ishrana
Celijakija Autor: VESNA PAVKOV, PREDSEDNICA UDRUŽENJA SRBIJE ZA CELIJAKIJU
C
elijakija je imunološka reakcija organizma na konzumaciju glutena koji se nalazi u pšenici, ječmu, raži, (i ovsu). Unosom glutena u organizmu dolazi do upalnih promena sluznice tankog creva što za posledicu ima pothranjenost. Učestalost celijakije je oko 1% što znači da 1 od 100 osoba ima celijakiju. Može se javiti u svim životnim dobima kod osoba oba pola. Celijakija se ispoljava kod genetski predisponiranih osoba, i jednom ispoljena ima hroničan tok. Simptomi koji mogu ukazati na celijakiju Celijakija se može manifestovati širokim spektrom od blagih do veoma teških simptoma. Najčešće, unos glutena u organizam uzrokuje hronična oštećenja tankog creva i poremećaj apsorpcije hranjivih materija. Tipični simptomi su vezani za digestivni sistem - hronična dijareja, bol u trbuhu, nadimanje, povraćanje, a sa tim povezana mala telesna masa i nedostatak vitamina i minerala. Međutim ovi tipični klinički simptomi bolesti više nisu i najčešći oblici. Danas se zna da celijakija može zahvatiti gotovo sve organe, pa se tako mogu javiti simptomi vezani za usta i zube (afte, oštećenja zubne cakline, prošireni karijes), simptomi vezani za krv (anemija koja ne reaguje na preparate gvožđa, modrice, produženo vreme krvarenja), oštećenja kože (suva koža, svrab, osip, lomljivi nokti, slaba kosa ili gubitak kose), oštećenja jetre, slezine i gušterače, oštećenja srčanog mišića, pluća i bubrega, simptomi vezani za mišićno-koštani sistem (grčevi i bol u mišićima, smanjen tonus, upale zglobova, natečene noge, osteoporoza), neplodnost i pobačaji, neurološki simptomi (ataksije, poremećaj i ravnoteže, glavobolje, sniženo raspoloženje), kao i simptomi vezani za rast i razvoj (kod dece zastoj u razvoju i nizak rast, zakasneli pubertet). Sa celijakijom su
14
često udružene bolesti štitne žlezde i dijabetes tipa 1.
KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE CELIJAKIJA Ovako široki spektar simptoma zahteva od lekara aktivan pristup u dijagnostici. Prvi korak u postavljanju dijagnoze su analize krvi na prisustvo specifičnih antitela - antitela na tkivnu transglutaminazu IgA (anti - tTG At IgA). Ukoliko su anti-tTG At IgA pozitivna, potrebno je da se urade endomizijalna antitela (EMA) i genetika (tj. da se odredi da li je osoba nosilac HLA DQ2 i/ili HLA DQ8 gena). Na osnovu značajno povišenih anti-tTG At IgA (deset puta više od normalnih vrednosti), sa pozitivnim EMA i genetikom, postavlja se dijagnoza CB i tada nije neophodno raditi endoskopiju i biopsiju sluznice tankog creva. U svim drugim situacijama (serologija koja nije značajno povišena ili je negativna, a osoba je nosilac rizičnih gena), neophodno je da se uradi endoskopija sa biopsijom sluznice tankog creva. Kod osoba koje nemaju simptome, a spadaju u rizičnu grupu, prvo je potrebno uraditi genetsko ispitivanje. Negativna genetika sa visokom verovatnoćon (99%) isključuje mogućnost celijačne bolesti. Ukoliko je osoba nosilac HLA-DQ2 i/ili DQ8 gena, neophodno je dalje serološko ispitivanje, a po potrebi i endoskopsko sa biopsijom sluznice tankog creva.
LEČENJE CELIJAKIJE Lečenje celijakije sprovodi se posebnim načinom ishrane. Za celijakiju, dakle ne postoji medikament, lek, niti se celijakija može izlečiti. Celijakija se može kontrolisati posebnim, doživotnim načinom ishrane, a to je ishrana bez glutena. To znači da
osoba sa celijakijom ne sme da jede pšenicu, ječam, raž (i ovas) odnosno proizvode koji sadrže ove žitarice čak i u tragovima. Pitanje ovsa nije u potpunosti razjašnjeno i poznato je da neke osobe dobro podnose ovas dok postoje osobe koje su preosetljive i na ovas. Ukoliko se dijagnoza postavi na vreme i ako se bezglutenska ishrana pravilno sprovodi, dolazi do potpunog povlačenja simptoma celijakije. Sprovođenje bezglutenske dijete je zahtevno i neminovno se odražava i na porodicu pacijenta jer svi članovi porodice treba da se prilagode novim pravilima u nabavci, čuvanju i pripremi obroka. U domaćoj kuhinji ali i u ishrani van kuće zahteva se promena prehrambenih navika. Da bi oboleli od celijakije ravnopravno učestvovali u životu svoje zajednice neophodna je šira društvena podrška i promene u ponudi i načinu spremanja obroka u okviru obrazovnih ustanova (vrtića, škola, studentskih menzi), zdravstvenih ustanova (bolnička ishrana) ali i restorana i ostalih ugostiteljskih objekata.
UDRUŽENJE SRBIJE ZA CELIJAKIJU Udruženje Srbije za celijakiju osnovano je 2005. godine od strane majki obolele dece, a osnovni povod bio je nedostatak informacija o bezglutenskoj ishrani kao i teškoće u nabavci sigurnih bezglutenskih prehrambenih proizvoda. Od tada do danas Udruženje je preraslo u nacionalnu organizaciju koja blisko sarađuje sa udruženjima u regionu i Evropi, lekarima, naučnicima i drugim stručnjacima kao i institucijama i organizacijama iz oblasti proizvodnje i kontrole hrane. Od samog nastanka radi na podizanju svesnosti o celijakiji i zalaže se za sistemske promene u društvu. Godine 2007. na inicijativu APOTEKA / 131 / 2021.
