107. broj biltena Progovori o pregovorima - Poziv istorije ili još jedna izgubljena prilika

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP” koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

INTERVJU Dr Dritan Abazović

VIZNA LIBERALIZACIJA

Ukidanje viza za kosovske Srbe

ŠENGEN

Bugarska i Rumunija ka punom članstvu u Šengenu

KLIMA

Klimatska pravda

IMPRESUM

Progovori o pregovorima, broj 107, april 2024. godine

Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ)

Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija www.bos.rs

Urednici: Jelena Jorgačević, Branislav Cvetković, Miljana Jovanović

Saradnici: Milan Hiber

Autori: Andrijana Lazarević, Miloš Pavković, Aleksandar Milošević, Marko Todorović, Predrag Momčilović

Lektura i korektura: Marijana Milošević

Dizajn i prelom: Damir Matić

Ilustracije: Dana Tasovac

REČ UREDNIKA BALKANSKE NEPRILIKE

Proleće je. Međutim, ako bismo sudili prema broju događaja, ali i temperaturama, sve podseća na leto. Kao da se održava serija festivala širom (Zapadnog) Balkana. Ruku na srce, nisu preterano zabavni, a i teško ih je sve ispratiti.

Neformalno predvođena Crnom Gorom, nedovoljno ekonomski ujedinjena, politički većinski razjedinjena zapadnobalkanska šestorka se, zahvaljujući geopolitičkim nedaćama, nalazi pred dobrom prilikom. Prilike je svesna (zvanično) bar mesec dana. Ekonomska injekcija, delom nepovratnih sredstava, za Zapadni Balkan, trebalo bi da ubrza, podstakne, ali i utvrdi spoljnopolitičko opredeljenje Balkana za Evropsku uniju, te posluži kao metod za smanjenje socio-ekonomskih razlika i pripremi partnere iz regiona za članstvo u Uniji.

Čini se da ta prilika bar za sada nije naročito obradovala državne predstavnike, bar srpske, jer valjda znači i dosta reformskog posla. Umesto najava za nova ulaganja i reformske prilike, te povoljne zajmove kojima bismo mogli poboljšati nedovoljno razvijenu ekonomiju, podstičući mala i srednja preduzeća, i dodatno se ekonomski uvezati sa komšilukom, da l’ kroz sporazum CEFTA ili njegovu integralniju verziju – Otvoreni Balkan, srpska vlast imala je preča posla.

Vojevala se već izgubljena bitka, ona koja evocira uspomenu na mračni trenutak moderne srpske

istorije. Usvajanje Rezolucije o Srebrenici, kojom će se tobož Srbi upisati na listu genocidnih naroda, stavila je u drugi plan razvojne potencijale, a regionalni lideri su iskoristili trenutak da zainteresovane novinare porede s domaćom životinjom.

U Beogradu su dodatno potencijalne prilike stavljale u drugi plan redom porodične šetnje, porodične nedelje i meseci, onda izborni uslovi, izborni datumi, još jedna podela opozicije, te još jedan politički akter na sceni. O naučenim lekcijama, uzrocima i posledicama tragedije posle koje „ništa u Srbiji nije isto“, na godišnjicu te tragedije bolje i da (se) ne pitamo.

Čemu da se onda nadamo?

I dok Bukurešt i Sofija uspešno prevazilaze prepreke i pokazuju da je članstvo u Uniji značajan, ali tek jedan od koraka u integraciji, Beograd vodi boj s Prištinom u Savetu Evrope, nakon što se isti taj Beograd usaglasio da neće sprečavati Prištinu, makar u segmentu izlaska iz međunarodne izolacije.

Zbog toga, ako vam je do razvojnih prilika, imate, što veli onaj, jednu soluciju u dve varijante – preseli se srpski rode, da l’ u Beograd na izbore, da l’ preko po novu priliku.

„KAKO

PITANJA, ODGOVORI

KOMENTARIŠETE POSETU KINESKOG PREDSEDNIKA SRBIJI?”

STEFAN VLADISAVLJEV,

programski direktor

Fondacije BFPE

Poseta Ši Đinpinga Srbiji je od strane zvaničnika i političkog vrha Republike Srbije klasifikovana kao istorijska. Iako je neupitno da je poseta lidera jedne od najmoćnijih država na svetu velika stvar, nije bilo očigledno šta je samu posetu činilo istorijskom.

U samoj pripremi posete, akcenat je stavljan na simbolizam koji klasifikuje odnose dve države, isticanje čeličnog prijateljstva, ali i pozivanje na zajedničke momente tragedije u ne tako dalekoj prošlosti. Isticana je kulturna saradnja i 25 godina od bombardovanja kineske ambasade koja je porušena za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Međutim, ono što jeste nedostalo jesu bili neki konkretni rezultati. Nakon što se poseta završila mi je zapravo i možemo okarakterisati kao istorijsku. Pored toga što je potpisano 28 biletalnih ugovora koje bi na konkretne načine trebalo da pospeše saradnju između Srbije i Kine, ono što je najviše privuklo pažnju jeste to što su dva lidera potpisala izjavu o pridruživanja Srbije Zajednici zajedničke budućnosti.

DR NENAD STEKIĆ

naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu

Druga poseta kineskog predsednika od 2016. godine će u velikoj meri ostaviti trag na savremene srpsko-kineske odnose. Saglasnost dve strane po pitanju izgradnje zajedničke budućnosti za čovečanstvo na principima egaliteta u međunarodnopolitičkom delovanju, ali još važnije, uzajamnog poštovanja teritorijalne celovitosti druge strane, dovešće do boljeg pozicioniranja Srbije u složenim međunarodnim okolnostima. Poseta predsednika Sija Parizu iznedrila je blagi spoljnopolitički détente i prioritizaciju Evropske unije u kineskoj spoljnoj politici. To potvrđuje i održan trilateralni sastanak sa predsednicom Evropske komisije, čiji će jedan od ishoda na kraći rok dovesti do smanjenja pritisaka na zvanični Beograd po pitanju intenzivirane saradnje sa NR Kinom. Obema stranama je više nego jasno da u uslovima goruće bezbednosne krize u Ukrajini i na Bliskom Istoku, moraju da imaju usaglašenije stavove i pravce spoljnopolitičkog delovanja.

RADOMIR ALEKSIĆ

službenik u odeljenju ekonomije u Ambasadi Republike Indonezije u Beogradu

Nedavna poseta predsednika Sija jasno potvrđuje sve veće udaljavanje Srbije od primarnog cilja spoljne politike - punopravnog članstva u Evropskoj uniji - i približavanje partnerima sa Istoka. U poslednjih 10 godina, Srbija po pitanju članstva u EU nije mnogo napredovala, dok je robna razmena sa Narodnom Republikom Kinom povećana čak 140 puta. Potpisana izjava o zajedničkoj budućnosti dokaz je i prioriteta nove Vlade Republike Srbije, gde Evropska unija više nije na prvom mestu. Doček kakav je priređen predsedniku Siju nije priređen do sada niti jednom evropskom zvaničniku. U vreme kada se Republika Srbija suočava sa izazovima na međunarodnoj sceni, pre svega potencijalnim članstvom Kosova* u Savetu Evrope i glasanjem u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o rezoluciji u Srebrenici, Vlada Srbije i Predsednik traže podršku u odbrani svojih nacionalnih interesa, koju će pre naći na Istoku nego na Zapadu, što je jasna poruka predsednika upućena i značajnim međunarodnim akterima sa Zapada.

ZAPADNI BALKAN U EU

POZIV ISTORIJE ILI JOŠ

JEDNA IZGUBLJENA PRILIKA

Politika proširenja je vrlo često isticana kao najuspešnija politika EU, a koja je od nje stvorila ekonomskog džina i ujediniteljku Evrope. Međutim, ova politika je, usled odsustva pravovremenih reakcija na uticaje trećih aktera, od EU u našem regionu stvorila političkog patuljka, a u Ukrajini vojnog mrava. Da li EU spremna da iskoristi trenutak i integriše države kojima je (odavno) mesto u ovom ekskluzivnom klubu?

Piše: Andrijana Lazarević, RESECO

Andrijana Lazarević, izvor: privatna arhiva

Pre nešto više od dve decenije, na Samitu u Solunu, državama Zapadnog Balkana je uslovno obećano članstvo i garantovana EU perspektiva. U okviru šireg procesa proširenja EU, pre tačno dvadeset godina, 1. maja 2004. godine, osam država Centralne i Istočne Evrope – Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka Republika, Slovačka, Mađarska i Slovenija, zajedno sa dva mediteranska ostrva, Kiprom i Maltom, formalno su postale članice EU. Dvadeset godina nakon velikog proširenja interesi Unije i spremnost država kandidata poklopili su se svega još tri puta i to u slučaju Bugarske i Rumunije (2007) i Hrvatske (2013).

Pregovori o pristupanju, nakon poslednjeg proširenja, odvijaju se u znatno izazovnijem međunarodnom kontekstu u poređenju sa onim iz devedesetih i dvehiljaditih. Ruska invazija na Ukrajinu posebno je potvrdila da EU nema još 20 godina za gubljenje te da „Evropa ne može sebi priuštiti da ima ’enklavu relativno slabih država’ u sredini kontinenta”.1 Stabilizacija susedstva tako postaje prioritet i Unija pravi konkretne, dotad teško zamislive korake: otvara pristupne pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom (decembar 2023) i Bosnom i Hercegovinom (mart 2024).

Da bi umirila sve glasnije kritičare o dvostrukim standardima u politici proširenja, EU je, kako

1  https://budapestbalkansforum.hu/ hot-spots-of-the-western-balkans/

to najbolje ume, odgovorila ekonomskim merama. U novembru 2023. godine Evropska komisija predstavila je Plan rasta za Zapadni Balkan za period 2024−2027, ekonomski program vredan šest milijardi evra. Cilj programa je smanjenje socio-ekonomskog jaza između država članica EU i Zapadnog Balkana, dalju integraciju regiona unutar Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM) i pripremu regiona za uključivanje u Jedinstveno tržište EU.2 Dobijanje sredstava uslovljeno je jasno mapiranim i sprovede -

Pregovori o pristupanju, nakon poslednjeg proširenja, odvijaju se u znatno izazovnijem međunarodnom kontekstu u poređenju sa onim iz devedesetih i dvehiljaditih. Da EU nema još 20 godina za gubljenje te da „Evropa ne može sebi priuštiti da ima ’enklavu relativno slabih država’ u sredini kontinenta”, posebno je potvrdila ruska invazija na Ukrajinu.

nim reformama, uz dodatni uslov za Srbiju i Kosovo da treba da se „na konstruktivan način angažuju u Dijalogu o normalizaciji odnosa uz posredovanje Evropske unije, odnosno visokog predstavnika”.3

U kontekstu oživljavanja rasprave o proširenju i pripremi same EU za

2  https://europeanwesternbalkans.rs/plan-rasta-za-zapadni-balkan-mala-sredstva-za-velike-ambicije/

3  https://www.eeas.europa.eu/eeas/komisija-predstavila-novi-plan-rasta-za-zapadni-balkan-uklju%C4%8Duju%C4%87i-6-milijardi-eura-bespovratne_bs?s=219

proširenje, Evropska komisija je u martu ove godine objavila i dokument o reformama i reviziji politika. Dokument najavljuje rad na detaljnim revizijama politika koji će početi od 2025. godine i fokusira se na implikacije proširenja u četiri ključne oblasti: vrednosti, politike, budžet i upravljanje.4

Ovim konkretnim potezima u oblasti proširenja, EU nastoji da se izbori sa „trostrukim izazovima: pokretanje pregovora o pristupanju, osmišljavanje efektivnijih politika pre proširenja kako bi se stabilizovale zemlje kandidati u veoma izazovnom geopolitičkom okruženju i neophodnost unutrašnje reforme EU”.5

Da li svi putevi vode u Brisel?

U martu ove godine još jednom je potvrđeno da se u Briselu intenzivno radi na procesu proširenja. Tada su se lideri EU saglasili o otvaranju pregovora o pristupanju Bosne i Hercegovine. To se dešava osam godina nakon što je ova država aplicirala za punopravno članstvo, i nakon što je u decembru donošenje te odluke odloženo, uz uslov da Bosna i Hercegovina usvoji niz zakona iz paketa od 14 prioriteta koje je EU definisala još 2018. Pregovarački okvir sada bi

4  https://europeanwesternbalkans.rs/ sta-su-glavne-poruke-iz-novog-dokumenta-evropske-komisije-o-reformama-pre-prosirenja/; Videti više na: https://commission. europa.eu/document/download/926b3cb2f027-40b6-ac7b-2c198a164c94_en?filename=COM_2024_146_1_EN.pdf

5  https://europeanwesternbalkans.rs/ewb-intervju-svarcer-eu-treba-da-tezi-spremnosti-za-prosirenje-do-2030-i-ohrabruje-kandidate-da-sto-pre-ispune-kriterijume/

trebalo da bude pripremljen i potencijalno usvojen u junu 2024, zajedno s Ukrajinom i Moldavijom.6

U junu se u Crnoj Gori, pored otvaranja letnje sezone na primorju, očekuje i zeleno svetlo kada je u pitanju IBAR, Izveštaj o ispunjeno -

Davkova pobedila je dosadašnjeg predsednika Steva Pendarovskog iz Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), dok je na parlamentarnim izborima VMRODPMNE osvojio 43 odsto glasova, a SDSM sa 15 odsto ostvario najlošiji rezultat u istoriji8 . Nakon

EU perspektiva za Severnu Makedoniju i Albaniju, skoro dve godine nakon što su pregovori počeli u julu 2022, izgleda kao da je u zastoju. EU integracije Severne Makedonije dodatno komplikuje nestabilna politička situacija.

sti prelaznih merila u poglavljima 23 i 24, a koja se odnose na vladavinu prava. Dobijanje IBAR-a je pokazatelj da je država napredovala u oblasti vladavine prava i da je spremna za narednu fazu u procesu, a ministarka za Evropske integracije Crne Gore Maida Gorčević ističe da za to postoje interni kapaciteti i resursi.7

EU perspektiva za Severnu

Makedoniju i Albaniju, skoro dve godine nakon što su pregovori počeli u julu 2022, izgleda kao da je u zastoju. EU integracije Severne Makedonije dodatno komplikuje nestabilna politička situacija. Građani Severne Makedonije su 24. aprila glasali u prvom krugu predsedničkih, a 8. maja u drugom krugu predsedničkih i na parlamentarnim izborima, na kojima je opozicioni VMRO-DPMNE ostvario dvostruku pobedu.. Njihova kandidatkinja Gordana Siljanovska

6  https://europeanwesternbalkans.rs/ewb-intervju-cerimagic-bez-implementacije-svih-14-kljucnih-prioriteta-bih-nece-postati-punopravna-clanica-eu/ 7  https://europeanwesternbalkans.rs/ewb-intervju-gorcevic-crna-gora-je-povratila-poziciju-lidera-u-politici-prosirenja/

izbora, očekuje se da će VMRODPMNE, uprkos etnopopulističkoj predizbornoj retorici koja bi mogla obnoviti napetosti sa Grčkom i Bugarskom, ostati posvećen putu EU integracija i raditi na deblokadi ovog procesa. Ostaje da se vidi kako će VMRO-DPMNE sprovesti neophodne ustavne promene, s obzirom na to da sada imaju mogućnost samostalnog sprovođenja istih. Kako su najvili, u radu će se fokusirati na borbu protiv korupcije, jačanje vladavine prava i ekonomski razvoj, što bi trebalo da izazove pozitivnu reakciju EU. Evropska unija je na decembarskom samitu odložila otvaranje prvih poglavlja i pregovora, jer Vlada u Skoplju nije uspela da sprovede ustavne izmene zbog otpora opozicije. Grčka u određenoj meri blokira pregovore sa Albanijom, te je tako put ovog dvojca prilično neizvestan.

Konačno, deset godina nakon otvaranja pretpristupnih pregovora Srbije sa EU – nakon 22 otvorena

8  https://www.bbc.com/serbian/lat/ balkan-68981271

i dva zatvorena poglavlja i gotovo tri godine apstinencije u otvaranju novih poglavlja (od 2021. godine), menjanja metodologije dva puta, svih sprovedenih reformi, i niza drugih uslovljavanja i dopunjavanja – čini se da se sve svodi na to da je „potreban jak strateški pristup spoljnopolitičkim odnosima”.9 Put Beograda i Prištine je osuđen na međuzavisnost. Bez normalizacije odnosa nema napretka – bez priznanja nema članstva, iako to (zasad) nije jedinstven stav svih država članica. Ostaje opcija da se primeni kompromis zacrtan u Ohridskom sporazumu,10 koji se smatra rešenjem prihvatljivim za sve strane. Za uključivanje pomenutog sporazuma i aneksa u pregovarački okvir, nedostaje još formalna potvrda Saveta za opšte poslove Unije.11 Prethodno je Odbor stalnih predstavnika država članica Evropske unije jednoglasno odlučio da uključi sporazum postignut u okviru dijaloga između Kosova i Srbije u pregovaračko Poglavlje 35.

Izbori, izbori, izbori

Napredak u procesu proširenja dodatno komplikuje super izborna godina, kako mnogi nazivaju 2024. godinu, tokom koje će biti

9  https://eukonvent.org/odrzana-konferencija-nkeu-klaster-6-spoljni-odnosi/ Aleksandar Vučić i Aljibin Kurti su 18. marta 2023. godine u Ohridu postigli dogovor o Aneksu primene Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, oko kojeg su se složili 27. februara iste godine u Briselu.

10  https://www.glasamerike.net/a/balkan-srbija-kosovo-pregovaracki-okvir-evropska-unija-eu-ohridski-sporazum-obaveze/7571831.html 11  https://www.glasamerike.net/a/balkan-srbija-kosovo-pregovaracki-okvir-evropska-unija-eu-ohridski-sporazum-obaveze/7571831.html

održani izbori u više od 50 zemalja.12 I građani EU imaće priliku da izađu na izbore za Evropski parlament, a koji će se održati od 6. do 9. juna. Evropski parlament igra ključnu ulogu u procesu proširenja i unutrašnjih reformi EU, a od rezultata ovih izbora zavisiće i odluka šefova država i vlada koji su okupljeni u Savetu EU o tome ko će predvoditi Evropsku komisiju u novom petogodišnjem mandatu.

Osim izbora za Evropski parlament, sedam nacionalnih izbora u državama članicama EU do kraja godine može značajno uticati na

EU sada, više nego ikad, mora odlučiti koji će pristup slediti: onaj zasnovan na zaslugama, za koji, čini se, vremena nema ili geostrateški, za koji će kasno biti kasnije!

dinamiku unutar Evropskog saveta. Dodatno, očekuju nas i predsednički izbori u SAD, čiji će rezultati imati bitne implikacije na EU, ali i na Zapadni Balkan.

Kao i dosad, brzina reformskih procesa će u svim zemljama Zapadnog Balkana u velikoj meri zavisiti od političke (i izborne volje) – kako na domaćem tako i na evropskom nivou.

Hello Brussels, this is Balkan calling!

Politika proširenja je vrlo često isticana kao najuspešnija politika EU koja je od nje stvorila ekonomskog džina i ujediniteljku Evrope. Međutim, ova politika je i usled odsustva pravovremenih reakcija na uticaje trećih aktera i propuštanja istorijskih prilika, od EU na Zapadnom Balkanu stvorila političkog patuljka, a u Ukrajini vojnog mrava.

Međutim, na osnovu prethodno istaknutih inicijativa, čini se da je EU spremna da iskoristi trenutak i prihvati ovaj „poziv istorije”13 da integriše države kojima je odavno mesto u ovom ekskluzivnom klubu. Kao što prof. dr Dejan Jović ističe, pitanje Zapadnog Balkana je i danas strateški važno za celu Evropu, te mu treba pristupiti kroz

politiku zajedničkog prijema. „EU ne može biti uverljiva kad najavljuje članstvo Ukrajine i drugih kandidata za članstvo u zemljama postsovjetskog megaregiona, ako već tri decenije nije uspela u integrisanju Balkana, u kojem je već 24 godine (od 1999. godine) mir. Sledstveno, ovakav pristup bio bi značajan i za rešavanje najtežeg pitanja regiona – Kosova.”14

EU sada, više nego ikad, mora odlučiti koji će pristup slediti: onaj zasnovan na zaslugama, za koji, čini se, vremena nema ili geostrateški, za koji će kasno biti kasnije!

12  Više na: https://www.danas.rs/svet/svetska-super-izborna-2024-godina-vise-milijardi-ljudi-izlazi-na-izbore/;

13  https://europa.rs/ buducnost-zapadnog-balkana-je-u-eu/

14  https://eupregovori.bos.rs/progovori-o-pregovorima/analize/1463/4333/novi-pristup-prosirenju---svi-za-jednog-jedan-za-sve.html

PRIJEM CRNE GORE U EVROPSKU UNIJU BI MOTIVISAO CEO REGION

Vjerujem da je region pun mladih talenata, ljudi čija će energija i znanje – ako se usmjeri na pravu stvar – doneti veliku pobjedu mira i prosperiteta. Naše je da ih motivišemo da krenu drugačijim putem i da postignu ono što njihovi roditelji nijesu mogli: da se takmiče u dobru i da preko granice svoje države vide prijatelje sa kojima žele graditi svijetlu budućnost.

Intervju priredili: Milan Hiber, Miljana Jovanović, Branislav Cvetković

dr Dritan Abazović, izvor: R. Koprivica

Kišna sreda. Na putevima gužve i zastoji. U poslepodnevnim satima, kada se završava radno vreme, celokupna motorizovana sila, desetine i desetine automobila, sliva se sa Voždovca kako bi se, preko Komande, dokopali auto-puta, Južnog bulevara ili Slavije. Međutim, jedan od malobrojnih auta ide u suprotnom smeru, ka adresi Bulevar oslobođenja 177, gde je Beogradska otvorena škola. U njemu je bivši predsednik Vlade Crne Gore i predsednik Građanskog pokreta URA – dr Dritan Abazović. Povod za njegovu posetu BOŠ-u je predavanje koje drži studentima i studentkinjama Studija budućnosti.

Naša redakcija je iskoristila priliku da sa Dritanom Abazovićem razgovara, između ostalog, o odnosu politikologa i političara, etici, odnosu Evropske unije prema regionu, ulozi Crne Gore u oživljavanju ideje proširenja Evropske unije, te uticaju mladih na procese i uspehe koje njihovi roditelji nisu uspeli da ostvare.

PROGOVORI O PREGOVORIMA:

Zadovoljstvo nam je da imamo priliku da upravo u prostorijama Beogradske otvorene škole razgovaramo s Vama. Često se u javnom mnjenju mešaju pojmovi političar i politikolog, a opet, Vi ste i jedno i drugo. Za početak, kako ste se odlučili za studije političkih nauka?

DRITAN ABAZOVIĆ : Jedan sam od rijetkih u generaciji koji je još na početku srednje škole znao

šta želi studirati. Uvijek su me privačile političke nauke, a sebe bih najprije okarakterisao kao filozofa. Nijesam mislio da ću završiti u politici, ali eto sticaj okolnosti je to omogućio. U svakom slučaju, trudim se da uvežem teoriju i prak-

ordinarna politika zaista loše djeluje na kreativnost. Akademsko iskustvo pomoglo mi je mnogo u karijeri. Vjerujem da me je teorijsko znanje zadržalo na kursu koji je dobar, te da mi kompas nije nestao bez obzira na oluju dešavanja

Podržavam napore Ukrajine, Moldavije i Gruzije. Bio sam u Kijevu još u junu 2022. godine da pružim podršku predsjedniku Volodimiru Zelenskom na putu Ukrajine ka EU. Međutim, opasno je reći da će za nekoga važiti fast track, a za nekoga ne. Ako se to desi, stvoriće se slika da što jedna država ima više problema, to brže napreduje ka EU. Vjerujem da to nije nikome u interesu.

su. Neko sam ko je uvijek govorio javno o nepravdi. Tako je bilo praktično od djetinjstva, pa me stoga ne čudi što se danas bavim ovim poslom. Ipak, priznajem da mi je draže kad me neko nazove politikologom, nego političarem. O političarima i dalje, sa pravom, imam rezervisano mišljenje.

POP: Tokom studentskih dana bavili ste se izgradnjom mira, a kasnije i odnosima politike i etike. Koliko Vam je akademsko angažovanje značilo za praktični politički angažman?

DA : Tačno, praktično od srednje škole, pa kasnije i na studijama, bio sam aktivan učesnik brojnih škola i događaja koji su imali za cilj promociju ljudskih prava i pomirenja u regionu. Tako sam i stigao do Univerziteta u Oslu, gdje sam završio Studije mira. Kasnije, kako je situacija kod nas u regiji postajala sve bolja i stabilnija, posvetio sam se etici. I dalje pokušavam da sačuvam mentalnu higijenu baveći se naukom, jer dnevna,

na javnoj sceni. Naprosto, edukacija je kao sidro – drži vas čvrsto ako ne odustanete od onoga što nalaže struka.

POP: Možemo li reći da je odnos Evropske unije prema Zapadnom Balkanu pretežno uslovljen interesima i realpolitičkim težnjama ili prepoznajete određenu formu etičke i moralne dužnosti prema regionu kao sastavnom delu evropske zajednice?

DA : Evropska unija se umnogome promijenila u odnosu na ono što je bila njena inicijalna ideja. Danas je više određena realpolitičkim zahtjevima nego onim što je bila zamisao nakon Drugog svjetskog rata. U odnosu na region, njihova politika djeluje konfuzno, protežući se lepezom od sjaja do očaja. Mada, i mi smo zaslužni za to. Smatram da je za zemlje regiona najbitnije da shvate da je ispunjavanje uslova članstva važno zbog naših građana, a ne zbog EU. Regionu je uvijek trebao neko na koga će se ugledati, kao i

određeni motivator da nas usmjerava naprijed, jer sami nismo skloni brzim transformacijama. Bilo bi dobro da i EU osjeti neku obavezu više prema našem regionu, jer to nije samo ekonomski značajno već ima i svoju bezbjednosnu komponentu. Bojim se da to ipak nije primarno mišljenje u Briselu.

POP: Crna Gora je jedina država u regionu koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja. Kakav je stav građanki i građana o budućem članstvu? Prepoznaju li važnost članstva u Uniji i benefite koje ono nosi ili im više odgovara trenutni status?

DA : Crnogorsku društvo je skoro nepodijeljeno kada je u pitanju podrška članstvu u EU. To znatno olakšava posao, jer nemamo internih dilema. Pitanje je samo dinamike ispunjavanja obaveza. Stojim pri stavu koji stalno ponavljam – Crna Gora je idealna država da oživi ideju proširenja u EU, posebno nakon izlaska Ujedinjenog Kraljevstva! Crna Gora je država koja ima dobre odnose sa svim susjedima, relativno je mala, pa samim tim se na nju ne gleda kao na neku veliku konkurenciju ostalim članicama.

POP: Proces pregovora za sve države Zapadnog Balkana predstavlja dugotrajni proces. Na koji ga način donosioci odluka mogu ubrzati i zavisi li on od političke volje ili ipak političke (ne)odgovornosti?

DA : Mnoge stvari smo i do sada mogli završiti brže. Odlika država

Zapadnog Balkana je da kalkulišu i da sporo donose odluke. Volio bih vidjeti kako se to mijenja i unaprjeđuje. Naravno, ne može se sve desiti preko noći, ali je zaista žalosno da jedan te isti politički narativ imamo po deset ili dvadeset godina. Smatram da moramo i trebamo brže.

POP: Evropska unija je nedavno objavila Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan 2024−2027. Ovaj plan podrazumeva dodatna sredstva za države koje ispune neophodne reforme. Kako komentarišete ovaj plan i smatrate li da on može dovesti do željenih rezultata?

DA : Još prije nego što je usvojen taj plan, na nivou lidera Zapadnog Balkana razgovarali smo o tome na jednom sastanku u Tirani. Lično, saglasio sam se sa metodologijom. Zašto? Zato što je ra-

Ako želimo u EU, moramo se ponašati kao oni. To znači da sa susjedima moramo imati najbolju saradnju i da protok ljudi i roba mora ići nesmetano.

zumljiva. Do sada je sve zavisilo od volje i političkog momentuma u Briselu, a sada je drugačije. Dakle, ko odradi reforme dobija novac, ko zakasni ne može računati na isti. Na taj način i prema građanima je lakša komunikacija, jer će se jednostavnije adresirati odgovornost.

POP: Za Evropsku uniju Zapadni Balkan predstavlja jedinstvenu

celinu. Upravo, Plan rasta pred viđen je za region u celosti. Kako Vama deluje ideja o istovremenom pristupanju svih zapadnobalkanskih partnera Uniji i teži li Unija tome?

DA : Crna Gora nije zagovornik toga iako svim našim susjedima želimo sve najbolje. Realno je da, imajući u vidu okolnosti, naša država može brže završiti domaće zadatke. Zatim bismo za tako nešto očekivali nagradu, a smatram da bi to bio veliki stimulans za zemlje regiona kada bi, na primjer, Crna Gora postala članica EU. Da li je to realno, ostaje da se vidi, ali svakako je krajnji cilj da cijeli region Zapadnog Balkana, prije ili kasnije, postane dio EU.

POP: Jačanjem dobrosusedskih odnosa kroz različite oblike multilateralne saradnje države regiona mogu doprineti bržoj integraciji. Prema Vašem mišljenju, koji bi bili najbolji načini za ovu formu saradnje? Smatrate li da je inicijativa Otvoreni Balkan jedna od njih i ukoliko da, kakva je njegova budućnost?

DA : Nema puta u EU bez održive regionalne politike. Prosto rečeno, ako želimo u EU, moramo se ponašati kao oni. To znači da sa susjedima moramo imati najbolju saradnju i da protok ljudi i roba mora ići nesmetano. U tom kontekstu, važna je komponenta i razvoj jedinstvenog regionalnog tržišta. Svaka inicijativa koja ide u tom pravcu uvijek je dobrodošla. Na njih ne treba gledati kroz

ime, već kroz ono što mogu da ponude. Smatram da je Otvoreni Balkan, isto kao Berlinski proces, ponudio mogućnost veće komunikacije i saradnje zemalja regiona. Zbog toga je i podržavam, kao i 70 drugih inicijativa koje imaju regionalni karakter.

POP: Kakav uticaj na buduće članstvo regiona mogu imati kandidature Ukrajine, Moldavije i Gruzije? Mogu li se one shvatiti kao znak istinske težnje Unije za proširenje, što bi dalo podstrek i našem regionu, ili će ova odluka izazvati negativne reakcije, usled utiska da ove države napreduju u procesu preko reda?

DA : Mi ne propagiramo sebičnu politiku koja bi značila da ne želimo da se i drugim država koje žele u EU ne pruži šansa.

Međutim, moramo biti realni i pravila moraju biti ista za sve. Ako to nije princip onda stvaramo anarhiju i posljedice mogu biti zaista teške. Dakle, podržavam napore Ukrajine, Moldavije i Gruzije. Bio sam u Kijevu još u junu 2022. godine da pružim podršku predsjedniku Volodimiru Zelenskom na putu Ukrajine ka EU. Međutim, opasno je reći da će za nekoga važiti fast track, a za nekoga ne. Ako se to desi, stvoriće se slika da što jedna država ima više problema, to brže napreduje ka EU. Vjerujem da to nije nikome u interesu. Podrška svimaje svakako prisutna, ali se mora znati neki red.

POP: Imali ste priliku da razgovarate sa studentima i studentkinjama Studija budućnosti, u okviru obrazovnog programa Beogradske otvorene škole. Kakva je uloga

mladih u izgradnji boljih regionalnih odnosa? Nose li nove generacije i novu, mirniju budućnost Zapadnom Balkanu?

DA : Uloga mladih generacija je odlučujuća za budućnost regiona. Ako oni ne krenu drugačije, sve će ostati isto. A svaka stagnacija je i degeneracija. Vjerujem da je region pun mladih talenata, ljudi čija će energija i znanje – ako se usmjeri na pravu stvar – doneti veliku pobjedu mira i prosperiteta. Naše je da ih motivišemo da krenu drugačijim putem i da postignu ono što njihovi roditelji nijesu mogli: da se takmiče u dobru i da preko granice svoje države vide prijatelje sa kojima žele graditi svijetlu budućnost. Odgovornost za to je ogromna, ali i cilj je veliki i plemenit.

UKIDANJE VIZA ZA KOSOVSKE SRBE

DUGO ČEKANA SLOBODA KRETANJA

U trenutku kada je EU odobrila viznu liberalizaciju za Srbiju 2009. godine, jedan od uslova za zeleno svetlo bio je da građani Srbije s prebivalištem na Kosovu i Metohiji budu izuzeti iz primene ove odluke. Kada su 2023. godine EP i Savet usvojili odluku o viznoj liberalizaciji za građane Kosova, ona je važila samo za nosioce kosovskih pasoša, a isključila je sve one koji poseduju pasoš Koordinacione uprave Srbije. Drugim rečima, nosiocima srpskih pasoša na KiM postalo je skoro nemoguće da dobiju vizu i putuju u EU. Tome se konačno nazire kraj.

Piše: Miloš Pavković, Centar za evropske politike

Miloš Pavković, izvor: Medija centar

Građani koji žive na teritoriji Kosova1 (i Metohije), bilo da su državljani Kosova ili Srbije, bili su jedini na prostoru Zapadnog Balkana koji do 2024. godine nisu imali bezvizni pristup državama članicama šengenskog prostora. Sve ostale države regiona su ranije za to dobile svetlo, dok je Kosovo čekalo odluku Saveta EU punih osam godina nakon što je Evropska komisija preporučila ukidanje viza za građane Kosova (2016).

Imajući u vidu kako je proces vizne liberalizacije tekao za ostale zemlje Zapadnog Balkana (vidi Tabelu 1), jasno je da je vizna liberalizacija za Kosovo došla znatno kasnije u odnosu na ostale, kao i da je sâm proces duže trajao. I dok je za ostale države nakon preporuke Komisije, Savet brzo usvajao odluku o viznoj liberalizaciji, praktično u istoj godini, kod Kosova to nije bio slučaj. Evropska komisija (EK) je još 2016. godine u svom četvrtom izveštaju o Kosovu, koji je uzeo u obzir sigurnosne i migratorne rizike, preporučila Savetu pozitivnu odluku u smislu vizne liberalizacije, a Savet je potvrdio viznu liberalizaciju tek 2023. godine, u odluci da se vize za građane Kosova ukidaju počevši od 1. januara 2024. godine.

Kažnjavanje kosovske vlade

Razlozi za ovako prolongiran i komplikovan proces vizne liberalizacije

1  Ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.

Država Preporuka EK

Bosna i Hercegovina

EP i Saveta

Crna Gora 2009 2009

(Severna) Makedonija 2009 2009 2009

Srbija 2009 2009 2009

Kosovo* 2016 2023 2024

Nosioci pasoša Koordinacione uprave RS / April 2024? ?

Tabela 1. Uporedni prikaz procesa vizne liberalizacija za zapadnobalkansku šestorku

za Kosovo leži pre svega u činjenici da je status Kosova kao države upitan među državama članicama EU.2 Nedostatak jedinstva u EU o Kosovu je često bio uzrok otežanog donošenja odluka, a potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) predstavlja takav primer.3 Rizik od povećanog priliva ilegalnih migranata, tražilaca azila i radnika na crno s Kosova bio je još jedan od strahova pojedinih EU članica nauštrb vizne liberalizacije. Međutim, iako su nerešen status Kosova i strah od masovnog iseljavanja građana s Kosova u EU igrali važnu ulogu u odlaganju odluke o viznoj liberalizaciji, ključni razlog treba tražiti u nedostatku napretka u dijalogu s Beogradom i procesu normalizacije odnosa. Vizna liberalizacija bila je važna poluga EU u okviru politike uslovljavanja kako bi

2  Pet država članica EU ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu: Grčka, Slovačka, Rumunija, Kipar i Španija.

3  S obzirom na to da je prethodna praksa bila da se SSP ratifikuje svaka država članica pojedinačno, EK se u slučaju Kosova odlučila za drugačiji pristup. SSP je sklopljen tako da pokriva samo one oblasti koje su isključiva nadležnost EK, bez potrebe da sve članice EU ratifikuju sporazum pojedinačno, kako bi se izbegla blokada nepriznavača.

stimulisala političku volju Prištine da se aktivno angažuje u dijalogu i postizanju napretka u normalizaciji odnosa sa Srbijom. Kako je uspeh u normalizaciji odnosa bio veoma ograničen, države članice predstavljene u Savetu EU, na neki način su kažnjavale vladu Kosova tako što su odluku o viznoj liberalizaciji odlagale unedogled.

Diskriminacija Srba

U trenutku kada je EU odobrila viznu liberalizaciju za Srbiju 2009. godine, jedan od uslova za zeleno svetlo bio je da građani Srbije s prebivalištem na Kosovu i Metohiji (KiM) budu izuzeti iz primene ove odluke. Takav stav EU obrazložen je sigurnosnim problemima i nemogućnošću Srbije da garantuje za ove državljane, s obzirom na to da nema faktičku vlast na teritoriji KiM. U skladu sa zahtevima EU, Vlada Srbije je osnovala posebno telo – Koordinacionu upravu, koje je izdavalo pasoše za sve državljane RS koji imaju stalnu adresu prebivališta na teritoriji AP KiM. Za nosioce pasoša Koordinacione

uprave nije važila vizna liberalizacija, već su oni morali da apliciraju za šengensku vizu, kao i svi ostali građani s Kosova.

Kada su 2023. godine EP i Savet usvojili odluku o viznoj liberalizaciji za građane Kosova, ona je važila samo za nosioce kosovskih pasoša, a isključila je sve one koji poseduju pasoš Koordinacione uprave Srbije. To je praktično značilo da će Srbi (ali ne samo oni, već i Albanci, Romi, Goranci i pripadnici drugih etničkih grupa koji poseduju pasoš Koordinacione uprave) ostati jedina etnička grupa na tlu Evrope bez vizne liberalizacije. Poslednji dostupni podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije o broju osoba koje poseduju pasoš Koordinacione uprave pokazuju da je to brojka od 97.000.4 Međutim, po proceni izvestioca EP Matjaža Nemeca, broj onih sa ovim pasošem iznosi 18.000. Ovakva odluka EP i Saveta dovela je nosioce srpskih pasoša na Kosovu u nezavidnu situaciju. Prvo, ostali su jedina grupa ljudi na Balkanu a i šire, u Evropi, bez vizne liberalizacije.5 Drugo, s obzirom na to da je na snagu stupila vizna liberalizacija za Kosovo, ambasade država članica su zatvorile svoja konzularna odeljenja koja su izdavala šengeske vize. To u praksi znači da je za nosioce srpskih pasoša postalo skoro nemoguće da dobiju vizu i putuju u EU. Oni su tako diskriminisani i u odnosu na

4  Podaci iz 2016. Procene su da je u 2024. taj broj verovatno manji usled iseljavanja.

5  U obzir su uzete evropske države koje imaju proEU političko opredeljenje i aspiracije ka članstvu u EU. Belorusija, Ruska Federacija i Turska ne spadaju u ovu grupu.

nosioce kosovskih pasoša i u odnosu na državljane ostalih balkanskih zemalja.

Kosovski pasoši (ni)su rešenje

Zvaničan stav vlade u Prištini je da je rešenje problema jednostavno: svi oni koji koriste pasoš Srbije, a žive na Kosovu, treba da ga zamene kosovskim, što bi takođe doprinelo i integraciji u kosovski politički i pravni sistem. Međutim, tu zapravo i nastaje problem. Jedan ozbiljan deo ove grupe ne poseduje ko -

Zvaničan stav vlade u Prištini je da je rešenje problema jednostavno: svi oni koji koriste pasoš Srbije, a žive na Kosovu, treba da ga zamene kosovskim, što bi takođe doprinelo i integraciji u kosovski politički i pravni sistem. Međutim, tu zapravo i nastaje problem. Jedan ozbiljan deo ove grupe ne poseduje kosovsku ličnu kartu ni državljanstvo, niti iste može dobiti iz različitih razloga.

sovsku ličnu kartu ni državljanstvo, niti iste može dobiti iz različitih razloga. Najčešće su to tehničko-administrativne prepreke usled činjenice da Kosovo ne priznaje odluke i rešenje srpskih

institucija (kako onih na Kosovu, tako i onih u centralnoj Srbiji). Pa se tako odluke sudova, centara za socijalni rad, katastra, matičnih knjiga itd. koje su neophodne za dokazivanje boravišta i dobijanje državljanstva smatraju nevažećim. Samim tim, jedan broj ljudi ne može da dobije kosovski pasoš i njihova jedina nada jeste vizna liberalizacija za pasoše Koordinacione uprave. Druga grupa jesu oni građani koji imaju prebivalište na Kosovu, ali su na privremenom radu ili školovanju u državama EU ili drugde u svetu, a koji su otišli pre proglašenja nezavisnosti Kosova. Oni takođe nemaju pravo na kosovski pasoš, a ni na srpski pasoš, i prinuđeni su da koriste pasoš Koordinacione uprave.

Ilustracija 1. Status vizne liberalizacije za države u procesu pristupanja EU

Dakle jasno je da zamena srpskih za kosovske pasoše nije rešenje, bar ne za sve. Kada se uzme u obzir da je izuzimanje pasoša Koordinacione uprave iz vizne liberalizacije Srbije pravdano činjenicom da Kosovo nije u režimu tzv. belog šengena, najbolje i logično rešenje jeste proširenje vizne liberalizacije koje bi obuhvatilo i nosioce pasoša Koordinacione uprave. I EU je shvatila je to, pa je

početkom marta 2024. godine EP imenovao izvestioca za ukidanje viza kosovskim Srbima. Izvestilac je predložio amandman na odluku EP o viznoj liberalizaciji za Srbiju iz 2009. godine, koja bi sada trebalo da obuhvati i Srbe (i ostale nosioce srpskog pasoša) s Kosova. Odbor Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE) usvojio je Nacrt izveštaja o viznoj liberalizaciji za

nosioce srpskih pasoša sa KiM početkom aprila. Nakon toga je EP i u plenumu usvojio Izveštaj izvestioca. Finalni korak jeste da Savet Evropske unije u nekom od narednih zasedanja potvrdi odluku odbora Parlamenta i time i formalno obezbedi slobodu kretanja svim građanima na Zapadnom Balkanu.

EKONOMSKE I DRUGE VEZE REGIONA

ZAJEDNIŠTVO NEMA ALTERNATIVU

Povezivanje je jedini put ukrupnjavanja rascepkanih sitnih privreda kakve su sve na Zapadnom Balkanu, a i šire, što će u konačnici ubrzati pridruživanje Evropskoj uniji, entitetu koji je i sam povezao male zemlje Evrope koje su shvatile da zajedno mogu mnogo više na svetskom tržištu nego zasebno. Ako je svima, od Grčke do Nemačke, jasno da na globalnom tržištu nemaju šta da traže jedna bez druge, onda i nama treba bude jasno da ni mi na evropskom tržištu nemamo šta da tražimo kao svaka država za sebe.

Piše: Aleksandar Milošević, Nova ekonomija

Aleksandar Milošević, izvor: Paola Felix Meza

Čitav Zapadni Balkan – Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Kosovo i Metohija – okružen je članicama EU. Taj se geografski položaj prelama na ekonomske, društvene i sve druge odnose. Brojke jasno pokazuju da Evropska unija ni za koga na ovim prostorima nema alternativu, ma šta pojedini političari govorili svojim biračima.

Šta poručuju brojevi?

Uzmimo Srbiju kao najveće tržište regiona. Skoro 60% srpske spoljne trgovine odvija se za članicama Evropske unije, a blizu 10% odlazi na CEFTA region, odnosno komšije koje nisu u EU. To znači da Evropska unija i oni koji žele da postanu njen deo čine čak 70% srpske trgovinske razmene. Preostalih 30% odlazi na ostatak sveta, gde još jedino Kina ima veći značaj, čineći nešto manje od desetine srpske spoljne razmene.

Mali se ne štite od malih preprekama, već se mali štite od velikih zajedništvom. Nažalost, ta misao često kao da ne dolazi do političara.

U kontekstu takvih brojeva: može li se uopšte razumno razmatrati bilo koja druga opcija sem evropske? Zatim, vrlo je rečita i struktura tih brojeva: u ukupnoj spoljnoj trgovini Srbije sa Kinom, dominira kineski uvoz nasuprot srpskom izvozu i to u odnosu 1 : 4 u korist kineskog uvoza. Nasuprot tome,

u saradnji sa EU, odnos je 1 : 1,16. Drugim rečima, iz zemalja EU uvozimo samo malo više nego što u njih izvozimo, dok je Kina država koja znatno više svoje robe plasira ovde nego što mi uspevamo da prodamo kod njih. Za male zemlje, poput svih sa Zapadnog Balkana, ovakva disproporcija ne donosi mnogo koristi.

S druge strane, kada se radi o CEFTA regionu, u slučaju Srbije postoji jasan suficit, što znači da kompanije iz naše zemlje prodaju više svoje robe i usluga na okolnim tržištima nego što sa njih uvoze. Tako je u 2023. Srbija u zemlje CEFTA izvezla robu vrednu 4,4 milijarde evra, dok je iz njih uvezla robu u vrednosti od 1,8 milijardi.

I dok se može reći da ovakav odnos najviše pogoduje baš Srbiji kao najvećem tržištu regiona, on zapravo dugoročno koristi i ostalim članicama ovog sporazuma o slobodnoj trgovini, budući da ukupna razmena među zemljama kontinuirano raste, što znači da se povećava izvoz svake članice ponaosob.

Sistem spojenih sudova

Nadalje, budući da je čitav region geografski kompaktan i međusobno kulturološki, istorijski, a dobrim delom i jezički povezan, razvoj jedne neminovno razvija i druge zemlje. Pa tako Crnogorsko primorje profitira od srpskih turista, na slave se nosi crnogorski Vranac, a u restoranima pije makedonski Tikveš. Srpski Bambi

i Imlek dominiraju na rafovima u BIH i Crnoj Gori. Tokom korone albanska Saranda je bila jedino more koje smo mogli da vidimo, a do njega se stizalo auto-putem preko KiM. Makedonci su kupili legendarni BIP, Slovenci Komercijalnu banku, Hrvati Grand

Investitori na region već gledaju kao na celinu, svesni da tržišta koja broje pola miliona ljudi, milion, dva ili šest, sama po sebi nisu dovoljna da opravdaju velika ulaganja bez kojih nema brzog razvoja.

kafu, a Srbi slovenački Fruktal i Telekom Republike Srpske. Da nije bilo pomoći iz Bosne, Srbija bi još teže prošla posle propasti TENT-a, a da nije bilo srpske pomoći, vakcinacija protiv kovida bi u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori počela kasnije. Trgovinski lanci prelaze granice u svakom smeru i bez ikakve zadrške, od Ljubljane do Beograda. To pokazuje da je ovaj region zapravo širi od termina Zapadni Balkan i da biznis možda i prvi razume važnost međusobne saradnje. Međutim, bitno je da tu važnost razume i politika.

Povezivanje – jedini put Širi pogled nam pokazuje da je saradnja najveća tamo gde postoji slobodna trgovina, a da je napredak najbrži tamo gde postoji saradnja. Investitori na region već gledaju kao na celinu, svesni da tržišta koja broje pola miliona ljudi, milion, dva ili šest, sama po sebi nisu dovoljna da opravdaju velika

POVEZIVANJE

ulaganja bez kojih nema brzog razvoja. Barijere koje politika često postavlja neće pomoći da jedna zemlja regiona zaštiti svoju privredu od konkurencije druge zemlje regiona, već će samo zatvoriti svoju ekonomiju za prilike koje dolaze iz cele Evrope i sveta.

Sve zemlje Balkana će se u budućnosti sresti na istom mestu. Da li će do njega doći sporo i razdvojeno, radujući se kad komšiji crkne krava, ili zajednički, brže, pomažući komšiji da tu kravu izleči, to je jedini izbor koji zapravo imaju.

Povezivanje je jedini put ukrupnjavanja rascepkanih sitnih privreda kakve su sve na Zapadnom Balkanu, a i šire, što će ubrzati pridruživanje Evropskoj uniji, entitetu koji je i sam povezao male zemlje Evrope koje su shvatile da zajedno mogu mnogo više na svetskom tržištu nego zasebno. Ako je svima, od Grčke do Nemačke, jasno da na globalnom tržištu nemaju šta da traže jedna bez druge, onda i nama treba bude jasno da ni mi na evropskom tržištu nemamo

šta da tražimo kao svaka država za sebe.

U tom smislu, projekat Otvoreni Balkan, kao šira nadgradnja CEFTA, već sada plaća dividende Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji. S jedne strane, otvaranje granica i ukidanje birokratije omogućilo je da kamioni prelaze iz jedne u drugu zemlju skoro bez stajanja, što olakšava trgovinu i čini izbor ove tri zemlje kao rutu za međunarodni transport privlačnijim nego pre Otvorenog Balkana. Građani Albanije i Severne Makedonije danas mogu da se zaposle u Srbiji pod jednakim uslovima kao domaće stanovništvo (i obratno), a tamošnje kompanije mogu da učestvuju na ovdašnjim tenderima. Građani sve tri zemlje iz jedne u drugu putuju samo s ličnom kartom.

Takođe, zemlje članice Otvorenog Balkana, jednom kada postanu deo Evropske unije, naviknute na ovakav otvoreni režim i prekograničnu saradnju, neće biti izložene poslovnom i administrativnom šoku kakav neminovno čeka

one koji se do samog ulaska u EU budu držale protekcionizma.

Mali se ne štite od malih preprekama, već se mali štite od velikih zajedništvom. Nažalost, ta misao često kao da ne dolazi do političara. Teret prošlosti, sujete, odmeravanja ne ko je veći, već ko je manji, fantazija značaja, izbori koji podstiču jeftino desničarenje, sve su to rupe na izlokanom putu našeg napretka zbog kojih ne možemo da vozimo brže, a ponekad čak skrećemo, pa krivudamo i gubimo se po seoskim kaldrmama dok ponovo ne izbijemo na glavni put.

Jedino dobro u tome je što sve te rute neminovno vode u Evropu, jer geografska, a i kulturološka, uslovljenost nikom ne ostavlja drugi izbor. Sve zemlje Balkana će se u budućnosti sresti na istom mestu. Da li će do njega doći sporo i razdvojeno, radujući se kad komšiji crkne krava, ili zajednički, brže, pomažući komšiji da tu kravu izleči, to je jedini izbor koji zapravo imaju. Sve ostalo je iluzija.

BUGARSKA I RUMUNIJA KA PUNOM ČLANSTVU U ŠENGENU

ZNAČAJ (POLU)OTVORENIH VRATA

Nove dve države u Šengenu su dobar signal i za Evropsku uniju kao nadnacionalnu zajednicu. Njihovo pristupanje naglašava posvećenost Unije dubljoj integraciji, što jača njen status kao inkluzivnog političkog i ekonomskog saveza.

Piše: Marko Todorović, Centar za evropske politike

Marko Todorović, izvor: privatna arhiva

Od 31. marta 2024. Bugarska i Rumunija delimično su postale članice šengenskog prostora. Svi putnici koji prelaze granice ove dve zemlje vodenim ili vazdušnim putem neće više morati da prolaze kroz komplikovane procedure i provere, bez obzira na to da li ulaze u ove zemlje ili dolaze iz njih. Nažalost, redova na kopnenim granicama biće i dalje, uzevši u obzir da je ukidanje kopnenih granica ostavljeno za budući period, čime je praktično odloženo i punopravno učešće u šengenskoj zoni.

Iako Evropska komisija već više od deset godina priznaje da su obe zemlje ispunile tehničke uslove za članstvo u šengenskom prostoru, njima nije bilo lako da obezbede podršku među zemljama članicama, čija je jednoglasnost potrebna za pristupanje novih država. Konkretno, najistrajniji protivnici Bukurešta i Sofije po ovom pitanju bile su Holandija i Austrija, zabrinute zbog mogućnosti povećavanja nelegalnih migracija, usled i dalje značajnog nivoa korupcije i organizovanog kriminala u ovim zemljama. I dok je Holandija u decembru prošle godine smekšala stav, Austrija je zahtevala finalne pregovore nakon kojih bi uklonila veto. U poslednjim danima decembra, nakon što su ispunjeni njeni zahtevi, postignut je dogovor i sa Austrijom. Tri ključna zahteva obuhvatila su: uvećano prisustvo Fronteks misije u obe ove zemlje, veća finansijska sredstva Evropske komisije usmerena na zaštitu spoljnih granica EU

ŠTA JE ŠENGEN I ZAŠTO JE ZNAČAJAN?

Šengenska zona, poznatija kao Šangen, predstavlja jedinstveno područje bez unutrašnjih graničnih kontrola i sa zajedničkom viznom politikom. Ime dolazi od Šengenskog sporazuma iz 1995. godine (potpisanom u luksemburškom gradiću Šengenu), kojim su postavljeni temelji ovoj zajednici država, u početku odvojenoj od članstva u tadašnjim Evropskim zajednicama. Tek kasnije, Amsterdamskim ugovorom iz 1997. godine šengenske odredbe formalno postaju deo prava EU. Šengen čini skup od 29 država članica, među kojima se, osim većine država EU, nalaze i Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn. Značaj Šengena je izuzetan za njene članice, jer olakšava putovanja, trgovinu i ekonomsku integraciju između zemalja koje su uključene. Građani tih zemalja mogu putovati unutar šengenskog prostora bez vize i pasoša, tj. samo uz posedovanje nacionalnih identifikacionih dokumenata. Takva pogodnost pomaže u povezivanju ljudi, podsticanju turizma i olakšavanju poslovne saradnje. Takođe, Šengen olakšava brzu i efikasnu trgovinu robom, jer eliminiše potrebu za carinskim kontrolama na međusobnim granicama država članicama. Da bi se slobodan protok ljudi i roba učinio što bezbednijim za sve učesnike, Šengen podrazumeva i složenu pravnu infrastrukturu koja teži jačanju pravne sigurnosti građana, uključujući i potrebu za harmonizacijom relevantnih delova nacionalnih zakonodavstava. Bezbednost se osigurava i strogim pravilima nadzora spoljašnjih granica radi sprečavanja ilegalnih migracija, organizovanog kriminala i drugih prekograničnih pretnji. U istu svrhu služi i visok nivo institucionalizacije policijske i pravosudne saradnje među državama. Sve ovo posledično donosi političku stabilnost i ojačano poverenje među državama i građanima.

i stroga kontrola na granicama, pre svega u pogledu pravovremene obrade zahteva za azil neregularnih migranata koji stižu na područje EU bez ličnih dokumenata.

Ekonomski značaj

Iako bi nesumnjivo ogroman ekonomski efekat bio ostvaren punim članstvom u Šengenu, i delimično

članstvo dvema zemljama može doneti značajne ekonomske koristi. U javnosti se najviše govorilo o uticaju na turizam. Ove zemlje imaju potencijal za bogatu turističku ponudu, uključujući primorski, planinski, gradski i seoski turizam, ali su ih dosad doživljavali kao tzv. egzotičnu Evropu, deo kontinenta na koje se retko zalazi. Olakšane procedure prilikom putovanja pružaju

šansu turističkim sektorima ovih zemalja da tu okolnost kapitalizuju i zabeleže rast. Ipak, ne treba imati nerealna očekivanja – turistima prolazak kroz pasošku kontrolu uglavnom ne predstavlja nesavladivu prepreku, mnogo je važnija turistička ponuda i infrastruktura.

Iako ove države u mnogim sferama i dalje kaskaju za drugim državama članicama, pristupanje Šengenu dokazuje da se one ipak postepeno pomeraju od periferije EU ka zemljama centra.

Osim turizma, članstvo u Šengenu ima potencijal da značajno unapredi trgovinu i strana ulaganja u Rumuniji i Bugarskoj. Eliminacija graničnih kontrola u vazdušnom i vodnom saobraćaju omogućiće brži i efikasniji transport robe, što rezultira smanjenjem vremena isporuke i logističkih troškova. Povećana efikasnost stvara povoljniju poslovnu atmosferu, čineći obe zemlje privlačnijim destinacijama za strane investitore. Takođe, otvaranje bezgraničnog tržišta podstiče i

lokalne kompanije na veći izvoz, širenje poslovanja i povećanje konkurentnosti. Sveukupno gledano, u srednjoročnom periodu, očekivani ekonomski rast popraviće socio-ekonomsku sliku dve zemlje i doprineti smanjenju socio-ekonomskog jaza sa ostalim državama članicama EU1

Politički značaj

Proširenje Šengena na Bugarsku i Rumuniju pokazatelj je stvarnog napretka, ali i njihove bolje percepcije u evropskim prestonicama. Iako ove države u mnogim sferama i dalje kaskaju za drugim državama članicama, pristupanje Šengenu dokazuje da se one ipak postepeno pomeraju od periferije EU ka zemljama centra. Tome ide u prilog i činjenica da je prošle godine Evropska komisija zvanično zatvorila Mehanizam saradnje i provere (CM) kojim su Sofija i Bukurešt bili podvrgnuti još od stupanja u članstvo, a što je bila prelazna mera za sprovođenje reformi u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ipak, čini se da će obe države morati da naprave još odlučnije korake u ovim

oblastima ne bi li odobrovoljile sve države članice da im se omogući Šengen i u kopnenom saobraćaju. Nove dve države u Šengenu su dobar signal i za Evropsku uniju

1

po glavi stanovnika nalazi na 78%, a Bugarska na samo 64% evropskog proseka.

kao nadnacionalnu zajednicu. Njihovo pristupanje naglašava posvećenost Unije dubljoj integraciji, što jača njen status kao inkluzivnog političkog i ekonomskog saveza. Naposletku, ovo je dobar pokazatelj i za sve države kandidate za članstvo u Uniji, jer još jednom potvrđuje da privremeni aranžmani s novim državama članicama imaju rok trajanja, nakon kojeg sledi faza novih oblika integracije i brže konvergencije sa starim članicama. Ovo je dobar pokazatelj i za sve države kandidate za članstvo u Uniji, jer još jednom potvrđuje da privremeni aranžmani s novim državama članicama imaju rok trajanja, nakon kojeg sledi faza novih oblika integracije i brže konvergencije sa starim članicama.

Prema podacima Eurostata iz 2023. godine, Rumunija se prema bruto društvenom proizvodu

KLIMATSKA PRAVDA

ODBRANA PRAVA NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU

Presuda protiv Švajcarske predstavlja presedan koji bi mogao postati nova pravna norma i otvoriti vrata novim tužbama i time dodatno povećati pritisak na države i kompanije da unaprede i donesu ambicioznije klimatske ciljeve, a koji bi bili u skladu s Pariskim sporazumom.

Piše: Predrag Momčilović, Centar za zelene politike

Predrag Momčilović, izvor: privatna arhiva

Danas će biti pretežno sunčano i veoma toplo uz slab, promenljiv vetar. Najviša dnevna temperatura iznosiće od 28°C do 32°C. U Beogradu živa u termometru mogla bi da dostigne 31°C. Iako ovo deluje kao prognoza vremena za topli letnji dan, radi se o sredini aprila. Naime, 14. april, ali i nekoliko dana pre i posle, biće zabeleženi kao dani s rekordnim dnevnim temperaturama. Prethodni rekord za 14. april zabeležen je 1939. kada je izmereno 26,6°C. I nije samo 14. april u pitanju, jer je mart 2024. bio najtopliji u Srbiji od kada se vrše merenja, s temperaturom od 3,7°C iznad proseka. Još gora situacija je bila u februaru 2024. godine, s temperaturom od 8,1°C iznad višegodišnjeg proseka. I nije Srbija tek neki izuzetak, ovaj trend je sličan svuda u svetu.

Ljudima čak više nisu potrebni podaci Republičkog hidrometorološkog zavoda da uvide da imamo letnje temperature u martu, da sneg već godinama gotovo da ne pada, da bagrem cveta skoro tri nedelje ranije, ali i da je u prethodnih nekoliko meseci bilo tek nekoliko kišnih dana. Klimatske promene su postale realnost i dok nekima (koji ne razmišljaju o posledicama) one ulepšavaju proleće, drugima zadaju puno glavobolja.

Dok temperaturni rekordi padaju svakodnevno, vlade i kompanije se načelno zalažu za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i utrkuju u brendiranju

sebe kao zelenih, klimatski prijateljskih. Međutim, mahom se ne odustaje od uobičajenog načina poslovanja, te emisije gasova sa efektom staklene bašte nastavljaju da rastu i probijaju rekordne vrednosti.

Klimatska pravda

Istovremeno s letnjim vrućinama u aprilu, došla je i vest da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo prvu klimatsku presudu, prema kojoj je Švajcarska zbog nedovoljno ambicioznih klimatskih ciljeva prekršila prava svojih stanovnika. Iako ova presuda nema mehanizam da natera državu da smanji emisije, ipak predstavlja prvi korak i verovatno otvara prostor za još klimatskih tužbi.

Klimatsku tužbu protiv Švajcarske podnele su žene starije od 64 godine, okupljene u udruženju građana pod nazivom Starije žene za zaštitu klime. Istovremeno, tužbu su takođe podneli mladi iz Portugala, kao i farmeri iz Francuske, ali nažalost rezultati ovih presuda nisu klimatski pozitivni. Ipak, to pokazuje da se sve više ljudi, različitih godina i zanimanja, pravno bori protiv klimatskih promena. Presuda protiv Švajcarske predstavlja presedan koji bi mogao postati nova pravna norma i otvoriti vrata novim tužbama i time dodatno povećati pritisak na države i kompanije da unaprede i donesu ambicioznije klimatske ciljeve, a koji bi bili u skladu s Pariskim sporazumom.

Mane dobrog mehanizma

Broj tužbi građana protiv vlada i kompanija značajno se uvećao prethodnih godina. Verovatno dosad najznačajnija tužba je iz 2015. godine, a koju su građani dobili protiv Holandije. U ovom slučaju, holandske sudije su donele presudu da procenat smanjenja emisija nije dovoljno ambiciozan i naložile da se napravi novi klimatski plan sa ambicioznijim smanjenjem emisija. Zbog toga je holandska Vlada zatvorila jednu elektranu nekoliko godina ranije nego što je planirano, što je dovelo do smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Klimatske tužbe još uvek nisu ušle u sudsku praksu u Srbiji, ali ne bi bilo iznenađujuće da uskoro, usled neambicioznih planova i u Srbiji, budu pokrenute prve klimatske parnice. A deluje da za njih ima dosta materijala.

Osim vlada, građani sve češće tuže i korporacije, pa je interesantna jedna presuda iz 2021. godine, takođe iz Holandije. Nakon tužbe građana, sud je doneo odluku da naftna kompanija Rojal Dač Šel smanji svoje emisije za 45% do 2030. godine.

Kako tužbe postaju sve značajniji mehanizam građana da vrše pritisak na vlast zarad ambicioznijih klimatskih ciljeva, uviđamo i drugu stranu medalje − procesi su često preskupi, traju godinama i iziskuju značajne resurse. Te resurse

građani često nemaju, dok velikim kompanijama ne predstavlja problem da unajme najbolje advokatske kancelarije i beskonačno produžavaju sudski proces.

Takođe, klimatski i ekološki aktivisti često bivaju ućutkivani tako što na njihove adrese stižu SLAPP tužbe. Kao što je poznato, namera tužioca koji koristi SLAPP nije da mu se usvoji tužbeni zahtev, već

Kako tužbe postaju sve značajniji mehanizam građana da vrše pritisak na vlast zarad ambicioznijih klimatskih ciljeva uviđamo i drugu stranu medalje − procesi su često preskupi, traju godinama i iziskuju značajne resurse. Te resurse građani često nemaju, dok velikim kompanijama ne predstavlja problem da unajme najbolje advokatske kancelarije i beskonačno produžavaju sudski proces.

da ograniči, ućutka i spreči svaku kritiku usmerenu protiv njega, da zastraši tuženog, ali i sve ostale koji bi mogli javno da istupaju protiv njega, što za posledicu ima cenzuru i autocenzuru.

Kako je u Srbiji?

Klimatske tužbe još uvek nisu ušle u sudsku praksu u Srbiji, ali ne bi

bilo iznenađujuće da uskoro, usled nedovoljno ambicioznih planova i u Srbiji, budu pokrenute prve klimatske parnice. A deluje da za njih ima dosta materijala. Srbija je tek pre nekoliko nedelja podnela treći izveštaj prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime. Osim što kasni više od tri godine s podnošenjem izveštaja, Srbija pokazuje i znatno slabije ambicije da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte od gotovo svih zemalja regiona.

Iako još uvek nema klimatskih tužbi, u Srbiji polako raste broj ekoloških tužbi i presuda. Viši sud u Beogradu je u septembru 2022. godine doneo presudu po tužbi Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i naložio „Elektroprivredi Srbije” (EPS) da višestruko smanji emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana zbog njihove opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Iako još uvek nije dala rezultate, ova presuda je barem malo pogurala ubrzanje rada na ugradnji filtera zarad smanjenja emisije sumpor-dioksida.

Na talasu ili pod talasom

Kada kažemo ljudska prava i osnovna ljudska prava, najčešće pomislimo na pravo na život, politička prava, slobodu, nediskriminaciju,

kretanje i sl. Tek poneko pomisli na socio-ekonomska prava koja su jednako važna, ali često zapostavljena. Retki će u ova prava svrstati i pravo na čistu životnu sredinu i pravo na nepromenjene klimatske uslove. Da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu zagarantovano je Ustavom Republike Srbije, ali je upitno koliko se to primenjuje u praksi. Još manje se primenjuje pravo da živimo u klimatskim uslovima koji će čitavom ekosistemu omogućiti nesmetanu dugoročnu reprodukciju.

Čini se da razvoj pravnih mehanizama za zaštitu klime predstavlja jedno od važnih polja borbe i da je jedna velika bitka dobijena time što je Evropski sud za ljudska prava doneo prvu klimatsku presudu. Ipak, očekuje nas još dosta borbe na ovom polju, a ona treba da bude u kombinaciji s borbom za klimatsku pravdu, koja mora ići i korak dalje od proste vladavine prava. Čini se da je danas svima poznato da živimo u oluji galopirajuće klimatske katastrofe, ali i u toj oluji nismo svi u jednakim pozicijama – neki su još uvek udobno smešteni na svojim jahtama, mnogi se ljuljaju u brodićima, a mnoštvo ljudi se, figurativno ali i bukvalno, davi u poplavama bežeći od klimatskih promena.