Prijavi se na Bilten
Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP” koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.
REZULTATI Doba postizborne kombinatorike
INTERVJU
Aleksandar Ivković
PREDSEDAVANJE
Predsedavanje Belgije Savetu Evropske unije
JUBILEJ
decenija Eurobarometra
ALARM
Alarm izveštaj Koalicije prEUgovor
KONTINUITET
ŽIVOTNA SREDINA
Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine
VODA KAO LUKSUZ ................................................................................................28
IMPRESUM
Progovori o pregovorima, broj 109, jun 2024. godine
Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ)
Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija www.bos.rs
Urednici: Jelena Jorgačević, Branislav Cvetković, Miljana Jovanović, Milan Hiber
Autori: Marko Lončar, Filip Dukanac, Sava Mitrović, Jelena Pejić Nikić, Janko Jaćović, Jovana Jović
Lektura i korektura: Marijana Milošević
Dizajn i prelom: Damir Matić
Ilustracije: Dana Tasovac
Fotografije sa naslovne stranice:
Christophe Licoppe, Evropska unija / BOŠ
Evropski parlament, Evropska unija / BOŠ
PREČ UREDNIKA IZBORI ZA EVROPSKI PARLAMENT SU ZAVRŠENI
rethodni broj Biltena se prevashodno bavio predviđanjima rezultata ovih izbora, te oni nisu doneli velika iznenađenja. Evropska narodna partija ostaje najjača, Socijalisti i demokrate su odmah iza nje, a pad liberala i Zelenih praćen je očekivanim rastom krajnje desnice.
Dok je ostanak Ursule fon der Lajen na najvišoj poziciji izgledan, pregovori i sukobi oko ostalih ključnih poslova (top jobs) nisu u potpunosti završeni. Krajnja desnica želi udeo u upravljačkim pozicijama koji odražava njihov izborni uspeh, a socijalisti i demokrate prete da će uskratiti podršku predsednici Komisije u slučaju saradnje sa ovim konzervativcima. Neformalni pregovori šest lidera vodećih članica Evropske unije izgleda da su se završili u svojoj drugoj rundi, nakon što je prva propala usled (možda i previše pohlepnih) zahteva Evropske narodne partije za još većim brojem značajnih položaja. Ipak, desne struje koje predstavljaju Đorđa Meloni i Viktor Orban nisu zadovoljne ovim tajnim pregovorima (ili barem činjenicom da su izostavljene iz istih), te su uputile kritike nedemokratičnosti i ignorisanju glasa evropskih naroda. Sa završetkom juna dolazi i do smene predsedavanja Savetu Evropske unije. Agenda koju je postavila Belgija tokom predsedavanja biće testirana tokom predstojećeg mađarskog predsedavanja. Netrpeljivost između ove dve države ne iznenađuje, usled njihov drugačijih shvatanja o trenutnom i budućem stanju evropske integracije, a kulminirala je i nedavnim zahtevom ministarke spoljnih poslova Belgije da se suspenduje pravo glasa Mađarskoj. Ni jul, izgleda, neće biti manje interesantan od juna. Značajni izbori raspisani su u Francuskoj i Velikoj Britaniji. U oba slučaja očekujemo značajan pad moći aktuelnih vlasti.
Ovaj potez kod francuskog predsednika Makrona je možda i kalkulisan, kako bi se zaustavio momentum krajnje desnice pre narednih predsedničkih izbora 2027.
godine. Ipak, čini se da će rezultati biti gori nego što se nadao – značajan uspon krajnje levice (sada i ujedinjene) i desnice bez apsolutne većine, a Makronova partija na udaljenom trećem mestu. Kohabitacija sa konzervativnim parlamentom i vladom koju predvodi vođa desničara Bardela izgleda sve verovatnije. Izgleda da premijer Britanije Riši Sunak ima još manje uspeha u svojim pokušajima političkih kalkulacija. Nezadovoljstvo usled dugih četrnaest godina torijevskih vlada, tokom kojih su građani osetili posledice nepromišljeno sprovedenog Bregzita, nekoherentnog reagovanja na svetsku pandemiju i upitnih ekonomskih i finansijskih politika, ispoljiće se u vidu najgoreg rezultata Konzervativne partije od pre Prvog svetskog rata, ako je verovati anketama. Brojni gafovi Rišija Sunaka tokom izborne „kampanje” ne ulivaju nadu torijevcima da će na izbornom danu doživeti pozitivno iznenađenje.
Znamo otprilike kakve rezultate možemo očekivati u julskim britanskim i francuskim izborima, a donekle i u raspodeli ključnih pozicija u Evropskoj uniji. Ipak, mada su rezultati donekle poznati, posledice su neizvesne. Šta će doneti rast ekstrema sa obe strane političkog spektra u Francuskoj, bez apsolutne većine ijedne političke opcije? Kakvu će politiku voditi laburistička vlada u Velikoj Britaniji, nakon relativno neodređene kampanje laburista, koja je u nekim momentima imala socijalistička, a u drugim umereno konzervativna obeležja? Da li će Ursula fon der Lajen obezbediti neophodnu podršku, i kakav će uticaj imati ojačane desničarske opcije u Evropskom parlamentu? Većinu odgovara ćemo možda i saznati tokom jula, koji, čini se, neće biti dosadan.
Milan Hiber, urednik portala Progovori o pregovorima
„KAKO
PITANJA, ODGOVORI
KOMENTARIŠETE RASPISIVANJE IZBORA U UJEDINJENOM KRALJEVSTVU
I KAKVA SU VAŠA PREDVIĐANJA NJIHOVIH REZULTATA?”
dr MILAN IGRUTINOVIĆ, naučni saradnik na Institutu za evropske studije
Premijer Riši Sunak je izbore raspisao na početku perioda u kojem je to bilo zakonski obavezno. Nije želeo da čeka jer je postojalo uverenje da će nešto bolji ekonomski pokazatelji koje su objavili MMF i Svetska banka biti kakav-takav pozitivan impuls u moru sumornih prognoza za izborni uspeh konzervativaca. Zadnje dve godine u anketama su laburisti stalno bili ispred vladajuće stranke, koja se zaplela u interne sukobe, smene premijera i potpuni gubitak političkog fokusa. Pritom, konzervativcima za vratom diše Reformska stranka, novi desničarski projekat Najdžela Faraža. Praktično nema nikakve sumnje da će laburisti uzeti značajnu većinu mandata: najslabiji prognozirani rezultat im daje oko 390 poslanika od ukupno 650. Domaća politika je u jasnom fokusu svih u izbornoj kampanji, i u tom ključu treba tumačiti i izbornu sreću koja će, uveren sam, 4. jula dovesti vođu laburista u ulicu Dauning br. 10.
Prof. dr SLOBODAN G. MARKOVIĆ, rukovodilac Centra za britanske studije na Fakultetu političkih nauka
Konzervativna stranka je bila podeljena povodom Bregzita, ali se posle pobede opcije za izlazak iz EU na referendumu 2016. otvoreno svrstala na stranu Bregzita. Tadašnja polovina britanskih birača koja je glasala za Brexit, očekivala je da će izlazak iz EU doneti značajne pogodnosti prosečnom stanovniku Britanije. To ne samo da se nije dogodilo već je Ujedinjeno Kraljevstvo počelo da pokazuje razne znake zaostajanja na globalnom planu, a nije došlo ni do poboljšanja na unutrašnjem planu. Danas je 80% građana/ki nezadovoljno stanjem u Britaniji. Zato se očekuje prilično velika pobede Laburističke stranke.
ĐORĐE TRIKOŠ, stručnjak za strateške komunikacije
Izbori su raspisani ranije nego što se očekivalo jer je Sunak procenio da treba zajahati na talasu dobrih ekonomskih vesti, a umaći lošim imigracionim vestima i izazivačima. Inflacija je pala sa 11% na 2%, a hitni izbori trebalo je trebali da pomognu konzervativcima da kapitalizuju ispunjavanje važnog obećanja. Raniji izbori je takođe trebalo da spreče Britance da sude o učincima antiimigracione politike, jer bi do kraja leta, a pre očekivanog termina izbora, postalo jasno da je planirana deportacija ilegalnih imigranata jalova. Ipak, očekujem najveći poraz u istoriji. Manevar je u startu bio osuđen na propast. Britanci uveliko bili siti haotičnih konzervativaca, koji su od Bregzita promenili pet premijera. Konzervativci nisu smeli da prave greške tokom kampanje. Baš tada su prošli kroz dva skandala. Izlazak na izbore ekstremiste Faraža će uskratiti konzervativnim kandidatima pobede u neizvesnim jedinicama, otimajući glasove. Umesto Faraža, međutim, tu eroziju glasova će zbog prirode većinskog izbornog sistema kapitalizovati Laburisti, koji će osvojiti jedinice širom zemlje, ali i Liberalne demokrata u strateški važnim Blue wall jedinicama.
DOBA POSTIZBORNE KOMBINATORIKE
PODJELA PLIJENA U
INSTITUCIJAMA EVROPSKE UNIJE
Pred aktuelnom predsjednicom Komisije nalaze se tri mogućnosti: idealna opcija podrazumijeva isključivo podršku tročlane centrističke koalicije, ali nosi rizik da broj dobijenih glasova vladajuće koalicije u Parlamentu ne dostigne prostu većinu od 361 glasa usljed unutarkoalicionih neslaganja; druga opcija vodi ka široj saradnji koja može doći sa različitih strana – od zelenih ili konzervativaca predvođenih italijanskom premijerkom Đorđom Meloni; konačno, treća opcija čini se najmanje bolnom, a uključuje osigurače koji bi došli iz nikad brojnije grupacije nesvrstanih koja broji čak 87 mandata.
Piše: Marko Lončar, Centar za političke i društvene studije Banja Luka
Marko Lončar, izvor: privatna arhiva
Evropski izbori 2024. već su stvar prošlosti, odnosno sada su polazna tačka za vrelo ljeto na evropskoj političkoj sceni. U predstojećih mjesec dana biće poznata većina imena koja će u narednih pet godina predvoditi Evropsku uniju, a projekcije na osnovu izbornih rezultata koja bi imena mogla doći do ključnih položaja stiču osnovne konture.
No pođimo od pozitivne konstante: izlaznost je gotovo nepromijenjena u odnosu na 2019. godinu, tj. zadržala se na nivou za nijansu iznad 50%. Na ovaj način zaustavljen je pad izlaznosti koji je odlikovao evropske izbore još od utemeljenja 1979. pa sve do 2014. godine. Kada je riječ o raspodjeli mandata, istorijski rezultat ostvarile su partije krajnje desnice, dok je značajan pad vidljiv kod partija pripadnica zelene i liberalne grupacije.
EPP i S&D, kao tradicionalno najbrojnije grupacije u Evropskom parlamentu, pretrpjele su neznatne promjene u broju osvojenih mandata, pri čemu EPP bilježi rast za deset, a S&D pad za četiri mandata. Liberali i zeleni izborni su gubitnici sa gotovo četvrtinom mandata manje u odnosu na prethodni saziv. Rast desničarskih grupacija ECR i ID u zbiru osvojenih mandata svrstava ih iznad S&D u omjeru 141 : 138. Pritom, pregrupisavanja na krajnje desnom spektru tek su počela, a najzvučniji transfer jeste prelazak partije ANO Andreja Babiša,
nekadašnjeg češkog premijera, koja je napustila liberale te se pridružila ECR-u sa svojih sedam osvojenih mandata.1 Dodatno, ovoj statistici ne podliježu mandati partija koje i dalje nisu pridružene niti jednoj grupaciji. U trenutku pisanja teksta, u ovu kategoriju svrstava se čak 87 mandata te se, pored pridruživanja postojećim, formiranje nove grupacije ili više njih nazire kao očekivan rasplet situacije.
Potres kod najvećih
Svakako najznačajnije posljedice minulih evropskih izbora već su vidljive, i to u najvećim državama članicama. Suočen sa izbornim debaklom od strane Nacionalnog saveza, Emanuel Makron je u izbornoj noći najavio vanredne par-
Rezultati evropskih izbora ovakvim razvojem događaja uzdrmali su legitimitet vladajućih elita u dvjema najvećim državama članicama, što će neminovno uticati na razvoj budućih događaja, kako u ostatku kontinenta tako i u vidu predstojeće postizborne kombinatorike.
lamentarne izbore koji će se u dvokružnom sistemu održati na prelazu juna i jula. Istovremeno, njemački kancelar Olaf Šolc odbacio je mogućnost održavanja vanrednih parlamentarnih izbora nakon što je desničarska
1 https://www.eunews.it/en/2024/06/21/andrejbabis-has-left-the-group-renew-europe-loses-the7-czech-members-of-ano-and-moves-away-fromthe-ecr/
Alternativa za Njemačku (AfD) zabilježila istorijski rezultat zauzevši drugo mjesto iza demohrišćanske koalicije CDU−CSU. Tako je AfD, usidren na području nekadašnje Istočne Njemačke, za gotovo milion glasova nadmašio broj glasova Šolcovog SPD-a, lidera vladajuće semafor koalicije. Rezultati evropskih izbora ovakvim razvojem događaja uzdrmali su legitimitet vladajućih elita u dvjema najvećim državama članicama, što će neminovno uticati na razvoj budućih događaja, kako u ostatku kontinenta tako i u vidu predstojeće postizborne kombinatorike.
Neizvjestan put Ursule fon der Lajen
Nije tajna da EU decenijama unazad odlikuje demokratski deficit. Uspostavljanje evropskih izbora i postepeno širenje nadležnosti Parlamenta neki su od mehanizama kojima se EU demokratizovala. S istim ciljem, u susret evropskim izborima 2014. osmišljen je tzv. špicenkandidat sistem. Isti se ogleda u tome da svaka grupacija ima nosioca izborne liste koji, u skladu s parlamentarnim sistemom u slučaju izborne pobjede, preuzima odgovornost za upravljanje izvršnom vlašću, tj. Komisijom u slučaju EU. Iako je ovaj sistem dao rezultate 2014. godine izborom Žan Klod Junkera iz redova EPP-a za predsjednika Komisije, ranjivost je pokazao već 2019. kada Manfred Veber, predvodnik liste EPP-a, nije dobio
Makronov izborni debakl na nacionalnom i loš rezultat liberala na evropskom nivou, pored ionako otežavajuće okolnosti po Dragija kao nepartijske ličnosti, dodatno su umanjili uticaj francuskog predsjednika, pa tako i mogućnost da Dragi predvodi Komisiju. Iako je dobila podršku Evropskog savjeta, ova pozicija možda neće pripasti Ursuli fon der Lajen. Kako god, nema sumnje da će i poslije dvije decenije u nizu istu obavljati kadar EPP-a. Među imenima koja figuriraju kao potencijalni kandidati u slučaju neuspjeha aktuelne predsjednice u Parlamentu spekuliše se o hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću i premijeru Grčke Kirjakosu Micotakisu, kao i o Klausu Johanisu, rumunskom predsjedniku čiji mandat ističe krajem ove godine.
Kada je riječ o preostalim rukovodećim pozicijama unutar EU institucija, pozicija predsjednika Evropskog savjeta prvi put će pripasti socijalistima kao drugoj najzastupljenijoj grupaciji unutar vladajuće koalicije. U ovoj grupaciji, suočenoj s dugotrajnom krizom, Antonijo Košta, doskorašnji portugalski premijer, i Mete Frederiksen, premijerka Danske, isticali su se među potencijalnim kandidatima, a povjerenje za transfer u evropsku politiku pripalo je Portugalcu. Mjesecima unazad provlačilo se po medijima i ime španskog premijera Pedra Sančeza, posebno tokom majskog skandala koji je uključivao prvu damu i prijetio ostavkom premijera, no odluka da ostane na čelu španske Vlade
tumači se kao odustajanje od prelaska u evropsku politiku.5 Liberali ovog puta nisu bili u poziciji da ispregovaraju poziciju predsjednika Savjeta za sebe, kako je to bilo 2019. godine, pa im je tako pripala pozicija na čelu Evropske službe
Ukoliko se mađarski interesi ostvare prilikom popune mjesta u strukturi naredne Komisije, izgledno je da bi Oliver Varhelj mogao i u narednih pet godina ostati na poziciji komesara za politiku proširenja.
za spoljne poslove za koju je predložena estonska premijerka Kaja Kalas, koja se prethodnih godina proslavila oštrim kritika susjedne Rusije i čiji će glas predstavljati istočni dio kontinenta. Što se pozicije predsjednika Parlamenta tiče, na dva dvoipogodišnja mandata ovu poziciju u prethodnim sazivima dijelili su EPP i S&D, a izvjesno je da će aktuelna predsjednica Parlamenta Roberta Metsola iz redova EPP-a na ovoj poziciji ostati i u narednom polumandatu. Zanimljivo je da je sličan prijedlog o podjeli petogodišnjeg mandata na dva dijela predložio EPP i u kontekstu pozicije predsjednika Evropskog savjeta u ranoj fazi pregovora, što na kraju nije naišlo na razumijevanje socijalista.
Najzad, izbor 27 članova sastava Komisije privlači sve veću pažnju, a najzvučnije ime koje figurira kao jedna od opcija jeste Analena
5 https://english.elpais.com/international/2024-04-29/spains-pedro-sanchez-decidesnot-to-resign-lets-show-the-world-how-democracy-is-defended.html
Berbok, ministrica spoljnih poslova Njemačke. Za region Zapadnog Balkana, a naročito po srpske interese, značajno je interesovanje za temu proširenja koje iskazuje Mađarska, koja od 1. jula preuzima predsjedavanje Uniji. Ukoliko se mađarski interesi ostvare prilikom popune mjesta u strukturi naredne Komisije, izgledno je da bi Oliver Varhelj mogao i u narednih pet godina ostati na poziciji komesara za politiku proširenja.
Odluke o raspodjeli prvih pozicija biće donesene već sredinom narednog mjeseca kada je prva plenarna sjednica novog saziva Evropskog parlamenta u Strazburu. Međutim, ukoliko Ursula fon der Lajen ne zadobije povjerenje Savjeta i Parlamenta, ova sjednica označiće tek početak dugog i burnog ljeta u znaku postizborne kombinatorike na evropskom kontinentu.
INTERVJU, ALEKSANDAR IVKOVIĆ
ŠTA POSLE EVROPSKIH IZBORA?
Imam utisak da se u našoj javnosti većinski navija za konzervativne i krajnje desne struje u EU zato što se od njih očekuje povoljniji stav prema Srbiji kada je reč o Kosovu, Rusiji... To nije baš toliko jednostavno kako se čini – ako te snage i dođu na vlast, moraće da se prilagode geopolitičkim realnostima i neće praviti snažne zaokrete u politici prema Balkanu.
Intervju priredili: Branislav Cvetković, Milan Hiber
Ivković Aleksandar, izvor: Medija centar
Prošli su evropski izbori. Deluje da najveći strahovi nisu bili opravdani, a da su predviđanja eksperata manje-više bila tačna. Kada se podvuče crta – kakav je bio prošli saziv i kakav će biti predstojeći? Šta to znači za Srbiju? Kako najbolje razumeti rezultate za Evropski parlament, odnosno koji su razlozi za rast određenih partija i pad nekih drugih? O tome i o drugim temama razgovaramo sa Aleksandrom Ivkovićem, urednikom portala European Western Balkans
BOŠ: Ispratili smo saziv Evropskog parlamenta konstituisanog 2019. godine. Kako biste saželi njegov rad?
AI: Parlament je počeo rad u julu 2019. sa 751 poslanikom, ali je već šest meseci kasnije taj broj pao na 705, nakon izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije. Ni puna dva meseca potom, prešlo se na rad onlajn zbog pandemije. Taman kad je manje-više vraćeno normalno funkcionisanje, izbio je rat u Ukrajini. Tako da je i ovaj saziv Evropskog parlamenta bio obeležen krizama, i to najozbiljnijim dosad.
Ipak, ništa od ovoga nije preterano poremetilo rad Evropskog parlamenta, jer je održan konsenzus najvećih grupa oko ključnih pitanja. Nije došlo do političke krize unutar EP, i on je, u već ustaljenom maniru, nastavio da većinski podržava produbljivanje evropskih integracija. Ozbiljni koraci su napravljeni u tom smeru tokom
prethodnog mandata, prvim zajedničkim zaduživanjem država Evropske unije da bi se finansirao oporavak od pandemije, kao i uvođenjem mehanizma uslovljavanja za isplatu sredstava iz EU fondova vezanih za stanje vladavine prava u članicama. Parlament je, očekivano, podržao ove korake.
Takođe je, u prethodnom sazivu, doneto nekoliko bitnih akata vezanih za teme koje trenutno dominiraju evropskom javnošću – Zeleni dogovor i migracije. Izborni rezultati su pokazali da ove teme nisu zatvorene i da se mogu očekivati promene prioriteta u narednom sazivu.
BOŠ: Redovni, a ujedno i jubilarni, deseti izbori za Evropski parlament održani su od 6. do 9. juna. Koji je najjači utisak ovog izbornog ciklusa?
AI: U medijima se, očekivano, najviše govori o rastu desnice, mada je prema mojoj računici ona dobila oko 40 novih poslanika (ako računamo i partije koje su trenutno van poslaničkih grupa), što jeste neka vrsta političkog zaokreta, ali ne baš politički zemljotres. Pre bih se osvrnuo na pojedinačne rezultate u državama članicama, od kojih su neki bili vrlo upečatljivi. Tu je veliko opadanje koalicije francuskog predsednika Makrona, ali i povratka iz mrtvih francuskih socijalista koje je sam Makron bio doveo do ruba opstanka. Zatim, proboj novog lidera opozicije u Mađarskoj Petera Mađara, pobeda liberalne Progresivne Slovačke
koja je osvojila prvo mesto u političkoj atmosferi obeleženoj atentatom na premijera Fica i odličan rezultat italijanske Demokratske partije, koja je završila samo 4% iza partije Đorđe Meloni. S druge strane smo imali nestanak liberalnih španskih Građana sa političke scene i veliki pad nemačkih
Rat u Ukrajini je, zapravo, dao podsticaj ka daljem širenju Evropske unije umesto smanjivanju broja članica. Ankete u svih 27 država već duže vreme pokazuju da je ubedljiva većina građana protiv izlaska iz EU, a tome su se prilagodile i evroskeptične partije, koje sada insistiraju na reformi EU iznutra umesto na njenom napuštanju.
Zelenih. Desnica je najbolje rezultate ostvarila u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj, ali je podbacila u skandinavskim zemljama.
BOŠ: Čini se da je nakon pristiglih rezultata prilično nejasno kako će izgledati sastav nove Evropske komisije, odnosno ko će biti novi predsednik/predsednica Komisije. Koliko će se sastav nove Komisije razlikovati od stare?
AI: Mislim da će Ursula fon der Lajen ipak bez većih problema zadržati mesto predsednice Evropske komisije, a Evropska narodna partija ima i legitimitet da ga traži jer, osim što je ponovo najveća grupa, zapravo je i ojačala u odnosu na prethodni mandat.
U ovom trenutku, izgleda da pregovori evropskih lidera više zapinju oko drugih funkcija, pre svega predsednika Evropskog saveta.
Teško je predvideti sastav buduće Komisije pre nego što države saopšte koje će komesare predložiti, jer to obično ne budu najpoznatije političke ličnosti u svojim zemljama (uz povremene izuzetke), već više ljudi poznati po teh -
preuzeli deo glasača zelenih i liberala. Dakle, nije bilo direktnog prelivanja glasača od zelenih ka desnici, na primer. Naravno, bilo bi potrebno analizirati rezultate državu po državu, ali to zvuči kao najverovatniji scenario.
Pre pet godina je uspeh zelenih bio značajan – sada se očigledno jedan deo glasača razočarao u njih, možda zbog ciljeva koje su
Ne računajući Rusiju i Belorusiju, Srbija, nažalost, ima najgori kvalitet izbora u Evropi, i to se može videti na osnovu poređenja ODIHR-ovih izveštaja iz drugih zemalja, uključujući i naših suseda.
nokratskim sposobnostima. To je zbog toga što funkcija evropskog komesara ipak nije toliko vidljiva da može služiti kao pouzdana odskočna daska za dalju političku karijeru, a s druge strane zahteva veliku upućenost u detalje politika EU. Stoga ne verujem da će imena, kada ih saznamo, biti posebno kontroverzna niti da će dinamika rada nove Komisije biti bitno drugačija od prethodnih.
BOŠ: Kako je umerena desnica (EPP) uspela da sačuva položaj i ne izgubi mandate u korist krajnje desnice (Conservatives and Reformists i Identity and Democracy)? I zašto liberali (Renew Europe) i zeleni (European Greens) nisu to uspeli?
AI: Pretpostavljam da je krajnja desnica uzela deo glasača od partija centra (i desnog i levog), a onda su te partije centra nadoknadile gubitke tako što su
postavljali, a koji su delu stanovništva izgledali preambiciozno. To se, na primer, desilo u Nemačkoj. Gubici liberala su, pre svega, rezultat gubitaka u Francuskoj i Španiji koje sam pomenuo, a te dve zemlje nose puno poslanika u Evropskom parlamentu zahvaljujući broju stanovnika.
BOŠ: Usled rasta podrške evroskeptičnim i desničarskim partijama, možemo li da očekujemo novi Bregzit neke od država članica u toku mandata novog saziva?
AI: Zasad nema nikakvih naznaka da će se to desiti i to iz dva razloga. Prvi je to što je sam Bregzit je bio vrlo haotičan i nije doneo građanima Britanije obećana poboljšanja, što će se videti i po rezultatima Konzervativne partije na predstojećim britanskim izborima. Drugi je da, od 2016. naovamo, a posebno od 2022. i napada
Rusije na Ukrajinu, imamo sve nesigurnije geopolitičko okruženje koje pruža podsticaj državama EU da se drže zajedno. Rat u Ukrajini je, zapravo, dao podsticaj daljem širenju Evropske unije umesto smanjivanju broja članica. Ankete u svih 27 država već duže vreme pokazuju da je ubedljiva većina građana protiv izlaska iz EU, a tome su se prilagodile i evroskeptične partije, koje sada insistiraju na reformi EU iznutra umesto na njenom napuštanju.
BOŠ: Predsednik Francuske
Emanuel Makron je zbog razočaravajućeg rezultata na evropskim izborima raspisao izbore za Francuski parlament. Projekcije pokazuju moguću većinu krajnje desnice. Pritom, njegov predsednički mandat traje do 2027. Zašto se odlučio za ovakav potez sada?
AI: Možda nisam najbolji sagovornik za ovu temu, jer francusku unutrašnju politiku pratim manje detaljno od politike na evropskom nivou, ali moj utisak je da nije hteo da ovo bude poslednje glasanje pre predsedničkih izbora 2027. To bi dalo vetar u leđa Nacionalnom okupljanju i priliku da tri godine govore o tome kako su ubedljivo najjača snaga u zemlji. Ukratko, Makronov cilj je da im zaustavi momentum i pre nego što je počeo. Međutim, većina komentatora je saglasna da je potez bio vrlo rizičan za njega i da izbori možda i zaustave uspon desnice, ali u korist leve opozicije, a ne u korist Makronove liberalno-centrističke struje.
BOŠ: U toku su pregovori za raspodelu vrhovnih pozicija (top jobs) u okviru Evropske unije. Za nas je jedna od najrelevantnijih pozicija komesara za proširenje. Čijeg čoveka možemo da očekujemo na ovoj poziciji, i koliko će njegov/njen izbor uticati na Srbiju u narednih pet godina?
AI: Ne zna se još, ali očekuje se da će ovaj portfelj biti na većoj ceni nego što je bio 2019, zbog toga što sada imamo ukupno deset kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, uključujući i Ukrajinu. Postoji veći prostor da se ubrza proširenje nego pre pet godina upravo zbog te činjenice, i mislim da će se zato težiti da ova funkcija ode u ruke nekoga
ko neće imati partikularne interese, za šta je trenutni komesar više puta optuživan.
BOŠ: U junu Evropska unija ne dobija samo novi saziv Parlamenta, već i novo predsedavanje Savetu EU – belgijsko predsedavanje se završava 30. juna. Kako ocenjujete njihov rad tokom proteklih šest meseci? Šta Srbija može očekivati od predstojećeg mađarskog predsedavanja?
AI: Događaj koji mi je najviše privukao pažnju za vreme belgijskog predsedavanja bio je sastanak svih 27 država članica i deset država kandidata, na ministarskom nivou, da razmotre kako unaprediti vladavinu prava u procesu
proširenja. To se desilo krajem aprila, i to je, makar u simboličkom smislu, ohrabrujuća vest za proširenje, jer tako nešto nismo
Rezultati izbora za Evropski parlament daju više razloga da se očekuje kontinuitet nego značajna promena.
viđali dugo vremena. Doduše, to nije samo zasluga Belgije, već i Nemačke i Francuske, koje su u proteklih godinu dana postigle konsenzus da proširenje mora dobiti veći politički značaj. Tokom belgijskog predsedavanja je finalizovano usvajanje Plana rasta za Zapadni Balkan, što je isto značajna vest za region.
Izvor: Christophe Licoppe / Evropska unija
Mađarsko predsedavanje će biti, u najmanju ruku, interesantno, jer je zemlja, što je već poznato, u čestim sukobima s političkim mejnstrimom u EU. Ipak, ne očekujem prevelike potrese, jer je funkcija predsedavajućeg Savetu pre svega na nivou prvog među jednakima i ne dozvoljava državi da nameće svoje odluke drugima. Mađarska će, zbog toga, verovatno iskoristiti predsedavanje da postigne političke poene na simboličkom nivou, što već vidimo iz slogana predsedavanja –Make Europe Great Again – koji jasno aludira na slogan Donalda Trampa. Srbija će u Mađarskoj sigurno imati nekog ko će se zalagati za otvaranje novog klastera u narednih šest meseci, ali, ukoliko ne bude većinske volje drugih država članica, do toga neće doći ni pod predsedavanjem Budimpešte.
BOŠ: Kao neko ko redovno prati izbore, izborne procese, možete li napraviti paralelu između evropskih i izbora u Srbiji? Kako se razlikuju uslovi, kampanja, izborne radnje?
AI: Evropski izbori možda nisu najzahvalniji za to poređenje, jer je motivacija glasača na njima ipak drugačija, mnogi im ne pridaju toliki značaj kao nacionalnim izborima, pa se i dinamika ne može porediti sa izborima u Srbiji, koji su isključivo nacionalni (čak i kad su lokalni). Teme, doduše, ni u mnogim evropskim zemljama nisu evropske u pravom smislu te reči,
već ovi izbori više služe kao „proksi” za nacionalne i prilika da mnogi ljudi iskažu svoje nezadovoljstvo.
Kada bismo morali da poredimo partijske porodice u Evropskoj uniji i u Srbiji, mislim da koalicija vlasti trenutno obuhvata ceo desni spektar, od EPP do Identiteta i demokratije, kao i „tradicionalističku” i „antiglobalističku” levicu, odnosno SPS (u Evropskom parlamentu bi ona trenutno bila van poslaničkih grupa, zajedno sa, na primer, slovačkim Smerom). U opoziciji se nalaze partije koje su bliske socijaldemokratama, liberalima i zelenima, kao i neke koje bi pretendovale da postanu EPP umesto SNS-a, koja je u međuvremenu postala mnogo manje proevropska partija nego što je nekada bila. To se sada desilo u Mađarskoj, gde je Fides nekada bio u EPP, pre nego što je izbačen, a sada mu se stvorila zamena u vidu opozicione Tise Petera Mađara.
Ne računajući Rusiju i Belorusiju, Srbija, nažalost, ima najgori kvalitet izbora u Evropi, i to se može videti na osnovu poređenja ODIHR-ovih izveštaja iz drugih zemalja, uključujući i naših suseda. Naša zemlja iz izbora u izbore uleće u političke krize zbog neravnopravnih uslova koji izazivaju opravdano nezadovoljstvo u delu javnosti, ali, ponovo nažalost, ne izgleda da postoji dovoljan pritisak, s jedne strane, i politička volja vlasti, s druge, da se situacija značajno promeni.
BOŠ: Za kraj, kada smo prošli sve ovo, šta mislite da će rezultat na izborima za Evropski parlament značiti za Srbiju?
AI: Imam utisak da se u našoj javnosti većinski navija za konzervativne i krajnje desne struje u Evropskoj uniji zato što se od njih očekuje povoljniji stav prema Srbiji kada je reč o Kosovu, Rusiji i drugim pitanjima. To nije baš toliko jednostavno kako se čini – ako te snage i dođu na vlast, moraće da se prilagode geopolitičkim realnostima i neće praviti snažne zaokrete u politici prema Balkanu. To smo videli, recimo, sa Đorđom Meloni koja je, setimo se, podržala cilj de facto priznanja Kosova prošle godine, zajedno sa Makronom i Šolcom. Vlast, takođe, pozdravlja rast tih snaga, jer opravdano očekuje od njih da će je manje kritikovati kada je reč o stanju demokratije i vladavini prava.
Ipak, rezultati izbora za Evropski parlament daju više razloga da se očekuje kontinuitet nego značajna promena. Nacionalnokonzervativne i desno-populističke snage neće biti deo većine ni u ovom Evropskom parlamentu. Mislim da Srbija u narednom periodu treba više da prati funkcionisanje Saveta i Evropskog saveta, jer će te institucije donositi ključne odluke o proširenju. Vrlo brzo ćemo saznati da li je blagi optimizam koji je nastao na tom polju u poslednjih godinu-dve opravdan.
PREDSEDAVANJE BELGIJE SAVETU EVROPSKE UNIJE
USMERENOST KA SUTRAŠNICI
Jedan od najvećih uspeha belgijskog predsedavanja je postignut u oblasti održivosti i klimatske akcije. Njen pristup bio je važan u oblikovanju klimatske
Piše: Filip Dukanac, dopisnik portala Progovori o pregovorim
Filip Dukanac, izvor: privatna arhiva
Kada je premijer Belgije Aleksandar de Kro (Alexander De Croo) predstavio Agendu belgijskog predsedavanja pod sloganom „Zaštiti, ojačati, pripremiti” (engl. Protect, Strengthen, Prepare), bilo je jasno da je ona postavljena previše ambiciozno. Belgija je računala na svoje iskustvo – predsedavala je ovoj instituciji više nego bilo koja druga država članica.
Za razliku od prethodnog predsedavanja Španije, koja se usmerila na ekonomsku politiku, Belgija je znatno proširila svoju agendu. U skladu sa sloganom, usredsredila se na sledeće:
„Zaštiti” – označava zaštitu građana i granica Evropske unije, kao i zaštitu demokratskih vrednosti, vladavine prava, jedinstvenog delovanja Evropske unije u spoljnoj politici, posebno kada je reč o nastavku podržavanja Ukrajine;
Uprkos kritičkom stavu prema
Orbanovoj Vladi, Belgija je insistirala da Mađarska preuzme planirano predsedavanje
Savetu Evropske unije od jula 2024, jer članstvo podrazumeva i obaveze, a ne samo prava.
„Ojačati” – podrazumeva unapređenje konkurentnosti Evropske unije na globalnom nivou, uz primenu javnih politika povezanih sa održivim razvojem i zelenom tranzicijom;
„Pripremiti” – odnosi se na proširenje Evropske unije, odnosno
O SAVETU EU
Od 1. januara do 30. juna 2024. Belgija je predsedavala Savetu Evropske unije – jednom od tri ključne institucije Evropske unije, uz Evropski parlament i Evropsku komisiju. Savet Evropske unije je glavni donosilac odluka u Evropskoj uniji, odnosno institucija koja predstavlja izraz očuvanja suvereniteta država članica. U zavisnosti od tipa odluka, one se u Savetu EU donose na tri načina – prostom većinom, kvalifikovanom većinom ili jednoglasno. Upravo učestvovanje država članica u odlučivanju i različite procedure donošenja odluka, predstavljaju veliki izazov za svaku državu članicu koja predsedava Savetu, a za koju je najbitnije da osigura nesmetan proces pregovaranja i usvajanje većine propisa Evropske unije. Pored učestvovanja u procesu donošenja propisa, Savet obezbeđuje jedinstvo delovanja Evropske unije na međunarodnoj sceni. Uzimajući u obzir sve navedeno, svaka predsedavajuća država članica ima veliki zadatak pred sobom. Međutim, pored propisanih odgovornosti, postoje i dnevnopolitički izazovi koji znatno otežavaju rad predsedavajuće države članice u obezbeđivanju dogovora. Upravo dnevnopolitička dešavanja, odnosno sposobnost predsedavajuće države članice da adekvatno odgovori na njih, ostavljaju najveće utiske na predsedavanje svake države članice Savetu Evropske unije.
reformisanje Evropske unije sa ciljem unapređenja apsorpcionog mehanizma za prijem novih država u članstvo. Takođe, podrazumeva i unapređenje potencijala za promenu, sa ciljem preduzimanja odgovara na sve izazove.
S obzirom na to da su poslednjih godina Evropu potresale ozbiljne krize, jasno je da je belgijsko predsedavanje usmereno na stvaranje otpornije Evropske unije, uz postizanje jedinstva država članica. Zbog toga, Belgija je definisala šest glavnih prioriteta na kojima će raditi: 1. Odbrana vladavine prava, demokratije i jedinstva; 2. Jačanje konkurentnosti Evropske unije; 3. Težnja ka
zelenoj i pravednoj tranziciji; 4. Priprema društvene i zdravstvene agende; 5. Zaštita građana i granica; 6. Promovisanje globalne Evrope.
Pečat klimatske politike
Jedan od najvećih uspeha belgijskog predsedavanja je postignut u oblasti održivosti i klimatske akcije. Belgija je pokazala da je jedan od prioriteta Evropske unije primena Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, koji promoviše ambiciozne klimatske ciljeve i zalaganje za održivi razvoj. Ovakav pristup Belgije bio je veoma važan za oblikovanje klimatske politike Evropske unije. Pored toga,
Belgija je napravila velike korake u podsticanju digitalnih inovacija i regulative unutar EU. Kroz inicijative koje promovišu bezbednost u digitalnoj sferi i privatnost podataka, ona je imala cilj da ojača digitalnu ekonomiju Evropske unije i istovremeno obezbedi snažnu zaštitu za svoje građane i preduzeća u digitalnoj sferi. Važnost digitalnog upravljanja održava proaktivan stav Belgije o iskorišćavanju
politikom Mađarske, za koju smatra da podriva demokratske institucije, slobodu medija i nezavisno pravosuđe. Ovo je dovelo do zategnutih odnosa i tekućih dijaloga unutar Evropske unije o odbrani zajedničkih demokratskih principa. Međutim, napetosti između Belgije i Mađarske odražavaju dublje probleme u vezi sa odlučivanjem u EU, odnosno pitanjem održavanja ravnoteže izme -
Poslednje predsedavanje Belgije Savetu Evropske unije moglo bi se ukratko opisati kao više usmereno ka budućnosti, zbog nemogućnosti da deluje u sadašnjem trenutku.
tehnološkog napretka za dobrobit svih država članica Evropske unije. U skladu s trenutnim bezbednosnim izazovima, Belgija je podstakla razgovore o jačanju zajedničke odbrane u Evropi. Takođe, u skladu s podržavanjem proširenja Evropske unije, podržala je proces integracije Zapadnog Balkana, kao i Ukrajine, Moldavije i Gruzije.
Neuspesi i balansiranja
Međutim, predsedavanje je Belgiju suočilo i sa izazovima, posebno u rešavanju unutrašnjih nesuglasica u Evropskoj uniji i spoljnih geopolitičkih tenzija. Jedno od istaknutih pitanja bila su diplomatska trvenja između Belgije (i ostatka EU) i Mađarske oko nedostatka demokratskih vrednosti i vladavine prava u ovoj državi, kao i mađarsko blokiranja isporuke pomoći Ukrajini. Belgija je zajedno s drugim članicama Evropske unije izrazila zabrinutost u vezi s
đu nacionalnog i nadnacionalnog, posebno kada je reč o migracionoj politici. U cilju postizanja jedinstvenog delovanja Evropske unije u smeru finansijske pomoći Ukrajini, Belgija je predlagala dosledno sprovođenje člana 7. Ugovora o Evropskoj uniji protiv Mađarske, na osnovu kojeg je moguće suspendovati pravo učestvovanja u odlučivanju određene države članice, usled kršenja osnovnih vrednosti Unije. Uprkos kritičkom stavu prema Orbanovoj Vladi, Belgija je insistirala da Mađarska preuzme planirano predsedavanje Savetu Evropske unije od jula 2024, jer članstvo podrazumeva i obaveze, a ne samo prava.
Kočnice i
buduća kretanja
Poslednje predsedavanje Belgije Savetu Evropske unije moglo bi se ukratko opisati kao više usmereno ka budućnosti, zbog nemogućnosti da deluje u sadašnjem
trenutku. Ovakvu tezu najviše potvrđuje belgijsko učestvovanje u izradi „EU agende za strategiju 2024−2029”. Belgijsko predsedavanje Savetu Evropske unije omogućilo je Belgiji da odredi prioritete (engl. agenda setting) u navedenoj Agendi. Svesna ove činjenice, Belgija se više usmerila na buduće delovanje i pravac razvoja Evropske unije, nego na rešavanje trenutnih dnevnopolitičkih i geopolitičkih izazova. Predsedavanje Belgije obeležila je težnja ka uspostavljanju jedinstva na nivou Evropske unije. Podsticanjem dijaloga, promovisanjem konsenzusa i unapređenjem klimatskih politika, ova zemlja je pokušala da ojača otpornost Evropske unije u suočavanju sa globalnim izazovima. Kao jedna od država koje su osnovale Evropsku uniju, Belgija je dala prioritet jačanju pozicije EU u globalnim okvirima, jer je (bilo) jasno da se u velikim geopolitičkim krizama najveća opasnost po Evropsku uniju krije u tome što nije ujedinjenja oko najvažnijih pitanja.
PET DECENIJA EUROBAROMETRA
ISTRAŽIVAČKO(NE)ISKORIŠĆENOBLAGO EVROPE
On predstavlja zvanični instrument anketiranja koji institucije Evropske unije koriste kako bi redovno pratile stavove javnog mnjenja u pogledu javnih politika Unije, ali i čitavog seta pitanja političkog, socio-ekonomskog i drugog karaktera. U pedesetogodišnjem postajanju Eurobarometra, EU se promenila na mnogo načina, kao i svet oko nje. Sve te promene odredile su i evoluciju Eurobarometra, ali i dodatno uvećale njegov značaj.
Piše: Sava Mitrović, istraživač Centra za evropske politike (CEP)
Sava Mitrović, izvor: Fakultet političkih nauka
Stvaranje Evropskih zajednica pedesetih godina prošloga veka prvenstveno je predstavljalo rezultat dogovora političkih elita Zapadne Evrope. Avangardna vizija evropskih „očeva osnivača” – Roberta Šumana, Konrada Adenauera i drugih – išla je ispred svog vremena, dok su građani dobili priliku da iskažu svoje stavove o evropskim integracijama tek 1962. godine. Te godine je na zahtev Službe za štampu i informisanje Evropske zajednice, sprovedeno prvo prekogranično istraživanje javnog mnjenja u svih, tada šest država članica. Mada su ankete ovog tipa sprovođene i 1970. i 1971. godine, ovaj ad hoc mehanizam ispitivanja stavova građana Evropskih zajednica dobiće stalni karakter 1974. Od tog momenta biva institucionalizovan pod danas poznatim nazivom – Eurobarometar.
Danas se za Eurobarometar može reći da predstavlja zvanični instrument anketiranja koji institucije Evropske unije koriste kako bi redovno pratile stavove javnog mnjenja u pogledu javnih politika Unije, ali i čitavog seta pitanja političkog, socio-ekonomskog i drugog karaktera. U pedesetogodišnjem postajanju Eurobarometra, EU se mnogo promenila. Carinska unija tada devet država članica se ne samo proširila (tako da danas čini 27 država) već je i evoluirala u jedinstveno tržište, uspostavila zajedničku valutu, ukinula unutrašnje granične kontrole, te i u političko-bezbednosnom aspektu postala daleko integrisanija
Unija. Pa ipak, dok se Unija širila i produbljivala stepen sopstvene integracije, svet oko nje se takođe vrlo dinamično menjao, kreirajući nove šanse, ali i proizvodeći brojne izazove, rizike i pretnje za EU. Sve ove promene na nivou EU, njenog regionalnog i globalnog okruženja, determinisale su i evoluciju Eurobarometra, ali i dodatno uvećale njegov značaj.
Jedinstveni izvor saznanja o EU
Na pitanje kakav je značaj Eurobarometra može se odgovoriti na mnogo načina, a odgovor bi najpre zavisio od toga kome je pitanje postavljeno. Dok medijima donosi kredibilan izvor informacija za izveštavanje o stavovima građana, on donosiocima odluka pruža jasan pregled kako građani tumače stanje Unije i šta misle o
percepcija evropskog društva.
Za istraživače u oblasti društvenih, a pogotovo političkih nauka i međunarodnih odnosa, Eurobarometar predstavlja jedinstven i veoma kredibilan izvor saznanja o EU. Bilo da se bave funkcionisanjem pravosudnih institucija i korupcijom, zaštitom životne sredine i položajem mladih u EU, ili žele da saznaju stavove građana o tome kako EU upravlja međunarodnim krizama, Eurobarometar im pruža osnovu za sve to. Činjenica da Eurobarometar predstavlja stalni mehanizam ispitivanja percepcije građana EU, daje mogućnost praćenja promena u stavovima građana s protokom vremena. Posmatrajući odgovore građana na isto pitanje u dugogodišnjem, nekada i višedecenijskom periodu, istraživači mogu utvrditi da li
Činjenica da Eurobarometar predstavlja stalni mehanizam ispitivanja percepcije građana EU, daje mogućnost praćenja promena u stavovima građana s protokom vremena. Posmatrajući odgovore građana na isto pitanje u dugogodišnjem, nekada i višedecenijskom periodu, istraživači mogu utvrditi da li su i na koji način interni i eksterni faktori oblikovali javno mnjenje u EU.
politikama koje ona sprovodi. Za nalaze njegovih istraživanja interesuje se i poslovna zajednica, koja na osnovu njih može naslutiti i određena tržišna kretanja, ali i prepoznati potrebe svojih potrošača. Ipak, čini se da su najzahvalniji što Eurobarometar postoji oni koji i najbolje barataju podacima koje ove ankete pružaju, te ih obrađuju tako da od velikog skupa brojeva postanu temeljne analize stanja i
su i na koji način interni i eksterni faktori oblikovali javno mnjenje u EU.
Primera radi, dok je u periodu neposredno pred svetsku ekonomsku krizu 2008. godine stanje evropske ekonomije kao pozitivno ocenilo blizu 60% građana EU, naredne krizne godine dovele su do drastičnog pada u percepciji do nivoa da skoro 80%
građana oceni ekonomsko stanje kao veoma loše. Intuitivan zaključak bi bio da su kriza javnog duga i kriza u evrozoni u ogromnoj meri odredile percepciju građana Unije, a koji će pretežno pozitivne stavove o evropskoj ekonomiji povratiti tek 2018. godine. Izbijanje kovid pandemije 2020. godine donelo je nove negativne trendove. Mada ovi brojevi odražavaju objektivno stanje ekonomije EU i u najvećoj meri predstavljaju intuitivan rezultat koji se mogao naslutiti, neki drugi primeri prava su istraživačka zagonetka.
(Ne)promenljivi stavovi
Zanimljivo je uvideti da je podrška zajedničkoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici (ZOBP) u 2024. godini na gotovo identično visokom nivou kao i 2004. godine (77%−78%), te da u posmatrane dve decenije ona nikada nije bila ispod 70%, ali ni premašila 80%. Mada bi neko mogao pretpostaviti da bezbednosna pretnja u vidu rata u Ukrajini može dodatno podstaći građane da pruže podršku sprovođenju ove politike na nivou EU, brojevi ukazuju da ruska agresija nije nimalo uticala na promenu stavova o ovom pitanju.
U svakom slučaju, koristeći bazu podataka Eurobarometra, istraživač bi mogao potvrditi ili opovrgnuti hipoteze svog rada, ali i postaviti nova istraživačka pitanja na koja bi odgovor mogao biti dat korišćenjem drugih istraživačkih metoda. U opisanom primeru kontinuirane podrške zajedničkoj
odbrambenoj i bezbednosnoj politici, osnovno pitanje bi bilo – šta utiče na podršku koju građani EU daju ZOBP? Ako je ova podrška bila jednako visoka u relativno mirnom periodu prve decenije 21. veka, u godinama migrantske krize, i danas kada se oružani sukob visokog intenziteta odvija na istočnim granica -
Danas je među stanovnicima država članica čak tri četvrtine onih koji se osećaju kao građani Unije. Podatak ukazuje da se u EU postepeno stvarao jedan novi, nadnacionalni identitet.
ma Unije, istraživački bi bilo vrlo plodotvorno, ali i izazovno, pokazati šta određuje stavove građana prema ZBOP EU. Kada anketa ne može da dâ odgovor na pitanje, istraživaču su na raspolaganju druge metode, poput intervjua ili fokus-grupa, kroz koje bi se verovatno mogao objasniti opisani fenomen.
Koliko brojevi zaista govore?
Istraživanja Eurobarometra ukazuju na manje-više kontinuiran rast udela građana EU koji se tako i osećaju – kao građani EU. Danas je među stanovnicima država članica čak tri četvrtine onih koji se osećaju kao građani Unije. Mada ovaj podatak ukazuje da se u EU postepeno stvarao novi, nadnacionalni identitet, on sâm po sebi ne može da pronikne u genezu ovog procesa i rasvetli
mnoge intrigantne aspekte evrop skog identiteta.
Šta opredeljuje građane neke države da se istovremeno osećaju i kao građanin Unije? Kako ispitanici doživljavaju svoj naddržavni, evropski identitet? Koji su sastavni činioci identiteta EU i da li on predstavlja opasnost po nacionalne identitete? Te naposletku, zašto se on razvio kod nekih, a nije zaživeo kao deo identitetske samospoznaje nekih drugih građana EU? Na sva ova, ali i mnoštvo drugih potencijalnih istraživačkih pitanja Eurobarometar ne može odgovoriti. On, zapravo, predstavlja generator novih istraživačkih pitanja i njegov je značaj upravo u tome. S ove vremenske distance, za Eurobarometar se može reći da je svetu doneo bazu podataka koja već sada predstavlja naučno bogatstvo, a na novim generacijama istraživača je da to bogatstvo iskoriste.
ALARM IZVEŠTAJ KOALICIJE PREUGOVOR
KONTINUITET OBESMIŠLJAVANJA I ZANEMARIVANJA REFORMI
Izveštaj skreće pažnju da postojeća polarizacija u društvu i nemar institucija ne pogoduju traženju rešenja za rasprostranjeno nasilje. To bi morao da biti jedan od prioriteta nove vlade, naročito nakon majskih ubistava 2023. godine. U izveštajnom periodu zabeleženo je 70 napada na novinare, devet femicida, i 180 incidenata sa vatrenim oružjem. Nasilje među maloletnicima, čak i u školama, ne jenjava, već dobija nove oblike. Pa ipak, novi premijer se u svom ekspozeu nije bavio ovim problemom.
Piše: Jelena Pejić Nikić, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, koalicija prEUgovor
Jelena Pejić Nikić, izvor: BCBP / Ivan Božinoski
Unovom Alarm izveštaju koalicije prEUgovor dobre vesti o stanju demokratskih institucija, vladavine prava, osnovnih prava i bezbednosti u Srbiji ponovo su prava retkost. Šta se drugo moglo i očekivati, imajući u vidu da je u periodu koji izveštaj pokriva – od novembra 2023. godine do kraja aprila 2024 – Srbija imala Vladu u tehničkom mandatu i funkcionere zaokupljene predizbornom kampanjom i postizbornom kombinatorikom. To znači da je većina reformskih aktivnosti stavljena na pauzu. Ono što je pak urađeno je izrada podzakonskih akata u nadležnosti nezavisnih tela, ali su i te aktivnosti pokazale manjkavosti koje dovode u pitanje njihov doprinos unapređenju stanja. Ukratko, svaki korak napred uvek prate dva koraka unazad, te je teško govoriti o bilo kakvom napretku u Klasteru 1 evropskih integracija.
Šta to behu institucije?
Demokratske institucije u Srbiji ponovo su pokazale svoju krhkost, a bez njihovog osnaživanja većina reformi se obesmišljava. Celim izveštajnim periodom dominirali su izbori – decembarski parlamentarni i lokalni, a potom pregovori i pripreme za lokalne izbore početkom juna. Ponovo su se unapređivali izborni uslovi, ali bez ikakvog realnog uspeha. Zloupotrebe javnih funkcija i resursa za stranačku promociju i dalje su česte, pa su funkcioneri bili četiri puta aktivniji pred izbore nego inače. Delilo se šakom i kapom
– predizborne jednokratne donacije pojedinim kategorijama stanovništva postale su uobičajene. Predsednik Republike Aleksandar Vučić dominirao je medijskom scenom i izbornom kampanjom u korist vladajuće Srpske napredne
Svaki korak napred uvek prate dva koraka unazad, te je teško govoriti o bilo kakvom napretku u Klasteru 1 evropskih integracija.
stranke iako nije kandidat na izborima. Slobode izražavanja i okupljanja selektivno su poštovane, a zaštita podataka o ličnosti sasvim je ignorisana. Dok kritički glasovi nisu mogli naći prostor za svoje skupove, zaposleni u javnom sektoru bili su primorani da učestvuju na mitinzima vladajuće stranke. Neovlašćeno su se koristili lični podaci penzionera, falsifikovani su potpisi za podršku izbornim li -
decembra svakodnevno protestovali. Evropski parlament je u februaru pozvao na nezavisnu međunarodnu istragu navoda o izbornim nepravilnostima i zahtevao slanje ekspertske misije da razmotri sistemske probleme vladavine prava u Srbiji po ugledu na tzv. Pribe izveštaj, koji je izrađen za Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Međutim, Evropski parlament je u međuvremenu raspušten, a druge institucije EU nisu postupile po ovom zahtevu. Nakon svega, lokalni izbori 2. juna ponovo su pokazali da se ništa nije promenilo nabolje.
Zakonodavna vlast formirana je nakon iscrpljujuće konstitutivne sednice novog saziva Narodne skupštine tek 20. marta. U preostalom periodu poslanici su malo šta uradili, osim bavljenja izbornim uslovima, a podsetili su se i starih loših praksi zloupotrebe i
Milioni evra iz javnog budžeta ponovo su dodeljeni fantomskim i GONGO udruženjima, dok su organizacije koje pružaju usluge ranjivim društvenim grupama primorane da traže finansiranje iz inostranstva. Štaviše, u Godišnjem izveštaju o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći umanjuje se udeo OCD u pružanju ovih usluga.
stama, fotografije i snimci opozicionih kandidata i aktivista curili su iz institucija u tabloidne medije. Nadležne nezavisne i pravosudne institucije nisu reagovale da zaštite ova prava.
Zamah zloupotreba upalio je crvenu lampicu i kod međunarodnih posmatrača i raspalio gnev građana koji su u drugoj polovini
kršenja skupštinskih procedura, uzajamnog optuživanja i zanemarivanja zvaničnog predmeta rasprave. Loš početak novog saziva predstavlja i formalno iščezavanje podele vlasti, pošto su premijerka u tehničkom mandatu i nekoliko ministara nastavili da rade u Vladi nakon preuzimanja poslaničkih mandata. Neformalno, pokazalo se još jednom da glavne političke
odluke, pa i odluke o sazivanju i odlaganju skupštinskih sednica donosi predsednik Republike.
Odnos vlasti prema civilnom društvu još jedan je važan pokazatelj stanja demokratije u zemlji. Iako je formiran Savet za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, ovo telo dobro je samo na papiru. U praksi, ono nema uticaja na hronične probleme kao što su napadi, pritisci i blaćenje aktivista i organizacija civilnog društva (OCD), a koji često dolaze od predstavnika vlasti. Značaj ovih organizacija se i dalje ne uvažava. Milioni evra iz javnog budžeta ponovo su dodeljeni fantomskim i GONGO udruženjima, dok su organizacije koje pružaju usluge ranjivim društvenim grupama primorane da traže finansiranje iz inostranstva. Štaviše, u Godišnjem izveštaju o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći umanjuje se udeo OCD u pružanju ovih usluga. Čak i kad su pozvane da učestvuju u formalnim postupcima, to je više zadovoljenje forme koje ništa suštinski ne menja.
Probijanje svih rokova
Duga je lista onoga što nije urađeno u poglavljima 23 i 24, uprkos probijanju svih rokova. Samo na nivou normativnih aktivnosti, čeka se usvajanje strategije za borbu protiv korupcije, strategije protiv ekstremizma i terorizma, strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, akcionog plana za sprovođenje Strategije zaštite podataka
o ličnosti i izmene niza zakona u ovoj oblasti, izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, a nema naznaka da će se nastaviti rad na Zakonu o istopolnim zajednicama. Dobri zakoni se u praksi zaobilaze ili čak napadaju. Posebna pravila usvojena za EXPO 2027 isključuju primenu Zakona o javnim nabavkama, a postoji opasnost da će se pod EXPO krilaticu podvesti sve i svašta. Zakon o rodnoj ravnopravnosti se osporava i napada toliko da je i Zaštitnik građana bez poznatog obrazloženja zatražio ocenu ustavnosti odredaba o rodno osetljivom jeziku.
Šta je urađeno? Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pripremilo je niz podzakonskih
nekoliko dana nakon objavljivanja Alarm izveštaja svedoče o poražavajućem stanju slobode medija i bezbednosti novinara – napad na Vuka Cvijića, tužba sudije protiv KRIK-a, prva pravosnažna presuda protiv KRIK-a za izveštavanje sa suđenja u slučaju Jovanjica itd. Dok su krivci za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića pravosnažno osuđeni nakon pet godina, osumnjičeni za ubistvo Slavka Ćuruvije iz 1999. su oslobođeni.
Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva (VST) usvojili su niz podzakonskih akata, ali sa njima sudije i tužioci nisu dovoljno upoznati. Veliki broj predsednika sudova i glavnih javnih tužilaca i dalje je u statusu vršioca funkcije, a sprovedeni izbori u oba save -
Posebna pravila usvojena za EXPO 2027 isključuju primenu Zakona o javnim nabavkama, a postoji opasnost da će se pod EXPO krilaticu podvesti sve i svašta. Zakon o rodnoj ravnopravnosti se osporava i napada, toliko da je i Zaštitnik građana bez poznatog obrazloženja zatražio ocenu ustavnosti odredaba o rodno osetljivom jeziku.
akata, nakon što su krajem oktobra usvojena dva važna medijska zakona. Međutim, medijska udruženja upozoravaju da se tim propisima na sporedna vrata uvode loša rešenja, poput povratka države u vlasništvo medija ili snižavanja kvaliteta programa s nacionalnom frekvencijom. Lokalne samouprave i REM dalje nalaze efikasne načine da ne primene propise onako kako bi trebalo. Tako se, na primer, još čeka dodela pete nacionalne frekvencije. Niz vesti koje su usledile u samo
ta nisu bili adekvatno obrazloženi, niti je bilo delotvornih pravnih lekova. Postupanje nadležnih tela obeshrabruje tužioce i sudije da prijave nedozvoljene uticaje, suprotno cilju ustavnih reformi.
Neophodan preokret
Izveštaj skreće pažnju da postojeća polarizacija u društvu i nemar institucija ne pogoduju traženju rešenja za rasprostranjeno nasilje. To bi morao biti jedan od prioriteta nove vlade, naročito nakon
majskih ubistava 2023. godine. U izveštajnom periodu zabeleženo je 70 napada na novinare, devet femicida i 180 incidenata sa vatrenim oružjem. Nasilje među maloletnicima, čak i u školama, ne jenjava, već dobija nove oblike.
Pa ipak, novi premijer se u svom ekspozeu nije bavio ovim problemom. Štaviše, zanemario je većinu gorućih tema u oblastima iz Klastera 1, a o kojima redovno izveštava koalicija prEUgovor, druge domaće i međunarodne organizacije i Evropska
komisija. Bez sagledavanja problema, uvažavanja kritika i preuzimanja odgovornosti jednako za dobre i loše rezultate, nije moguće unapređivati stanje u zemlji. Zato je neophodan zaokret u dosadašnjem pristupu reformama.
Izvor: Etienne Ansotte / Evropska unija
POVODOM SVETSKOG DANA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
VODA KAO LUKSUZ
Pod sloganom Naša zemlja. Naša budućnost. Mi smo #generacija obnove, ovogodišnja kampanja usmerena je na obnovu zemljišta, dezertifikaciju i otpornosti na sušne uslove. Jačanje otpornosti na sve učestalije suše koje su posledica klimatskih promena, kao i važnosti očuvanja vlažnih staništa i biodiverziteta svakako su globalni imperativi u očuvanju životne sredine. Na teritoriji Srbije, učestalost suša u periodu 1961−1990. bila je 10%, tokom 2011−2020. 50%, dok se za period od 2041. do 2060. predviđa da će svaka godina biti sušna.
Piše: Jovana Jović i Janko Jaćović, Beogradska otvorena škola
Jovana Jović i Janko Jaćović, izvor: Beogradska otvorena škola
Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se 5. juna, a taj dan se, nimalo slučajno, poklapa sa prvim danom Konferencije Ujedinjenih nacija o čovekovoj sredini, održanoj u Stokholmu 1972. godine. U pogledu globalne politike zaštite životne sredine, ta konferencija predstavlja prekretnicu okretanja čovečanstva ka brizi o životnoj sredini. Tada je, u okviru Deklaracije Ujedinjenih nacija o čovekovoj sredini, usvojeno 26 osnovnih principa zaštite životne sredine. Takođe, Deklaracijom je osnovan i Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (United Nations Environment Programme – UNEP) pod čijim se pokroviteljstvom obeležava Svetski dan zaštite životne sredine.
A godinu dana nakon stokholmske Konferencije, Ujedinjene nacije započele su podsticanje međunarodne saradnje u oblasti zaštite životne sredine. Istim povodom, obeležen je prvi Dan zaštite životne sredine pod danas poznatim sloganom ,,Samo jedna Zemlja” (#OnlyOneEarth). Poruka nije izgubila aktualnost. Naprotiv, svet se danas susreće s trima velikim ekološkim krizama: klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i povećavanjem zagađenja i otpada. Za sve je to odgovoran čovek, njegove aktivnosti i neodrživi obrasci potrošnje i proizvodnje.
Pola veka kasnije
Od sedamdesetih godina tema zaštite životne sredine zauzima
važno mesto na dnevnom redu EU i predstavlja političku oblast za koju se većina Evropljana slaže da se bolje rešava na nivou EU nego na nacionalnom nivou,1 što je uslovilo razvoj i nastanak zajedničke politike zaštite životne sredine EU.
Javni interes za zaštitu životne sredine artikulisao se kroz izbor zelenih političkih stranaka u nacionalnim zakonodav -
Od sedamdesetih godina tema zaštite životne sredine zauzima istaknuto mesto na dnevnom redu EU i predstavlja političku oblast za koju se većina Evropljana slaže da se bolje rešava na nivou EU nego na nacionalnom nivou, što je uslovilo razvoj i nastanak zajedničke politike zaštite životne sredine EU.
nim telima većine država članica EU. Povećana javna svest o važnosti životne sredine rezultovala je donošenjem prvog Akcionog programa zaštite životne sredine (eng. Environmental Action Programme − EAP) 1973. godine, kojim je postavljena struktura politike zaštite životne sredine Evropske unije. Prva dva EAP-a bili su usmereni ka harmonizaciji nacionalnih politika radi uklanjanja barijera prilikom formiranja jedinstvenog tržišta. Treći EAP istakao je planiranje životne
1 Oslen, Jonathan. (2021). The European Union Politics and Policies. Edition 7. New York: Routledge, p. 217.. Jonathan. (2021). The European Union Politics and Policies. Edition 7. New York: Routledge, p. 217
sredine kao osnov ekonomskog i društvenog razvoja, čime su prvi put ekološka pitanja svesno uzeta u razmatranje, dok je petim EAP-om u razvojne politike EU uveden koncept održivog razvoja. Poslednji, osmi EAP, koji je stupio na snagu 2022. godine, podvukao je značaj aktivnog angažovanja svih zainteresovanih strana na svim nivoima upravljanja, kako bi se osiguralo efikasno primenjivanje zakona EU o klimi i životnoj sredini, kao i promocija njihovog pozitivnog uticaja na društvo i rast ekonomije.
#Generacija obnove
Pod sloganom „Naša zemlja. Naša budućnost. Mi smo #generacija obnove”, ovogodišnja kampanja Svetskog dana zaštite životne sredine fokus stavlja na: obnovu zemljišta, dezertifikaciju i otpornosti na sušne uslove. O važnosti borbe protiv dezertifikacije govori i činjenica da se Konvencije UN za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD) čak 30 godina bavi ovom temom. Jačanje otpornosti na sve učestalije suše koje su posledica klimatskih promena, kao i važnosti očuvanja vlažnih staništa i biodiverziteta, svakako su globalni imperativi u očuvanju životne sredine. Na teritoriji Srbije osmotreno je povećanje učestalosti godina sa sušama koje imaju negativan uticaj na biljni i životinjski svet. Učestalost suša u periodu 1961−1990. godina bila je 10%, tokom perioda 2011−2020. godina 50%, dok se za period od 2041. do 2060.
predviđa da će svaka godina biti sušna.2
Zaštita postojećih vlažnih ekosistema, ključna je u borbi za očuvanje ekološke ravnoteže na Zemlji. Ova staništa uključuju: močvare, bare, plavne zone reka i jezera, rečne rukavce, plavne livade, solane, ritove, mangrove, tresetišta, ribnjake i pirinčana polja. Jedna od njihovih najvažnijih ekosistemskih usluga je regulacija klime skladištenjem ogromne količine ugljenika u zemljište i vegetaciju. Takođe, tokom obilnih padavina i poplava, vlažna staništa apsorbuju višak vode, sprečavajući prirodne katastrofe, jer svaki hektar može da upije preko 5,5 miliona litara vode.
Vegetacija vlažnih staništa poboljšava kvalitet vode filtriranjem zagađujućih materija. Ova staništa su među biološki najraznovrsnijim ekosistemima, jer pružaju dom mnogim biljnim i životinjskim vrstama. Čak 40% vrsta živi i razmnožava se u vlažnim staništima, a svake godine se otkrije 200 novih vrsta riba samo u slatkovodnim močvarama. Takođe, vlažna staništa su važna za mnoge vodene i močvarne ptice, jer im obezbeđuju mesto za gnežđenje, odmor tokom selidbe i ishranu.
Više od pola veka od prvog Akcionog programa zaštite životne sredine i dalje tragamo za najboljim rešenjima i praksama u zaštiti i očuvanju životne sredine na svim nivoima upravljanja – od
2 Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove
ZA SPAS BARSKE KORNJAČE
Jedno od prepoznatljih vlažnih staništa u Srbiji svakako je Specijalni rezervat prirode ,,Kraljevac”, koji je dom barskoj kornjači – jedinoj vrsti slatkovodnih kornjača koja se nalazi na teritoriji Srbije. Emys orbicularis je strogo zaštićena vrsta prema podacima iz 1996. godine. Kako bi se konzervacionim merama zaštite obezbedio opstanak jedne vrste (od samo četiri) kornjača u Srbiji, neophodno je uraditi reviziju statusa zaštite. Prema Crvenoj knjizi gmizavaca (naučna baza podataka o vrstama koje su izložene opasnosti od izumiranja) iz 2015. godine, status je bio − bez dovoljno podataka.
Trenutno su u toku biološko-ekološka istraživanja čiji je cilj procena brojnosti i ugroženosti barske kornjače na nacionalnom nivou. Kroz mapiranje staništa na pet odabranih lokaliteta, među kojima je i jezero Kraljevac, određuju su priroritetne lokacije za primenu aktivnih mera zaštite. Grube procene su da u centralnom delu Kraljevca živi između 170 i 260 barskih kornjača. Međutim, da bi se došlo do preciznih podataka, biće potrebno još nekoliko godina istraživanja. Kako bi pomogli dugoročnom očuvanju barske kornjače, Mladi istraživači Srbije i Beogradska otvorena škola pokrenuli su kampanju prikupljanja sredstava ,,Kornjača spornjača”.
Istraživačke aktivnosti ne samo da će usmeriti kozervacione akcije ka opstanku populacija barskih kornjača u Kraljvcu već će indirektno doprineti valorizaciji ovog specijalnog prirodnog rezervata.
lokalnog, nacionalnog, regionalnog do globalnog. Iako se čine mali i spori poput kornjače, bilo kakvi koraci u cilju dodatne zaštite i unapređenja životne sredine i ograničavanja negativnih antropogenih uticaja su važni kako bismo i dalje živeli u pogodnostima na koje smo navikli. Intenzivno povećanje broja uzastopnih sušnih dana ceo živi svet stavlja u veoma nezavidnu poziciju. Pored potrebe za pijaćom vodom, ljudska
populaciju vodu koristi za praktično sve procese proizvodnje. Iako osnova za postojanje života, vodni resursi postaju luksuz kojim moramo pažljivo upravljati kako bismo omogućili opstanak generacijama svih vrsta živih bića.
