre nego što je faza izbora po dva kandidata po grupi bila završena. Dok vlast sada optužuje one koji se pozivaju na poštovanje zakona da zapravo koče evropske integracije, dalji proces izbora članova Saveta REM-a je neizvestan. Sve i da vlast odluči da proces nastavi, jasno je da bi novi Savet REM-a bio izabran na nelegitiman i nezakonit način.

Fingiranje: Priča o zakonima

Ni izmena medijskih zakona (Zakona o elektronskim medijima, Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakon o javnim medijskim servisima) nije sprovedena u skladu sa demokratskim standardima, već uz minimalno učešće stručne i medijske javnosti, kao i bez javne rasprave. I ovaj slučaj pokazuje da se žurilo samo da bi se formalno ispunilo ono što već debelo kasni.

Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) da ne uvažava ključne preporuke ovog tela – od sastava Komisije za reviziju do zaštite podataka birača. Iako su neke od ranijih preporuka prema oceni ODIHR-a delimično usvojene, poput proširenja odredbi o javnom nadzoru nad biračkim spiskom i uvođenja dugoročnih mera za reviziju, proceduralni nedostaci u donošenju zakona ostaju nerešeni.

Ta obećanja predsednika Srbije, Vlada Srbije pretočila je u svoj plan usvojen 11. aprila u poslednjim danima mandata Miloša Vučevića. Plan od 378 strana predstavlja pregled obaveza i plan njihovog sprovođenja do 2026. godine. Iako nije ništa drugo do skup svih postojećih dokumenata, utisak je da je jedina svrha izrade nečeg ovakvog fingiranje političke volje da se proces evropskih integracija ubrza.

Plan od 378 strana predstavlja pregled obaveza i plan njihovog sprovođenja do 2026. godine.

Iako nije ništa drugo do skup svih postojećih dokumenata, utisak je da je jedina svrha izrade nečeg ovakvog fingiranje političke volje da se proces evropskih integracija ubrza.

U toj brzini da se Briselu pokaže kako ovde ima volje za reformama, vladajuća većina najavljuje izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, što je takođe jedna od obaveza iz Reformske agende.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da bi nacrt izmena i dopuna ovog Zakona trebalo da bude na javnoj raspravi krajem juna, ali i da bi volela da sednica parlamenta, na kojoj će se raspravljati o tome, počne 1. jula.

Međutim, predsednica Skupštine nije pojasnila je da je nacrt o kom će se raspravljati već dobio mišljenje

Zbog toga ne treba očekivati da će novi Zakon o jedinstvenom biračkom spisku rešiti sve one probleme koji su posebno otkriveni tokom izbornog procesa održanog u decembru 2023. godine, a koji su doveli u pitanje pobedu vladajućih partija, posebno u Beogradu.

Gledanje kroz prste

Iako su u prvim mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu neki evropski zvaničnici poručivali da bi implementacija Reformske agende mogla pomoći razrešenju političke krize, način na koji vlast ispunjava ove dve mere pokazuje da – kada nema političke volje –nova zakonska rešenja sama po sebi ne mogu dovesti do promene.

Ostaje samo pitanje – da li će Briselu i ovo malo biti dovoljno da se sa Srbijom napravi pomak i otvori Klaster 3. Poslednjih nedelja državni zvaničnici govore da ćemo mi ispuniti sve kako bismo otvorili Klaster i obuzeti evroentuzijazmom poručuju da ćemo sve obaveze iz procesa pristupanja završiti do kraja 2026. godine.

S obzirom na sve zamerke koje su na račun Srbije upućivali u prethodnom periodu i Evropski parlament i Evropska komisija, teško je zamisliti da će ove kozmetičke promene u oblasti vladavine prava biti dovoljne da se napravi pomak sa Srbijom.

Čak i ako do toga dođe, biće jasno da je to rezultat političkog kompromisa u trenutku kada se politika proširenja ponovo pokreće – a ne priznanje stvarnog napretka Srbije. I poslednji put kada se otvorio neki pregovarački klaster, u decembru 2021. godine, EU je „progledala kroz prste″ zbog sprovedene reforme Ustava u delu koje se odnosi na funkcionisanje pravosuđa. Ali da to nije priznanje uspeha, jasno pokazuje činjenica da su se nove međuvladine konferencije odlagale skoro četiri godine kasnije, dok su se u međuvremenu problemi u oblasti vladavine prava samo gomilali. Na kraju, suština pregovaračkog procesa je zatvaranje pregovaračkih poglavlja, a od toga je Srbija još uvek predaleko.