Progovori o pregovorima 126 - Evropska komisija i Srbija: Oštro iz tri ugla by beogradska.otvorena.skola

Prijavi se na Bilten

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP″ koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

SADRŽAJ

REČ UREDNIKA

IZVEŠTAJ

Evropska komisija i Srbija

POREĐENJE

Godišnji izveštaj Evropske komisije POVRATAK U BUDUĆNOST

PROŠIRENJE

Novi paket proširenja EU

KLIMA COP30, dan posle

SPOL JNA POLITIKA

Turska i Balkan

IMPRESUM

Progovori o pregovorima, broj 126, novembar 2025. godine

Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ)

Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija

Urednici: Branislav Cvetković, Milan Hiber

Urednica i saradnica: Jelena Jorgačević

Autori: Strahinja Subotić, Vladimir Ateljević, Jelena Pejić Nikić, Ivana Dunjić, Željko Pantelić

Lektura i korektura: Marijana Milošević

Dizajn i prelom: Damir Matić

Ilustracije: Dana Tasovac

Fotografija sa naslovne stranice: Belgijsko predsedavanje Savetom EU/Evropska komisija/BOŠ

SREČ UREDNIKA PRITISCI SA

SVIH STRANA

rpske vlasti su pod konstantom pritiskom –iznutra, spolja, i sa Zapada i sa Istoka.

Na unutrašnjem planu, novembar je počeo masovnim mirnim obeležavanjem godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu. Nakon toga je Dijana Hrka započela štrajk glađu, REM delimično izabran, Generalštab nelegalno prodat dok građani kritikuju, potom medijska saga o „snajper turizmu“ i neočekivano delanje TOKa. Ko bi sve ovo mogao da podnese?

Na spoljašnjem planu, izašao je i novi Izveštaj Evropske komisije o Srbiji. Standardnim, veoma diplomatskim rečima konstatovan je manjak napretka u reformama, anti-evropska retorika, neprihvatljivo postupanje prema studentima, nazadovanje u medijskim slobodama. Ali zašto bismo se i trudili oko reformi? Kako kaže naš premijer (Macut, da podsetimo, jer se lako zaboravlja), mi smo za EU spremni, samo nas sprečavaju političke odluke članica.

Mada su se mnogi možda nadali oštrijim kritikama, čitanje između tradicionalno diplomatskih redova ukazuje na stvarnu promenu politike EU prema Srbiji. To potkrepljuju i manje diplomatske izjave

evropskih zvaničnika, kao i nedavne diskusije o Srbiji u Evropskom parlamentu i Evropskoj narodnoj partiji, koja je služila kao svojevrsni zaštitnik SNS-a, svoje pridružene članice.

Vlada trpi pritisak zbog NIS-a. Sankcije su obelodanile našu energetsku zavisnost od Rusije, i pokazale da ta zavisnost nije održiva u kontekstu sve veće izolacije Rusije u međunarodnoj zajednici, naročito od strane članica EU, najvećih trgovinskih partnera Srbije. Predsednik Srbije je predložio da se Rusiji da opasan ultimatum – ili da prodaju svoj udeo nekom kupcu i dobro zarade od firme pod sankcijama, ili ćemo im mi platiti još više! Kakve li je još vešte nagodbe čini u naše ime, a bez našeg znanja - da li se ovako pregovarao i Generalštab?

Lako je pomisliti da bi sve ovo obeshrabrilo našeg predsednika i navelo ga da razmišlja o promeni karijere. Mada, možda je i tako– ostaje predsednik, naravno, ali će ujedno da postane i vrhovni komandant vojske. Predsednik, general, trener, somalijer, snajperista.

Milan Hiber

PITANJA, ODGOVORI KAKO KOMENTARIŠETE REZULTATE IZBORA U NEGOTINU, SEČNJU I MIONICI

ALEKSANDAR IVKOVIĆ, Savremena politika

Rezultati, naravno, nisu razlog za slavlje opozicije, ali jesu razlog za ohrabrenje. Ponovili su se trendovi iz Kosjerića i Zaječara - rast izlaznosti, rast opozicionog rezultata, dok je vlast ili stagnirala ili pala u odnosu na parlamentarne izbore 2023. godine. To se desilo u opštinama koje su demografski izrazito povoljne za vlast, u situaciji kada su mogli da tamo skoncentrišu sve resurse i u izrazito nepravednim izbornim uslovima. Sve to daje razloge za oprezni optimizam opozicionoj strani političke podele, ali ima još dosta da se „igra” do nacionalnih izbora. Ono što je nesumnjiva poruka je da su građanima koji bi glasali za opoziciju najbitnije dve stvari: ujedinjenost i podrška studenata.

NATALIJA STOJMENOVIĆ, Zeleno-Levi Front

Rezultati pokazuju da je SNS-u došao kraj. Svi znamo u kakvim uslovima protiče i izborna kampanja ali i izborni dan i u tim uslovima mi imamo nikad bolje rezultate u ovim opštinama. Jasno je da kada delujemo svi kao jedan front i u kampanji ali i kada štitimo jedni druge da i u ovim uslovima možemo da postignemo mnogo.

EVROPSKA KOMISIJA I SRBIJA

OŠTRO, IZ TRI UGLA

Komesarka je bez dlake na jeziku ukazala na neadekvatan način na koji se vlast u Srbiji ophodi prema svojoj evropskoj perspektivi. Ukazala je da je nedopustiva planska i sistematična izgradnja narativa o „obojenoj revoluciji”, odnosno optuživanje Unije da stoji iza navodnih pokušaja da se sruši vlast u Srbiji. Drugo, komesarka iznova insistira da građani koji šetaju ulicama već godinu dana zapravo predstavljaju istinske borce za evropske vrednosti.

: Strahinja Subotić, Centar za evropske politike (CEP)

Piše

Strahinja Subotić, izvor: privatna arhiva

Još otkako je Srbija 2014. godine otvorila pregovore, s velikim nestrpljenjem se uvek čekalo na kraj oktobra ili početak novembra, s obzirom na to da se radi o periodu godine kada stiže presek stanja koji potpisuje Evropska komisija. Ipak, neretko bi ekspertska zajednica bila razočarana, jer je ova institucija EU uporno insistirala na svom diplomatskom i protokolarnom jeziku. Eksperti, koji su naučili da čitaju između redova, morali su kao po pravilu da naknadno „prevode” šta EU stvarno misli, dok je vlast te iste izveštaje predstavljala kao veoma povoljne za sebe. Ove godine nešto se promenilo – reč je, slažu se upućeni, o nikad oštrijem i direktnijem izveštaju. Na to da Izveštaj predstavlja ogledalo stanja u našem društvu, ukazao je i ambasador EU Andreas fon Bekerat, dok vlast insistira na tome da se radi samo o ličnom stavu te institucije.

U takvom kontekstu nije beznačajno ukazati da je ocena Srbije u ovom izveštaju 3,12, što je zanemarljiva razlika u odnosu na prošlogodišnjih 3,11 (na skali od 1 do 5), kao i u odnosu na 3,06 od pre deset godina. Ipak, kako bismo došli do suštine onoga što EU zaista poručuje – kako donosiocima odluka tako i građanima – potrebno je proširiti opseg analize. Shodno tome, u nastavku ističemo tri ugla iz kojih je moguće složiti celovitu sliku. Prvo, analiziraćemo sam Izveštaj za Srbiju; drugo, sagledaćemo kako Srbija komparativno stoji u Paketu proširenja

2025, gde se prave poređenja i klasterizacija država kandidata; i treće, izjave komesarke Marte Kos na konferenciji o politici proširenja koja se u to vreme održavala u Briselu.

Izveštaj: o nazadovanju bez okolišanja

Oštar ton poslednjeg izveštaja pokazuje da je Evropska komisija shvatila da diplomatski pristup može imati kontraefekat kada se opisuje stanje u državi koja evidentno demokratski nazaduje. Najznačajnije je istaći da se – iako sva međunarodna tela za monito-

Upozorava se u Izveštaju da trenutna duboka društvena polarizacija, kao i uporna anti-EU retorika, predstavljaju antitezu proklamovanom cilju srpskih vlasti. Reč je o ozbiljnom udarcu

ring ukazuju da u kontinuitetu postoji nazadovanje u oblasti slobode izražavanja u Srbiji – Evropska komisija do sada usuđivala samo da konstatuje da „nema napretka”. Ove godine prvi put za bilo koju oblast ukazuje da postoji „nazadovanje” – ako se izuzme Poglavlje 31, za koje je ista ocena prvi put istaknuta pre dve godine u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu i neusaglašavanja Srbije s deklaracijama EU. Dakle, iako je došlo do određenih izmena medijskih zakona, ističe se da su „uslovi za rad novinara, medijskih profesionalaca i različitih redakcija ozbiljno

pogoršani”. Ovakva ocena je i više nego značajna ako se uzme u obzir da sloboda izražavanja predstavlja osnovu Osnova (tzv. Klaster 1).

Potom, iako se konstatuje da je Srbija izašla sa 2026. godinom kao rokom u kojem planira da ispuni sve tehničke kriterijume za članstvo, EU nedvosmisleno ukazuje da je reč o nerealnom cilju. Naime, da bi došlo do ostvarivanja članstva u narednim godinama, naglašava se da je „potrebna snažna politička volja”, pored pristupa evropskim integracijama koji bi obuhvatao celo društvo, delotvornog planiranja politika i koordinacije, kao i dovoljno ljudskih i finansijskih resursa za pristupanje EU u svim uključenim institucijama. Zato se i upozorava u Izveštaju da trenutna duboka društvena polarizacija, kao i uporna anti-EU retorika, predstavljaju antitezu proklamovanom cilju srpskih vlasti. Reč je o ozbiljnom udarcu, posebno ako se uzme u obzir da je Komisija bila najglasnija među svim institucijama još od prošle godine, kada je bilo potrebno zauzeti se za interne rokove za kompletiranje reformi u Crnoj Gori i Albaniji.

Konačno, Evropska komisija bez okolišanja svaljuje odgovornost na vlast za anti-EU retoriku u državi. To se vidi iz ocene da je takav narativ „evidentan” ne samo u domaćim medijima već ga koriste i nosioci političkih funkcija, uključujući i one na najvišem nivou. Ovo svakako predstavlja kontrast u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, u kojem se tražilo da vlast pojača

proevropsku retoriku, što nije bila direktna optužba. Za standarde EU, ovde se ne radi o maloj promeni tona i pristupa, naprotiv. Uz to, Komisija ide čak dotle da direktno osporava Vladin narativ o

Evropska komisija jasno upozorava da su hapšenja i druge represivne mere primenjene tokom demonstracija, kako u Srbiji tako i u Gruziji, imale „snažan obeshrabrujući efekat na civilno društvo”.

„obojenoj revoluciji” kao pokušaju dezinformisanja građana. Ukazuje se da su „najviši državni zvaničnici” pokušavali da delegitimišu demonstrante, kao i pojedine medije i organizacije civilnog društva, sugerišući – „bez ikakvih dokaza” –da oni nastoje da uruše poredak putem obojene revolucije. Štaviše, upozorava se da je ovaj narativ razvijan u kontekstu učestalih i koordinisanih susreta s ruskim zvaničnicima, „što otvara pitanja o strateškom usmerenju Srbije”.

Paket proširenja 2025: Srbija, Turska, Gruzija

Kada se pogleda širi regionalni kontekst, ovogodišnji Paket proširenja svrstava Srbiju u grupu zemalja koje beleže najozbiljnije nazadovanje u osnovnim demokratskim slobodama. Evropska komisija jasno upozorava da su hapšenja i druge represivne mere primenjene tokom demonstracija, kako u Srbiji tako i u Gruziji, imale „snažan obeshrabrujući efekat na civilno društvo” (engl. chilling

effect). Dodatno zabrinjava to što se prostor za osnovne slobode –„udruživanja, okupljanja i izražavanja” – nastavlja sužavati. Srbija se, opet uz Gruziju, ali i Tursku, navodi kao zemlja u kojoj su se ovakva ograničenja pojačala tokom protekle godine. U jeku protesta, Komisija Srbiju ponovo grupiše uz Gruziju i Tursku zbog činjenice da je zabeleženo „zastrašivanje novinara, uključujući strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP), pretnje, odmazde, fizičke napade i pritvaranja”. Upravo to predstavlja ključni razlog za evidentirano nazadovanje u oblasti slobode izražavanja.

Suštinski, kako Paket proširenja ukazuje, sve ove zemlje povezuje sličan način upravljanja državom. Među korenitim problemima ističu se oni koji se odnose na nedo-

posebno prepoznaje u svim gore pomenutim državama. Ova vrsta klasterizacije predstavlja snažan signal da reformski proces u Srbiji ide u pogrešnom pravcu, pogotovo ako se uzme u obzir da su pregovori s Turskom de facto zamrznuti, dok je trenutna vlast u Gruziji sama zamrzla pregovore.

Lični osvrt komesarke

Ono što se nije moglo tako eksplicitno napisati u Izveštaju, komesarka Marta Kos je očigledno mogla da iznese u svom govoru. Tokom gostovanja na specijalnoj Konferenciji o proširenju, koju je u Briselu organizovao Euronews, komesarka je istakla kako je ovo jedinstvena prilika da se proširenje realizuje već tokom njenog mandata. Ipak, jasno je da se to nije odnosilo na Srbiju, budući da je

Može se zaključiti da je Marta Kos za godinu dana učinila više za reafirmaciju osnovnih evropskih vrednosti kroz svoj odnos prema Srbiji nego što su njena dva prethodnika učinila tokom cele prethodne decenije.

statak borbe protiv sistemske korupcije, organizovanog kriminala, poreskih prevara i prevelikog upliva partikularnih interesa u politički, ekonomski i javni život. Paralelno s tim, zabeleženi su i pokušaji podređivanja pravosuđa političkoj kontroli, što direktno potkopava vladavinu prava i demokratiju –u slučaju Turske reč je o već hroničnom problemu, dok je sada, „u izvesnoj meri”, postao vidljiv i u Srbiji. Sve to uklapa se u širu sliku „rizika od zarobljavanja države” (engl. state capture), koju Komisija

prevashodno naglašavala potencijal Crne Gore i Albanije, a zatim i Moldavije i Ukrajine. Kao država koja je nekada pretendovala na status one koja prednjači na putu ka EU (engl. frontrunner), Srbija se sada našla u grupi zemalja koje su ostale zaglavljene, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom, tzv. Kosovom i Turskom.

Pored toga, komesarka je bez dlake na jeziku ukazala na neadekvatan način na koji se vlast u Srbiji ophodi

prema svojoj evropskoj perspektivi. Izdvojile su se dve ključne kritike. Prvo, ukazano je da je nedopustiva planska i sistematična izgradnja narativa o „obojenoj revoluciji”, odnosno optuživanje Unije da stoji iza navodnih pokušaja da se sruši vlast u Srbiji. „To je očigledno laž!”, poručila je Marta Kos, dodajući da to „mora momentalno da

prestane”. Drugo, komesarka iznova insistira na tome da građani koji šetaju ulicama već godinu dana zapravo predstavljaju istinske borce za evropske vrednosti. S obzirom na sve probleme u protekloj godini, komesarka stoga navodi, čak i šire od samog Izveštaja, da Srbija suštinski nazaduje u oblasti vladavine prava.

Imajući sve ovo u vidu, može se zaključiti da je Marta Kos za godinu dana učinila više za reafirmaciju osnovnih evropskih vrednosti kroz svoj odnos prema Srbiji nego što su njena dva prethodnika učinila tokom cele prethodne decenije.

GODIŠNJI IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE

POVRATAK U BUDUĆNOST

Ako nam se lampica pali na rast BDP, jačanje vladavine prava po sebi doprinosi unapređenju kreditnog rejtinga. Ako je cilj da se rešimo energetske zavisnosti, cilj energetske politike EU je upravo diversifikacija ruta i izvora snabdevanja. Ako mislimo da dekarbonizacija košta mnogo, loš kvalitet vazduha košta života. Ako su nam skupi krediti sa svih strana sveta, možda da probamo s bespovratnim sredstvima i kohezionom politikom EU.

Piše: Vladimir Ateljević, nekadašnji član pregovaračkog tima Srbije

Vladimir Ateljević, izvor: Medija centar

Niko u Srbiji danas ne pokušava da predstavi poslednji Godišnji izveštaj Evropske komisije kao dobar ili, kako se neretko eufemistički govorilo, pozitivno intoniran. Umesto toga u javnosti se najčešće govori o padu. Kako reče Branko Miljković, ako smo pali, padu smo bili skloni. Ali, jesmo li skloni ustajanju? I to ne zbog izveštaja, već činjenice da se, ukoliko želimo bolji kvalitet života, moramo strukturno menjati. A šta kaže Izveštaj? U čemu bi ta promena trebalo da se sastoji? Konačno, gde smo sve to pali?

Korak napred, nazad dva

Uvidom u ocenu napretka (vidi Tabelu br. 1) može se primetiti da je u proteklih šest godina u tri navrata konstatovano da nije bilo napretka baš u Klasteru 1. Pritom, po drugi put od kako se objavljuju izveštaji po izmenjenoj metodologiji izveštavanja, što je slučaj od 2016, Srbija je zabeležila nazadovanje (engl. backsliding) u dva pregovaračka poglavlja. Prvi put takva je ocena izrečena u Izveštaju objavljenom 12. oktobra 2022. godine u Poglavlju 31 – spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.

Ocena je glasila: „Srbija je umereno pripremljena u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike (ZSBP) i nazadovala je u izveštajnom periodu. Iako se Srbija, nakon ničim izazvane i neopravdane agresije Rusije na Ukrajinu, uskladila sa nekim pozicijama EU u međunarodnim forumima (uključujući i Generalnu skupštinu

Ujedinjenih nacija), do sada je odbijala da se uskladi sa bilo kakvim sankcijama Ruskoj Federaciji, a nije se uskladila ni sa većinom deklaracija visokog predstavnika (VP) u ovoj oblasti. Štaviše, Srbija je nastavila da održava bliske odnose sa Rusijom i neke izjave i postupci visokih zvaničnika su bile potpuno suprotstavljene pozicijama EU u oblasti spoljne politike”.

Drugi put upravo u ovogodišnjem izveštaju u Poglavlju 23 i oblasti slobode izražavanja. Ocena glasi: „Srbija je na izvesnom nivou pripre-

mljenosti u oblasti slobode izražavanja. Iako je Srbija izmenila svoje medijsko zakonodavstvo kako bi ga dodatno uskladila sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, tokom izveštajnog perioda došlo je do nazadovanja, jer se okruženje za novinare, medijske profesionalce i medije ozbiljno pogoršalo”. Upravo je to bio jedan od ključnih razloga da ocena napretka bude lošija u odnosu na prošlogodišnju.

Nijanse sive

Da nije sve tako crno, već da ima i nijansi sive, svedoči da su u dva navrata loše ocene popravljene

(vid Tabelu 1). Popravni ispit u Poglavlju 32, Finansijski nadzor dogodio se i 26. decembra 2024. godine kada je Vlada usvojila Mapu puta unapređenje upravljačke odgovornosti u javnoj upravi. Prethodno u Izveštaju za 2023. godinu u Poglavlju 5, javne nabavke, ocena je popravljena, pre svega zbog donošenja Zakona o prestanku važenja zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Samo godinu dana ranije Evropska komisija je dijagnostifikovala dobro poznati problem: „Sve veći broj izuzeća od primene Zakona o javnim nabavkama, u ukupnom iznosu od 67% (3,2 milijarde evra) kumulativne vrednosti ugovora o javnim nabavkama u 2021. godini, i veliki broj uočenih nepravilnosti u ugovorima o javnim nabavkama koje je utvrdila Državna revizorska institucija, izazivaju veoma ozbiljnu zabrinutost što rizikuje nazadovanje u ovoj oblasti”.

Svi idu, mi stojimo

Svi mogu imati probleme, ali nije dobro ukoliko se problemi države koja pregovara članstvo vezuju za najraniju fazu evropske integracije. A sloboda izražavanja, uz slobodne izbore, preduslov je za sticanje statusa kandidata. Približavanje stavova u spoljnoj politici i javne nabavke obaveze su koje smo preuzeli zaključivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Tu dolazimo

do Marfijevog zakona evropskih integracija u domaćem izvođenju: Kada je najlakše napraviti korak napred ka članstvu, uvek ima prostora za dva koraka unazad ili opravdani zastoj. U izmenjenim geopolitičkim okolnostima, dakle od početka rata u Ukrajini, samo Srbija i Turska nisu napravile korak napred ka članstvu. Na strani onih kod kojih Marfijev zakon ne važi, trenutni presek stanja je kudikamo drugačiji. Četiri nove države stekle su status kandidata1, a Ukrajina, Moldavija, Severna Makedonija i Albanija su otvorile pregovore o pristupanju. Albanija je uspela da otvori sve klastere za samo godinu dana. Crna Gora, prema izjavama komesarke za proširenje, može da se nada okončanju pregovora do kraja naredne godine. Paradoksalno je da se Srbija brže kretala ka članstvu kada nije postojala politička volja za proširenje, nego sada kada nema ograničenja brzine. Kao da nam je lakše bilo pravdati se zamorom od proširenja, nego gledati kako regate prolaze. Ostajemo sa utešnom nagradom. Četvrti zaredom poziv na premijeru filma Dan Mrmota. Tehnička spremnost za otvaranje Klastera 3.

Trava hoće da je gaze

Kad već pišemo u kategorijama igranih filmova, red je i da se za kraj podsetimo kultnog Povratka u budućnosti. Kao što dečak Marti u filmu Povratak u budućnost eksperimentiše mašinom koju je napravio ekscentrični naučnik Dok,

1 Bosna I Hercegovina, Ukrajina, Moldavija i Gruzija

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

Izveštaj daje ocene stanja u dve dimenzije: dinamičkoj i, uslovno rečeno, statičkoj. Dinamička ocena stanja daje odgovor na pitanje koliko je država/društvo napredovalo u proteklih dvanaest meseci u određenoj oblasti (poglavlju i klasteru). Tako se za napredak ostvaren tokom izveštajnog perioda koristi sledeća skala: nazadovanje, bez napretka, ograničen napredak, izvestan napredak, dobar napredak i veoma dobar napredak. S druge strane, statička dimenzija izveštavanja daje ocenu spremnosti u određenoj oblasti na dan objavljivanja izveštaja. Za opis trenutnog (statičkog) stanja izveštaj koristi sledeće skale procene: početna faza, izvestan nivo pripremljenosti, umereno pripremljen, dobar nivo pripremljenosti i napredan nivo. Kako to izgleda na primeru pregovaračkih poglavlja koja čine klaster 11 u poslednjih sedam godina može se videti iz tabela 1 i 2.

1 Klaster 1 je izdvojen zbog uticaja na sveukupni kontekst i dinamiku pregovora o pristupanju.

umesto u budućnosti, nestručnim rukovanjem završava u prošlosti, i to u 1955. godini. Da bi se vratio u 1985. godinu, iz koje je došao, potrebna mu je Dokova pomoć. Čini se da i naša mašina traži povra-

Paradoksalno je da se Srbija brže kretala ka članstvu kada nije postojala politička volja za proširenje, nego sada kada nema ograničenja brzine. Kao da nam je lakše bilo pravdati se zamorom od proširenja, nego gledati kako regate prolaze.

tak na fabrička podešavanja, pa i povratak u budućnost. Svaki put kada bismo se bavili geopolitikom, mi bismo se vratili u prošlost, umesto u budućnost. I kao da nam treba neki Dokov savremenik koji bi stigao iz budućnosti da pronađe rešenja za našu mašinu, iako su mnogi odgovori na geopolitičke izazove pred nama. Samo

je potrebno dati šansu evropskim integracijama. Za početak krenuti od osnova. Ako nam se lampica pali na rast BDP, jačanje vladavine prava po sebi doprinosi unapređenju kreditnog rejtinga. Ako je cilj da se rešimo energetske zavisnosti, cilj energetske politike EU je upravo diversifikacija ruta i izvora snabdevanja. Zato je, pored ostalog, EU spremna da nam pomogne kroz Mehanizam solidarnosti u snabdevanju gasom, ukoliko dođe do nestašice gasa. Ako mislimo da dekarbonizacija košta mnogo, loš kvalitet vazduha košta života. Ako su nam skupi krediti sa svih strana sveta, možda da probamo s bespovratnim sredstvima i kohezionom politikom EU. Ako smo mali, kao što kažemo, i ne želimo da budemo trava pod topotom slonova, zašto se ne bi popeli na jednog od slonova. Možda baš istog onog čiji put deklarativno sledimo već četvrt veka. Zvuči kao rešenje. Eureka.

Ocena napretka

Tabela 1

23 PRAVOSUĐE I

OSNOVNA PRAVA

Ograničen napredak

24 PRAVDA, SLOBODA I BEZBEDNOST Izvestan napredak

5 JAVNE NABAVKE

Ograničen napredak

KLASTER 1 – OSNOVE

Ograničen napredak

Ograničen napredak Izvestan napredak Izvestan napredak Izvestan napredak

Ograničen napredak Bez napretka

32 FINANSIJSKI NADZOR Dobar napredak Dobar napredak Izvestan napredak

Ocena spremnosti

Tabela 2

23 PRAVOSUĐE I OSNVONA PRAVA Izvestan nivo pripremljenosti

24 PRAVDA, SLOBODA I BEZBEDNOST

Izvestan nivo pripremljenosti

5 JAVNE NABAVKE Umerena pripremljenost

18 STATISTIKA

Izvestan napredak

Ograničen napredak

Ograničeni napredak Bez napretka

KLASTER 1 – OSNOVE

Izvestan nivo pripremljenosti

Umerena pripremljenost

32 FIANSIJSKI NADZOR Umerena pripremljenost Umerena pripremljenost

Izvestan nivo pripremljenosti

Umerena pripremljenost

Izvestan nivo pripremljenosti

Umerena pripremljenost

Izvestan nivo pripremljenosti

Između izvesnog i umerenog nivoa pripremljenosti

Umerena pripremljenost

Između umerene i dobre pripremljenosti

Umerena pripremljenost

Ograničeni napredak

Ograničen napredak

napredak

Ograničeni napredak

Izvestan nivo pripremljenosti

Između izvesnog i umerenog nivoa pripremljenosti

Umerena pripremljenost

Između umerene i dobre pripremljenosti

Umerena pripremljenost

Bez napretka (uz nazadovanje u slobodi izražavanja)

STATISTIKA Izvestan napredak Izvestan napredak Izvestan napredak Dobar napredak Dobar napredak Izvestan

NOVI PAKET PROŠIRENJA EU

PODGORICA DAJE GOLOVE, BEOGRAD NA KLUPI

Srbija je, prema nizu ocjena, bliža kategoriji u kojoj se nalaze Turska i Gruzija – u pogledu položaja civilnog društva, stanja osnovnih političkih sloboda (izražavanja, okupljanja i udruživanja), neprimjerenih pritisaka na pravosuđe, rasprostranjene korupcije koja prelazi u zarobljenu državu. Ovo je prvi put da se izričito navodi koje države su zarobljene.

Piše: Jelena Pejić Nikić, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, koalicija prEUgovor

Jelena Pejić Nikić, izvor: BCBP - Ivan Božinoski

EEvropska komisija predstavila je 4. novembra novi paket proširenja, prvi koji potpisuje nova komesarka Marta Kos. Za razliku od prethodnog izvještaja, pripremanog u mandatu Olivera Varheljija, uočava se jasniji ton i spremnost da se stvari imenuju direktnije, iako i dalje u okvirima birokratskog i diplomatskog jezika. Paket obuhvata deset zemalja – Zapadni Balkan, Tursku te tri istočna kandidata – i nudi ambiciozne, ali dostižne ciljeve za najbolje đake u doglednom periodu. Ko najbolje stoji? I gdje je tu Srbija? Šampion u komšiluku

U ovogodišnjem paketu četiri zemlje označene su kao najnaprednije – Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina. Komisija ovaj put prepoznaje pomenute dvije balkanske države kao one koje, ako se dosadašnji tempo zadrži, mogu završiti pregovore do kraja 2026. godine. Za druge predvodnike – Moldaviju i Ukrajinu – prenose se ciljevi koje

Reformski rezultati i politička retorika u Srbiji, čita se kroz paket proširenja, kreću se u suprotnom smjeru, što predstavlja izuzetno rijedak primjer tako eksplicitnog naglašavanja u dokumentima ove vrste.

su zacrtale, ali uz rezervu u vezi sa izvodljivošću. S druge strane, u obećanje Srbije o ubrzanju procesa otvoreno se sumnja. I reformski rezultati i politička retorika u Srbiji, čita se kroz paket proširenja, kreću se u suprotnom smjeru, što predstavlja izuzetno rijedak primjer tako

eksplicitnog naglašavanja u dokumentima ove vrste.

Crna Gora i dalje ubjedljivo prednjači: ocjena spremnosti 3,45 od 5, sva poglavlja otvorena, sedam privremeno zatvorenih i očekivanje da će još nekoliko biti zatvoreno do kraja godine. Srbija je i dalje među najspremnijima kada se gleda samo pravna usklađenost, sa prosječnom ocjenom 3,12, ali se nalazi u stagnaciji. Albanija, sa ocjenom spremnosti 2,9, pokazuje impresivnu brzinu – za nešto više od godinu dana otvorila je svih šest pregovaračkih klastera, posljednji 17.novembra 2025. Ipak, civilno društvo upozorava da se pregovori odvijaju prebrzo i uz premalo inkluzije domaćih aktera.

Moldavija i Ukrajina tek treba da efektivno započnu pregovore. Komisija ocjenjuje da su obje države spremne za otvaranje Klastera I (Osnove), koji se prema metodologiji prvi otvara i posljednji zatvara, i Klastera II (unutrašnje tržište) i VI (spoljni odnosi). Istovremeno, izražava se ambicija da se do kraja godine otvore svi klasteri, što zavisi od Savjeta EU, u kojem Mađarska i dalje koči odlučivanje o Ukrajini. Uprkos ratnim okolnostima, Ukrajina nastavlja reforme, iako je ozbiljna korupcionaška afera tokom ljeta pokazala koliko su institucije i dalje ranjive. Moldavija je prevazišla prepreke ruskog uticaja pobjedom proevropske opcije na septembarskim izborima i sad se očekuje da još više ubrza reforme.

U limbu (i) zarobljeni

Bosna i Hercegovina, Kosovo i Sjeverna Makedonija čine grupu zemalja zaglavljenih u svojevrsnom limbu. Kosovo i dalje trpi restriktivne mjere EU nakon krize na sjeveru i jedina je zemlja procesa bez kandidatskog statusa, koji je zatražila krajem 2022. godine. Sjeverna Makedonija ostaje primjer

Albanija, sa ocjenom spremnosti 2,9, pokazuje impresivnu brzinu – za nešto više od godinu dana otvorila je svih šest pregovaračkih klastera.

kako unutrašnje prepreke u EU načinu odlučivanja – prije svega neprincipijelni veto pojedinih članica –mogu potkopati kredibilitet čitavog procesa i usporiti reforme.

Sudeći prema strukturi komunikacije Evropske komisije o proširenju, Srbija se ubraja u ovu grupu, ali je, prema nizu ocjena, bliža kategoriji u kojoj se nalaze Turska i Gruzija – u pogledu položaja civilnog društva, stanja osnovnih političkih sloboda (izražavanja, okupljanja i udruživanja), neprimjerenih pritisaka na pravosuđe, rasprostranjene korupcije koja prelazi u zarobljenu državu. Ovo je prvi put da se izričito navodi koje države su zarobljene, za razliku od prethodnih izvještaja u kojima se generalno govorilo o elementima zarobljene države u zemljama koje žele da budu članice. Pregovori sa Turskom ostaju zamrznuti od 2018, ali se ova država vidi kao bitan partner u oblasti migracija i za rješavanje kiparskog pitanja. Gruzija je pak,

prema navodima Komisije, najviše i najbrže nazadovala tokom protekle godine i nalazi se najdalje od evropskog puta.

Pozitivni pomaci u slučaju Srbije bilježe se u Poglavlju 24 (Pravda, sloboda, bezbjednost), i to u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, suzbijanja privrednog kriminala

U evropskoj javnosti ponovo se diskutuje o mogućnosti privremenog uskraćivanja prava veta novim članicama kako ne bi blokirale svoje susjede. Takve najave su opasne, jer šalju poruku da nove članice neće biti ravnopravne ni kad budu za stolom (umjesto na stolu), i da države članice EU nemaju želju i hrabrost da se suoče sa postojećim institucionalnim slabostima.

i primjeni Šengenskog akcionog plana, gdje se Srbija navodi među dobrim primjerima. Međutim, reforme kasne, posebno u sprovođenju Reformske agende. Dok su Albanija, Crna Gora i Sjeverna

Makedonija već primile druge tranše sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan, Srbija je dobila samo pretfinansiranje.

Neurađeni domaći zadaci

Ozbiljna zamjerka ovogodišnjem paketu odnosi se na zastoj u naporima da se EU pripremi za uvećano članstvo. Pregledi politika za pripremu proširenja i dalje nisu objavljeni, iako su obećani još prošle godine i bilo je najavljeno da će biti objavljeni zajedno sa paketom proširenja. To bi bila odlična poruka da obje strane procesa rade svoj domaći zadatak. Brisel sada poručuje da „bira kvalitet prije brzine”, ali izostanak ovih analiza potkopava kredibilitet evropske politike

proširenja. Izvjesno je da će učlanjenje novih država (osim možda Crne Gore) zavisiti od interne reforme EU, a na tom planu ni politička debata se još nije zahuktala, niti je izvršena tehnička procjena stanja. Važan signal treba da obezbijedi i sljedeći Višegodišnji finansijski okvir (MFF) o kojem se pregovara. Za sada znamo da su u nacrtu ovog dokumenta predviđena povećana sredstva za zemlje kandidate, ali je i veći broj kandidata te je pitanje kako će se ta sredstva rasporediti.

Komisija prepoznaje bilateralne sporove kao jedan od najvećih izazova za proces proširenja, ali ne nudi rješenja osim posredovanja, iako su eksperti ukazali na nekoliko opcija koje EU ima na raspolaganju. U evropskoj javnosti ponovo se diskutuje o mogućnosti privremenog uskraćivanja prava veta novim članicama kako ne bi blokirale svoje susjede. Takve najave su opasne, jer šalju poruku da nove članice neće biti ravnopravne ni kad budu za stolom (umjesto na stolu), i da države članice EU nemaju želju i hrabrost da se suoče sa postojećim institucionalnim slabostima Unije, te radije odgovornost prebacuju na države kandidate koje su u slabijoj pregovaračkoj poziciji.

Istovremeno, najavljuju se novi zaštitni mehanizmi protiv nazadovanja budućih članica, a koji će biti ugrađeni u ugovore o pristupanju. Iako su slični mehanizmi („saradnje i provjere”) korišćeni i za Bugarsku i Rumuniju nakon njihovog pristupanja 2007. godine, ova najava djeluje obuhvatnije. Međutim, ona neće riješiti problem nazadovanja vladavine prava u pojedinim državama koje su već članice. Iako je EU u međuvremenu razvila mehanizme da reaguje na takve probleme, u praksi ih rijetko koristi, te je ovo važna stavka u predstojećoj internoj reformi EU.

Krhka evropska volja

Postepena integracija se predstavlja detaljnije nego ranijih godina, sa nizom primjera koji se već primjenjuju. Međutim, njihova primjena je vidno neujednačena između istočnih kandidata i Zapadnog Balkana. Komunikacija Evropske komisije navodi oblasti u kojima su partneri ostvarili korist – od telekomunikacija i rominga, preko finansijskih usluga (SEPA), bankarstva i carina, do energetike, industrijskih proizvoda, poljoprivrede, zdravstva, transporta i odbrane –uz napomenu da će se rad na širenju ovih oblasti dalje nastaviti. Važno je što je ponovo naglašeno da ovaj pristup nije zamjena za punopravno članstvo i da se zasniva na uslovljavanju, ali ne samo u oblasti osnova, već i usklađivanju za Zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU.

Pozitivan signal svakako je simbolična poruka da se „EU mora prilagoditi da dočeka veću porodicu”, ali domaća politička volja u državama članicama ostaje krhka. Prema posljednjem Evrobarometru, 56%

građana EU podržava proširenje, ali tek 32% smatra da je dobro informisano o procesu. Potrebno je povećati oba procenta, što Evropska komisija želi da postigne većim ulaganjima u komunikaciju

–kako unutar EU, tako i u državama kandidatima. Ovo je naročito važno u Srbiji, u kojoj vlast koja vodi pristupne pregovore uporno širi antievropske narative.

COP30, DAN POSLE

PLANETA TRAŽI AKCIJU,

DRŽAVE BIRAJU STATUS QUO

U Belemu se ponovo videla tradicionalna linija sukoba između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Uprkos simboličnim pomacima i prihvatanju Mutirão teksta, multilateralna klimatska diplomatija ostaje zaglavljena između ambicije i proklamovanih ciljeva, te osporavanja od strane državnih i nedržavnih aktera, dok svet nastavlja da gubi dragoceno vreme.

Piše: Ivana Dunjić, Intstitut za međunarodnu politiku i privredu

Ivana Dunjić, izvor: Institut za međunarodnu politiku i privredu

Ove godine se u Belemu (Savezna Republika Brazil), u srcu Amazona, od 10. do 21.novembra, održao 30. sastanak Konferencije učesnica (30th Conference of Parties, COP30) potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (United Nations Framework Convention on Climate Change, UNFCCC).

Izbor tog grada za održavanje COP30 nosio je u sebi snažnu simboliku i poruku da se mora hitno delovati. Međutim, iskrsli su brojni problemi „kod kuće”: slaba infrastruktura, nejednakosti, (ne) održivost, krčenje šuma zbog priprema i oslanjanje na fosilna goriva u logistici, što je izazvalo dosta kritika. U kombinaciji s neispunjenim obećanjima s ranijih konferencija, rezultat je bio društveno osporavanje, odnosno protesti koje su predvodile autohtone zajednice.

Gotovo 95% zemalja nije predalo svoje obaveze za 2035. godinu u predviđenom roku (…) Posebno zabrinjava činjenica da te zemlje generišu 83% globalnih emisija i obuhvataju oko 80% svetske ekonomije.

U takvim okolnostima i u kontekstu rastuće polarizacije, Brazil, kao predsedavajuća zemlja, ima složen zadatak − da pokuša da obnovi liderstvo u multilateralnoj klimatskoj diplomatiji u duhu onoga što je postignuto pre 33 godine na Samitu u Riju (United Nations Conference on Environment and Development, UNCED; Earth

Summit) kada je usvojena Okvirna konvencija. Zato je glavni motiv brazilskog predsedavanja mutirão, termin iz tupijsko-gvaranskih jezika koji se koristi kao globalni poziv na kolektivnu akciju za zajedničko dobro.

Države i ostali

Tokom gotovo dve nedelje, COP30 je okupio delegacije 194 država potpisnica Okvirne konvencije, Pariskog sporazuma i Kjoto protokola, uključujući i Evropsku uniju. Sjedinjene Američke Države, jedan od najvećih emitera gasova staklene bašte na svetu, nisu poslale svoju delegaciju na pregovore. Izostanak i zvanični stav Trampove administracije o klimatskim promenama u trenutku kada se odlučuje o novim obavezama ozbiljno potkopava mogućnost pritiska na najveće emitere i sužava manevarski prostor za postizanje ambicioznog globalnog dogovora.

Pored predstavnika vlada, učešće su uzeli i predstavnici međunarodnih organizacija, civilnog društva, poslovnog sektora, akademske zajednice, mladih, autohtonih zajednica i medija. Konferencija se odvijala preko dva nivoa. Plava zona je služila za zvanične sastanke i pregovore na najvišem nivou, dok je Zelena zona bila otvorena za javnost kroz forume, izložbe i debate, koje su organizovali nevladini akteri (COP30 Website). Završnu reč su naravno imale države.

Brazilsko predsedavanje COP30 je kao prioritete istaklo očuvanje

šuma i biodiverziteta, povećanje finansiranja za zemlje u razvoju, kao i održivu tranziciju. Dnevni red Samita, kao i akcioni dnevni red koji obuhvata aktere koji nisu direktno uključeni u pregovore na visokom nivou, ali su ključni za sprovođenje obaveza, obuhvatao je teme: prilagođavanja na posledice promene klime, finansiranja, tehnologije i razvoja kapaciteta, s posebnim naglaskom na najugroženije razvijene zemlje i rodnu dimenziju. Ambasador André Koreja do Lago, predsedavajući COP30, naglasio je da je jedan od ključnih ciljeva uvažavanje povezanosti nauke i diplomatije, uz istovremenu potrebu za jačanjem međunarodne saradnje. Poseban fokus stavljen je na prevođenje odluka u konkretne akcije, uključujući ispunjenje nacionalno određenih doprinosa (Nationally Determined Contributions, NDCs) u skladu sa ciljem od 1,5°C definisanim Pariskim sporazumom na COP21 (COP30 Website, Letters from the Presidency ; COP30, agenda; COP30 Action agenda).

Raskorak sa ambicijama

Sumnje u domete klimatske diplomatije na COP30 pojavile su se još pre početka konferencije. Iako su predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva i generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvali države da dostave nacionalno utvrđene doprinose, gotovo 95% zemalja nije predalo svoje obaveze za 2035. godinu u predviđenom roku, pokazuje analiza Carbon Brief Posebno zabrinjava činjenica da te zemlje generišu 83% globalnih

emisija i obuhvataju oko 80% svetske ekonomije. Takvo ponašanje slabi poverenje među državama i potkopava volju za međunarodnom saradnjom, sprečavajući da se klimatskom diplomatijom prevaziđu nacionalni interesi i rastuće geopolitičke tenzije. Ujedno, nepostojanje ažuriranih nacionalnih planova pokazuje da mnoge vlade i dalje nemaju realističan okvir za sprovođenje tranzicije, već reaguju ad hoc. Sve ovo vodi ka putanji globalnog zagrevanja od oko 2,7°C do kraja veka, uprkos rastu ulaganja u zelenu energiju čak dvostruko više nego u fosilna goriva (Centar za zelene politike).

Ovakav raskorak vidi se i u unutrašnjoj koordinaciji država članica EU. Iako je Unija u poslednjem trenutku uspela da usaglasi stavove, postignuti kompromis je pokazao nedovoljnu političku koheziju i ograničenu spremnost članica da preuzmu troškove tranzicije. Savet EU je postigao dogovor o izmeni Evropskog zakona o klimi (European climate law, ECL), uvodeći srednjoročni cilj za 2040. godinu, kojim se odnosi na smanjenje neto emisije gasova staklene bašte za 90% u poređenju sa nivoima iz 1990. Izmena takođe definiše zone fleksibilnosti, što će usmeravati buduće zakonodavne predloge Komisije, kako bi države članice mogle da ostvare cilj, uz podršku industriji i građanima tokom tranzicije. Uz to, države su tražile odlaganje primene ETS2 sistema za zgrade i drumski saobraćaj sa 2027. na 2028. godinu (Council of the European Union, November 2025).

Preokret ili propuštena prilika

Iako važan za postavljanje ključnih pitanja o klimi na vrh globalne diplomatske agende, COP30 je pokazao koliko različiti interesi i nužni kompromisi mogu oslabiti multilateralnu klimatsku diplomatiju. Završnicu su obeležili požar u kineskom paviljonu, odlaganje i menjanje formata sastanaka, te strah da će pregovori propasti.

Glavni sukob se vodio oko fosilnih goriva. Grupa arapskih država predvođena Saudijskom Arabijom,

Iako je Unija u poslednjem trenutku uspela da usaglasi stavove, postignuti kompromis je pokazao nedovoljnu političku koheziju i ograničenu spremnost članica da preuzmu troškove tranzicije.

uz Rusiju, Indiju i druge velike proizvođače i potrošače fosilnih goriva, odbila je da se u tekst uključi njihovo fazno ukidanje. Nasuprot tome, više od 80 zemalja, na čelu sa Kolumbijom, Panamom, Urugvajem i posebno EU, negodovalo je zbog ovoga. Na kraju je došlo do postizanja minimalnog sporazuma, uz podsećanje na UAE Consensus sa COP28, gde se govori o „napuštanju fosilnih goriva u energetskim sistemima, sa ciljem dostizanja neto nulte emisije do 2050. godine”.

Druga sporna tačka bila je finansijska podrška siromašnim zemljama. Zemlje u razvoju insistirale su

na povećanju sredstava do 2030. godine, dok su bogatije države tražile strože kontrole trošenja. Pakistan je upozorio da bogate zemlje ne obezbeđuju adekvatna sredstva za pravednu tranziciju, a države afričke grupe poručile su da ne mogu žrtvovati razvoj. S druge strane, EU je iznela zahtev da Kina preuzme veći deo tereta finansiranja, s obzirom na to da je najveći globalni emiter CO2. Na kraju je dogovoreno da se do 2035. utrostruči finansiranje za prilagođavanje, ali bez definisanog početnog nivoa. Uz to, usvojeno je i 59 indikatora za praćenje napretka u prilagođavanju, mehanizam za pravednu tranziciju, operacionalizacija Fonda za gubitke i štete, kao i za očuvanje šuma, inicijativa za ubrzavanje sprovođenja nacionalnih klimatskih planova, borba protiv dezinformacija u vezi sa klimatskim promenama, te Rodni akcioni plan za bolju zastupljenost žena i devojaka na konferencijama i uključivanje njihovih potreba u klimatske politike.

COP30 u Belemu je ponovo ukazao na tradicionalne linije sukoba između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Uprkos simboličnim pomacima i prihvatanju Mutirão teksta , multilateralna klimatska diplomatija ostaje zaglavljena između ambicije i proklamovanih ciljeva, te osporavanja od strane državnih i nedržavnih aktera, dok svet nastavlja da gubi dragoceno vreme.

Turska i Balkan

PRIŠTINA U ERDOGANOVOJ DIPLOMATIJI SRCA

Šta leži iza svih diplomatskih napora Sjedinjenih Država na polju rešavanja međudržavnih sukoba tokom prvih deset meseci Trampovog drugog mandata? Da li je to idealistički humanitarizam? Ili surovi nacionalni interes?

Možda nastojanje da se očuva krhka hegemonija? Ili se, ipak, radi onezasitim željama američkog predsednika da dobije Nobelovu nagradu?

: Željko Pantelić, Velike priče

Piše

Željko Pantelić́, izvor: privatna arhiva

Nedavno su Kosovo priznale Sirija, Sudan i Kenija. Iza tih priznanja u dobroj meri stoji Turska. Naime, Sirija je neka vrsta modernog vazala Ankare, Sudan je pod velikim uticajem Erdoganovog režima, posebno nakon izbijanja građanskog rata u toj afričkoj zemlji 2023, a Turska i Kenija su u poslednjih nekoliko godina imale vrtoglavi rast saradnje na trgovinsko-ekonomskom i vojnom planu.

Ankara je iskoristila priliku koja joj se ukazala da se nametne kao veliki zaštitnik Kosova, jer se Priština našla pod udarom sankcija EU, dok odnosi Vašingtona i Prištine nikada nisu bili na tako niskom nivou kao sada, pre svega zbog politike i odluka premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija. S druge strane, geopolitička pomeranja prouzrokovana ruskom invazijom na Ukrajinu omogućila su Turskoj da istisne Rusiju s dominantne pozicije strateškog partnera u Siriji i Sudanu.

A Ankara ima veoma ambiciozne geopolitičke planove koji obuhvataju prostor od Kazahstana na istoku do Bosne i Hercegovine u Evropi i Libije u Africi na zapadu. Reč je o tzv. Turskom svetu, ili, kako ga odnedavno zove turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, Geografiji srca.

Erdogan je tokom govora pitomcima vojne škole u Istanbulu na otvaranju školske godine konstatovao da danas postoje granice između turskog i drugih naroda sa kojima su sve do pre sto godina

živeli zajedno, ali da geografija srca te granice ne poznaje i da ona ide dalje, povezujući ih ponovo, još čvršće u budućnosti.

Najisturenija tačka Turskog sveta

U tom kontekstu, kada je u pitanju Zapadni Balkan, politika Turske ide u dva smera. Sa Bosnom i Hercegovinom, Albanijom, Kosovom i Severnom Makedonijom igra se na kartu tradicionalnih istorijskih i kulturnih veza, religije, ali i jačanja saradnje u oblasti odbrane i obaveštajnih službi.

Pomeranja na geopolitičkoj planetarnoj tabli, kao i politički odnos snaga u Španiji, ne idu u korist Kosova. Moskva i Peking neće priznati Prištinu bez veoma izdašne protivusluge SAD i EU, što otvara pitanje da li su u Vašingtonu i vodećim evropskim članicama voljni da nešto krupnije žrtvuju da bi to isposlovali.

Prema Srbiji i Crnoj Gori primenjuje se drugačija politika u kojoj su u prvom planu investicije i privredno povezivanje, to jest kreiranje temelja za pragmatičnu i dugoročnu saradnju. Za Tursku, Srbija i Crna Gora imaju poseban značaj u svetlu eventualnog ratnog sukoba sa Grčkom. Ankara želi da okruži Atinu i da je liši pomoći svih prirodnih saveznika u komšiluku, to jest Beograda i, u manjoj meri, Podgorice.

Turska nema nameru da obnavlja Osmansku imperiju, ali želi da kreira sferu uticaja na prostoru kojim su nekada upravljali sultani iz Porte, a Zapadni Balkan je najisturenija tačka u Evropi tzv. Turskog sveta i strateški među najvažnijim.

Uticaj u Africi

U poslednjih tridesetak godina Ankara radi i na uspostavljanju svoje zone interesa u istočnoj i mediteranskoj Africi, kao i u Sahelu. Pre nego što je Erdogan došao na vlast, u Ankari je 1998. godine usvojen Africa Opening Action Plan.

Osim Sudana pod, uslovno rečeno, turskim nadzorom su Somalija i Libija. Jedan od geostrateških ciljeva Ankare je kontrola ulaza i izlaza iz Sueckog kanala i moreuza Bab el Mandeb, to jest ključne tačke za trgovinu između Evrope i Azije.

Na njenu ekspanziju na afričkom kontinentu veoma blagonaklono gledaju SAD, jer u Turskoj vide korisnog saveznika za ograničavanje uticaja Rusije i Kine u tom delu planete. U međuvremenu je Ankara iskoristila zauzetost Moskve oko invazije na Ukrajinu da je istisne iz Sirije i preuzme njenu ulogu strateškog partnera Sudana. Sa promenom međunarodnog „ktitora”, Damask i Kartum su promenili odnos prema nezavisnosti Kosova, i pored toga što Sirija i Sudan imaju secesionističke pokrete.

Dakle, spoljnu politiku Sirije i Sudana u dobroj meri diktira

Turska, odnosno, tamo gde Ankara ima partikularni interes, Damask i Kartum je slede bez pogovora.

Sirija je više pod kontrolom Ankare nego Sudan. Aktuelni sirijski predsednik, bivši terorista Muhamed el Džulani, alijas Ahmed el Šara, godinama je bio štićenik turske obaveštajne službe (MIT), na čijem čelu

približavanja turske i sudanske strane. Štaviše, režim se drži u dobroj meri na nogama zahvaljujući pomoći Turske.

Slučaj Kenije nema mnogo dodirnih tačaka sa Sirijom i Sudanom. Dok su u Damasku i Kartumu priznali Kosovo na direktan mig Ankare, turski državni aparat, od

Nije isključeno da u relativno bliskoj budućnosti Beograd dođe pod novi pritisak najvažnijih članica EU i eventualno nove administracije u Vašingtonu da prihvati sveobuhvatni sporazum onormalizaciji odnosa, a da zauzvrat ne dobije nikakvu primamljivu ponudu ili nadoknadu.

je dugo vreme bio aktuelni šef diplomatije Hakan Fidan. Iza prošlogodišnjeg prevrata u Damasku i svrgavanja višedecenijske diktature familije Asad stoji Erdoganov režim: finansijski, logistički, vojno i obaveštajno.

Turska tradicionalno ima veoma bliske odnose sa Sudanom budući da je bila među prvim zemljama koje su priznale nezavisnost te afričke države i koje su otvorile ambasadu u Kartumu.

Turski predsednik je čak primio u zvaničnu posetu bivšeg sudanskog diktatora Omara el Bašira, kojeg je Međunarodni krivični sud u Hagu optužio za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Do zahlađenja odnosa između Ankare i Kartuma došlo je nakon svrgavanja Omara el Bašira s vlasti, ali je od početka ruske agresije na Ukrajinu, i pogotovo od početka građanskog rata u Sudanu 2023. godine, došlo do novog

diplomatije i ekonomije do obaveštajnih službi, upotrebio je veliki napor da privoli Keniju na to.

Približavanje Turske i Kenije počelo je tek pre desetak godina, odnosno od otvaranja ambasade afričke zemlje 2012. godine u Ankari. Ekonomska saradnja dostigla je nekoliko stotina miliona dolara sa ciljem da do kraja decenije probije čarobnu granicu od milijardu dolara. Kvalitativan skok u saradnji dve zemlje ostvaren je tokom ove godine kroz potpisivanje ugovora o saradnji u oblasti odbrane.

Šta će biti dalje?

Odluke Najrobija, Kartuma i Damaska nemaju veliki značaj i nisu tzv. game changer kada je u pitanju međunarodni status Kosova, ali su važne u propagandnom i taktičkom smislu, jer dolaze nakon pet godina pauze u procesu priznavanja nekadašnje južne srpske pokrajine.

Generalno, poziciju Kosova u me đunarodnim odnosima mogu da promene samo priznanja Španije, Grčke, Rumunije, Slovačke i Kipra na jednoj strani, i Kine i Ruske Federacije na drugoj.

Priznanje prve grupe zemalja, među kojima je država sa najvećom specifičnom težinom − Španija, fundamentalno je važno za napredak Kosova u procesu evropskih integracija. Bez njih, EU će morati da nastavi neutralnu statusnu politiku prema Kosovu, a Priština neće moći da napreduje ozbiljnije u procesu evropskih integracija.

Bez priznanja nezavisnosti dve stalne članice Saveta bezbednosti UN, Kine i Rusije, Kosovo ne može da postane članica Ujedinjenih nacija.

U Španiji je porastao politički jaz između desnice i levice, dok su se separatističke stranke u Kataloniji i Baskiji privremeno primirile. Jačanje ekstremno desničarske stranke Voks Santjaga Abaskala i skretanje udesno Narodne partije odlažu do daljeg bilo kakvu ozbiljniju raspravu na Iberijskom poluostrvu o priznavanju Kosova.

Srbija je propustila veliku šansu u prethodne četiri godine da krupnim koracima napreduje ka članstvu u EU. Beograd nije iskoristio momentum koji se kreirao invazijom Rusije na Ukrajinu i dolaskom na vlast Aljbina Kurtija i njegove

partije Samoopredeljenje u Prištini da se približi ulasku u EU.

Nije isključeno da u relativno bliskoj budućnosti Beograd dođe pod novi pritisak najvažnijih članica EU i eventualno nove administracije u

Vašingtonu da prihvati sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa, a da zauzvrat ne dobije nikakvu primamljivu ponudu ili nadoknadu, jer nije sebe doveo u poziciju da bude nagrađen.

eupregovori@bos.rs

eupregovori.bos.rs

facebook.com/bos.rs

@eupregovori.bos