Page 1

Sela BrejĹĄn

Glasam za vernost


Montana Vortli je stajala nasmejana, sva u belom, ispred crkvenog oltara i nestrpljivo poskakivala u mestu. Ţudela je da što pre postane supruga svog verenika Sledţa Majersa i time, na najlepši način, kruniše njihovo dugogodišnje zabavljanje. Sledţ Majers je za Montanu bio više od verenika. Bio je njen prijatelj, ljubavnik, poslovni partner i čovek koga je volela svim srcem. Njihova veza je bila kompletna i rušila je sva ţivotna pravila koja su uvek poricala daje tako nešto moguće. Montana je bila sigurna da je veza sa Sledţom nešto najvrednije i najdragocenije u njenom ţivotu. Ništa nije moglo da se poredi sa njihovom ljubavlju, odanošću, sa razumevanjem i profesionalnom uigranošću. Uţivala je radeći kao Majersov asistent na snimanju reklamnih spotova. Oboje su završili Folknerov univerzitet u Alabami, na kome je bio jedan od najjačih odseka za reţiju u zemlji. Dopunjavali su se savršeno u idejama i načinu njihove realizacije. Kao stariji i iskusniji, Sledţ je naučio Montanu mnogim trikovima neophodnim za rad koji su bili nepoznati svršenim studentima univerziteta. Imao je nepresušan talenat i plenio je svojom kreativnošću. Za Montanu, on je bio idealan muškarac. To što je kasnio na venčanje nije je previše brinulo. Kao i svi reţiseri i Sledţ je bio ljupko nemaran i prezirao je bilo kakve limite i ograničenja. Bio je slobodan. Montana se vrckala kao devojčica u svojoj prelepoj venčanici sa širokom krinolinom, dugačkim velom oko glave i buketićem šarenog cveća u ruci. Njene plave oči bile su širom otvorene i sa sjajem koje imaju samo devojke na svom venčanju. Gurkala se sa


prijateljicama koje su, kao i ona, izgledale prelepo u svojim raskošnim haljinama. Namigujući jedna na drugu smišljale su imena za decu budućih supruţnika i davale savete za bračni ţivot. Gosti su već odavno zauzeli svoja mesta i u svečanoj tišini iščekivah dolazak mladoţenje. Nakon polučasovnog kašnjenja crkvom je strujalo bojaţljivo došaptavanje i Montana se iskreno zabrinula. Sa strahom je razmišljala o mogućnosti da je Sledţ doţiveo neku nezgodu dolazeći u crkvu i srce joj je nemirno zakucalo. Pogledom je potraţila svoje roditelje traţeći ohrabrenje. U tom trenutku presekao je zlobni, nadmeni osmeh Laure Spejsi koja je sedela u prvim redovima. Montana se zagledala u njeno lice. Dok je prepuna straha upravljala svoj pogled ka vratima crkve pitala se zbog čega je ta glumica posmatra na tako neprijatan način. Kada je ugledala Sledţa, radost zbog saznanja, daje tu, nepovređen, pomutio je izraz njegovog lica. Stajao je na ulazu, u farmerkama i izlizanom sakou i činilo se da ne moţe da korakne u unutrašnjost crkve. Montana je bila šokirana njegovim izgledom. Bez crnog fraka, kojeg je bezbroj puta isprobao na njeno insistiranje, bez radosti na licu, bled i izgubljen. Prilazio joj je polako, gledajući u njene plave, izbezumljene oči. Skupivši hrabrost priznao je da ţeli da otkaţe venčanje i raskine veridbu. Priznao je da voli Lauru Spejsi i da ona već očekuje njegovo dete. Moţda je hteo da je zamoli i za oproštaj, ali nije uspeo. Montana se onesvestila i odmah je prebačena u bolnicu. Sa dijagnozom teškog nervnog sloma u bolnici je ostala narednih trideset dana. Zahvaljujući jačini svog karaktera i autosugestiji uspela je da donekle prevazide osećaj gubitka, poraza i beznadeţnosti.


NeĹĄto je ipak ostalo u njoj, u svom punom intenzitetu. BES!


II

E

lizabet Pen je sumnjičavo vrtela glavom drţeći u ruci pripremljeni scenario za snimanje reklamnog spota za „Milder" mleko. Skinula je naočare, prošla nikom kroz svoju valovitu, prosedu kosu i otpočela uzdahnuvši. - Montana, prošle su već dve godine od kako si napustila Los Andeles i nastanila se ovde, u Torontu. Zar ne misliš da je došlo vreme da prestaneš da poistovećuješ sve muškarce sa tvojim bivšim verenikom? Nagnuta nad knjigom snimanja Montana je odsutno promrmljala. - Mm? - Scenario ti je... čudan! - Ne razlikuje se od mojih prethodnih, Elizabet - hladno je odgovorila Montana dopisujući nešto na već pripremljeni tekst. - U tome i jeste problem. Previše je... - Feministički? - presekla je Montana. Zgrabila je papire iz Elizabetine ruke, pokupila sve sa stola i krenula ka izlazu iz kancelarije. - Ekipa već čeka u studiju dobacila je preko ramena. Prešla je mali hodnik i na vratima studija se gotovo sudarila sa Ričardom Dermondom, vlasnikom fabrike za proizvodnju mleka i naručiocem spota. - Gospodine Dermond! Pretpostavljam da ste videli scenografiju. Da li vam se dopada? Ričard Dermond je nervozno olabavio čvor na kravati. - Dopada mi se. Ali, gospođice Vortli, zar ne mislite da su troškovi malo previsoki?


- Jesu. Ali, zar vi ne mislite da smo vam učinili veliki ustupak time što ćemo reklamu snimiti za samo dva dana? Obično je postupak bar tri puta duţi. - Zahvalan sam vam zbog toga. Moja primedba se odnosi na onaj porculan - bojaţljivo je izustio. - Ne dopada vam se? To je evropski porculan, ali moţemo da kupimo i kineski - Montana se pravila naivnom. - Ah, ne, ne! Sve je u redu - zavrteo je glavom i još više olabavio kravatu. Montana ga je udarila po ramenu. - Opustite se, gospodine Dermond. Posle ove reklame svako domaćinstvo će ţeleti da proba vaše mleko. Investicija će se višestruko isplatiti! - Da, samo... - pokušao je da kaţe još nešto, ali se Montana već udaljila od njega i odlučno ušla u studio. Kao i obično kada je prelazila prag studija, Montanu je proţeo osećaj potpunog pripadništva tom prostoru. Nigde se nije osećala toliko dobro, toliko sigurno i toliko superiorno. Odavno je shvatila da se u toj prostoriji oseća daleko prijatnije nego u svojoj kući, koja je bila prazna i to na više načina. U kući je uvek osećala nemir i nespokojstvo, što je navodilo da vrlo malo vremena provodi u njoj. Nikada je nije doţivljavala kao svoj dom ili utočište. Ona je uvek podsećala na ono što je izgubila. U studiju je Montana ličila na sebe, na osobu kakva je bila i ranije, na vedru i kreativnu devojku koja je plenila svojim lucidnim idejama i reţiserskim sposobnostima. Tu je bila okruţena ljudima koji su poštovah njen rad i bes - pogovorno izvršavali njena naređenja. Montana je zastala i pogledala u svakog člana ekipe ponaosob, u svaku kameru i svaki reflektor. Morala je uskoro da napusti sve


to, ali nije preterano ţalila. Oduvek je mrzela učaurenost i statičnost. Kada je posao u pitanju ţelela je promene i nova iskušenja. U studiju je bilo vruće i zagušljivo, ali se Montana nije ţalila. Izvukla je krajeve košulje iz farmerka i zavezala ih ispod grudi. Spustila je papire na prvi slobodan prostor, pljesnula rukama i time skrenula paţnju velikog broja mladih ljudi. - Da čujem! Da li ste spremni da prodamo ovo mleko koje je bolje od bilo kojeg muškarca? - uzviknula je, izmamivši glasan smeh i odobravajuće komentare prisutnih snimatelja i tehničara. - Gde je Ejvori? - upitala je, traţeći pogledom poznatu manekenku koja je glumila u njenom spotu. - Još uvek je u šminkernici! - doviknula je Dţuli, sekretarica reţije. -Pokušava da nalepi one brkove. - Dobro... - Montana je prišla tehničaru zaduţenom za rasvetu i počela da proverava jačinu upaljenih reflektora. Dok su komentarisali potreban intenzitet osvetljenja primakla im se Elizabet Pen, paţljivo preskačući mnogobrojne kablove. - Montana, da li sam te obavestila da sutra dolazi čovek kome sam prodala agenciju? - To me ne interesuje - uzvratila je Montana, prateći reflektorski snop. - Ne zaboravi da i ja odlazim sa tobom. - Zašto bi to uradila? Ovde imaš dobre uslove, okupila si sjajnu ekipu i postigla veliki uspeh. - Ne ţelim da radim pod nadzorom jednog muškarca, Elizabet. Još dve reklame me dele od ispunjenja ugovora, a potom odlazim u agenciju Nensi Loklir. - Ali ona je početnica! A ti si vrhunski profesionalac.


- Pa šta? Pomoći ću joj da ojača svoju agenciju - konačno je pogledala u Elizabet. U očima joj se ogledao prekor. - Vrlo dobro znaš da ne podnosim naređenja od strane muškaraca. Elizabet je nemoćno raširila ruke. - Uništićeš svoj ţivot zbog tog Majersa, a imaš tek 29 godina. - Već mi je uništen ţivot! - prodrala se Montana i nastavila svađalački raspoloţena. - Uostalom, zašto si prodala svoju agenciju? -Već sam ti objasnila da sam suviše stara i umorna da bih se bavila ovim poslom. Pogledaj samo te ljude oko nas - pokazala je rukom po studiju - pogledaj tvoj scenario. Vreme me je pregazilo, Montana. Reklame više nisu kao nekada, pitomo sugestivne. Traţi se nešto sasvim drugačije, a ja sam potpuno nemoćna da to pratim. - Zato imaš mene! - Montana je neţno zagrlila. - Za divlju sugestivnost! - Ah, zašto moja deca nisu zainteresovana za ovaj posao? - tuţno se zapitala. - Svako radi ono što najbolje zna - nedefinisano je odgovorila Montana i pomislila na decu svoje prijateljice. Viktor Pen, Elizabetin sin, bio je vrhunski alpinista i osvajač najviših planinskih vrhova u svetu. Bio je ljubitelj prirode, neba i visina i grozio se skučenosti studijskih prostora. Njegova sestra, Vinona Penje očekivala treće dete i bila posvećena jedino svome muţu i njihovim potomcima. Malo staje interesovalo u ţivotu, a posebnu odbojnost je gajila prema majčinoj agenciji. Još uvek drţeći ruku na Elizabetinom ramenu Montana je blago zanjihala. - Ţao mi je što si prodala svoju agenciju, Elizabet. Nadam se da će novi vlasnik odrţati njen visoki renome.


- Ah! - razgaljeno je uzviknula Elizabet i sela u stolicu pored Ričarda Dermonda koji se, i pre započetog snimanja, nervozno vrteo na stolici. Obuzet potpunim očajem gledao je na pripremljenu scenografiju. Na sredini velikog, prostranog studija stajao je dugački, uski trepezarijski sto. Na njemu su bila najmanje tri servisa raznobojnog porculana u kojima se nalazilo mleko. Na kraju stola je bila stolica u kojoj je trebalo da sedi jedan od dvoje glumaca, učesnika u spotu. Dermond je sabirao u glavi cene porculanskih šolja i činija koje su bile predviđene za razbijanje i od dobijenog iznosa je osetio blagu vrtoglavicu u glavi. Poţeleo je da otvori prozor i udahne hladan, januarski vazduh, ah je studio imao samo ventilacione otvore. Svetio je bilo jako, prejako, galama nepodnošljiva, a kilometri kablova razbacanih svuda unaokolo zahtevali su oprezan hod. Zato je, kao prikovan, sedeo na stolici meškoljio se, očekujući početak snimanja. Montana je sela u kran i zahtevala da je podignu na visinu od 2,5 m od stola. Pogledala je kroz kameru i osmotrila prostor ispod sebe. Podesila je malo njen poloţaj i ugao snimanja i doviknula kamermanu koji je trebalo da snima taj kadar sa visine. - Pole, ziimiraćeš samo pregibanje Ejvorinih leđa. Ne ţelim da uhvatiš ništa sem toga. Da li je jasno? Polje otpio gutljaj piva iz konzerve, pre nego je uzvratio. - OK! Ejvori Lonkrejn, poznata manekenka i foto-model ušla je u studio pravo iz šminkernice i izazvala opšte oduševljenje kod svih prisutnih. Dok su muškarci u navijačkom maniru pozdravljali njen izgled, Ričard Dermond je uhvatio ručke od stolice i krajnjim naporom se uzdrţao da ne skoči sa nje.


U potpuno uskom, crnom, koţnom kombinezonu Ejvori je izgledala erotizovano privlačno. Na glavi je nosila kapuljaču, kao ronioci, na kojoj su bile prilepljenje uši. Imala je dugačke brkove i crveni nosić i zaista je podsećala na ono što je Montana ţelela da ima u svom spotu. Mačku! - Kako se osećaš u tom kostimu? - Montana je prišla i pogledala sumnjičavo u sitne graške znoja na Ejvorinom licu. - Vruće mi je - poţalila se poznata manekenka, ali je odmah spremno dodala. - Bez obzira na to, ne bih ni za šta na svetu propustila da glumim u tvom spotu, Montana. - Odlično! Kostim ćeš nositi samo danas. Sutra, kada budemo snimali krupne kadrove moći ćeš da budeš i naga, što se mene tiče - uhvatila je Ejvori za ruku i povela je do stola. - Hajde, popni se, nećemo da gubimo vreme. Ejvori se popela na sto i stala četvoronoške na njega. Zauzela je pozu pantera spremnog na skok i Montana se kritički zagledala u taj prizor. Odmeravala je svetlost, kontrast i sve ostale uslove poterbne za snimanje. Stala je iza kamere koja je bila u visini očiju i prešla sa njom po namontiranim šinama celu duţinu stola, zumirajući Ejvorinu figuru. - Mislim da moţemo da počnemo! - uzviknula je i pogledala po studiju. -A gde je Grifin? - Ovde sam! - odgovorio je maneken obučen u svečani sako i sa zalizanom crnom kosom. Bio je visok i zgodan, nasmejan i šarmantan. Montana se zlobno nasmejala u sebi. Uskoro ćeš biti zamenjen sa jednim najobičnijim tetra-pakom u kojem se nalazi mleko, pomislila je, zamišljajući Grifinovo lice sa jučerašnje probe. - Sedaj na svoje mesto! - naredila je Montana.


- Mislio sam da ja dolazim na red tek u drugom delu - pobunio se, ne ţeleći da se odvaja od Dţeni, sa kojom je bio u prisnom razgovoru. - Trebaš mi zbog opšteg utiska. Ne zanovetaj Grifine, nego sedaj u onu stolicu. - Naravno, šefe - progunđao je i demonstrativno se strovalio na pokazano mesto. Montana je sela u stolicu namenjenu reţiseru i uzviknula glasno, da bije svi čuli - Svi na svoja mesta! Počinjemo snimanje! Ejvori, radi onako kako smo se dogovorile i sve će biti u redu dala je poslednje uputstvo poznatoj manekenki i uzviknula. - Akcija! Kamere su počele da zuje, a Ejvori da se kreće sasvim polako oslanjajući se na kolena i dlanove, gledajući u Grifina pretećim pogledom. Gibala je svoje vitko, viţljasto telo, koje je izgledalo savršeno u sjajnoj koţi. Na putu do svoje ţrtve oborila je prvu solju sa mlekom i zvuk razbijenog porculana je naterao Ričarda Dermonda da poskoči u svojoj stolici. Mleko se razletelo po podu studija i jedan kamerman je snimao mobilnom kamerom svaku razlivenu kapljicu. Montana je napeto pratila tok snimanja na ekranu ispred sebe i povremeno bacala pogled na scenu. U jednom trenutku, primetila je da Ejvori ne gleda u Grifina već da iskošene glave zuri u nešto ili nekoga na samom ulazu u studio. - Rez! - uzviknula je Montana iznervirnao i ustala sa svoje stolice. Ţelela je da otkrije šta je uslovilo gubitak Ejvorine koncentracije i okrenula se, prateći njen pogled. Zastala je, potpuno iznenađena ugledanim prizorom. Na samom ulazu u studio stajao je jedan


muškarac, impozantne visine i građe u crnom odelu besprekornog kroja. Iako ga je ozbiljan izraz lica činio starijim, mogao je imati najviše 32-33 godine. Poslednje što je Montana ţelela bilo je da pokaţe da je zainteresovana, ali nije odolela da ga ne osmotri malo duţe. Odmah je shvatila da je to jedan od onih fatalnih muškaraca za kojim su ţene ludovale i bile spremne na sve da bi ga osvojile ili zadrţale. Nije se predugo čudila stoje omeo čak i jednu takvu ţenu kao stoje Ejvori jer je i sama zadrhtala posmatrajući njegove smeđe, pomalo setne oči, izrazitog sjaja. Imao je duguljasto lice, kratku smeđu kosu i razdeljak sa strane odakle su šiške polulučno nemarno padale na njegovo čelo. Njegovoj privlačnosti doprinosila je i tek izrasla brada, zbog koje su ţene obično dobijale crvenilo na koţi, a gubile pamet. Sreli su im se pogledi i Montana je osetila lagano treperenje u svom telu zbog tog spokojnog i samouverenog pogleda koji, sasvim sigurno, ne bi ustuknuo ni pred licima koja su imala daleko neprijateljskiji izgled nego što je bio njen. Montana je bila uverena da je usavršila samokontrolu nakon Sledţove sramne izdaje, ali se u njenom glasu osetila doza nesigurnosti kada se obratila nepozvanom posetiocu. Gospodine, na ulazu sasvim jasno piše daje nezaposlenima ulaz zabranjen! Muškarac je izgledao kao da ga uopšte ne zanima ono što mu je Montana rekla, ali je jasno pokazao da ga interesuje njena figura koju je drsko odmeravao. Najpre duge, vitke noge u pripijenim farmerkama, zatim struk koji je bio ogoljen zbog krajeva košulje privezanih ispod grudi u čvor i na kraju lice koje se sve više


rumenilo zbog besa koji je u Montani rastao do alarmantne granice. Pre nego što je stigla da ga glasno ispolji Elizabet je ustala sa svoje stolice i pozdravila pridošlicu. - Gospodine Trevorn! Nisam vas očekivala danas. Trevorn je polako odvojio svoj pogled sa Montaninog lica i usmerio ga na Elizabet. - Izgleda da bih dosta propustio promrmljao je, osmotrivši prostor oko sebe. - Dozvolite da vas predstavim glavnom krivcu za ovaj haos. Montana, ovo je novi vlasnik agencije o kome smo danas razgovarale. Gospodine Trevorn, ovo je Montana Vortli, reţiser. - Vejn - rekao je jednostavno, pruţajući ruku. Oklevajući nekoliko trenutaka Montana se ipak rukovala sa njim. Stisak mu je bio snaţan, muški, a oči prikovane na njenima. Pogled mu nije bio blag, ah nije nimalo ličio na Montanin. Njen je imao samo jednu poruku. Objavu rata! - Bili vi vlasnik ili ne, upravo ste prouzrokovali prekid snimanja - Montana je prekrstila ruke preko grudi dok je sevala na njega svojim plavim očima. - Oh, izvinite! - uzviknuo je ironično. - Dozvolite mi da ostanem još malo - zamolio je, glumeći snishodljivost. Montana je zinula da mu nešto kaţe, ah je Elizabet preduhitrila. - Naravno, gospodine Trevorn! - privukla je jednu stolicu do svoje, pozivajući ga da sedne. Vejn se zavalio, nonšalantno ispniţivši svoje dugačke noge. Izazivački je pogledao u Montanu koja je progunđala nešto sebi u bradu jer je upravo shvatila da sve prisutne ţene u studiju pilje u tog muškarca. Zaţmurila je na trenutak, a onda naredila


šminkerki da obriše znoj sa Ejvorinog lica. Manekenka je sedela na stolu i koketno se smeškala, gledajući u Vejna. - Ejvori! - prodrala se Montana, prilazeći joj. -Tvoj plen se nalazi na drugom kraju stola - procedila je kroz zube, pokazujući na kutiju „Milder" mleka i Grifina koji je očigledno teško podnosio činjenicu da je dobio ozbiljnu konkurenciju u liku i pojavi pridošlog muškarca. Gledao je u Vejna suţenih očiju i videlo se da bi mu teška srca izjavio dobrodošlicu. Odlučna da ignoriše Vejnov pogled na sebi, koji je osećala i ne gledajući u njega, Montana je sela na svoju stolicu i sugestivno se obratila Ejvori. - Hajde, Ejvori. Treba da stigneš do tog mleka. Ejvori je ponovo zauzela svoju pozu i navukla mačkasti izraz na svoje lice. - Akcija! - uzviknula je Montana i začulo se zujanje kamera. Manekenka je krenula, načinila jedan korak, a onda ukočeno zastala. Mahnule je rukom traţeći prekid. Videlo se da je dekoncentrisana i Montana je prevrnula očima, pazeći da ona to ne primeti.by voki Tako je prošao i drugi pokušaj, a ubrzo i treći. Montana je ratoborno pogledala u Vejna, očima ga okrivljujući za ovaj neplanirani zastoj. Pomislila je kako bi ga najradije izbacila iz studija, sve sa njegovih 195 cm visine i nešto kraćim rasponom ruku. Vejn je na to samo ravnodušno podigao obrve i promeškoljio se u stolici. Na Ejvorinom licu se videlo da se oseća neprijatno i Montana joj je prišla, ohrabrujuće je tapšući po ramenu. - Ništa ne brini. Uradićemo ovo zajedno. Sredićemo onog piona na kraju stola - hrabrila je Montana i klekla pored šina,


nameštenih uz sto, po kojima je klizila kamera. - Ne obraćaj paţnju na mene ih kameru. Ah nemoj da zaboraviš da si ti jedna opasna mačketina koja ruši sve pred sobom i uvek dobija ono što ţeli - Ejvori se pokrenula i Montana je neprimetno dala znak kamermanima - Ti si zavodljiva, opasna i neustrašiva ţenka koja se ustremila na svoj cilj i ne bira sredstva da ga dobije nastavljala je da priča manekenki, koja je, podstaknuta Montaninim bodrenjem, izgledala sve ubedljivije. - Ti si ona koja odlučuje šta joj treba. Ti si ona koja zna kako da dođe do toga pričala je Montana uporno, ne obazirući se na mleko iz razbijenih šolja koje joj je padalo po licu i garderobi. Ejvori je gledala preteći pravo u Grifina iza čije glave se nalazila još jedna kamera. Njen pogled nije trebalo da obeća ništa dobro dok mu se primicala polako, gibajući se, savršene hnije tela, u sjajnom, koţnom kombinezonu. Rušeći šolje i činije sa mlekom, prešla je gotovo polovinu stola i zastala na dogovorenom mestu. - Rez! - uzviknula je Montana, pridiţići se od poda - Ejvori, sumnjam da bi te neko uzeo za kućnog ljubimca - zavrtela je odobravajuće glavom. - Grifine, pripremi se, ulaziš u kadar. Koristeći pauzu, ekipa se rastrčala dok je Montana obilazila kamermane proveravajući prostor zahvaćen snimkom. Kratkotrajni meteţ i galamu prekinuo je njen uzvik. - Idemo sada do kraja! Ne zaboravite koliko košta ovaj porculan i uradite posao kako treba! Svi su zauzeli svoja mesta i Montana je podigla sa uzdahom svoju tešku, plavu kosu sa vrata, osećajući kako bi joj prijalo da se malo rashladi. Ali, nije bilo vremena za gubljenje i ona je ponovo


klekla pored stola, upozoravajući podignutim prstom ekipu da će uskoro dati znak za početak snimanja. - Akcija! Ejvori je ponovo otpočela svoj pohod ka kutiji „Milder" mleka koja je stajala na ivici stola. Grifin je počeo da glumi strah i vidno se tresao, posmatrajući ţenu-mačku kako mu se primiče. - Grifin misli da ţeliš njega i zato kukavički uzmiče, ali ti znaš svoj cilj -ponovo je Montana pomagala manekenki da odigra maksimalno svoju ulogu. - Ostvarićeš ga zato što si odlučna i bezobzirna. Ti si strah i trepet za male, kućne miševe kao stoje Grifin. Ti si panter u ponoćnom lovu. Zaplaši ga, Ejvori. Pokaţi mu daje mah i slabiji od tebe. Ejvori se primicala, nemilosrdno rušeći skupoceni porculan na pod. Grifin se tresao glumeći strah. Montana je klečala isprskana mlekom. Ričard Dermond se preznojavao, moleći se da makar neki komad servisa ostane čitav. Elizabet je dremala, uspavana toplotom u studiju. Vejn nije mogao da veruje svojim očima. - Grifine, popij to mleko ispred sebe - naredila je Montana i Grifin je zgrabio tetrapak „Milder" mleka i nagrnuo, obilato se polivajući po obrazima i bradi. Ejvori je konačno stala pred njega, uhvatila ga za kravatu i privukla sebi. Polizala je ostatke mleka sa njegove brade i slasno se oblizala. Zatim je svom snagom odgurnula Grifina koji je, sve sa stolicom, pao na pod, tačnije, na pripremljeni sunder. Zgrabivši tetrapak „Milder" mleka, Ejvori je konačno odglumila jedno blaţeno i zadovoljno lice pokazujući daje dobila ono stoje ţelela.


- Mjau! - uzviknula je Montana, umesto uobičajenog uzvika i svi su se nasmejali. - Odlično! Sutra ćemo uraditi krupne kadrove i ponoviti nešto ako bude bilo potrebno. Pol, Stjuart i Don neka sačekaju malo. Odmah ćemo pregledati snimljeni materijal. Svi su odahnuli i počeli da skupljaju korišćene rekvizite. Montana je prišla Ejvori, pomaţući joj da se oslobodi nezgodne kapuljače. Probuđena iz omamljujućeg dremeţa, Elizabet je ustala i popravila svoju frizuru. - Pa, kakvi su vaši utisci, gospodine Trevorn? Vejn je poćutao malo, a onda rekao dovoljno glasno. - Vortlijeva ima ozbiljnih problema. Nakon toga je laganim korakom pošao prema izlazu iz studija. Montana je počela da broji do 10, ali je bila sigurna da bi stigla i do bilion u bezuspešnom pokušaju da se smiri nakon ovakvog komentara. Prošla je rukom kroz kosu, lupnula nogom o pod dva-tri puta i tek se onda uputila za tim muškarcem koji je, sem agencije, posedovao i dugačak jezik. Nije ga zatekla u hodniku i pretpostavila je daje ušao u kancelariju. Otvorila je vrata sa treskom i ugledavši ga kako sedi za Elizabetinim stolom prodrala se svom snagom. - Ponovite mi, šta ste rekli malopre u studiju! Vejn se mirno naslonio rukama o sto i lenjo progovorio, posmatrajući zainteresovano Montanu sa kapljicama mleka na trepavicama, obrvama i po kosi. - Po ljupkom izrazu vašeg lica, gospođice Vortli, izgleda da ste dobro čuli šta sam rekao.


- Ĉula sam, ali ne mogu da verujem! - stavila je ruke na kukove u maniru svadljivih drvoseča. - Kako se usuđujete da mi govorite da imam problema?! - Prestani da histerišeš - i dalje je bio iritirajuće staloţen. - Imaš i nekih olakšavajućih okolnosti. - Kao što su? - Kao što JE... - na trenutak je odmerio od glave do pete - tvoja straţnjica, na primer. Na nju dobijaš 20% moje tolerancije. Montana je istrčala iz kancelarije, ali samo na kratko. Vratila se noseći u rukama svoju stolicu. - Vidite li ovu stolicu?! Na njoj piše REŢISER Montana Vortli, a ne Montana Vortli, seksualni objekat. - Znači, moraću to da dopišem - saopštio je hladnokrvno, svestan svoje nadmoći nad Montanom koja je bila paralisana besom. Potpuno iznervirana ovim komentarom Montana je gurnula stolicu i ona je udarila Vejna po nozi. Uz bolan izraz na licu on se sagao i uhvatio se rukom za deo potkolenice. Naivno nasedajući na ovu dobro izvedenu predstavu, Montana se pokajnički pribliţila, ţeleći da osmotri koliko je Vejn povređen. Pre nego je stigla da se uspravi, on je zgrabio za članke na rukama i gurnuo na njenu stolicu. Nagnuo se nad nju, drţeći svoje ruke na drţačima stolice i ne dozvoljavajući joj svojim telom da se pomeri ni milimetar. - Seksualni, ih ne, ti si objekat, kao i sve drugo u ovoj agenciji, a agencija je moja! Razumeš, MOJA! -To se ne odnosi na mene! Ja nisam objekat, a pogotovo ne tvoj! vikala je na sav glas, dok joj je srce jako udaralo. - Nemoj to previše često da ponavljaš - ozbiljno je upozorio. - To se ne odnosi na mene! - ponovila je.


- Vortlijeva, opominjem te da nisam imun na provokacije. - To se ne odnosi na mene! -... lako prihvatam izazove - mrmljao je i dalje, merkajući iz blizine zaostalo mleko na njenom licu. -TO SE NE ODNOSI NA MENE! - Slušaj, Vortlijeva. Nema ti povratka - izgovorio je to i udaljio se od nje. - Je li? A šta to treba da znači? - skočila je iz stolice. - Znači da sam odlučio da i ti postaneš objekat u mom posedu gledao je uporno svojim sjajnim očima dok je izgovarao ovu pretnju. Montana se isprsila pred njim. - Za to ti je potrebna još samo jedna neznatna sitnica - glas joj je odisao sarkazmom. - Da čujem? - Moj pristanak! - Stvarno sitnica - nasmejao se bezobrazno. - Vidiš, po prvi put smo se sloţili u nečemu. Montana je ostala nema pred ovim komentarom. Ĉinilo joj se da više nema argumenata kojima bi se suprotstavila ovom samouverenom muškarcu. Vilica joj je podrhtavala, srce udaralo svom snagom, a ruke je nekontrolisano provlačila kroz svoju plavu, kovrdţavu kosu. Na kraju ih je nemoćno opustila niz telo i pognute glave napustila kancelariju. Zatvorila je vrata za sobom i naslonila se na trenutak na njih. Zaţmurila je, pokušavajući da povrati dah. Bila je uznemirena kao nikada do tada i nije mogla da poveţe svoje mish i osećanja. Ponovo je, zbog jednog muškarca, izgubila kontrolu. To joj se nije ni najmanje dopadalo, s obzirom na njenu odluku da postane neosetljiva i nedodirljiva za njihove smicalice i podvale. Dve godine je provela ubedujući sebe


daje dovoljno hrabra i odlučna da zaboravi jednog muškarca i ne dozvoli sebi da se lako veţe za drugog. Za sve to vreme niko nije uspeo da je zainteresuje ili natera da promeni svoje čvrsto utemeljene stavove. Niko nije mogao da joj se pribliţi. Niko nije uspeo ni daje iznervira... Vrata su se neočekivano otvorila i Montana je, izgubivši ravnoteţu, pala pravo na Vejnove ruke. - Sudbina... - čula je kako šapuće negde u blizini njenog uha. Skočila je na noge, ošinula ga pogledom i otrčala u studio.


I II

K

rajnjim naporima Montana je pregledala snimljeni materijal osećajući kako je odsutna duhom i kako sve vreme razmišlja o Vejnu Trevornu. Morala je da prizna da nije bio ni nalik muškarcima koje je sretala u ţivotu. Posedovao je neku osobenost, a nešto u njegovim očima je traţilo da se otkrije i dokuči, nešto što nije bilo svima dostupno. Bio je provokativan, uzbudljiv i Montana je bila sigurna da nikoga, iz svog okruţenja, ne ostavlja ravnodušnim. Odjednom je postala strahovito zainteresovana da sazna sve o njemu. Ali, pre toga, morala je da poloţi ispit pred samom sobom. Da dokaţe da je ravnodušna prema načinu na koji je tretirao, prema njegovoj fatalnoj zavodljivosti i činjenici daje on muškarac koji je mogao lako da joj doskoči. Posle prospavane noći Montana je uspela daleko trezvenije da razmišlja i odlučila je da sve snage baci na snimanje krupnih kadrova Ejvorinog i Grifinovog lica. U studiju je bilo samo nekolicina neophodnih ljudi i Montana je mogla nesmetano da se koncentriše na svoj posao. Na kraju dana je bila sasvim zadovoljna snimljenim materijalom i nestrpljivo iščekivala da se to sloţi u finalnom delu, montaţi. I ne ţeleći, shvatila je da se tokom snimanja nesvesno okreće prema vratima, očekujući da se na njima pojavi Vejn Trevorn. Obuzimala su je različita osećanja, strah od mogućeg susreta i, opet, neka radoznalost i iščekivanje. Najmanje sto puta je


prekorela sebe zbog tih misli, koje su mogle da je odvedu na opasan teren, za čije prevazilaţenje ne bi imala dovoljno snage i odlučnosti. Sve je potrošila na zaboravljanje Sledţa Majersa i na pokušaje da se vrati normalnom ţivljenju, uskraćena za jednu veliku ljubav i mogućnost srećnog porodičnog ţivota sa voljenim čovekom. Montana je bila presrećna sutradan, osetivši kako je obuzima prijatna uznemirenost pred čin montaţe snimljenog materijala. To je bio siguran znak da veruje u kvalitet spota i da predoseća njegovu uspešnu misiju na kanadskim televizijskim kanalima, preko kojih je trebalo da se preporuči kupovina „Milder" mleka. U sličnom raspoloţenju su bili i ostab' članovi ekipe koji su se skupili u maloj zamračenoj prostoriji da bi montirali spot. Savršeno uigrani i sa ujednačenim shvatanjem o poruci spota, montaţeri i snimatelj, predvođeni Montaninim sigurnim sugestijama ceo dan su proveli radeći taj naporan posao, ne mareći za ukočene mke i noge, glad ih umor. Za naredni dan su ostavili posao na pripajanju tonske podloge i zadovoljni urađenim poslom odlučili da, bez obzira na kasne večernje sate, odu u obliţnji kafić na pivo i perece. Potpuno neočekivano, zatekli su Elizabet Pen kako pretura po fiokama svog radnog stola. Montana je doviknula momcima da će im se pridruţiti u kafiću i potom ušla kod Elizabet u njenu, sada već bivšu, kancelariju. - Zašto si još uvek ovde? - upitala je zabrinuto, videvši smrknuto hce svoje direktorice. - Moram da iznesem stvari iz kancelarije - sa uzdahom je odgovorila Elizabet, pokušavajući da sakrije suzne oči od Montane.


- Razumem - promrmljala je Montana saučesnički i utešno prigrlila Elizabet. - Ah! Suviše sam matora za suze - brisala je svoje oči briţljivo maniki-ranim prstima. Montana je mislila daje samo ona specijalista za suze i plač uopšte, i zato je zaćutala, iznenada rastuţena uplakanim licem pred sobom. -Ah zato sam još uvek dovoljno mlada za trošenje novca od agencije! -pokušala je da se osmehne Elizabet. - Moj muţ i ja planiramo na leto put oko sveta! - Divno! - uzviknula je Montana. - To je daleko bolje od boravka u zagušljivom studiju i podnošenja osvetničkih fazona jedne ostavljene ţene. - Montana, nemoj to da govoriš. Znaš i sama koliki si uspeh postigla u poslednje dve godine. Svi ţele da im baš ti snimiš reklamu, znajući da će ostati upamćene u glavama potencijalnih potrošača. - Naravno. Ko bi ih zaboravio? - upitala se više za sebe Montana, prisećajući se svojih reklamnih spotova. Zaista je imala sve razloge da bude zadovoljna njima. Posedovali su neku energiju, jedva zauzdanu i preteče eksplozivnu. Uvek su bili očigledni i nosili jasno iskristahsanu poruku. Marnih su na ponovljeno gledanje i izazivah brojne komentare posle svakog prikazivanja. Montana je bila sve uposlenija, jer su njene reklame donosile profit njihovim naručiocima. Osvajale su potrošače i direktno doprinosile prodaji onoga što je bilo predmet reklamiranja. Osim Montane, u agenciji je bilo zaposleno još nekoliko reţisera, ali su svi radili pod Montaninim nadzorom jer je ona bila


zaduţena i za poslove umet-ničkog direktora. Samo zahvaljujući toj slobodi Montana je ostala uz Elizabet, ah je već posle nekoliko meseci od dolaska u njenu agenciju znala da tu ne moţe da zadovolji svoje reţiserske ambicije. Elizabetini klijenti su bili konzervativni, a oprema prilagođena samo snimanju u zatvorenom prostoru. Montana je ţelela da izađe na teren, da snima more, nebo ih gradsku vrevu. Imala je mnogo ideja, ali je svaku morala da prilagodi ograničenim studijskim mogućnostima. Osim toga, budţet za svaki spot je obično bio nedozvoljeno mali, jer je Elizabet insistirala na niskim cenama svojih usluga. Montana je obukla koţnu jaknu sa krznenim okovratnikom i ţelela da krene, kada je zaustavio Elizabetin glas. - Vejn Trevom je zahtevao da ga blagovremeno obavestimo o terminu emitovanja sluţbene projekcije spota. Rekao je da ţeli da prisustvuje tom... - Tom? - Montana je podigla obrve. - Zaboravi - Elizabet je odmahnula nikom. -TOM?-ponovila je Montana, iznenada jako zainteresovana zaVejnovu interpretaciju njenog spota. - Mišjem smaknuću! - usudila se da izgovori Elizabet, svesna revolta koji će proizvesti kod svoje reţiserke. Na njeno iznenađenje Montana je počela da se smeje, veoma glasno i gotovo razdragano, ah je vrlo brzo zaćutala i napravila ozbiljan izraz lica. - Mnogo je sebi dozvolio taj Trevorn. - Budi vrlo oprezna sa njim, Montana. On je vrlo moćan u krugovima koji se bave televizijskom produkcijom. Poseduje više agencija različite namene i moglo bi se reći daje pravi medijski


magnet. Ne bi me iznenadilo da uskoro osnuje i svoj televizijski kanal. - To me sigurno neće naterati da mu se udvaram - rekla je odlučno. - Mislila sam samo da mu se ne suprotstavljaš po svaku cenu. On bi mogao da uništi tvoju karijeni, ako bi to poţeleo. Trevorn je sponzor mnogih emisija na raznim kanalima i pretpostavljam da bi se svi radije odrekli tvojih usluga nego njegovih. - Već očajavam zbog toga - ironično je uzvratila Montana i uhvatila kvaku na vratima, spremajući se da krene. - Obavesti tog moćnog gospodina da je projekcija mišjeg smaknuća u subotu u podne. I Dermonda pozovi, naravno. Ako primetimo da mu se dopada spot, odmah ćemo mu podneti račun za polupani porcelan. U suprotnom...


IV

T

oronto je, u to subotnje jutro, osvanuo potpuno zatrpan snegom. Saobraćaj je bio oteţan, ah je vazduh bio čist, a prizor, svuda unaokolo, veličanstven. Belilo je bilo zaslepljujuće, nebo prekriveno sitnim pahuljama, a grane zimzelenog drveća savijene pod teškim teretom palog snega. Prava zimska idila, pomislila je Montana, dok je otresala sneg sa čizama pred ulaznim vratima ,,WPA" agencije. Sa setom je pomislila kako je sada u Kaliforniji najmanje 20 stepeni i kako je malo tophji dţemper dovoljan da se prezimi. Nedostajao joj je Los Andeles, okean, široki bulevar i... - Do đavola! - besna zbog svojih nostalgičnih misli opsovala je dovoljno glasno da se vratar na ulazu iznenađeno trgao. - Zdravo, Normane. Hladno je, zar ne? - pozdravila je srdačno krupnog Crnca koji je radio u obezbedenju zgrade. - Jeste, gospođice Vortli - uzvratio je pozdrav i pogledao je sumnjičavo. Ostavljajući ga blago začuđenog Montana je ušla u lift i pritisla dugme za poslednji sprat. Još u hodniku je počela da svlači sa sebe sve zimske rekvizite, šal, rukavice, veliki šešir u kaubojskom stilu i debelu zimsku jaknu. Ostala je u crnoj somotskoj košulji, nemarno prebačenoj preko tamnoplavih farmerica. Veselo je pozdravila ekipu koja je sedela u studiju, okupljena oko velikog termosa sa vrućom crnom kafom. Na svim licima je čitala radosno iščekivanje sluţbenog emitovanja spota na velikom ekranu u sali za projekcije. Većina njih je videla gotov spot u montaţnoj sobi, ah je veliki ekran sa


stereo tehnikom obećavao sasvim drugačiji utisak spota. Prihvatila je ţeljno pruţenu solju sa kafom i sela na trenutak među svoje saradnike, učestvujući u njihovom ushićenju. Dok su glasno komentarisali sve etape snimanja, Montana je shvatila da, više od svega, razmišlja o najavljenom dolasku Vejna Trevorna i mogućnosti da se ponovo susretne sa njegovim sjajnim, smeđim očima. Osetila je čudnu napetost u telu koja je bila prouzrokovana raznolikim osećanjima vezanim za to očekivano viđenje. Desetak minuta pre zakazanog termina svi su se uputili u salu za projekcije koja se nalazila na suprotnom kraju hodnika. Montana je odnela kasetu sluţbeniku zaduţenom za projektor i potom se pridniţila grupi od dvadesetak ljudi koji su već zauzeli svoja mesta na udobnim, crvenim foteljama. Bili su tu svi kamermani, tehničari, stilisti i ostali reţiseri iz agencije koji obično nisu propuštali ovakve promocije. Običavali su da nakon prikazivanja spota nastave sa komentarisanjem i davanjem sugestija, od kojih su poneke bile toliko konstruktivne da se Montana nije libila da prerađuje već montirani materijal. U sali se nalazio i Ričard Dermond sa svojom suprugom, Ejvori Lonkrejn i Grifin koji je izjavio da se plaši za svoju reputaciju zbog kukavičke uloge u ovom spotu. Mišje smaknuće, priseti se Montana veselo, pa, Grifine, tvoj strah je zaista opravdan. Svi su očekivah da im se pridruţi Elizabet, kojoj su dugovali duţnu paţnju, ah koja se nikada nije mešala u konačan izgled spota. Odavno svesna svoje neprilagođenosti, Elizabet je sve odluke prepuštala Montani, dok je ona preuzimala zaduţenja koja su se odnosila na finansijsku stranu projekata.


Svi su očekivali Elizabet, samo je Montana očekivala Vejna Trevorna. Gledala je prema ulaznim vratima, misleći kako je prikupila dovoljno odlučnosti da mu se odupre i umanji njegov osećaj nadmoći. Konačno se pojavio na ulazu u salu, propustivši dţentlmenski Elizabet ispred sebe i drţeći za ruku upadljivo doteranu brinetu. Trenutak pre nego je uronila duboko u svoje sedište, Montana je uhvatila prisan smešak koji su njih dvoje izmenili. Tada joj je gotovo pozlilo. Zaškrgutala je zubima u očajnom pokušaju da trezveno razmisli o nastaloj situaciji. Vejna Trevorna je srela svega jednom i taj susret je protekao u nemogućoj svađi i nadmudrivanju. Nasmešila se gorko setivši se njegovih reči. Sve one zavodljive pretnje bile su, u stvari, samo izrugivanje i manipulacija. Sa tom predivnom ţenom u njegovom društvu bilo je jasno da nije bio nimalo ozbiljan, da je samo koristio svoj uticaj koji je podrazumevao mogućnost lakog osvajanja ţena. Da li bi i nju mogao da osvoji? Montana se vidno stresla od te mogućnosti. Ĉula je njegov glas nedaleko iza sebe dok se pozdravljao sa nekolicinom zaposlenih u studiju kojima ga je Elizabet predstavljala. Taj nemogući muškarac! Neko je ugasio svetio i Montana je znala da mora da se usredsredi na ekran i ignoriše zaljubljeni par iza svojih leđa. Pojavio se prvi kadar. Snop svetlosti koji je, kompujerskom tehnikom urađen kao da izvire iz Ejvorinih očiju, obasjao je tetrapak „Milder" mleka. Potom je zumiran samo njen pogled, gladan i pohotljiv koji je bio usmeren čas na tetrapak sa mlekom, čas na izbezumljenog Grifina. Smenjivale su se stike Ejvorinog tela, snimanog iz svih mogućih uglova, u njenom laganom, ali nezadrţivom pohodu i slike sirotog muškarca na kraju stola.


Montana je posebno bila zadovoljna kad je videla kako izgleda usporeni snimak koji je pratio pad jedne šolje sa stola. Porculan se razbio u sitnu paramparčad, dok se svetlost prelamala kroz kapljice razletelog mleka. Muzika je bila glasna, sa izraţenim elektronskim bubnjevima koji su imitirali zvuk razbijenog porculana. Grifin je bio odličan u svom odglumljenom strahu od nadolazeće nevolje, Ejvori preteći opasna i na kraju ubedljivo zadovoljena mlekom iz osvojenog tetrapaka. Način na koji se oblizala na kraju spota, naterao bi i najomraţenije mlekomrsce da kupe bar jednu kutiju „Milder" mleka. Nakon šezdesetak sekundi svetio se upalilo i salom se prolomio aplauz. Montana je bila izuzetno zadovoljna konačnim izgledom spota i predosećala je njegov uspešan ţivot na televiziji. Ričard Dermond je skočio i izvadio iz jedne kese flašu šampanjca. Otvorio je u velikom stilu, a tu su se našle i pripremljene plastične čaše. - Gospođice Vortli! - prišao je Montani, pruţajući joj penušavu tečnost u čaši. - Spot je izvrstan! Svaka kap prolivenog znoja sa mog lica će se isplatiti. Biće još znoja kada pogleda račun za porculan, pomisli Montana, ali je samo uljudno klimnula glavom. - Drago mi je da vam se dopada. Tada im je prišla i Dermondova supruga koja je, sva uzbuđena, komentarisala Ejvorin kostim i ţalila za razbijenim šoljama koje bi se izvrsno uklopile sa njenim novim stolnjakom. Montana se izvinila Dermondovima i prišla svom pravom asistentu, Piteru Holmsu da sasluša njegove utiske nakon odgledanog spota na


velikom platnu. Svi su je usput udarali po ramenu, čestitali i dobacivali pohvale.

* Bila je zaneta komentarisanjem svih tehničkih detalja iz spota kada je, krajičkom oka, primetila da joj prilaze Vejn Trevorn i njegova atraktivna prijateljica. Stao je diskretno pored nje, čekajući da završi započeta rečenicu i obrati paţnju na njegovo prisustvo. Kada ga je pogledala iznenadila se ugledavši prijateljski smešak na njegovom licu koje je neočekivano zračilo naklonošću i odobravanjem. Montana se gotovo namrštila, osećajući kako sve pripremljene odbrambene reakcije nestaju pred ovim srdačnim licem. - Gospođice Vortli, - obratio joj se prijatnim glasom, ponovo je oslovivši zvanično - ţelim da vam čestitam na odlično urađenom spotu. Pruţio joj je ruku i Motana je mehanički uzvratila. Vejnov topli dlan je još više zbunio i prouzrokovao blago crvenilo na njenom licu. - Hvala - promrmljala je, povlačeći ruku i spuštajući pogled. - Dozvolite da vam predstavim svoju prijateljicu. Ovo je Debora Foster, vaša nova oboţavateljka. Brineta je stupila pred nju u svojoj raskošnoj bundi i nasmejala se usiljeno ljubazno. - Spot je vrlo efektan, gospođice Vortli.


- Pretpostavljam da ste vi dovoljno stručni da to procenite - čula je Montana sebe kako govori, ali nije mogla da veruje daje taj neprijateljski glas njen. Debora Foster je ustuknula, ali samo na trenutak. - Dovoljno sam stručna da kupim ovo mleko. A to je efekat koji ste ţeleli da postignete, zar ne? Vejn se nasmejao glasno, a Montana je poţelela da propadne u zemlju. Tako joj i treba. Ljubomora još nikome nije donela dobra, pa neće ni njoj. Ljubomora! Zvonilo joj je u glavi. Poţelela je da ošamari samo sebe, ah se zadovoljila pokajničkim ćutanjem i neizgovorenom psovkom. Usudila se čak i da pogleda Vejna koji nije skidao pogled sa njenog lica. Oči su mu i dalje sijale, ali je ponovo postao dalek i nedokučiv. Tek tada je Montana primetila da je obučen u identičnu košulju kao što je bila njena. Nije odolela i spustila je pogled niţe i još više se iznenadila, shvativši da su im i farmerke veoma slične. Ponovo ga je pogledala, ali se činilo da Vejn nije svestan toga koliko je čudno što stoje jedno pored drugog u sličnoj garderobi. Debori to nije promaklo i videlo se da joj se mnoštvo misli vrzma po glavi dok je pratila dvoje ljudi pred sobom u nemom duelu i identičnim košuljama. Vejn je prvi progovorio, smeškajući se poluironično. - Ostavljamo vas da proslavljate ovaj mačiji trijumf. Očekujem vas u ponedeljak ujutru u mojoj kancelariji na poslovnom razgovoru. I, molim vas, ponesite kasetu sa spotom. Montana je htela da uzvikne da oni nemaju šta da razgovaraju i da će kasetu predati Elizabet, ali se Vejn udaljio sa svojom zgodnom prijateljicom pre nego je iz njenih usta izašao i jedan jedini zvuk.


Montana je pritrčala svojoj direktorki i gotovo je grubo povukla za rukav. - Elizabet, šta znači Trevornov zahtev da njemu predam kasetu? Mislila sam da je to još uvek pod tvojom nadleţnošću. Elizabet se nervozno promeškoljila u mestu. - Vidiš, Montana. Vejn Trevorn mi je, odmah od odgledanom spotu, ponudio izvesnu cifru da bih mu prepustila dalju eksploataciju spota i zatvaranje njegove finansijske konstrukcije. Znaš, izgleda da mu se spot veoma dopao. On je pravi maher da prepozna stvari i... Montana je više nije slušala. Srušila se u fotelju i spustila glavu na naslon sedišta ispred sebe. Vejn Trevorn je otkupio spot koji je verovatno bio jedan od najboljih koje je snimila u karijeri. Njen posao oko spota je sa ovim danom bio završen, ali joj je opet nešto smetalo u toj maloj podvali njene direktorke. Ah nije smela previše da joj zameri. Bilo je potrebno da se obave još samo neke pravne formalnosti da bi Vejn Trevorn i zvanično postao vlasnik agencije. Ustala je sa velikim uzdahom i potapšala Ehzabet u prolazu. - U redu je. Pretpostavljam da Trevorn neće značajnije poremetiti dosadašnju poslovnu politiku agencije. Ni sama nije znala da li moţe da veruje u ono što je upravo izgovorila. Sleg-nuvši ramenima odlučila je da ne poţuruje sa preuranjenim zaključcima. Svako zasluţuje šansu pa čak i jedan takav naduvenko kakav je Vejn Trevorn.

Montana je ceo vikend provela u odmaranju od naporne nedelje koja je ostala za njom. Išla je na bazen, klizanje i utakmicu kanadskog nacionalnog sporta - hokeja. Hokejaške utakmice su joj u početku sluţile za adaptiranje na novu drţavu, a kasnije


postale njena strast i preokupacija. Ništa nije moglo relaksirati kao dobra utakmica u okviru kanadsko-američke NHL lige. U neposrednoj blizini njene kuće ţiveo je čak i jedan od najpoznatijih hokejaša, Kirk Marfi i on je najčešće pravio Montani društvo na tribinama, kada je imao slobodne dane i bio prisutan u Torontu. Njih dvoje su se upoznali prilikom snimanja spota za hokejašku opremu u kojem je Kirk Marfi bio glavni glumac. Vrlo brzo su uspostavili prijateljske odnose koji su postali još čvršći sa Kirkovim preseljenjem u Motanin kvart grada. Zahvaljujući tome što je Kirk imao dugogodišnju verenicu Sindi Kepšou, Motana je mogla da se prepusti njihovom neobavezujućem druţenju. Ĉak gaje povela i na zabavu koju je, te subote, priređivala Ejvori Lonkrejn, zabavu na kojoj se točio šampanjac i slušao Brajan Adams. Ni tako intenzivan tempo događaja tokom vikenda nije omeo Montanu u razmišljanju o predstojećem sastanku sa Vejnom Trevornom. Leţeći na svom krevetu, u nedelju uveče, Montana je, već oprobanim metodama, sugerisala sebi način na koji treba da se ponaša pred Vejnom, najpoţeljnije drţanje tela i ton koji bi odisao sigurnošću u odgovorima. Očekivala je od sebe da će uspeti da mu se suprotstavi i ne dozvoli mu da nastavi sa svojim mačo fazonima kojima je dokazivao svoju superiornost i nadmoćnost.


V

M

ontana se odlučila za nonšalanciju i opuštenost. Znala je dosta o glumi sa studija i prisećala se naučenog dok je, zavaljena u Elizabetinoj stolici i nogu prekrštenih na stolu, očekivala novog šefa agencije. Bila je u crnim pantalonama, kariranoj košulji i svojoj koţnoj jakni sa krznenim okovratnikom. Plava, kovrdţava kosa je umanjivala bledilo njenog lica. Nekoliko puta je proverila svoj izgled u malom ogledalu na pudrijeri, a onda je, iznervirana svojim postupkom, odlučila da se zabavi telefonskim razgovorom sa jednom od malobrojnih prijateljica koje je stekla u Torontu. Da bi utisak nemarnosti bio potpun izvadila je turpiju i počela da manikira nokte, drţeći slušalicu priklještenu između glave i ramena. Nešto posle dogovorenog vremena Vejn je stigao i zastao iznenađeno na ulazu u kancelariju. Montana se pravila kao da on uopšte ne stoji, potpuno zatečen, u dovratku i nastavila je da se kikoće u slušalicu i turpija nokte. Srce joj je luđački udaralo, ali Vejn to nije mogao da zna. Još dublje je uronila u fotelju i petom svojih glomaznih čizama namerno oborila jedan papir sa stola. Pogledala je u Vejna i ponovo se suočila sa njegovim nedokučivim i gotovo bezizraţajnim licem. Jednim vrlo usporenim pokretom on je podigao obe ruke i obuhvatio gornju ivicu vrata, dobujući lagano prstima po drvetu, savršeno miran i spokojan. Izgledalo je kao da moţe do sutra da stoji na tom dovratku i podnosi Motanino izazivačko ponašanje.


Ali Montana nije bila sigurna dokle će uspeti da vodi svoju igru koja je gubila na svrsi pred ovakvim, prisebnim licem Vejna Trevorna. Nije znala ni kako da sakrije divljenje u svojim očima izazvano pogledom na Vejnovu impozantnu figuru koja je gotovo zauzimala celu širinu vrata. Krajevi raskopčane jakne su se, zbog podignutih ruku, raširili i dozvolili da se jasno prikaţu konture Vejnovog tela u uskoj, pamučnoj majici. Grudi su mu bile široke, stomak ravan, kukovi uski, a noge mišićave i dugačke. Montana je osećala kako joj se nedozvoljeno mnogo tečnosti zadrţava u ustima i kako će vrlo brzo morati daje proguta, trudeći se da to uradi na što neprimetniji način. Ona je ćaskala, Vejn je čekao.

* A onda je odlučio da se pokrene. Spustio je ruke niz telo, prislonio ih na svoje kukove i počeo polako da joj prilazi. Sasvim sporo, korak po korak. Nije skidao pogled sa njenih očiju i Montana je imala osećaj da Vejn svojim pogledom prodire iza briţljivo smišljene maske, do njenog ranjivog bića, u kojem moţe da otkrije koliko je slaba. Tim pogledom je osvajao i kontrolisao na način na koji svaka laţ uzmiče pred onim ko je razotkriva i raskrinkava. Montana je osetila da joj je slušalica pala na pod. Odmah je shvatila da je namontirana mirnoća nepotrebna jer je Vejn čitao sa njenog lica sve briţljivo skrivane tajne i strahove, tipične za ljude koji se štite neprimerenom agresivnošću.


Ustuknula je blago kada je Vejn počeo da odmerava njene ispruţene noge i kada mu se pogled zadrţao oko njenog struka. Nije znala da joj se košulja izvukla iz pantalona i da njena ogoljena koţa privlači Vejnov pogled. Sve je saznala kada je, baš na tom mestu, osetila njegove prste. Vejn se sagao i obuhvatio joj rukama struk na mestu gde je imao dodir sa njenom koţom. Montana je zadrhtala i zadrţala dah, iščekujući Vejnov sledeći potez. On je neočekivano podigao na noge i samo jedan trenutak zadrţao prislonjenu uz svoje telo. - Sediš na mojoj stolici, lutko promrmljao je. Veoma blago je odgurnuo od sebe, zajapurenu i postiđenu. Montana je poţelela da pobegne istog trenutka. Njena glupa taktika je učinila da se oseća gore nego ikad, zbunjeno i nemoćno. Mrzela je ovakve situacije kada je upadala u sopstvene zamke, a kada je, u stvari, ţelela da ostavi sasvim drugačiji utisak. Sve je bilo uzaludno pred Vejnovom pronicljivošću i muţevnom pojavom. Po prvi put u ţivotu morala je da prizna daje njena predstava, ovoga puta, loše izreţirana. - Donela sam ti kasetu - izgovorila je konačno, sa dozom nesigurnosti u glasu. Izvadila je kasetu iz unutrašnjeg dţepa jakne i spustila je na sto, ispred Vejna. - Sedi, molim te - pokazao joj je rukom na stolicu preko puta svoje, a onda dohvatio slušalicu sa poda i vratio je na leţište. Na njegovom licu nije bilo ni traga likovanju zbog ove male pobede. Montana je sela i krajnjim naporima pokušala da prikupi mrvice preostalog dostojanstva. Vejn je nešto preturao po fiokama, ponovo odsutan i dalek, a onda je neočekivano pogledao i nasmešio se vrlo prijateljski.


- Pretpostavljam da si voljna da obavimo jedan civilizovani razgovor? -upitao je meko, usredsredujući svu paţnju na njeno lice. Montana je pomislila kako bi najradija razgovarala o tome zašto je ponekad tako nedokučiv i o tome da li Debora Foster ţivi sa njim. Ipak je samo rekla. - Moj dolazak ovde to potvrđuje, zar ne? Izvadio je cigarete iz dţepa i upalio jednu, uvlačeći snaţno dim u sebe. Pogledao je kroz ispušteni dim i upitao jednostavno. - Elizabet mi je rekla da odlaziš odavde. Da li postoji način da te zadrţim u agenciji? Montana je osetila kako se sva najeţila zbog tona u Vejnovom glasu i kako je polako preplavljuje neka omamljenost. - Veoma sam iznenađena - rekla je iskreno. - Mislila sam da ti tako nešto i ne pada na pamet. - Zbog čega to misliš? - Zbog toga što si, videći me kako radim, rekao da imam ozbiljnih problema ili... zbog toga što si moj spot nazvao mišjim smaknućem... - Ili zbog toga što si bila neprijatna prema mojoj devojci? MOJOJ DEVOJCI! Te reči su nekako preterano bolno odjeknule u Montaninoj glavi. Osetila je kako joj se ramena vidno povijaju usled sećanja na njen neljubazni komentar. - ... ili zbog onoga što sam ti rekao pre nekoliko dana u ovoj kancelariji. - To sam već zaboravila - izgovorila je pomirljivo. - Očigledno si bio u afektu. - Nisam - povukao je ţeljno još jedan dim. - Pa, jasno je da nisi mislio ozbiljno - pokušala je da se osmehne.


- Nikada te nisam video nasmejanu - nagnuo se preko stola i zagledao u njena usta kao u redak muzejski eksponat. - Lepa su. Lepa ili ruţna, sasvim sigurno su bila potpuno suva i Montana je pomlislila kako bi se dala za jednu čašu vode. U kancelariji je, nakon toga, zavladala napeta tišina koja je Montani parala uši. - Dopada mi se tvoj spot, Montana - iznenada je rekao Vejn. Kao što se ona po prvi put nasmejala, tako je i Vejn po prvi put izgovorio njeno ime i Montani se to učinilo kao najlepša muzika. Sada se i ona zagledala u njegove usne i shvatila da su pune i senzualne i da je mame na poljubac. Poţelela je da ga, svojim usnama, natera da izbriše taj setni sjaj u očima. - Mislio sam ozbiljno - mrmljao je Vejn, hvatajući njen pogled. Montana je zatresla glavom, progutala knedlu i potrudila se da zvuči ozbiljno. - Nisam stekla utisak da ti se dopada moj spot. Vejn se zavalio u svojoj stolici pre nego je otpočeo polako. - Vidiš, Montana, ja sam od onih koji misle da muškarcima pripada privilegija slavljenja ţene. Privilegija slavljenja ţene! Montana je jedva zadrţala uzdah u grudima. - Muškarac u tvom spotu, onako uniţen i potcenjen nije mogao da ispolji čak ni svoju biološku superiornost. Jedna pomisao na Sledţa bio je dovoljan za Montanu da pomisli: tako mu i treba. - Ĉini mi se da si rekao da ti se spot dopada? - podsetila ga je grubo. - Da. Tehnički je urađen savršeno i, moraću da citiram Deboru, navešće ljude da kupuju to mleko.


Nisi morao da citiraš Deboru, pomislila je Montana. Bila je svesna da bi lakše podnela bilo kakvu kritiku od ovog citata. - Bojim se da ne postoji način da me zadrţiš - rekla je, najednom otreţnjena i odbojna. - Prelazim u agenciju Nensi Loklir. - Nensi KOJA? - Uostalom, i nije bitno da znaš. Po ugovoru sam duţna da uradim još jedan spot, a potom odlazim. Vejn je klimnuo glavom i zamišljeno ugasio cigaretu u pepeljari. - Pretpostavljam da je ta Nensi još jedna ţena visoke inteligencije, a hladnog srca. - Još jedna? - Posle tebe, naravno. Montana je skočila na noge. - Mishm da ni zajedno, ni za drugo ne pose-duješ nikakve argumente ih dokaze. Ti me uopšte ne poznaješ i nemaš pravo... Zaćutala je kada je Vejn podigao kasetu sa stola i zavrteo je u ruci. - Šta hoćeš da kaţeš? - prodrala se. - Hoću da kaţem da imam dokaz za obe tvrdnje. - Ne razumem... - Na ovoj kaseti. - Vejn je takode ustao od stola i prošetao do prozora. - Ona govori dosta o tebi. - Oh, pa ti si psihoanalitičar! - uzviknula je ironično. - Producent, vlasnik agencije, sledbenik Sigmunda Frojda, šta ću još saznati o tebi? - Saznaćeš - rekao je, značajno je odmeravajući pogledom. Montani nije promakla ta dvosmislenost u Vejnovom odgovoru. - Već znam da ti se ego nalazi veoma nisko! - praskala je, tresući plavim kovrdţama. - Nisko?


-U predelu šlica!!! -Ha, ha, ha! - Vejn se iskreno zabavljao, gledajući njeno zajapureno lice i demonstrativno kretanje ka izlaznim vratima. - Toliko o civilizovanom razgovoru - čula je kako govori sebi u bradu.

* Montana je trčala niz stepenište, sve do izlaza iz zgrade, gde je morala da uspori jer je ulica bila klizava od leda. Nije znala da li beţi od sebe ili nekog drugog, ali je imala nejasan osećaj da se nalazi u opasnosti. Ako je nešto bilo pogubno za nju, u ovom trenutku, bilo je trošenje nerava na još jednog muškarca. Besno je uskočila u svoj dţip i nakon paljenja motora snaţno pritisla papučicu za gas. Huktalaje razdraţeno, nezadovoljna time stoje dozvolila Vejnu da je natera da padne u vatru. Pa šta ako je nazvao hladnom? Pa šta ako je on tako doţivljava? To nije ni bilo vaţno, s obzirom da ga više, verovatno, neće ni videti. Uradiće naredne nedelje taj poslednji spot i oprostiti se od njegove agencije. Kada je ušla u kuću Montana je skuvala kafu i zamišljeno gledala napolje, u svoj vrt prekriven debelim prekrivačem januarskog snega. Zašto je Vejn hteo da je zadrţi u agenciji? Odjednom je osetila kako joj ta njegova namera laska, ali nije mogla sasvim da protumači zbog čega. Nije bilo u pitanju samo profesionalno zadovoljenje, već i nešto više od toga. Srkućući prijatnu, toplu kafu morala je da prizna da joj je godilo to stoje pohvalio njen spot i što gaje, praktično, otkupio od Elizabet. Ali nju neće uspeti da zadrţi. To bi bilo pogubno za oboje zbog


načina na koji su otpočeli njihov odnos. Radeći sa velikom ekipom Montana je uvidela značaj harmoničnosti medu saradnicima. Vejn, sa svojim nemogućim ponašanjem, mogao je samo još više da pothrani njenu odluku da prede u agenciju Nensi Loklir.


VI

P

o prvi put za poslednje dve godine, Montana je odlučila da se odmori nekoliko dana. Ipak, taj odmor je podrazumevao samo to da ne ide u agenciju, ali ne i klasično izleţavanje i dosađivanje. Taj luksuz Montana nije mogla sebi da dozvoli jer bi, u trenucima mirovanja, redovno otpočinjala sa bolnim mislima o Sledţu. Da bi ih izbegla, obično se iznurivala poslom, provodila dosta vremena sa kolegama iz agencije i odlazila na hokejaške utakmice. Kirk i video kasete su upotpunjavali njeno vreme kod kuće. Bojala se samoće i večernjeg mira koji je podsećao na vreme provedeno sa Sledţom, u njihovom zajedničkom stanu u kojem je trebalo da zasnuju porodicu. Celu nedelju odmora Montana je potrošila na stručno usavršavanje i informisanje. Obišla je izloţbu najnovije video opreme, kupila nekoliko časopisa o fotografiji i napisala scenario za spot koji je nameravala da snimi tokom narednih dana. Pravila je Kirku društvo na treninzima, a u petak je otputovala sa njim u Otavu na redovnu ligašku utakmicu njegovog kluba. Svaki dan je donosio umanjenu netrpeljivost prema Vejnu Trevornu i pojačavao osećaj naklonosti. Bilo je nečega u njegovim očima zbog čega je Montana bila spremna da mu veruje i da ga poštuje. Bile su to meke i tople oči koje nisu mogle da pripadaju jednom prevrtljivom i neozbiljnom muškarcu. Pitala se da li će ga videti pre nego napusti agenciju i osetila kako to priţeljkuje, čak i pod uslovom da se taj susret završi kao i svi prethodni.


U subotu uveče, Kirk i Montana su paţljivo čitali uputstvo za pravljenje lazanja. S obzirom da im oboma kuvanje nije išlo od ruke odlučili su da rizikuju, priremajući večeru zajedničkim snagama. Sindi, Kirkova verenica, bila je daleko snalaţljivija u kuhinji, ali je te večeri izazvala opšte negodovanje zbog sprečenosti da im se pridruţi. Kirk je bio gurman i mogao je da pojede veliku količinu hrane, što ga je nateralo da se spremno prihvati vodstva u kuhinji. Zavezao je kecelju preko farmerki i vitlao varjačom i kuhinjskim noţem. Montana je odlučila da nadgleda sos na šporetu i povremeno asistira Kirku. Na polovini pripreme pozvonio je telefon i Kirk je podigao slušalicu jer je Montana uveliko plakala usled seckanja crnog luka. - Dobro veče - začulo se nakon kraćeg oklevanja. - Da li bih mogao da razgovaram sa Montanom Vortli? - A ko je traţi? - upoznat sa Montaninim nedoumicama oko Vejna Trevorna, Kirk je pretpostavio daje na vezi upravo on i zato je odglumio strogoću. - Vejn Trevorn. - Sačekajte trenutak - Kirk je gestikulacijom pokušavao da stavi Montani do znanja ko je zove, ali kada je video da ga ona ne razume, glasno je uzviknuo. - Gospodin Trevorn, ljubavi. Montana je uspela da ćušne Kirka po glavi, pre nego je preuzela slušalicu iz njegove ruke i obrisala suze sa obraza. - Da? - javila se, šmrcajući. - Vorlijeva, da li ti to plačeš? - začula je Vejnov glas. - Ja? Ţena hladnog srca! Šta ti pada na pamet?! - Hm - bilo je sve što je Vejn uzvratio na njenu primedbu.


- Slušaj, Vortlijeva, pitaj tog tipa, koji se javio na telefon, da li te pušta na jednu večeru. Poslovne prirode. - O tome odlučujem isključivo ja - pobunila se protiv njegovog očiglednog navođenja. - To je vrlo pohvalno za tebe - rekao je ironično. -I ide uz ono „visoka inteligencija" - nadovezala se istim tonom. - Ne bi ti škodilo da budeš malo glupa, za promenu - rekao je neodređeno. - Šta to treba da znači? Vejn je uzdahnuo i to se čulo u slušalici. - Hajde onda, odluči se. Hoćeš li da izađeš na večera sa mnom? Iskušenje je bilo preveliko da bi mu Montana odolela. - Hoću. - Da li bi mogla brzo da se spremiš? Imamo rezervisan sto za devet sati. - Pa, tek je sedam. Naravno da ću se spremiti do devet. - Pre toga bih voleo da odemo u jedan klub, na piće. Tačnije, moram da obavim jedan razgovor tamo. - Meni odgovara i da dođem svojim kolima u restoran. - Insistiram da dođem po tebe - bio je uporan. - U redu. S obzirom da si saznao broj telefona, pretpostavljam da ti ni adresa nije nepoznata. - Nije. Uvek se temeljno informišem o onome ko me interesuje. Progundala je nešto neodređeno što je Vejna nateralo u smeh. - Očekujem te u 7,30. Montana je završila razgovor i prišla Kirku, vragolasto mu mrseći kosu na potiljku. - Idemo na večeru - rekla je zadovoljno. - Divno! - Kirk je počeo da odvezuje kecelju. - Baš sam hteo da odustanem.


-Ah, ne! - Montana je ponovo privezala krajeve Kirkove kecelje. - Ja idem sa Vejnom, u pitanju je večera poslovne prirode, a ti ostaješ da završiš naše remek delo. Montana je ţivnula nakon ovog poziva i nije u prvom trenutku shvatila da je neočekivano jednostavno prihvatila da izađe na sastanak sa jednim muškarcem. To joj je sinulo tek kasnije dok je stajala pred otvorenim or-manom u kojem je traţila odgovarajuću garderobu za večernji izlazak. Vejn je naglasio daje u pitanju poslovni sastanak i ta činjenica je neutralisala Montanino, gotovo refleksno, odupiranje muškarcima. Obavijena samo mekanim frotirskim peškirom, nakon tuširanja, Montana je drhtala od zime u nedovoljno zagrejanoj sobi i cupkala pred okačenim vešalicama sa malobrojnim komadima klasične odeće. Vrlo brzo je shvatila da nema ništa svečano u svojoj garderobi koja se uglavnom sastojala od dţinsa i odevnih predmeta sportske linije. U tome se najbolje osećala za vreme dugotrajnih snimanja, na utakmicama ih u restoranima neformalnog tipa. Sa preseljenjem u Kanadu, Montana je ostavila svu garderobu u roditeljskoj kući i došla u novu drţavu samo sa neophodnim dokumentima. Nije ţelela da ponese sa sobom bilo šta što bi je podsećalo na Sledţa i vreme provedeno sa njim. Intenzivno je radila na tome da sve bude drugačije od ţivota u Los Anđelesu, pa je čak, veoma brzo, izgubila i kalifornijski akcenat. Montana nije imala previše vremena za razmišljanje i na brzinu je obukla belu, usku bluzu od lasteks čipke, beţ sako i dugačku suknju sa kopčanjem koja je pratila hniju nogu. Cipele su bile moderne, duboke i na pertlanje, sa širokim potpeticama. Osima ruţa za usne u boji tena nije se više šminkala jer je imala čistu


koţu, krupne, plave oči i guste trepavice. Bila je lepa i izuzetno vitka, ali je, zbog svog neprijatnog iskustva, potpuno izgubila interesovanje za to kako izgleda i za činjenicu da je, pre svega, ţena. U hodu je iščetkala kosu i strčala u prizemlje. Zatekla je Kirka kako viri u rernu i viljuškom proverava da li su lazanje dovoljno pečene. Bio je uporan da se počasti svojim specijalitetom i zato je njegovu pripremu briţljivo privodio kraju, još uvek sa privezanom keceljom oko struka. Kirk je zviznuo i zaustio da pohvali Montanin izgled, ali gaje u tome sprečilo zvono na vratima. Preduhitrivši Montanu, koja je zastala pred ogledalom da proveri svoj izgled, Kirk je, sa keceljom i kuhinjskom krpom u ruci otrčao u hodnik. Kada je otvorio vrata pred njim je stajao Vejn u dugačkom, sivom kaputu i sa karakterističnim sjajem u očima. - Dobro veče! - Vejn je pruţio ruku, ne pokazujući daje iznenađen. - Ja sam Vejn Trevorn. - Drago mi je, ja sam Kirk Marfi - Kirk je napravio strogo lice. - Najbolji strelac „Razbuđenih medveda"! Drago mi je što sam vas upoznao. Vidno razmekšan ovim prepoznavanjem Kirk se nakašljao i na trenutak mu je strogoća nestala sa lica. - Izvolite, uđite - pomerio se u stranu i omogućio Vejnu i Montani da se suoče, s obzirom daje ona sve vreme stajala u hodniku, zaklonjena Kirkovim širokim leđima. - Dobro veče! - Vejn je pozdravio i sav se pretvorio u osmeh. Praveći se da nije registrovala Vejnovo dopadljivo izdanje u elegantnom, sivom kaputu koji je isticao atletsku liniju njegovog


tela, Montana je uzvratila pozdrav i, zgrabivši jaknu sa čiviluka krenula da izdađe iz kuće. - Zar nećeš pozvati gospodina Trevorna na jedno piće pre večere? Poslovne prirode! - naglasio je Kirk poslednje reči i iscerio se bezobrazno. Montana je naglo zastala. - Pa, naravno. Uđi, Vejn. Kirk je razvezao kecelju i ostao u pamučnoj košulji i farmerkama. Bio je zgodan, poput svih sportista, markantnog lica i plave kose. Vejn ga je odmerio pre nego je ušao u veliku dnevnu sobu i zainteresovano pogledao oko sebe. Znajući da će utisak o njenoj kući samo pothraniti Vejnovo mišljenje da je ona hladna osoba, Montana se nemoćno spustila u fotelju. Ta kuća je ličila na sve, samo ne na dom. Bila je oskudno nameštena, tek neophodnim predmetima, bez ukrasa, slika na zidovima ih cveća. Na podu je bio samo parket, bez tepiha, a prozori su bili ogoljeni, bez zavesa. U sobi je vladao nered jer su svuda bile naslagane gomile časopisa, stručnih knjiga ili prospekata, a na stolu razbacane olovke i flomasteri. Jedino što je doprinosilo domaćoj atmosferi bio je miris lazanja koji se osećao iz kuhinje. - Izvoli, sedi - Montana je nervozno pokazala rukom na dvosed sa kojeg je prethodno sklonila Kirkov dţemper. Vejn je ignorisao taj poziv i nastavio je da gleda sve detalje po prostoriji u kojoj su se nalazili. Lice mu je ponovo bilo bezizraţajno i Montana nije mogla da zaključi kakav je utisak sve to izazvalo kod njega. Ona sama nije marila za luksuzom i udobnošću nakon izneverene vizije o njenom i Sledţovom porodičnom gnezdu. Ako je ikada bila romantična i sklona preterivanju bilo je to u vreme kada se zabavljala sa Ledţom,


zbog kojeg je bila spremna na mnogobrojna odsupanja od svoje prirode. Nakon njega, bilo joj je svejedno gde ţivi i kako izgleda nameštaj. Odlučila je da se više nikome ne prilagođava i ne zanemaruje svoje sopstvene ukuse i potrebe. Ĉak je ni opasnost da, zbog poštovanja tih principa, ostane sama, nije plašila ili odvraćala od donetih odluka. Kirk je uneo čaše sa viskijem i pruţio jednu Vejnu. On je neko vreme zamišljeno pijuckao, još uvek stojeći, a onda je upitao Kirka. - Šta očekujete do kraja šampionata? - Rukovodstvo ima ozbiljne planove, ah smo mi igrači pomalo skeptični - Kirku nije trebao veliki pddsticaj da bi pričao o hokeju. - Pritisak na nas je prevelik i teško ga podnosimo. - Razumem - Vejn je klimnuo glavom. - Titula donosi dosta novca i ne podrazumeva samo sportski trijumf. Kirk je iznenada lupio Vejna po ramenu. - Pozivam vas da dođete na sledeću utakmicu koju igramo protiv „Mastersa". Poslaću vam ulaznicu po Montani. Kao i za nju, obezbediću vam mesto u svečanoj loţi. Vejn je pogledao u Montanu koja je još uvek sedela u fotelji i ispijala svoj viski. - Nisam znao da posećuješ hokejaške utakmice. - Posećuje?! - Kirk je uzviknuo. - Pa ona je naš najvatreniji navijač! - Najvatreniji... - promrmljao je Vejn, zagledan u Montanino lice. - Kako bi bilo da krenemo? - skočila je na noge i ne sačekavši da Vejn dovrši svoje piće krenula prema izlaznim vratima. - Hvala za poziv na utakmicu. Rado ću doći - čula je kako se Vejn pozdravlja sa Kirkom.


Išli su ćutke prema uhci i Montana je primetila da Vejn vozi dţip sličan njenom, samo daleko noviji i tamnije nijanse. Ćutali su čak i tokom voţnje koja je zahtevala punu koncentraciju i paţnju zbog klizavih kolovoza. Vejn je spremno manevrisao i ponovo bio nedokučivo odsutan i dalek. Montana je poţelela da ga udari i skrene mu paţnju na svoje prisustvo. Iako su se uvek svađah ţelela je da razgovara sa njim, a bila je i radoznala da sazna razlog zbog kojeg je pozvao na ovu večeru. Vejn je zaustavio dţip u samom centru grada, ispred jednog kluba i obavestio Montanu da se nalaze na mestu koje posećuju ljudi zaposleni na televiziji i oni koji su na bilo koji način sa njom povezani. Bio je iznenađen kada je shvatio da Montana nikada nije bila unutra i da nema običaj da se druţi sa ljudima iz njene profesije, osim sa nekolicinom neposrednih saradnika iz agencije. Kada su ušh u klub, Montana je prepoznala mnoga poznata lica koja su imala veze sa televizijom ih snimanjem filmova. Svi su bih opušteni i videlo se da na tom mestu ne mare za odrţanjem svog besprekornog imidţa. Klub je bio polumračan, čuo se tihi dţez sa zvučnika i atmosfera je bilaboemska. Montana je odmah osetila da tu pripada, jer su se za šankom i okolnim stolovima vodili razgovori o onome što je njoj bilo blisko. Vejna su još na ulazu dočekali kao rado viđenog gosta. Videlo se daje on čest posetilac u tog kluba i da poznaje dosta njegovih redovnih gostiju. Uhvatio je Montanu za ruku i vodio je kroz guţvu, povremeno zastajući da bi se pozdravio sa nekim od mnogobrojnih poznanika koji su uglavnom već bih pripiti i sa razvezanim kravatama. Kada bi osetio da bi neko iz te parade likova mogao biti interesantan za Montanu, on je upoznavao sa


njima, predstavljajući je kao slobodnog reţisera u potrazi za novom agencijom. Montana je osetila nešto kao razočarenje što je Vejn tako brzo odustao od namere daje zadrţi u svojoj agenciji. Očekivala je da će te večeri ponovo pokušati da joj iznese istu ponudu, ali je bilo očigledno da je za Vejna njen odlazak gotova stvar. Zbog toga je bila nestrpljiva da sazna šta je pravi razlog njegovog večernjeg poziva. Ugledavši slobodno mesto na visokoj barskoj stohci ispred šanka Vejn je naručio piće za Montanu i zamolio je da pričeka dok on obavi dogovoreni razgovor sa svojim prijateljem. Montana nije imala vremena da se oseti neprijatno jer je odmah započela razgovor sa mladićem koji je sedeo pored nje i koji je radio u „CNTV" stanici kao realizator programa. Trudeći se da je Vejn ne primeti, Montana gaje blago iskrivljene glave posmatrala dok je sedeo za stolom, nedaleko od šanka, u društvu jednog mlađeg čoveka neobično privlačnog izgleda. Nakon par minuta provedenih u ţivom razgovoru, Vejnov prijatelj je izvadio iz dţepa video kasetu i Montana je prepoznala da je to kaseta sa njenim reklamnim spotom za „Milder" mleko. Na trenutak je naljutilo otkriće da je Vejn nekome privatno pokazao njen spot i pripremila se da mu to odmah i saopšti. Dočekala ga je sva narogušena, ali je, videvši Vejnovo zadovoljno lice, neplanirano brzo odustala od namere da mu priredi novi verbalni okršaj. - Idemo - Vejn je neočekivano obuhvatio oko struka i neţno spustio sa stolice. Iako je taj dodir Vejnovih ruku oko njenog tela trajao suviše kratko Montana je osetila kako je obuzima toplina na mestu gde


je on dotakao. Ĉak se malo i zbunila i odjednom nije znala kuda treba da pođe, odnosno, na kojoj strani se nalazi izlaz iz kluba. Bila je srećna shvativši da Vejn razgovara sa barmenom i plaća njen viski i da je, na taj način, prevideo njenu čudnu reakciju na svoj dţentlmenski postupak. Vejn je ponovo jednostavno uhvatio za ruku, kao da je njoj i bilo mesto baš tu, u njegovoj šaci, i poveo je prema izlazu iz kluba. Seli su u dţip i Montana je morala da primeni jedini način kojim bi se najbolje odbranila od svojih, najednom zbrkanih misli. - Zašto je moja kaseta završila kod tvog prijatelja? - upitala je neprijateljskim tonom. -Ah, pa ti si jedno malo njuškalo! - uzviknuo je Vejn, odlično raspoloţen. - Da sam ţeleo da saznaš da je kaseta u posedu kod mog prijatelja ja bih te upoznao sa njim. Prema tome, bila si indiskretna, draga moja. - Zašto je to za mene tajna i zašto nisi hteo da me upoznaš sa svojim prijateljem? - i dalje se durila. - Zato što je on jedan nepopravljivi ţenskaroš - obavestio je Vejn, smejući se. - Pa šta? Od kada si ti zaduţen da braniš moju čednost? - U stvari, imao sam u planu upravo suprotnu stvar - rekao je mirno, gledajući ispred sebe. Montana je osetila kako se odjednom ukočila i kako joj ponestaje vazduha. - Ali posle susreta sa dobrim, starim Kirkom... - nadovezao se Vejn. Oh, ne! Montana se trgla. Pa on misli da je Kirk njen mladić! Odmah je shvatila daje takav zaključak veoma prirodan, s


obzirom da mu se Kirk naj-pre javio na telefon, a potom i otvorio vrata. A tek onaj doček sa keceljom! Montana je dobila ogromnu ţelju da mu otkrije daje pogrešno protumačio njihov odnos, ali je shvatila da bi, u ovom trenutku razgovora, to bilo previše napadno. - ... a naročito posle obećanih ulaznica - glas mu je podrhtavao od obuzdavanog smeha. Montana je bila sujetna, kao i svi ljudi, ali je mislila da je osetljivost na muško ignorisanje zauvek iskorenjeno iz nje. Pre nego je mogla da se savlada čula je sebe kako govori. - Zar su te ulaznice odgovorile od namere... - kasno je zaćutala i nesvesno prstima dodirnula svoje usne. Okrenula je glavu, ali je osetila da je Vejn gleda. - Jedino što me je odgovorilo je činjenica da sam, verovala ili ne, ipak moralan muškarac - tiho je rekao. Montana je ćutala, besna zbog svoje brzoplete reakcije. Tiho je opsovala u sebi, tešeći se uverenjem da Vejn neće iskoristiti to što se ona izletela. Tako je i bilo. Vejn je ćutao i nije se osetilo da likuje zbog onoga što je Montana nehotice izgovorila. Ali, pre nego su izašli iz dţipa, zaustavivši se pred ulazom luksuznog restorana, Vejn je zadrţao u trenutku kada je mladić, zaduţen za parking otvorio vrata sa njene strane. -Treba da znaš - gledao je pravo u oči - da nikada ne poredim jednu ţenu s ulaznicama ili bilo čime drugim. Pretpostavljam da i drugi osećaju isto i zato se ne mešam u tuđe veze. Zastao je na trenutak, a onda meko dodao. - Ma koliko ţalio zbog toga.


Montana je, nakon tih reči, ostala prikovana za sedište i tek se prenula na tihu opomenu mladića iz restorana koji je hteo da odveze dţip sa ulaza. Izašla je i osetila kako joj noge nisu baš najstabilnije i kako pogledom traţi Vejnove oči. Pre nego je uhvatila njegov pogled sagla je glavu i prezrela sebe zbog novootkrivene slabosti. Stisla je vilicu u nameri da je potisne i prevaziđe. Odavno je obećala sebi da neće trošiti snagu na muškarce makar oni bih i ovako prokleto zavodljivi. Problem je bio samo u tome što je Vejn bio previše... muškarac. Ušli su u restoran koji je bio veoma otmen u luksuzan. Za razliku od kluba, svetla su bila jaka, a muzika lagana i veoma tiha. Vejna su i u tom restoranu dočekali sa najvećim poštovanjem. Montana je primetila kako devojka, koja je prihvatila njihove kapute, zainteresovano odmerava Vejna. Nije mogla da joj zameri zbogtoga. Zaista je izgledao privlačno, u crnim pantalonama sportskog kroja, crnoj svilenoj košulji i šarenom prsluku. Smešio se ljubazno i lice mu je bilo nekako ozareno. Tek izrasla brada činila je da izgleda muţevno. Montana je suzila pogled dok je posmatrala kako joj Vejn dotiče ruku i nudi da krene ispred njega u salu. Opasnost! Bila je to reč koja se jasno iskristalisala u njenoj glavi.

Uglađeni kelner ih je vodio između stolova i Montana je primetila kako većina ţena, pored kojih su prolazili, odmerava Vejna. Neke su to činile ispod oka, a neke i veoma otvoreno. Jedino u tom trenutku, Montana je osetila saučesničku naklonost


prema Debori Foster. Zadrţati Vejna uz sebe bilo je pakleno teško. Kelner je zastao pored stola koji je bio zaklonjen od pogleda ostalih gostiju i nonšalantno skinuo sa njega oznaku na kojoj je pisalo „Rezervisano". Tada je Montani sinulo. - Kada smo razgovarah popodne - rekla je sedajući - ti si me obavestio da si rezervisao mesto. Kako si znao da ću prihvatiti tvoj poziv? - Ja sam odličan poznavalac ţena - šaljivo je odgovorio. - Ah, da - uzvratila je istim tonom. - Zbog Frojda, Junga i svih ostalih... -Treba da se pomiriš sa činjenicom da mogu da prozrem i predvidim tvoje ponašanje - samouvereno je izjavio, gledajući u jelovnik. Kelner je još uvek stajao pored njihovog stola i pravio se da ne sluša ovo zadirkivanje. - Zar? - podigla je upitno obrvu. Naručili su aperitiv i kelner se udaljio. - Šalim se, naravno - Pogledao je otvoreno - Moram priznati da me iznenađuješ. - Je li? A čime? - Time što iznova rušiš onu sliku koju sam stekao o tebi, onoga dana na snimanju spota. - A šta si onda pomislio? - Spustila je bradu na savijene nadlanice i nagla se zainteresovano. Kelner je prišao i spustio njihova pića na sto. - Da li ste se odlučili za neki specijalitet iz naše ponude? - upitao je sa blagim naklonom. Oboje su istovremeno slegli ramenima kao daje hrana bila poslednja stvar o kojoj su mislili.


- Naravno - pribrao se Vejn, shvativši da su reagovah nepristojno. -Montana, da li se slaţeš da naručimo ribu na ţaru i belo vino? - Slaţem se - prihvatila je odsutno, nezadovoljna što je kelner sprečio Vejna da joj odgovori na postavljeno pitanje. Kada su ponovo ostali sami Vejn je podigao čašu i zahtevao od nje da ona učini isto. - Nazdravljam svojoj zabludi koju sam imao u vezi sa tobom! Montana je povukla ruku pre nego je Vejn uspeo da dodirne svojom čašom njenu. - A to je? - sevnula ljutito svojim plavim očima. - Vejn je prasnuo u smeh i rekao vragolasto. - Mislio sam da mrziš muškarce! - Bio si u pravu! - suviše brzo i suviše strasno je prihvatila Vejnovu opasku. On je pogledao sumnjičavo i ponovo pribliţio svoju čašu njenoj. - Kao što rekoh, nazdravljam svojoj zabludi! Montana je još uvek tvrdoglavo odbijala da mu uzvrati zdravicu. - KAO ŠTO REKOH, bio si u pravu! - ton joj je bio nedozvoljeno povišen. - Do đavola, Montana! - odjednom se iznervirao Vejn. - Video sam kako reaguješ na mene, a Kirk Marfi ti sasvim sigurno ne sluţi za kućni dekor! Koliko sam video ti i ne mariš mnogo za kućne ukrase! - A kako ja to reagujem na tebe?! - poskočila je na stolici, crvena u licu. Vejn je gledao nekoliko trenutaka, a onda prineo čašu ustima i potegao iz nje dobar gutljaj. Montana je odjednom shvatila da se ponaša neozbiljno i počela je pomirljivo - Vejn, što se tiče Kirka...


U tom trenutku kelner je prineo pokretna kolica njihovom stolu i počeo da servira večeru. Preko njegovih uposlenih ruku Montana je pogledala u Vejna i uvidela daje postao smrknut i ponovo dalek. Mrzela je to njegovo izdanje, tako nedokučivo i nedodirljivo. S obzirom daje neki pritajeni bes uvek čučao u njoj, spreman da iskoči svakog trenutka, Montana je ispruţila nogu ispod stola i šutnula Vejna vrhom svoje cipele. On se gotovo zagrcnuo jer je upravo praznio čašu sa viskijem. Videvši kako se Montana slatko smeška uputio joj je jedan pogled koji nije mogao da obećava ništa dobro. Kelner se još uvek vrteo oko njih i sprečio ga da odreaguje onako kako je ţeleo. Već posle par trenutaka obuzdavao se da ne prasne u smeh i pridruţi se Montaninom pobedničkom veselju. Večera je bila servirana, kelner se udaljio, a Montana i Vejn su očima odmeravali preostale snage na suparničkoj strani. Vejn se prvi pokrenuo i iznenada rekao. - Dobro veče! Da h si raspoloţena da obavimo jedan poslovni razgovor? - Dobro veče! Neću da radim za tebe! To je već bilo previše i Vejn je prasnuo u smeh. Pogledao je neţno i tiho progovorio. - Nisam to ţeleo da te pitam. Pojedi tu pastrmku, pa da kasnije probamo sa još jednom zdravicom. Da bi sakrila svoje interesovanje Montana je počela poslušno da jede. Riba nije bila često na njenom jelovniku u poslednje vreme i zato je sa zadovoljstvom uţivala u njenom ukusu. Samo na trenutak, glavom joj je proletela slika ribljeg restorana u Los Anđelesu u koji je odlazila sa Sledţom. Sa iznenađenjem, ali i osetnim olakšanjem, shvatila je da joj pomisao na bivšeg verenika nije više bolna ni neprijatna. Tačnije, uvidela je da cele protekle


nedelje nije nosila u sebi ozlojeđenost, koja je mučila u protekle dve godine. Nesvesno se nasmešila. Zaista se osećala prijatno. Tokom jela, ćaskali su o Vejnovim producentskim aktivnostima koje su uglavnom podrazumevale finansiranje određenih projekata, ah ne i učešće u njihovim finalnim izdanjima. Nije ga interesovala medijska koliko marketinška privlačnost emisija u koje je ulagao svoja sredstva. U njegovoj priči Montana nije otkrila preterano oduševljenje i predanost profesiji i činilo se da svemu tome nije posvećen u neophodnoj nieri. To je čudilo, s obzirom daje završio ugledni Alberta koledţ za umetnosti i dizajn u Kalgariju, koji je bio poznat po tome što ga završavaju samo izuzetno talentovani studenti. Pričao je o svom ocu, Rosu Trevornu, koji je ceo ţivot proveo na najuticajnijem kanalu nacionalne televizije kao njen direktor. Bio je vrlo uspešan i poštovan i sva iskustva iz svoje bogate karijere, vezane za televiziju, preneo je upravo Vejnu. Najviše od svega, Ros Trevorn je bio maher u osluškivanju i prepoznavanju gledalačkog mentaliteta, prema kojem je pravio program i obezbeđivao veliku gledanost za svoj kanal. Kada se penzionisao, otišao je sa suprugom, Vejnovom majkom, da ţivi u kući koja se nalazila u šumi, na obali jezera Ontario u kojoj nisu imah nijedan televizijski prijemnik. Centralno mesto u kući zauzimao im je pribor za pecanje. Montana je osetila kako se potpuno opustila dok je Vejn, na njeno insistiranje, pričao o sebi i kako je dobila ţelju da je on odvede na jezero, u kuću svojih roditelja. Nije bila ljubitelj pecanja niti idilične prirode, a nije ţudela ni za televizijskom pričom Rosa Trevorna. Ţelela je da tamo bude sa Vejnom.


Završili su sa večerom i sačekali da kelner raščisti sto. Vejn je dosuo vino u njihove čaše, lupio vrhom noţa o tanko staklo i rekao značajno. - Nadam se da će nam sada uspeti. Podigao je čašu, ne obazirući se na Montanin skeptični pogled i otpočeo. - Nazdravljam za... - napravio je kratku pauzu, pogledavši je značajno - tvoj prvi igrani film! - Film? - ponovila je i namrštila se, još uvek ne diţući čašu. - Da! Šta misliš o ideji da reţiraš dugometraţni film? - na Vejnovom licu se videlo da gori od nestrpljenja da ona konačno shvati njegovu sugestiju. Kada je Montana nakon par trenutaka intenzivnog razmišljanja razrogačila svoje lepe, plave oči, Vejnovo lice se ozarilo od trijumfa. - Misliš da bi mogla da se izborim sa tim? - upitala je polako. - Naravno da mislim! - potvrdio je ushićeno. Montana se uozbiljila i pokušala da sredi navalu nadolazećih mish. Snimanje visokobudţetnog, igranog filma, svakako je bilo u njenom dugoročnom planu. Međutim, verovala je da još uvek nema dovoljno iskustva. Pored toga, nije ţelela da promeni svoju odluku o napuštanju WPA agencije. - Da li bi tvoja agencija producirala film? - upitala je podozrivo. - Rekla sam ti da odlazim... Vejn je odrečno odmahnuo glavom. - Ja nemam nameru da produciram filmove. Za sada. Prema tome, obratili bi se nekom od velikih holivudskih studija. - U tom slučaju... šta bi ti imao od tog snimanja? - Montana je sumnjičavo gledala u Vejna, očekujući da on do kraja obrazloţi svoj predlog. -Vidiš, Montana, onaj moj prijatelj iz kluba...


- Ţenskaroš? - Da. On je reţiser po struci, ali i predavač na Dramskoj akademiji ovde, u Torontu. S obzirom da smo prijatelji, zamolio sam ga da pogleda tvoj spot i proceni da li imaš potencijala za veće poduhvate. -I? -I on je bio oduševljen! Ponovo se zamislivši, Montana je suţenih očiju posmatrala Vejna, pitajući se koji su ga motivi naterali da insistira na takvoj ideji. - Ţelim da ti pomognem - izgovorio je polako, kao da joj čita misli. - Zašto? - nije odolela da upita. - Zato što mislim da si veoma talentovana... Pogledali su se direktno. Oboma su im lica bila ozbiljna i napeta, dok su njihove oči odavale svu paţnju koju su pobuđivali jedno kod drugog. - Dakle? Snimamo ih ne? - podigao je upitno obrve, napeto iščekujući njen odgovor. Slegla je ramenima. - Dozvoli mi da razmislim... Vejn je klimnuo glavom sa razumevanjem. - Slaţem se, poduhvat je ozbiljan i u njega ne bi trebalo uletati brzopleto. Međutim, u međuvremenu bi mogla da pročitaš jedan scenario koji mije slučajno došao do ruke. Ĉini mi se idealnim za debitantski film. Napisao ga je Majler Henriks, autor nekoliko romana. On je ujedno stari porodični prijatelj, koji ţivi u Detroitu. Montana je i dalje bila u velikoj nedoumici oko tog predloga, a, osim toga, nije bila baš najpribranija u Vejnovoj blizini. -


Pretpostavljam da mogu da verujem tvom instinktu... promrmljala je. - Predlaţem nešto mnogo bolje - zastao je, dok mu je lice postalo za nijansu napetije. - Mogao bih da otputujem u Detroit, kod Henriksa i lično razgovaram sa njim o ustupanju scenarija. Nakon dugog minuta Montana je podigla čašu i nasmešila se. Za Detroit... Vejn nije krio svoje oduševljenje. Lice mu se naprasno ozarilo, a oči zasijale još jače. Kucnuo je svoju čašu o Montaninu, a potom otpio veliki gutljaj pića. - Najaviću se Henriksu već sutra obavestio je. - Nadam se da ćeš mu staviti do znanja da dolaziš samo na preliminarni razgovor? - upitala je briţno, ne ţeleći da pisac stekne utisak da su oni u startu zainteresovani za njegov scenario. - Naravno, ništa ne brini - odgovorio je lakonski i pozvao kelnera da bi platio račun. „Ništa ne brini", ponovila je Montana u sebi. Bilo je to lakše reći nego uraditi.

Sneg je prestao da pada i grad je obavila neka prijatna tišina. Kada je Vejn zaustavio kola pred Montaninom kućom bilo je već prilično kasno. Nagao se preko volana i pogledao u prozore iza kojih je vladao potpuni mrak. - Zar te tvoj razbacani hokejaš ne čeka? - upitao je u čudu. - Ne - odgovorila je, iznenada raţalošćena činjenicom da se rastaju. - Naivko... - Vejn je promrmljao jedva čujno. - Da li bi ti čekao svoju devojku? - nije odolela da pita.


- Ne bih. Montana je klimnula glavom. - Ja je ne bih ni pustio da provede celo veče u društvu drugog muškarca. Moţda je Vejnova izjava i zvučala previše ortodoksno ih tradicionalno, ali se Montani dopalo to muško pokroviteljstvo koje je izbijalo iz tih reči. - Ovo je bio samo poslovni razgovor - nesigurno je izjavila. - Ako ti tako kaţeš... - Vejn je izvadio cigaretu i odsutno je pripalio. - Daj i meni jednu - iznenada je zatraţila. Bez suvišnih pitanja, Vejn joj je pruţio paklicu cigareta, a potom prineo plamen upaljača. Montana je ţeljno uvukla dim. Pre nervnog sloma bila je strastveni pušač, ah je, zbog intenzivne terapije jakim lekovima za smirenje, odbacila ovaj porok. Otvorila je prozor da bi dim izlazio iz dţipa i tada se setila koliko je Sledţ mrzeo to što ona puši. Neprestano je provetravao stan u kojem su ţiveli i redovno praznio za njom tek isprljane pepeljare. Sa besom se prisetila daje to uradio i veče pre dogovorenog venčanja. Kakvo licemerstvo! Kvario joj je zadovoljstvo koje je imala u cigaretama, terajući je da oseća krivicu zbog toga, da bi ubrzo on sam načinio jedan nečastan gest, koji je svojom teţinom pre-vazilazio sve stoje ona ikada uradila. Montana je otvorila vrata i zavrljačila cigaretu, osećajući kako joj se u očima skupljaju suze. Prošla je rukama kroz kosu, kročila jednom nogom napolje, a onda se okrenula i pogledala u Vejna. Bio si u pravu. Ja zaista mrzim muškarce - rekla je prezrivim glasom.


On je pogledao hladno i sa rezervom, a onda slegao ramenima Svako ima svoju priÄ?u.


VII

S

voju nesanicu, te noći, Montana nije mogla da pripiše samo uzbuđenju zbog činjenice da se nalazi pred realnom mogućnošću da snimi fil, za šta se školovala nekoliko godina. Bila je konfuzna i zbunjena i nije bila sigurna šta je pravi razlog za takvo stanje. Osećala se nekako zatečeno i nespremno, kao da je pred njom previše pitanja i dilema. Uglavnom je trošila snagu na zaboravljanje Sledţa i njegove nevernosti i bila je uverena da bilo koja nova, dodatna opterećenja ne bi mogla lako da podnese. Međutim, Sledţ je već spontano bio potisnut iz nj enih misli... Više nije morala da se upušta u borbu sa demonima prošlosti. Sada je prvi put mogla nešto da očekuje, da se raduje, da planira. Mogla je da zaboravi na sve psihološke barijere i posveti se napredovanju u karijeri. Mogla je da otpočne novi ţivot. Montana je pomislila na Vejna i odjednom se razneţila. Znala je da će je on podrţati, ako bude traţila, da će joj nesebično preneti svoje znanje, ustupiti svoje veze i svoje vreme. Bar ono koje će mu preostati od Debore Foster. Vejn joj je ulivao sigurnost i Montana se grčevito uhvatila te pomisli koja je umirila i omogućila da trezvenije razmišlja. Prezrela je svoj kukavičluk i hrabro prošaputala u tišini sobe. - Snimiću taj film...


Izborivši se sa nedoumicama oko jednog dela svoje budućnosti, Montana je sutradan mogla da deluje u uobičajenom ritmu. Bila je nedelja, temperatura je pala dosta ispod nule i činilo se da nema pametnije stvari od ostanka kod kuće. Iako je upalila i radio i televizor Montanaje sve vreme imala osećaj da je u kući suviše mirno i poţelela je da neko bude tu, sa njom, dok pije kafu i sluša meteorološki izveštaj. Ne neko. Jasno je znala da ţeli da tu bude Vejn, da razgovaraju, da joj se smeška i gleda je onim svojim očima koje sijaju kao neosušene suze. Pomisao da je on sada sa Deborom Foster je naterala da skoči na noge i natera sebe da izbriše tu sliku iz glave. Staje se tiče i da jeste sa njom? Staje se tiče i ako ona baš sada, u ovom trenutku, vodi ljubav sa njim? Do đavola, pomislila je Montana besno, prolivajući ostatak hladne kafe u sudoperu. Moţe da ide do đavola ta Debora Foster, sve sa Vejnovim krevetom. Nije lako podnosila tu pomisao o Debori, Vejnu i njihovom zajedničkom krevetu. A to je značilo samo jedno. Ipak je se ticalo. * U ponedeljak ujutru, Montana se spremala da ode u agenciju. Trebalo je da uradi neke probe pred snimanje spota koje je bilo zakazano za četvrtak. Osim toga, za sutradan je bila planirana oproštajna proslava za Elizabet i Montana je ţelela da se priključi organizaciji.


Sa uobičajenim zimskim rekvizitima na sebi, Montana je ušla u zgradu agencije, otresajući sneg sa čizama. Nije bila previše raspoloţena za posao i znala je da će se teško koncentrisati za probno snimanje. Osetila je nešto poput grize savesti jer je do sada za nju bilo nezamislivo da radi sa pola snage ili volje. Kada je trebalo posvetiti se poslu i zaboraviti sve drugo, niko nije bio predaniji od nje. Išla je hodnikom prema studiju i skidala šal kada je primetila da su vrata Elizabetine kancelarije otvorena. Zastala je i pogledala unutra. Ugledala je Vejna kako sedi i kuca nešto na svom prenosnom kompjuteru. Bio je prilično usredsreden na ekran ispred sebe i nije primetio da ga ona posmatra. Montanu je proţeo osećaj topline dok je posmatrala njegovo zamišljeno lice i snaţno telo nagnuto nad stolom. Lagano treperenje koje joj se širilo telom i jako udaranje srca upozorilo je da joj Vejn Trevorn postaje nedopustivo drag. Ĉak veoma drag, sa tim svojim sjajnim, smeđim očima u kojima se ogledalo nešto što ona još uvek nije mogla da pročita. Osetivši Montanin uporan pogled na sebi, Vejn je podigao glavu i nasmešio se. Na trenutak je bio zbunjen njenim ozbiljnim licem i sam je, u nedoumici, skupio obrve. Dugo nisu sklanjali pogled jedno od drugog, a onda je Montana narušila nemu čaroliju tih trenutaka. - Koja je tvoja priča, Vejn? upitala je tiho, promuklim glasom. On je spustio svoj pogled, pogledao rasejano na ekran ispred sebe, a potom ponovo u nju i rekao, uz kraće oklevanje i jedva primetan uzdah - Usamljen sam. Vejnovo neočekivano priznanje odjednom je učinilo da se među njima rodi intimnost i prećutno razumevanje. Montanaje potpuno


nesvesno načinila jedan korak ka njemu, ah se brzo trgla i povukla nogu. Pomislila je na Deboru Foster, na mnoštvo ljudi koji su ga pozdravili u klubu i na njegove roditelje u kući, na obali jezera Ontario. Pomislila je i na svoje roditelje i napuštene prijatelje u Americi i shvatila zbog čega se Vejn oseća usamljenim. Niko od njih nije mogao da joj nadoknadi strašnu prazninu nastalu Sledţovim napuštanjem. I ona sama je doţivljavala Vejna kao neobičnog muškarca sa izraţenim senzibilitetom, kojem su bili potrebni ljudi koji govore njegovim jezikom, koji bi mu bih bliski i kojima bi mogao da veruje. Prepuna gorčine, pomislila je kako on više ništa i nikog ne ţeli i kako joj je, posle Sledţa, svejedno sa kim će se druţiti. Ta gorčina je ipak nije sprečila da oseti poštovanje prema Vejnu kojem nisu bili dovoljni bilo kakvi ljudi. I bilo kakve ţene. Klimnula je glavom i nečujno produţila niz hodnik do studija. Odmah joj je prišao Piter Holms i mogli su da otpočnu sa razgovorima oko realizacije spota. Pozvali su još nekolicinu standardnih članova ekipe i okupljeni oko improvizovanog stola pregledali pripremljeni scenario. Već posle nekoliko minuta, nakon mnoštva ideja iznetih na licu mesta, Montanaje znala da će to biti još jedan dobro obavljen posao. Dok je nešto objašnjavala jednom odkamermana, primetila je da Vejn stoji na vratima studija. Mahnuo joj je rukom, pozivajući je da mu priđe. Krenula je ka njemu, očima mu saopštavajući daje u njoj stekao saveznika po pitanju svoje malopređašnje izjave. Izašli su u hodnik i istovremeno krenuli ka njegovom zaklonjenom delu. Kada su se, stigavši do poluosvetljenog ugla,


okrenuli jedno ka drugom, među njima se osetio čudni, treperavi naboj. - Hteo sam da ti kaţem da danas putujem u Detroit... - Vejn se prvi oglasio. Montana je osetila kako je obuzima isto ono ushićenje kao i u subotu, kad joj je prvi put saopštio ideju o snimanju filma. Pruţila mu je ruku koju je on odmah obuhvatio svojom, toplom i snaţnom. - Nadam se da ćeš imati udoban put... - Zar nećeš da mi poţeliš sreću? - upitao je Vejn prigušenim, senzualnim glasom. Gutao je pogledom najpre njena usta, a potom i oči, traţeći u njima dozvolu za poljubac. Ona je gledala ukočenih ţenica kako Vejn polako spušta glavu, ali se nije bunila niti uzmakla. Opasna blizina njegovog tela je potpuno paralisala i ona je osetila kako joj usne podrhtavaju, a dah zastaje u slatkom očekivanju. Sasvim kontrolisano, Vejn je drţao usne tik uz njeno čelo, a dah mu je bio vreo i ubrzan, poput njenog. Montana je podigla glavu i zaţmurila, ţeljno očekujući Vejnov poljubac. Najpre je osetila njegov dlan na obrazu, a ubrzo i drugi, dok su Vejnovi prsti neţno istraţivah osetljive predele iza njenih ušiju. Nije se usuđivala da otvori oči, ah je bila nestrpljiva i pribila se uz Vejnovo telo, trepereći i dišući poluglasno. Najzad je osetila njegove usne na svojima, tople i vlaţne, kako je dodiruju previše oprezno i previše uzdrţano. Ljubio je veoma plaho, kao da ispituje dokle moţe da ide i kao da joj pruţa šansu da se predomisli, ako ţeli. Montana je uţivala i opustila se, ne razmišljajući ni o čemu drugom, sem o tom slatkom pritisku Vejnovih usana na njenima. Nije izdrţala i rastvorila je usne, očekujući da se njihov poljubac produbi. Vejna nije trebalo dva


puta pozivati. Odmah se izgubio u slatkoj vrelini njenih usta i ubrzo su se ljubili kao dva očajnika kojima ţivot zavisi od duţine i dubine poljubaca. Montana je osetila kako je obuzima jeza i kako joj kolena lagano podrhtavaju. Svaka ćelija njenog bića je polako padala u groznicu zbog tog znalačkog poljupca koji je trebalo da poruši sve barijere među njima. Vejn je drţao čvrsto i sve više privlačio sebi. Osetila je kako gubi prisebnost i kako će uskoro raditi samo ono što njeno telo bude zahtevalo. Sve to je upozorilo da se previše zanela i da mora odmah da prekine taj poljubac. Uspela je da se naglo odmakne i udalji od Vejna koji se bo'rio da dođe do daha. Prelazila je prstima po svojim nabreklim usnama, ah bi, najradije, da je mogla, sama sebi udarila šamar zbog ovakve nepromišljenosti. Prezrela je svoju slabost i jasno shvatila, po osećanjima koja su je obuzela dok se prepuštala Vejnovim usnama, da je načinila ogromnu grešku. Još jedan ovakav poljubac i počeće da oplakuje muškarca koji je već bio zauzet. Duboko je uzdahnula, okrenula Vejnu leđa i rekla grubim glasom. - Ovo se više neće ponoviti. Vejn je prošao rukom kroz kosu. - To će biti teţe nego što misliš - izgovorio je neţno, nakon kraćeg oklevanja. - Ne umišljaj da si toliko neodoljiv, Vejn. Problem je u meni. Izgubila sam prisebnost. - Potrudiću se da je češće gubiš - nadovezao se tihim glasom još uvek hrapavim od neugašene strasti. - Sutra spremamo proslavu u Elizabetinu čast - namerno se oglušila na -njegovo mangupsko obećanje. - Da U ćeš moći da prisustvuješ?


- Avion mi sleće u 10 uveče - rekao je nakon kraćeg oklevanja. Pretpostavljam da ću uspeti da se makar pojavim. Montana je klimnula glavom, još uvek osećajući pravu buru uskomešanih osećanja u sebi. Vejn je još jednom uzdahnuo i okrenuo se. Gledajući ga kako nestaje u mraku na kraju hodnika, Montana je shvatila da joj već nedostaje.

* Proslava je bila skromna, ali se osećala srdačnost i gotovo porodična atmosfera. Studio je bio okićen svim mogućim ukrasnim predmetima koji su pronađeni u magacinu i koji su nekada korišćeni za snimanje spotova. Muzika je bila tiha, akustična i nekolicina prisutnih ţena je moralo da udovolji zahtevi-ma većine muškaraca za plesom. Točio se šampanjac i jeli sendviči i sitni kolači, napravljeni po Elizabetinom ukusu. Zaposleni su drţali zdravice, ţeleći svojoj bivšoj šefovici dug ţivot i dobar provod na putu oko sveta, na koji je planirala da ode. Predah su joj poklon, skupocenu ogrlicu, nakon čega se Elizabet rasplakala. Montana je svu svoju paţnju usredsredila na vrata studija očekujući Vejnov dolazak. Bila je nestrpljiva da čuje njegove utiske iz Detroita, ali više od svega, bila je nestrpljiva da ga vidi. Još uvek je bila pod utiskom poljupca koji je razmenila sa njim, nakon čega joj je neka prijatna toplina ispunila srce. Prošla je ponoć i Elizabet je, ophrvana uzbuđenjem zbog proslave, počela da pokazuje znake pospanosti. Upravo je


podigla čašu, u ţelji da izrazi ekipi svoju zahvalnost, kada je u studio ušao Vejn i, na Montanin uţas, Debora Foster. - Dobro veče! - uzviknuo je glasno i svi su pogledah u njega. Debora se, sa leopardovim krznom oko vrata, izveštačeno osmehnula i pruţila Vejnu ogroman buket cveća koji je do tog trenutka nosila u ruci. On je podigao buket i pruţio ga Elizabet. - Gospođo Pen, ţelim da znate da vas smatram za doţivotnog člana ove sjajne ekipe koja je postigla veliki uspeh pod vašim rukovodstvom. Ovde ste uvek dobrodošli. Elizabet je pomirisala cveće i ponovo se zaplakala. Videlo se daje dirnuta Vejnovim recima i zato gaje zahvalno pogledala. On je utešiteljski potapšao po ramenu pre nego je rekao. - Na ţalost, ne mogu više da se zadrţavam. Malopre su me hitno pozvali da prisustvujem realizaciji noćnog programa na Kanalu 3. Debora je prišla i obratila se Elizabet. - Gospođo Pen, Vejn mije priznao da će morati dosta da radi da bi opravdao nasleđeni renome vaše agencije. Ljupko se osmehnula i rukovala sa Elizabet, nakon čega je Vejn uhvatio za ruku i poveo iz studija. Nestali su iza vrata u koja je Montana uporno zurila. Nijedan pogled, nijedna reč, nijedan osmeh. Zar mu onaj strastan poljubac nije ništa značio? Osećala se uskraćenom i ponovo je bes bio njena najjača reakcija. Nije mogla da.ga savlada i poţelela je da se sa nekim dobro isvađa i iskali svoju nervozu i ojađenost. S obzirom da nije bilo ni mesto ni vreme za tako nešto, Montanaje ubrzo i sama otišla sa proslave, proklinjući u sebi sve muškarce ovoga sveta. Odavno je shvatila da ne srne ništa da očekuje, da bude oprezna i pripremljena, a


evo je izluđene od pomisli da je Vejn zaboravio ili čak ignorisao. Evo je gde oseća strašnu netrpeljivost prema jednoj ţeni koja nije bila ni najmanje kriva što je nju ostavio verenik pred oltarom. Montana je grickala nokte, škrgutala zubima i šutirala predmete po podu dnevne sobe. Sasuće ona već tom Vejnu u lice da će film biti njen i daje trebalo da je informiše o tome kako je protekao razgovor oko ustupanja scenarija. A onda je shvatila da, u stvari, ne ţeli da mu dozvoli da primeti koliko je pogođena njegovom nemarnošću. Naprotiv. Ponašaće se na način kojim bi trebalo da ga zavara da joj i nije previše stalo da sasluša njegovu priču o susretu sa scenaristom. To će je zaštititi od novih razočarenja.


VIII

P

riliku da ostvari svoju nameru dobila je već sutradan, kada je Vejn došao oko podneva u studio i odmah je pozvao kod sebe. Montanaje bila usred probnog snimanja i zaista i nije imala previše vremena. Ušla je u Vejnovu kancelariju i stala pored stola, ignorišući gest kojim joj je nudio stolicu. - U studiju se nalazi jedna vrlo skupa manekenka koja glumi u spotu i koju plaćamo po satu - pokazala je podignutim palcem na vrata. -Prema tome, reci šta ţeliš, pa da prištedimo koji dolar - glas joj je zaista odisao uţurbanošću, ali i hladnoćom i Vejn je začuđeno pogledao. - Pomislio sam da te moţda interesuje kako sam prošao u Detroitu - rekao je blagonaklono i sa ţeljom daje odobrovolji. - Moţda me i interesuje, ah ne sada - okrenula mu je leđa i krenula ka vratima. - Ah, umalo da zaboravim! Vratila se do stola i potom zavukla ruku u zadnji dţep svojih uzanih, svetloplavih farmerica. - Kirk ti je poslao kartu za večerašnju utakmicu - spustila je ulaznicu pred njega. - To je zaista lepo od njega, ali ne znam da li ću stići. - Nema problema - slegla je ramenima i dodala zlobnim glasom, krećući ka vratima. - Objasniću mu kako si iscrpljen NOĆNIM programom! - Montana! - Vejn je viknuo i potrčao za njom, ali je naglo zastao ugledavši je u hodniku kako se pozdravlja sa dugokosim


mladićem rokerskog izgleda i muškarcem srednjih godina, obučenim u elegantno, tamnozeleno odelo. Montana se rukovala sa Hermanom Lendrijem koga je upoznala pre nekoliko nedelja u Elizabetinoj kancelariji, kada su ugovarah snimanje spota za novu ploču rok grupe čiji je on bio agent. - Drago mi je da sam vas sreo, gospođice Vortli. Naime, Dţo i ja ţelimo da prisustvujemo sutrašnjem snimanju. - Mislim da nema potrebe da prisustvujete snimanju, gospodine Lendri. U takvim situacijama obično dolazi do raznih sugestija i insistiranja na izmeni scenarija, što ja ne dozvoljavam - hladno je saopštila, - Da li to znači da ne mogu da se upoznam sa onom manekenkom koja glumi u spotu? - iscerio se roker, zarastao u kosu i obučen u koţne pantalone i jaknu, ukrašenu mnogim amblemima i bedţevima. Montana je naglo pruţila ruku prema njemu i podigla mu se čela šiške koje su mu potpuno zaklanjale oči. Ugledala je dva miroljubiva, topla oka jednog dečaka, koja su potpuno odudarala od priţeljkivanog utiska agresivnog i zrelog muškarca. Iznenađen Montaninim gestom, roker se trgao i povukao korak unazad. - Da li tvoje obuţavateljke znaju koliko imaš godina? - upitala je, likujući u sebi zbog tog malog raskrinkavanja. Vejn, koji je posmatrao scenu sa vrata svoje kancelarije, nije izdrţao i morao je da se nasmeje glasno. Time je skrenuo paţnju na sebe. Lendri je odmah reagovao. - Gospođice Vortli, moram da vas obavestim daje imidţ'mog štićenika vrlo dugo i briţljivo osmišljavan. Neću vam dozvoliti da ga diskreditujete! - nakašljao


se i pokazao cimanjem glave na Vejna. -Jedino što ţelimo je dozvola da prisustvujemo sutrašnjem snimanju. Montanaje uzdahnula i ravnodušno izjavila, pokazujući rukom na Vejna. - Gospodin Trevorn je novi vlasnik agencije. Ako on odobri vaše prisustvo u studiju, ja ću prihvatiti taj zahtev kao neminovnost. - Ah! - Lendri je odmah pritrčao, pruţajući Vejnu ruku sa polovine hodnika. - Drago mi je, gospodine Trevorn. Ja sam Herman Lendri, agent grupe „Divlji vrisak" - rukovah su se i agent je otpočeo snishodljivo. - Nadam se da ćete vi imati više razumevanja. S obzirom da... - Bojim se da vam ne mogu pomoći, gospodine Lendri presekao ga je Vejn. - Snimanju prisustvuju samo članovi ekipe, da bi, kao što je rekla gospođica Vortli, izbegli nepotrebne primedbe koje samo usporavaju i oteţavaju rad. Agent je bio uvređen, ah je uspeo da ostane dostojanstven. - U redu - slegao je ramenima. - Pretpostavljam da nećete odstupiti od dogovorenog scenarija? - Pogledao je u Montanu. - Ni milimetar! Bićete pozvani na sluţbenu projekciju! Okrenula im je leđa i uputila se u studio, razmišljajući o tome kako je Vejn podrţao, a ona mu za to nije uputila nijedan gest zahvalnosti. Ah nije se previše zamarala svojom nemarnošću. Postupila je potpuno isto kao i Vejn juče, kada je došao sa Deborom na Elizabetinu zabavu. Otišla je pravo u šminkernicu i otpočela dogovor sa stihstkinjom oko ţeljenog izgleda angaţovane manekenke Karen Tvid.


Tek stoje počela da pregleda skice, ušla je Dţuli, prevrćući očima. - Montana, naš novi gazda ţeli da dođeš u njegovu kancelariju. Montanaje snaţnim potezima flomastera korigovala jednu skicu i nije ni pogledala u Dţuli. - Reci mu da ne marim previše za njegove ţelje - trudila se da zvuči rasejano i ne oda svoju uznemirenost. -Da li si sigurna... -Jesam! Dţuli je zatreptala zbunjeno i povukla se, a Montanaje, prilično dekoncentrisano, nastavila da pregleda ponuđene skice. Ubrzo je čula da je Vejn napustio agenciju i više nije znala da li da se ljuti zbog toga ili da se raduje. Tokom čitave probe bila je nervozna i razdraţljiva i svi su se već pitali kako će proteći sutrašnje snimanje. Reklama je trebalo da bude kratka, svega dvadeset sekundi, ali je scenario bio obiman i podrazumevao vrlo sloţene kadrove. Svi su odalinuli kada je Montana pogledala na sat i obavestila ih daje proba završena. Kao i ona, mnogi članovi ekipe su ţurili na hokejašku utakmicu, koja je bila jedna od odlučujućih u domaćem prvenstvu. Montana je sela u svoj dţip i uputila se prema dvorani „Razbuđenih medveda". Bila je neraspoloţena, umorna i veoma gladna, ali nije imala ţelju da ide kući. Teško je pronašla mesto na parkingu ispred ledene dvorane, a potom se uputila prema sluţbenom ulazu, kroz koji su prolazili samo privilegovani gledaoci, sa ulaznicama za svečanu loţu. Kao i obično, atmosfera u gledališu je bila fantastična, ah je Montana osetila kako je ni to ne moţe naterati da ţivne i oseti standardno


uzbuđenje pred vaţne mečeve. Gotovo daje bila ravnodušna prema sinhronizovanom navijanju frenetičnih fanova kluba, prema bubnjevima od kojih je obično hvatala jeza i prema izazivačkom dovikivanju navijača gostujućeg tima. Sedela je na svom mestu, pratila Kirkovo zagrevanje i proklinjala Vejna zbog koga se osećala tako jadno i uskraćeno. Razmišljala je čak i da ode, ali je u tome sprečio dolazak Sindi Kepšo, Kirkove verenice. - Zdravo, Montana! - rasejano je pozdravila. Sindi je prišla, a zatim i sela do nje. - Oh, kako sam uzbuđena! - drţala je ruku na grudima i traţila pogledom Kirka medu mnogobrojnim hokejašima na ledu. Montanaje nešto promnnljala, odsutno prelazeći pogledom po suprotnoj strani gledališta. Sindi je bila suviše uzbuđena da bi primetila da Montana nije u svom standardnom, navijačkom raspoloţenju. - Samo da se ne povredi... - ponavljalaje Sindi, kao uostalom i pred svaku utakmicu, ah je to, ovoga puta, Montanu iznerviralo. - Baš bih volela da odgledam jednu dobru tuču - namerno je rekla, znajući da Sindi ludi od brige i zbog najmanje čarke među igračima. - Što više razbijenih muških noseva, više uţivanja! - začula je iza sebe Vejnov glas i trgla se iznenađeno. - Zar ne, Montana? - U pravu si, Vejn - prihvatila je hladno, gledajući ga kako seda sa njene leve strane. - Ja sam krvoločna feministkinja. - Drago mi je - uzvratio je pre nego je svoju paţnju usmerio na ledenu površinu i igrače u fazi zagrevanja.


Montana je osetila kako je Sindi vuče za rukav i naginje se da bi joj nešto šapnula. - Potpuno te razuinem što ga čuvaš samo za sebe, ah insistiram da nas upoznaš. Postoji h neka ţena koja ostaje imuna na Vejnovu pojavu, upitala se, mangupski ga munuvši ramenom. -Vejn, ovo je Sindi Kepšou, Kirkova verenica. Sindi, ovo je Vejn Trevorn! - ne skrivajući dosadu, Montana se izmakla da bi se njih dvoje rukovah, a zatim hladno naslonila laktove na kolena, a glavu na nadlanice. Osetila je da se Vejn ukočio i da zuri u nju, ali nije imala nameru da mu uzvraća pogled. Tokom cele utakmice, Montana i Vejn su ćutali, dok je Sindi skakala i nervirala se. Mimo svog običaja, Montanaje ostala hladna uprkos neizvesnosti utakmice u kojoj se rezultat neprestano lomio. Bilo joj je sasvim svejedno što njen tim gubi, što je Kirk propustio da postigne siguran pogodak i što je eventualni poraz donosio previše muke u nastavku takmičenja. Reagovala je jedino u trenutku kada je Vejn, osmotrivši je iskosa, sarkastično primetio. - Tako znači izgledaš kada si vatrena. - Pa šta? - ratoborno je upitala. - Treba ti jedna lekcija, curo. - A ti se javljaš da me podučiš? - Dobrovoljno! Nisu više razgovarali, ah je Montana vrtela u mistima ovaj kratki dijalog. Sigurno je dobio još jednu potvrdu kojom bi pothranio svoju uverenost o njenoj hladnoći. Pa neka mu bude! Dovoljno je bilo ţara u njoj koji se neslavno pretvorio u košmar.


Na veliko razočaranje domaćih navijača, „Razbuđeni inedvedi" su izgubili utakmicu, a Montana je pomislila kako joj je samo taj poraz nedostajao da se oseti potpuno praznom i izgubljenom. Nevoljno je krenula ka izlazu, ostavljajući iza sebe Sindi i Vejna da se pozdrave i prokomentarišu utakmicu. Sindi je ostala da čeka Kirka pred svlačionicom, a Vejn je poţurio za Montanom. Ona je već ušla u dţip i polako ma-nervisala ka izlazu sa parkinga kada je Vejn stao na ulicu, insistirajući da zaustavi vozilo. - Šta hoćeš? - prodrala se kroz otvoren prozor. Vejn je stajao ispred vozila, dlanova spuštenih na haubu, dok mu se dah ledio od oštrog, noćnog vazduha. - Zašto mi nisi rekla da Kirk ima verenicu?! - Nisi me ni pitao - nestrpljivo je odgovorila. Vejn je gledao podozrivo, a zatim tiše rekao. - Skratila si mi ţivot zbog te obmane. - Ako se ne skloniš sa puta, ţivot će ti biti drastično skraćen! iznervirano je uzviknula. Vejn se polako pomerio i prišao njenom prozoru. - Nikada ne uzmičem pred jednom ţenom. Uverićeš se i sama u to. Makar bila krvoločna kao svi vukovi ovoga sveta. Nagazivši papučicu za gas, Montana je velikom brzinom izašla na ulicu, čineći da zvuk točkova njenog dţipa nadjača bučnu uskomešanost navijača oko stadiona koji su se polako razilazili. Montana se, ušavši u kuću, pravo sa vrata sručila na dvosed i zarila glavu u plišani jastuk. Nije palila svetio i samo je belina sneţne noći obasjavala predmete u dnevnoj sobi. Htela je da zaplače, ali nije mogla. Grlo joj se steglo, a misli haotično smenjivale jedna drugu.


Bila je sigurna da je nakon rastanka od Sledţa iskusila sva moguća depresivna stanja, ali se nikada nije osetila ovako izgubljeno i nesigurno. Plašila je tišina u njenoj kući, plašila je samoća, plašila je sutrašnjica. Osetila je kako ništa u njenom ţivotu više nema smisla. Osetila se kao otpadnik ljudskog roda. Kao kompletni gubitnik. Bez budućnosti, bez plana, bez nade. Otkud ponovo ovaj ponor, upitala se, dok joj je glava bila snaţno uronjena u mekoću jastuka. Zar ponovo zbog jednog muškarca koji je zaboravio da je pogleda, onda kada je ona to ţeljno očekivala. Zbog jedne ruke pruţene drugoj ţeni? Zbog Vejna? Pa naravno, dugo potiskivana istina se otrgla kontroli i Montana je morala da prizna sebi daje zaljubljena u Vejna. Volela gaje snaţno i zrelo, bez sumnje, bez ostatka. Umesto tipično ţenske razneţenosti, Montana je ponovo osetila bes. Ovoga puta bila je besna na sebe i činjenicu da je dozvolila da se previše veţe za jednog muškarca. Izneverila je sve svoje autotreninge, sve borbe i obećanja da će odolevati muškom rodu do kraja ţivota. Da će čuvati svoje srce koje je već bilo previše ranjeno. Tada je zaplakala i samo se jedna misao neţeljeno vrzmala po njenoj glavi. Trebao joj je Vejn, Vejn, kome nije smela da pokaţe šta oseća.


IX

J

utro je dočekala na dvosedu, nepokrivena i nedovoljno naspavana. Nije ni osetila kada je sinoć uhvatio san, iscrpljenu dugotrajnim placom. Bezvoljno se istuširala i obukla crne pantalone i pamučnu košulju. Napolju je bilo hladno, ah je konstantna toplota u studiju dozvoljavala laganiju garderobu. Bila je raščupana i bleda, ali nije marila za svoj izgled. Jedino što je ţelela da učini tog jutra bilo je da otkloni strašnu mrzovolju, nedostatak inspiracije i volje za radom. Znala je daje ona pokretač ekipe i da im duguje meksimalno zalaganje i koncentraciju. Kada je ušla u studio i uhvatila nekoliko ushićenih pogleda, vratila joj se standardna, pokretačka nervoza pred početak snimanja. Osmehnula se usiljeno i uputila svima u studiju nekoliko uobičajenih fraza kojima ih je animirala da postignu svoj maksimum. Mehanički je obavljala sve radnje koje su prethodile početku snimanja i uskoro se sva posvetila poslu. Kada su pripreme privedene kraju u studio je ušao Vejn i neprimetno seo na stolicu koja se nalazila u samom uglu. Montana se trudila da ga ignoriše, ali joj se činilo da ta stolica, sa opuštenim i spokojnim Vejnom, iskrsava na svim mestima gde bi ona usmerila svoj pogled. Snimanje spota, kojim je trebalo da se izreklamira nova ploča grupe „Divlji vrisak" je otpočelo.


Prva scena je predstavljala sliku devojačke sobe, uredne i ukrašene mnoštvom zanimljivih detalja. Ĉipkaste zavese na improvizovanom prozoru, satenska posteljina, krpene lutke i raznobojni jastučići razbacani po podu, trebalo je da izazovu utisak da tu ţivi jedna romantična devojka. U drugoj sceni u tu sobu uleće Karen Tvid, obučena u svetloroze haljinicu, sa karnerima od tila i cipelicama sa visokim potpeticama. Kosa joj je očešljana u visoku, konzervativnu punđu, a u rukama steţe malu, ţenstvenu torbicu. Prislanja se na vrata, glumeći razočarenje. Trebalo je da izgleda kao neko ko je veoma nesrećan ishodom ljubavnog sastanka. Nekoliko trenutaka okleva, a onda prilazi svom stereo uređaju i stavlja disk. Sobom odjekuje muzika „Divljeg vriska". Karen počinje da igra, baca torbicu, vadi ukosnice iz kose i skida svoju rozu haljinicu. Ostaje u crnom, čipkastom vešu, a potom izvlači stare, duboke cipele u grandţ stilu i koţnu jaknu. Oblači sve to na sebe i nastavlja da se vrti po sobi. Transformisana, uz muziku svoje omiljene grupe, ponovo se osmehuje. Pronašla je nešto što će je zadovoljiti više od ljubavnog sastanka. by voki Snimanje je trajalo nekoliko časova i Montana je morala da bude prezadovoljna konačnim učinkom. Karen Tvid je bila izvrsna, nije napravila ni jednu jedinu grešku, a svi su se nasmejali kada je na kraju snimanja izjavila kako nikada u ţivotu nije čula za grupu „Divlji vrisak". Vejn je sve vreme proveo uporno sedeći na svojoj stolici i vrlo zainteresovano pratio tok snimanja. Zbog njegovog prisustva Montani je bilo dvostruko teţe i samo je zahvaljujući dobroj glumi poznate manekenke i sinhronizovanosti ekipe uspela da završi posao.


Karen je otišla u garderobu, tehničari su skupljali opremu, a Montana je u svom rokovniku ispisivala raspored za sutrašnju montaţu materijala. Krajičkom oka je primetila da joj Vejn prilazi i duboko je uzdahnula, odlučna da se ponaša hladno i profesionalno. - Odličan posao, Vortlijeva. Ĉestitam! - čula je Vejna, koji se svojim oslovljavanjem preduhitrio u nameri da se ona sama prva postavi uzdrţano. Bilo je nekog čudnog prizvuka u njegovom glasu, što je nateralo da ga pogleda. Iznenadila se ugledavši cinizam oko njegovih usana. To je razbesnelo i ona zalupi krajeve rokovnika, pre nego mu je okrenula leda. - Spot je toliko dobar - Vejn je nastavio, a Montana je zastala, spremna na svađu - da navodi na pomisao da si najveći oboţavalac... divljeg vrištanja... Montana je zavrtela glavom i ponovo mu okrenula leđa, ne ţeleći da naseda na ovu provokaciju. - Pa, jesi li, Montana? - viknuo je za njom. Ona se naglo zaustavila i vratila nekoliko koraka do njega. Uprla mu je prst u grudi, blokirana besom, dok je smišljala šta bi mogla da mu odgovori. Vejn je nonšalantno upalio cigaretu i snaţno povukao dim. - Slušaj Vejn! - prodrala se, crvena u licu. - Mogla bih da ti preporučim nekoliko agencija koje snimaju pornografske filmove i kojima bi tvoje dosetke bile vrlo dragocene! -To nije odgovor na moje pitanje! - Vejn je izgledao kao da se nalazi usred najobičnijeg, pomalo dosadnog razgovora. Interesuje me da li je divlja vriska u skladu sa tvojim temperamentom?


Montana je prekrstila ruke preko grudi, cupnula nogom dva, tri puta u pod i prkosno odgovorila. - Nije! Nisam taj tip! Razočaran?! - Ni najmanje. Zato što znam da svaka ţena postaje taj tip uz pravog muškarca. Upravo sam otkrio da još nisi naletela na takvog - povukao je hladnokrvno još jedan dim. - Pravog muškarca kao što si ti, pretpostavljam? - Zašto bi samo pretpostavljala, najbolje da proveriš - glas mu je zamro na onim njegovim punim, senzualnim usnama oko kojih je štrcala tek izrasla brada. Montanaje dobro znala kuda će je odvesti konverzacija koju je započela sa Vejnom, ah nije očekivala da će je spopasti blaga jeza od tih reči. Morala je čak da prizna i da se zbunila jer joj je u glavi neočekivano iskrsla slika njihovih isprepletenih tela u strastvenom zagrljaju. Osetila je kako joj se suše usta i kako intenzivno razmišlja o seksu sa Vejnom. Šokirana svojim mislima sagla je glavu, dozvoljavajući mu da vidi koliko je poremetio svojim nedvosmislenim navođenjem. Brzo je otišla u garderobu kod Karen, bolje reći sakrila se tamo i uz neobavezno brbljanje te manekenke pokušala da otera neţeljene slike iz glave. Noć je uveliko pala kada je Montana sa asistentom i kamermanima ugovorila termin za sutrašnju montaţu i time zaključila njihov posao za taj dan. Pogasili su svetla po studiju i krenuli niz hodnik. U hodniku je osvetljenje bilo daleko slabije i Montana se iznenadila ugledavši snop svetlosti ispod vrata Vejnove kancelarije. Nije stigla ni da se zapita za razlog njegovog zadrţavanja u agenciji, a vrata su se već otvorila i Vejn se pojavio na njima. Montana gaje pogledala preko ramena i odahnula, shvativši da Vejn više nije onako prokleto siguran i ciničan, već


ponovo setan i dalek. Šake su mu bile duboko u dţepovima, a šiške nemarno rasute po čelu. - Da li bi mogla da uđeš na trenutak? - upitao je tiho, gledajući je pravo u oči. - Upravo smo krenuh na pivo - pobunila se, instinktivno se opirući njegovom predlogu. Vejn joj je podignutim kaţiprstom stavio do znanja da treba da sačeka, a onda se povukao u unutrašnjost kancelarije. Gotovo istog trenutka se vratio i bacio prema njoj jednu konzervu piva koju je ona spretno uhvatila. - Vidiš kako ja znam šta tebi treba - izgovorio je polako, oslanjajući se ramenom na dovratak. - Nisam ni sumnjala u to, s obzirom na tvoje psihoanalitičarske sposobnosti - Montanaje odbrusila ironično i okrenula se ostatku društva, ah su oni, odgledavši scenu, već počeli da se udaljavaju. Nije imala kud i krenula je u kancelariju. Stala je pred Vejna koji je izgledao kao da nema nameru da se pomeri da bi je propustio. Neprirodno se zagledala u njega i upitno nagla, na šta se on lenjo pomerio, ostavljajući joj tek toliko prostora daje Montana, prolazeći, morala da se očeše o njega. Ponovo joj se javila slika koju je potiskivala cele večeri. Ona i Vejn... * Kada je ušla u kancelariju zapahnuo je miris neke hrane i Montana pomisli kako celog dana ništa nije jela. Radoznalo je gledala u kutiju na stolu, očigledno donete iz kineskog restorana i odmah je obećala sebi da će pripremiti jednu dobru večeru, kada


stigne kući. Vejn je stao pored prozora, visok i gord i odsutno gledao napolje. - Sedi - rekao je pre nego se okrenuo. Montanaje sela, tačnije, sručila se u stolicu, jer je bila umorna, a miris hrane je navodio da mish o tome kako je suviše gladna. - Nisam znao šta voliš da jedeš, pa sam uzeo od svega po malo rasejano je govorio, primičući se stolu i gurajući pred nju sve one kutije. - Zar si to uzeo za mene? - zaprepastila se. - Da. Ceo dan si radila, a koliko sam video, nisi ništa stavila u usta - rekao je briţno. Montana se mogla zakleti daje do pre pola minuta bila mrtva gladna, ali odjednom nije mogla da proguta ni zalogaj. Otvorila je konzervu piva i ţeljno otpila nekoliko gutljaja. I Vejn je otvorio pivo, ali je samo zamišljeno vrteo konzervu u ruci. Seo je preko puta nje i otpočeo polako, gledajući u konzervu piva kao u bunar ţelja. - Montana... ne znam kada smo počeli da se mrzimo, ali sada je svakako vreme da to okončamo. Bar dok ne ispitamo sve mogućnosti oko snimanja filma... Montanaje osetila kako je preplavio razočarenje zbog saznanja da Vejn insistira na popravljanju odnosa samo iz profesionalnih razloga. Sada se borila i sa zaostalim gutljajem piva i teško ga je progutala, odgurnuvši konzervu dalje od sebe. - Naravno, gospodine Proračunati - jetko je primetila. - Odglumićemo međusobno poštovanje i harmonične odnose. Vejn nije bio ništa manje poraţen njenim recima. - Što se mene tiče, neću morati da glumim ni jedno ni drugo. Verovala ili ne. Montana, ali ja te zaista poštujem i priţeljkujem... harmonične odnose medu nama.


- Poštuješ me, ha! - iznenada je planula, izgubivši kontrolu. - Da li uvek ignorišeš ljude koje poštuješ?! Mogu misliti kako se tek ophodiš prema onima koje ne poštuješ! Nakon njene vike zavladala je potpuna tišina u kancelariji. Montanaje hrabro pogledala u Vejna, spremna da prihvati ruganje, ironiju, trijumf ili bilo kakvu drugu reakciju, izazvanu otvorenim priznanjem da je bila pogođena njegovim ignorisanjem. Rekla je, šta je rekla i sada je bilo kasno za povratak. Ništa od svega očekivanog nije videla, sem, moţda, blagog iznenađenja koje je preletelo Vejnovim licem. Suzio je pogled i bilo je očigledno da intenzivno razmišlja o nečemu. - Siguran sam da bi te moja navalentnost i nametljivost još više nervirali - glas mu je bio miran, ali sa prizvukom prikrivenog upozorenja. - A tebi je stalo da mojih ţivaca?! Ĉudno, nije joj bilo dovoljno što je jednom izletela već je nastavljala da ga napada i provocira. - Marim ja za sve delove tvogatela. I to vrlo. Fiksirao je pogledom i Montana je osetila da je, od tog trenutka; dalje insistiranje na poslovnom odnosu ih eventualnom prijateljstvu bilo besmisleno. Ona je već njega tretirala najpre kao muškarca, a on joj je upravo stavio do znanja da počinje sa osvajanjem. Jednom je već rekao da mu Kirk stoji na putu. Međutim, prethodne večeri je upoznao Sindi Kepšou. Sedeli su jedno preko puta drugog i gledah se nemo, pravo u oči. Između njih je stajao sto, Sledţ Majers i Debora Foster.


Vejn se pridigao i oslonio podlakticama obe ruke o sto. Isprepleteo je prste na šakama i nekoliko trenutaka ili ritmično podizao i spuštao. - Dobro. I to smo se dogovorili - glas mu je već drugačije zvučao i Montana se blago stresla. -S obzirom da sam odlučio da ti posvetim punu paţnju, da se ne bi ljutila zbog ignorisanja, pitam se do kada ćeš uspeti da mi odolevaš. - Vejn, ja... - promucala je, svesna daje napustila hrabrost, prkos i ko zna šta još, dok je panično razmišljala kako da razreši taj nesporazum. Nije mogla da mu prizna koliko je bila povređena one večeri kada je doputovala iz Detroita. To bi bilo previše očigledno i jasno bi govorilo o njenim ose-ćanjima. -Ja... -još jednom je pokušala, ah ponovo nije nalazila potrebne reči. Oborila je glavu i pogledala u pod. Trebalo je da plati previsoku cenu zbog jednog nepromišljeno izgovorenog priznanja. Panika je rasla, gušeći je i Montana je nesvesno prekrila rukom vrat. Kada se usudila da ponovo pogleda u Vejna još uvek joj se strah ogledao u očima. Vejn je posmatrao skupljenih obrva i Montana je znala da ga čudi njeno ponašanje. Ĉak i da joj je uputio otvoren poziv na seks nije bilo primereno da se toliko uznemiri. Ali on nije znao daje njoj preostajalo malo snage za ţivotne izazove, posle svakodnevnih borbi sa prošlošću. Sa slikama Sledţovog lika, crkvenog oltara, sa podsećanjima na sreću i ispunjenost. Nije znao da se strasno zaljubila u njega i daje svesna činjenice da je za nju nedostiţan. Kao što su se te slike nenadano pojavljivale u njenoj glavi, tako se javljao i bes koji je mogao da je natera da se trgne i prezre svoju slabost. To se dogodilo i sada dok je skupljenih ramena sedela


pred Vejnom koji je otvoreno upozorio da kreće u napad. I to po njenom pozivu. Sa teško prikupljenom odlučnošću resila je da mu ne dozvoli da se sve odvija onako kako je on zamislio. Suzila je pogled baš kao i on nekoliko minuta ranije i pogledala ga drsko. - Iznenadićeš se, Vejn. Jača sam nego što misliš. Jača sam nego što svi vi mislite. Nije znala da h tim preteći povišenim glasom ubeduje sebe ili njega, ah joj to više i nije bilo vaţno. Radovalo je to što je ponovo bila svoja, što joj se vratila odlučnost i što je mogla ravnopravno da učestvuje u njihovoj borbi. Vejn se polako pokrenuo i gurnuo joj one kutije sa hranom pod nos. - Pojedi nešto. Tako ćeš biti još jača. Iz njegovog glasa nije moglo da se nasluti baš ništa i Montana je, nakon kraćeg oklevanja, pomirljivo otvarala jednu kutiju za drugom, radoznalo vireći u njihov sadrţaj. Ignorišući upakovan pribor za jelo, uhvatila je prstima komad pohovane piletine i prinela je ustima, pruţajući ostatak prema Vejnu. On se uopšte nije obazirao na ponuđenu hranu. Gledao je neţno i toplo i Montana je zatreptala zbunjeno. Zastoje posmatra na ovaj način, upitala se? Zastoje ne ostavi na miru? Više mehanički nego sa uţivanjem, ţvakala je hranu, praćena njegovim upornim pogledom. - Vejn, - počela je, boreći se sa zalogajem - obično ne ţongliram dok jedem, tako da nećeš videti ništa, sem mojih umašćenih usta. - Najbolja predstava na svetu - promrmljao je i nasmešio se srdačno. Oči su mu zasijale.


Montana je osetila kako je obuzima neka neobjašnjiva ushićenost. Odlično je znala daje to zbog Vejnove blizine, zbog njegovog magičnog šarma i reči prepunih skrivenih značenja. Više zbog zbunjenosti, a manje zbog gladi, uzela je među prste nekohko pomfrita i strpala ih halapljivo u usta. - Ambalaţa nije jestiva - nasmešio se Vejn, prateći je kako prazni kutiju pred sobom. Nesigurnim pokretom je odgurnula hranu i osvrnula se oko sebe, traţeći nešto čime bi obrisala umašćene prste. Vejn je iz dţepa izvadio svoju maramicu i pruţio joj. - Ostaće fleke - pobunila se i dalje gledajući po stolu. Vejn je jednim potezom rastvorio sloţenu maramicu i, uhvativši je neočekivano za zglob, počeo da joj briše vrhove prstiju. Nije se pobunila. Dopao joj se taj postupak i uţivala je, ne mareći čak ni za grubim stiskom Vejnove šake oko svog zgloba. Kada je završio sa prstima, Vejn je spakovao maramicu i pruţio joj. - Hoćeš h sama da obrišeš usta ih ćeš mi dozvoliti da se i za njih pobrinem? - Sama ću. Uhvatila je maramicu i povukla je, ali je Vejn čvrsto drţao. Pogledala ga je namršteno, a on je samo kratko promrmljao. Šteta. Opustio je stisak i Montana je istrgla maramicu. Dok se brisala, Vejn je pomno posmatrao, a u očima mu se ogledao neki nedokučiv izraz, od kojeg se Montana stresla. Prokašljala se i odlučila da prekine tu napetu tišinu koja je zavladala među njima. - Da li si sreo Henriksa? Nakon kraćeg uzdaha, Vejn je odgovorio: - Jesam, sreli smo se i razgovarali o scenariju.


- I? - Rekao je da ţeh da razgovara sa tobom. To je objasnio stavom da mu nije stalo do toga da proda scenario, već ţeli da budući reţiser filma ispoštuje sve njegove ideje. - Potpuno je u pravu. Ja bih postupila isto. - U tom slučaju, da li si raspoloţena da ga zajedno posetimo? Nešto u Vejnovom glasu je nateralo da pričeka sa odgovorom. I pored ozbiljnosti njegovog lica, u glasu mu se osećala nota zavodljivosti. - U redu... - prihvatila je oteţući. - Kada putujemo? - Kroz nekoliko dana - Vejn se protegao i posegao za novom cigaretom. - Zvaću hotel i rezervisaću jednu dvokrevetnu sobu dodao je nonšalantno, praveći se ne vest. - Jednu dvokrevetnu sobu!? - ponovila je Montana zaprepašćeno. - Ne dolazi u obzir! Vejn se iscerio. - Dobro, onda da rezervišem jednu jednokrevetnu, pa da se nekako skupimo. - Grdno se varaš ako misliš da si zanimljiv, Vejn - Montana je kratko odmahnula glavom, nakon čega je krišom progutala knedlu. - Rezervisaćeš DVE jednokrevetne sobe. - Prva ćeš zaţaliti zbog toga - sarnouvereno je izjavio. - Videćemo - prkosno ga je pogledala. - U redu. To bi bilo sve - ugasio je cigaretu, a onda uzeo jaknu. - Već je kasno, a ti si umorna. Hajde, otpratiću te do kola. Zaključali su kancelariju i krenuli ka izlazu iz zgrade u kojoj odavno više nije bilo nikoga. Dok su išli prema parkingu, Montanaje razmišljala kako zaista i jeste umorna, ali da joj se, bez obzira na to, ne ide kući. Moţda bi radije Vejnovoj kući? Ali ona je već, sigurno, zauzeta. Vejnova kuća i Vejnov krevet. Već je


zamislila kako Debora Foster priprema večeru i ţeljno očekuje Vejnov povratak. On će je poljubiti i moţda joj ispričati kako je danas preplašio svoju reţiserku obećavajući joj da će biti navalentan. Ona će se slatko nasmejati, sreć-na zbog činjenice da je Vejn samo njen, a da reţiserka moţe da se plaši koliko hoće. Ili nada, svejedno. Vejn je odsutno koračao po raskvašenoj ulici i Montanaje pomislila kako on i ne sluti šta se njoj mota po glavi. Stigli su do njenog dţipa i Montanaje nervozno otključala vrata. Ušla je i pogledala u Vejna. - Laku noć! - kratko ga je pozdravila. - Laku noć! Videćemo se sutra - brzo je uzvratio i odmah se udaljio prema svom dţipu. Pa naravno, razmišljala je Montana. Nestrpljiv je da što pre ugleda toplu večeru i toplu postelju svoje ljubavnice. Vozila je prema svojoj kući i tresla se od nelagodnosti. Znala je daje očekuje prazna i hladna.


X

U

maloj, zamračenoj prostoriji gde se nalazio montaţni pult vladala je vesela, ali ujedno i radna atmosfera. Posao se bliţio kraju i Montana je, sa svojim saradnicinia, opušteno komentarisala konačnu verziju spota. Iako niko nije bio ljubitelj hard-rok muzike njihovog klijenta, grupe „Divlji vrisak", namerno su pustih preko ozvučenja njihov najnoviji album. Šalili su se na račun lascivnih i banalnih tekstova i zaključili da kvahtet spota daleko premašuje kvahtet muzike. Montanaje bila opuštena i dobro raspoloţena, čemu je najviše doprinelo to što je, i ovoga puta, bila zadovoljna urađenim poslom. Preostalo je da se urade još samo korekcije tehničke prirode i Montana je ustala posle duţeg vremena sa stolice u ţelji da protegne svoje ukočeno telo. Neko je predloţio da odu na pivo i ona je radosno prihvatila predlog. Ponovo je odlagala povratak kući. Ĉulo se jako lupanje o vrata i Montanaje prišla da ili otvori. Srce joj je radosno poskočilo kada je na njima ugledala Vejna. Ah, bilo joj je potrebno samo nekoliko trenutaka da se priseti njihovog sinoćnog razgovora i ona se naglo uozbiljila. Jednom je pogrešila poţalivši se na njegovo ignorisanje i sada bi bilo previše sumnjivo da ga dočekuje sa ozarenim licem. I Vejnovo lice je bilo ozbljno, ali nekako izraţajnije nego obično. Za razliku od njega koji se hvalio da moţe da trguje njenim mislima, Montana je morala da prizna daje on za nju i dalje bio nedokučiv i, samim tim, sposoban za iznenađenja.


- Moţeš li da izađeš? - upitao je bez pozdrava i Montana je osetila kao da se nisu ni rastajali od sinoć. Ionako je sve vreme mislila na njega i priţeljkivala da ga vidi. Izašla je u hodnik i zatvorila vrata za sobom. - Moram da otputujem na nekoliko dana - rekao je polako, gledajući negde pored nje. - Imam ugovoreno snimanje u Bostonu, a planirao sam da posetim i roditelje. - Da h su oni dobro? - upitala je, iskreno zainteresovana. Vejn je ćutao nekoliko trenutaka i gledao je netremice pravo u oči. Onako visok i širokih ramena, u dugačkom, modernom kaputu, izgledao je impozantno i Montana se nesvesno povukla jedan korak od njega. - Dobro su - rekao je nestrpljivo. - Da h ti odgovara da putujemo u Detroit prvog februara? - Odgovara. - Koliko sam shvatio, nemaš više ugovorenih snimanja, zar ne? sačekao je da ona klimne glavom, a onda nastavio. - U tom slučaju bih te zamolio da pregledaš ovaj ugovor i dobro razmisliš o njemu dok sam ja na putu – podigao je fasciklu i pruţio joj. - Planirao sam da dođem u agenciju malo ranije i usmeno porazgovaram sa tobom, ali, na ţalost, nisam stigao. Mislim da će ti sve biti jasno i u ovoj pismenoj formi. - O kakvom ugovoru je reč? - upitala je, ne otvarajući fasciklu. -To je ugovor koji reguliše tvoj ostatak u agenciji, u slučaju da ne uspeš u filmskom svetu. Montana je zavrtela glavom. - Već sam ti rekla da ne ţelim da radim za tebe.


- Ja ţelim da radiš sa mnom. Moţda nisi do sada shvatila, ali ja nisam nikakav diktatorski tip. Uostalom, unutra je napisano da ćeš biti potpuno nezavisna - objasnio je staloţeno. - A koliko bi me plaćao? - iznenada je upitala. Odjednom joj je bilo veoma vaţno da sazna koliko je Vejn zaista ceni kao reţisera. Vejn se široko nasmešio i njegove smeđe, tople oči su zasijale. - A koliko traţiš? - upitao je tiho, a Montani se učinilo kao daje upravo pomazio. - 50.000 dolara za godinu dana. Američkih naravno - lupila je prvu cifru koja joj je pala na pamet i koja je bila gotovo duplo veća od one koju je dobijala od Elizabete. Sasvim neočekivano, Vejn je pruţio ruku i uzeo jedan pramen njene kose među svoje prste. - Toliko bih platio za samo jedan tvoj osmeh. I protiv svoje volje, Montana je raširila usne u osmeh, a ubrzo se i zasmejala glasno. Vejn je počeo da se udara po grudima i da izvrće dţepove kaputa. - Nisam poneo čekovnu knjiţicu - pokajnički je izvio obrve. - To je bilo besplatno - rekla je tiho, dok se njen pogled, nehotice, zaustavio na Vejnovim usnama. -I da nije, vredelo bi svaki peni - mrmljao je prigušeno, zureći u Montanine pune, vlaţne usne. Neţno je privukao sebi. Pre nego je poljubio nepomično je istraţivao dubine njenih očiju. Bilo je u njima ljubavi, zanosa, čeţnje. Beskrajno zadovoljan time, dodirnuo je njene usne, spuštajući na njih jedan očaravajuće mek i prisan poljubac. Oboma im se oteo uzdah zadovoljstva.


Montanu je proţeo prijatan osećaj malaksalosti, njeno telo je munjevito reagovalo na taj poljubac. Kada se poljubac produbio, ţudnja je zapalila sve u njoj. Predala se poljupcu kao da posle njega neće biti ničega, kao da svet postoji samo da bi bio svedok njihove strasti. Poljubac je bio pun emotivnog naboja, čineći da u oboma raste slatka ţudnja i neoboriva ţelja za uzajamnom predajom. Bilo je dovoljno daje Vejn samo pomazi po grudima, pa da se istovremeno udalje jedno od drugog ubrzanog daha. - Montana... - Vejn je teško izustio. Ponovo je krenuo ka njoj, ah je ona naglo podigla ruku, zaustavljajući ga tim pokretom. - Bolje je da sada odeš... I da zaboravimo ovo... Pogledao je u neverici. - Da zaboravimo ovo? Pre bih zaboravio datum i mesto rođenja nego ovo što se dešava među nama. - Među nama se ništa ne dešava! - okrenula mu je leđa, nervozno prelazeći rukama kroz kosu. - Bio je to samo trenutak slabosti... za oboje. Montana je leđima bila okrenuta Vejnu i nije mogla da vidi njegovo lice, izobličeno od gorčine. - Slabost? Pa, moţda bih i mogao da prihvatim tvoje objašnjenje, Montana, s obzirom da sam već shvatio da si najobičnija kukavica. Otišao je brzim koracima i ostavio Montanu potpuno rastrojenu, uplašenu, ojađenu i nemoćnu. A to je najviše mrzela. Svoju nemoć, svoju zavisnost i bezizglednu posvećenost muškarcu kojeg nije mogla imati, zbog postojanja druge ţene u njegovom ţivotu. Odjednom je morala da sedne jer se više nije osećala stabilno na svojim nogama. Krenula je tromo prema Vejnovoj kancelariji i ušla, ne paleći svetio. Sela je u njegovu stolicu, misleći o Debori


Foster. Nije ţelela da u ţivotu te ţene odigra sramnu ulogu Laure Spejsi. A opet, volela je Vejna svim srcem. Da nije znala za Deboru Foster, bez premišljanja bi pristala da se, njega radi, odrekne svoje teško stečene samostalnosti. Ali to, pored Debore, nije dolazilo u obzir. Mogla je samo da sanja Vejna, zavaravajući sebe kako je u stanju da mu odoli. Bila je na prevelikom iskušenju da bi mogla da se nosi sa tim. Trebao joj je mir, a ne haotično lupanje srca, čeţnja i nemoć. Trebala joj je izvesna budućnost kroz koju će koračati bez balasta prošlosti koja je gušila i sputavala na svakom koraku. Trebalo joj je da nauči da izbegava ovako opasne muškarce koji su mogh samo da ugroze njen teško usklađen ritam ţivota. Upalila je stonu lampu. Gledala je u fasciklu i odlučila daje otvori, iako je već odbila da prihvati Vejnov poziv da ostane u njegovoj agenciji. Preletala je pogledom po ispisanim stavkama ne čitajući paţljivo, a onda joj se pogled zaustavio na jednoj cifri: 150.000 dolara! Toliko joj je Vejn nudio, kao platu za godinu dana! Suze su joj grunule na oči, da bi ubrzo pale na ugovor, kvaseći ga. Simbolika je bila očigledna. Ako ostane, moraće da prihvati činjenicu da će često plakati. A njoj je bilo dosta plača! I previše! Neće više potrošiti nijednu, jedinu suzu za bilo koga, a posebno za jednog muškarca. Ili dva! Skočila je na noge i za-vrljačila ugovor u kantu za đubre. Eto mu odgovora, pomislila je zlobno. Neka ide do đavola i on i njegova agencija i njegove pare i njegove usne i ruke i oči i... Ugasila je svetio i otišla kući. *


Montana nije bila baš osoba koja je volela izazove, tačnije, klonila ih se iz sve snage, ali je sutradan, dok je kuvala sebi kafu, odlučila da prihvati jedan. Izazov da odoh Vejnu, da ne podlegne njegovom fatalnom šarmu i svojoj sve većoj naklonosti prema njemu. Moţe ona to. Ona je bila hrabra ţena koja je već preţivela jedno veliko razočarenje, a sada je odlučila da glatko izbeg-ne drugo. Ako sada pobedi, to će je još više osnaţiti i omogućiti joj da se svim muškarcima smeje u lice. Kao stoje Vejn i rekao, to neće biti lako, ali će zato pobeda biti slađa. Posle će likovati i ići sigurnije kroz ţivot, sa svešću o sopstvenoj moći. Postala je neobično poletna i čak počela da pevuši. Gotovo da je poţelela da Vejn ovoga trenutka iskoči pred nju i da mu ona pokaţe zube, da mu pokaţe da je imuna na njega i da je sposobna da mu parira u njegovoj nameri da je zavede. Dan je provela u kupovini sa Sindi Kepšo. U jednoj od mnogobrojnih robnih kuća koje su posetile dogodilo se da, u trenutku kada su prolazile pored odeljenja na kome su se prodavali televizijski aparati, ugledaju na nekoliko ekrana istovremeno Montanin spot za „Milder" mleko. Zastale su, prijatno iznenađene i odgledale reklamu koja je privukla paţnju nekolicine posetilaca i prodavačica na odelenju. Kada je spot emitovan i nastavljen prenos sa teniskog turnira, Montanaje primetila kako je jedna devojka oduševljeno zatapšala i prokomentarisala nešto na Grifinov račun. I ostale ţene su se pridruţile ovom oduševljenju i odobravajući khmale glavom. Montanaje bila zadovoljna što se reklama dopadala ţenama. One su bile te koje odlučuju koje će se mleko kupovati. Odmah su odlučile da proslave ovu premijeru i častile su sebe ručkom u elitnom restoranu u centru Toronta, lako su popile


nekoliko čaša vina to nije uticalo na njihovu volju da nastave sa obilaţenjem radnji. Blago pijanstvo ostavilo je pošledice na njihov izbor. Modeli koje su odabrale tog popodneva bili su previše slobodni. * Prošlo je nekoliko dana tokom kojih se Vejn nije javljao, što je prilično uznemirilo i raţalostilo Montanu. Za sve to vreme, sećanje na njihove poljupce bilo je najţivlje u njenim mislima. Ponekad bi je, usred tih misli, preplavila neţnost, ponekad bes, a ponekad bi stegla zube i vrebala kao zver iz mraka da se Vejn pojavi i da mu pokaţe koliko je hladna u njegovom prisustvu. Kazaće mu daje hladnokrvno odbila 150 hiljada dolara, daje zaboravila njegove poljupce i daje više ne privlači. Iako se ljubio najbolje na svetu. Ponekad bi se setila njegovog priznanja da je usamljen i ţelela je da mu dodirne kosu, da ga pomiluje po licu i da mu kaţe da je divan, dobar, paţljiv, zanimljiv... Da zasluţuje svu sreću ovoga sveta. I dobru ţenu uz sebe, svakako. Kada se budu rastali, nakon Detroita... poţeleće mu da pronađe sebi jednu takvu. Dobru, koja će ga naterati da zaboravi daje ikada bio usamljen. * Do odlaska u Detroit je ostalo samo tri dana, a Vejn se nije javljao. U petak ujutru, Piter Holms, Montanin asistent, pozvao je telefonom radi nekih konsultacija i usput ispričao daje Vejn


proteklih pet dana dolazio svakodnevno u agenciju i drţao pojedinačne sastanke sa svakim članom ekipe, obnavljajući ih raskidajući postojeće ugovore. Nikome nije dao otkaz, ali se nekolicina tehničara pobunila protiv novina koje je Vejn najavio i samoinicijativno napustilo agenciju. Jednog dana je insistirao da odgleda kako je montiran spot za „Divlji vrisak" na velikom ekranu, u sobi za projekcije. I protiv svoje volje Montana je bila razočarana što joj se Vejn nije javljao. Nije znala čak ni da li je rezervisao karte za avion. Morala je da čeka, ne shvatajući zašto je Vejn izbegava. A onda se setila ugovora koji je, najverovatnije, pronašao u korpi za otpatke u svojoj kancelariji. Ugovora, kojim joj je nudio maksimalnu cenu, maksimalne uslove i maksimalnu slobodu. Za sve to nije dobio ništa sem maksimalno glupog i uvredujućeg gesta u vidu bezobzirno odbačenog papira u korpi za otpatke. Sada je gorko zaţalila zbog svog postupka i znala je da mu duguje izvinjenje. Vejn zaista nije zasluţio toliku nezahvalnost. Kroz glavu su joj prošle sve njegove neţnosti i dţentlmenski maniri kojima joj je ukazivao poštovanje i naklonost. Sada je ţalila, ali je bilo kasno. Iskoristiće prvu priliku da mu objasni da je bila u afektu i daje njen gest nepristojan. I da i dalje ne prihvata njegovu ponudu. Iste večeri, dok je na televiziji gledala uzbudljiv triler, telefon je pozvonio i Montanaje instinktivno osetila daje to Vejn. Utišala je ton na televizoru i namontirano nehajno se javila. - Da? - Dobro veče - čula je njegov glas, dubok i spokojan. Dve reči koje je Vejn izgovorio u formi najobičnijeg, konvencionalnog pozdrava, bile su dovoljne da izazovu talase


neţnosti koji su se munjevitom brzinom širih po njenom ustreptalom telu. Montanaje bila sigurna da bi jačina kojom je udaralo njeno srce nadjačala i afričke bubnjeve. Smiri se, ponavljala je u sebi, smiri se u ime svih preţivljenih muka i odluka koje si donela. Stavila je ruku preko grudi da umiri otkucaje srca pre nego što je uzvratila pozdrav. - Dobro veče. Ĉulo se kako Vejn izbacuje dim od cigarete. - Kako si, Montana? - upitao je nakon kraćeg oklevanja. Ovoga puta njegov glas je odisao teţinom od koje je osetila uzbuđenje. - Dobro sam - zadrţala je dah. - Kako si ti? Kako su tvoji roditelji? - Moja majka je oduševljena tvojom reklamom - osetila je da se nasmešio. Ni traga ljutnji, ni uvredenosti, ni prebacivanju. Prava sam kučka, pomisli Montana i dobi neočekivanu ţelju da vrisne i odgovori mu da ipak nije dob: ro, već da pati od ţestokog napada probuđene savesti. - Rekla mi je da te obavezno pozdravim i... - I? - Rekla mi je da te pozovem u goste. Nastala je kratka pauza, ispunjena napetom tišinom, a onda je Vejn nastavio. - Hteo sam da ti kaţem da sam rezervisao let za ponedeljak u 18,00. Da li je to u redu? - Jeste. - Hoćeš li da dođem po tebe? - Nema potrebe. Hvala ti. - U tom slučaju... - Vejn! - gotovo je vrisnula.


-Da? Zaćutala je jer nije pronalazila prave reči kojima bi zatraţila oproštaj od njega. Ali, znala je da, ako to ne učini sada, neće uspeti ni dok je on bude gledao onim svojim toplim, sjajnim očima. - Verujem da si video, ovaj... hm, ugovor... u kanti... za đubre. Sada znam daje to bilo ruţno, nepristojno i nezahvalno. Trebalo bi da budem počastvovana takvom ponudom... - Ali nisi? - presekao je. - Nisam baš razmišljala o tome! - mucala je. - U stvari, čudi me. - Šta god mislila o meni, Montana, jedno je sigurno. Ja nisam amater u ovom poslu i mogu da procenim koje dobar reţiser. Odgledao sam sve spotove koje si snimila i otuda potiče tako visoka ponuda. - Odgledao si sve moje spotove? - Elizabet Pen mi je to omogućila. -I misliš da su dobri? - Svi do jednoga. Montana, jasno mi je da ne ţeliš da radiš u mojoj agenciji, ali treba nešto da znaš - zastao je na kratko i ponovo se čulo kako izbacuje dim od cigarete. - Nemoj jeftino da se prodaš. I nemoj da radiš sa ljudima poput Elizabet. Trebaju ti jaki klijenti i mnogo više prostora. Tek tada će tvoj talenat doći do izraţaja. - Hvala ti - jedva je izgovorila, dirnuta Vejnovim recima. - Laku noć, Montana. Vejn joj je poţeleo „laku noć", a ona, te noći, nije ni oka sklopila. Nešto tu nije bilo lako.


XI

O

svanuo je ponedeljak, hladan i sumoran, sa jakom sneţnom mećavom. Duvao je ledeni vetar, komešajući pahulje koje su neumorno padale. Montana je briţljivo pakovala garderobu u kofer, pazeći da se nove stvari koje je kupila ne poguţvaju previše. Njena putna nervoza bila je na zavidnom nivou i ona je jurila po kući u strahu da ne zaboravi da ponese nešto bitno. Kada je veliki koţni kofer bio ispunjen, sela je na trenutak da predahne. Išla je na vaţan poslovni razgovor, a sve vreme je mislila kako će, nakon dve nedelje videti Vejna i kako će kršiti ruke, obuzdavajući ţelju da mu se baci u zagrljaj. Ali, donela je mnoštvo odluka koje je morala da ispoštuje, a koje su, sve do jedne, govorile o tome daje ona jaka ličnost koja moţe da odoli svakom iskušenju. Makar to iskušenje imalo najlepše oči na svetu. Okupala se, isfenirala kosu i paţljivo obukla. Odlučila se za udoban kostim koji se sastojao od kratkog sakoa i pantalona zelene boje, koja se izvrsno slagala sa novim kaputom od kašmira, svetlobraon boje. Obula je ravne, ah elegantne čizme i stavila mekani, karirani šal oko vrata. S obzirom daje njen šešir bio od tamnobraon, antilop koţe, savršeno se ukalapao sa preostalim delovima garderobe. Diskretno se našminkala i stavila blagi parfem. Osećala se dobro.


Mogla je hrabro da izađe pred najlepše oči. * Sedela je u aerodromskoj čekaonici i napeto očekivala da joj se Vejn pridruţi. Donela je odluke, ali je, svejedno, bila napeta. Pribojavala se tog susreta i novih problema koji bi mogao da joj donese. Kada gaje konačno ugledala u guţvi, na početku hodnika, nekontrolisano je skočila sa svog sedišta. Vejn je u hodu otvarao novu kutiju cigareta i nije registrovao njenu reakciju. Ako sam ikada bila zahvalna nebesima, razmišljala je Montana, to je bilo upravo sada. Na par koraka od nje, Vejn je zastao i pripalio cigaretu. Udahnuo je dim duboko, a onda vratio upaljač u zadnji dţep pantalona. Montana ga je, kao uostalom i sve ţene iz čekaonice, dobro osmotrila, jer je i to bilo jače od nje. Izgledao je bolje od bilo kog filmskog glumca, onako visok i razvijen u kratkoj koţnoj jakni sa krznom i crnim pantalonama od sitnog somota. Na nogama je imao kaubojske čizme, a na glavi kaubojski šešir. Veoma sličan njenom. Na ramenu je nosio veliku koţnu torbu i odavao utisak blage nemarnosti. Montana se ugrizla za usnu. Ko je terao da obećava sebi da će mu odoleti? To pitanje je brzo iščezlo, sa sagledavanjem onoga što bi bilo posle. A to posle ne bi mogla da oprosti sebi. Moţda čak ni da preţivi. Po hitnom postupku je napravila nemaran izraz hca, izvadila neki papirić iz dţepa i zagledala se u njega, praveći se da je neobično zanimljiv.


- Da li me dugo čekaš? - začula je glas pored sebe i upotrebila sve umeće da ne izgovori prvo što joj je palo na pamet: čekala bih te do smrti. - Ne - i dalje je gledala u papirić, kao da je mapa koja vodi pravo do skrivenog blaga. Oboje su zaćutali i Montana je osetila kako Vejn proučava njeno lice. Podigla je pogled.by voki Stegla je zube i gledala ga prkosno. Vejn je bio ozbiljan, veoma ozbiljan. A onda se osmehnuo. Prokletstvo, pomisli Montana, šta mi to radiš? - Idem da kupim novine - zavukao je ruku u dţep i potraţio sitninu. Već je odlazio kada je dobacio. - Dopada mi se tvoja frizura. Montana se nije opirala da prizna kako joj je neverovatno godio taj kompliment. Htela je da ga podseti da imaju iste šešire i zato je povikala šaljivo: - Samo ti se to dopada?! Zastao je i okrenuo se ka njoj sa upitnim izrazom na licu. Odmerio je polako, od glave do pete, pre nego se oglasio ravnodušnim glasom: - Ne znam na šta mishš, uopšte nisi obučena po mom ukusu... - Stvarno?! - pobesnela je, delimično povređene sujete. - A to što imamo iste šešire i košulje i... - Kao što sam rekao - nastavio je lenjo i nekako nezainteresovano - uopšte nisi obučena po mom ukusu. Montanu je taj komentar iznervirao i ona je planula, zaboravljajući da treba da deluje hladno i trezveno. - A šta bi to trebalo da obučem što bi bilo po tvom ukusi? - ratoborno se podbočila. - Ništa - izgovorio je sa iritirajućom nonšalancijom.


- Ništa, ha?! Trebalo bi da budem naga, je li? - praskala je. Vejn je suzio pogled. - Ne. Mogla bi da nosiš jedan osmeh i par kapljica mleka na trepavicama... .Montana je zanemela. Ovo treba saseći, opomenulaje sebe. I to u korenu. Samo tako će se spasiti sigurnog ludila. Jer, jedva se uzdrţala da uzvrati Vejnu kako bi i ona njega volela da vidi bez garderobe, obavijenog samo mirisom njegovih omiljenih cigareta. Ako je malopre skočila naglo i ţustro, sada je sela nazad u stohcu, posve tromo i nemoćno. Nisam normalna, ponavljala je, nisam normalna. Idem na put sa tempiranom bombom. Ko bi normalan to sebi uradio? Zašto sam prihvatila da idem na taj razgovor? Zašto nisam ostala u svojoj kućici, upitala se, gledajući kako se Vejn lagano udaljava. Po prvi put, pomisao na njenu kuću bila je bolno primamljiva. Montana nije znala da će se sa ta pitanja, vrlo brzo, udvostručiti. Otkrila je to kada je ugledala Debom Foster koja se probijala kroz guţvu u čekaonici i išla pravo prema Vejnu, koji je razgledao novine na kiosku. Dok je pratila njen ţustri hod, uzalud je uveravala sebe da teskoba koju je iznenada osetila u grudima nema nikakve veza sa ljubomorom. Sa svog sedišta, Montanaje mogla da primeti da se Vejn iznenadio kada je ugledao Deboru. Znači nije došla da ga isprati, pomislila je zlobno! Povukao je u stranu i paţljivo slušao šta mu govori. Debora je vrlo brzo pričala, mahala rukama i činilo se da je veoma ljuta. Šta god bilo razlog tome, na Vejna nije ostavilo preveliki utisak. Odgovorio joj je nešto kratko uz hladan izraz hca, nakon čega se Debora demonstrativno okrenula na svojim štiklama i otišla ţurnim korakom. Vejn je pogledao u Montanu koja je prekasno sklonila svoj pogled i na taj način se odala da je


posmatrala celu scenu. Bilo joj je veoma neprijatno i postideno je sagla glavu. Tog trenutka se čekaonicom prolomio glas sa zvučnika koji je obaveštavao putnike da će aerodrom, zbog sneţne mećave i drastično smanjene vidljivosti, biti zatvoren u narednih nekoliko časova. Svi letovi se odlaţu za sutradan. - Bojao sam se ovoga - rekao je Vejn kada je stigao do nje. - Moraću da javim Henriksu daje aerodrom u Torontu zatvoren. Montanaje klimnula glavom i uhvatila ručku svog kofera. - Onda, videćemo se sutra, zar ne? Pogledao je ozbiljno. - Da li bi ţelela da popijemo kafu u aerodromskom restoranu? Na ţalost, imamo vremena na pretek. Nije ţelela da se rastanu i odmah je prihvatila predlog. Ubrzo su sedeh za stolom i ispijali toplu, aromatičnu tečnost. Montana je sve vreme razmišljala o Debori i morala je da upita Vejna za nju, s obzirom da je već bila uhvaćena u špijuniranju. - Zašto je Debora otišla onako ljuta? - usne su joj bile prislonjene na ivicu šolje za kafu i njen glas se jedva čuo. - Zato što ne moţe da prihvati činjenicu da smo raskinuli mirno je saopštio. - Raskinuli ste? - gledala je ispred sebe. - Još pre dve nedelje. - Zašto? - otelo joj se. Vejn je okrenuo glavu prema njoj i dugotrajnim ćutanjem je naterao da ga pogleda. - Zato što ne mogu da spavam sa jednom ţenom dok mislim na drugu. Netremice su se gledali. U Vejnovim očima je bilo neke zastrašujuće odlučnosti, ali i neţnosti, a Montanaje bila iznenađena.


Samo za kratko. Ubrzo su ih tih krupnih plavih očiju počele da sevaju varnice besa zbog kojih je Vejn začuđeno skupio obrve. Lice joj je gorelo od srdţbe dok se stisnutih zuba grčevito drţala za ivicu stola. Glavom joj je prolazila samo jedna misao: isti je kao i Sledţ! Vejn je poput svih drugih nemilosrdnih muškarac! Ostavio je svoju devojku zbog druge ţene! Zbog nje! Kako je mogao da joj uradi takvu stvar? Zašto je baš ona morala da bude osoba zbog koje će neko patiti i biti nesrećan? Gledala gaje, ţaleći što mu je posvetila toliko dana i noći, što je verovala daje drugačiji, daje bolji, odaniji, pošteniji. Ţalila je sebe što se zaljubila u njega. - Slušaj Vejn! - prosiktala je, unoseći mu se u hce - Ne bih radila za tebe, a ni sa tobom ni za 150 MILIONA DOLARA!!! Jasno!? Vejn je trepnuo i videlo se daje šokiran - Verovao sam... - Šta god si verovao, opasno si se prešao, druţe! - frknula je, prekrstila ruke preko grudi, a onda mu se ponovo unela u lice, toliko da se Vejn instinktivno izmakao - Imam jedan savet za tebe, frajeru. Nemoj da veruješ. PROVE-RAVAJ!!!! Naglo je ustala od stola i ţustrim korakom se uputila ka izlazu iz aerodromske zgrade. Bila je u magnovenju, savladana konfuznim i protivrečnim osećanjima. Nije uspela da zaustavi suze. Malo je presekao hladan vazduh, koji je potresao njeno telo odmah po izlasku na parking, gde se nalazilo nekoliko taksi vozila. Pre nego je ušla u jedan zastala je i pogledala u nebo. Mutno, oblačno i uzburkano, poput njenih misli. Podigla je revere kaputa i uvukla glavu medu njih. Šalje obavila oko usana, skroz do očiju, ali nije mogla da nestane.


I dalje je bila tu, i dalje je volela Vejna, koji je bio isti kao svi drugi muškarci. Sa neverovatnom blagonaklonošću je pomislila na Deboru Foster i poţelela daje vidi i porazgovara sa njom o okrutnom muškom polu koji je ostavljao iza sebe ucveljena srca. Poţelela je da joj pruţi utehu, kao ţena koja je već proţivela to gorko iskustvo i koja se još uvek nije oporavila od njega. Poţelela je da joj se Vejn vrati. Ona joj sigurno neće predstavljati prepreku. Pokazaće već ona tom Vejnu daje uzalud mislio na nju. Uzalud!


XI I

N

e skidajući garderobu sa sebe, bacila se na dvosed u dnevnoj sobi. Osećala se prazno i nesrećno, čudeći se kako je slučaj mogao da joj odredi tako surovu sudbinu. Staje moglo biti surovije od toga da muškarac kojeg iskreno i duboko voliš mora da povredi svog dotadašnjeg partnera, da bi ostvario vezu sa nekim drugim? Mučilo je upravo to, kako se desilo da od nevine ţrtve muškog neverstva, što je bila sa Sledţom, nehotice postane okrutni dţelat dragoj ţeni, zbog Vejna. Dugo je razmišljala o tome, ali ipak nije uspela da se odluči koja joj je uloga mrskija. Prenulo je snaţno lupanje o vrata. Mahinalno je krenula prema njima, verujući daje Kirk nenajavljeno došao da je poseti. Na njeno ogromno iznenađenje, čim je otključala vrata, u kuću je uleteo Vejn. Zalupio je vrata za sobom uz tresak, a zatim je bez reči zgrabio oko struka i grubo gurnuo na zid. Montana je vrisnula, stoje nateralo Vejna da joj stavi dlan preko usta. - Ipak umeš da vrištiš! Očekivao sam da ću to saznati na drugačiji način. Drugarice! - sada se on njoj uneo u lice, neverovatno ljut i na ivici strpljenja, ah sa nekom suzbijanom strašću. Mišići lica su mu bili napeti, dok su mu usne podrhtavale.


Iznad njegovih prstiju videla su se dva preplašena oka koja su u neverici posmatrala razbesnelog muškarca ispred sebe. Bio je to jedan novi, nepoznati Vejn i Montana je morala da pomish kako nije bezrazloţno izgubio kontrolu. Počela je da se bori za vazduh, što je nateralo Vejna da pusti ruku. Ĉim je nekoliko puta duboko udahnula, počela je da ga gura od sebe, bez glasa, koji je potpuno zamro u njoj. -Već sam ti rekao - nastavljao je Vejn, hvatajući je za članke i time savladavajući njen otpor - da ne uzmičem pred ţenama, a pogotovo ne pred onima koje mi sikću u lice. - Pusti me - uspela je da izusti, rvući se sa njim. - Reci mi nešto, Montana, da li uvek onako reaguješ, kao maločas na aerodromu, kada ti neko izjavi ljubav? - muklo je upitao. Umirila se, paralisana onim stoje čula. Ljubav? Sagla je glavu, grozničavo razmišljajući o pravom smislu Vejnovih reči. - Nemoj mi samo reći da nisi znala da te volim... - mrmljao je prigušeno. S obzirom da je Montana i dalje zurila u pod, dok joj je srce svom snagom tuklo u grudima, Vejn je neţno uhvatio za bradu i naterao je da ga pogleda u oči. Sklonio joj je pramenove kose, koji su se razleteh po hcu i sačekao par trenutaka da se primiri. - Vohm te. Neizmerno te vohm. Zašto je moja ljubav problem za tebe? - upitao je svojim mekim, toplim glasom. Montana je ćutala, iskreno potresena. Vejnove reči su bile najlepša muzika za njene uši, za njeno srce i dušu. Ali, da li je mogla da im se prepusti? - Debora... - jedva je izustila. - Ja ne volim Deboru - spremno je odgovorio. - Nikada je nisam voleo.


- Moţda ona voli tebe! - uspela je da vikne, gledajući ga sa optuţbom u očima. - Da li si razmišljao o tome? - Nisam morao da razmišljam. Znao sam da ni ona mene ne voli. Ona je jedna hladna i sebična osoba koja moţe da voli samo sebe objasnio je mirno, a onda je neţno dodirnuo po ruci. - Hajde, idemo da sednemo. Prihvatio je njen kaput i odloţio ga preko stolice, a zatim je skinuo i svoju jaknu. Naterao je Montanu da sedne na dvosed. Bleda si. Imaš h moţda konjaka u kući? Mahnula je glavom prema kuhinji. Vejn se uputio tamo, odakle je ubrzo izašao noseći dve čaše sa pićem. Pruţio joj je jednu i seo do nje. Neko vreme su samo ćutke sedeh i ispijah piće, a onda je Montana duboko uzdahnula. - Mislila sam da muškarci samo u filmovima ostavljaju svoje verenice pred oltarom, ah... lično sam se uverila da se to zaista dešava... Na trenutak je iskosa pogledala Vejnovo lice, ah je ono bilo savršeno mirno. - Nisi iznenađen...? Odmahnuo je glavom. - Sve vreme sam osećao da tvoje povremeno čudno ponašanje nije bezrazloţno, ali nisam ni slutio da si nekada bila tako strahovito povređena. Ponovo je zavladala tišina, a onda je Vejn uhvatio za ruku, da bi je pomazio po nadlanici. - Sad mi je razumljiva ona tvoja reakcija na aerodromu... Međutim, odmah ću ti objasniti koja je razlika između tebe i Debore. Ona je bilabesna zbog toga što sam ja raskinuo našu vezu, a pogledaj šta si ti uradila od svog ţivota. Pogledala gaje naglo, a onda mu uzvratila stisak ruke, što je bio znak da je shvatila njegovo objašnjenje. - Mislim da sam se


konačno izborila sa svim tim što mi je uništavalo ţivot prošaputala je, dok joj se grlo stezalo. - Drago mi je - primakao se i poljubio je u obraz. - I treba da ti bude - pogledala ga je suznim očima i nasmešila se nemoćno. - To sam postigla zahvaljujući tebi. Vejn je još jednim plahim poljupcem ohrabrio da nastavi. - Zaljubila sam se u tebe... - jedva je izustila, ophrvana snaţnim emocijama i srećna što konačno moţe da ih pokaţe. - To me je vratilo u ţivot. Već sledećeg trenutka se izgubila u Vejnovom zagrljaju. - Montana... - šaputao je zaneto, tik uz njeno uho, grleći je snaţno, svom snagom konačno pronađene sreće. - Ĉim sam te ugledao, pomislio sam da smo stvoreni jedno za drugo. Iako si me terala od sebe, znao sam da ću te zavoleti... Montana se malo uspravila i pogledala ga očima prepunim ljubavi, a onda ga je poljubila gladno, ţeljno. - Kada si otkrio da me voliš? - nije izdrţala da ne upita. - One večeri kada sam saznao da Kirk Marfi ima verenicu. Bio sam lud od sreće zbog činjenice da si slobodna. Te večeri sam otišao kod Debore i rekao joj da ţelim da raskinem našu vezu. - Otišao si kod Debore? Zar ona nije ţivela kod tebe? - Nije. Nisam joj to ni ponudio, a ona ne bi ni pristala. - Zašto? -Nikada joj se nije dopadao moj stan. Znaš... nije baš preterano namešten. Nema ni zavese, ni tepihe, ni... Montanaje prasnula u smeh. - Ne mogu da verujem. - Šta misliš kako je meni bilo kada sam ušao u tvoju kuću i zatekao slično stanje? - Kako ti je bilo? - umiljavala se.


- Odmah sam shvatio da sam izgubljen. A kada sam video košulje, šešire, dţip... - A kada si video Kirka? - prekinula gaje. Vejn je počeo da maše rukama. - Noćima sam sanjao kako ga jurim po ledu u nameri da ga udarim hokejaškom palicom. Montana je zagnjurila svoje hce u Vejnov vrat. - Volim te. Ne mogu ni da izgovorim koliko te volim... Uhvatio je za mišice i neţno je odvojio od sebe. Gledah su se očima prepunim ljubavi. - Izgovori... Ţelim da čujem koliko me voliš... - Neizmerno te volim... kao i ti mene... Uhvatila mu je lice medu svoje tople dlanove. - Mislim da si najdivniji muškarac na svetu. Mohm te, nemoj nikada da me ostaviš... - Ne pada mi na pamet - osmehnuo se. - Moraćeš da me oteraš, ako ti ikada dosadim. - Ţelim te stalno kraj sebe... - Ţelim da ti svakoga dana pokazujem koliko te volim... - Ţelim da zajedno radimo u agenciji... - Ţelim da snimimo film... - Ţelim da te usrećim... Vejn je neţno poloţio po krevetu i prekrio je svojim telom. - Ţelim te...

-kraj-

Sela brejšn glasam za vernost  
Sela brejšn glasam za vernost  
Advertisement