Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP” koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.
SADRŽAJ REČ UREDNIKA.....................................................................................................................4 O STAVOVIMA Kampanja 2023 – odnos prema članstvu u EU JOŠ JEDNA PROPUŠTENA ŠANSA....................................................................................... 6 O REZULTATIMA Srbija nakon 17. decembra POBEDNIK SE UVEK ZNA....................................................................................................10 O KONTROLI Izborna kampanja 2023 PRLJAVO I BIZARNO........................................................................................................... 14 O IZBORNOM PROCESU Izbori u Srbiji FASADA JE PALA, ZID SE URUŠAVA .................................................................................. 18 O KAMPANJI Četiri momenta kampanje KRINDŽ I KONFUZIJA......................................................................................................... 22
I M PRE SU M Progovori o pregovorima, broj 103, decembar 2023. godine Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ) Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija www.bos.rs Urednici: Jelena Jorgačević, Branislav Cvetković, Miljana Jovanović Saradnici: Milan Hiber, Veljko Jovanović Autori: Miljana Jovanović, Boban Stojanović, Nikola Ristić, Dejan Bursać, Zoran Panović Lektura i korektura: Marijana Milošević Dizajn i prelom: Damir Matić Ilustracije: Dana Tasovac
REČ UREDNIKA
N
edavno završeni vanredni izbori u Srbiji bili su pri lika da se izađe iz političke krize nastale zbog tra gičnih događaja u maju 2023, tragedija koje su od nele ukupno 18 života, mahom maloletnica i maloletnika. Međutim, kako to u Republici Srbiji biva, aktuelnu politi čku krizu zamenila je nova, postizborna. Povod – izbor ne neregularnosti i osporavanje rezultata, najpre lokal nih izbora u Beogradu, a potom i parlamentarnih. Hiljade nezadovoljnih građana iz dana u dan na ulicama, ispred sedišta Republičke izborne komisije i Skupštine grada Beograda, odnosno Starog dvora, nekoliko razbijenih prozora, nekoliko modrica nastalih udarcima pendrekom, jedna polomljena noga i jedan, u trenutku pisanja ovog teksta, sedmodnevni štrajk glađu. Epilog postizborne krize i dalje je: nepoznat.
svoju razjedinjenost platila izbornim rezultatom. Tema je bila Kosovo i Metohija, smeštena u tzv. francusko-nemač ki predlog koji bi trebalo odbaciti. Srbija je birala, Srbija je glasala, ali krizu nije prebrodi la. Nepunih je šest meseci do novog, redovnog izbornog procesa. Građani i građanke će tada odlučivati o lokalnim skupštinama gradova i opština u skoro 80 teritorijalnih je dinica. Međutim, ne bi trebalo da nas čudi ukoliko stanov nici Srbije budu opet pitani – kojoj političkoj opciji veru ju na republičkom i lokalnom, beogradskom nivou, što će možda ponovo biti predlog rešenja za izlazak iz krize. Dotada, na sledećim stranama čitajte ko se radovao, a ko je shvatio da je vreme za političke posledice i ne tako lake odluke. Čitajte o načinu na koji je kampanja vođena, ko ju je vodio, iako se suštinski takmičio nije i koliko je ko vre mena imao na nacionalnoj frekvenciji za prenošenje po ruka biračima.
Do izborne tišine vođena je vrlo surova, intenzivna i nefer kampanja u kojoj su građani i građanke imali prilike da čuju vrlo malo predloga rešenja za najvažnija državna, ustavna, političko-ekonomska pitanja, ali su zato videli snimak koji verovatno nisu hteli, videli su na koji način su liste prikupljale potpise podrške kako bi se našle na iz bornim listićima i količinu novozaposlenih radnika i rad nica u javnim preduzećima sa ugovorima na šest meseci.
Toliko za ovu godinu. Ne završavamo je praznično i svesni smo da sledeće ne mora nužno biti bolja. Urednički tim portala i biltena Progovori o pregovorima Vam želi srećnu novu 2024. godinu, manje društvenih ne mira i više prilika da razgovarate, analizirate i prosuđujete, a naš Bilten, portal i istoimeni podkast će uvek biti plat forma za razmenjivanje mišljenja, pa nam se javite, pišite, razgovarajte s nama.
Teme i poruke u kampanju sublimirano su ovako izgle dale: „tehnička, prelazna Vlada”, „ako oni dođu na vlast biće otkaza i katančenja fabrika”, „Beograd će sigurno pripasti opoziciji”, „da ih pobedimo ubedljivije nego ikad pre” i slične. Jedinu profilisanu temu imala je razdelje na opozicija na desnom delu političkog spektra, koja je
Živeli!
4
PROGOVORI O PREGOVORIMA
PITANJA, ODGOVORI
„KAKO KOMENTARIŠETE KRITIKE VLASTI NA DOMAĆE I STRANE POSMATRAČKE MISIJE?” NEMANJA RUJEVIĆ novinar nedeljnika Vreme
SOFIJA POPOVIĆ novinarka portala European Western Balkans
MARKO TODOROVIĆ, Istraživač Centra za evropske politike
Vučićev režim se uredno bavi cenzu rom dometa. To znači, sve može da se kaže, ali ne može sve svuda da se čuje. Pošto su se posmatrači ra zvikali – kanda je izborna prevara bila malo očitija i bezobraznija nego inače – valja publici provladinih medi ja to posredovati, „staviti u kontekst“. A „kontekst“ su sulude optužbe vlasti na račun posmatrača. U prevodu, ako je cenjena publika i čula da ima nekih zamerki na izborni proces, neka zna da to kleveću tamo neki plaćenici i mrzitelji Srbije. Ako nije čula, još bolje, nastavite sa redovnim aktivnostima, ništa se posebno ionako ne dešava.
Vlasti u Srbiji već duže od deceniju po istoj matrici pokušavaju da diskreditu ju i difamizuju svaki glas koji ukazuje na stanje demokratije u Srbiji. I ranije smo mogli da vidimo napade na po slanike Evropskog parlamenta, među narodne nevladine organizacije poput Fridom hausa i druge, a napadi i pritisci na domaće organizacije civilnog društva i nezavisne medije su konstantni. Ovog puta retorika državnih zvaničnika i ne gativna kampanja u provladinim tablo idima su brutalniji jer su izveštaji i me đunarodnih i domaćih posmatrača takvi da su u potpunosti ogolili ono što se sa izbornim sistemom u Srbiji dešava već duže vreme. Takva retorika pre svega je upućena biračima vladajućeg režima, koji u moru takvog medijskog sadržaja ostaju uskraćeni za istinu o ozbiljnim iz bornim nepravilnostima.
Demokratski izbori podrazumevaju pun legitimitet učešća domaćih i stranih po smatračkih misija sa jasno definisanom ulogom, te, u tom kontekstu, verbalno obračunavanje sa posmatračima nika ko nije dobra praksa. Premda nije nužno problematično ukoliko vlasti iskažu ne slaganje sa metodologijom rada po smatrača ili zatraže uverljivije dokaze o neregularnostima, glavni problem nasta je kada se umesto takve vrste dijaloga koristi zapaljiva retorika, napadi ad ho minem i optužbe za rad protiv držanog poretka. Takođe, kada se na taj način govori o predstavnicima evropskih insti tucija, to može negativno uticati na po dršku javnog mnjenja članstvu Srbije u EU kao strateškom interesu Republike Srbije.
5
O STAVOVIMA
KAMPANJA 2023 – ODNOS PREMA ČLANSTVU U EVROPSKOJ UNIJI
JOŠ JEDNA PROPUŠTENA ŠANSA Stranke koje će biti deo narednog saziva Narodne skupštine imaju različite stavove u vezi sa članstvom Srbije u Evropskoj uniji. Ali čak i tamo gde su stavovi identični, mogućnost saradnje (kako bi se taj cilj ostvario) deluje nezamislivo. Piše: Miljana Jovanović, Beogradska otvorena škola
Miljana Jovanović, izvor: Beogradska otvorena škola
6
PROGOVORI O PREGOVORIMA
Č
injenice kažu sledeće: izbore u Republici Srbiji predsednik Aleksandar Vučić je raspisao 1. novembra; bili su to vanredni izbo ri, a osim parlamentarnih održani su i pokrajinski u Vojvodini, kao i lokalni izbori u više od 60 gradova i opšti na, uključujući i Beograd; kampanja je trajala mesec i po, nakon čega je usledila izborna tišina; učestvovalo je 18 izbornih lista, a ubedljivu pobedu je odnela vladajuća Srpska napredna stranka. O čemu bi se još moglo razgovarati? O izbornom danu, skupljanju ljudi u Beogradskoj areni, biračkim spisko vima, uočenim nepravilnostima, za strašivanju posmatrača, nejednakoj zastupljenosti u medijima s nacional nom frekvencijom. Kao i o neposto janju lidera opozicije, rasipanju gla sova birača itd. Činjenica je takođe − izborni proces bio i više nego spo ran, a uslovi takmičenja, u najmanju ruku, nisu bili jednaki za sve.
Kampanja, rezultati, teme Tokom više nedelja kampanje, gra đani su svašta mogli čuti i vide ti. Političke stranke su bile prilično kreativne u privlačenju pažnje bira ča. Od promotivnih spotova sa sada već poznatim uzrečicama političkih li dera, snimanja videa za TikTok kako bi se tek stasali glasači podstakli da izađu na birališta, do puštanja ek splicitnih, privatnih snimaka i istu panja iz kampanje. Bilo je svega, a ipak, čini nam se da je najmanje bilo onoga što je građanima najvažnije
− konkretnih rešenja i predloga kako da se njihov život učini boljim i kvali tetnijim. Održavani su impozantni sku povi, okupljani simpatizeri i podržava oci, govorilo se o boljoj budućnosti i životu bez straha za ono što nas sutra čeka. A šta je to bolji život, izgleda da još nikome, ni nakon održanih izbora, nije jasno. Rezultati izbora bili su iznenađuju ći iz nekoliko razloga. Prvenstveno, tu je slab rezultat Socijalističke parti je Srbije i začuđujuće dobar rezultat liste „Mi − Glas iz naroda”. Još jedno iznenađenje jeste da desno orijenti sane partije (poput Dveri i Zavetnika) nisu prešle izborni prag. Pored njih, ispod cenzusa našli su se i Narodna stranka, lista Borisa Tadića i Saše Radulovića, Srpska radikalna stran ka, Ruska stranka, lista čiji je nosi lac Čedomir Jovanović, kao ni lista na čelu s Nemanjom Miloševićem i Zoranom Vuletićem.
našli su se: Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Srbija centar, Zajedno, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije „Sloga” i Novo lice Srbije. Ova izborna lista za laže se za članstvo Srbije u Evropskoj uniji i tokom trajanja kampanje pozi vala se na evropske vrednosti.
Bilo je svega u kampanji, a nekako, čini se da je najmanje bilo onoga što je građanima najvažnije − konkretnih rešenja i predloga kako da se njihov život učini boljim i kvalitetnijim.
Na desnom kraju opozicionog dela našla se koalicija Nacionalno oku pljanje, sačinjena od dve stranke – Zavetnika i Dveri, dok je, iako tako đe na desnom spektru ali van ovog skupa, bila koalicija NADA, koju čine Novi DSS i Pokret za obnovu kraljevi Teme o kojima se tokom vođenja ne Srbije. Svi su bili izuzetno negativ kampanje govorilo bilo je teško ma ni prema članstvu Srbije u Evropskoj pirati. Ono što nije teško zaključiti je uniji, skrećući pažnju na: očuvanja da pitanje članstva Srbije u Evropskoj suvereniteta, umor od procesa koji uniji nije bilo tema ovih izbora, te da je traje jako dugo i alternativnih modela prošla sasvim neopaženo. Evropske unije koji bi mogli da zame ne Uniju kakvu poznajemo.
Stavovi prema Srbiji u Evropskoj uniji
Za razliku od nacionalnog okuplja nja, lista NADA, predvođena Milošem Proevropski deo opozicije ujedinjen Jovanovićem, prešla je cenzus te će pod imenom „Srbija protiv nasilja” imati priliku da svoje stavove izno činili su politički predstavnici i pred si u Narodnoj skupštini. Još jedna stavnice koji su mesecima unazad or evroskeptična snaga je politički po ganizovali proteste pod istoimenim kret „Mi − Glas iz naroda” Branimira nazivom. U okviru ove široke koalicije Nestorovića, koji je dovodio članstvo 7
O STAVOVIMA
Srbije u Uniji u vezu sa gubljenjem dr žavnog suvereniteta i ultimatumima koji dolaze iz Brisela. Socijalistička partija Srbije na ove izbore izašla je u koaliciji sa
Teme o kojima se tokom vođenja kampanje govorilo bilo je teško mapirati. Ono što nije teško zaključiti je da pitanje članstva Srbije u Evropskoj uniji nije bilo tema ovih izbora, te da je prošla sasvim neopaženo. Jedinstvenom Srbijom i strankom Zeleni Srbije. Stavovi o Evropskoj uniji nisu znatno izlazili iz ustaljenih okvi ra – pozitivni stavovi o Uniji umereno predstavljeni kroz ponavljanje o oču vanju Kosova* u okvirima Republike Srbije. Kao i tokom prethodnih izbora,
Srpska napredna stranka nastavila je sa podržavanjem članstva Srbije u Evropskoj uniji. Unija je za ovu stran ku i vrednosna odrednica i referentna tačka za bolju budućnost građanki i građana. Za Srpsku naprednu stran ku Srbija je deo Evrope. No ipak, čini se da je Evropa nešto kritičnija prema nama, jer mi još uvek nismo deo njene zajednice. Doduše, u po slednjim izveštajima Evropske komi sije čini se da je i Unija malo smekša la i da se neretko hvata za slamku ne bi li nastavila vođenje dugotrajnog procesa pristupanja. Stranke koje će biti deo narednog saziva Narodne skupštine imaju ra zličite stavove u vezi sa članstvom Srbije u Evropskoj uniji. Čak i tamo gde su stavovi identični, mogućnost saradnje (kako bi se taj cilj ostvario)
8
deluje nezamislivo. Nije članstvo u Uniji cilj sam po sebi, zvuči kao jedna od floskula koju bismo vrlo lako mogli čuti tokom kampanje, ali zaista nije. Cilj je život bez straha, političkog uce njivanja, stranačkog zapošljavanja. Cilj je: čist vazduh, očuvana životna sredina, obrazovni i zdravstveni si stem koji funkcionišu. Cilj je i borba protiv korupcije, smanjenje stope ne zaposlenosti, sistemska podrška i pomoć mladima, jednakost, sloboda. Ukoliko članstvo Srbije u Evropskoj uniji to nosi, onda je tokom kampa nje to trebalo jasno reći građankama i građanima. A čini se da su ovi izbori bila još jedna propuštena šansa.
PROGOVORI O PREGOVORIMA
9
O REZULTATIMA
SRBIJA NAKON 17. DECEMBRA
POBEDNIK SE UVEK ZNA
Izbornim rezultatima mogu biti zadovoljna samo dva čoveka: Aleksandar Vučić i Branimir Nestorović. Svi drugi, bez obzira mandate, imaju razloga za zabrinutost i za preispitivanje o tome ko i na koji način treba da snosi odgovornost za loš izborni rezultat. Piše: dr Boban Stojanović, politikolog
dr Boban Stojanović, izvor: UNS
10
PROGOVORI O PREGOVORIMA
U
nedelju 17. decembra održa ni su još jedni vanredni par lamentarni izbori u Srbiji, če tvrti u poslednjih 11 godina (2014, 2016, 2022, 2023). Jedini redovni iz bori su održani 2020. godine. Svima njima je zajedničko da su bili izbori sa unapred poznatim pobednikom, imajući u vidu osnovne karakteristi ke vladavine u Republici Srbiji. Srbija nije demokratija već jedna vrsta tipa političkog režima koji u teoriji nazi vamo takmičarskim autoritarizmom, odnosno hibridnim režimom: ima formalno demokratske institucije i redovne izbore, ali na kojima vlast ima enormnu prednost u svakoj fazi izbornog procesa. Ovo potvrđuju i najznačajniji međunarodni indeksi demokratije i slobode poput Freedom Housea i VDem instituta koji kažu da je Srbija delimično slobodna zemlja ili izborna autokratija. Glavni mehanizmi nedemokratske vladavine u Srbiji su pre svega pro pagandni mediji s nacionalnim fre kvencijama, izuzetno velika kontrola političkog života u Srbiji u svim me stima, osim najvećih gradova, i pritis ci na birače, najpre one zaposlene u javnom sektoru i siromašne.
Izbori kad im vreme nije Ipak, ove godine je bilo pomalo ne očekivano da se održe vanred ni parlamentarni izbori. Celokupna javnost je očekivala nove vanred ne parlamentarne izbore u junu na redne godine, zajedno s redovnim pokrajinskim i lokalnim izborima u
većini jedinica lokalnih samoupra va u Srbiji. Pre svega, nije bilo jasno zašto sedam meseci pre tih izbora, zatim zašto na samom kraju jese
Rezultati samo govore u prilog tezi da niko ne raspisuje vanredne izbore ukoliko postoji i najmanja šansa da na njima izgubi. ni (svi dosadašnji izbori su bili pro lećni) i da li je i koliko predsednik Republike – koji o izborima odlučuje svih ovih godina – uzeo u obzir odre đene okolnosti koje su mogle nešto više uticati na rezultate izbora nego ranijih godina, što je pre svega pri hvatanje Francusko-nemačkog plana za Kosovo (Sporazum na putu prema normalizaciji odnosa), izuzetno viso ka inflacija koja je značajno uticala na životni standard svih, a posebno siromašnijih građana, kao i dve veli ke tragedije u maju, u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” i u selima Dubona i Malo Orašje, iz čega su proizašli i naj masovniji protesti od Petog oktobra. Ipak, Aleksandar Vučić je 1. novembra odlučio da se održe vanredni izbori za
Izborna kampanja je bila mučna. Izbori su održani u nedelju, 17. de cembra, a rezultati su iznenadi li mnoge. I pored velikih očekivanja dela javnosti, vladajuća SNS u svojoj koaliciji Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane je osvojila skoro 47% glasova i verovatno apsolutnu većinu mandata – 127, odnosno imaće sa mostalnu većinu u Narodnoj skupšti ni. Ovi rezultati samo govore u prilog tezi da niko ne raspisuje vanredne iz bore ukoliko postoji i najmanja šansa da na njima izgubi. I to je celokupna poenta. Međutim, osim ovoga, SNS je postigao još štošta.
Tri muve jednim udarcem Najpre, SNS je uspeo je da spusti SPS na oko 6,5% glasova i da povrati one birače koji su se prošle godine preli li upravo od SNS-a ka SPS-u. Drugo, veliki deo nacionalno-konzervativnih opcija je uspeo da ostavi izvan parla menta. To je posebno važno imajući u vidu dalje korake u vezi sa Kosovom i Metohijom. Možda je sada jasnije zašto nije bilo jedne izborne liste tzv. desnih
SNS je uspeo je da spusti SPS na oko 6,5% glasova i da povrati one birače koji su se prošle godine prelili upravo od SNS-a ka SPS-u. Drugo, veliki deo nacionalno-konzervativnih opcija je uspeo da ostavi izvan parlamenta. To je posebno važno imajući u vidu dalje korake u vezi sa Kosovom i Metohijom. nacionalni parlament, kao i u Gradu Beogradu i još 65 opština i gradova širom Srbije, bez nekog pravila osim toga da se u AP Vojvodini nisu nigde raspisali lokalni izbori, iako su raspi sani vanredni pokrajinski izbori.
11
opcija. Više sam nego siguran da upra vo Vučiću ta jedna izborna lista nije ni kako odgovarala, a svedočenja onih koji su učestvovali u tim pregovorima govore da je neko odigrao baš da se ona ne desi. U parlament su ušli samo
O REZULTATIMA
Novi DSS (sa POKS-om) sa 13 manda ta i Nestorovićeva grupa građana „Mi − Glas iz naroda”, takođe sa 13 mandata. Za potonje Vučić ne mora da brine da li će ga podržati kada mu zatreba – kao što je slučaj u Beogradu. Treće, uspeo je da zadrži najširu koaliciju u posled njih 11 godina na manje od četvrtine glasova, i rekao bih samo 65 mandata, kao i da bude ispred njih po broju gla sova i u Beogradu.
Problem je i što smo izborne rezultate u nedelju saznali od predsednika Republike i istraživačkih agencija, a opozicija je pustila građane da odu na spavanje ne objavljujući ništa, da bi se na akciju odlučila tek u dubokoj noći i sutradan. Izbornim rezultatima mogu biti zado voljna samo dva čoveka: Aleksandar Vučić i Branimir Nestorović. Svi drugi, bez obzira mandate, imaju razloga za zabrinutost i za preispitivanje o tome ko i na koji način treba da snosi od govornost za loš izborni rezultat. Od
lidera partija liste „Srbija protiv na silja”, preko Ivice Dačića, Miloša Jovanovića (koji ima samo 12 sabora ca u parlamentu koji će, prema njemu, štititi državotvorne interese), do naravno svih onih koji su ostali ispod cenzusa. Možda i najveći gubitnici iz bora jesu Dveri i Zavetnici – osvojili su više od duplo manje glasova u od nosu na pre samo godinu dana. Da li su platili ceh neuspeha ujedinjenja nacionalne opozicije, da li se ipak ra zlog krije u nedovoljnoj distancirano sti od vlasti ili samoj pojavi Branimira Nestorovića u samostalnoj kampanji – to je za dublju analizu. Ostaje da se vidi kuda Srbija ide i kako će se razrešiti politička kriza oko rezultata izbora u Beogradu, te odluke opozicione liste „Srbija protiv nasilja” da ih ne priznaje zbog izbor ne krađe – pre svega u vezi sa gla sanjem birača iz Republike Srpske na lokalnim izborima za koje je neop hodno da imate prebivalište u gradu u kome se održavaju izbori – i dru gih izbornih nepravilnosti. Takođe,
12
problem je i što smo izborne rezul tate u nedelju saznali od predsedni ka Republike i istraživačkih agencija, a opozicija je pustila građane da odu na spavanje ne objavljujući ništa, da bi se na akciju odlučila tek u dubokoj noći i sutradan. Srbija je nedemokratska zemlja, u kojoj su još jednom održani izbori sa unapred poznatim pobednikom. A već za šest meseci imamo redovne lokalne izbore u osamdesetak opšti na i gradova.
PROGOVORI O PREGOVORIMA
13
O KONTROLI
IZBORNA KAMPANJA 2023
PRLJAVO I BIZARNO Aleksandar Vučić je, da li namerno ili po inerciji, preuzimao estetiku i duh Miloševićevih skupova. Danas su ekonomska situacija i međunarodna pozicija države mnogo bolje nego u Miloševićevoj terminalnoj fazi, a i Vučić je dosad uspevao vešto da izbegne osnovnu Miloševićevu grešku – iracionalan sukob sa Zapadom. Što ne znači da Vučić ne toleriše, pa i sračunato pospešuje, antizapadnu radikalsko-julovsku histeriju u zemlji, ne bi li anestezirao svoje ’kompromisne’ poteze u odnosu na ’kolektivni Zapad’. Piše: Zoran Panović, programski direktor Demostata
Zoran Panović, izvor: Medija centar
14
PROGOVORI O PREGOVORIMA
A
leksandar Vučić se zaista po trudio da onome kome je ne prijatno da direktno glasa za njega omogući da to uradi posredno. Ili preko Dontovog izbornog sistema (gde najviše rasutih glasova ide naj jačoj listi) ili preko projektovanih po stizbornih aranžmana. Zato su opo zicionim listama bili potrebni rituali dokazivanja opozicione uverljivosti. Jedan od takvih je podrška ProGlasu, koja ima veću težinu ako to uradi neko sa opozicione desnice. Lider Nove DSS Miloš Jovanović, pred sednik POKS-a Vojislav Mihailović i akademik Matija Bećković, kao ko rifeji desnice, podržali su inicijativu ProGlas, koji su inicirali nestranača ki zabrinuti intelektualci, uglavnom evropske-liberalne opcije. Ovo, ra zume se, ne znači da Srbija dobija prozapadnu demokratsku desnicu – najdeficitarniju robu na srpskom po litičkom tržištu.
Vučić vs. Bjelogrlić Delovalo je da je ProGlas bio glav na lista opozicije, a ne „Srbija protiv nasilja”. ProGlas je bio opozicioni hit kampanje koja je stvorila utisak da su izbori 17. decembra srpska varijanta često korišćene Mao Cedungove po ruke – „neka cveta hiljadu cvetova”. Vučić je svoju veštinu fragmentacije političke scene u datim uslovima – kad se ipak, što je bilo donekle izne nađujuće, ujedinila proevropska opo zicija pod sloganom „Srbija protiv nasilja” – demonstrirao na zavidnom nivou. Stvorena je iluzija da ponuda zadire u ideološke finese, dokazujući
tobože da niko nema pravo na mo nopol nad opozicijom sem što Vučić i Đilas, kako gde, imaju kontrolni paket akcija. Politikolog Nojštat je tvrdio da je je dina moć koju predsednik (lider) ima – moć ubeđivanja. U moći ubeđiva nja partije vlasti su bile liderski jasnije, a izvesnu krizu liderstva u opoziciji, i postojanje neformalnog „kolektivnog predsedništva”, uprkos realnoj politi
spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, od toga nije bilo ništa. I šefovi diplo matija EU i Velike Britanije, Žozep Borelj i Dejvid Kameron, napustili su Skoplje pre nego što je stigao Lavrov, pa je ambiciozno najavljen skup pro zvan − „samitom velikog razmimoila ženja”. Na kraju je ispalo da je cela poenta Samita bila to što se Lavrov sreo sa srpskim ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem i tako mu po mogao u premijerskoj kampanji.
Apsolutna dominacija Vučića, i njegovo medijsko multiplikovanje, kao da je agent Smit iz „Matriksa”, kao i celokupna kampanja, stvorili su utisak da su ovo u stvari predsednički izbori, a na kojima su glavni protivkandidati Aleksandar Vučić i Dragan Bjelogrlić, dok je treći Ivica Dačić. čkoj dominaciji Dragana Đilasa, tokom kampanje uspešno je kompenzovao glumac i režiser Dragan Bjelogrlić kao frontmen inicijative ProGlas – motiva cionog spiska za povećanje izlaznosti, a u suštini motivacione podrške listi „Srbija protiv nasilja”. Apsolutna dominacija Vučića, i njego vo medijsko multiplikovanje, kao da je agent Smit iz „Matriksa”, kao i ce lokupna kampanja, stvorili su utisak da su ovo u stvari predsednički izbori, a na kojima su glavni protivkandidati Aleksandar Vučić i Dragan Bjelogrlić, dok je treći Ivica Dačić.
Milošević na Vučićev način Ako je bilo nerealnih očekivanja da će se u Skoplju, na velikom skupu OEBS-a, sresti američki držav ni sekretar Entoni Blinken i ministar
15
Stekao se i utisak da su ovo izbori iz među SNS i SPS, jer i Vučić zna da SPS ima najveći koalicioni potencijal na srpskoj političkoj sceni. SPS i Dačić su davali izjave lojalnosti Vučiću, ali su uspevali i da održe integritet partije. Vučić je ispunio obećanje o uključiva nju u kampanju osnivača naprednjaka Tomislava Nikolića, koji se i pojavio na konvenciji u „Areni”. Uzgred, utisak je da je Toma mnogo manje skrušeno izgledao na sahrani Nelsona Mandele u Južnoj Africi 2013, na komemoraciji u Johanesburgu, nego sad u „Areni”. Dačić je vodio „suverenističku” anti- NATO kampanju, ali je to radio na američki način, dok je Vučić, da li na merno ili po inerciji, preuzimao este tiku i duh Miloševićevih skupova. Danas su ekonomska situacija i među narodna pozicija države mnogo bolje nego u Miloševićevoj terminalnoj fazi,
O KONTROLI
a i Vučić je dosad uspevao vešto da izbegne osnovnu Miloševićevu greš ku – iracionalan sukob sa Zapadom. Što ne znači da Vučić ne toleriše, pa i sračunato pospešuje, antizapadnu radikalsko-julovsku histeriju u zemlji, ne bi li anestezirao svoje „kompromi
Na naprednjačkim skupovima se pojavljivao „narod na revers”, a sve je to i dalje ustajali tok Miloševiće „antibirokratske revolucije” i „događanja naroda” (metafora Milovana Vitezovića) iz poznih osamdesetih, jer je Vučić preuzeo steg Miloševićeve borbe protiv „lažne elite”. sne” poteze u odnosu na „kolektivni Zapad”; jer bez te podrške Zapada nema stabilnosti režima i potroša čkog društva. Na naprednjačkim skupovima se po javljivao „narod na revers”, a sve je to i dalje ustajali tok Miloševiće „an tibirokratske revolucije” i „doga đanja naroda” (metafora Milovana Vitezovića) iz poznih osamdesetih, jer je Vučić preuzeo steg Miloševićeve borbe protiv „lažne elite”. U „Areni” sem stranačkih funkcionera, koji se tu moraju pojaviti, nije bilo mnogo novostvorene Vučićeve elite, a jeste ljudi s dnevnicama.
Obznanjivanje u javnosti kokainskog seks snimka opozicionara Đorđa Miketića u nekoj drugoj zemlji imalo bi sigurno veću težinu nego u onoj gde je i supruga opozicionara Vuka Jeremića u kampanji 2017. bila op tužena od naprednjaka da je „narko diler”.
Prijatelji vlasti Vučićevi glasači teško povezuju da je ono što im je Vučić nudio u kam panji – veće plate i penzije, potroša čko društvo, infrastruktura, veštačka oplodnja – zavisno od geopolitičke orijentacije.
Vučićevi glasači teško povezuju da je ono što im je Vučić nudio u kampanji – veće plate i penzije, potrošačko društvo, infrastruktura, veštačka oplodnja – zavisno od geopolitičke orijentacije. Puštanje u probni rad gasnog inter konektora Srbija – Bugarska je is punjeno obećanje, predizborni poen Vučiću, ali i uspeh EU koja je zamaš no učestvovala u finansiraju. Glavna Vučićeva reč sa otvaranja je „diver sifikacija” − dovoljno jasna onome kome je namenjena, i dovoljno neja sna njegovom proruskom biračkom telu. Na svečanosti je bio prisutan i
16
predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev. Iako je ovo Vučićev trijumf, ne treba zaboraviti da je Dragan Đilas kao gra donačelnik Beograda podigao spo menik Alijevom tati na Tašmajdanu, a da su Boris Tadić i Vuk Jeremić odškrinuli dveri saradnje s moćnim Azerbejdžanom. EU je − otvaranjem gasnog interkonektora − dokazala da podrška Vučiću nije stvar koincidenci je već tempiranja. Situaciona inteligencija znači mnogo: Aleksandar Jovanović Ćuta je to poka zao uspešno u TV duelu sa Šešeljem, koji se proslavio tom veštinom. To je i primer koliko je Vučiću bitna kontrola nad medijima. Da se neko iz opozicije ne bi medijski razmahao i proslavio. Konačno, šteta što je ranije izgustira na koalicija ČBČ (Čeda−Boris−Čanak). Možda je ovo bilo pravo vreme za nju. Ovako je Boris morao s Radulovićem, Čeda sam, a i bez Čanka ovi izbori su bili dovoljno zabavni.
PROGOVORI O PREGOVORIMA
17
O IZBORNOM PROCESU
IZBORI U SRBIJI
FASADA JE PALA, ZID SE URUŠAVA Nedavno završeni vanredni parlamentarni, pokrajinski i (u delu gradova i opština) lokalni izbori će ostati ružna istina u kolektivnom političkom sećanju naše nacije. Brojna kršenja zakona, izborne neregularnosti, optužbe za nameštanje rezultata, kao i fizički napadi na posmatrače, bacili su senku kako na izborni proces, tako i na rezultate. Piše: Dejan Bursać, naučni saradnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu
Dejan Bursać, izvor: UNS
18
PROGOVORI O PREGOVORIMA
P
osmatračka misija Crte je na vela da je na čak 5% biračkih mesta za parlamentarne izbo re u Srbiji i na 9% biračkih mesta za beogradske izbore bilo nepravilnosti koje kompromituju izborne rezultate na tim mestima, te zaključila da zbog obima problema u Beogradu, rezulta ti gradskih izbora „ne odražavaju slo bodno izraženu volju glasača”. Kritike su uputile i relevantne me đunarodne institucije. OEBS-ova Kancelarija za demokratske institu cije i ljudska prava (ODIHR) je navela da su izbore obeležile „ozbiljne izbor ne neregularnosti, zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija pred sednika države”, dok je šef delegaci je Parlamentarne skupštine Saveta Evrope zaključio da „izbori nisu bili fer”. Članovi posmatračke misije Evropskog parlamenta takođe su ukazali na slu čajeve organizovanog dovođenja i za strašivanja birača, kao i zloupotrebu administrativnih resursa, kupovinu gla sova i kršenja tajnosti glasanja. Uprkos tome, izaslanik Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenjuje da su „izbori protekli glatko”, iako i on pri mećuje nepravilnosti zbog dovođenja dodatnih birača i kupovine glasova. Oglasilo se čak i Ministarstvo spolj nih poslova Nemačke, navodeći na
društvenim mrežama da se radi o ne prihvatljivim praksama za zemlju koja je EU kandidat.
Ogoljene neregularnosti i zamene teza Hibridni režimi, poput aktuelnog srp skog, često su manipulativni u izbor nim procesima. Oni se trude da slovo zakona izgleda pošteno i demokrat ski, kao i da formalne procedure budu ispoštovane, ali u praksi koriste svoje značajne prednosti u pogledu pristu pa državnim budžetima, medijima i institucijama, kako bi vladajuće po litičke partije ostvarile nedostižne prednosti u odnosu na konkurenciju. Ipak, takvi režimi su, a to smo videli i iz desetogodišnje istorije vlasti Srpske napredne stranke, uglavnom oprezni. Izbori 2023. će stoga ostati upamćeni kao oni u kojima je SNS odustala od „vela tajnosti”, te se većina neregular nosti sprovodila relativno otvoreno, a često uz cinična objašnjenja. Tako je npr. politički izuzetno zapa ljivo pitanje dovoženja glasača iz Republike Srpske retorički prebačeno na ravan odnosa prema Srbima u re gionu, te se kritičari označavaju kao „izdajnici” koji hoće da podele srp ski narod. I dok nije sporno da zakon
I dok nije sporno da zakon dopušta državljanima Republike Srbije iz susednih država da glasaju na izborima u matici, nameće se moralno pitanje glasanja na lokalnim izborima i odlučivanja o životu u gradovima i opštinama u kojima uopšte ne živite, ali i još važnije – pitanje zakonske zloupotrebe prijavljenog prebivališta i upisa u birački spisak od strane vladajuće stranke.
19
dopušta državljanima Republike Srbije iz susednih država da glasaju na izborima u matici, nameće se mo ralno pitanje glasanja na lokalnim iz borima i odlučivanja o životu u grado vima i opštinama u kojima uopšte ne živite, ali i još važnije – pitanje zakon ske zloupotrebe prijavljenog prebiva lišta i upisa u birački spisak od strane vladajuće stranke. Pored toga, bitno je i pitanje finansiranja celog tog pro cesa – od plaćanja autobusa, preko iznajmljivanja Beogradske arene (ukoliko je ona zaista služila kao lo gistički centar za te glasače), pa sve do motivacije osoba iz drugih zema lja da potegnu toliki put radi glasanja. Ta motivacija je verovatno finansijska – a tu se onda radi o kupovini glaso va. Eventualna primena ovog modela na prolećnim lokalnim izborima u ve likom broju gradova i opština u Srbiji će dodatno uticati kako na nerav nopravan odnos političkih snaga, tako i na dalje urušavanje institucija. Zašto se SNS više i ne trudi da sakrije ove neregularnosti? Odgovor se nala zi u kontekstu izbora 2023. Raspisani ishitreno, kao oblik izlazne strategije i ventila za otpuštanje međunarodnog i domaćeg pritiska nakon oružanog in cidenta u Banjskoj, izbori su dočeka ni u negativnom kontekstu za vlast. Dugotrajni rast cena doveo je u pita nje poverenje glasača prema predsed niku Vučiću, dok su masovna ubistva u Beogradu i Mladenovcu i posledič ni masovni protesti, kao i paralelni problemi na Kosovu i Metohiji, pruži li osnov za mobilizaciju stranaka gra đanske opozicije s jedne, i stranaka
O IZBORNOM PROCESU
desnice s druge strane. SNS je naroči to brinula mogućnost uspeha opozicije na (nepromišljeno raspisanim) vanred nim gradskim izborima u Beogradu, gde postoji relativno očuvana opozi ciona infrastruktura, dok viša pene tracija nezavisnih medija i drugačiji so cio-ekonomski okvir (više mladih i više ekonomski nezavisnih građana) pred stavlja izazovno polje političke borbe za vladajuće. U prevodu, SNS se ose tila ugroženom i to je uzrokovalo am plifikaciju svih opcija koje vladajuća stranka ima na raspolaganju, kako le galnih, tako i onih manje legalnih. To je, takođe, doprinelo i napušta nju svih onih, makar i skromnih, po zitivnih koraka usvojenih pred izbore 2022. godine. Vlast je tada sa stran kama opozicije vodila dijalog na dva koloseka, jedan uz posredovanje čla nova Evropskog parlamenta, i drugi bez stranih posrednika. Iako ključ ni problemi tada nisu rešeni, došlo je do određenih pomeranja i bla gog relaksiranja situacije. Uvedeno
itd. Pred izbore 2023. donete su sitne izmene u pogledu uputstva o sprovo đenju izbora, koja ograničavaju broj osoba prisutnih na biračkom mestu.
Predsednikov šou Ipak, sve ove formalne izmene pale su na ispitu prakse 17. decembra. Već u samoj kampanji bilo je jasno da se SNS ne pri država ni minimuma medijskih standar da te da je, kao i ranije, zastupljenost u medijima s nacionalnom frekvencijom i cirkulacijom drastično neravnomerna. Na primedbe Privremenog nadzornog tela da je 75% političkog izveštavanja posvećeno predstavnicima stranaka na vlasti, RTS je odgovorio da predsednik, premijer ili ministri ne mogu biti perci pirani kao predstavnici stranke već kao nosioci državne funkcije, iako je jasno da je politička praksa u Srbiji drugači ja. Iz današnje perspektive, posebno je ironična prošlogodišnja zabrana javnim funkcionerima da otvaraju infrastruktur ne projekte u periodu od deset dana pre izbora, tokom kojih je predsednik
Na primedbe Privremenog nadzornog tela da je 75% političkog izveštavanja posvećeno predstavnicima stranaka na vlasti, RTS je odgovorio da predsednik, premijer ili ministri ne mogu biti percipirani kao predstavnici stranke već kao nosioci državne funkcije, iako je jasno da je politička praksa u Srbiji drugačija. je Privremeno nadzorno telo za me dije, uvedene su lokalne izborne ko misije kao posrednici između RIK-a i biračkih odbora, poboljšano je finan siranje kampanje, obećana bolja kon trola biračkog spiska, garantovano prisustvo opozicionih predstavnika prilikom glasanja van biračkog mesta
svakodnevno gostovao na medijima s nacionalnom frekvencijom, često i u celovečernjim emisijama. Samo neko liko dana pre izbora, predsednik je ta kođe obišao radove na obilaznici oko Kragujevca i zdravstvenom centru u Prokuplju, dok su svečano otvoreni ra dovi na izgradnji dva auto-puta: Osmeh
20
Vojvodine i Beograd − Zrenjanin. Ključni problem ovih izbora – pot puno zanemarena kontrola biračkog spiska. Pitanje ko može da glasa, gde i pod kojim uslovima tako je stavlje no u centar izbornog procesa i najve ća je zamerka opozicije koja je, upr kos sporoj i nespretnoj reakciji i često konfuznom delovanju, osporila regu larnost izbora i zatražila njihovo poni štavanje u Beogradu, gde su prime ćene najveće nepravilnosti. Kako će SNS dalje postupati? Izvesno je da neće biti ustupaka u smislu po navljanja izbora. Aleksandar Vučić je izgradio politički imidž u kojem je svako popuštanje političkim takma cima ravno porazu. Eventualni veći pritisci spoljnog faktora oko demo kratskih standarda se i dalje odvija ju u širem političkom kontekstu sta bilokratije, gde je ključnim akterima (Vašington, Berlin, Brisel) i dalje važno da srpsko rukovodstvo bude koope rativno u vezi s pitanjem geopolitičkih ishoda (Kosovo, Bosna i Hercegovina, uticaj Rusije na Balkanu) nego da sprovodi slobodne i poštene izbore. U takvom negativnom političkom i in stitucionalnom kontekstu, Srbija do čekuje 2024. godinu i lokalne izbo re u 17 beogradskih opština, Novom Sadu, Nišu, kao i desetinama drugih lokalnih samouprava. A fasadu de mokratije, kada jednom padne, teško je vratiti nazad. Posebno ako zid koji stoji iza nje nije naročito kvalitetan. A naše institucije i naš demokratski okvir, nažalost, to odavno nisu.
PROGOVORI O PREGOVORIMA
izvor: Evropska unija
21
O KAMPANJI
ČETIRI MOMENTA KAMPANJE
KRINDŽ I KONFUZIJA
S jedne strane je levica, koja pokušava da etiketu promiskuitetnosti odbije, dok joj je vetar u leđa daju intelektualci koji joj ujedno i kradu svetla reflektora, paralelno s tim obitava krajnje nevidljiva desnica; s druge strane je autoritarni lider koji „zna i ume” i, već godinama, uspešno ubeđuje birače da se bori kao lav za sigurnost i mir. Piše: Nikola Ristić, aktivista – ekspert za komunikacije
Nikola Ristić, izvor: Lilit Andrić
22
PROGOVORI O PREGOVORIMA
A
ko bismo pitali ljude na ulici šta su im prve asocijacije na izbornu kampanju 2023. vrlo verovatno bismo među odgovorima čuli i TikTok, afera Miketić, ProGlas i Aleksandar Vučić.
TikTok nije bio animiranje mladih bira ča, već upravo suprotno – demotiva cija i guranje u apstinenciju. Ukoliko pogledamo zainteresovanost mladih za političke aktere i dešavanja, jasno je da ne treba puno da bi se postigao
Smatram da je upravo u tim odgovo rima objašnjenje izborne atmosfere.
Ako bismo pitali ljude na ulici šta su im prve asocijacije na izbornu kampanju 2023. vrlo verovatno bismo među odgovorima čuli i TikTok, afera Miketić, ProGlas i Aleksandar Vučić. Smatram da je upravo u tim odgovorima objašnjenje izborne atmosfere.
Jedan od upečatljivijih momenata ove izborne kampanje bio je pojavlji vanje pojedinih političara na TikTok-u. Na prvom mestu su to Aleksandar Vučić i Siniša Mali. Iz profesionalnog, ali i ugla građanina, mislim da je pot puno legitimno da političari koriste inovativne kanale komunikacije i sa vremene formate. Nema ničega po grešnog u tome da državnici prate komunikacijske trendove. Međutim, kada je reč o oceni njihovog nastupa, tu stvari stoje drugačije. Sadržaj koji su oni objavljivali je, naj blaže rečeno, degutantan. Među mla dima (kojima su navodno namenjeni ovi sadržaji) je, gledajući ove snimke, vladao osećaj krindža. Ukoliko bi neko zaista želeo da se obraća mladima na ovoj platformi, onda definitivno ne bi pravio sadržaj koji svoju viralnost po stiže zahvaljujući podsmehu i mimu. Ipak, mislim da je ovde nešto drugo u pitanju. Srpska napredna stranka već godinama strateški nastupa u medi jima, ali i na internetu, tako da oku pira kompletan prostor, da se od njih ništa ne vidi i da deluje da su oni je dini koji postoje (dobro, drugi postoje kroz uvrede i afere). U skladu s tim, duboko sam uveren da cilj izlaska na
efekat „svi su isti” ili „to je prljavo, nije to za mene” i upravo taj efekat su čelnici SNS-a tražili na TikTok-u. Ali zašto sada? Zašto to nisu radili ranije? Upravo zbog toga što je među mla dima ranije već vladalo takvo uvere nje, ali su majske tragedije uticale da se aktivnije uključe, najpre kroz pro teste, a potom i da počnu iole oz biljnije da prate društvena i politička dešavanja. Taktika SNS-a je bila da predstavi celu političku scenu, kroz dva krindž TiKTok naloga, da bi se uverenje kod mladih apstinenata vratilo na počet nu poziciju.
Udarac za opoziciju − afera Miketić Neću puno trošiti reči na ovaj slučaj, jer je ovo nešto najprizemnije što je naša politička scena videla (makar od kada ja pamtim). Neću ulaziti ni u de talje ko je kriv, otkud snimak i slično, jer bismo se onda sveli na tabloidna razmatranja, ali je nužno pomenuti ovu aferu kao jedan od ključnih čini laca kampanje.
23
Nakon što je opozicija okupljena oko protesta, a potom i liste „Srbija protiv nasilja”, saopštila da će izaći na izbo re upravo pod tim sloganom i upra vo na krilima tih protesta, ovo je bio udarac u sve vrednosti oko kojih se
okupila. Sa aferom Miketić, kod jed nog dela birača sve je palo u vodu: bezbednost i sigurnost, zdravlje, za jedništvo, briga, antirijaliti i dr. Moramo biti svesni da izborna kam panja nije samo plaćeni oglas ili bil bord na Slaviji, već u mnogo većoj meri propagandni društveni uticaj, koji se najbolje postiže aferama, a po menuta afera je i pokazatelj da je ovo možda najbeskrupoloznija kampanja koju smo dosad imali.
ProGlas, prednosti i nedostaci Neko mi je skoro rekao – „ProGlas su ljudi koji su izlazili na proteste, a ’Srbija protiv nasilja’ su ljudi koji su or ganizovali proteste”. I zaista mislim da je ovo najbolja definicija „levog dela” kampanje 2023. godine. ProGlas je kao pojava ulio nadu i poverenje zna čajnom broju građanki i građana, ali je isto tako zbunjivao veliki broj gla sača. Nemali broj puta smo mogli čuti ljude u svom okruženju, medijima i generalno kroz kampanju, da pomi nju „da će glasati za ProGlas” ili „da
O KAMPANJI
će glasati za ono gde su glumci i pro fesori”. Plašim se da je ovaj drugi, upečatljiv momenat „leve kampanje” (ako aferu Miketić uzmemo kao prvi)
ProGlas je kao pojava ulio nadu i poverenje značajnom broju građanki i građana, ali je isto tako zbunio veliki broj glasača. delimično učinio medveđu uslugu opoziciji. Naravno, duboko sam uveren da je ukupni uticaj kampanje pozitivan, ali da je, u određenoj meri, imao i svoje loše efekte. Kao rezultat ova dva dela „leve kam panje” imamo demotivaciju jednog dela birača, motivaciju drugog dela birača i potpunu konfuziju kod trećeg.
I naravno, Aleksandar Vučić Ako uzmemo u obzir da kampanja „desnog dela” opozicije gotovo da nije ni postojala, osim u izvesnoj meri kod koalicije NADA, što možemo vi deti i po zatvorenosti medija prema
predstavnicima desne opozicije, onda je sve ono što prosečan desno opre deljeni građanin može da traži – pro nađeno u figuri Aleksandra Vučića. On je u ovoj kampanji bio stub, oslo nac i podrška vladajućoj koaliciji. Iako nije bio kandidat, kao nosilac liste, bio je simbol jedinstva i napretka. Jedini. Uvek i od svih napadan, ali sposoban da odbrani i sebe i svoju porodicu i Srbiju. Ma koliko nekome ovo zvučalo komič no i/ili sporno, takav utisak je kampa nja Aleksandra Vučića za potrebe liste „Srbija ne sme da stane” ostavila na najveći broj birača. Gotovo da nije bilo ulice bez bilborda sa kojeg nas predsednik gleda, a negde iza njego vih leđa proviri još pokoji kandidat. O njegovoj prisutnosti dovoljno govori i samo činjenica da je poslednjeg dana kampanje održao tri mitinga. Uspeo je da proda stav „da Srbija treba da sledi put i politiku Aleksandra Vučića, a to može jedino ako građani budu glasali za listu čiji je on nosilac, jer će kandidati na njoj (bez obzira na to ko su i kakvi su) bespogovorno slediti put koji im on utaba”.
24
Da sumiramo − s jedne strane je le vica, koja pokušava da etiketu pro miskuitetnosti odbije, dok joj je vetar leđa daju intelektualci koji joj ujedno i kradu svetla reflektora, paralelno s tim obitava krajnje nevidljiva desnica;
Gotovo da nije bilo ulice bez bilborda sa kojeg nas predsednik gleda, a negde iza njegovih leđa proviri još pokoji kandidat. O njegovoj prisutnosti dovoljno govori i samo činjenica da je poslednjeg dana kampanje održao tri mitinga. s druge strane je autoritarni lider koji „zna i ume” i, već godinama, uspešno ubeđuje birače da se bori kao lav za sigurnost i mir. Ukratko, iza nas je izuzetno prljava i krajnje konfuzna kampanja.
PROGOVORI O PREGOVORIMA
Beogradska otvorena škola Bulevar oslobođenja 177 11000 Beograd, Srbija +381 60 3061 342 eupregovori@bos.rs eupregovori.bos.rs facebook.com/bos.rs @beogradska_otvorena_škola
25