Progovori o pregovorima 127 - Energetska bezbednost

Prijavi se na Bilten

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP″ koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

SADRŽAJ REČ UREDNIKA ZA STARU I STARIJU STE NAM I DALJE DUŽNI.................................................... 4 STABILNOST Energetska sigurnost Srbije POBOLJŠANJE EFIKASNOSTI, ŠTA TO BEŠE......................................................... 6 BEZBEDNOST O novom planu NEDOVRŠENA ENERGETSKA NEZAVISNOST EVROPE.............................................10 IMOVINA Ruska imovina – rešenje ili kamen spoticanja TAMNI OBLACI OD BRISELA DO SRBIJE...............................................................14 INTERVJU Raul Tomas, ambasador Estonije u Srbiji U EVROPI VIŠE NEMA PROSTORA ZA SIVE ZONE................................................18 MNJENJE Javno mnjenje i spoljna politika Srbij NI ZAPAD NI ISTOK, NI SEVER NI JUG ................................................................ 22

IM PR E S U M Progovori o pregovorima, broj 127, decembar 2025. godine Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ) Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija Urednici: Branislav Cvetković, Milan Hiber Urednica i saradnica: Jelena Jorgačević Autori: Aleksandar Kovačević, Ilija Batas Bjelić, Strahinja Obrenović, Pavle Nedić Lektura i korektura: Marijana Milošević Dizajn i prelom: Damir Matić Ilustracije: Dana Tasovac Fotografija sa naslovne stranice: BOŠ

REČ UREDNIKA

ZA STARU I STARIJU STE NAM I DALJE DUŽNI

S

vi ste verovatno gledali film, ne zbog kvaliteta već zbog samog imena ili koje god druge trivijalnosti, I know what you did last summer, je l’ tako? I ako ste već odgledali onda ste neminovno bar čuli za I still know that you did last summer – zar ne?

viša. Međutim, da izabrani javni službenici nisu najbistrije rečice u zemlji, govore njihova dela – to beše i jeste bio njihov slogan Dela govore, grešim li?

Mnogo su rekla (ne)dela, indeed. Sad je red za svođenje računa. Pravite procene i kalkulacije za narednu godinu ili nemojte jer ste loše i za ovu godinu uradili, te ste posledično podstakli društvo da evocira uspomene iz devedesetih. Svaka čast! Kako vam je to pošlo za rukom u Zlatnom dobu, evo ne znam. Ali znam da vas dug morate isplatiti i bar se malo o pravdu i pravo očešati. Ne kao u filmu, naravno, ali nadajte se i vi pravičnom sudu s dovoljno snage i profesionalne uzdržanosti da sprovede dostojanstven proces, onakav kakav, zli jezici bi rekli, zaslužili niste.

E pa vi’te šta je, svesno je srpsko društva šta su njeni javni službenici - (sledi digresija, prim. ur) i molim vas da ovaj termin imamo na umu, cela piramida od Nepomenika do ćacija u lokalnoj mesnoj zajednici su javni službenici, nikakvi vlastodršci, već obični službenici koji su uzurpirali svoj mandat (kraj digresije, prim. ur) - počinili tobož u njeno ime, a sve za lični interes.

Prekipelo je prošle godine, za prošlu su nam ti službenici bili dužni jer, kako su studenti lepo rekli, Nema Nove, za staru ste nam dužni. Zbog toga, a uoči praznika, logično se nameće slogan Nema Nove, za staru Pravednu i pravičnu Novu godinu želi vam redakcija i stariju ste nam i dalje dužni. portala Progovori o pregovorima. Ne uljuljkavajte se u prasetinu i čajeve od jabuke i cimeta, već motrite i Koliko ćemo čekati naplatu duga nije mnogo važno, beležite u onu svesku Šta su nam sve dužni. ali logika je kao u banci - što više vremena potrošiš za isplatu glavnice, celokupno gledano ćeš više platiti Branislav Cvetković Možda će te manje boleti po džepu, ali cena je svakako

4

PROGOVORI O PREGOVORIMA

PITANJA, ODGOVORI

KAKO KOMENTARIŠETE ODLUKU KOMPANIJE DŽERADA KUŠNERA O ODUSTAJANJU OD IZGRADNJE HOTELA NA MESTU NEKADAŠNJEG GENERALŠTABA? STEFAN SIMIĆ, Pokret slobodnih građana Slučaj Generalštab ostaće upisan u istoriji Srbije kao najveće poniženje i najgluplji potez u diplomatiji koji je ikada neka vlast pokušala.

Vlast u Srbiji je svojim šibicarskim pristupom spoljnoj politici dovela do toga da mi više nemamo ni jednu ozbiljnu prijateljsku zemlju. Ta politika, koja je kako-tako radila u vremenu mira, kada niko nije previše obraćao pažnju, sada je kamen oko vrata Aleksandra Vučića. Potpuno je razumljivo da investitor poput Kušnera, koji je deo i američke vlasti, ne želi da se njegovo ime povezuje sa korupcionaškim aferama i zloupotrebama položaja Nikole Selakovića i drugih umešanih u taj slučaj. Ima dovoljno mesta u svetu gde on može da ostvari svoje interese, zaradi novac, bez ovakve vrste problema koje mogu da imaju i političke posledice u SAD. Naravno i otpor građana ovoj gradnji koji je stavio svetlo na sve afere je u mnogome doprineo da na ovom mestu ne dođe do potpuno neprimerene i megalomanske gradnje. Mi iz PSG smatramo da ove zgrade ne treba da

ostanu ruševine, već da treba da se obnove u skladu sa pravilima zaštite kulturnih spomenika, a da se nakon toga namene za neku javnu svrhu, kao što je već deo tog bloka namenjen da bude Muzej Grada Beograda. Ovo je reprezentativni i ekskluzivni deo naše prestonice, i kao takav ne bi trebalo da mu se menja izgled i oblik tako da ne odgovara celini.

JELENA JERINIĆ, Zeleno-levi front Kompanija je očigledno procenila da je u ovom trenutku reputacioni rizik u koji se dovela sarađujujući za korumpiranom vlašću u Srbiji prevelik.

Nažalost, iz saopštenja kompanije ne čini se ni da je ta odluka trajna, niti povlačenje Kušnera znači kraj opasnosti za Generalštab. Još uvek su na snazi akti kojima su predstavnici vlasti u Srbiji omogućili sebi da nezakonitu trguju javnim dobrima. Što se mene tiče, ta stvar će biti gotova tek kada se stave van snage i lex specialis i svi drugi akti u vezi sa ovim projektom, odnosno kada se utvrdi odgovornost svih uključenih u ovaj slučaj.

5

NIKOLINA ĐORĐEVIĆ, Inicijativa Ansambl Generalštab Odustajanje Džerada Kušnera od izgradnje hotela na mestu Generalštaba jeste jedna važna pobeda studenata, građana, aktivista i stručnjaka, radnika iz Republičkog zavoda, koji su se dve godine dosledno borili za očuvanje ovog prostora. Ovo je konkretan primer da je moguće uticati na promene i da se one dešavaju onda kada delamo zajedno, solidarno i uporno.

Istovremeno, iako je investitor odustao, otvoreni su i ogoljeni brojni problemi koji su pratili ovaj proces.

I dalje je na snazi lex specialis, kao i odluka o ukidanju statusa kulturnog dobra zgradama Generalštaba.

Dodatnu zabrinutost izaziva i takozvano autentično tumačenje, kojim su ugroženi i drugi objekti na potezu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske.

Naša kultura i kulturna baština i dalje su na meti.

STABILNOST

ENERGETSKA SIGURNOST SRBIJE

POBOLJŠANJE EFIKASNOSTI, ŠTA TO BEŠE Tokom 2024. godine, 9,3% stanovništva nije bilo u mogućnosti da obezbedi adekvatno grejanje, 16,3% je imalo dugovanja za komunalne usluge, a blizu 20% je bilo izloženu riziku energetskog siromaštva. Ovo se postiže uz cenu električne energije koja ne pokriva troškove proizvodnje, uz masovno korišćenje ogrevnog drveta, gubitak kvaliteta šuma i stepen zagađenja koji ima ozbiljne zdravstvene posledice. U slučaju eskalacije rizika sigurnosti snabdevanja, rizik od energetskog siromaštva brzo može da zahvati skoro celokupno stanovništvo.

Piše: Aleksandar Kovačević, ekspert za energetiku

Aleksandar Kovačević, izvor: Medija Centar

6

PROGOVORI O PREGOVORIMA

E

nergetska sigurnost Srbije nije dovoljna. Ona ne može da održi postojeći nivo ekonomske aktivnosti, ne može da održi zatečeni kvalitet društvenih odnosa niti da omogući značajniji privredni rast. Snabdevanje energijom iziskuje velike troškove iz javnih sredstava i uzrokuje znatne fiskalne rizike. Isto tako, politički sistem u Srbiji je izložen riziku energetske sigurnosti do nivoa da su samostalnost i sloboda odlučivanja dovedeni u pitanje.

Jednostavno rečeno, ukoliko izostane radikalna promena energetske politike, situacija će se samo dodatno pogoršavati.

Kršenje prava i porast zavisnosti Da bi se obezbedila potrebna količina energije, u Srbiji se neizbežno narušavaju društveni odnosi.

To uključuje kompromise u vezi sa svojinskim pravima, pravom na zdravu životnu sredinu, pravom na ekonomski razvoj i pravom na život. To nije dovoljno. Čak i uz zanemarivanje ovih prava, snabdevanje energijom je uslovljeno uvozom različitih vidova energije: uglja, nafte, derivata nafte, prirodnog gasa, električne energije, a potom i uvoza kritičnih tehnologija, opreme i materijala.

S postojećim nivoom snabdevanja energijom i niskom efikasnošću njenog korišćenja omogućava se tek minimalan kvalitet života, skromna zaposlenost i slaba ekonomska aktivnost, kojima praktično niko nije zadovoljan. Strategija

razvoja energetike Srbije i drugi razvojni dokumenti, uključiv i nacrt prostornog plana, predviđaju samo mali rast raspoložive energije i to uz porast uvozne zavisnosti i subvencija. Poboljšanje energetske efikasnosti od strateškog značaja nije predviđeno. To je sve što energetska politika, koja je u primeni već više decenija, omogućava.

Opasnost od energetskog siromaštva Prema izveštajima koje je Srbija dostavila Energetskoj zajednici, tokom 2024. godine, 9,3% stanovništva nije bilo u mogućnosti da obezbedi adekvatno grejanje, 16,3% je imalo dugovanja za komunalne usluge, a blizu 20% je bilo izloženu riziku energetskog siromaštva. Ovo se postiže uz cenu električne energije koja ne pokriva troškove proizvodnje, uz masovno korišćenje ogrevnog drveta, gubitak kvaliteta šuma i stepen zagađenja koji ima ozbiljne zdravstvene posledice. U slučaju eskalacije rizika sigurnosti snabdevanja, rizik od energetskog siromaštva brzo može da zahvati skoro celokupno stanovništvo.

Prema nedavnoj analizi OECD o cenama energije u regionu Balkana, vrednost 5000 kWh električne energije po cenama u Srbiji je jednaka oko 7% nacionalnog proizvoda po stanovniku u Srbiji.

U Evropskoj uniji, po tamošnjim cenama, 5000 kWh električne energije vredi svega 4,5% nacionalnog proizvoda po stanovniku.

Drugim rečima, upotrebom električne energije u Srbiji stvara se

7

proporcionalno znatno manje nacionalnog proizvoda prihoda stanovni[tva nego upotrebom iste količine električne energije u Evropskoj uniji. U isto vreme, stanovništvo je izloženo troškovima energije koji onemogućavaju lokalni ekonomski razvoj i zaposlenost.

Određena količina energije u Srbiji stvara manje razmenljivih roba i usluga nego ista količina energije u zemljama Evropske unije čija industrija zaostaje u konkurentnosti u odnosu na vodeće privrede u svetu. Pored toga, u Srbiji će do komercijalne upotrebe stići srazmerno manji deo raspoložive energije nego što je slučaj u EU. Srazmerni udeo stanovništva i javnih ustano-

Politički sistem u Srbiji je izložen riziku energetske sigurnosti do nivoa da su samostalnost i sloboda odlučivanja dovedeni u pitanje. Jednostavno rečeno, ukoliko izostane radikalna promena energetske politike, situacija će se samo dodatno pogoršavati. va u potrošnji energije je neobično veliki. U takvoj situaciji, uvoz energije predstavlja veliki teret za nacionalnu ekonomiju. Izvoz razmenjivih roba i usluga treba da plati uvoz energije za sopstvenu proizvodnju, plus uvoz dela energije za nekomercijalne svrhe. Imajući u vidu ostale uvozne potrebe, bilans spoljne trgovine je već decenijama negativan.

Stoga se prave kompromisi. Na primer, smatra se da je jeftinije

STABILNOST

uvoziti malu količinu sirove nafte i proizvoditi derivate u rafineriji, koja nema ni ekonomiju obima ni efikasnost uporedive s vodećim rafinerijama na svetskom tržištu, nego uvoziti derivate nafte. Uvoz i prodaja derivata nafte donose potpuno jednake poreske prihode kao proizvodnja i prodaja iste količine deri-

Tranzit robe unutar teritorije Srbije je neobično neefikasan. Problem transfera između različitih vidova transporta u Beogradu je tako veliki da čini neprelaznu prepreku za tranzit između Centralne Evrope i Mediterana. vata iz lokalne rafinerije. Međutim, uticaj na spoljnotrgovinski bilans je različit: devizni trošak uvoza sirove nafte je manji od troška uvoza ekvivalentne količine derivata nafte. Ograničenje spoljnotrgovinskog bilansa nameće održanje industrijskog procesa koji u otvorenoj privredi ne bi bio prisutan. To se može videti u sadašnjim okolnostima kada uvoz derivata uredno pokriva potrebe domaćeg tržišta.

Takva situacija će trajati do momenta kada se nacionalna ekonomija suoči sa ograničenjem spoljnotrgovinskog bilansa, a tada će se pitanje rešiti ili dodatnim zaduživanjem ili trošenjem deviznih rezervi ili političkim kompromisima.

Tako je sa uvozom ostalih vidova energije. Niska produktivnost domaće industrije uglja se trpi, jer bi uvoz kvalitetnog a jeftinog uglja bio veliki teret za spoljnotrgovinski bilans. Korišćenje ogrevnog drveta

smanjuje potrebu za uvozom dodatne električne energije ili lož ulja.

I tako dalje.

Problem tranzita Uvoz svih vidova energije je izložen velikim transportnim troškovima i geopolitičkim rizicima. Srbija je okružena zemljama koje imaju indeks logističke performanse znatno ispod proseka Evrope, shodno urednoj bazi podataka Svetske banke. Uvoz tone goriva ili druge robe u Srbiju skuplji je od uvoza u zemlje koje imaju izlaz na more i koje zavise samo od svojih logističkih sposobnosti.

Uz to, tranzit robe unutar teritorije Srbije je neobično neefikasan.

Problem transfera između različitih vidova transporta u Beogradu je tako veliki da čini neprelaznu prepreku za tranzit između Centralne Evrope i Mediterana. Shodno tome, morske luke koje gravitiraju ka Beogradu imaju manju ekonomiju obima nego što bi mogle imati. To čini dodatno ograničenje za trgovinu Srbije: uvećava kako transportne troškove, tako i izloženost političkim rizicima.

Transportni sistem kojim se uvozi prirodni gas se nalazi u zoni ratnih dejstava, a složena oprema neophodna za rad tog sistema je izložena sankcijama koje onemogućavaju nabavku rezervnih delova i maziva. Potpuno nezavisno od geopolitičkih okolnosti povezanih sa ugovaranjem i isporukom prirodnog gasa, pouzdanost snabdevanja prirodnim gasom ostaje nedovoljna.

8

Potrošnja gasa u Srbiji kreira nedovoljnu ekonomsku vrednost.

Najveći deo raspoloživog gasa troši se za proizvodnju toplote niske temperature, odnosno grejanje prostora. Shodno tome, potrošnja gasa se menja shodno godišnjim dobima i vremenskim prilikama. To ima za posledicu znatne varijacije u obimu uvoza i transporta gasa, uvećava jedinične troškove transporta i nameće potrebu skladištenja gasa u domaćim i inostranim skladištima uz odgovarajuće rizike, troškove i gubitke.

To se dobro vidi u stepenu iskorišćenja sistema daljinskog grejanja. Ovaj sistem snabdeva toplotom oko četvrtine stanovništva u Srbiji: oko 48 miliona kvadratnih metara stambenog prostora i još toliko prostora u komercijalnim i javnim objektima.

Ima preko 6000 MWt instalisanih kapaciteta. Preko 85% toplote se pro-

Potrošnja energije po jedinici grejanog prostora je srazmerna evropskom proseku, ali je osetljivost na vremenske prilike daleko veća. Shodno tome, angažuje se znatno veća infrastruktura za vrlo mali učinak i malu ekonomsku vrednost isporučene energije. izvodi spaljivanjem prirodnog gasa.

Međutim, proizvedena i isporučena količina toplote ukazuje na stepen iskorišćenja raspoloživih kapaciteta ispod 1000 ekvivalentnih radnih sati godišnje: oko 11% vremena.

Potrošnja energije po jedinici grejanog prostora je srazmerna

PROGOVORI O PREGOVORIMA

evropskom proseku, ali je osetljivost potrošnje energije na vremenske prilike daleko veća. Shodno tome, angažuje se znatno veća infrastruktura za vrlo mali učinak i malu ekonomsku vrednost isporučene energije.

Interesantno je primetiti da je u ovim procesima utrošeno više miliona tona domaće nafte, a da iz toga nije proizišlo formiranje odgovarajućeg investicionog portfolia, kako je to ustaljena praksa kod eksploatacije neobnovljivih izvora. Slično je sa utroškom prirodnog gasa i domaćeg uglja. Utrošak ogrevnog drveta nije praćen adekvatnim

pošumljavanjem, što prouzrokuje rizike od erozija i poplava. Korišćenje izuzetnog hidroenergetskog potencijala takođe ne dovodi do akumulacije kapitala. Multiplikator amortizacije u elektroprivredi je potpuno izostao. Taj utrošak imovine ogromnih razmera omogućavao je do sada održanje zatečenog modela korišćenja energije, uz mali ekonomski rezultat. Funkcionalnost preostale imovine u zemlji je sada dovedena u pitanje. Nema ni komercijalnih investicija u energetiku izvan okvira državnih subvencija.

Rizik tehničkih otkaza kod nedovoljno održavane opreme,

9

ekonomska devastacija neobnovljivih resursa, nedovoljno zanavljanje šuma, rizik od poplava i erozije, neizvesnost i troškovi uvoza, neadekvatna energetska politika, etatizacija profesionalnih organizacija i ustanova, slabi sistemi izveštavanja i korporativna organizacija energetskog sektora čine kompleksnu i međuzavisnu strukturu koja uvećava verovatnoću dramatičnih eskalacija rizika snabdevanja. Ovo je moguće preduprediti brzim i velikim investicionim poduhvatom, a čija je alternativa duboko siromaštvo i eskalacija političke nestabilnosti.

BEZBEDNOST

O NOVOM PLANU:

NEDOVRŠENA ENERGETSKA NEZAVISNOST EVROPE Ako bismo parafrazirali velikog francuskog državnika Klemansoa o ratu i vojnicima („Rat je previše važan posao da bi se prepustio vojnicima”) i slavnog francuskog generala De Gola, o politici i političarima („Politika je suviše ozbiljna da bi se poverila političarima”), onda bismo mogli reći da je i energetika previše važna da bi se prepustila energetičarima, a nezavisnost previše ozbiljna da bi se poverila političarima. Evropa je u svojoj kratkoj istoriji uradila puno i neprekidno radi i dalje u korist svoje energetske nezavisnosti, mada, uistinu, ponekad i na svoju štetu.

Piše: Ilija Batas Bjelić, Institut tehničkih nauka SANU

Ilija Batas Bjelić, izvor: Institut tehničkih nauka SANU

10

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Kratka istorija nepotpune evropske energetske nezavisnosti Priču o energetskoj nezavisnosti Evrope trebalo bi početi na kraju Drugog svetskog rata i dogovoru između Francuske i (Zapadne) Nemačke. Nakon samo pet godina od potpisivanja mira, na principima usaglašenosti autonomije i koordinacije u okviru celine, međuzavisnosti i ekonomske produktivnosti, praktično do juče zaraćene strane našle su način da razgovaraju o čeliku i uglju i kako da na zajedničkim osnovama izgrade ekonomiju, a međusobni rat učine praktično neizvodljivim. Robert Šuman i Konrad Adenauer stvorili su Evropsku zajednicu za ugalj i čelik (1951). Tako se mir preneo na energetiku. Kasnije su im se priključile Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg itd. Ovi koraci vodili su dalje do Rimskog ugovora, kojim je, pored jačanja ekonomske saradnje, došlo i do nove energetske nezavisnosti Evrope od SAD i Velike Britanije u pogledu nuklearne tehnologije. Tako je, na inicijativu Francuske, došlo do formiranje Evropske zajednice za atomsku energiju (1957). Nuklearna energetika postala je alternativa uglju za proizvodnju električne energije, čime su praktično osigurane potrebe za električnom energijom na kontinentu. Ovu divnu, ali nepotpunu sliku evropske energetske nezavisnosti, jedino još može da pokvari uvoz goriva i naftni karteli, stvarajući nestašicu i cenovne skokove dva puta tokom 70-ih.

Dotad jeftina i dostupna, fosilna

goriva preko noći postaju skupa i nedostupna. Mir u svetu, koji je garant slobodne trgovine i niskih cena fosilnih goriva, opet je narušen. Nastaje teška ekonomska situacija (stagnacija i recesija) koja u tom trenutku za Evropu nije (spoljno)politički niti tehnološki rešiva.

Nemogućnost napuštanja fosilnih goriva u transportu, odrazila se na sveopšti novi pristup energetici, posebno na energetskoj efikasnosti i ostvarivanju dalje nezavisnosti korišćenjem novih tehnologija i novih obnovljivih izvora energije.

Već 80-ih godina političnim odlukama (direktivama) dolazi do prvih pokušaja liberalizacije prekogranične trgovine i deregulacije monopola u energetici razdvajanjem operatera usluga i infrastrukture.

Dalje, 90-ih se stvara unutrašnje tržište, najpre električne energije, a kasnije i prirodnog gasa. Osnivaju se naučni instituti i permanentno jača svest o neophodnoj ekonomičnosti koja proizilazi iz ušteda sve manje dostupnih resursa.

Ujedno, to je bio jedan od signala za kraj druge industrijske revolucije, početak jednog novog talasa tehnološkog optimizma i verovanja u treću digitalnu energetsku revoluciju i pametne energetske mreže.

Posle 2000: ambicija ka potpunoj nezavisnosti Do početka 21. veka ekonomski razvijena, a energetski siromašna Evropa glavni je kupac na tržištu fosilnih goriva i uranijuma.

Jednostavno rečeno, jedini način da se to promeni i da postane

11

ekonomski nezavisna i suverena jeste da se okrene novim tehnologijama i novim izvorima energije. Prva direktiva ka većem udelu obnovljivih izvora energije doneta je 2001. pozivajući se na protokol o smanjenju emisija iz Kjota.

Druga, sveobuhvatnije formulisana direktiva (2009) pored dostizanja 20% obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji, zahteva i povećanje energetske efikasnosti za 20%, ali i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 20% u odnosu na 1990. godinu.

Međutim, ove divne direktive u teoriji demantovala je praksa. Tako se Evropa na putu svoje energetske nezavisnosti u jednom trenutku opredelila za prečicu da premesti proizvodnju na Daleki istok, i tako tamo (za manje para) proizvede puno više panela, vetroturbina i baterija. Kada se pokazalo da je Kina sprovela potpuni transfer ovih tehnologija i samostalno ponudila nižu cenu na evropskom tržištu, već je bilo kasno za fiskalne mere. Uviđajući ove duboko izmenjene okolnosti, politika ponovo stupa na scenu. Tek tada počinje sve više da se priča o „izvozu ciljeva održivosti” i u druge države, postepenom pooštravanju carinske politike i o uvođenju i takse na emisije.

Iznenadna aneksija Krima (2014) kao novi izazov snabdevanju, primorala je Komisiju na odgovor usled velike zavisnost u pogledu energetike od Rusije, ali i šire gledano, imajući u vidu da u tom trenutku više od 50% svoje potrošnje energije uvozi. Za iznenađujuće

BEZBEDNOST

lošu energetsku poziciju tražio se izlaz u okviru Energetske unije kao alatu solidarnosti, poverenja i umreženosti, koji bi trebalo bi dovede do saniranja žarišta u slučaju otežanog snabdevanja i eskalacije cene energenata. Dugoročno, mere iz tog paketa trebalo bi da dovedu do smanjenja potrošnje i manjeg pritiska na cene. Treće, paket mera trebalo bi da oslobodi ekonomije od fosilnih goriva i stvori prostor za istraživanja, inovacije i povrati izvrsnosti u energetici na svetskom nivou. Konkretni i brzo sprovodljivi projekti bili su usmereni na jačanje interkonekcija za prenos velikih količina energije, za podršku instant prenosu obnovljivih izvora energije i diversifikaciju pravaca i snabdevača gasom. Dugoročno, dalji razvoj obnovljivih izvora energije, ali i sektora nefosilnog transporta, podržani su Evropskim zelenim dogovorom (2020), kojim je plan dostizanja klimatske neutralnosti zacrtan do 2050. godine.

Neverica, zbunjenost i podeljenost Očekivano neočekivana invazija Rusije na Ukrajinu (2022) dovela je do zbunjenosti i podeljenosti oko daljeg sprovođenja energetske nezavisnosti. Zahtevao se jasan odgovor da sa Rusijom više nije moguća ekonomska saradnja, pa Komisija izlazi sa još ambicioznijim planom (REPowerEU) odustajanja od ruskih fosilnih goriva do 2030, pored povećanja proizvodnje čiste energije i ušteda energije. Uvedeno je 19 paketa sankcija

koje obuhvataju ugalj, naftu i derivate, gas, skladištenje prirodnog gasa i generalno investicije u energetiku, od čega neke ne samo ka EU nego i trećim stranama, zatim maksimalnu cenu nafte, zabranu uvoza derivata proizvedenih od ruske nafte, punu zabranu transakcija oko gasovoda Severni tok (1 i 2). Tako je uvoz ruskog gasa u EU sa 45% opao na 3%, uglja sa 50% na skoro na nulu, a nafte sa 27% na zanemarljivih 3%. Zasad je od sankcija izuzeta nuklearna energetika, jer EU nije našla način da se brzo reši ove zavisnosti. Sama zavisnost ali i mere smanjenja zavisnosti Evropi su donele zaustavljanje privrednog rasta i inflaciju, a što je opet dovelo do rasta populizma zbunjivanja građana i razgradnje podrške odbrani Ukrajine i podeljenosti Unije.

Alarm za buđenje zvoni po treći put Druga prilika za energetsku tranziciju bila je propuštena. Evropa je ostala neotporna na neizvesnost cena fosilnih goriva. Nastupilo je još teže stanje, u kojem je zavisnost postala ranjivost. Ostala je treća prilika, alarm za buđenje.

Dragijev izveštaj je poslednje upozorenje da nema kompetitivnosti, bezbednosti i nezavisnosti na fosilnim energentima, i da je jedina prilika za rast premošćavanje dubokog tehnološkog jaza u odnosu na SAD i Kinu. Dragi u prvi mah ne uviđa da se visoke cene fosilnih goriva ne mogu („tako nekako”) smanjiti, jer su one posledica

12

i suština ekonomije fosilnih goriva (a ne zato što trenutno na tržištu nema jeftinih fosilnih goriva) niti shvata da je to posledica zakona tražnje i nedovoljnih investicija u energetsku efikasnost i dostupnih, cenovno prihvatljivih, izvora obnovljive energije. Na kraju, ipak, uviđa da dugoročno dekarbonizacija i kompetetivnost mogu ići ruku pod ruku. Takođe, kasnije on uviđa ograničeni pregovarački kapacitet Evrope, između ostalog, i zbog zapuštene sopstvene infrastrukture.

Buđenje ledenom vodom: plan akcije Hladnog 3. decembra 2025.

Evropska komisija usvojila je novi plan akcije za sledećih godinu dana, kako bi povratila konkurentnost u proizvodnji visokih tehnologija u Evropu (baterija, električnih vozila i vetrogeneratora za energetsku tranziciju, ali i medicinskih uređaja) i za njih potrebnih industrijskih sirovina na evropskom tlu i partnera koji dele evropske vrednosti (like-minded partners). Na ovaj način evropska industrija bi se zaštitila od cenovnih šokova tako što bi stvorila otpornu mrežu snabdevanja i zajedničkim nastupom osigurala najpovoljnije ponude na tržištu. Najpre, radi zaštite svoje mreže snabdevanja, Evropska komisija planira da uvede nadgledanje, koordinaciju i odbranu od neprijateljskog ometanja (hostile interference) ili netržišnog ponašanja motivisanog geopolitičkim i neekonomskim interesima, koje bi mogle učiniti treće strane, i

PROGOVORI O PREGOVORIMA

tako narušiti ciljeve evropske ekonomske bezbednosti. Programi i projekti od interesa EU biće obuhvaćeni regulativom o stranim direktnim investicijama u evropske lance vrednosti radi sigurnosti, a iz istraživačkog programa Horizon biće isključeni učesnici pod kineskom kontrolom.

Zatim, Evropska komisija (EK) namerava da zaustavi izvoz permanentnih magneta, reciklabilnog aluminijuma, možda i bakra, a postoji inicijativa i za litijum. Komisija namerava da kasnije podrži i domaću proizvodnju veštačkog đubriva i alternativnih hranjiva kako bi se i u poljoprivredi smanjila zavisnost od kritičnih sirovina. Posebno projekti koji imaju potencijal da smanje uvoznu zavisnost na 50% u kratkom roku, poput rezervi rastvorenog litijuma u oblasti Rajne (Nemačka), biće dodatno finansijski podržani iz ovog plana. Komisija će nastaviti da razvija 15 strateških partnerstava sa državama koje dele zajedničke vrednosti, uključujući Južnoafričku Republiku, Brazil, Ukrajinu, Srbiju i deset partnerskih država iz južnog susedstva (Southern Neighbourhood). Cilj partnerskih projekata je da doprinesu kroz lokalne blagodeti, stvaranje dodatne vrednosti i zapošljivost ne samo u ekstraktivnom delu lanca, a kroz saradnju u standardima zaštite životne sredine, društvenih standarda i standarda vladavine prava (skraćeno ESG od Environmental Social Governance standards). Komisija će nastaviti da sarađuje u okviru globalnih

inicijativa poput Global Gateway, G7 i G20 po ovim pitanjima. Do kraja 2026. Evropska komisija planira da predloži Akt o unapređenim materijalima. Ukratko rečeno, ovim planom bi do 2030. bilo omogućeno da se smanji zavisnost evropske svemirske, odbrambene i industrije baterija od jedne (treće) zemlje u pogledu: • • •

ekstrakcije retkih zemalja sa 95% na 42% procesiranja/reciklaže retkih zemalja sa 100% na 60% permanentnih magneta sa 90% na 80%.

Nedovršena nezavisnost Početak evropske energetske nezavisnosti bio je hrabro odustajanje od one politike koja u prvi plan stavlja energetsku nacionalnost i teritorijalnost. Nasuprot putu slabog razvoja nacionalnih ekonomija izabran je put zajedništva i saradnje na principima ravnopravnosti.

Proklamovanje sopstvenih ciljeva u pogledu energetike i pronalaženje sredstava za njihovo efikasno ostvarivanje sprovođenjem konkretnih mera je bio i biće uslov svake federalizacije koja pretenduje da ima ulogu veću od zbira uloga njenih članica.

Evropska energetska nezavisnost ogledaće se u sposobnosti da se ekonomski i bez narušavanja životne sredine uhvati u koštac sa problemima samostalne proizvodnje energetskih tehnologija koje

13

omogućavaju napuštanje fosilnih goriva.

Ogledaće se u tome da političari razumeju fundamentalne zakone fizike koje nije moguće sistematično negirati, a inženjeri bolje razumeju društvene zakonitosti tj. postizanje dogovora kao jedine veštine mogućeg.

IMOVINA

RUSKA IMOVINA – REŠENJE ILI KAMEN SPOTICANJA

TAMNI OBLACI OD BRISELA DO SRBIJE Nemački kancelar Fridrih Merc je prvi put izašao sa idejom da se koriste zamrznuta sredstva ruske centralne banke, kako bi se omogućio zajam Ukrajini u kritičnom trenutku za nastavak borbe. Međutim, postoje značajne razlike u stavovima među članicama Unije. I nije reč samo o Mađarskoj, čije je protivljenje prethodnih godina bila glavna kočnica u vezi sa finansijskom podrškom Ukrajini, već je ovog puta i Belgija prilično oprezna.

Piše: Doc. dr Strahinja Obrenović, Fakultet političkih nauka

Doc. dr Strahinja Obrenović, izvor: Fakultet političkih nauka

14

PROGOVORI O PREGOVORIMA

R

at u Ukrajini označio je prekretnicu u odnosima Evropske unije i Rusije, što se odrazilo i na trgovinske i investicione odnose koji su se razvijali između dve strane decenijama unazad. Nije bilo iznenađenje što su zemlje Unije, gotovo bezrezervno, podržale ukrajinsku stranu u sukobu sa teritorijalno najvećom državom sveta. Početna rezervisanost pojedinih članica Unije, uključujući i Nemačku kao ekonomski najznačajniju, u pogledu obima pomoći i podrške Ukrajine ubrzo je prevaziđena, a odnosi sa Rusijom se raskidaju. Ni mere koje su članice Unije preduzele u ovakvim okolnostima nisu bile bez teškoća. Dok su neki scenariji predviđali brzu „intervenciju” Rusije u Ukrajini, ubrzo je postalo očigledno da će ukrajinski otpor naterati Ruse na prolongirani oružani sukob širih razmera. Jedna od posledica ovakvog razvoja događaja bilo je ne samo preispitivanje dotadašnjeg modela saradnje između Unije i Rusije već i niz jednostranih ograničavajućih mera koje je Unija preduzimala prema Rusiji, kao i povratno Rusija prema Uniji. Svaka strana je trebalo da nanese udarac onoj drugoj „tamo gde je najviše boli”.

Serija sankcija koja je usledila se samo proširivala, tako da smo nedavno stigli do 19. paketa sveobuhvatnih restriktivnih mera koje je Evropska unija uvela prema fizičkim i pravnim licima iz Rusije. Tu spadaju i najveće ruske kompanije koje su poslovale ili i dalje posluju na evropskom tržištu. Države članice Unije nisu se libile ni da

posegnu za merama uvođenja prinudne uprave, pa čak i eksproprijacije imovine u vlasništvu subjekata iz Rusije. Sa početkom rata u Ukrajini je došlo do zamrzavanja sredstava fizičkim i pravnih lica u najvećem broju evropskih zemalja (frozen assets), što je učinjeno i u odnosu na imovinu Ruske centralne banke, tj. ruske države. U poslednje vreme se naročito vodi diskusija u vezi sa ovom poslednjom imovinom (immobilised assets), pre svega u pogledu mogućnosti njenog korišćenja kao kolaterala za davanje zajma Ukrajini. Gotovo četiri pune godine ratovanje su iscrple Ukrajinu u pogledu ljudstva na frontu, odbrane i naoružanja, te finansija. U kontekstu oslabljene pozicije Ukrajine u sukobu sa Rusijom, kao i nepredvidljivošću poteza američkog predsednika Trampa na polju spoljne politike, Evropska unija traži način da nastavi podršku Ukrajini.

Belgijske brige Nemački kancelar Fridrih Merc je prvi put izašao sa idejom da se koriste zamrznuta sredstva Ruske centralne banke, kako bi se omogućio zajam Ukrajini u kritičnom trenutku za nastavak borbe.

Evropska komisija je to prihvatila i sada nastoji da izađe sa prihvatljivim predlogom koji bi podržale sve članice Unije. Međutim, postoje značajne razlike u stavovima kada je reč o korišćenju imovine koja pripada ruskoj državi, naročito ako se uzme u obzir kako je ovo pitanje regulisano na međunarodnopravnom planu. Za razliku

15

od prethodnih slučajeva, gde je najveću prepreku usvajanju odluka u pogledu finansijske podrške Ukrajini predstavljalo protivljenje Mađarske, ovoga puta je i Belgija prilično oprezna. Neuobičajeno držanje Belgije se može objasniti činjenicom da se većina ruske državne imovine nalazi zamrznuta baš u ovoj članici Uniji, prvenstveno u klirinškoj kući Juroklir u

Protivljenje Belgije predlogu da se zamrznuta imovina Ruske centralne banke koristi kao kolateral za davanje zajma Ukrajini se najviše zasniva na bojazni od moguće tužbe Rusije koja bi, u slučaju da dobije spor, mogla da potražuje značajna novčana sredstva.

Briselu. Ne samo da su protivljenje ovom predlogu javno izneli premijer Belgije De Vever i ministar spoljnih poslova Maksim Prevo, već i sama klirinška kuća Juroklir koja je depozitar najvećeg dela sredstava Centralne banke Rusije u čitavoj Evropskoj uniji, koja iznose oko 185 milijardi evra. I Evropska centralna banka je donekle zabrinuta zbog predloženog plana, naročito kako bi se takav korak odrazio na finansijsko tržište i finansijsku stabilnost Evrozone. Protivljenje Belgije predlogu da se zamrznuta imovina Ruske centralne banke koristi kao kolateral za davanje zajma Ukrajini najviše se zasniva na bojazni od moguće tužbe Rusije koja bi, u slučaju da dobije spor, mogla da potražuje značajna novčana sredstva. Čini se da je, ipak, Belgija spremna da podrži predlog koji bi

IMOVINA

uključivao čvrste garancije ostalih članica Unije da će zajedno snositi rizik u slučaju da ruska strana dobije spor pred nadležnim forumom, ali za sada nije izvesno da li takav konsenzus postoji. Kao odgovor na belgijsku zabrinutost, Komisija trenutno razmatra dva alternativna plana – prvi koji bi se zasnivao na korišćenju ruske državne imovine za finansiranje zajma Ukrajini i drugi, koji bi podrazumevao obezbeđivanje sredstava za Ukrajinu na

Srpske brige Ništa manje nije izvesna ni situacija u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), u kojoj je većinski vlasnik ruska strana. Naime, sankcije američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) nakon nekoliko serija odlaganja stupile su na snagu u oktobru ove godine. Ideja i bivše i aktuelne američke administracije iza ovih mera je da uskrati profit ruskim kompanijama u

Samo se može spekulisati u vezi sa sudbinom srpske naftne kompanije, što uključuje sve moguće scenarije od trenutnog status quo, preko eventualnog odobrenja licence, prodaje ruskog udela kompanijama iz trećih zemalja ili državi Srbiji, pa sve do nepopularnih mera nametanja prinudne uprave ili nacionalizacije. tržištu kapitala. Situaciju dodatno komplikuje stav ostalih saveznika na Zapadu, izvan Evropske unije, kada je reč o koordinisanoj akciji korišćenja zamrznute imovine Ruske centralne banke u tim zemljama kako bi se finansijski podržala Ukrajina. Za sada se čini da kontinentalni Robin Hud traži način kako da ne ostane zarobljen u „briselskoj šumi”, a da istovremeno odgovori na sve pravne i finansijske rizike koji se nadvijaju u vezi za ovim planom.

oblasti energetike, koji omogućava Rusiji da i dalje vodi rat u Ukrajini i odoleva sankcijama koje je Zapad uveo. Na meti američkih sankcija našle su se najveće energetske kompanije iz Rusije, uključujući Rosnjeft, Lukoil, Gasprom njeft, koje posluju u evropskim zemljama. U Srbiji je došlo do obustave rada rafinerije u Pančevu, a prethodno je prestao dotok sirove nafte iz pravca Hrvatske kroz Jadranski naftovod (JANAF). U ovom trenutku samo se može spekulisati u vezi

16

sa sudbinom srpske naftne kompanije, što uključuje sve moguće scenarije od trenutnog status quo, preko eventualnog odobrenja licence, prodaje ruskog udela kompanijama iz trećih zemalja ili državi Srbiji, pa sve do nepopularnih mera nametanja prinudne uprave ili nacionalizacije. Za razliku od eventualnog korišćenja zamrznute ruske države u zemljama članicama Evropske unije radi finansijske podrške Ukrajini, ulog u vezi sa statusom NIS-a može delovati zanemarljivo na globalnoj pozornici, ali za Srbiju, sa svim mogućim posledicama, uključujući i sekundarne sankcije, jeste od suštinskog značaja.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

17

INTERVJU

RAUL TOMAS, AMBASADOR ESTONIJE U SRBIJI

U EVROPI VIŠE NEMA PROSTORA ZA SIVE ZONE „Glasan i živ civilni sektor predstavlja kamen temeljac svake zdrave demokratije.

U Estoniji su organizacije civilnog društva aktivno uključene u procese upravljanja i konsultacija, obezbeđujući da različiti interesi društva budu predstavljeni i zaštićeni. Podjednako je važno da vlada Srbije sarađuje sa organizacijama civilnog društva i da ih sluša… Ključno je da građani Srbije ne samo svedoče, već i aktivno učestvuju u transformativnim procesima koji oblikuju njihovo društvo“ Intervju priredili: Milan Hiber i Branislav Cvetković

Raul Toomas, izvor: Ambasada Estonije

18

PROGOVORI O PREGOVORIMA

K

oja je Vaša prva asocijacija kada čujete „Republika Estonija“? Budite iskreni, čak iako je ona vezana za kvalifikacije za veliko sportsko takmičenje – da l’ u fudbalu, da l’ u košarci.

Upravo zbog toga je krajnje vreme da se upoznamo sa Republikom Estonijom, šta njeni predstavnici misle kada čuju „Republika Srbija“, gde dve države ostvaruju saradnju, u kojim oblastima razmišljaju slično, u kojim različito i gde su mesta za unapređenje odnosa.

Najbolji način za to je razgovor, a najbolji sagovornik – ambasador Estonije u Republici Srbiji, Njegova ekselencija gospodin Raul Tomas.

Znajući da se ambasador nalazi u zvaničnoj poseti Srbiji (nerezidencijlano predstavlja Estoniju u Srbiji sa sedištem u Budimpešti), naša redakcija nije časila časa i dogovorila je sastanak upoznavanja.

Progovori o pregovorima: Kao što je dogovoreno, razgovaraćemo o odnosima između Srbije i Estonije, mada ovog puta ne u kontekstu sporta, što je najčešća tema. Prošlo je gotovo 25 godina otkako su Srbija i Estonija uspostavile bilateralne odnose.

Kako biste opisali razvoj odnosa između ove dve zemlje, koje su nakon raspada svojih federacija oblikovale svoje međunarodne pozicije?

Raul Tomas: Hvala vam na interesovanju za stavove i viđenja Estonije. Bilateralni odnosi između Estonije i Srbije su pozitivni, iako još uvek relativno skromni. Vidimo

značajan potencijal za jačanje naše saradnje, posebno u oblastima tehnologije, IT sektora i digitalnih poslova. Estonija je već doprinela nekoliko projekata na Zapadnom Balkanu, fokusirajući se na digitalno upravljanje i sajber bezbednost.

Estonska Akademija za e-upravu (eGA) bila je aktivno uključena u unapređenje sajber otpornosti u celom regionu, uključujući i Srbiju.

POP: Čini seda su neke postsovjetske zemlje, iako su naizgled započele tranziciju iz težeg položaja nego mnoge postjugoslovenske države, uspešno i znatno brže završile svoj tranzicioni proces i postale članice Evropske unije. Šta je tu pravilo razliku?

RT: Ponovno ujedinjenje sa Evropom bilo je egzistencijalno pitanje i ključni korak u vraćanju estonske kulture i identiteta, koje je sovjetska okupacija nastojala da potisne i uništi. Pridruživanje Evropskoj uniji postalo je zajednički cilj svih političkih partija i društva u celini. Razlike i lični interesi ostavljeni su po strani u ime bolje budućnosti za generacije koje dolaze.

POP: Estonija ima dugu i složenu istoriju u odnosima sa Rusijom.

Sa agresijom Rusije na Ukrajinu, duga granica koju Estonija deli sa Rusijom smatra se velikom bezbednosnom pretnjom. Kako ovaj kontekst utiče na estonski pogled na spoljnu politiku Srbije i tradicionalno „balansiranje“ između EU i Rusije? Da li Estonija smatra nisko usklađivanje Srbije sa ZSBP 19

posebno značajnim, čak i u poređenju sa drugim izazovima?

RT: Ruske aktivnosti dosledno nastoje da naruše suverenitet i bezbednost Estonije, pokazujući stratešku nameru da destabilizuju našu nezavisnost i teritorijalni integritet. Agresivan stav ruske vlade prema Estoniji odražava širi obrazac ponašanja u odnosima sa susednim državama, posebno onima u baltičkom regionu i istočnoj Evropi. Posvećenost Estonije NATO-u i EU, kao i naša puna podrška Ukrajini, učinili su nas metom ruskog agresivnog ponašanja. Za Estoniju to znači kontinuiranu budnost, jer pretnja iz Rusije ostaje uporna i nepredvidiva.

Posvećenost Estonije NATO-u i EU, kao i naša puna podrška Ukrajini, učinili su nas metom ruskog agresivnog ponašanja. Za Estoniju to znači kontinuiranu budnost, jer pretnja iz Rusije ostaje uporna i nepredvidiva Ograničena usklađenost Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP), posebno u vezi sa sankcijama Rusiji, izaziva zabrinutost jer ukazuje na trenutnu stratešku orijentaciju zemlje. Po našem mišljenju, ukoliko je članstvo u EU zaista deklarisani cilj Srbije, njene vlasti treba da preuzmu veću odgovornost i jasno pokažu ovu posvećenost kroz dosledne akcije.

POP: Vlada Srbije često promoviše narativ da bi Srbija, ukoliko bi

INTERVJU

priznala Kosovo i uvela sankcije Rusiji, mogla vrlo brzo da postane članica Evropske unije. Kako vama zvuči ta tvrdnja? I kako Estonija gleda na proces evropskih reformi u Srbiji?

RT: Dijalog Beograd–Priština predstavlja sastavni deo procesa pristupanja Srbije EU i direktno utiče na njen napredak, što je jasno definisano u pregovaračkom okviru.

Podjednako važan faktor je nivo usklađenosti Srbije sa ZSBP, naro-

Ograničena usklađenost Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP), posebno u vezi sa sankcijama Rusiji, izaziva zabrinutost jer ukazuje na trenutnu stratešku orijentaciju zemlje. Po našem mišljenju, ukoliko je članstvo u EU zaista deklarisani cilj Srbije, njene vlasti treba da preuzmu veću odgovornost čito od početka ruske agresije velikih razmera na Ukrajinu. U Evropi više nema prostora za sive zone.

Međutim, ovi elementi predstavljaju samo deo šireg „domaćeg zadatka“ Srbije. Napredak je potreban u celom obimu pravne tekovine EU. Fundamenti, posebno vladavina prava, najkritičniji su i određuju tempo pristupanja svih zemalja kandidata. Opšti nivo pripremljenosti Srbije je solidan, a zemlja ima sposobnu javnu administraciju. Ipak, poslednjih godina napredak je usporen. U nekim oblastima Evropska komisija je

čak zabeležila nazadovanje, naročito u slobodi medija. Zbog toga se od Srbije očekuje da pojača napore i pokaže opipljive rezultate u svim segmentima procesa pristupanja.

POP: Iako Estoniju predstavljate u Srbiji na nerezidencijalnoj osnovi, sa sedištem u Budimpešti, više od dve godine ste ambasador. Tokom protekle godine Srbija je bila veoma u fokusu evropskih medija i poslanika Evropskog parlamenta – i da nije rata u Ukrajini, verovatno bi bila tema broj jedan u mnogim medijima, zbog dešavanja u zemlji kandidatkinji za članstvo u EU. Iz vaše perspektive kao ambasadora države članice EU u Srbiji, kako vidite Srbiju i srpsko društvo tokom protekle godine? Da li vas nešto posebno brine?

nove prilike.

RT: Kako nisam fizički prisutan u zemlji i pratim dešavanja sa distance, prilično je izazovno izvoditi duboke zaključke. Politički, Srbija ostaje u osetljivoj poziciji.

Javni diskurs postao je polarizovaniji, uz različite stavove o nacionalnom identitetu, spoljnoj politici i pravcu kojim zemlja treba da ide.

Poverenje javnosti u institucije presudni je faktor za uspeh bilo kog e-rešenja. Možete izgraditi sofisticirane aplikacije, ali bez poverenja one neće biti korišćene, ili mogu biti zloupotrebljene. Zato su fundamenti, posebno vladavina prava, ključni. Ispravan pristup je postupan: tehnička unapređenja treba pratiti uverljive institucionalne reforme

Kulturološki, Srbija je zemlja bogate tradicije i snažnog osećaja istorije. Jedna od uočljivih promena jeste u oblasti tehnologije i digitalne transformacije. Mlađa populacija je otvorenija prema globalnim idejama, trendovima i životnim stilovima. Povećana upotreba društvenih mreža, e-trgovine i digitalnih alata posebno je vidljiva među mlađim generacijama, stvarajući 20

POP: Na osnovu iskustva Estonije kao jedne od najnaprednijih digitalnih društava na svetu, koje ključne lekcije ili prakse u razvoju digitalnih javnih usluga i e-uprave bi bile najvrednije za Srbiju, imajući u vidu prioritete u reformama dobrog upravljanja, kao i trenutne praznine i veliki posao koji predstoji?

RT: E-rešenja mogu značajno unaprediti transparentnost i efikasnost, a digitalne javne usluge bile su centralne u transformaciji Estonije. Međutim, poverenje javnosti u institucije presudni je faktor za uspeh bilo kog e-rešenja.

Možete izgraditi sofisticirane aplikacije, ali bez poverenja one neće biti korišćene, ili mogu biti zlou-

potrebljene. Zato su fundamenti, posebno vladavina prava, ključni. Ispravan pristup je postupan: tehnička unapređenja treba pratiti uverljive institucionalne reforme.

Digitalna transformacija je kamen temeljac razvojne saradnje Estonije. Na

PROGOVORI O PREGOVORIMA

osnovu bogatog iskustva, Estonija nudi dragoceno znanje o unapređenju digitalnih rešenja i širenju mogućnosti e-uprave. Podjednako je važna integracija zelene i digitalne tranzicije, kako bi inovacije podržale održivost. Naš prioritet je podsticanje rešenja koja odgovaraju potrebama zajednice i stvaraju čvrste temelje za dugoročni razvoj.

POP: A šta je sa civilnim sektorom u Estoniji? Poznato je da Estonija ima snažan civilni sektor. Koju je ulogu civilno društvo imalo u procesu pristupanja Evropskoj uniji? Koji savet imate za civilno društvo u Srbiji, koje je često demonizovano od strane medija i vlade, i koje uživa nizak nivo poverenja i podrške javnosti?

RT: Glasan i živ civilni sektor predstavlja kamen temeljac svake zdrave demokratije. U Estoniji su organizacije civilnog društva aktivno uključene u procese upravljanja i konsultacija, obezbeđujući da različiti interesi društva budu predstavljeni i zaštićeni. Podjednako je važno da vlada Srbije sarađuje sa organizacijama civilnog društva i da ih sluša.

Takva saradnja ne samo da jača demokratsku praksu, već i gradi poverenje u društvu. Ključno je da građani Srbije ne samo svedoče, već i aktivno učestvuju u transformativnim procesima koji oblikuju njihovo društvo. Takav pristup obezbeđuje da promene ne budu samo „odozgo“, već kolektivni napor koji odražava potrebe ljudi,

21

čime se jača društvena kohezija i nacionalni identitet.

POP: Gde vidite prostor za dalje unapređenje odnosa Srbije i Estonije i kako bi aktuelno međunarodno balansiranje Srbije moglo da utiče na odnos između dve zemlje?

RT: Srbija i Estonija imaju nekoliko mogućnosti za unapređenje bilateralnih odnosa, posebno u oblasti digitalne inovacije, akademske i kulturne saradnje. Estonija bi takođe mogla da podrži usklađivanje Srbije sa standardima EU, imajući u vidu sopstveno iskustvo. Estonija može ponuditi tehničke i političke savete, posebno u oblasti upravljanja i digitalizacije.

MNJENJE

JAVNO MNJENJE I SPOLJNA POLITIKA SRBIJE

NI ZAPAD NI ISTOK, NI SEVER NI JUG

Građani vrlo jasno prepoznaju ekonomske realnosti koje ih vežu za EU, ali uopšteno posmatrano u političkom smislu ostaju oprezni, često skeptični, pa i podeljeni. Rusija ostaje simbolički oslonac, Kina važan pragmatičan partner prema kojem postoji distanca, dok se Zapad, naročito EU, posmatra kroz mešavinu koristi i rizika. U takvom kontekstu, balansiranje sve više postaje dominantno društveno opredeljenje.

Piše: Pavle Nedić, Institut za međunarodnu politiku i privredu

Pavle Nedić́, izvor: IMPP

22

PROGOVORI O PREGOVORIMA

V

eć više od deceniju i po Srbija vodi spoljnu politiku zasnovanu na održavanju dobrih odnosa sa ključnim međunarodnim akterima, najčešće opisivanu kao politika četiri stuba: EU, SAD, Rusija i Kina. Promena vladajućih struktura 2012. godine taj koncept – definisan još i terminima politika balansiranja ili multivektorska spoljna politika – nije suštinski promenila. Ovakav pristup može se posmatrati i kroz prizmu strategije hedžinga, koja podrazumeva izbegavanje potpunog oslanjanja na jednog partnera i razradu rezervnih opcija, premda primer krize sa NIS-om demonstrira da se ona u praksi sprovodi nedosledno. Kako globalna polarizacija raste, pitanje je koliko će Srbija moći da održava ovakav manevarski prostor. U potencijalnom spoljnopolitičkom repozicioniranju, javno mnjenje će činiti važan faktor.

Građani predominantno vide poziciju Srbije za deset godina kao nepromenjenu (56,2% − 2024; 48,6% − 2025). Da se članstvo u EU nikad neće desiti smatra 59%−63% ispitanika, a pridruživanje BRIKS-u više od polovine vidi kao nerealan ishod.

U okviru projekta COMPASS* sprovedena su dva istraživanja javnog mnjenja (leto 2024. i proleće−leto 2025) o spoljnopolitičkim stavovima građana i građanki Srbije.

Rezultati ukazuju na važne konzistentnosti i stabilno mišljenje javnosti o ključnim koordinatama koje usmeravaju spoljnu politiku

Srbije, ali i određena blaga skretanja, prouzrokovana promenama kako unutrašnjeg, tako i međunarodnog konteksta.

Jedan od najjačih utisaka jeste jasna tendencija ka statusu quo, bez očekivanja drastičnih promena u budućnosti. Tako građani predominantno vide poziciju Srbije za deset godina kao nepromenjenu (56,2% − 2024; 48,6% − 2025). Da se članstvo u EU nikad neće desiti smatra 59%−63% ispitanika, a pridruživanje BRIKS-u više od polovine vidi kao nerealan ishod.

O EU: Ekonomija povezuje, politika razdvaja Percepcije EU ostaju duboko podeljene. U anketi iz 2025. najzastupljeniji opis je: „Važan ekonomski partner, ali nameće neprihvatljive političke uslove, dok su neke od vrednosti koje EU promoviše problematične” (36,4%).

Slede stav „neophodan ekonomski partner iz geografskih razloga, politički potpuno neprihvatljiv; ne slažem se da sa EU delimo vrednosti” (34,1%) i ocena da je EU „apsolutni strateški cilj, ključni ekonomski i politički partner; delimo iste vrednosti” (29,6%). Na osnovu oba istraživanja, oko 47% ispitanika protivi se članstvu u EU kao strateškom cilju, dok ga podržava nešto više od 38%. Saradnja sa EU ocenjena je kao vrlo loša/ loša u 35%−40% slučajeva, kao dobra/vrlodobra u 30%−35%, dok je neutralno vidi nešto ispod 30% ispitanika.

23

Percepcija evropskih lidera je pretežno negativna, a u konkurenciji sa Olafom Šolcom, Fridrihom Mercom i Ursulom fon der Lajen najpovoljnije se kotira Emanuel Makron (10,4% − 2024; 14,3% − 2025). Međutim, tradicionalna diskrepanca koja nastaje u odgovori-

Saradnja sa Kinom jedina je ocenjena natpolovično pozitivno u obe ankete, dok predsednik Si Đinping ima 42%−45% pozitivnih ocena, uz najmanji broj negativnih glasova od svih globalnih lidera. ma na pitanje u kojoj drugoj državi biste najradije živeli, prisutna je i u ova dva istraživanja. Uprkos političkim rezervama, države EU zauzimaju nedostižno prvo mesto sa prosečno skoro 38% glasova, ispred Švajcarske (oko 17%).

Stavovi o EU nisu zasnovani na nepoznavanju ekonomske realnosti.

Naime, 67% (2024) i 69,3% (2025) ispitanika zna da je EU najveći investitor u Srbiji za period 2013−2023, dok 72,5% (2024) i 78,4% (2025) EU navodi kao najvećeg trgovinskog partnera. Međutim, ove činjenice ne utiču proporcionalno na političku percepciju Unije. Podrška članstvu Srbije u EU u dobroj meri odgovara nalazima Eurobarometra iz 2025, gde Srbija odskače od ostalih država kandidata sa podrškom za članstvo od samo 33%. Pri analizi ovih brojki treba imati u vidu da su stavovi formirani na osnovu godina izostanka ozbiljnih kampanja za članstvo u zemlji, višegodišnjeg zastoja u pregovorima zbog niza

MNJENJE

propuštenih šansi, neefikasnosti Brisela u samopromociji, ali i u apstraktnom vakumu onlajn-anketa. Ozbiljan prodor na praktičnom planu koji bi članstvo učinio realnim i opipljivim bi zasigurno izazvao i promenu opšteg javnog mnjenja u izvesnoj meri. Međutim, to ne umanjuje važnost ovih podataka i dodatno utemeljuje evroskeptične poglede i politike.

Evroskepticizam, uz oprezni optimizam Uprkos obeshrabrujućim brojkama, u pojedinim stavovima građana prema Evropskoj uniji zabeležen je blagi pomak nabolje između dva istraživanja. Kada je reč o zaštiti nacionalnih interesa Srbije, glasovi za EU kao glav-

S jedne strane, javno mnjenje očekuje sigurnost i predvidljivost, pa makar i uz odsustvo optimizma. S druge, globalni poredak se ubrzano menja i smanjuje podsticaje za vođenje politike poput dosadašnje.

Sudar ova dva trenda može izazvati napetost. nog saveznika doživeli su uočljiv skok sa 18,4% na 24,6%. Broj građana koji članstvo smatra realnim do 2030. ili 2035. porastao je sa 17,2% na 20,3%. U novijem istraživanju, poziciju Srbije do 2030. kao vojno neutralnu članicu EU vidi 15,4% (rast 3,5%), a kao članicu EU i NATO 14,3% (rast 5,5%). S obzirom na odsustvo konkretnih pozitivnih razvoja u međusobnim odnosima i procesu pristupanja Srbije,

ove skromne, ali pozitivne promene mogu biti uslovljene različitim faktorima. Autoru ovog teksta se najuticajniji tiču pada popularnosti drugih aktera i rasta svesti o nestabilnoj globalnoj situaciji koja Srbiju, u kombinaciji sa njenim geografskim položajem i ekonomskim zakonomernostima, usmerava ka EU.

O Kini: koristan partner, rastuća distanca S druge strane, Kina, iako pretežno doživljena kao dragocen partner, takođe predstavlja predmet ozbiljnih zadrški kod građana. Oko 46% građana smatra da će Kina 2030. biti vodeća supersila. Saradnja sa Kinom jedina je ocenjena natpolovično pozitivno u obe ankete, dok predsednik Si Đinping ima 42%−45% pozitivnih ocena, uz najmanji broj negativnih glasova od svih globalnih lidera (13,7% − 2024; 18,2% − 2025).

Ipak, nešto negativnije mišljenje o kineskom predsedniku u novijoj anketi (za 4,5%) reflektuje opadanje popularnosti Kine i u većini drugih pitanja koja se dotiču bilateralnih odnosa. Za isti procenat porastao je broj onih koji su najnižom ocenom okarakterisali stav da Srbija i Kina imaju „čelično partnerstvo” (33,2% − 2025). Dominantno viđenje ovog aktera je: „Važan ekonomski partner, ali politički nedovoljno angažovan i kulturno nedovoljno blizak” (55%−56%), ali je zato stav da je Kina „neprihvatljiv ekonomski i politički partner, sa kojim ne delimo nikakve zajedničke vrednosti” porastao za preko 7% (30,6%

24

− 2025), dok je zabrinutost da Srbija nakuplja previše dugovanja kroz infrastrukturne projekte sa kineskim partnerima konzistentna i iznosi oko 72%. Primetan je i rast polarizacije u oceni korisnosti ovih projekata za razvoj Srbije; skepsa po tom pitanju je porasla i u ovogodišnjem istraživanju mišljenje je bukvalno podeljeno sa 46% pozitivnih glasova i 45,5% negativnih.

Nesumnjivo, uticaj tragedije prouzrokovane padom nadstrešnice novosadske železničke stanice jasno se oslikava u ovim promenama. Na duže staze, u pragmatičnom partnerstvu sa Kinom kulturno-vrednosne razlike stvaraju teže premostivu distancu.

O SAD, Rusiji i regionu: stabilna (ne)popularnost SAD imaju stabilno, ali izrazito negativno mesto u percepciji građana. Glavnim zaštitnikom srpskih interesa smatra ih svega 2,1%, a saradnja se ocenjuje kao loša ili vrlo loša u preko 50% slučajeva.

Nasuprot tome, mišljenje o Rusiji ostaje vrlo pozitivno. Ona se doživljava kao glavni međunarodni zaštitnik nacionalnih interesa Srbije (45,3% − 2024, 47,4% − 2025), popularnost Vladimira Putina je vrlo visoka (oko 45%), a javnost je gotovo dvotrećinski protiv sankcija Rusiji.

Stavovi o odnosima u regionu su prvenstveno oblikovani savremenim političkim zbivanjima i pod snažnim uticajem aktuelne bilateralne saradnje i dobrih personalnih liderskih odnosa. Tako se

PROGOVORI O PREGOVORIMA

*Projekat „COMPASS − Doprinos modernim partnerstvima: Procene odnosa Srbije sa EU i sa Kinom” su realizovali Institut za međunarodnu politiku i privredu i Institut društvenih nauka, a uz finansijsku podršku Fonda za nauku Republike Srbije.

Celokupni rezultati istraživanja su dostupni na sajtu projekta: https://serbiacompass.com/ Mađarska 2024. godine pomalo iznenađujuće našla na prvom mestu kao najveći regionalni prijatelj Srbije (37,1%), odnosno na visokom drugom mestu u tekućoj – 29,8% (mesto je zamenila sa Rumunijom koja u anketama tradicionalno zauzima najvišu poziciju među susedima u odgovorima na ovo pitanje). Isto tako, Viktor Orban je oba puta natpolovično ocenjen kao političar koji ima prijateljski odnos prema Srbiji.

Balansiranje kao društveno opredeljenje Sveukupno, rezultati oba istraživanja pokazuju da građani vrlo jasno prepoznaju ekonomske realnosti koje ih vežu za EU, ali opšte gledano u političkom smislu ostaju oprezni, često skeptični, pa i

podeljeni. Rusija ostaje simbolički oslonac, Kina važan pragmatičan partner prema kojem postoji distanca, dok se Zapad, naročito EU, posmatra kroz mešavinu koristi i rizika. U takvom kontekstu, spoljnopolitičko balansiranje nije samo državna politika, ono sve više postaje i dominantno društveno opredeljenje, zasnovano na nacionalnim interesima, spoljnopolitičkoj tradiciji koja se poziva na jugoslovenske korene i medijski oblikovanom narativu. S jedne strane, javno mnjenje očekuje sigurnost i predvidljivost, pa makar i uz odsustvo optimizma. S druge, globalni poredak se ubrzano menja i smanjuje podsticaje za vođenje politike poput dosadašnje. Sudar ova dva trenda može izazvati napetost i dodatne izazove za donosioce odluka u budućnosti.

25

Beogradska otvorena škola Bulevar oslobođenja 177 11000 Beograd, Srbija +381 60 3061 342 eupregovori@bos.rs eupregovori.bos.rs facebook.com/bos.rs @eupregovori.bos