104. broj biltena Progovori o pregovorima - Evropa u 2024. godini

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP” koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

SADRŽAJ REČ UREDNIKA........................................................................................................4 O IZAZOVIMA Evropa u 2024. godini GDE SMO I ŠTA NAS ČEKA?......................................................................................6 O MILITARIZACIJI Esej BARUT NAD EVROPOM MIRIŠE...........................................................................10 O IZBORIMA Izbori za Evropski parlament MERENJA SKOKA UDESNO..................................................................................14 O OPORAVKU Ekonomske prognoze IZGLEDI POVOLJNIJI, OPREZ OPRAVDAN ...........................................................18 O AMBICIJI Evropski zeleni dogovor IZMEĐU IMPERATIVA RAZVOJA I ENERGETSKE BEZBEDNOSTI....................... 22 O OBEĆANJIMA Belgija na čelu Saveta Evropske unije ZAŠTITA, JAČANJE I PRIPREMA ....................................................................... 26

I M PR E S U M Progovori o pregovorima, broj 104, januar 2024. godine Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ) Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija www.bos.rs Urednici: Jelena Jorgačević, Branislav Cvetković, Miljana Jovanović Saradnici: Milan Hiber, Veljko Jovanović Autori: Branislav Cvetković, Mihajlo Kopanja, Dimitrije Milić, Dragana Dabić, Damir Dizdarević, Milja Zdravković Lektura i korektura: Marijana Milošević Dizajn i prelom: Damir Matić Ilustracije: Dana Tasovac

REČ UREDNIKA

J

anuar 2024. godine urednički tim je iskoristio za promišljanje o tome kakav nas svet čeka u narednim mesecima. Nismo išli tako daleko da govorimo o kraju istorije, niti da se prepustimo han­ tingtonovskoj ideji o sukobu civilizacija. Ali nesumnji­ vo su pred nama važna pitanja – energetska bezbed­ nost, ratovi, stanje ekonomije, vladavina prava. Svako od njih pokretalo je talas drugih pitanja i ubrzo smo skliznuli u začarani krug traganja za odgovorima. Što i jeste, složićete se, svrha našeg Biltena.

Uspomene poput čekanja u redovima i praznih rafo­ va usled ogromne inflacije devedesetih i dalje su žive u sećanju građana. Možda nas zato i nije mnogo iz­ mestila povećana inflacija uzrokovana pandemijom, oružanim sukobima i klimatskim izazovima. Dok su cene vrtoglavo rasle, a stanovi se izdavali po ba­ snoslovnim cenama, nismo imali mnogo izbora već da se potrudimo da preživimo. To bi mogla biti lekci­ ja o ekonomskom tigru koju bi trebalo pažljivo izučiti u 2024. godini.

Podsetili smo se bezbednosnih izazova sa kojima se svet, a posebno njegov evropski deo, suočio tokom prethodne godine, podvlačeći sva ona mesta i do­ gađaje iz kojih se mora naučiti važna lekcija. Ipak, teško je izvlačiti poruku iz sukoba koji i dalje traju, što opet ne znači da ne treba da pokušavamo.

Iako geografsko daleki, ratovi koji su u toku oblikuju međunarodne odnose i utiču na svakodnevicu svih nas. Teško je izbrojati sve krize i sukobe i uredno popisati njihove posledice i reći: „Evropo, svete, ne zveckaj oružjem, ostavi barut, nauči lekciju”. Zvuči to naivno, ali je od suštinskog značaja.

Nismo imali mnogo izbora ni na samim izborima, koliko god to paradoksalno zvučalo. O izborima, re­ zultatima i očekivanjima pisali smo u prethodnom broju, pa ćemo izbeći priliku da ponovo lamentira­ mo nad našim sudbinama. Nisu lake, ali su naše.

S druge strane, u 2024. godini čeka nas niz izbora u Evropi i možemo videti kako će izgledati odbrana vladavine prava – da li će to biti odbrana olovkom ili silom? Znamo na šta smo mi navikli.

Za kraj, ostavili smo prostor za obećanja, očekiva­ nja i predviđanja. Nismo gledali u karte ni u zvezde.

Razgovarali smo sa ekspertima i ekspertkinjama koji su nam davali odgovore, objašnjavali ono što ne razumemo i skretali pažnju na ono što moramo da naučimo. Lekcije su teške, ali važne. Nadamo se da će 2024. biti godina uspešnog učenja.

A nisu ni ratovi jedina lekcija koju smo propustili i koju treba savladati u novoj godini. Energetska (ne)­ bezbednost, tesno povezana sa ekonomskom kri­ zom, takođe je pokrenula niz pitanja o tome može li se Evropska unija postaviti kao samostalni klimatski lider uprkos čestoj neusaglašenosti država članica.

Pored klimatskih izazova koje svakodnevno ose­ ćamo, a u Beogradu i udišemo, građanke i građani bili su suočeni sa još jednim izazovom – inflacijom.

4

PROGOVORI O PREGOVORIMA

PITANJA, ODGOVORI

„KOJA ĆE REČ NAJBOLJE OPISATI STANJE U EVROPI TOKOM 2024. GODINE I ZAŠTO?” NEVENA ŠEKARIĆ STOJANOVIĆ Naučna saradnica, Institut za međunarodnu politiku i privredu

JOVICA PAVLOVIĆ Naučni saradnik, Institut za evropske studije

SLOBODAN GEORGIEV Urednik i novinar Nova S

Bezbednost

Izbori

Klackalica

Čini se da je evropski prostor po­ slednjih nekoliko godina obeležio diverzitet kriza – migrantska kriza, pandemijska kriza, energetska kriza, oružani sukob u Ukrajini…

U ovakvim uslovima (geo)poli­ tičkih kriza, bezbednost se, kao vrednost, vraća na velika vrata – bezbednost pojedinca, zajednice, energetska bezbednost, zajedni­ čka bezbednosna i odbrambena politika postaju lajtmotiv ne samo zvaničnih narativa već i konkret­ nih strategija, programa, akcionih planova. Međutim, insistiranje na ovakvim bezbednosnim narativi­ ma može imati i druge efekte; tako porast popularnosti desnice može značajno izmeniti politički pejzaž Evropskog parlamenta na pred­ stojećim junskim izborima, a po­ sledično uticati i na izbor predsed­ nika Evropske komisije, Evropskog saveta i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku.

Godine 2024. proći će u znaku iz­ bora za Evropski parlament, koji će se održati od 6. do 9. juna.

Ovi izbori mogli bi da predstav­ ljaju prekretnicu na planu spoljne i mnogih unutrašnjih politika EU, prevashodno zbog rastuće popu­ larnosti desno orijentisanih partija u mnogim državama članicama.

Očekujem da će pitanja vezana za energiju, inflaciju, ekonomski oporavak nakon pandemije, ali i pitanje daljeg pružanja podr­ške Ukrajini u ratu protiv Rusije, biti u prvom planu na ovim izborima.

2024. godina biće prelomna za Evropu. Rat na istoku, politička ne­ stabilnost koja je proistekla iz tog rata preti da dodatno oslabe ono što čini Evropsku uniju. Ova godi­ na će zato pokazati koliko otpor­ nosti ima u toj Uniji, što će stra­ teški odrediti i njeno mesto na globalnoj mapi uticaja. Evropa je možda najbolje mesto za život, ali nije i najefikasnije društvo, jer se SAD i Kina razvijaju mnogo brže od Starog kontinenta. Razume se, samo je u Evropi rat, nije ni u SAD ni u Kini, a Evropa je pokazala, kada je reč o energetskoj tranziciji da može brzo da reaguje i da na­ domesti nedostatke nastale zbog prekida saradnje sa Rusijom. Ta fleksibilnost i otpornost trebalo bi da bude primenjena i na izgradnju političke stabilnosti i odlučnijeg zaokruživanja Evropske unije koje se tiče najpre Zapadnog Balkana, a potom i drugih država na istoku Evrope.

5

O IZAZOVIMA

EVROPA U 2024. GODINI

GDE SMO I ŠTA NAS ČEKA? ŠANSA Za realizaciju političkih dogovora i obećanja, uticaće izbori za nove vlade i predsednike evropskih država. A tekuća godina donosi čak devet parlamentarnih i sedam predsedničkih izbora, počev od januarskih predsedničkih u Finskoj, do možda najzanimljivijih, parlamentarnih u Velikoj Britaniji krajem godine. Zatim su tu i izbori za Evropski parlament, kao i američki predsednički izbori. Drugim rečima, dinamike i neizvesnosti na pretek.

Piše: Branislav Cvetković, Beogradska otvorena škola

Branislav Cvetković, izvor: Beogradska otvorena škola

6

PROGOVORI O PREGOVORIMA

P

relistavajući naslovne stra­ ne biltena Progovori o pre­ govorima iz prošle godine, u potpisniku ovih redova javila se potreba da sumira 2023, te pruži nekoliko uvida o tome šta bi se sve od izazova po Srbiju, region, Evropu (ili uže Evropsku uniju, prim. aut.) moglo preneti i u 2024.

Tokom prelistavanja je preovlada­ valo pitanje: koje su reči domini­ rale prošlogodišnjom Evropom i koje će to činiti u narednim mese­ cima, bilo da je reč o našim, lokal­ nim, bilo o onim širim okvirima, uz jasnu svesnost o njihovoj ne­ prestanoj isprepletanosti?

Za početak, april u Briselu U aprilu, neblagotvorni Briselski sporazum navršio je deset godina svog važenja što je, valjda, evrop­ skim zvaničnicima bio jedan od povoda za novi pritisak na Beograd i Prištinu. Rezultat priti­ ska regionalnoj javnosti poznat je kao francusko-nemački plan.

Saglasni „u načelu” s tekstom plana, Beograd i Priština umiri­ li su evropske zvaničnike, ube­ leživši im još jedan poen u ru­ brici „Predupređenje sukoba na Balkanu”, pred redovne izbore za Evropski parlament, i dali im više prostora da se usmere na sukob koji je bio uzrok shvatanja da Evropa, odnosno Evropska unija, nije spremna za međuna­ rodne konflikte i svet u kojem je rat i dalje sredstvo rešavanja sporova.

Zamišljena kao mirovni projekat, baziran na ekonomsko-kulturnom povezivanju i empirijski lako doka­ zivom, mada i lako opovrgnutom, činjenicom da zemlje koje trguju ne ratuju, Evropska unija je prošle godine pokazala da ne može pru­ žiti jednoglasan, adekvatan odgo­ vor na izazove sa kojima je suoče­ na, a oni su verovatno najveći od kada je Unija nastala.

Fokus – Ukrajina, godina treća Najpre, ruska agresija na Ukrajinu obznanila je da su oružani sukobi u Evropi mogući i realni, a činjeni­ ca da će 24. februara tekuće go­ dine agresija ući u treću godinu svog trajanja ukazala je na nedelo­

Zbog toga će, neminovno, u godi­ ni pred nama, rat u Ukrajini osta­ ti bezbednosno-ekonomski priori­ tet (iako je Uniji napad Hamasa na Izrael na trenutak skrenuo fokus), koji već umnogome jeste i još će suziti prostor za vojnu neutral­ nost. I dok se Srbija tobož tom ne­ utralnošću diči, Finska je postala članica NATO-a, a okončalo se i čekanje turskog „da”, te se oče­ kuje da i Švedska završi sa admi­ nistrativnim peripetijama i u toku 2024. postane punopravna člani­ ca najjače vojne alijanse u svetu.

Pored bezbednosne preraspodele u Evropi, potpisivanjem Treće de­ klaracije o produbljivanju saradnje između Evropske unije i NATO-a, Evropska unija je priznala da nema vojne resurse da se bori na svojim istočnim granicama, te je povratak militarizacije Evrope po­ stala normalnost – ulaganje u na­ oružanje, tehnologiju i razmatra­ nje o vraćanju služenja vojnog roka, odnosno ulaganje u ljude.

Evropska unija je priznala da nema vojnih resursa da se bori na svojim istočnim granicama, te je povratak militarizacije Evrope postala normalnost – ulaganje u naoružanje, tehnologiju i razmatranje o vraćanju služenja vojnog roka, Izbori koji dolaze odnosno ulaganje u ljude. tvornost ekonomskih sankcija.

Krpljenjem rupa u procesu stabi­ lizacije Zapadnog Balkana, podr­ žavanjem statusa kvo i prećutnim prihvatanjem izbornih rezultata u Srbiji (jedino se Evropski parla­ ment buni, mada upitna je njego­ va moć, a uz to i njegov sastav će uskoro biti drugačiji), Evropska unija kupila je sebi vreme da više svojih resursa usmeri ka pružanju adekvatnog odgovora ruskoj agre­ siji na Ukrajinu.

7

Paralelno s bezbednosnim, odi­ grava se i političko grupisanje, te podsticaji da se, pre svega Ukrajina, ali i Moldavija i Gruzija priključe drugim zemljama (čitaj Zapadnom Balkanu) u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

A kada proces pristupanja ide sporo, onda su geostrateški ra­ zlozi dovoljno snažni da daju im­ puls maltene blaženopočivšem procesu integracije, uz obećanja da se sprema novi paket pomoći

O IZAZOVIMA

od šest milijardi evra za Zapadni Balkan i pristup tržištu Unije i da nema razloga razmatrati bilo koju drugu do evropske spoljnopoliti­ čke orijentacije.

Međutim, ovo su obećanja.

Dobrim delom, na njihovu, kao i na realizaciju drugih političkih dogo­ vora, uticaće izbori za nove vlade i predsednike zemalja Evrope.

Evropu tekuće godine čeka čak

vojnu pomoć SAD Evropi, odno­ sno Ukrajini.

blaže odluke usmerene ka Ruskoj Federaciji.

Na nadnacionalnom nivou oče­ kuju nas junski izbori za Evropski parlament, odnosno nov sastav Evropske komisije, na kojima će, za razliku od nacionalnih, i oni stariji od 16 godina moći da uče­ stvuju. U središtu ovog takmiče­ nja biće sukob desnih evroskep­ tika i vrednosno konzistentnih

Iako je uspešno smanjila zavi­ snost, smanjivši uvoz i pronašav­ ši alternativu ruskim energentima, nastavak izgradnje Evropske unije kao globalnog klimatskog lidera takođe će zavisiti od ishoda izbo­ ra u nacionalnim državama Unije i onima za Evropski parlament.

A kada proces pristupanja ide sporo, onda su geostrateški razlozi dovoljno snažni da daju impuls maltene blaženopočivšem procesu integracije, uz obećanja da se sprema novi paket pomoći od šest milijardi evra za Zapadni Balkan i pristup tržištu Unije i da nema razloga razmatrati bilo koju drugu, do evropske spoljnopolitičke orijentacije. Međutim, ovo su obećanja. devet parlamentarnih i sedam predsedničkih izbora, od januar­ skih predsedničkih u Finskoj do, možda najzanimljivijih, parlamen­ tarnih u Velikoj Britaniji, krajem godine. Nije neophodno ni pome­ nuti da ishod izbora za najmoć­ niju političku funkciju, predsedni­ ka Sjedinjenih Američkih Država, može značajno uticati na transa­ tlantsku saradnju, te pre svega na

proevropskih snaga, koje iz ciklu­ sa u ciklus imaju stabilnu većinu.

Međutim, u ovoj utakmici, shod­ no međunarodnim okolnosti­ ma, čeka ih možda i najteži test.

Ukoliko se desi iznenađenje na izborima za Evropski parlament, možemo očekivati manje šanse za podsticaj proširenju Unije u na­ rednih pet godina, konzervativnije stavove o migracijama, možda i

8

Konačno, produženje rata u Evropi neminovno vodi ka daljim sukobi­ ma; količina resursa je ograničena, što Evropu i Uniju dovodi u nezgo­ dan položaj u kojem se moraju bi­ rati prioriteti za ulaganje. Uz poten­ cijalno smanjeno prisustvo SAD u Evropi, Unija će birati sopstvenu zaštitu zbog mogućeg proširenja sukoba, što Ukrajinu može osta­ viti samo sa evropskim ciničnim, a kako to u zapadnom svetu lepo zvuči – thoughts and prayers.

Ukratko, godina pred nama obeća­ va da će biti jedna od analitički naj­ zanimljivijih, najsurovijih i ekonom­ ski najizazovnijih. Ni više superlativa ni manje (opravdanog) optimizma.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

9

O MILITARIZACIJI

ESEJ

BARUT NAD EVROPOM MIRIŠE Naoružavanje je jedna stvar. Ali onoga trenutka kada se celokupno društvo krene animirati i opremati za potencijalni sukob, mi zaista govorimo o militarizaciji.

Poslednjih meseci se i to dešava. U Švedskoj, Nemačkoj, pa čak i NATO-u, lideri su jasno i nedvosmisleno rekli svojim građanima – spremajte se za rat. Evropa se ne samo materijalno, već i u duhu priprema za svet u kojem mira nema, niti će ga skoro biti.

Piše: Mihajlo Kopanja, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu

Mihajlo Kopanja, izvor: China Radio International

10

PROGOVORI O PREGOVORIMA

M

ira više nema, niti će ga skoro biti. Vreme je da se pomirimo s tom činjeni­ com. Otkad se završio Hladni rat, učvrstilo se ubeđenje da је epoha tradicionalnih oružanih suko­ ba nestala. Generacije studena­ ta (uključujući i mene), prećutno su učene da im istorijska isku­ stva neće mnogo biti od koristi.

Jednostavno, vreme takvih zbi­ vanja je prošlo zauvek. Kako smo samo pogrešili! Otkad je pande­ mija utihnula, talas sukoba prepla­ vio je svet. Na Kavkazu, Bliskom Istoku, u Africi, Jugoistočnoj Aziji i Istočnoj Evropi. Svet ratu­ je, a perspektive mira i diplomat­ skih rešenja danas deluju goto­ vo nemoguće. Pogledajte samo šta se sve dogodilo u posled­ njih godinu dana: Niger je nasta­ vio talas vojnih pučeva u Africi; Azerbejdžan je izvršio oružane operacije u Nagorno-Karabahu, čime je dodatno učvrstio kontro­ lu nad tim regionom; zaoštrili su se odnosi u Tajvanskom moreuzu sa sve većim strahovima od kine­ sko-tajvanskog rata; otpočele su vojne operacije Izraela u pojasu Gaze kao odgovor na teroristički napad Hamasa; dodatno je zaoš­ trena situacija u Jemenu, s napa­ dima Huta na brodove u Crvenom moru; ređe pominjan rat u Sudanu koji je već odneo preko 10.000 ži­ vota; ali i skorašnja razmena vatre između Irana i Pakistana.

Zašto je stanje takvo pitanje је za neke druge stupce. Nas interesuje kako takvo stanje utiče na Evropu i na evropske države. Kratak od­ govor je – Evropa se militarizuje.

Dugo su Evropu karakterisale reči nekadašnjeg ministra spoljnih po­ slova Belgije Marka Ejskensa da je ekonomski džin, politički patuljak i vojni crv. Od 1991. godine do skoro, situacija se u vojnom smislu nije promenila. U protekle tri decenije, gotovo svaka upotreba vojne sile od strane evropskih država, poje­ dinačno ili u koaliciji, bila je suoče­

saznanje za Evropu – ona za rat nije spremna! Doduše, zaprepa­ šćeni su bili najpre obični građa­ ni, a mnogo manje donosioci od­ luka. Godinama su odbrambeni budžeti većine evropskih država bili svesno držani na ispod dogo­ vorenog NATO minimuma od 2% BDP-a. To je proizvelo tri ključna problema. Prvo, vojna oprema je

Došlo je do rapidnog porasta izdvajanja za odbranu u Evropskoj uniji. Prema podacima SIPRI-a, evropska izdvajanja za odbranu su dostigla stare hladnoratovske nivoe, s najvećim porastom zabeleženim u: Finskoj, Litvaniji, Švedskoj i Poljskoj. na sa značajnim ograničenjima.

Prisetimo se samo Libije. Ipak, Evropi vojna sila baš i nije bila po­ trebna. Iako se godinama u evrop­ skim kuloarima govorilo o ideji strateške autonomije, ništa zna­ čajno nije učinjeno. Jednostavno, ušuškana pod američkim bezbed­ nosnim štitom, Evropa nije mora­ la da brine o takvim „trivijalnosti­ ma”. To ni na koji način ne znači da nije bila suočena sa izazovima.

Migrantska kriza je bila enorman izazov. Ekonomska kriza ništa manja. Ali nijedna ni druga nisu unosile strah u kosti evropskom vojnom i političkom establišmen­ tu kao što to čini današnja per­ spektiva mogućeg i nadolazećeg rata. *** Onoga trenutka kada je prvi ruski vojnik ušao u Ukrajinu, situacija se promenila i Evropi su postale jasne dve stvari: da rat nije iskorenjen i, još gore, da nije daleko. Nedugo zatim, dolazi do izražaja još gore 11

postala nefunkcionalna. Tokom NATO vežbe krajem 2022. godi­ ne, svih 18 nemačkih tenkova koji su učestvovali nije funkcionisalo.

Drugo, postoji značajan nedosta­ tak zaliha municije. U Izveštaju Skupštinskog odbora za nacio­ nalnu odbranu i oružane snage Francuske iz februara 2023. na­ vedeno je da Francuska ima mu­ nicije da izdrži svega nekoliko nedelja intenzivnog rata. Treće, i najproblematičnije, Evropa nema dovoljno adekvatne vojno-indu­ strijske kapacitete da navede­ na dva problema prevaziđe. BAE Systems, jedna od najvećih kom­ panija britanske odbrambene in­ dustrije je u 2022. navela da bi joj bilo potrebno između 30 i 36 me­ seci da bi ponovo pokrenula pro­ izvodnju M777 haubica. Zbog toga i ne treba da čudi činjeni­ ca da, dok SAD pomaže Ukrajini u vojnoj opremi, pomoć zemalja Evropske unije je pre svega finan­ sijska. Kada svemu tome doda­ mo problem s popunjenošću ljud­ stvom u oružanim snagama, kao

O MILITARIZACIJI

na primer u Holandiji, i sve teže regrutovanje novog kadra, kao u Nemačkoj, postaje evidentno da je otpočinjanje rata u Ukrajini zate­ klo Evropsku uniju kao nikad ma­ njeg vojnog crva.

Međutim, Ukrajina je predstavljala gamechanger. Vrlo brzo su politič­ ka i vojna rukovodstva evropskih država zaista shvatila početnu rečenicu ovog teksta – da mira nema i da ga neće skoro biti.

Eskalacijom situacije u Ukrajini, drugim sukobima u svetu, ali po­ sebno saznanjem da nije spre­ mna, Evropa se okrenula ka milita­ rizaciji. Od marta 2022. do danas, potezi evropskih država u tom po­ gledu su išli u tri pravca. Prvo, do­ skoro neutralne države, Švedska i Finska, odrekle su se takvog sta­ tusa. Doduše, moram prizna­ ti da se o ideji njihovog pristupa­ nja NATO-u razmatralo i pre rata u Ukrajini, ali je otpočinjanje otvo­ renog oružanog sukoba otkloni­ lo svaku sumnju u takvu odluku.

Dok je Finska već članica NATO-a, Švedska će, prema izjavi Jensa Stoltenberga, postati članica do jula 2024. Drugo, došlo je do znat­ nog porasta izdvajanja za odbranu u Evropskoj uniji. Prema podacima SIPRI-a, evropska izdvajanja za od­ branu su dostigla stare hladnora­ tovske nivoe, s najvećim porastom zabeleženim u: Finskoj, Litvaniji, Švedskoj i Poljskoj. Štaviše, evrop­ ske države su se obavezale da će ovaj trend ne samo nastaviti već i nadmašiti. Nemački kancelar Olaf Šolc je još tokom 2022. godine na­ javio ulaganja od 100 milijardi evra u modernizaciju vojske. Francuska

je usvojila šestogodišnji plan ula­ ganja od 413 milijardi evra u iste svrhe. Slične najave čule su se i u Italiji. Svi problemi nefunkcional­ ne tehnike, nedostatka municije i nedostataka vojno-industrijskih kapaciteta se očekuju da budu u potpunosti prevaziđeni do kraja ove decenije. Čak i ponovni govo­ ri o povratku obaveznog služenja vojnog roka upućuju da će pitanje nedostatka ljudskih kapaciteta biti rešeno.

Izjave da se evropske države spremaju za veliki sukob do kraja decenije ne treba tumačiti kao stratešku procenu, već kao nadanje – jer će im, ako sve bude idealno, najmanje toliko vremena trebati da se pripreme. Međutim, adekvatna organizacija, adekvatno komandovanje i, naročito, adekvatno odlučivanje neće doći tako lako i brzo.

Međutim, poslednji korak je pre­ sudan da bismo govorili o milita­ rizaciji Evrope – pojava otvorene ratne retorike visokih zvaničnika evropskih država u javnom dis­ kursu. Naoružavanje je jedna stvar. Ali onoga trenutka kada se celokupno društvo krene animira­ ti i opremati za potencijalni sukob, mi zaista govorimo o militarizaci­ ji. Poslednjih meseci se i to deša­ va. U Švedskoj, Nemačkoj, pa čak i NATO-u, lideri su jasno i nedvo­ smisleno rekli svojim građanima – spremajte se za rat. Evropa se ne samo materijalno, već i u duhu priprema za svet u kojem mira nema, niti će ga skoro biti.

12

*** „Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka”, čuvene su Njegoševe reči. Međutim, u strateškom smislu, boj ipak (do)­ biju bolje planiranje, bolja orga­ nizacija i bolje komandovanje.

Militarizovaće se Evropa, u to ne treba sumnjati. Savezništva će se učvrstiti; oružje će se proizvesti ili kupiti; srca junačka će polako ali sigurno biti formirana. I za to će biti potrebno snage i vremena.

Zbog toga, izjave da se evropske države spremaju za veliki sukob do kraja decenije ne treba tumači­ ti kao stratešku procenu, već kao nadanje – jer će im, ako sve bude idealno, najmanje toliko vremena trebati da se pripreme. Međutim, adekvatna organizacija, adekvat­ no komandovanje i, naročito, ade­ kvatno odlučivanje neće doći tako lako i brzo. Svi smo svesni kompleksnosti i tromosti evrop­ skog mehanizma odlučivanja.

U ratu, tome nema mesta. Da bi militarizacija Evrope nešto zna­ čila, biće potreban visok stepen kohezije, brzina odlučivanja i po­ gotovo jednostarešinstvo da bi mogla ujedinjeno i efektivno de­ lati. Barut nad Evropom miriše, ali samo po sebi to neće biti dovolj­ no. U svetu bez mira, militarizaci­ ja Evropi neće biti dovoljna da bi (p)ostala akter kakav nastoji biti.

Za to će biti potrebna mnogo du­ blja transformacija.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

13

O IZBORIMA

IZBORI ZA EVROPSKI PARLAMENT

MERENJA SKOKA UDESNO Tvrda desnica je u početku bila tek protesni šum u Evropskom parlamentu, zatim malobrojna grupa ljudi koja je postavljala nezgodna pitanja visokim zvanicama Parlamenta, a zatim i relevantan protestni glas. Mogu li sada ove snage postati dovoljno velike da učini Evropsku uniju disfunkcionalnom?

Piše: Dimitrije Milić, Novi treći put

Dimitrije Milić, izvor: Novi treći put

14

PROGOVORI O PREGOVORIMA

P

red gotovo svake izbore za Evropski parlament u do­ maćem i međunarodnom javnom mnjenju javlja se već uve­ liko poznata, panična atmosfera.

Mediji šire strahove, pišu o po­ bedi evroskeptične desnice i mo­ gućnosti da Evropska unija bude uzdrmana iznutra, a pojedini idu tako daleko i da najave raspad EU nakon izbora. Uprkos, uglav­ nom solidnim, rezultatima stra­ naka na evroskeptičnoj desnici, njihov udeo poslanika u klupama Evropskog parlamenta bude ne­ dovoljan za veći uticaj, a protestni glas unutar EU institucija mahom ostane irelevantan.

Viktora Orbana, jaki anketni rezul­ tati austrijskih slobodara, šved­ ske tvrde desnice ili flamanskih separatista mogu biti samo do­ puna tom trendu. Ohrabrenje za proevropske snage svakako jesu slabi ili tek osrednji rezultati tvrde

Ipak, ovog puta, veliki uspon de­ snice u Evropi u poslednje dve go­ dine i pobede u nekim državama mogu napraviti određene proble­ me u funkcionisanju Brisela. Veliki udeo antisistemske desnice u po­ slaničkim klupama može stvoriti matematičke probleme za dogo­ vor funkcionalne i vrednosno do­ sledne većine, što bi ugrozilo veli­ ki broj politika i ugušilo reformske inicijative. Postavlja se pitanje ko­ like su maksimalne mogućno­ sti evroskeptika da ugroze rad Evropske unije i izazovu nove poli­ tičke prepreke i probleme.

desnice u većini istočnoevropskih država članica i u mediteranskim državama, sa izuzetkom Italije, gde se i vlast Đorđe Meloni poka­ zala u praktičnom smislu mahom umerena.

Za početak, loš signal i uverti­ ra za majske izbore je pobeda Gerta Vildersa u Holandiji, pret­ hodna pobeda Đorđe Meloni u Italiji, dobri brojevi za Nacionalno okupljanje Marin le Pen u anke­ tama i preko 20% u anketama za tvrdo desnu Alternativu za Nemačku. Stabilna vlast Fideza

Prve ovogodišnje ankete Europe Elects i Der Föderalist ukazuju da bi proevropske grupacije partija imale potrebnu većinu, uprkos padu broja poslanika u odnosu na glasanje 2019. Ta većina bi po proceni pala sa 420 na oko 370−380 poslanika od potrebnih 356.

Od šuma do značajne buke Naravno, kada se radi o izbori­ ma i postizbornom periodu, uvek je reč i o matematici i konkret­ nim brojevima, iz kojih proizilazi i dalji politički uticaj. Evropski desni evroskeptici su s vremenom po­ većavali svoj procenat podrške i značaj. Na evropskim izborima 2009. imali su ukupno oko 9% gla­ sova, da bi taj udeo 2014. pora­ stao na oko 11% i došao do vrhun­ ca 2019. sa skoro 19% podrške evropskih birača. Na ovogodiš­ njim izborima deluje da ovaj skup političkih snaga može preći i 20% glasova, što bi značajno povećalo njihovu ulogu u briselskoj politici.

15

Tvrda desnica je u početku bila tek protestni šum u Evropskom parlamentu, zatim malobroj­ na grupa ljudi koja je postavlja­ la nezgodna pitanja visokim zva­ nicama Parlamenta, a zatim i relevantan protesni glas. Mogu li sada ove snage postati dovolj­ no velike da učini Evropsku uniju disfunkcionalnom?

Nakon prethodnih izbora za Evropski parlament, proevrop­ ske grupacije desnog centra, so­ cijaldemokrata i liberala uspele su da formiraju dosta funkcional­ nu većinu od 420 od 705 poslani­ ka. Ukoliko minimalna većina ove tri grupacije stranaka od 353 po­ slanika ne bude moguća, funkci­ onisanje Evrope će u velikoj meri zavisiti od kompromisa. Deo ovih kompromisa se možda bude ogle­ dao kroz tvrđu politiku prema azilu i migrantima, manjim intere­ sovanjem za proširenje, mekšom politikom prema Rusiji i Kini, kao i manjim mogućnostima za am­ bicioznije reforme Evropske unije.

U suštini, takav scenario bi dao dosta političke moći evropskoj evroskeptičnoj desnici, ali i zele­ nima i evroskeptičnoj levici. Prvi bi verovatno iskoristili svoju politi­ čku moć da, uz snage mejnstrim evropske desnice (EPP), progura­ ju dosta agende koju ove stranke promovišu i u državama u kojima su deo vlasti, dok bi druga grupa bila dosta moćna kada je u pitanju pomeranje Brisela ka više ekolo­ ških regulacija. Međutim, najveći izazov ostaje rizik disfunkcional­ nosti EU, jer bi on podrazume­ vao nemogućnost izglasavanja

O IZBORIMA

predloga, što bi dodatno smanji­ valo poverenje birača u evropske institucije. One i danas deluju gla­ sačima dosta udaljene, previše birokratski usmerene, a njihova slabost da isporučuju konkretne rezultate može staviti EU na ozbi­ ljan test na narednim evropskim izborima.

Oprezno s populizmom Ipak, prve ovogodišnje ankete Europe Elects i Der Föderalist uka­ zuju da bi proevropske grupaci­ je partija imale potrebnu većinu, uprkos padu broja poslanika u od­ nosu na glasanje 2019. Ta većina bi po proceni pala sa 420 na oko 370−380 poslanika od potreb­ nih 356. U tom smislu, ona osta­ je ranjiva na potencijalne promene raspoloženja birača do početka glasanja 6. juna. Kriza u Gazi i pro­ palestinski protesti, inflacija, rat u

Ukrajini, migrantsko pitanje i ener­ getske nestabilnosti pomagale su tvrdoj desnici da ostvari dobitke u najskorijim izbornim ciklusima.

Slični potencijalni nepredviđe­

Bez obzira na izvesniji trijumf proevropskih grupacija stranaka i njihove mogućnosti za većinu, veći izazov za Evropsku uniju ostaje generalno pomeranje biračkog tela ka desnici i populizmu. ni događaji mogu biti od pomoći evroskepticima.

Bez obzira na izvesniji trijumf pro­ evropskih grupacija stranaka i nji­ hove mogućnosti za većinu, veći izazov za Evropsku uniju osta­ je generalno pomeranje biračkog tela ka desnici i populizmu. Osim samih partija na ekstremnoj desni­ ci, značajan deo mejnstrim stra­ naka pomerio se ka delu njihovih

16

pozicija. Evropski narodnjaci usvojili su velik deo antimigrant­ skih politika, kao i deo socijalde­ mokrata, poput onih u Slovačkoj ili Danskoj. Za razliku od tvrde de­ snice, koju karakterišu i autoritar­ ne tendencije, što se može videti kroz primere Poljske ili Mađarske, mejnstrim stranke ostaju domi­ nanto prodemokratske i posveće­ ne evropskoj ideji. Njihov opsta­ nak na vlasti u Briselu garantuje i jak prodemokratski i proevrop­ ski glas u srcu Evrope. Međutim, evropski birači sve više okrenuti udesno i skloniji populističkoj ko­ munikaciji i politici mogu biti naj­ veći izazov za Evropu u 2024. i godinama koje dolaze. Suzbijanje nativističkih, autoritarnih i dema­ goških tendencija lakše je izvršiti u političkoj sferi nego menjati kod birača, a drugo je trenutno važnije od prvog.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

17

O OPORAVKU

EKONOMSKE PROGNOZE

IZGLEDI POVOLJNIJI, OPREZ OPRAVDAN U ovoj godini Evropu očekuje blagi ekonomski oporavak. Međutim, visoke kamatne stope, geopolitičke tenzije i politička neizvesnost, kao i fiskalna ograničenja, umanjuju izglede za rast evropskih ekonomija.

Piše: Dragana Dabić, Institut za međunarodnu politiku i privredu

Dragana Dabić, izvor: privatna arhiva

18

PROGOVORI O PREGOVORIMA

P

očetkom 2023. godine eko­ nomisti su mahom upozo­ ravali na potencijalne rizi­ ke od inflacije koja bi mogla da se otrgne kontroli centralnih bankara i da izazove novu finansijsku krizu i globalnu recesiju. Predviđalo se da evropskoj ekonomiji preti stagfla­ cija, odnosno spoj visoke inflacije, uporno niskog ekonomskog rasta i visoke nezaposlenosti. Na kraju godine je postalo evidentno da je najlošiji scenario izbegnut. Svetska privreda je porasla za oko 3%, infla­ cija je na silaznoj putanji, dok su tr­ žišta rada pokazala izdržljivost i pri­ lagodljivost. Okolnost da je došlo do značajnog pada inflacije u od­ sustvu duboke recesije, iznenadila je mnoge. Ekonomske prognoze za 2024. godinu su daleko povoljnije.

Da li je opasnost prošla ili je sadaš­ nji umereni optimizam tržišnih ana­ litičara ipak preuranjen?

Iako je uspela da prebrodi gubi­ tak snabdevanja ruskim gasom, Evropa će ostati ranjiva i u 2024. godini. Iako se očekuje dalji pad stope inflacije, ona će i dalje osta­ ti iznad ciljanih 2% Evropske cen­ tralne banke. Evropska komisi­ ja prognozira rast od oko 1,2% u ovoj godini na nivou evrozone, i od oko 1,3% na nivou Evropske unije.

Delom i zbog delovanja negativ­ nih demografskih činioca, očeku­ je se da će se i u narednim godi­ nama biti zabeležen tek skroman rast evropske ekonomije. Visoke kamatne stope i nastupanje novih eksternih ekonomskih šokova iza­ zvanih geopolitičkim tenzijama, upozoravaju da opasnost od reci­ je nije prošla.

Iako je uspela da prebrodi gubi­ tak snabdevanja ruskim gasom, Evropa će ostati ranjiva i u 2024. godini. Iako se očekuje dalji pad stope inflacije, ona će i dalje osta­ ti iznad ciljanih 2% Evropske cen­ tralne banke. Evropska komisi­ ja prognozira rast od oko 1,2% u ovoj godini na nivou evrozone, i od oko 1,3% na nivou Evropske unije.

Delom i zbog delovanja negativ­ nih demografskih činioca, očeki­ vanja su da će i u narednim godi­ nama biti zabeležen tek skroman rast evropske ekonomije. Visoke kamatne stope i nastupanje novih eksternih ekonomskih šokova, izazvanih geopolitičkim tenzija­ ma, upozoravaju da opasnost od recesije nije prošla.

Glavni izazovi za evropsku ekono­ miju u 2024. godini su: inflacija, usporavanje ekonomija Nemačke i Kine, troškovi energetske tranzi­ cije, nastavak vojne i finansijske pomoći Ukrajini i druga geopoli­ tička previranja.

Stari ekonomski problemi i u novoj godini Jedan od najvećih ekonomskih izazova u 2023. godini bila je borba s rastom cena. Očekivalo se da će nagli prelazak na strožu monetarnu politiku u 2022. godi­ ni dovesti do skoka nezaposle­ nosti i usporavanja rasta. Uprkos višim kamatnim stopama i iza­ zovnom ekonomskom okruže­ nju, na evropskim tržištima rada nije bilo ozbiljnijih turbulenci­ ja. S druge strane, visoki troško­ vi pozajmljivanja i volatilnost na

19

tržištima energenata odvraćaju investitore, umanjujući izglede za rast. Restriktivna monetarna poli­ tika će i dalje biti u fokusu tokom

Delom i zbog delovanja negativnih demografskih činilaca, očekivano je da će i u narednim godinama biti zabeležen tek skroman rast evropske ekonomije. Visoke kamatne stope i nastupanje novih eksternih ekonomskih šokova, izazvanih geopolitičkim tenzijama, upozoravaju da opasnost od recesije nije prošla. većeg dela tekuće godine. U naj­ širem smislu, istrajavanje inflator­ nih pritisaka uslovljeno je posledi­ cama pandemije, ratom u Ukrajini, efektima klimatskih promena (po­ plave, suše itd.), ali i pređašnjom ekspanzivnom fiskalnom i mone­ tarnom politikom.

Drugi pogled na Nemačku Tokom poslednje decenije i po evropske krize su se smenjivale, a Nemačka je predvodila odgovo­ re na njih. S visokim trgovinskim suficitom i najvišim kreditnim rej­ tingom, ona se pojavila u ulozi svojevrsnog garanta stabilnosti evrozone. Međutim, kritičari po­ litike štednje, odnosno fiskalne suzdržanost po meri Nemačke oduvek su upozoravali da njen ekonomski model u kojem je ta­ koreći puna zaposlenost udruže­ na s niskim stopama rasta zapra­ vo ukazuje na problem u pozadini − vrlo spor rast produktivnosti.

Danas se o nemačkoj ekonomiji

O OPORAVKU

sve više govori u kontekstu sta­ gnirajućih zarada, sumornih de­ mografskih podataka, kašnjenja u digitalizaciji, neadekvatnih inve­ sticija i opasnosti od zaostajanja za međunarodnom konkurenci­ jom (npr. oštra kineska konkuren­ cija u automobilskoj industriji, na­ ročito u sektoru električnih vozila).

Po umirivanju posledica svetske finansijske krize i krize u evrozoni koja ju je pratila, izvoz se znatno brže oporavio u Nemačkoj nego u drugim evropskim državama. Kao

Velike članice imaju kompanije kojima bi zaštita na evropskom nivou i povlađivanje „strateških ekonomskih interesa“ Evrope od konkurencije iz Kine i SAD išla u prilog. Na tom tragu, poslednjih godina je evidentan trend ublažavanja strogih pravila o državnoj pomoći na nivou EU u ime dosezanja cilja tzv. strateške autonomije. jedan od glavnih faktora navodi se rast kineske potražnje za viso­ kokvalitetnom nemačkom robom.

U međuvremenu, pokazalo se da ni kinesku stranu ne mimoilaze izazovi. Vodeći ekonomisti uveliko raspravljaju o ozbiljnosti problema sa kojima se Kina suočava, te da li su oni uvod u ekonomsko opada­ nje druge najmnogoljudnije sile.

U svakom slučaju, usporavanje nemačke privrede je loša vest za evropske države i, uopšteno uzev, nastavak integracije. Ekonomski jaka i samouverena Nemačka će

pre finansijski i politički podrža­ ti velike nadnacionalne projekte i investicije.

Zahtevi Zelene agende Evropski državnici i zvaničnici su postavili cilj da Evropa postane prvi klimatski neutralni kontinent.

Preciznosti radi, reč je o inicijativi EU. Naime, prema „Evropskom ze­ lenom planu, EU nastoji da postane klimatski neutralna do 2050. godi­ ne. U to ime za države Zapadnog Balkana je predviđen paket pomo­ ći kako bi se priključile ostvariva­ nju ciljeva iz Zelene agende EU”.

Kako bi ova ambiciozna agenda bila ostvarena, potrebno je obez­ bediti snabdevanje električnom energijom iz zelenih izvora, kao i funkcionisanje industrije, grejanja i saobraćaja posredstvom zelene energije. Načelno, očekuje se da energetska transformacija pod­ stakne rast, jer investicije utiču na povećanje tražnje, dok specifičan geografski položaj pruža kompa­ rativnu prednost. Nejednaka ras­ podela prirodnih resursa bi mogla podstaći nove i/ili pospešiti neke od postojećih regionalnih razlika.

Takođe, proces dekarbonizacije bi mogao imati negativne posledice po države čija se industrija oslanja ne crpljenje zaliha lignita.

Izdvajanja za Ukrajinu Do 2023. godine SAD su bile glav­ ni dobavljač oružja za Ukrajinu, kada primat preuzimaju evropske države. Bez novih značajnih ula­ ganja u vojnu industriju, Evropa

20

neće moći da održi ovaj tempo.

Usled vojne potrošnje, ukrajinski budžetski deficit je dostigao cifru od oko 20% BDP. Očekuje se da će EU odobriti pomoć iz evrop­ skog budžeta od oko 50 milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine.

Geopolitička previranja Raširena je percepcija da Evropa zaostaje za dinamičnijim regio­ nima. Zamera joj se nedostatak strategije za snalaženje u novim globalnim okolnostima. Nekada lider u promociji poželjnih stan­ darda međunarodnog i regional­ nog dogovaranja, EU je nespre­ mna za novu, transakcionu igru geopolitike. Ekonomija se istovre­ meno pojavljuje kao bojno polje geopolitičkih rivala i oružje njihove geoekonomske konfrontacije. Na ekonomsku otvorenost i međuza­ visnost, koja se nalazi u osnovi je­ dinstvenog evropskog tržišta kao najvećeg uspeha integracije, poči­ nje da se gleda kao na slabost.

Decenijama unazad je briselska birokratija nastupala kao beskom­ promisni pobornik slobodne tr­ govine i sprovodila oštru politku konkurencije koja je nacionalnim vladama zabranjivala da subven­ cionišu nacionalne kompanije i stratešku industriju. Smatra se da je ovo posebno išlo u prilog ma­ njim članicama, čije su kompani­ je posredstvom zdrave konkuren­ cije na evropskom tržištu uspele da prevaziđu ograničenja malih domaćih tržišta. S druge strane,

PROGOVORI O PREGOVORIMA

velike članice imaju kompanije kojima bi zaštita na evropskom nivou i povlađivanje „strateških ekonomskih interesa“ Evropskoj konkurenciji iz Kine i SAD išla u prilog. Na tom tragu, poslednjih godina je evidentan trend ublaža­ vanja strogih pravila o državnoj pomoći na nivou EU u ime dose­ zanja cilja tzv. strateške autono­ mije. Ideja je da Evropa više ne bude puki posmatrač na geoeko­ nomskoj utakmici, već da postane njen aktivni učesnik.

učini više kako bi ceo kontinent konvergirao ka njenim najrazvije­ nijim članicama, uključujući i ze­ mlje kandidate i potencijalne kan­ didate za članstvo.

Posmatrano srednjeročno, pred Unijom se nalaze tri velike dile­ me: kako da pomiri protivrečne ekonomske i bezbednosne cilje­ ve; da li da preorijentiše politiku konkurencije kako bi odgovorila na izazove rastuće međunarodne polarizacije; i kako da na najbolji način sprovede unutrašnje struk­ turalne i fiskalne reforme u zoni evra ne bi li pospešila ekonomski rast. Očekivano je da se u fokusu evropskih lidera u narednim godi­ nama nađe nastavak tranzicije ka zelenoj energiji, digitalizacija i re­ gulacija veštačke inteligencije (EU nastoji da se pozicionira kao pio­ nir u domenu regulatorne politike u ovoj oblasti), zdravstvena i indu­ strijska politika.

Savez evropskih država oličen u EU, u pogledu mogućnosti za do­ sezanje pravednijeg i sigurnijeg ekonomskog uređenja za većinu njene populacije, prednjači u od­ nosu na glavne globalne takma­ ce − SAD, Kinu i Rusiju. Potrebno je da, u narednim godinama, EU

21

O AMBICIJI

EVROPSKI ZELENI DOGOVOR

IZMEĐU IMPERATIVA RAZVOJA I ENERGETSKE BEZBEDNOSTI Prethodne dve godine u oblasti borbe protiv klimatskih promena bile su u EU turbulentne i istorijske. Obeležene su smanjenjem zavisnosti od ruskih energenata, ekonomskom i energetskom krizom, kao i usvajanjem brojnih ambicioznih ciljeva i dokumenata, praćeno tihim razdorom u osovini Pariz – Berlin. Najnoviji podaci da zemlje EU ne ulažu dovoljno napora i da nisu na putu da dostignu klimatske ciljeve za 2030. ukazuju nam da će godina pred nama, kao i nekoliko narednih, biti od presudnog značaja.

Piše: Damir Dizdarević, Beogradska otvorena škola

Damir Dizdarević, izvor: Beogradska otvorena škola

22

PROGOVORI O PREGOVORIMA

S

koro dve godine nakon ruske agresije na Ukrajinu čini se da je EU u dobroj meri uspela da umanji zavisnost od uvoza energenata iz Rusije.

Udeo uvoza ruskog gasa u uku­ pnom uvozu spao je sa 45% na projektovanih 15%. Dodatno po­ tražnja za gasom smanjena je za 15% u odnosu na 2017. godinu.

Pored toga, sankcijama je obu­ hvaćen uvoz uglja iz Rusije, dok je uvoz nafte spao za čak 90%.

Ove mere su rezultat programa RePower EU, koji sadrži brojne kratkoročne i dugoročne mere za smanjenje zavisnosti EU od ru­ skih energenata i korišćenja fosil­ nih goriva uopšte.

Kao posledica, cene energenata su znatno skočile na početku rata, što je dovelo do inflacije koja je gurnula evropsku ekonomiju u re­ cesiju. To je za posledicu imalo i povećanje stope energetskog si­ romaštva u EU za jednu trećinu.

Naime, broj građana koji ne mogu adekvatno zagrejati svoje domove porastao je sa 30 na 40 miliona.

Takođe, 16% građana EU imalo je probleme da plati račune, dok je čak 71% građana moralo prome­ niti svoje potrošačke navike. Ipak, godinu dana nakon rekordnih cena energije i visoke stope infla­ cije, deluje da se situacija smiruje.

Realpolitička nužnost i novi napori Izveštaj o Klimatskoj akci­ ji Evropske komisije (EK) ukazu­ je nam da je emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG)

smanjena za 32,5%. Ipak, prema sadašnjim scenarijima, EU neće moći da dostigne ciljane vredno­ sti iz paketa Spremni za 55 (Fit for 55), koji predviđa smanjenje emi­ sija GHG za 55% u 2030. u odnosu na 1990. godinu. Takođe, naglaše­ no je da Nacionalni energetski i

nas i revizija Uredbe o upravlja­ nju energetskom unijom, koja će možda i izmeniti i samu strukturu i metodologiju izrade ovih važnih dokumenata.

EU će nastaviti sa sprovođenjem programa RePower EU i smanji­ vanjem zavisnosti od uvoza ener­

Broj građana koji ne mogu adekvatno zagrejati svoje domove porastao je sa 30 na 40 miliona. Takođe, 16% građana EU imalo je probleme da plati račune, dok je čak 71% građana moralo promeniti svoje potrošačke navike. klimatski planovi (NECP) nisu do­ voljni ambiciozni i da bi ovi ključ­ ni instrumenti za proces dekarbo­ nizacije trebalo da odraze napore zemalja članica da dostignu kli­ matske ciljeve EU. Prethodne dve godine bile su istorijske za EU. Spremni za 55 paket je praktično kompletiran, usvajanjem brojnih pravnih akata. Na kraju, u najno­ vijem Izveštaju Evropske komisi­ je (EK) o stanju Energetske unije, njena neophodnost više nije samo imperativ razvoja, već i realpoliti­ čka nužnost, neophodna za obez­ beđivanje autonomije i energet­ ske bezbednosti EU.

genata iz Rusije. Novi napori za obuzdavanje porasta cena energi­ je i inflacije se očekuju. To će se postići kroz različite mehanizme: od ograničavanja cena prirodnog gasa, zajedničke kupovine gasa na nivou EU, preko direktne pomo­ ći najugroženijim domaćinstvima, do unapređenja električne mreže i njenog kapaciteta za priključi­ vanje obnovljivih izvora energije (OIE). Na taj način EU će podsti­ cati energetsku decentralizaciju i demokratizaciju, olakšavajući pri­ stup prozjumerima i energetskim zadrugama sistemima električne energije.

Godina koja je pred nama bi tre­ balo da sadrži dodatne napore za implementaciju pravnih teko­ vina EU u nacionalna zakonodav­ stva zemalja članica i da pruži adekvatan okvir za njihovo spro­ vođenje. Do kraja juna 2024. go­ dine, države članice treba da pod­ nesu ažurirane NECP-ove, na osnovu čega ćemo moći da ste­ knemo uvid u domete i moguć­ nosti EU da ostvari svoje klimat­ ske ciljeve. Pored toga, očekuje

O ambicijama i finansijama

23

Takođe, u toku je proces određi­ vanja ciljeva smanjenja emisija GHG do 2040. godine, pa može­ mo očekivati i mnogobrojne dis­ kusije u okviru tela EU i država članica. Cilj treba da bude izuzet­ no ambiciozan kako bi se došlo do klimatske neutralnosti 2050. godine, a prvi predlog EK očekuje se u februaru ove godine. Predlog Savetodavnog naučnog odbora

O AMBICIJI

o klimatskim promenama EU o neophodnosti smanjenja emisija GHG iznosi smanjenje za najma­ nje 90% u odnosu na 1990. go­ dinu; rezultati javnih konsultaci­ ja ukazuju da većina građana EU podržava cilj ambiciozniji od 90%.

Taj cilj, zasigurno vrlo visoko po­ stavljen, imaće posledice i po Srbiju i njen proces EU integracija.

Još jedan od izazova klimatske politike biće i finansiranje zelene tranzicije. Za njeno sprovođenje, uz RePower EU program, potrebno je dodatnih 620 milijardi evra go­ dišnje do 2030. Svakako, tome će doprineti ambiciozniji cilj i proši­ renje Sistema trgovine emisijama EU (EU ETS) na transportni sektor i emisije iz sagorevanja u zgrada­ ma, uz reviziju Direktive o porezu na emisije. Iako će deo finansira­ nja biti pokriven kroz finansijske institucije EU, glavni deo investi­ cija mora doći iz privatnog sekto­

analizirati uspeh ovog poduhvata EU. Na kraju, u narednom periodu mo­ žemo očekivati i nešto burniju de­ batu o ukidanju subvencija za fo­ silna goriva. One jesu bila u padu pre pandemije COVID-19, a ruska agresija je samo uvećala njihov opseg. EU će pokušati da odredi vremenski okvir za njihovo poste­ peno ukidanje, pošto okvir ne po­ stoji za gotovo 50% subvencija.

Dvostruki unutrašnji izazov Ekonomska kriza dovela je do bur­ nih protesta širom Evrope u 2022. i 2023. godini, a velika je verovat­ noća da će se oni nastaviti i u go­ dini pred nama. Drugi izazov je, svakako, razdor između zema­ lja članica EU, koji preti da prera­ ste u ozbiljniji sukob. Kao alterna­ tiva prirodnom gasu, neke zemlje su se okrenule nuklearnoj energi­

Iako će period koji sledi biti turbulentan, čini se da je energetska kriza u dobroj meri zauzdana. EU je obezbedila adekvatan okvir i, čini se, pokazala spremnost da bude globalni klimatski lider, u isto vreme se oslobodivši zavisnosti od ruskih energenata. ra. EU radi na uspostavljanju okvi­ ra za finansiranje kroz Direktivu o korporativnom izveštavanju o održivom poslovanju velikih kom­ panija. Krajem 2023. usvojeni su zvanični EU dokumenti o izvešta­ vanju o održivom poslovanju sa fokusom na ESG (Environmental, Social, Governance), koji bi trebalo da formalizuju i olakšaju sastav­ ljanje izveštaja o održivosti. U ovoj i narednim godinama možemo

ji, raspirujući višedecenijski sukob u okviru osovine Pariz − Berlin po pitanju upotrebe nuklearne energi­ je. Takozvana Nuklearna alijansa, koju predvodi Francuska, porasla je za četiri člana u toku prethod­ ne dve godine, pa trenutno broji 14 članova. Jedna od najznačajnijih pobeda Alijanse jeste uključiva­ nje nuklearne energije i prirodnog gasa u EU taksonomiju o održi­ vom finansiranju, što je, takođe, 24

rezultat zagovaranja Francuske i ostalih članica. To, praktično, znači da su te ekonomske aktiv­ nosti smatraju ekološki održivim i odgovarajućim za usmeravanje privatnih investicija.

Iako će period koji sledi biti tur­ bulentan, čini se da je energet­ ska kriza u dobroj meri zauzdana.

EU je obezbedila adekvatan okvir i, čini se, pokazala spremnost da bude globalni klimatski lider, u isto vreme se oslobodivši zavisno­ sti od ruskih energenata. Kritičari često naglašavaju da je trenutno stanje produkt sreće koje je EU imala − naročito blage zime 2022.

Tu ima istine, ali istorija nas uči da je za sve velike državničke po­ duhvate, što ovaj svakako i jeste, neizostavni i neophodni činilac upravo – sreća.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

25

O OBEĆANJIMA

BELGIJA NA ČELU SAVETA EVROPSKE UNIJE

ZAŠTITA, JAČANJE I PRIPREMA

Ukoliko se osvrnemo na Zapadni Balkan, on je, što se tiče pristupanja Uniji, izvan centra EU pažnje. Fokus je definitivno na bezbednosnim izazovima i prevazilaženju kriza u kojima je svet, ali i jačanju položaja EU. Piše: Milja Zdravković, Beogradska otvorena škola

Milja Zdravković, izvor: Beogradska otvorena škola

26

PROGOVORI O PREGOVORIMA

D

a li ste znali da je popularna pesma Pump Up The Jam Technotronic-a belgijskog porekla? Dok čitate ovaj tekst, ali i Bilten, preporučujem zvaničnu plejlistu ,,Pesme iz Belgije’’ koju su pripremili predstavnici i predstav­ nice belgijskog predsedavanja.

Belgijsko predsedavanje započelo je 1. januara 2024. preuzimanjem predsedavanja od Španije, i traja­ će do 31. juna 2024. godine. Ovo je belgijsko 13. predsedavanje Savetu EU i valjda sujeverni neće u toku ovog predsedavanja pro­ naći razloga da potvrde svoj strah od tog broja.

Pod sloganom „Zaštititi. Ojačati.

Pripremiti.” i vizualom/logoom koji prikazuje be EU – poziv „budi Evropa” ili jednostavna skraće­ nica – Belgija nastoji da radi na zaštiti građana Evrope, njihove bezbednosti, dobrobiti i odbrani demokratskih vrednosti; jača je­ dinstvo i solidarnost: jača konku­ rentnost EU na globalnom nivou; i na kraju vrši pripreme za buduć­ nost odnosno za proširenje EU i dolazeće izazove, što se takođe odnosi i na neophodne interne re­ forme Unije radi čuvanja sposob­ nosti za zajedničko delovanje.

Tokom perioda predsedavanja, EU očekuju izbori za Evropski parlament koji će biti održani u junu 2024. godine. Inače, Belgija je jedna od država u kojima će pravo glasa/biračko pravo na iz­ borima za Evropski parlament imati i mladi od 16 godina, što važi samo za izbore za EP. Pored

izbora, tokom predsedavanja očekuje se i usvajanje Strateške agende EU za period 2024−2029.

Predsedavanje se dešava u perio­ du kada je Evropska unija na pre­ kretnici, nosi sa s dešavanjima u Ukrajini, energetskom krizom, kli­ matskim promenama i obnovlje­ nim konfliktima na Bliskom istoku.

U programu predsedavanja se kaže da je Belgijsko predsedava­ nje Savetu EU posvećeno zašti­ ti demokratije, jačanju vladavine prava i promovisanju slobodnih i fer izbora. Nastaviće se rad na procesu proširenja, obeležavanje

U programu predsedavanja se kaže da je belgijsko predsedavanje Savetu EU posvećeno zaštiti demokratije, jačanju vladavine prava i promovisanju slobodnih i fer izbora.

Nastaviće se rad na procesu proširenja, obeležavanje 20-godišnjice najvećeg proširenja, istovremeno podstičući razmišljanja o budućnosti EU i ključnim političkim pitanjima.

20-godišnjice najvećeg prošire­ nja, istovremeno podstičući raz­ mišljanja o budućnosti EU i ključ­ nim političkim pitanjima. Takođe, isticaće se značaj politike kohezije kao dugoročnog investicionog in­ strumenta za jedinstvo i prosperi­ tet Unije. Podsticaće se globalna konkuretnost, očuvanje ekonom­ skih principa, završetak ekonom­ ske uprave, nastavak podrške Ukrajini, kao i podsticanje disku­ sije o ekonomskom stanju Unije.

27

Nastaviće se rad u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom, rad na politikama zelene tranzici­ je EU, te osigurati da sve politike budu usmerene ka ciljevima za­ štite životne sredine, klimatskim ciljevima i One World One Health pristupu. Naglašena je potreba za obezbeđivanjem snabdevanja energijom, održivosti i konkuret­ nosti ekonomije, kao i prelazak na obnovljive izvore energije.

Tematske oblasti i fokus Belgija tokom predsedavanja kao prioritetne vidi šest tematskih oblasti, koje su važne i zbog po­ drške Ukrajini: • • • • • •

Odbrana vladavine prava, de­ mokratije i jedinstva EU; Jačanje konkurentnosti EU; Težnja ka zelenoj i pravednoj tranziciji; Jačanje socijalne i zdravstve­ ne agende; Zaštita ljudi i granica; Promocija globalne Evrope.

Već pomenuta odbrana demo­ kratije, vladavine prava i osnov­ nih prava, obuhvata i stavlja fokus na inkluziju građana, unapređenje obrazovanja, njihovo celoživotno učenje, kao i na učešće mladih i usavršavanje strategija za mlade.

Istaknuta je podrška državama kandidatima u njihovim napori­ ma za pristupanje EU, kao i isto­ vremeno podrška pripremi Unije za buduća proširenja. Kada je u pitanju konkurentnost, naglaša­ va se potreba za prioritetnim ra­ zvojem dugoročne konkurentske

O OBEĆANJIMA

i industrijske politike u svetlu pro­ menljive geopolitičke situacije i brzog napretka tehnologija, poput veštačke inteligencije. Fokus je na osiguravanju fer uslova poslo­ vanja, posebno za mala i srednja preduzeća. Takođe, radiće se na jačanju unutrašnjeg tržišta, ener­ getske unije i kapitalnih tržišta, s posebnim naglaskom na ekonom­ sku sigurnosti, kao i značaj politi­ ke kohezije kao ključnog dugoroč­ nog instrumenta za investicije.

Odlučujuće i celovite akcije jesu prioritet kada je u pitanju težnja ka zelenoj i pravednoj tranziciji, kao i smanjenje ranjivosti, unapređenje cirkularne ekonomije i održivog upravljanja vodama, uz obezbeđi­ vanje pristupačne energije i dopri­ nos klimatskoj neutralnosti kroz razvoj obnovljivih izvora energije.

Zatim, govori se o podsticanju inkluzivnog, ravnopravnog i pra­ vednog evropskog društva kroz razvijanje socijalne agende iz Evropskog stuba socijalnih prava.

Fokus će biti na jačanju socijalnog dijaloga, mobilnosti radne snage, mentalnog zdravlja na radu, odr­ žive socijalne zaštite, pristojnom stanovanju. Kada je reč o zašti­ ti ljudi i granica, ona se ogleda u rešavanju preostalih legislativnih

pitanja vezanih za novi evropski pakt o migracijama i azilu. Ovim paktom će se ojačati poverenje između država članica, garanto­ vaće se pravna jasnoća i huma­ no upravljanje migracijama, kao i zajednička i brza reakcija na mi­ grantske krize. Pored toga, jačaće se i razvijati partnerstvo sa afrič­ kim kontinentom, s potpunim po­ štovanjem međunarodnog prava, a u cilju jačanja spoljne dimenzi­ je migracija i azila, sarađujući sa afričkim partnerima.

Važno je pomenuti i borbu protiv kriminala, sprečavanje i suzbijanje terorizma i nasilnog ekstremizma.

Prepoznati su izazovi za multila­ teralni sistem i međunarodni po­ redak usled geopolitičkih sukoba i okolnosti u kojima je trenutno svet. Podrška će se pružati u po­ gledu jačanja autonomije i otpor­ nosti Unije, uz branjenje interesa i vrednosti EU. Predsedništvo naglašava da su otvorenost, dijalog i saradnja cen­ tralni interes Evropske unije.

Podsticanje učešća Poseban fokus će biti na učešću građana i građanki − kroz pro­ gram podsticanja, građanima/

28

građankama će biti omogućeno da učestvuju u debatama koje se tiču pitanja Evropske unije.

Program ima više različitih aktiv­ nosti, a neke od njih su: •

•

Paneli na kojima će se disku­ tovati o temama vezanim za Evropsku uniju, ali i deliti svoje misli o budućnosti EU, s po­ sebnim fokusom na uključi­ vanje mladih koji će 2024. gla­ sati prvi put na izborima. Ovi paneli će biti održani u Briselu.

Događaji na lokalu koji će biti organizovani od strane lokal­ nih institucija u različitim gra­ dovima Belgije, a koji će ta­ kođe obuhvatati diskusije o temama vezanim za EU.

Ukoliko se osvrnemo na Zapadni Balkan, on je, što se tiče pristupanja Uniji, izvan centra pažnje. Fokus je definitivno na bezbednosnim iza­ zovima i prevazilaženju kriza u koji­ ma je svet, ali i jačanju položaja EU. Belgijsko predsedavanje preuzima Mađarska u julu 2024.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Beogradska otvorena škola Bulevar oslobođenja 177 11000 Beograd, Srbija +381 60 3061 342 eupregovori@bos.rs eupregovori.bos.rs facebook.com/bos.rs @beogradska_otvorena_škola

29