2 eloiza džejmks kad otkuca ponoć

iznenađenja kada se njegova mišićava muška težina spustila na nju. On se smesta ponovo otkotrlja na stranu, osetivši koliko joj je težak. „Oprostite, mila.“ Reči doplutaše do njenog uva kroz oblak razočaranja. „Zaboravio sam kako ste majušni.“ Sofi se nije ni trudila da mu odgovori. Nešto u njoj je žudelo, čeznulo da ponovo oseti njegovo telo na svom, da je pritisne na krevet svojom opijajućom težinom. Ona ga snažno povuče za ramena, istežući se da dosegne njegove privlačne, poluotvorene usne. Zato Patrik ponovo delimično leže na nju, jednom nogom je pritiskajući za krevet, dok je ustima milovao njene usne.

Njegove ruke počeše da lutaju po njenom telu, razgrćući meke nabore gornjeg dela njene spavaćice i otkrivajući noćnom vazduhu savršenu mlečnu belinu njenih grudi. „O bože, Sofi, tako ste lepi, tako lepi“, a zatim Patrikov glas utihnu kada je utonuo u njenu meku kožu. Sofi zajeca kada su njegova usta krenula tragom ruke.

Sada se uvijala ispod njega, tihim nerazaznatljivim rečima raspaljujući Patrikovu krv. On zavuče ruku pod njenu spavaćicu i njegovi prsti zaplesaše kroz meke kovrdžice koje nađoše tamo, trake koje su mu se obavijale oko prstiju sa mekoćom koja je skrivala orošeno obećanje.

Sofino telo se ukoči. „Šta to radite?“ Glas joj je bio uspaničen, drhtav od strasti ali uplašen, i jedna mala ruka uhvati njegovu u gvozdeni stisak.

Patrik se smesta zaustavi, ali ostavi prste tamo gde su bili. Taj oset planu u Sofinim udovima poput šumskog požara i njene oči se zamagliše, posmatrajući ga kroz blede mesečeve zrake koji su padali kroz sobu. „Neću uraditi ništa što vam se neće svideti, dušo.“ Glas mu je bio ispunjen promuklim obećanjem, njegove usne pređoše preko njenog lica, jezikom razdvajajući njene usne, tonući u njena usta gestom koji joj je pomogao da shvati, odjednom, sve one detalje o kojima beše slušala, stvari koje su se zbivale između muškaraca i žena. A njegovi prsti su se pomerali, nemirno uranjajući, gurajući je u vrtlog oseta. „O bože“, odjednom prošaputa Sofi. „Vi vodite ljubav sa mnom.“ Patrikov um poče da povezuje činjenice - Sofino neuko milovanje, njeni trzaji svaki put kada bi dodirnuo neki novi deo njenog dela i zapanjeno oduševljenje u njenim plavim očima. Pogrešno beše mislio da je upućena u seksualne stvari koliko i u odevanje i konverzaciju... Njegovi prsti odlutaše od mekote njenih butina. „Srce, jedva vas vidim.“ On joj spusti lagan poljubac na nos. „Smem li da upalim sveću?“ Sofi ga je fascinirano posmatrala. „Simon, moja sobarica, reče da je mesec noćas tanak kao mišji brk“, odgovori naposletku. „Hmmm.“ Patrik je kratko poljubi, da bi je ohrabrio, a i zato što nije mogao da odoli. Zatim ustade i upali šibicu, čiji plamen zatreperi u sobi. On zapali sveću na