Issuu on Google+

1 ZvonÄ?ica & neky


Julija NA PRAGU RAJA

2 Zvončica & neky


1. poglavlje Ustreptalog srca Suzan je stajala pred kapijom luksuzne stambene zgrade na obali Temze, u jednom od prijatnih prakova. Samo oni zaista bogati mogli su sebi priuštiti život ovde. Aksel defitinitivno nije spadao u taj društveni sloj kad ga je poslednji put videla. Pošto niko nije reagovao na zvono, Suzan je laknulo. Trebalo joj je mnogo snage da dođe ovamo. Upravo je htela da pođe kad je iza sebe preko interfona čula dobro poznati Akselov glas: - Suzan? Glas mu je bio baršunast, ali je u njemu bila nota odlučnosti. Suzan je odavno upoznala sve nijanse njegove izražajnosti od zavodljivo slatke do odsečne poput noža. Osetila je jezu. Tek tada je primetila da je mala kamera usmerena na nju i stresla se na pomisao da ju je on sve vreme posmatrao. - Aksele! - da li je to zaista njen glas? Nervozan i kreštav, a odlučila je da nastupi samouvereno i sigurno. Zašto joj je dozvolio da tako dugo čeka umesto da je pozove unutra? Možda ne želi da je vidi? Prošlo je pet godina. - Moram s tobom da popričam - osetila je da joj se grlo osušilo. - Posle toliko vremena? Zanimljivo. Uđi - kapija se otvorila je i Suzan je laganim korakom krenula prema glavnom ulazu, gde je ugledala još jednu kameru. Uzdahnula je i pritisnula zvono. Činilo joj se da je prošla čitava večnost pre nego što je Aksel reagovao. - Deluješ nestrpljivo, Suzan. - Poigravaš se sa mnom? - grubo je izgovorila. Počeo je da je obuzima bes i već je zažalila što je ovamo došla. 3 Zvončica & neky


- Samo sam razmišljao o tome šta ovde tražiš. - Ako mi ne otvoriš, nikada nećeš saznati. Ali nije važno, predomislila sam se - okrenula se i pošla je nazad. - Čekaj! - vrata su se istog trena otvorila. - Poslednji sprat, penthaus. Lift je levo. Suzan je ušla u lift, koji ju je bešumno odvezao do vrha. Kad je izašla, ugledala je decentno osvetljen hodnik u kojem je posvuda bilo cveća, a nasuprot ulazu u lift postavljeno je veliko ogledalo. Ugledala je svoje bledo lice. Krupne plave oči delovale su neprirodno, kosa joj je bila razbarušena, a na usnama jedva da je ostalo ruža u tragovima. Duboko je uzdahnula, uzela je češalj i ruž iz tašne da bi se upristojila, pa je prislila sebe da se osmehne. Ubrzo su se otvorila jedna vrata i Aksel joj je pošao u susret. Njegova spoljašnjost dramatično se promenila: ranije je bio pomalo mršav, a sad mišićav i širokih ramena. I dalje je negovao bradu ispod koje su se nazirale lepe usne. Plavim očima fiksirao je Suzan, a crna kovrdžava kosa dopirala mu je do kragne. - Dakle, Suzan... Uvek sam se pitao da li ću te ponovo videti - rekao je. - Priznajem da sam iznenađen. Kako si me pronašla? - Mnogo te ima po medijima. Malo sam se raspitala i dobila sam tvoju adresu. Svih ovih godina pratila je njegov uspon. Nekad je bio savetnik preduzetnicima, a sad je sam kupovao firme, dovodio ih u red i prodavao s velikim profitom. Više puta izabran je za menadžera godine. Osim toga, angažovao se i u dobrotvorne svrhe. Slegnuo je ramenima. - Oduvek sam znao da ću postići zacrtane ciljeve. 4 Zvončica & neky


- Vrlo skromno - prokomentarisala je. - Ali po koju cenu? - njegova potreba da stvara milione bila je jedan od razloga što ga je napustila. - Da li si došla da pričamo o mom poslu ili je reč o novcu? Da li dosad nisi žurila s razvodom jer se više isplati čekati? Žao mi je što moram da ti kažem... - Nisam zato ovde - zaustavila ga je. Iako se prethodnih godina borila da preživi, ponos joj nije dozvoljavao da od Aksela traži novac. A razvoda što se tiče, odgovaralo joj je da i dalje bude udata žena. Da postoji drugi muškarac, možda bi želela da bude slobodna, ali nikoga nije bilo. Izgleda da je i on sam. Ušla je u luksuzni penthaus. Ogromni prozori gledali su na terasu punu saksijskog cveća. Pogled na Temzu oduzimao je dah, ali Suzan se koncentrisala na dnevnu sobu: Nameštaj je bio minimalistički: ogromna kožna sofa, dve fotelje i nekoliko staklenih stočića. - Izvoli, sedi - Aksel je pokazao na fotelju, ali je Suzan odmahnula glavom. - Radije bih izašla napolje - iako je prostorija bila velika, njoj je delovala skučeno zbog Akselovog prisustva. - Kako hoćeš - izašli su na terasu. - Želiš li nešto da popiješ ili ćeš odmah reći zašto si došla? Bilo je oštrine u njegovom glasu i ona je zadrhtala. Aksel se promenio. Oduvek je mnogo radio i svake večeri bio je na izmaku snaga. Sad je zračio hladnoćom. Da bi dospeo tamo gde je danas, morao je da potisne emocije i da bude bezobziran. Dobro je što je na vreme pobegla od njega. - Mogla bih nešto da popijem, hvala - sve ovo bilo je mnogo teže nego što je zamišljala, - Kafu? Čaj? Alkoholno piće? 5 Zvončica & neky


- Da, nešto žestoko - trebalo je da se opusti inače će otići pre nego što kaže ono što je naumila. Nije računala s tim da će se u njegovoj blizini osećati nesigurno. Znala je da neće biti lako, ali njegova odbojnost mnogo joj je otežavala. - Brendi? Ili možda vino? Koliko žestoko treba da bude? Nije joj promakao sarkastični ton u njegovom glasu. Podigla je glavu i njene plave oči srele su se s njegovim. Gotovo je zaboravila kako on dobro izgleda i za trenutak je opet osetila jezu po telu. Taj deo njenog života pripadao je prošlosti. Otkad je nestala iz njegovog života, nije pokušao da je pronađe, a to je, po njenom mišljenju, značilo da on nije bio ni razočaran ni zabrinut. U suštini, njen odlazak dao mu je slobodu da još više radi i da se još više obogati. Ali u životu postoje i važnije stvari od novca. Ovaj apartman zapravo je samo statusni simbol. Zašto bi čovek sam živeo u tako ogromnom stanu? A možda je to ljubavno gnezdo? Ili je veoma diskretan ili i dalje živi samo za svoj posao. - Vino bi mi prijalo, hvala. Kad je ostala sama, Suzan je sklopila oči. Da ima makar gram mozga, odmah bi mu rekla šta ima i otišla bi. Ali mislila je samo na to kako je, kad su im se oči srele, osetila požudu. Bio je divan ljubavnik i umeo je u njoj da probudi vatru. Posle venčanja Aksel se pretvorio u zaposlenog supruga, koji je kasno dolazio kući i jedva da je pričao s njom pre nego što bi se mrtav umoran srušio u krevet. - Izvoli. Trgnula se, besna na sebe što se u njoj opet budi požuda. Prethodnih godina ubeđivala je sebe u to da ga mrzi. Zašto joj se ovo sad događa? 6 Zvončica & neky


Mora da je reč isključivo o seksualnoj privlačnosti, jer ona ga definitivno više ne voli. I kako bi mogla da voli čoveka, koji je više bio posvećen poslu nego svojoj ženi? Vino je bilo ohlađeno i ukusno. Aksel ju je posmatrao stisnutim očima i to joj je bilo neprijatno. U tome je bilo erotskog naboja. Njenim telom prostrujala je vrelina, pa je u jednom gutljaju ispraznila čašu. - Zar je tako strašno videti me opet? Zašto mi ne kažeš to što hoćeš? Kako to da uradi? Mora prvo da opusti atmosferu među njima, ali nije bilo rešenje ni napiti se! - Ovde je baš lepo - odgovorila je. - Živiš sam? - Ako te zanima imam li devojku, odgovor je: ne. Trebalo bi bolje da me poznaješ. Jedina ljubavnica mi je posao. - Znači, i dalje radiš do iznemoglosti. Ali zašto uza sve ovo? – rukom je pokazala oko sebe. - To je razlog što radim. Treba mi sigurnost i volim da sam okružen lepim stvarima - fiksirao ju je pogledom. - Imam stan u Francuskoj i apartman u Njujorku. To mi pričinjava zadovoljstvo. - Ili imaš previše novca pa ne znaš u šta da ga potrošiš? prokomentarisala je. Kao da joj namerno nabija na nos svoje bogatstvo da bi joj pokazao čega se odrekla. - Ako si došla da kritikuješ moj način života, predlažem... Odmahnula je rukom. Ipak, još nije bila spremna da mu saopšti razlog svog dolaska. To je bila baš osetljiva tema i morala je prvo da ga dovede do određenog raspoloženja. - Zvuči mi ludo što imaš sve te stanove, a nemaš nikoga s kim bi ih delio.

7 Zvončica & neky


- Da li pritom misliš na sebe? -nasmešio se i kad su im se pogledi sreli, u njoj su se probudila stara osećanja. A verovala je da su s godinama nestala. Ništa nije želela da oseća prema njemu. Prezirala ga je i ne bi bila ovde da to nije neophodno. Oči su joj bile ledene kad je počela da govori: - Imam predstavu o tome kako je živeti s radoholičarem. Nije baš zabavno, pa nisam iznenađena time što nisi našao ženu koja bi bila spremna da ostane uz tebe. - Hoćeš razvod? Više puta sam se pitao zašto ga dosad nisi tražila. Sarkazam u njegovom glasu kidao joj je nerve. - Isto bih ja tebe mogla da pitam - pogledala ga je izazivački. - Nisam imao ni vremena ni volje za to - objasnio je glumeći opuštenost. - Znao sam da ćeš jednoga dana preuzeti inicijativu, ali ni sanjao nisam da ćeš lično doći. Iznenađenje je uspelo. - Ovo je greška - rekla je besno. - Bolje je da pođem - bilo je nemoguće da mu u ovom trenutku saopšti razlog svoje posete. Jasno joj je pokazao da je zadovoljan svojim životom i da ne želi promene. - Nećeš otići odavde dok mi ne objasniš zašto si došla autoritativno je izgovorio. - Zašto ne piješ vino? - dolio joj je čašu. Suzan ju je iskapila. - Obavljeno - ustala je. I Aksel je ustao, a Suzan je bila srećna što je obula cipele na visoke potpetice, jer je tako bila malo niža od njega. Pogledala ga je u oči i opet je osetila požudu.

8 Zvončica & neky


Zašto se ovo baš sad događa? Možda zato što je Aksel prvi i jedini muškarac koga je u životu volela? Njeno telo nije ga zaboravilo mada je ona bila ubeđena da su ta osećanja iščezla. Bila je u nemogućoj situaciji, a činilo se da njega sve to ne dotiče. Kao da mu nikad ništa nije značila... - Dakle, zašto si došla? Zažmurila je, nije imala kud, morala je da progovori. Dugovala je to njemu i sebi. - Došla sam da ti kažem da imaš sina.

9 Zvončica & neky


2. poglavlje Aksela kao da je udario grom. Suzan mu je upravo saopštila da ima sina, dečaka, kojemu su oko četiri godine. Svih ovih godina nije našla za shodno da mu to kaže! Osetio je da mu je krv udarila u glavu i poželeo je da je ošamari. Šta je, dođavola, umislila pa ga je sve vreme držala u neznanju? Nikada nije pomislio da bi se mogao naći u ovakvoj situaciji. Voleo je svoj život takav kakav jeste, dete bi sve poremetilo. Pitanje je samo zašto je Suzan upravo sad odlučila da mu to kaže? Zašto ga nije obavestila kad je saznala da je trudna? Oči su mu zasijale kad mu je na pamet pao jedan od mogućih odgovora. - Ja, u stvari, nisam njegov otac, zar ne? Zašto bi inače čekala ovako dugo da mi to saopštiš? Reč je o novcu? Pokušavaš da me prevariš. Idi dođavola! Ne želim nikad vise da te vidim! U životu nije bio toliko besan. Ako je mislila da može ovo da mu učini, prevarila se. Da je dete zaista njegovo, vratila bi mu se. Nijedna razumna žena ne bi sama odgajala dete ne tražeći izdržavanje od oca. Suzan se ispravila, a iz očiju joj je sevalo. Izgledala je kao tigrica spremna da zaštiti mladunče. - On jeste tvoj sin. - To ti kažeš! - neće ona napraviti budalu od njega! Znao je za žene koje bi bivše partnere ovako ucenjivale. - Želiš li dokaz? - upitala je. - To se lako može obaviti. Gledala ga je pravo u oči i u tom trenutku shvatio je da ona ne laže. Uostalom, kad vidi dete, znaće da li je njegovo. 10 Zvončica & neky


On veoma liči na svog oca i sigurno će primetiti da li je dečak njegova krv i meso. Prekrštenih ruku odmeravao je Suzan. - Ako je tako, zašto si to krila? - u njegovom glasu odzvanjalo je nepoverenje. Srce mu je tuklo kao ludo. Zašto je Suzan toliko dugo živela s tom tajnom? U crno-beloj majici i uskim crnim pantalonama izgledala je fantastično. Visoke potpetice naglašavale su vitkost njenih nogu. Kosa boje kestena isticala je njeno lepo lice. Nije izgledala kao majka živahnog četvorogodišnjaka. - Kad sam saznala da sam trudna, poželela sam da ti to kažem - i dalje ga je gledala u oči. - Ali pošto si uporno ponavljao da ne želiš decu, znala sam da bismo se posvađali slegnula je ramenima - i zato sam odlučila da Entonija sama odgajam. - Zašto si sada došla? - upitao je. Tačno je da nikada nije želeo decu i to nije bila tajna. Ali nikad se ne bi odrekao svog sina. Poklonio bi mu ljubav i promenio bi način života. Da li bi to zaista učinio? - Dakle, došla si zbog novca. Iz kog bi drugog razloga bila ovde? -jedino tako je mogao da objasni sebi njeno pojavljivanje posle pet godina. Suzan je oborila pogled, bilo joj je neprijatno. - Jer je... - počela je oklevajući - Entoni bio veoma bolestan - hrabro ga je pogledala u oči, ali nije mogla da zatomi bol u njima. - Imao je meningitis i pomislila sam da će umreti. U tom trenutku znala sam da to nije pravedno. Tvoj sin je mogao da umre, a da ga nikada nisi video. Aksel je osetio da mu je srce preskočilo. Njegov sin bio je blizu smrti, a on to nije znao! Zajapuren u licu, prišao je Suzan, pa ju je zgrabio za ramena. Uplašeno ga je gledala. 11 Zvončica & neky


- Kakva si ti to majka? - napao ju je. - Sinu si uskratila oca. Kako si mogla? Nadam se da je sad dobro... Klimnula je glavom osećajući knedlu u grlu. Suze su joj potekle niz lice, a Aksel se borio sa sobom. S jedne strane želeo je da joj obriše suze, s druge, još uvek je želeo da je prodrma. Na kraju nije učinio ni jedno ni drugo. Pružio joj je maramicu, pa se zagledao u londonske nebodere, ali ništa nije video. Njegove oči bile su slepe od besa i razočarenja. Njegov sin, njegova krv i meso, gotovo je umro, a on to nije znao. Osetio je da mu se grlo stisnulo. Bio je to čudan osećaj. Obično nije bio preterano emotivan, nije pokazivao osećanja. Okrutnost poslovnog života potpuno ga je okupirala. Ali Suzan je pronašla mesto u njegovom oklopu i ovom vešću strašno ga je pogodila. Bilo je dovoljno teško prihvatiti da ima sina, a kamoli saznati da je dete zamalo umrlo. Dugo je zurio u daljinu dok nije čuo Suzanin glas. Okrenuo se prema njoj. - Žao mi je - prošaputala je. - Molim te, reci mi jedno - duboko je uzdahnuo gledajući je očajno. - Da li bi mi ikad rekla za njega da nije bio bolestan? - Ne znam - odgovorila je. - Zaista ne znam. Ali po tvojoj reakciji vidim da sam učinila ono što je trebalo. Deca te ne interesuju, zar ne? Posao ti je i dalje na prvom mestu. Aksel je ćutao. Ona je u pravu, preplavila ga je griža savesti. - Entoni ne bi imao oca da smo ostali zajedno, jer si odlazio na posao rano, a vraćao se kasno. Nisam tako zamišljala život svog deteta. Nije odgovorio, znao je da je tako. 12 Zvončica & neky


- Ipak - nastavila je - verujem da on treba da zna ko mu je otac. I ti bi treba da upoznaš sina. Možemo nastaviti da živimo odvojeno kao i dosad. - To znači da ćeš tražiti novac od mene. Tako sam i mislio. - Slušaj me, Aksele Bergmane! Ništa od tebe ne želim osim da vidiš svoje dete! Trebalo je da znam da očekujem previše - žustro se okrenula. U sledećem trenutku čuo se neobičan zvuk i Suzan se zateturala, jer joj se polomila potpetica, U trenu se stvorio kraj nje prihvativši je da ne padne. Zaboravio je kakav je osećaj držati je u naručju i udisati njen miris. Ona je lepa i osećajna žena. Osetio je uzbuđenje i odmah ju je pustio. Dođavola! Upravo mu je saopštila vest koja ga je pogodila i trebalo bi da je mrzi zbog toga umesto što ovo oseća! Suzan se glupo osećala. Šta sad? Da ide pešice kući? Da pozove taksi, koji sebi ne može priuštiti? Cipele je pozajmila od prijateljice i sad će morati da joj kupi novi par... Trebalo je da zna da ovo nije dobra ideja. Aksel je reagovao upravo onako kako je očekivala. Besno ga je pogledala. Više ni sekundu nije želela da provede s njim. - Kuda si pošla? - čula je njegov glas iza sebe. - Kući. - Bez cipela? - upitao je. - Ne glupi raj se, Suzan. - A šta je , po tvom mišljenju, trebalo da uradim? okrenula se. - Možda bi mi platio taksi? - Mogao bih - izgovorio je polako. - Ili ću te odvesti kući i videti dečaka koji je navodno moj sin. Gledali su se neprijateljski. Suzan je bila van sebe.

13 Zvončica & neky


- Navodno? Hvala, ne treba. Pre nego što upoznaš Entonija, želim da ga pripremim na to. On ništa o tebi ne zna. - Šta misli, ko mu je otac? - upitao je Aksel zbunjeno. Suzan je slegnula ramenima. - Još nije dovoljno odrastao da bi postavljao takva pitanja - u stvari, Entoni ju je nekoliko puta pitao zašto nema tatu. Uspevala je da izbegne odgovor. Želela je da mu kaže istinu kad bude mogao da razume. - Jednoga dana moraće to da sazna. Zašto ne odmah? insistirao je Aksel. - Moram ga pripremiti - ponovila je odlučno. - Ne mogu tek tako da mu predstavim... oca. Moram prvo da popričam s njim i da mu objasnim zašto te nije viđao. - I šta ćeš mu reći? Da je njegov otac okupiran zgrtanjem novca? To bi trebalo da ostavi utisak. - Ljudi ne znaju kakve su posledice zgrtanja - usprotivila se. - Kakav je to život s nekim ko nikada nije kod kuće? primetila je da se trgnuo. Neka, tako mu i treba! - Bila bih ti zahvalna ako bi mi pozvao taksi. Aksel je za trenutak zažmurio i Suzan je znala da premišlja hoće li učiniti po njenoj želji ili će insistirati na tome da je odveze kući. Uzeo je telefon i obavio kratak razgovor. - Moj vozač ti je na raspolaganju. Stisnula je usne i zahvalno klimnula glavom. - Pre nego što pođeš treba da ugovorimo ponovni susret. Moramo razgovarati o našem sinu i njegovoj budućnosti. Suzan je srce sišlo u pete. Četiri godine plašila se ovog trenutka. Bilo joj je jasno da on ne želi da poremeti bilo šta u svom životu, ali ona je ovo učinila i sad mora da se suoči s posledicama. Možda će on želeti da se Entoni preseli kod njega? To bi bilo fatalno. 14 Zvončica & neky


A opet, Entoni bi bio oduševljen da upozna svog tatu. Ona mora ostati čvrsta i objasniti Akselu da je Entoni srećan ovako. Otac će imati pravo na posete, ali ništa više od toga. - Šta predlažeš? - upitala je. Nedostajalo joj je onih deset centimetara visine, pa je morala da podigne pogled, a to nikako nije predstavljalo prednost. - Može li večera sutra uveče? - Mislila sam da radiš do kasno u noć? - odgovorila je. - Spreman sam da napravim izuzetak - iako se osmehnuo, oči su mu ostale hladne. Znači, čuda se ipak dešavaju! Ili je ovaj događaj izuzetak? - Dobro - pristala je. - Slažem se da treba da porazgovaramo. - Poslaću vozilo po tebe. Poslaće vozača! Nije mu palo na pamet da sam dođe. Poželela je da mu kaže da nije vredan toga da vidi svog sina i da žali što mu je rekla za dečaka. Ali nije to učinila. - U osam. Imaš li nekoga ko će pričuvati Entonija? - Moja prijateljica ga povremeno pripazi. - Dobro - odgovorio je. - Vidimo se sutra. Nekoliko minuta kasnije sedela je u crnom "bentliju" na putu kući. Živela je u dvoiposobnom stanu u severnom londonskom predgrađu. Čim je za sobom zatvorila vrata, srušila se u fotelju. Uzdahnula je. Koštalo ju je mnogo da se suoči sa Akselom i šta joj je to donelo? U redu, on sad zna da ima sina i želi o njemu da popričaju. Ali očigledno nije oduševljen time što je postao otac. Nije pokazao ni mrvicu sreće ili entuzijazma. Ali je zato pobesneo zbog činjenice da ga je dugo držala u neznanju. Nije se raspitivao o Entoniju, nije tražio da vidi njegovu fotografiju. Možda je bio u stanju šoka. Ipak... 15 Zvončica & neky


I moraće prijateljici da kupi nove cipele. Pogledala je na sat. Džejn svakog trena treba da stigne sa Entonijem. Nekoliko minuta kasnije čula ih je na stepeništu pa je požurila da im otvori vrata. Entoni joj je potrčao u zagrljaj. Džejn se nasmešila. - Kako je bilo? Džejn je živela na spratu iznad. Uselile su se u isto vreme i postale su prijateljice. - Uništila sam ti cipele - rekla je Suzan tiho. - Kako se to desilo? Jesi li bežala? - upitala je Džejn smejući se. - Ne brini. Ionako mi je bilo teško da hodam u njima. Entoni je otišao u svoju sobu, pa je Suzan prošaputala: - Da budem iskrena, poželela sam da pobegnem. Bilo je to gubljenje vremena, Aksel ništa nije želeo da čuje. Čak je posumnjao da sam došla samo radi novca. Pomislio je da Entoni nije njegov sin. Džejn je uzdahnula. - Ne mogu da verujem. - Predložila sam da uradimo DNK analizu. -I? - Nije pristao. - Šta sad? - Sutra idemo na večeru. Džejn se namrstila. - Bio je šokiran - objasnila je Suzan. - Nismo mnogo razgovarali, treba prvo da svari sve te informacije. Možeš li pričuvati Entonija? - Naravno. Zašto si se razišla s njim? - To je duga priča. Da popijemo kafu? Suzan je razmišljala o tome šta da obuče za večeru sa Akselom. Nije imala ništa za takvu priliku. Konačno je 16 Zvončica & neky


izabrala crnu košulju i usku crnu suknju, koja nije bila nova ali je dobro izgledala. Opasala se kaišem boje srebra i dodala je srebrnu ogrlicu. Dugo je češljala kosu. Nanela je malo ruža na usne i bila je zadovoljna svojim izgledom. U tom trenutku vozač je pozvonio na njena vrata, a Suzan je poželela da je odveze bilo kud samo ne Akselu. Predosećala je da će biti neprijatno, a važno je da se među njima dvoma uspostavi pristojan odnos inače će susret između oca i sina biti napet umesto radostan, topao i opušten. - Stigli smo, gospođo - vozač je izašao da joj otvori vrata. Suzan se osećala kao princeza. - Gospodin Bergman vas očekuje u lokalu. Otvorila su se vrata restorana i Aksel je izašao. Suzan je osećala da je sve ovo pogrešno, ali je uprkos tome stajala uspravno, odlučno ga gledajući pravo u oči. Imao je na sebi sivo odelo i belu košulju: oličenje uspešnog biznismena, a ona je ličila na Pepeljugu. - Suzan, izgledaš divno! Drago mi je što si došla. Lažov! Niti ona izgleda dobro niti se tako oseća... bar u ovom trenutku. Prisilila je sebe da se osmehne i kad ga je uhvatila podruku, osetila je leptiriće u stomaku zbog muškarca koga je nekad volela. Ovo je bila ludost. Povod ovom susretu je razgovor o Entoniju, ali su u njoj počela da se rasplamsavaju osećanja. Pokušala je da ih potisne. Aksel ju je jednom povredio i nema šanse da će mu dozvoliti da to ponovo učini.

17 Zvončica & neky


3. poglavlje Aksel je računao s tim da će se Suzan predomisliti i da neće doći. Njena izjava da je on otac četvorogodišnjaku sasvim ga je izbacila iz koloseka. Cele noći se prevrtao razmišljajući o tome, i prvi put u životu nije otišao na posao. Njegova pomoćnica bila je šokirana kad joj je telefonom saopštio da neće doći. Njegov život će se sigurno promeniti i to će ga ponečeg koštati, moraće da se navikne na to. Kad je Suzan otišla, još se više posvetio poslu. Bio je besan jer ona nije razumela da je on sve to radio samo zato da bi im omogućio bolji život. Besan i razočaran, upuštao se u afere s mnogim ženama. Uzalud. Uprkos svemu što se dogodilo, Suzan mu je nedostajala i počela je da ga grize savest jer je znao da nije dovoljno brinuo o njoj. S druge strane, njen odlazak dao mu je prostora da podigne svoju firmu bez stalnih pritužbi da je zapostavlja. Još uvek nije razumeo zašto mu je svih ovih godina prećutkivala činjenicu da ima sina! Kako je mogla...? Kad ju je pogledao, shvatio je koliko joj je hrabrosti trebalo da ga potraži. Mada je još uvek bio besan na nju, nije to smeo da pokaže, jer je morao da postigne nekakav dogovor s njom. - Želiš li aperitiv? - odlično je izgledala u crnom i primetio je da joj puls na vratu ubrzava. Ispod bluze isticale su se konture njenih bujnih grudi budeći maštu... Još uvek je bila njegova supruga i imao je sva prava da spava s njom. 18 Zvončica & neky


Ali ona je bila zabranjeno voće, mada najslađe koje je mogao da zamisli. Možda bi bolje bilo da su se sreli u nekoj advokatskoj kancelariji. - Ne, hvala. Aksel je već zaboravio šta ju je pitao, toliko ga je opčinila njena blizina. Uzeli su meni pretvarajući se da ga čitaju, mada su ispod oka posmatrali jedno drugo. Kad su poručili, Aksel joj se nestrpljivo obratio: - Možemo li sad da razgovaramo? - O Entoniju? - Suzanin glas je podrhtavao, plašila se ovog trenutka. Klimnuo je glavom. - Šta je rekao kad si mu spomenula da ćeš se sresti s njegovim ocem? Da li želi da me vidi? - Da budem iskrena, ništa mu još nisam rekla - Entoni to neće moći da shvati. Želeće da vidi svog oca u nadi da će živeti u srećnoj porodici. A onda će ga otac obasuti poklonima... Akselova reakcija bila je upravo onakva kakvu je očekivala. Pobesneo je. - Nisi mu rekla? Zašto? Zašto si onda došla? Zažmurila je. - Pogrešila sam. Ja... - Ne! Neću dozvoliti da promeniš mišljenje. Ne možeš ga više kriti od mene. Imam pravo da ga vidim, uostalom, rođen je u braku. - Videćeš ga - rekla je uzdahnuvši. - Čim mu budem ispričala o tebi. 19 Zvončica & neky


- A kada će to biti? - upitao je. - Sutra? Sledeće nedelje? Narednog meseca? Ne može tako, Suzan.Ne pada mi na pamet da strpljivo čekam. Insistiram na tome da ga vidim. Najbolje odmah... - Ne! - usprotivila se. - Reći ću mu kad procenim da je pravo vreme. Moraće prvo da se navikne na misao da ima oca pa tek onda da te upozna. Njemu je to veoma važno. - I meni je. Još uvek ne razumem zašto si mi to prećutala. Nisi morala sama da brineš o njemu dok je bio bolestan. Zaboga, otac sam mu i trebalo je da znam! Naravno da je bio u pravu. Bilo bi joj mnogo lakše da je Aksel bio uz nju u teškim trenucima kad nije znala da li će njeno dete preživeti. Konobar joj je nalio vino, a Aksel je pio samo vodu. Ipak joj je nazdravio. - Za budućnost! Napetost se osećala u vazduhu. Od njegovog pogleda srce joj je brže kucalo. Šta joj se to, zaboga, dešava? Mada, to ne bi trebalo preterano da je iznenađuje. Toliko ga je volela da je mislila da se nikada neće osloboditi tih osećanja. Ili je možda reč o tome da on sada više zrači seksepilom? Okruživala ga je aura uspeha, a uspešan čovek neodoljiv je većini žena. Iako ona ne spada u tu većinu, osećala je uzbuđenje u njegovom prisustvu, a talasi vreline zapljuskivali su njeno telo. - Potrajaće neko vreme da se navikne na činjenicu da ima oca - rekla je. I njoj će trebati vremena. Biće to susret koji će promeniti živote njima troma. Poslužili su jelo. Aksel živi u drugačijem svetu, koji je mogao da bude i njen. Ali ona je odlučila drugačije. Želela je da svom detetu priušti pravo, lepo detinjstvo. 20 Zvončica & neky


- Liči li Entoni na mene? Suzan je uzdahnula klimnuvši glavom. - Donela sam fotografije - izvukla je koverat iz tašne i pružila ga Akselu. Pažljivo je gledao jednu po jednu fotku dok ga je Suzan posmatrala. Sličnost između njega i Entonija bila je zaprepašćujuća. Njen dečak je slika i prilika svog oca. Ali kakav će život izabrati? Hoće li i on želeti samo novac i poslovni uspeh? Da li će i za njega veze biti na drugom mestu? Ponekad je razmišljala o tome da je Aksel zapravo nije voleo i pitala se zašto se njome oženio. Svakako nije težio porodičnom životu i zato se plašila da bi njegov odnos prema Entoniju mogao da bude loš. - Smem li da ih zadržim? Klimnula je glavom. - On je bez sumnje moj sin - zaključio je tiho. Mada su njegove reči izgovorene mirnio i bez tračka zlobe, Suzan je burno reagovala. - Ako si pomislio da bih te slagala, nimalo me ne poznaješ. - To ne bi bilo baš začuđujuće, zar ne? Ti si ćutala svih ovih godina. Gledali su se u oči i ona je prva oborila pogled. - Radujem se što ću ga upoznati. Provozaću ga brodom po Temzi, odvešću ga u Pariz i... - Aksele, obuzdaj se! - planula je. - Ne možeš kupiti njegovu naklonost. Deci je potrebna ljubav i briga. Ako to ne razumeš, možda je bolje da nikada ništa ne sazna o tebi. - Za to je prekasno - rekao je odlučno. U njegovom pogledu videla je da neće ustuknuti. Zahtevaće da bude u kontaktu sa sinom svidelo se to njoj ili ne. 21 Zvončica & neky


- Moramo da dogovorimo neka pravila - objasnila je. - Ne želim da ostaviš na njega utisak svojim bogatstvom. Prvo mora da te upozna. - Dogovoreno - odgovorio je na njeno iznenađenje. - Što pre, to bolje. Njihovo dete je nevidljiva nit koja ih povezuje. Akselove oči nikada nisu bile toliko plave... - A da jednostavno navratim i predstavim se? Ne bi mi to predstavljalo nikakav problem. On bi bio u stanju da tako učini, pomislila je. Šta ako se ne budu dobro razumeli? Aksel ništa ne zna o deci i njihovim potrebama. - Reći ću mu sutra - obećala je. - Ali trebaće nekoliko dana da se privikne na tu misao. Zvaću te. Gledao ju je u neverici. - Šta ako ne bude hteo da me vidi? Suzan je slegnula ramenima. - Moraćeš da se pomiriš s tim - ali ona je znala da se to neće desiti. Entoni će biti oduševljen i sigurno će istog trena poželeti da upozna svog tatu. - Ako misliš da ću ga se odreći, varaš se - u njegovom pogledu videla je odlučnost. - Razumem da mu je potrebno malo vremena, ali ako se za dva dana ne javiš, doći ću ti pred vrata - pružio joj je vizitkartu. - Ovo je broj mog telefona. Javi se. Ostatak večeri protekao je začuđujuće mirno. Kad je predložio da pođu, bila je opuštenija nego što je očekivala. Zabavljao ju je pričicama iz poslovnog života, a ona je popila bocu dobrog vina. Bila je dobro raspoložena i pomalo pospana, pa nije imala ništa protiv toga da je on zagrli oko struka kad su krenuli. 22 Zvončica & neky


- Jesam li ti rekao da zanosno izgledaš? Od njegovog glasa uzdrhtao je svaki nerv u njoj. Kad je pokušala da se izvuče iz njegovog zagrljaja, Aksel se nagnuo zagledavši se u njene plave oči. Dok ju je ljubio, shvatila je da je dosad zapravo potiskivala osećanja prema njemu. Njeno telo gorelo je od želje. Bilo je glupo popustiti navali osećanja. Aksel bi mogao pomisliti da je ona spremna da se upusti u seksualnu vezu s njim, a to nikako nije želela! Iznenadio ju je i to se više neće ponoviti. Zatvoreno je to poglavlje njenog života, sad je reč o dobrobiti njihovog sina. Oslobodila se njegovih ruku i izmaknuta se za korak. - Zašto si to učinio? Samozadovoljno se nasmešio. - Šta je drugo trebalo da uradim? Lepša si nego ikad, Suzan! Koji bi ti muškarac odoleo? Kladim se da tvoji udvaračai stoje u redu. Imaš li nekoga trenutno? - Ne - odgovorila je. - A pre? - Mislim da te se to ne tiče. - Još uvek smo u braku - podsetio ju je. - Da li te je to sprečilo da izlaziš s drugim ženama? - Pravo u centar! - nasmejao se. - Trebalo bi da prestanemo jedno drugom da postavljamo indiskretna pitanja i da pođemo kući - doduše, interesovao ju je njegov ljubavni život, dok ona na tu temu nije imala šta da priča. - Čijoj kući? - Ako misliš da ću poći kod tebe, varaš se. - Znači, hoćeš da kažeš da ću ja kod tebe? Energično je odmahnula glavom. 23 Zvončica & neky


- Znaš da tako ne može. Gde je tvoj vozač? Neka me on odveze kući. Aksel se nasmešio. - Dao sam mu slobodno. Ja ću te odvesti. Suzan je zažmurila. - Nema potrebe. Neću da se približavaš mojoj kući pre nego što Entoniju ispričam o tebi. - Neću ući s tobom ako to ne želiš. Suzan ga je besno gledala dok su prilazili njegovom sportskom automobilu. Nije želela da sedne u tako skučen prostor kraj njega. Njegov osmeh ju je nervirao, poželela je da ga ošamari. Nagnuo se prema njoj pre nego što je zatvorio vrata. - Izgledaš božanstveno kad si ljuta. Teško mi je da se uzdržim jer opet osećam vatru u sebi. - Vatra koju ja osećam druge je vrste - procedila je kroz stisnute zube. - Zaista? - bio joj je toliko blizu da je osećala njegovu toplinu. - Tačno znaš šta mislim. Užasno sam ljuta na tebe. Znam da si sve namestio tako da me na kraju večeri odvezeš kući i da vidiš Entonija. - Razumem tvoju reakciju, ali, veruj mi, održaću reč. Nasmešio joj se i ona je pala u iskušenje... Ipak, uspela je da potisne impuls da ga poljubi. - Drago mi je što to čujem. Krenimo. Polako se uspravio. Suzan je uzdahnula zažmurivši. Po stoti put se pitala da li je pogrešila kad mu je posle pet godina otišla pred vrata. Osećala je da on još uvek ima moć nad njom. Zašto je sudbina bila tako okrutna? 24 Zvončica & neky


Ćutke su se vozili kroz noć. Aksel je očigledno znao put do njenog stana. Zadržala je dah kad je zaustavio vozilo. Očekivala je nekakav komentar na račun skromnog okruženja u kojem je živela, ali on ništa nije rekao, samo ju je dugo i prodorno gledao. - Dajem ti dva dana. Ako se dotad ne javiš, doći ću po svog dečaka.

25 Zvončica & neky


4. poglavlje Aksel je znao da nije trebalo to da kaže. Uostalom, kako bi izašao na kraj s nestašnim četvorogodišnjakom? Morao bi da zaposli dadilju, što je apsurdno kad dete ima ovako brižnu majku. Doduše, on bi dečaku mogao da pruži mnogo bolji život. Pogodilo ga je kad je video gde Suzan živi i istog trena poželeo je da ih oboje odvede u svoj penthaus. Ali Suzan na to ne bi pristala, previše je ponosna. Moraće je da je uveri u to da zaslužuje bolji život. Kako li se Suzan snalazila dok je Entoni ležao u bolnici? Pomisao na to da se svakog dana vraćala u svoj prazni stan bila mu je nepodnošljiva. Moraće drugačije da organizuje život čim ubedi Suzan da se preseli kod njega. Šta će raditi ako se ona bude opirala tom predlogu? Uvek je bila tvrdoglava i tačno je znala šta želi a šta ne. U tom slučaju, moći će redovno da viđa Entonija, ali on je želeo više. Želeo je svog sina i - želeo je Suzan! Tek u tom trenutku postalo mu je jasno kolika je želi. Veče s njom pokazalo mu je koliko mu je zapravo nedostajala svih ovih godina. Suzan je bila vatrena ljubavnica, kojoj nije bilo ravne i njegovo telo vapilo je za njom. Aksel je znao da će morati pažljivo da odmeri svaki korak i da neće smeti da navaljuje. Ona treba da stekne utisak da je svojevoljno odlučila da ponovo živi s njim. Te noći sanjao je erotske snove i bio je silno razočaran kad se ujutro probudio ugledavši prazno mesto u krevetu kraj sebe. - Hoću li upoznati tatu? - upitao je Entoni razrogačenih očiju. – Gde je on? Da li me je tražio? 26 Zvončica & neky


Skakutao je oko Suzan kad je došla po njega u vrtić. - Nije baš tako bilo, dušo. Posetila sam ga jer sam pomislila da je vreme da se upoznate. Morala je biti iskrena prema sinu, uz otkrivanje što manje detalja. Aksel ju je uplašio kad je rekao da će uzeti Entonija i zbog toga nije mogla da spava. Entoni je bio van sebe i jedva je uspevala da ga umiri. Želeo je odmah da vidi svog oca. - Možemo li sad da odemo kod njega? Suzan se trgnula. Zamislila je Entonija kako trči prema Akselu i baca mu se u naručje. - Mamice! Možemo li? - Entoni ju je molećivo gledao. - Tvoj tata sad radi. Zvaću ga večeras i dogovoriću se s njim. Kad je kasnije pozvala Aksela rekavši mu da Entoni želi da ga vidi, bila je šokirana jer je on predložio da odmah dođu. - Zar nisi u kancelariji? - ni pomislila nije da je on već kod kuće. - Ranije sam završio - objasnio je. - Kako je Entoni primio vest? Suzan je uzdahnula, bila je srećna što on ne može da vidi izraz njenog lica. - Bio je veoma uzbuđen. Mislim da bi bolje bilo da ti dođeš ovamo. Mnogo mu znači susret s tobom i ne želim da mu tvoje bogatstvo odvuče pažnju. Entoni je iz drugačijeg sveta i želim da stekne utisak o tebi kao čoveku. Plašim se da ćeš mu biti junak ako vidi da možeš da mu kupiš sve na ovom svetu. Mi moramo voditi računa o svakoj pari i on mora da nauči da poštuje teško zarađeni novac. Razumeš li?

27 Zvončica & neky


- Znači, smatraš da ja nisam morao da zaradim svoj novac? Suzan, teško sam radio da bih dospeo ovde gde sam danas. Ništa mi nije palo s neba. Cenim to što hoćeš da mu ukažeš na vrednost novca, ali... - Mislim da bi najbolje bilo da... - Stižem za pola sata. Potom je prekinuo vezu a ona je primetila da se Entoni došunjao. - Da li moj tata ima mnogo para? - Entoni, ne smeš da prisluškuješ! - Ima li, mama? - To nije važno. - Hoće li će doći da me vidi? Klimnula je glavom i uzela ga u naručje. - Ali neće ostati dugo, jer ti uskoro moraš u krevet. Razumeš li? Entoni je klimnuo glavom. Iako je silno želeo da vidi svog oca, činilo se da je nemiran. Entoni je stajao kraj prozora pa je video kad se zaustavio automobil. - Vau! - uzviknuo je. - Da li je to on, mama? Vidi njegov auto! Suzan je uzdahnula. Tako je, znači, poštovao njenu želju da ne pokazuje koliko je bogat. Ljudi su se osvrtali, zbunjeni time što se takvo vozilo zaustavilo u njihovom kraju. Možda bi ipak bolje bilo da su oni otišli kod njega. Za to je sad prekasno. Srce joj je tuklo u grlu. Aksel je na sebi imao farmerke i sportski džemper. Bilo joj je drago što nije obukao poslovno odelo za prvi susret sa sinom. Ali da li je on svestan utiska koji ostavlja? 28 Zvončica & neky


Zašto je morao da bude toliko seksi? Zašto ga odavno nije prebolela? Svih ovih godina verovala je da ništa više ne oseća prema njemu, ali sad je bio dovoljan pogled u njegove plave oči da se nekadašnja osećanja ponovo probude. - Bolje je da udeš. Privlačiš previše pažnje - uvela ga je u dnevnu sobu. Entoni je u međuvremenu pobegao u svoj kutak, postideo se. - Gde je on? Osvrnuo se po sobi. Pre nego što je uspela da odgovori, Entoni se pojavio u vratima i prišao im je laganim koracima gledajući Aksela. - Ti si stvarno moj tata? - Jesam - Aksel je kleknuo da bude na istoj visini s dečakom. Suzan je zadržala dah. Toliko su slični da ju je to zabolelo. Osetila je knedlu u grlu. - Oduvek sam želeo da znam kako izgleda moj tata. - I, jesi li zadovoljan? - upitao je Aksel. Entoni je klimnuo glavom. Onda mu je nešto palo na pamet. - Jesi li ti bogat? Aksel je pogledao u Suzan, koja se namrštila. - To što sam te upoznao čini me bogatim - objasnio je Aksel raširivši ruke. Posle kraćeg oklevanja Entoni je načinio poslednji korak dozvolivši ocu da ga zagrli. - Mamice, možemo li? Suzan se trgnula iz misli. - Možemo li... šta, zlato? - Možemo li da idemo u tatinu kuću? - Večeras ne - objasnio je Aksel kad je video njen pogled. Možda za vikend? 29 Zvončica & neky


- To je prerano - odgovorila je. - Mnogo je važnije da se upoznate. Ako želiš, možeš nas posetiti ili možemo otići na izlet. Aksel ju je zadivljeno gledao, ali je ona ostala hladna. - Treba da upoznaš Entonija pre nego što na njega ostaviš utisak raskošnim načinom života. - Ali on je dete, neće primetiti razliku. Suzan se namrštila. - Zaista? Mislim da o tome treba da razgovaramo? Aksel je klimnuo glavom pre nego što ga je Entoni odvukao u svoju sobu da mu pokaže igračke. Suzan je bila iznenađena time što se Aksel dobro snalazi. Očekivala je da će biti bespomoćan, ali on se, ležeći na podu sa Entonijem, igrao automobila. Posle nekog vremena Suzan im se obratila: - Žao mi je što moram da vas prekinem, ali vreme je da Entoni ode u krevet - stajala je prekrštenih ruku u vratima, opuštenija nego dotad. Njen strah da će Aksel brzo izgubiti interesovanje za dečaka bio je bezrazložan, mada je znala da je pred njim još dug put. Aksel je pomazio Entonija po glavi. - Vreme je za spavanje, dečko. Bilo mi je zabavno s tobom. Uskoro ćemo se opet videti. - Možeš li da me odvedeš u krevet? - upitao je Entoni s nadom u očima. Aksel je video Suzanin odbojni pogled. - Danas ne mogu, možda sledeći put. - Hoćeš li sutra doći? - Ako mama dozvoli, za vikend ćemo otići na izlet. - Da, molim te! - uzviknuo je Entoni. - Možemo ići u park, pa da me ljuljaš. 30 Zvončica & neky


- Videćemo - rekla je Suzan. - A sad pospremi igračke pre nego što legneš. - Može li tata da mi pomogne? - Tvoj tata sad ide - rekla je odlučno. - Ali doći ću ponovo. Laku noć, sine - rekao je Aksel. - Laku noć, tata - Entoni je pritrčao ocu zagrlivši ga oko kolena, što je u Akselu izazvalo čudnu mešavimu ponosa i ljubavi. Grlo mu se stegnulo i opet je bio ljut na Suzan što je godinama ćutala. Kada su Entonija ostavili u sobi, obratio se Suzan: - Toliko sam toga propustio, sve moram nadoknaditi. - Ne možeš sve odjednom - objasnila je. - Moraš polako, ne smeš da ga preopteretiš. Aksel se namrštio. - On ne ostavlja utisak preopterećenog deteta. Odmah me je prihvatio. Šta je ona htela da kaže? Da li je želela da ograniči njihovo druženje? Možda na jedanput nedeljno ili čak jedanput mesečno? Entoni je njegov sin, viđaće ga kad god poželi. Suzan je predivno izgledala. Iako je još uvek bio ljut na nju, poželeo je da je poljubi. Kao da je osetila njegovu nameru, povukla se i spustila ruku na kvaku. - Molim te, Suzan, želim da popričamo. - Moram da spremim Entonija za spavanje. - On je divan dečak, ali potreban mu je otac. Treba što pre da se preselite kod mene - znao je da je to najbolje rešenje. Želeo je da ih povede sa sobom i omogući im bolji život. - Ako to učinimo, plašim se da će se Entoni razočarati kad primeti da previše vremena provodiš u kancelariji. - To će se promeniti. 31 Zvončica & neky


- A tvoja priča o uspehu? Ne zaboravi da je i moj otac bio takav. Živeo je samo za posao i gotovo me nije primećivao. Zato se moja majka rastala od njega. Želim da poštedim Entonija toga. Bolje da nema oca, nego da ga ima, a on ga zapostavlja. Aksel je pomislio da Suzan nikada nije bila toliko lepa. Želja da je poljubi i dodirne bila je nesavladiva. Ali to bi sve samo pogoršalo. - Mogao bih da naučim da budem manje posvećen poslu. - I ja treba u to da poverujem? -sumnjičavo ga je gledala. Nikada nisi imao vremena za mene, pa zašto bi drugačije bilo sa Entonijem? - Sada su drugačije okolnosti - duboko je uzdahnuo da bi ostao miran. - Sad sam u situaciji da mogu sebi priuštiti da ne budem stalno prisutan u firmi. - Nije ti bilo važno da spaseš naš brak, ali za Entonija ćeš učiniti sve. Znaš li kako se osećam? Jedva se kontrolisao, pa je stisnuo šake. - Suzan, Entoni je divan dečak i želim bolje da ga upoznam. Želim da i ti budeš deo mog života. Nadao se da će ona reći da, ali prevario se. Pa, videćemo... - Laku noć, Aksele! Način na koji je to izgovorila naterao ga je da je poljubi. Kako se usudila da ga tako otera? Čim je osetio njene slatke usne, više nije mogao da se uzdržava, Ljubio ju je sve strasnije. Svaki delić njegovog bića žudeo je za njom. Suzanin miris budio je stare uspomene, srce mu je zaigralo. Suzan se za trenutak predala osećanjima, njeno telo nije bilo povezano s razumom. Spremno je prihvatila poljubac, obuzeta sećanjima na njihov ljubavni život. Uložila je silan napor da odgurne Aksela. 32 Zvončica & neky


- Ovo nije deo dogovora. - Možeš li sebi da uskratiš nešto što toliko želiš? - upitao je tiho. U njegovim očima videla je da neće popustiti i to ju je plašilo. - Ne želim ovo. Želim samo da moj sin upozna oca. Nemam ličnih zahteva. - Zar se Entonijeva sreća na poklapa s tvojom? - Nisam na to mislila kad sam otišla kod tebe - ipak, bilo joj je teško što ne može da mu odoli. Žudnja za njim bila je nepodnošljiva. Akselovi poljupci probudili su u njoj takvu vatru da je to naprosto bolelo. Trebaće joj sva snaga da mu se odupre. - Videćemo - otvorio je vrata i napustio njen stan.

33 Zvončica & neky


5. poglavlje - Probudi se, mama! - Entoni je uskočio u Suzanin krevet. Zbunjeno je otvorila oči. Upravo je sanjala svađu sa Akselom, koja je rezultirala njihovim razilaskom... - Apsurdno je što toliko vremena provodiš u kancelariji. Dosta mi je, nikada me ne slušaš. Ako se ne promeniš, napustiću te. Pobesneo je. - Kako se usuđuješ da me kritikuješ?! Sve ovo činim zbog tebe. - Zbog mene? - ponovila je razrogačenih očiju. - Bilo bi mi dobro i da imamo manje novca. Ne prihvatam tvoje objašnjenje. Ti to činiš samo za sebe - drhtala je. Uvek su vodili ovakve rasprave, a ništa se nije menjalo. - Ne priliči ti da vičeš na mene! - A tebi ne priliči da me ignorišeš - odgovorila je. - Čovek bi pomislio da me više ne voliš. Pošto na to nije odgovorio, izjurila je iz sobe. Naradnog jutra spakovala je kofere. - Entoni, mama je umorna, vrati se u krevet - trebalo joj je da malo bude sama da bi razmislila o snu. Njen brak bio je buran i na kraju je bila srećna što je pobegla iz njega. Sad se Aksel vratio u njen život i činilo se da će joj opet poremetiti sve. I kao otac često će biti odsutan, razmišljala je, a to ju je pratilo narednih dana i zato mu se nije javila. Entoni je stalno pitao za oca. - Tvoj tata je veoma zauzet čovek - objasnila mu je. - Mora da brine o velikoj firmi. - Ali ja želim opet da ga vidim. 34 Zvončica & neky


- I hoćeš. Ali moramo sačekati da on bude malo slobodan - zvučalo je smešno, ali bila je to istina. Tipično za Aksela da ne odvoji trenutak ni za kratak telefonski razgovor. Zato se silno iznenadila kad se u petak pojavio s pozivom da zajedno provedu vikend. Suzan je bila van sebe. Zar mu nije jasno rekla da je prerano za to? - Ne. Sutra možemo otići na izlet ako želiš. Na piknik ili... - O, mamice! Tako bih voleo da vidim gde tata živi! Suzan nije primetila da Entoni stoji iza nje. Iako joj je instinkt govorio da odbije poziv, samo jedan pogled u dečakovo lice bio je dovoljan da shvati da ga ne sme razočarati. - Bilo bi lepo da si me prethodno obavestio - jedva se kontrolisala. - Sigurno bi odbila. - Tačno. - Ali stvar je sada rešena i predlažem da se spremite pa da pođemo. Besno ga je odmeravala jer mu je na licu bio samozadovoljan izraz. Otišla je u spavaću sobu i spakovala ono što treba Entoniju i njoj. Aksel se pretvarao da ne primećuje njen besni pogled. Vozač ih je čekao pored "bentlija". Entoni je zinuo, ali ništa nije rekao. Retko se dešavalo da on ostane bez reči. Kad su seli u automobil, radoznalo je osmotrio unutrašnjost. Suzan je bila srećna što ne sedi pored Aksela. Uprkos besu, u njoj je tinjala vatra. Posle sna koji je oživeo ružne scene, obećala je sebi da se neće upustiti ni u šta s njim. Da li je to moguće?

35 Zvončica & neky


Aksel je neverovatno privlačan, a takav je bio i kad su se upoznali. I još uvek je zaljubljena u njega! Ipak mu to nikada neće priznati. Entonijev začuđeni pogled kad je video gde Aksel živi, potvrdio je njene strahove, a mnoštvo igračaka nagomilanih u jednoj sobi nedvosmisleno joj je pokazalo da je Aksel kupio sve što je zatekao u prodavnici. - Šta je ovo? - upitala je kad su se odmaknuli od Entonija. - Znači, ipak želiš da kupiš njegovu ljubav? Bila bi dovoljna fudbalska lopta da Entoni bude srećan. - Mnogo toga moram da nadoknadim. - Ako misliš da ćeš to postići novcem, varaš se. On želi tebe. Mislila sam da smo to razjasnili. - Veoma si seksi kad si ljuta. Besno ga je pogledala, a telo joj se napelo. - Nije o nama reč. Nasmešio joj se. - U tvojim očima vidim ono što tvoje usne prećutkuju. Zapravo, želiš da znaš hoću li te opet poljubiti. Suzan je bila van sebe. - To što pokušavaš da mi odvratiš pažnju neće pomoći u smislu mojih očekivanja od tvog odnosa prema Entoniju. Moraš da shvatiš da njegovu ljubav ne možeš kupiti novcem. Moraš je zaslužiti. On ne želi poklone, već oca koji će brinuti o njemu. Da li si sposoban za to? Gledao ju je netremice. Prišao joj je sasvim blizu. Ako se sad ne odmakne, biće zauvek izgubljena. Želela je da se odbrani, ali je njeno telo toliko čeznulo za njim... Kako da odoli ovom čoveku koji je umeo da je odvede u čudesni svet strasti? Da, želela je njegove poljupce, njeno telo vapilo je za njegovim dodirima, kao da se nikada nisu razišli. Ipak ju je 36 Zvončica & neky


unutrašnji glas upozoravao da ne popusti, jer će se kasnije gorko kajati. U sledećem trenutku osetila je toplu ruku kojom je dodirnuo njen vrat. Gledala ga je pravo u oči. Suzanino srce razbijalo je u grudima. Kad ju je Aksel poljubio, svaki delić njenog telo bio je spreman za njega. Njegova nežnost bila je kišica posle dugog, sušnog leta. Kao voda u pustinji. Nesvesno mu je uzvratila poljubac. Milovanjem je budio osećanja kojih se odavno odrekla. Drtala je celim telom od želje da nikada ne prestane da je ljubi. Entoni ih je prenuo. Utrčao je u sobu da bi ocu pokazao brodić, a pogled na njih dvoje kao da ga uopšte nije iznenadio. Nestrpljivo je povukao oca za rukav. - Tata, vidi! Zar nije super? Suzanini obrazi goreli su od stida, ali bila je srećna što njen sin nimalo nije potresen scenom koju je zatekao. Verovatno je mislio da sve mame i tate to rade. - Da, super je - odgovorio je Aksel. Izgledalo je da ni njemu ova situacija nije bila neprijatna. Gledao je u Suzan, kao da je želeo da joj kaže da se sledeći put neće zaustaviti. Moram nešto da ti kažem, Entoni. Ja imam pravi, veliki brod. - Stvarno? - dečak se čudio. - Baš pravi? - Tako je, to je jahta. - Mogu li da je vidim? Hoćeš li mi je pokazati? Odmah? - Entoni! - Suzan ga je prekorno pogledala. - To ne dolazi u obzir. Još si mali za to. - Ali umem da plivam i ništa mi se ne može desiti! - Naravno da umeš. Ali reka nije isto što i bazen. A sad, idi u svoju sobu da se igraš!

37 Zvončica & neky


Dečak se sneveselio, ali je poslušao. Čim je bio dovoljno daleko da ne može da ih čuje, Suzan je besno pogledala Aksela. - Nisi to smeo da mu kažeš! Zar ti nisam rekla da se ne hvališ? Kako ću s njim izaći na kraj? - Zašto je to problem? Svakako će jednoga dana saznati. - Da, ali tek su mu četiri godine, još ništa ne razume. - Tačno. Zato ne treba da brineš. A gde smo nas dvoje stali? - na usnama mu je zaigrao osmeh i pokušao je ponovo da je zagrli. Brzo se izmaknula. - Vreme je da Entonija smestim u krevet, a i ja sam umorna - objasnila je trudeći se da joj glas zvuči odlučno. Aksel joj je prethodno pokazao gde su spavaće sobe. Izabrala je dve, jednu do druge, za sebe i Entonija, a svaka je imala svoje kupatilo. U blizini je bila i Akselova soba sa ogromnim bračnim krevetom. Preterano, pomislila je Suzan. Entoni je brzo zaspao jer mu je otac pročitao priču za laku noć. - Hvala - rekla mu je Suzan, jer se zaista trudio. - Entoni voli bajke. - On je divan dečak. Lepo si ga vaspitala. Akselov glas bio je opasno seksi i Suzan je znala da mora biti na oprezu. Sve se odvijalo mnogo brže nego što je želela. - Voleo bih da sam od početka znao za njega. Onda me ne bi zapostavljao, pomislila je. - Ali želim to da popravim. Uputila mu je upozoravajući pogled. - Entoniju treba samo tvoja ljubav. - A tebi, Suzan? Šta tebi treba? Izraz u njegovim očima i zvuk njegovog glasa bili su signal za uzbunu.

38 Zvončica & neky


- Želim da Entoni bude srećan. Bilo bi strašno da se zbližite, pa da ga napustiš. - Misliš da bih to uradio? - Mene si napustio i uništio si naš brak. - Samo zato što me nisi razumela. Nikada nisi bila spremna na kompromis. Postojao je razlog što sam... Besno ga je gledala. - Svejedno, činjenica je da si me zapostavljao. A ako se usudiš da to učiniš i Entoniju, žalićeš do kraja života. - To samo od tebe zavisi. Ti možeš da se pobrineš za to da ga ne zapostavljam. - Kako? - osetila je da joj srce udara o rebra, jer je znala odgovor. - Tako što ćeš se ovde preseliti. - Ne pomišljam na to. Živela sam s tobom, Aksele. Tada nije funkcionisalo, neće ni sad. Osim toga, ne možeš Entonija zatvoriti u ovaj zlatni kavez. To ne bi bilo fer. - Dobro, kupiću kuću s velikim dvorištem. U čemu je problem? -ruku prekrštenih na grudima izazovno ju je posmatrao. Eh, Aksel očigledno pojma nije imao o čemu je zapravo reč. A reč je o njihovom odnosu. Bio je neodoljivo privlačan, a tenzija je među njima ostala ista kao davnih dana. Zbog dečaka će verovatno provoditi više vremena zajedno i Suzan je znala da će pre ili kasnije završiti u Akselovom krevetu. Ali za brak je potrebno mnogo više od dobrog seksa. Aksel voli posao, to je njegov život. Znači mu više od bilo koje žene, a verovatno i od deteta. Mada će on, Suzan je u to bila ubedena, tvrditi da sve to čini za Entonija. 39 Zvončica & neky


U međuvremenu se Aksel dovoljno obogatio da više ne bi morao da radi, ali on je takav radoholičar da će Entoni i ona uvek biti na drugom mestu. - Predlažem da idemo korak po korak - rekla je oprezno. Prvo da vidimo kako se slažemo. Sve je ovo novo za Entonija i naravno da je sad uzbuđen, ali... - Ali ti se ipak plašiš da se neću dovoljno brinuti o njemu i sumnjaš da ću biti dobar otac - glas mu je bio leden i Suzan se stresla. Ipak je odgovorila: - Molim te, nemoj zaboraviti da nas dvoje imamo zajedničku prošlost. - Tako je, bili smo par - odjednom je njegov glas postao mekši, zavodljiviji, dok joj je polako prilazio. Zadržala je dah. Bilo bi tako lepo pasti mu u naručje, dozvoliti mu da je ljubi i odnese u svoju spavaću sobu... Suzan je zadrhtala. Poljubac ju je podsetio na prvu godinu njihovog braka i na to kakvu je moć tada imao nad njom. Dok ju je gledao, shvatila je da on još uvek ima tu moć. Osećala je elektricitet na svakom milimetru kože, bila je gladna Akselovih poljubaca. Ali to je bilo sasvim šašavo ako se uzmu u obzir sve okolnosti. Ukoliko je sad dodirne, ako pokuša da je poljubi, neće ga moći zaustaviti. - To je bilo davno, Aksele. Sad je sve drugačije. - Šteta. Davno je bilo kad sam poslednji put delio krevet s nekim. Zbunjeno ga je pogledala. - Zar si mislila da sam ti odmah našao zamenu? Nisam. Izlazio sam s nekim ženama, ali nijednu nisam doveo ovamo. Ovo je moj dom i s tobom bih ga rado delio. - Šteta, jer nisam zainteresovana - Suzan je izdržala njegov pogled ne trepnuvši. - I ne mogu te ubediti u suprotno? 40 Zvončica & neky


Još jedan korak i osetićei toplinu njegovog tela utonuvši u plavetnilo njegovih očiju. Bilo je to opasno. Sklopila je oči da bi se zaštitila. Nije želela da ga gleda niti da ga oseti. Zato se još više šokirala kad ju je zagrlio i tako strasno poljubio da je pokrenuo svaki damar u njenom telu. Nije mogla da se pomeri, jer ju je preplavila požuda. Zatvorenih očiju, osećala je njegovu snagu, kao i navalu sopstvenih osećanja. Nije želela da je on pusti. Želela je da celu noć provede s njim. Oduvek je bio kreativan ljubavnik, a njeno telo žudelo je za ispunjenjem. - Dakle, kako glasi tvoj odgovor? - Aksel je podigao glavu. Kad su im se usne razdvojile, preplavio ju je osećaj napuštenosti. Otvorila je oči. Taj poljubac izbacio ju je iz ravnoteže i ona je na sve zaboravila. Brzo se odvojila od njega. Kako je dopustila da se ovo dogodi?

41 Zvončica & neky


6. poglavlje Odlučila je da spava u sobi sa Entonijem, jer je tako bila bezbedna i mogla je da se opusti. Akselovi napadi na njena čula poljuljali su joj samopouzdanje. Nije smela da mu pokaže koliko je slaba. On želi da je zavede, ali ne zato što je voli, nego da bi se približio sinu. Posle doručka otišli su u šetnju pored reke, hranili su patke i ručali u restoranu na obali. Na sreću, Entoni je sve vreme pričao kao navijen, pa je na sebe privukao njihovu pažnju i to je prijalo. Ovo druženje bilo je smisao zajedničkog vikenda. Entoni i Aksel treba da se upoznaju. Morala je da prizna da se Aksel dobro snalazi s dečakom. Tek kad su se vratili u apartman a Entoni otrčao u svoju sobu, Suzan i Aksel ostali su sami. Sad je znao kako je lepo biti sa Entonijem, kako je divan osećaj imati sina. Suzan mu je to priuštila. - Uživao sam danas u svakom trenutku. Nikada ti neću oprostiti što si ćutala četiri godine. - Možda je trebalo ranije da ti kažem, ali sećaš li se kakav je bio naš brak? Šta bi učinio da sam ti tada rekla da sam trudna? - namršteno ga je posmatrala. - Pobesneo bi i ja bih za sve bila kriva. Tada nisi bio zreo ni za dete ni za brak. - Možda. Ipak si mi ukrala njegove prve godine. Nisam ga gledao dok je učio da hoda niti sam čuo njegove prve reči. - Otkad tebe to interesuje? Nikada nisi imao vremena ni za koga, čak ni za mene. - Pa kako se onda rodio Entoni ako nisam imao vremena za tebe? - Jednostavno je: samo jedne stvari nisi mogao da se odrekneš. A to se neće ponoviti. 42 Zvončica & neky


Njen nastup ga je uzbudio i, uprkos besu, poželeo je da je poljubi. Suzan se poslednjih godina prolepšala i postala je samouverenija. Oduvek je bila lepa, ali sad oduzima dah. Predlog da vikend provedu zajedno bio je greška. Učinio je to radi Entonija, jer je želeo da ga upozna. Ali sad... Suzan ga je začarala. Nije bio pripremljen na to. Izašla je na terasu, s koje se pružao divan pogled na Temzu. - Zašto ne odeš da se igraš sa sinom? - dobacila mu je preko ramena. Želela je koji trenutak za sebe, da se smiri. Još uvek je mislila na onaj poljubac. Nije mu to smela dopustiti. Ali sad je upozorena i moraće da pripazi. Aksel joj je prošaputao nekoliko reći na uvo, pa se trgnula. Šta on namerava? Brzo se okrenula. Nije je dotaknuo, ali je ruke naslonio na ogradu tik uz njeno telo, sa obeju strana. Osećala se kao u klopci. Zamirisala joj je njegova koža i njeno je srce preskočilo otkucaj. Vrelina je prostrujala njenim telom kad su im se pogledi sreli. - Šta to radiš? Može Entoni naići... - On spava. - Molim? - Mislim da ga je šetnja izmorila. Kad sam ušao u njegovu sobu, spavao je na podu sa igračkom u rukama. Odneo sam ga u krevet. - Idem da ga obiđem - pokušala je da se izvuče iz obruča od njegovih ruku, ali joj on to nije dozvolio. - Entoni je dobro. Previše se brineš. 43 Zvončica & neky


- Zar mi deliš lekcije? Proteklih godina ništa drugo nisam radila, samo sam brinula o Entoniju. Danima sam sedela u bolnici kraj njegovog kreveta i nisam znala da li će preživeti. To je bio najgori period u mom životu. Zato mi nemoj govoriti da ne brinem! Aksel se skamenio. - Nisi morala sama da prolaziš kroz to. Mogla si da mi javiš, bio bih uz tebe. Dođavola! Trebalo je da mi javiš! Lako je to reći, pomislila je. I nije mu stalo do mene, interesuje ga samo Entoni. Besno se otrgnula od njega. Otišla je u Entonijevu sobu ugledavši dečaka kako mirno spava. U snu je uvek nalikovao anđelu. Koliko ga volim! - Jesi li se sad smirila? - Akselov glas bio je nežan. Suzan je klimnula glavom. - Naš mališan je zaista poseban - prošaputao je Aksel dok su izlazili iz sobe. Ali potrebna su mu oba roditelja. - Moramo ovo da odradimo korak po korak. Trenutno je opčinjen tobom, ali kad se opet posvetiš poslu... - Ne pružaš mi priliku. Akselov pogled govorio joj je da će se on boriti za dečaka. Osetila je jezu.Naravno, otac ima određena prava, ali... Izašla je iz sobe. Aksel joj je jednom slomio srce i ne sme dopustiti da se to ponovi. Poželela je da pobegne, ali nije znala kuda. Osećala se zarobljenom u tom luksuznom, ali sterilnom penthausu. Moraće ovde da preživi još jedan dan pre nego što se sa Entonijem vrati kući. Suzan je spavala opet u Entonijevoj sobi, a u nedelju su otišli na izlet. - Vidi, tata, čamci! - uzbuđeno je vikao Entoni. - Koji je tvoj? - Onaj na kraju - odgovorio je Aksel. - Možeš li da ga vidiš? 44 Zvončica & neky


- Mislim da mogu - Entoni se naprezao. Suzan je znala da će od sada Akselov brod biti tema broj jedan i da će se Entoni smiriti tek kad pretrči preko palube. Ručali su u restoranu blizu Akselovog stana. Onda je on namerio da im pokaže gde radi. Suzan je bila radoznala, jer ga nikada nije posetila u kancelariji. Uostalom, nikada je nije pozvao niti zamolio da dođe. I pojma nije imala zašto baš sad želi da im pokaže svoju firmu. Verovatno da bi ostavio utisak. Aksel se visoko popeo na lestvici uspeha, pa je njegova kancelarija bila na najvišem spratu nebodera i iz nje se pružao zadivljujući pogled na grad. Sve je bilo automatizovano i Entoni je baš uživao. Pritiskom na dugme, ogledala na zidu pretvorila su se u platno za video-konferencije. Kao scena iz filmova naučne fantastike. - Lepo je - promucala je Suzan. - Samo to? - Šta očekuješ? Tvoje bogatstvo na mene ne ostavlja utisak. Želela sam čoveka koji će brinuti o meni, kome ću biti važnija od posla. Ali ti si na poslu bio srećniji nego u braku sa mnom. - Zašto se nisi razvela od mene? Slegnula je ramenima. Pitanje je bilo na mestu, često ga je sebi postavljala. - Dosad mi nije bilo važno jer osim Entonija nema drugog u mom životu. Aksel ju je posmatrao. - A šta si govorila kad te je neko pitao za muža? - Samo to da naš brak nije funkcionisao. Aksel ju je začuđeno gledao. Očigledno je očekivao drugačiji odgovor.

45 Zvončica & neky


- Znači, pričala si da te nisam razumeo i da ti nisam dozvoljavao da radiš? - Da, otprilike - potvrdila je. - Entoni! Dvoje odraslih bili su toliko okupirani sobom da nisu primetitli da se Entoni popeo na stolicu. Tek kad je dečak pao i udario glavom o pod, Suzan je vrisnula, a Aksel se istog trena našao kraj malenog. Videla je krv i gotovo se onesvestila. Aksel je zadržao hladnu glavu i pobrinuo se za sve. Suzan kasnije nije mogla da se seti da je on pozvao Hitnu pomoć. Znala je samo to da je podigla Entonija pokušavajući da mu maramicom obriše krv sa čela. Po dolasku u bolnicu lekar je posle detaljnog pregleda zaključio da nije u pitanju ništa ozbiljno. - Naravno, ušićemo ranu, a onda ga možete odvesti kući. Tokom noći budite ga na svaka dva sata za slučaj da je imao lakši potres mozga. Osim toga nema razloga za brigu. Kad su izašli iz bolnice, čekao ih je Akselov vozač. - Idemo kod mene - rekao je Aksel odlučno. - Ostaćete sa mnom dok ne budem siguran u to da mu je dobro. Za to vreme neću ići na posao. Da li ga je dobro čula? Ipak, njoj bi bilo draže da Entonija odvede u svoj stan. - Hvala, zaista ovo cenim, ali radije bih otišla svojoj kući rekla je. - Tako je bolje za Entonija. Biće mu lakše u poznatom okruženju. Na njeno iznenađenje, Aksel se složio. Ali ovo nije smelo da je uljuljka. Uostalom, čim su stigli u njen stan, Aksel je izjavio da će ostati cele noći. 46 Zvončica & neky


- Ne misliš valjda da ću te ostaviti samu u ovakvim okolnostima? Odgovoran sam koliko i ti. Uspaničila se. - Ali nije bila tvoja greška. Ne brini za nas. Nije Entoni prvi put pao. - Molim te, on je moj sin. Želim da budem uz njega - iz njegovog pogleda shvatila je da nema smisla svađati se. Uplašila se. Gde će Aksel prenoćiti? Kauč mu je pretesan, a nije dolazilo u obzir da spava u njenom krevetu. Onda se setila vreće za spavanje. Da, to će poslužiti. On će spavati na podu. Možda će mu biti neudobno, pa će otići kući... Entoni je bio u svom elementu. Voleo je da bude u centru pažnje i zahtevao je da ga otac smesti u krevet. Suzan je držala Entonija za ruku, a Aksel mu je čitao bajku. - Čiča-miča i gotova priča - Aksel je zatvorio knjigu pogledavši usnulog dečaka. Suzan i on su se na vrhovima prstiju iskrali iz sobe i ona je otišla u kuhinju da skuva kafu. Hteo je da pođe za njom, ali je ipak seo na kauč. Saznanje da ima sina predstavljalo je prekretnicu u njegovom životu. Ko bi pomislio da će noć provesti u malom i pretrpanom stanu? Godinama je naporno radio da bi postigao više nego drugi. A ipak se u ova četiri zida osećao prijatno, kako to odavno nije. Bio je to neobičan osećaj. Ipak, nije mogao dopustiti da njih dvoje nastave tu da žive. Stan je tesan, a ni okolina nije bezbedna. Ozbiljno je mislio kad je rekao da će kupiti kuću s baštom i u međuvremenu je pozvao agenta za nekretnine. Suzan ništa o tome nije znala, ali zaslužila je bolje. Prihvatiće. - Izgledaš umorno - rekao je kad je donela kafu. 47 Zvončica & neky


Klimnula je glavom. Da, bila je umorna od ove igre. Ponašao se kao da se nikada nisu rastali, a Entoni je nit koja ih povezuje. Sela je na stolicu. Aksel je registrovao svaki njen pokret: kako je prekrstila noge, pomerila uvojak s lica, kako je držala solju. Činilo joj se da je vazduh u sobi težak. U njegovom penthausu bar je mogla da diše, a ovde je bila kao u zamci. - Da budem iskren, nasmrt sam se preplašio kad je Entoni pao - rekao je Aksel zamišljeno. - Šta bismo radili da je nešto ozbiljno? Njen pogled bio je pun bola. - O tome ne želim da razmišljam, Entoni je moj život. - Da li ti je jasno da te ne bih pustio da sam znao da si trudna? - Možda - odgovorila je. - Ali to se desilo i ne možemo vratiti vreme. - Nije trebalo sama da ga odgajaš. Žao mi je što nisi imala podršku dok je bio bolestan. Voleo bih da si mi rekla. - Otkad sam otišla od tebe, oboje smo sazreli - objasnila je. - Ne znam da li bi uživao u odgajanju bebe. Verovatno bismo se svađali još više nego pre. Aksel je uzdahnuo i Suzan je prepoznala pogled koji je govorio da je ona u pravu. - Sad moram sve da popravim. Dovoljno si propatila i pobrinuću se da ubuduće ne bude tako. - Aksel je uzeo šolju iz njene ruke, povukao ju je na noge i zagrlio. I protiv svoje volje naslonila se na njegove grudi. Osećala je otkucaje njegovog srca, suze su joj navrle. Ono što se dešavalo u nekoliko proteklih sati veoma ju je potreslo. Naterao ju je da ga pogleda u oči, pa je duboko uzdahnuo. 48 Zvončica & neky


- Sve je u redu. Plači. Dosad si bila hrabra, sad ne moraš da se uzdržavaš. Sklonio joj je kosu s lica i poljubio ju je u čelo. Nije imala snage da se brani, prijao joj je zagrljaj tog snažnog čoveka. U poslednjih pet godina sama se snalazila, uvek je bila snažna i sve konce držala je u rukama. Ali sad je posustala. - Treba da legnem - rekla je i brzo dodala: - Sama. - Ako je to što želiš... - Želim. - A gde ću ja spavati? - Na kauču ili na podu, kako hoćeš - oslobodila se njegovog zagrljaja. - U ovom stanu imam samo dva kreveta: u jednom spava Entoni, u drugom ja. Ali imam vreću za spavanje. - To će biti zabavno! Osmehnula se. - Znao si u šta se upuštaš. Ovo je tvoja odluka. - Nemaš srca, Suzan. Zar mi posle svega što smo danas proživeli, nećeš dopustiti da se odmorim? Ugledavši izraz njegovog lica, pomislila je na Entonija i morala je da se nasmeje. Aksel je iskoristio priliku. Brzo ju je zgrabio, podigao i odneo u spavaću sobu. Osećala je samo vrelinu njegovog tela.

49 Zvončica & neky


7. poglavlje - Aksele, ne bismo smeli ovo da radimo. Bar dok se Entoni ne oporavi. - Nećeš se lako izvući. Ionako moramo stalno da ga budimo i zato moramo ostati budni. A to vreme treba iskoristiti. Njegovi poljupci bili su sve zahtevniji, kao da je celog dana čekao ovaj trenutak. Prepustila mu se. Davno zaboravljena osećanja probudila su se u njoj i kad je počeo da je svlači, nije se branila. Uživala je osećajući njegove vrele usne na svojoj koži. Osećala se kao da je dobila krila, kao da je pronašla nešto što joj je užasno nedostajalo. Aksel je vrhom jezika mazio njene grudi i žudnja u njoj rasla je sve više. Oluja je zahvatila njeno telo, silno je želela ovog muškarca, koji joj je nekad značio sve i koji je umeo da joj pruži vrhunsko zadovoljstvo. Njegove usne tražile su put do njenog srca. Zažmurila je, jače se privijajući uz njegovo snažno telo. Sad više nije bilo povratka. - Nemoj me mučiti - prošaputala je. - Voli me! U nekoliko sekundi oslobodio se odeće i uslišio.je njenu želju. Uronio je u nju i pred Suzaninim očima sve je eksplodiralo u duginim bojama... I ranije je njihov seks bio odličan, ali ovo je bilo fenomenalno! Očigledno je u međuvremenu naučio još ponešto o tome kako da ženu odvodile u čarobni svet ispunjenja. Kad su oboje doživeli vrhunac, a tela im se umirila, Suzan je počela da se preispituje. Naravno, osvojio ju je ljubavnom igrom, ali zašto je dozvolila da se to desi? Šta ju je spopalo? 50 Zvončica & neky


Ni zaštitu nisu koristili. I kako to da je on sad bolji ljubavnik nego pre? Zbog svih onih žena s kojima je spavao posle njihovog raskida! To saznanje veoma ju je zabolelo. Ali njeno telo vapilo je za seksom s njim! Osetila je da njegov stisak popušta. Izgleda da je zaspao sa osmehom na usnama. Za razliku od nje, on nije imao dileme u vezi sa ovim što se među njima dogodilo. Ne, Aksel je uvek tačno znao šta čini, pa bilo da je reč o poslu ili o seksu. Isuviše mu se lako predala. Uspravila se i obavila je ruke oko svojih kolena. - Suzan, da li je sve u redu? Znači, ipak nije zaspao, samo se opustio. - Kako da ne - sarkastično je uzvratila. - Ti i ja, to nije u redu! Nikada me nisi voleo, zar ne? - najzad mu je postavila pitanje, koje ju je mučilo otkad su se rastali. I on se uspravio, pa ju je zamišljeno posmatrao. - Tačno. Nikada te nisam zaista voleo. Telo joj je ukočilo, bila je na ivici šoka. - Bila si mi veoma draga, Suzan, ali... - tražio je prave reči. - Ne znam kako to da objasnim... plašim se da volim. Još kao tinejdžer odlučio sam da se ne prepuštam dubokim osećanjima. Gledala ga je u neverici. Njegove reči nisu imale nikakvog smisla. - Zašto si se oženio mnome? Nikakvo čudo što naš brak nije funkcionisao. Šta te toliko plaši? - situacija je bila naprosto bizarna. Aksel je duboko uzdahnuo. 51 Zvončica & neky


- Moj otac je mnogo voleo moju majku. Toliko, da je gotovo izgubio razum kad je ona umrla. Bilo je strašno... čovek koga sam silno voleo i poštovao preko noći se pretvorio u ruinu i nisam mogao da ga prepoznam. U jednom trenutku počeo je da pije i nikada se toga nije oslobodio. Gledala ga je razrogačenim očima. Upoznala je Akselovog oca i znala je za njegove probleme s pićem, ali nije razmišljala o razlozima... Sad je bolje razumela zašto Aksel nikada nije pričao o tome. - Zato ne piješ alkohol? Aksel je klimnuo glavom. - Da. I... ako gubitak nekoga koga voliš može toliko da te dotuče, onda je bolje ne voleti. Aksel je, znači, nikada nije voleo i tako će ostati. Kakva strašna pomisao! - Ja... žao mi je - rekla je. - I tebe i tvog oca. Nisam znala da je smrt tvoje majke razlog što on pije. - A kako si mogla da znaš? Nikome o tome nisam pričao. Moj otac je... Njegova smrt bila je veliko olakšanje. - A kako je to podneo tvoj deda? - Suzan je znala da Aksel i njegov deda nisu u kontaktu, jer su se posvađali. Pogled mu je postao hladan. - Ne želim o tome da razgovaram. Suzan je klimnula glavom. - Možeš li da obiđeš Entonija? -osećala je da mu nečim treba odvratiti misli od bolnih sećanja. Slabašan osmeh zaigrao mu je na usnama, pa je izašao iz sobe. Suzan je razmišljala o onome što je čula. Često se pitala zašto Aksel nije insistirao na tome da se njegov otac leči od alkoholizma. A možda je već bilo prekasno. Na čudan način mogla je da razume zašto se on toliko plaši ljubavi, ali to nije mogla da prihvati. 52 Zvončica & neky


- Mama? - Aksel je doneo Entonija Suzani. - Tata kaže da sam bio hrabar. - Tako je, zlato - odgovorila je uz osmeh. - Rekao je da ujutro mogu da vidim njegov brod. - Stvarno? A vrtić? Aksel je odgovorio u sinovljevo ime: - Mislio sam da to Entoniju bude nagrada za hrabrost. Kao da se ona ništa ne pita... Konačno je klimnula glavom. - U redu. Entoniju će to biti zabavno. - A njegovoj majci? - A tvoj posao? Aksel je slegnuo ramenima. - Uzeću nekoliko slobodnih dana. Za nju to nikada ne bi učinio! Zato što je ne voli. - Mislim da Entoni sad mora u krevet. Verovatno bismo sve troje mogli da odspavamo, - Želim da spavam tu, s vama. Entoni se zadovoljno zavukao između njih dvoje. Iako je mislila da posle Akselovog priznanja neće moći da zaspi, ubrzo je utonula u san. Kad se probudila, bila je sama u krevetu. U snovima ju je Aksel ponovo voleo, divlje i strasno. Još uvek joj je srce tuklo kao ludo, bila je okupana znojem. Kad je čula kako njih dvojica razgovaraju u kuhinji, odšunjala se u kupatilo. Istuširala se, pa je obukla farmerke i belu majicu sa aplikacijom slomljenog srca. Mislila je da će Aksel razumeti poruku. Kad je konačno ušla u kuhinju, nasmešila se videvši da Entoni postavlja sto, a Aksel priprema kajganu. Kao scena iz slikovnice. Otkad Aksel ume da kuva?, pitala se začuđeno. Nikada to ne bi pomislila. 53 Zvončica & neky


Posle doručka je oprala posuđe, a Aksel je otišao da se istušira. Ubrzo je vozač došao po njih. Suzan je pomogla Entoniju da se obuče. Stigli su u pristanište, a Entoni je bio presrećan. Aksel je potpuno kontrolisao situaciju: podigao je dečaka u krilo i zajedno su upravljali brodom. Aksel je sve više uvlačio Suzan u razgovor i uskoro je i nju obuzelo uzbuđenje. Znala je da Aksel želi Entonija. Ako je zato morao da zavede dečakovu majku, bio je i na to spreman. Ona je dobra u krevetu i to mu je dovoljno. Nije želeo ništa drugo od nje! To je bila obeshrabrujuća misao. Što više je o tome razmišljala, sve jasnije joj je bivalo da je to istina. Na ručak su otišli u restoran kraj reke. U povratku se Entoni požalio na glavobolju. - Znala sam da će mu ovo biti previše - Suzan je prekorno pogledala Aksela. - Koješta, sve će biti u redu - sudeći po Akselovom držanju, ona je bespotrebno brinula. - Odvešću ga u kabinu da malo prilegne. Suzanine oči su se zasijale. - Van sebe je od uzbuđenja. Zar lekar nije rekao da miruje? Nije sačekala odgovor, uhvatila je Entonija za ruku i odvela ga u kabinu. Tamo ga je smestila na ležaj i sela je kraj njega. Nežno ga je milovala po kosi pevušeći mu dečje pesmice. Za nekoliko minuta Entoni je zaspao. - Nisam znao da umeš da pevaš. Imaš lep glas. Suzan se trgnula. Aksel je stajao u vratima kabine. Osetila je da se brod više ne kreće. - Zašto smo stali? Želim da odvedeni Entonija kući. 54 Zvončica & neky


- Samo sam hteo da proverim kako je - prišao joj je ne skidajući pogled s nje. - Zašto ne bi nešto meni otpevala? - Zato što mi se ne peva - rekla je odbojno. - Vratimo se. Lepo je što si organizovao ovu vožnju brodom, ali Entoni još nije dovoljno jak za ovo. - Meni se čini da je umoran. Prošle noći nije dovoljno spavao. To je moguće, ali Suzan je tvrdoglavo insistirala: - Kao što sam rekla, želim da odmah krenemo kući. - Oduvek si bila lepa kad se ljutiš. Ako je mislio da će ulagivanjem nešto postići, prevario se. - Nikada mi to nisi rekao. Naprotiv, uvek si govorio da sam ružna kad vičem. - Govorio sam mnogo toga što nije trebalo - priznao je. Ali sazreo sam. Nijedno od nas više nije kao što je nekad bilo. To je istina. Ali to ne znači da će oni opet biti zajedno. Kao da joj čita misli, rekao je: - Ono što sam sinoć rekao zaista sam mislio. Ne mogu to promeniti. Radi Entonija trebalo da damo šansu našem braku. Zaslužio je da odraste uz oba roditelja. - Rizikovaćeš da se zaljubiš u mene? - Nisam to rekao. Znaš šta osećam, a ipak verujem da smo dobar par. - Misliš u krevetu - prokomentarisala je. - Ne radi se ni o čemu drugom, zar ne? Idi dođavola! - Mamice, zašto vičeš? Suzan je uzdahnula. Besno je pogledala Aksela, pa se okrenula dečaku. - Izvini, dušo. Kako si? - Još uvek me boli glava. Opet je ošinula pogledom Aksela. 55 Zvončica & neky


- Sad zaista treba da se vratimo. Aksel je bez reči napustio kabinu. Mislio je da će radi Entonija Suzan zgrabiti šansu da ožive brak. Prošle noći u krevetu pokazala mu je da vatra među njima nije ugašena. I, naravno, želeo je da se to ponovi. Bože, kako je ona umela da ga uzbudi! Možda nikada nije upoznao sve njene potencijale. Možda nije trebao da joj kaže da nije u stanju da voli. Da li je to razlog što se drži rezervisano? Hoće li odlučiti da ode? Koliko ju je želeo! Dan je počeo obećavajuće i sad nije mogao da veruje da ona neće ni da razgovara s njim. Čim su pristali, Aksel je predložio da odu u njegov apartman, ali je ona to kategorički odbila. - Entoniju treba njegov krevet - rekla je. Uvek samo Entoni, pomislio je Aksel. Stekao je utisak da ona koristi dete da bi prikrila svoja osećanja. Krišom se nasmešio. Ako se plaši sopstvenih osećanja, onda je sve u najboljem redu. Samo mora biti strpljiv. Ali strpljenje nije njegova jača strana. Kad je nešto želeo, činio je sve da to odmah dobije. Kad su stigli pred Suzanin stan, rekla mu je: - Molim te, idi kući. Entoniju treba mir, mora se odmoriti od napornog dana. Međutim, on je insistirao na tome da ostane koji trenutak, pa je Suzan popustila. Nije želela da se raspravlja pred Entonijem. Dala mu je sirup protiv glavobolje i odnela ga u krevet. Aksel je strpljivo čekao u kuhinji, gde im je skuvao čaj. - Ovo je bilo previše za njega - rekla je tiho. - Moja greška. 56 Zvončica & neky


Ćutala je, jer nije htela opet da se svađa s njim. Uzela je vreli čaj i polako je počela da se opušta. Zatim ju je Aksel ćutke zagrlio i ona je to dozvolila. Trebala joj je uteha, morala je da se smiri. Nežno je sklonio kosu s njenog lica, a njegova blizina magično je delovala. Osetila je da joj prija toplina njegovog tela... A onda je on rekao da treba da pođe. - I ti treba da se odmoriš, Suzan. Umorna si. Da, bila je umorna. Pa ipak nije mogla da zamisli ništa lepše od noći provedene s njim. Nasmešio se kao da joj čita misli. - Lepo sanjaj, Suzan. Javiću ti se.

57 Zvončica & neky


8. poglavlje Suzan je odlučila da Entoni još jedan dan ostane kod kuće. Baš su doručkovali kad je neko pozvonio. - Nećeš valjda reći da si opet uzeo slobodan dan? - upitala je Aksela ne verujući svojim očima. Da je znala da dete ovako utiče na njega, rodila bi ga odmah na početku braka. Možda se onda ne bi razišli. - Kako je Entoni? Suzan je poštovala njegovu brigu, ali sumnjala je da je to jedini razlog njegovog dolaska. Konačno, jasno joj je stavio do znanja da želi da pruži drugu šansu njihovom braku. I ne samo to, želeo je da njih troje budu srećna porodica. A protekle noći jedva je zaspala jer ju je prisećanje na predivnu ljubavnu igru potpuno iscrpio. A sad je stoji tu, pred njom! - Mogao si pozvati, rekla bih ti da je dobro. A čim je Entoni čuo očev glas, dotrčao je i Aksel ga je podigao u naručje. - Kako je moj mali ranjenik? - Mnogo bolje, tata. Hoćemo li opet na izlet? - Ne! - rekla je Suzan odlučno. - Danas ćeš se odmarati, Entoni. A sigurna sam da tvoj tata ima pametnija posla. Zar ne moraš na posao? Aksel je nosio plavu košulju kratkih rukava, koja je odgovarala boji njegovi očiju. I tamnoplave pantalone odlično su mu pristajale. Bio je baš privlačan i Suzanino telo odmah je reagovalo. Brzo je potisnula taj osećaj. - Aksele?

58 Zvončica & neky


- Kasnije ću otići u kancelariju - odgovorio je smešeći se tajanstveno. - Pre toga želim nešto da ti pokažem. Ne, želim oboma nešto da pokažem. - Dobro, uđi. Spustio je Entonija. - Moramo to da pogledamo. Entoni je radoznalo gledao u svog oca. - Kuda idemo? - To je iznenađenje. - Obožavam iznenađenja! Misliš da će mi se dopasti? - Nadam se! - Hajde, tata, idemo. - Entoni ga je nestrpljivo povukao za ruku. Suzan je bila manje oduševljena. Očigleno je Aksel nešto isplanirao i ona je predosećala da joj se to neće dopasti. - A kuda nas vodi to iznenađenje? - upitala je. Aksel se nasmešio i sitne bore oko očiju učinile su ga još privlačnijim. Suzan je poželela da ga ošamari. - Moraš malo da se strpiš. - Zbunjena sam - rekla je kad je Entoni otrčao da se obuje. - Jesi li ti isti onaj čovek koji ni pod kakvim uslovima nije mogao da uzme slobodan dan? - Jesam - potvrdio je. - Ali sad imam porodicu o kojoj moram da brinem. - Da brineš? - gledala ga je u neverici. - Ne moraš o nama da brineš. Ja sam ti za Entonija rekla samo zato... -... što je on zamalo umro i mučila te je savest - osmeh je nestao s njegovog lica. - Činjenica je, međutim, da sad znam za njega i zato nameravam da se ponašam kao odgovoran otac. To mi ne možeš oduzeti. Ne bih ti dopustio. On joj ne bi dopustio...! U tom trenutku prišao im je Entoni. 59 Zvončica & neky


- Spreman sam, mamice. Možemo li da pođemo? Klimnula je glavom. Aksel je vozio i Suzan se iznenadila kad je videla da je kupio sedište za dete. Ali nije dozvolila da on primeti koliko je dirnuta. Posle nekoliko kilometara Aksel je zastao kraj puta u zelenilu, ispred lepe kuće okružene bujnom, uređenom baštom. Entoni je zainteresovano pratio kako njegov tata pritiska dugme i kapija se otvara. Suzan se pitala kome su došli u posetu. Pred ulaznim vratima Aksel joj je pružio ključeve. - Evo, razgledaj svoju novu kuću. - Moju kuću? - ostala je bez reči. Osetila je udaranje pulsa u slepoočnicama. Šta je zapravo time hteo? Bilo joj je jasno da mu se ne sviđa njen stan, ali da će zbog toga kupiti kuću... Zbunjeno ga je gledala. - Moraš to da mi objasniš. - Kupio sam je. To je bila potvrda činjenice koja ju je još više zbunila. - Zašto? - Kupio sam je za nas. Za nas? - Ti si lud. Ne nameravam da živim s tobom - zar je izgubio razum? Zar je mislio da će ona bez protivljenja prihvatiti njegov plan? Da li je moguće da Aksel ne zna šta ona oseća prema njemu? - Zar ne možeš toliko da učiniš za Entonija? - prodorno ju je gledao. - Potrebni smo mu oboje. Moram bolje da ga upoznam. - I hoćeš... lagano. Zato ne moramo odmah da se preselimo. Ne možeš tako manipulisati mnome. 60 Zvončica & neky


- Nije ovo manipulacija, već jedino logično i smisleno rešenje. Zažmurila je. Poželela je da ovo sanja. Zaista je ovaj Akselov predlog bio razuman, ali ona time ništa ne bi dobila. Dakle, mora ostati pribrana kao Aksel. Bilo je dovoljno to što je Entoni van sebe od uzbuđenja. - Ovde ćemo živeti? - upitao je oduševljeno. Suzan mu je položila ruku na rame. - Nisam još sigurna, zlato. - Možemo li da uđemo? Suzan je osećala težinu ključa u svojoj ruci. Ubacila ga je u bravu i otvorila vrata. Entoni je utrčao unutra. Hodnik je bio prostran, svetao i lepo uređen. Iako je u startu odlučila da neće zavoleti ovu kuću, shvatila je da je to neizvodljivo. Zidovi su bili diskretne krem boje, a negovano saksijsko cveće činilo je atmosferu prijatnom. Zavojite stepenice vodile su na prvi sprat, a u jednom uglu bila je kožna sofa. Kao iz slikovnice. Verovatno je i ostatak kuće savršen. - Šta si to učinio? Kako si mogao da kupiš kuću, a da prethodno ne popričaš sa mnom o tome? - Entoni je otrčao u obilazak kuće i nije mogao da ih čuje. - Ne sviđa mi se kraj u kojem živiš. - I misliš da zato možeš da uradiš... ovo? - obuzela ju je panika. Zaista si veoma velikodušan, ali... - Nije reč o velikodušnosti - prekinuo ju je. - Neću dozvoliti da Entoni i ti živite u onom groznom stanu. - Groznom? Dosad nam je tamo bilo dobro - odgovorila je besno, ali je duboko u sebi znala da je on u pravu. Njen stan je zaista skučen, a okolina nije baš najbolja. Ipak, nije mogla da dozvoli da joj Aksel nameće svoju volju. 61 Zvončica & neky


- Slušaj, odlično si odgojila Entonija - rekao je mirno. - Ali ponekad treba da prihvatiš pomoć kad ti se nudi. Ne možemo odmah znati šta je najbolje... - A ti tvrdiš da znaš šta je nabolje za mene? - Suzan je bila van sebe. Nije želela da Entoni to čuje, ali nije mogla drugačije. Aksel je ćutao. - Dobro, pogledaću kuću kad smo već ovde - trebala joj je distanca od Aksela. Na njeno olakšanje, nije pošao za njom. Svaku prostoriju pažljivo je razgledala. U prizemlju je bila hipermoderna kuhinja, prostrana dnevna soba, salon, kao i velika zimska bašta, koja je vodila u park s teniskim terenom, a pored njega bio je bazen. Na prvom spratu bilo je šest spavaćih soba i isto toliko kupatila, veoma ukusno opremljenih. Pre nego što se Aksel pojavio u njihovom životu, Entoni i ona bili su srećni iako se nisu mogli razmetati novcem. - Mama, hoćemo li ovde živeti? - Entoni je bio toliko uzbuđen da se Suzan uplašila da će ga opet zaboleti glava. - Još razmišljam o tome - odgovorila je. - Moramo je nagovoriti da pristane - čula je Akselov glas iza sebe. Pošto je Entoni otrčao dalje, Aksel je tiho prokomentarisao: - Njemu se ovde baš sviđa. Klimnula je glavom, jer je to bilo očito. - Želim nešto da ti predložim - uhvatio je obe njene ruke, ali se ni pomerila nije iako su se osećanja uskomešala u njoj. - Useli se ovde sa Entonijem, a ja ću plaćati račune i porez. Znači, ne planira da živi s njima. Osetila je silno olakšanje, ali ne zadugo, jer je dodao: 62 Zvončica & neky


- Zato ćemo našem braku dati još jednu šansu. Srce joj je stalo. - Zaista misliš da bih se upustila u to? - upitala je ratoborno. - Zaboravi! Ovde samo gubim vreme i plašim se da ti isto to činiš sa svojim novcem - nije želela da mu opet pruži priliku da joj slomi srce. Kuća joj se veoma dopala. Bio je to drugačiji svet od onog u kojem je živela sa Entonijem. Ako prihvati, neće imati finansijskih briga. A mora da misli na dečakovu dobrobit. Okrenula se u nameri da pozove Entonija da podu kući. - Praviš grešku, Suzan - mirno je reako Aksel. - Zaista? - ispravila se ratoborno. Pogled joj je bio odlučan i nisu bile potrebne reči da bi saopštila da ne prihvata njegov predlog. - Ne misliš na Entonija - dodao je. - Naprotiv, upravo na njega mislim - odgovorila je. - Onda moraš shvatiti da bi mu ovde bilo bolje - gledali su se u oči. Suzan je stekla utisak da on pokušava da je hipnotiše da bi pristala. - Uz oca koji nikada nije kod kuće? - sarkastično je uzvratila. - Pa on te već obožava. Slomićeš mu srce ako ga ostaviš na cedilu. U njegovom pogledu videla je upozorenje. - Neću to učiniti. - Da, lako je to reći. Ne možeš da zamisliš moguće posledice. Misliš da je dovoljno da platiš račune i da nam daš novac za život? Ne, dragi moj, mnogo je važniji tvoj odnos sa Entonijem. - Znači, bilo bi ti draže da naš sin odrasta u brlogu...? - Moj stan nije brlog! - uvredeno je vrisnula. 63 Zvončica & neky


- Ne, naravno da nije. Tvoj stan je u redu, ali brine me okruženje - snizio je ton. - Ti bi se i ovde odlično snašla. Želiš li da... - Kuća je predivna, nikad lepšu nisam videla, ali... - Ali šta? - u uglovima njegovih usana zaigrala je tek naznaka osmeha. - Dobro. Useliću se ovde sa Entonijem. I slažem se s tim da našem braku treba dati još jednu šansu. - Znao sam da ćeš se urazumiti - prišao joj je za korak, ali ona se povukla. - Pod uslovom da ulogu muža i oca shvatiš ozbiljno. Klimnuo je glavom. - Obećavam. Suzan ga je sumnjičano odmerila. - Očekujem da svakog dana u pet napustiš kancelariju. Nema prekovremenog rada. Svaki vikend provodićeš s porodicom - videla je da osmeh nestaje s njegovog lica. Možda će ga sledeći uslov odvratiti od svega. - Ako samo jednom prekršiš obećanje, napustićemo te. Pauza koja je usledila govorila je da ga je dobro procenila. Nikad se on neće upustiti u to. Možda je najbolje da odmah ode. Lepo je bilo zamišljati da će zajedno živeti ovde, ali to se neće desiti. Pitala se šta će Aksel učiniti s kućom. Da li će je prodati ili će se možda sam useliti u nju? - U redu, slažem se - osmehnuo se. Zadržala je dah, a srce joj je poskočilo. Da li ga je dobro čula? Ni u najluđim snovima nije ovo očekivala. - Zar si ostala bez teksta? - izazivao ju je. - Ja... Nisam bila siguran da ćeš... - Pristati? 64 Zvončica & neky


Klimnula je glavom. - Učiniću sve da moja porodica bude na okupu. Način na koji je izgovorio moja porodica šokirao je Suzan. Zvučao je kao pravi pater familias... - Ovaj kraj je mnogo bolji za Entonija - nastavio je. - Ali pre svega važno je to da mi se moja supruga vrati. Ovoga puta neću te razočarati, Suzan. Morala je da se pomiri s činjenicom da će biti zarobljena u ovoj kući sa mužem koji je ne voli. Doduše, rekao je da je neće razočarati, ali pokazao je da mu zapravo nije stalo do nje. Želeo je Entonija, a njih dvoje idu u paketu... Iako je očekivala da će je Aksel zagrliti, laknulo joj je što to nije učinio. Zadovoljno se smešio, kao da je sve vreme znao da će ona popustiti. Na čudan način bila mu je zahvalna, jer je pred sobom videla mirnu budućnost. Aksel je odmah organizovao preseljenje. Ponela je samo najneophodnije: odeću, fotografije, Entonijeve omiljene igračke. Opet je obukla majicu sa aplikacijom slomljenog srca. Zar mu time poručuje da njeno srce nikada neće zaceliti? Da mu nikada više neće pripadati? Pomislio je na to da se povukla u sebe nakon što joj je priznao da je nesposoban da voli. Možda će odbijati da spava s njim? Trebalo mu je mnogo hrabrosti da joj kaže istinu. Ali ako će Suzan postati važan deo njegovog života, mora da zna pozadinu svega da ne bi gajila lažnu nadu, inače bi možda očekivala da je on zavoli. A to se neće dogoditi. Posle majčine smrti bio je slomljen. Zatim se suočio sa očevim bolom i tada je shvatio koliko je opasno nekoga voleti toliko da se bez njega ne može živeti. 65 Zvončica & neky


Aksel je to jedva priznao Suzan u nadi da će tako biti lakše, ali ona je sad znala da je nikada nije voleo i da ne može da je voli. - Imaš li sve što ti je potrebno? Klimnula je glavom. - Da, hvala. Zaista si velikodušan. Još uvek ne mogu da verujem šta si sve učinio za mene. - I za Entonija - dodao je. Naravno! Suzan je osetila ogorčenje. Samo za Entonija on je kupio ovu predivnu kuću. - Dobro, onda ću te ostaviti na miru. Moram nakratko u kancelariju. Onda ću spakovati svoje stvari i doneću ih ovamo - zagrlio je Entonija. Za trenutak se činilo da će i nju, ali predomislio se u poslednjem trenutku. - Dakle, Entoni, šta ćemo sad? -nije bilo nikakvog posla, kuća je bila kompletno opremljena, a frižider i zamrzivač puni do vrha. - Hoću da se ljuljam na konjiću - izjavio je Entoni, jer je u jednoj sobi, uređenoj samo za njega, u mnoštvu igračaka video povelikog konjića za ljuljanje. Pre nego što je izašao iz kuće, Aksel se još nečeg setio pa se vratio u dnevnu sobu. - Želeo sam još nešto da ti dam - bila je to kreditna kartica. Suzan ga je zbunjeno pogledala. - Zašto? - Za sve što ti treba: odeću, igračke, šta god poželiš. Idi u šoping i uživaj. Ni pomislila nije na novu odeću, ali izgleda da on jeste. Živeti ovde značilo je ozbiljno poraditi na svom imidžu, verovatno je to želeo da kaže? Želeo je ženu na koju će biti ponosan, a ne nekoga ko se unaokolo muva u farmerkama i majici. 66 Zvončica & neky


- Ne slažeš se? - njegove reči trgnule su je iz misli. - Opet sam pogrešio? - Nisi - brzo je odgovorila. - Ali sam navikla na to da imam toliko novca. Ja... - Ne želiš ni od koga ništa da primiš? Ne razmišljaj o tome, ti si moja žena. Za koji dan otvoriću ti račun, a dotad koristi ovu karticu. Idi i kupi sebi nešto lepo. - Šta još planiraš sa mnom? - upitala je besno. - Šta želiš? - oči su mu bile hladne. - Ne želim ništa od tebe. Aksel ju je nekoliko trenutaka gledao pa je otišao. Možda je pomislio da je nezahvalna. I možda je čak u pravu. Ali još uvek joj je smetalo to što je svoj udobni stančić zamenila ovom kućom, kao iz kataloga. Predivna jeste, ali i pomalo sterilna. Suzan će morati da joj da sopstveni pečat.

67 Zvončica & neky


9. poglavlje - Tata! - Entoni je strčao niza stepenice bacivši se Akselu u zagrljaj. - Dođi, moraš da me vidiš na konjiću za ljuljanje! Aksel ga je podigao u naručje pogledavši u Suzan. - Hoćeš li s nama? - Molim te, mama - preklinjao je Entoni pa su se sve troje popeli na sprat. Entoniju je brzo dosadilo ljuljanje, pa ih je oboje povukao u svoju spavaću sobu. - Gde ćeš ti spavati, tata? U sobi pored moje? - Ako hoćeš da mama i ja tamo spavamo, naravno. Suzan je nervozno uzdahnula. - Da, molim te. Želim da budeš blizu kad se noću probudim. Kuća je ogromna, možda se uplašim u mraku. - Ne treba da se plašiš, Entoni. Ovde sam, s tobom. Suzan je još uvek teško prihvatala činjenicu da će deliti krevet sa Akselom. Želela ga je, ali istovremeno i nije. Želela je da bude slobodna, a ipak su njihovi životi neraskidivo povezani. Da li je mogla do kraja života ostati sa čovekom koji je ne voli? Aksel jeste izvanredan ljubavnik, ali da li će to biti dovoljno? Kad se Entoni zaigrao, ona i Aksel sišli su u prizemlje. - Nemoj da ti nedostajem dok nisam tu - zadirkivao ju je, a ona ga je besno pogledala. Da joj nedostaje? Poželela je da za njim zaključa vrata i stavi rezu. Nije mogla da se pomiri s tim da neće sama određivati tok svog života. - Ako želiš u šoping, pozovi mog vozača, on će te odvesti kuda želiš. Ovo je njegov broj. Vrata su se zatvorila za njim. 68 Zvončica & neky


Nije otišla u šoping, već u spavaću sobu da rasporedi garderobu u ormar. Potom su ona i Entoni prošetali po ogromnoj bašti punoj cveća, grmlja i drveća. Bazen je bio osvetljen, a oko njega su bile raspoređene ležaljke. Kad se Aksel posle tri sata vratio, činilo joj se da je od njegovog odlaska prošlo jedva nekoliko minuta. - Gladan sam kao vuk - rekao je. - Hoćemo li ovde da jedemo ili ćemo u neki restoran? - Ovde - brzo je odgovorila Suzan. - Imamo dovoljno hrane za čitavu vojsku. Dok je pripremala obrok, Entoni je zabavljao oca. Konačno je mogla da se opusti i da se smeje njihovim šalama. - Ispričaj mi šta ste lepo kupili - rekao je Aksel kad su seli za sto. - Ništa. Entoni i ja šetali smo po bašti i veoma nam se dopao bazen... - Voleo bih da si nešto sebi kupila. Suzan je nosila farmerke i roze majicu misleći da u tome dobro izgleda. - Stidiš me se? - Ne, zaboga! Nikad mi tako nešto ne bi palo na pamet odgovorio je dok je njegov pogled počivao na njenim grudima. Osetila je talas vreline. - Sve žene vole novu odeću. - Ne poznaješ me dobro - pogledi su im se sreli, ali je Suzan prva oborila oči. - U kupovinu idem kad sam za to raspoložena. Entoni je sve vreme posmatrao oca dok mu je ovaj čitao knjigu. Ali nije samo Entoni bio oduševljen, i Suzan je uživala u tom dubokom glasu. Zapravo, nije joj bilo važno značenje 69 Zvončica & neky


reči, nego boja tog seksi glasa... U jednom trenutku je napustila sobu. Kako da sedi i sluša kad je njeno telo onako burno reagovalo? Kako da prikrije šta oseća? Na sreću, Entoni je u međuvremenu utonuo u san i nije primetio da je ona izašla. Sama je kriva što je sebe dovela u situaciju da s njim deli krevet. S duge strane, znala je da ne bi mogla da spava s njim ni po koju cenu da ništa prema njemu ne oseća. Aksel je pročitao bajku do kraja, poljubio je dečaka u čelo i požurio u prizemlje da potraži Suzan. Posle svih tih godina koliko su bili rastavljeni, želja za njom nije utihnula. I sad je kucnuo čas! Današnji dan je novi početak. Sve je bilo mnogo lakše nego što je mislio. Kad je izašao na terasu, Suzanino srce počelo je da udara snažnim, nepravilnim otkucajima. Uznemirio ju je pogled njegovih od žudnje potamnelih očiju. I ona je za njim čeznula svakim delićem svog bića, ali ipak je znala da ovo nije u redu pošto se njihov brak nije zasnivao na obostranoj ljubavi... s naglaskom na obostranoj, jer je ona njega volela. Još uvek nije znala odgovor na pitanje zašto se njome oženio. Zato što je zgodna? Da li je ona za njega bila samo trofej? Trebalo je da ga prezire zbog toga ali... vatra je još uvek gorela u njoj. Nije joj se to dopalo, ali šta je mogla da učini kad njeno telo nije slušalo razum? - Entoni spava - rekao je Aksel nežno. - Umorio se, ovaj dan bio je pun uzbuđenja. - A tebi? Da li je bio uzbudljiv? Da li ti se sviđa naš novi dom? 70 Zvončica & neky


Napeto ju je posmatrao. Šta je mogla da kaže a da ne povredi njegova osećanja? Ne bi bilo fer da mu pokaže da kuća ne odgovara njenom ukusu, da je prevelika, preterano raskošna. Ne, to nije mogla da mu kaže, ne posle ovako velikodušnog gesta. I... Suzan nije bila glupa. Znala je da je sve to učinio za svog sina. - Kuća je veoma lepa - rekla je. - Zaista si velikodušan, ali na to tek treba da se priviknem. - Entoni je oduševljen. - Da - odgovorila je. - Za malog dečaka to je ispunjenje snova. - Za tebe nije? - sumnjičavo ju je gledao i znala je da mora biti oprezna. - Navići ću se. - Želim više, Suzan, želim da uživaš i da budemo srećna porodica. Kako da budu prava porodica? - Suzan? - Trebaće vremena za to - prešla je preko travnjaka do ljupkog paviljona. U tom trenutku zazvonio je Akselov mobilni i Suzan se okrenula. Sigurno neki poslovni saradnik. Činilo se da je Aksel iznerviran, a zatim i zabrinut. - Da, u redu je. Odmah dolazim. Hvala. Nije to bio poziv iz kancelarije. - Mog dedu su prebacili u bolnicu. Moram da odem tamo. Godinama nismo pričali ali ne mogu ga sad ostaviti samog. Pokušaću da se brzo vratim. - Naravno. 71 Zvončica & neky


Aksel je stigao u bolnicu s čudnim osećajem. Odnos između njega i dede bio je napet i pitao se da li će deda želeti da ga vidi. Kako će reagovati kad mu Aksel kaže da mu je Suzan rodila sina i da su opet zajedno? Možda će se previše uzbuditi. Njegov deda nije voleo Suzan zato što ga je podsećala na Akselovu majku. On nikada nije oprosito svojoj snahi što je umrla i time uništila život njegovom jedincu. Kad je Aksel ugledao dedu, bledog i iscrpljenog, nije želeo da mu dira stare rane, pa nije spomenuo Suzan. Nisu dugo razgovarali. Suzan je upravo htela da pođe na spavanje kad se Aksel vratio. Bio je umoran i napet, pa ju je zamolio da mu skuva jaku kafu. - Kako je? - upitala je oprezno. - Imao je težak infarkt i ostaće duže u bolnici - bilo je očito da Aksel ne želi da priča o dedi. - Žao mi je. - Čak ni u takvom stanju nije pokazao da mu je drago što sam došao. Jedva da smo razgovarali. - Nisam znala da je još živ. Mora da je sad veoma star? Aksel je slegnuo ramenima. - Blizu devedeset mu je. Veoma je žilav, ali čini se da se ovoga puta neće izvući. - Živi sam? - Ima domaćicu u kući. Ona brine o njemu ili bar to pokušava - dodao je osmehnuvši se. - On voli da se svađa. Da razgovaramo o nečemu drugom? Hvala što si me čekala. - To je najmanje što sam mogla da učinim. Bez upozorenja obavio je ruku oko njenog struka privukavši je sebi. 72 Zvončica & neky


Nije mogla da mu se odupre, nije imala snage za to. Da, takva će biti njena budućnost. Njih troje će izgledati kao srećna porodica, a Entoni će misliti da se njegovi roditelji vole. Ali između nje i Aksela neće biti pravih osećanja. Uskraćivao joj je jedino do čega joj je zaista stalo. Ipak ju je i dalje privlačio. Miris njegovog tela podsetio ju je na njihov prvi susret kad se zaljubila u ovog neverovatno zgodnog muškarca, a žudnja je prostrujala njenim telom. Aksel je osećao da njen otpor slabi. Divlje ju je ljubio i ona je prestala da misli. Vrelina njegovog tela i strasni poljupci., samo je još to postojalo. Podigao ju je na ruke i odneo gore uza stepenice, sve vreme ne odvajajući usne od njenih... Bilo je jasno da je on spreman, ali kao da mu se odjednom nije više žurilo. Suzan je očekivala da će je baciti na krevet, da će pokidati svu odeću s nje i divlje je uzeti. Prevarila se. Prstima je nežno prevlačio po konturama njenog lica. - Predivna si - oči su mu bile tamnoplave od želje i stekla je utisak da će se udaviti u njima. Pogledom ju je skenirao. Čvršće ju je privukao sebi sve željnije je ljubeći. Drhtala je celim telom. Kad se njome oženio, bila je mlada i nevina. Sad je starija i zrelija i zna kakvu moć njegovi poljupci imaju. Uzvraćala mu je i telom i dušom. Sve je oko njih nestalo... Za trenutak su im se usne razdvojile dok joj je nestrpljivo svlačio majicu. Fascinirano je posmatrao njene lepo oblikovane grudi, koje su toliko čeznule za njegovim dodirom.

73 Zvončica & neky


Ni na šta nije mislila, važan je bio samo taj trenutak. Nagnuo je glavu i usnama dodirnuo njene grudi. Zatvorila je oči prepustivši se carstvu čula. Zarila mu je nokte u leđa, sve jače se privijajući uz njega. Nije više želela da čeka, želela je da je uzme odmah, brzo i strasno. A on je razumeo poruku. Ništa ih više nije razdvajalo. Strast i vrelina, prsti koji istražuju, usne koje ljube, jezici koji miluju... Osećala je svoje srce kako kuca tik uz njegovo. - Prelepa si. Oduvek si to bila, ah sad sam drugačiji čovek. Ti si žena koju zaista želim da volim. Tako si poželjna, tako uzbudljiva... Trebaš mi... I on je njoj potreban! Spajanje je bilo kao vatromet. Iscrpljeni i okupani znojem ležali su zagrljeni. Potrajalo je nekoliko minuta da im se disanje umiri. Odjednom je osetila jezu. - Hladno ti je? - jače ju je zagrlio. - Zaista si posebna šaputao je ljubeći joj obraze. - Zašto sam te pustio da odeš? Njegovo milovanje ponovo je probudilo glad u njoj i opet su vodili ljubav. Ovoga puta laganije dok ona nije ubrzala ritam. Zajedno su doživeli vrhunac, koji je oboma oduzeo dah. Potrajalo je nekoliko minuta dok su se pribrali. Znala je da više nema uzmicanja. Ne sada kad su prešli prag raja.

74 Zvončica & neky


10. poglavlje Kad je primetila da je mesto u krevetu kraj nje prazno, osećala se užasno usamljenom. Činilo joj se da je sve to sanjala. Ali kako je mogla da sanja nešto tako magično? Probudili su se usred noći i ponovo su vodili ljubav. Njihov ljubavni život bio je ispunjeniji nego pre rastanka. U kući je bilo mirno, isuviše mirno. Entoni! Obično je rano ustajao i dolazio u njen krevet. Pogledavši na sat, uplašeno je zaključila da je već pola deset. Aksel je sigurno otišao na posao, ali gde je Entoni? Skočila je iz kreveta. Kad je videla da je njegova soba prazna, srce joj je stalo. Onda je čula glasove iz bašte. Pogledala je kroz prozor i nije mogla da veruje svojim očima: Aksel i Entoni kupali su se u bazenu! Aksel nije otišao na posao! Čuda se zaista dešavaju... Brzo je otišla pod tuš, obukla se i požurila je dole. - Hajde, pridruži nam se - pozvao ju je Aksel osmehujući se. U deliću sekunde Suzan ga je videla u drugačijem izdanju. Bio je potpuno opušten. Zapravo, bio je srećan uz svog dečaka. Osetila je da joj suze naviru na oči. Nikada nije pomislila da će ovo videti. - Mama, vidi, umem da plivam na leđima. Tata me je naučio. - Zašto ne udeš u bazen? - ponovio je Aksel. - Plivanje će ti otvoriti apetit. - Ne, hvala - odgovorila je. Nije želela da ometa njihovo druženje. Entoni je bio tako srećan sa svojim ocem. Obožavao 75 Zvončica & neky


je Aksela. - Ostanite vas dvojica još malo u bazenu, a ja ću pripremiti doručak, Dok je ona poslovala u kuhinji, njih dvojica su se istuširali. Entoni se sve vreme kikotao, jer ga je Aksel golicao. Suzan je obuzeo osećaj sreće. Pripremila je Entoniju njegov omiljeni doručak - viršle. Aksel je želeo isto. Potom je predložio izlet u park prirode u severnom delu Londona. - Jeste li bili tamo? - upitao je. - Nismo. Nisam imala automobil. - To ćemo rešiti. Naravno da možeš zvati vozača, ali sigurno ćeš ponekad poželeti nekud sama da se odvezeš. Pripremili su se za piknik. Dan je bio savršen, a Aksel se ponašao kao đaci na raspustu. Satima je igrao fudbal s Entonijem, zatim su hvatali leptire. Suzan je bila opuštena i srećna posmatrajući Aksela koji se podmladio u društvu svog sina. Činilo se kao da pokušava da nadoknadi godine koje nije proveo sa Entonijem. Osećala je grižu savesti. Kad je otkrila da je trudna, trebalo je odmah da mu to kaže... - Kao dete često sam s roditeljima dolazila ovamo - rekla je. - Mislim, pre njihovog razvoda. Imala sam lepo, idilično detinjstvo i zaista je šteta što... - zastala je usred rečenice kad je shvatila šta je izgovorila. - Nikad nije kasno - odgovorio je Aksel. - Pred Entonijem su najbolje godine. Kladim se da se ne sećaš događaja iz vremena kad su ti bele četiri godine? - Da budem iskrena, ne sećam se - priznala je. - Ali sećam se da sam imala bicikl s tri točka. Aksel se nasmešio milujući njenu ruku. To je bio blag dodir, ali je ona ipak zadrhtala. 76 Zvončica & neky


- I ja sam kao dete imao bicikl na tri točka, ali zamišljao sam da vozim trkački automobil, voz ili čak traktor. Suzan je pokušala da zamisli Aksela kao malog dečaka. Verovatno je izgledao kao Entoni, crne, kovrdžave kose i s nestašnim osmehom na licu. - Ima li Entoni bicikl? - Nema - Suzan je odmahnula glavom. - Ali ume da ga vozi, naučio je u vrtiću. - Onda ćemo mu mi kupiti jedan. Način na koji je rekao mi pogodio ju je u dušu. Mislila je da će reći da će on kupiti Entoniju bicikl i da je ništa neće pitati. Ovaj dan nikada neće zaboraviti. Bila je presrećna. Pošto se Entoni umorio igrajući fudbal, Suzan je predložila da pođu kući. Mališan je zaspao u automobilu, a Suzan se zamislila. U njoj se probudila nada da će njihova veza ipak funkcionisati. Još uvek je zaljubljena u Aksela i uprkos svemu što se dogodilo nije prestala da ga voli. Od sveg srca želela je da ostari s njim. Te noći seks je bio bolji nego ikad. Zajedno proveden dan kao da je pojačao osećanja koja su gajili jedno prema drugom. Narednih dana Suzan se trudila da pokaže Akselu koliko ga voli. On nije pričao o tome šta oseća, ali znao je da je obožava, da mu je potrebna. Uživao je u noćima s njom i beskrajno je voleo svog sina. Satima se igrao s dečakom i nikada nije ostao duže na poslu. Ali Suzan je morala sebi da prizna da je to činio samo Entoniju za ljubav. Njegov deda je još uvek bio u bolnici. Aksel ga je retko posećivao i Suzan ga je razumela. - Šta misliš, treba li ja da ga posetim? - upitala je jedne večeri dok su sedeli na terasi. Bilo je toplo letnje veče 77 Zvončica & neky


ispunjeno mirisom ruža i pesmom ptica. - Sigurno je strašno ležati u bolnici ako te niko ne obilazi. Askel je odmahnuo glavom. - Ne, njemu to nije važno. - Zašto? - upitala je mršteći se. - I otkud ti to znaš? Aksel je tražio prave reči. - Jer... nikada te nije voleo. Zato smo se posvađali. Suzanino srce za trenutak je stalo. - Ne voli me? Šta sam mu učinila? - to nije imalo nikakvog smisla. Svih ovih godina Aksel nije pričao s njim! Aksel nije odgovorio na njeno pitanje. - To je prošlost - rekao je. - Deda i ja nikada se nismo dobro razumeli. Previše smo slični.. Da, suviše zauzeti zgrtanjem novca. Akselov deda je bogat čovek i Suzan se često pitala zašto Aksel nije ostao u firmi za marketing svog dede, kao što je to učinio njegov otac. A on je izgradio svoju imperiju. - Možda, ali ne sviđa mi se to što sam razlog vaše svađe objasnila je. - Mislim da treba da odem kod njega i da ponešto razjasnimo. - Nećeš to učiniti. Kažem ti da je prekasno - u njegovom glasu osetila je bes, koji nije umela da objasni. Te noći nisu vodili ljubav. Aksel joj je okrenuo leđa i ležao je ćutke kraj nje. Poželela je da ga zagrli i da mu kaže da joj je žao, ali nije se usudila. Podigao je zid oko sebe. Zašto joj nikad nije rekao da je starac ne voli? Aksel nije mogao da zaspi. Znao je da mora da se pomiri s dedom, koji je na samrti. Još pre nekoliko nedelja ne bi mogao zamisliti da će se njegova osećanja tako drastično promeniti. Za to je mogao da 78 Zvončica & neky


zahvali Entoniju i Suzan. Od nje je naučio da vezu ne treba prihvatati zdravo za gotovo. Ni ljubav ni mržnja nisu slučajne, rezultat su (ne)komunikacije i (ne) iskrenosti. Godinama je živeo samo za jedan cilj i ništa mu se nije moglo isprečiti na tom putu. Bio je veoma egoističnan i zato ga je Suzan napustila pa četiri godine nije znao da ima sina. Nije bilo lako promeniti se, pogotovo sada kad je poseta dedi otvorila stare rane... Ne, zaista nije jednostavno odreći se kontrole. Samo u krevetu sa Suzan to mu je polazilo za rukom: tu je svet bio savršen, a on srećan kao nikad pre. Sve drugo nije bilo važno. Protekla noć je, međutim, bila ravna paklu.

79 Zvončica & neky


11. poglavlje - Volela bih da pođem s tobom - rekla je Akselu znajući da je on pošao dedi u posetu. - S kim ćeš ostaviti Entonija? - Mirjam će se pobrinuti za njega - Mirjam je bila žena koja se brinula o domaćinstvu, a Entoni joj je bio privržen. - I zaista misliš da će se moj deda obradovati kad te vidi? - Akselove oči bile su tamnije nego inače, u njima je videla odbojnost. - Zar me još uvek mrzi? Zašto si toliko siguran u to? - Ne zna da smo ponovo zajedno. Šokirala ju je ova izjava. - Nisi mu rekao? On ne zna za Entonija? - Ne zaboravi da je veoma bolestan. Ne želim da ga potresem. - Da ga potreseš? - podigla je ton. - Zašto bi ga potreslo to što ima praunuka? Zar mu to ne bi dalo volju za životom? Ili ju je zaista toliko mrzeo da bi ga ova vest dokusurila? - Ne poznaješ ga - odgovorio je Askel s gorčinom u glasu. Ali ako će te to usrećiti, reći ću mu večeras. Ipak, moraš se pripremiti na to da neće želeti da vidi ni tebe ni Entonija. - Neverovatan si - rekla je besno. - Ni tvoj deda nije bolji. Šta je to s porodicom u koju sam se udala? -izjurila je u baštu. Baštovan koji je radio u parku pratio ju je zbunjenim pogledom, jer Suzan nije mogla da se smiri. Ovo zaista nije imalo nikakvog smisla. Zar je čitav svet poludeo... ili nešto nije u redu s njom? Aksel je znao da je Suzan dužan toliko da kaže dedi da su opet zajedno. Ali to nije bilo jednostavno. Ona nije znala 80 Zvončica & neky


istinu, a on nije želeo da je sazna, pogotovo sada kad njihov brak počinje nešto da mu znači. Nije smeo to da pokvari. Ali ako istina izađe na videlo, to će biti početak kraja i definitivno će je izgubiti. A Suzan je borac i nikome ne bi prepustila svog sina, čak ni njegovom ocu. Da li on želi rat? - Najzad si došao - Akselov deda sedeo je u krevetu. I dalje je bio bled, ali pogled mu je bio bistar. - Bilo je krajnje vreme. Aksel je uzdahnuo. Bio je srećan što se deda oseća bolje i po svaku cenu je želeo da izbegne raspravu s njim. Bilo mu je dovoljno sukoba za danas. - Drago mi je da ti je bolje, deda. - To svakako nije tvoja zasluga - odgovorio je Džordž Finster gunđajući. Njegove sive oči bile su slične unukovim očima. - Šta si to toliko važno radio kad nisi imao vremena da me posetiš? - Mislio sam da si isuviše slab za posete - to je donekle bila istina. - Ne pričaj koješta! Ti brineš samo o sebi i ni do koga ti nije stalo. - Ako je tako, onda sam kao ti. Uvek isto. Aksel je želeo da kaže dedi da ima praunuka, ali sukobili su se posle nekoliko sekundi. - Šteta što tvoj otac nije bio takav. Deda je bio u pravu. Da se njegov otac posle majčine smrti nije slomio, ne bi bilo ni Akselove svađe s dedom zbog Suzan. Ovo je bio začarani krug i on nije znao kako da izađe iz njega. Ali nije se usudio da starcu kaže da je opet sa Suzan, jer bi se opet posvađali i možda bi dedu to koštalo života. Zato mu je pričao o poslovnim uspesima.

81 Zvončica & neky


- Bolje je nego što sam očekivao. Otvorićemo filijale i u drugim evropskim gradovima i u Americi. Moja firma je u ekspanziji. Umesto da bude oduševljen, deda je zvocao: - To ne bi uspeo da se nisi oslobodio Suzan. Ona te je kočila, kvarila ti je viziju i znam da bi ti se desilo isto što i tvom ocu. Previše je voleo svoju ženu, bez nje nije bio ništa. Siguran sam da i ti to uviđaš. Bez čvrste veze u životu sveje lakše. Nemoj to smetnuti s uma. Kad je izašao iz bolnice, Aksel je dugo razmišljao o dedinim rečima. I on je neko vreme mislio da mu je bolje bez Suzan, ali uspeh mu nije pružio sreću kakvu je očekivao i... postajao je sve usamljeniji. To je zaista shvatio tek kada su Suzan i Entoni ušli u njegov život. Ništa mu nije pričinilo takvo zadovoljstvo kao činjenica da ima divnog sina. Njegov život dobio je novi smisao. Obožavao je da se igra sa Entonijem, a najviše je uživao u tome kada ga mališan nazove tatom, jer je u takvim momentima osećao da mu se toplina razliva oko srca. Ali još je važnije to da je Suzan opet s njim. Nije znao šta mu nedostaje. Uz nju je reč brak dobila novo značenje. Ona je savršena ljubavnica, ali još je važnije to što je uz nju obema nogama stajao na zemlji i što je shvatio da mu porodični život više znači nego uspešna karijera i novac. To je jedina tačka u kojoj se nije slagao s dedom. Suzan ga je čekala razmišljajući o tome kako je protekao njegov razgovor s dedom. Možda je Džordž bio šokiran vešću da su oni ponovo zajedno, ali na kraju će se sigurno radovati. Nije mogla da zamisli da starac još uvek ima nešto protiv nje. Sigurno će želeti uskoro da upozna praunuka.

82 Zvončica & neky


Entoni će biti van sebe od sreće kad sazna da ima pradedu. Posle razvoda Suzanin otac preselio se na Novi Zeland i nikada joj se nije javljao. Njena majka se ponovo udala i otišla je u Irsku da živi. Viđale su se veoma retko i samo su ponekad razgovarale telefonom. Po dolasku kući Aksel je bio umoran, napet i izbegavao je njen pogled. Brzo je shvatila zašto. - Nisi mu rekao, zar ne? - videlo se koliko je razočarana. Iako si mi obećao, nisi to uradio. Aksel je bio neraspoložen. - Deda je veoma bolestan. - Šta hoćeš time da kažeš? - nije mogla da se zaustavi. - Da bi šok bio prevelik? Mislim da bi ga oraspoložilo saznanje da ima četvorogodišnjeg praunuka. Entoni će njegovom životu dati pozitivan preokret. Mislim da nisi fer. - Ne znaš o čemu pričaš - Aksel je izgledao iscrpljeno. - Onda mi objasni. Iz njegovog pogleda videla je da nema snage ni za šta. Kad se okrenuo, teška srca shvatila je da ništa neće postići. Očekivala je da je Aksel ni te noći neće dodirnuti, ali prevarila se. Uzeo ju je u naručje. - Ovo je bio grozan dan. Trebaš mi kao nikad pre. Čim ju je dodirnuo, sve je zaboravila. Želela je samo jedno: da je uzme. Voleo ju je bez predigre, kao neko ko sebi ispunjava poslednju želju u životu. Bilo je veoma uzbudljivo. Posle toga Suzan se osećala kao ponovo rođena. Ali to nije bio kraj, Znao je kako da je opet uzbudi, kako da je dovede do vrhunca. Posle nekog vremena prošaputala je: 83 Zvončica & neky


- Sad si ti na redu. Mazila ga je, dodirivala i ljubila pružajući mu neopisivo zadovoljstvo. Uživala je u osećaju moći. Prvi put su se ovako voleli i doživeli su ispunjenje kao nikada dotad. Kad se Suzan narednog jutra probudila, zadovoljno se protegnula. Bila je srećna, a onda je primetila da je sama u krevetu. Na stočiću je bila poruka od Aksela da je otišao u kancelariju, I ovo je bilo novo u njihovoj vezi. Dok se tuširala, mislila je na Akselovog dedu. Možda on nju zaista nije voleo, ali zašto mu ne reći da ima praunuka? Aksel je isuviše oprezan. Odlučila je da ode u posetu starcu čim odvede Entonija u vrtić. Nekako će se kasnije izboriti sa Akselovim besom. Kad je ušla u bolnicu, srce joj je snažno udaralo. Rekla je medicinskoj sestri koga želi da poseti i ova ju je odvela u lepo uređenu sobu. Akselov deda sedeo je u fotelji kraj prozora, zagledan u baštu. Bilo je nečeg umirujućeg u toj sceni. Ali pogled kojim ju je dočekao nimalo nije bio umirujući. Ćutanje je potrajalo dugo i pomislila je da je Džordž nije prepoznao. - Šta tražite ovde? - upitao je mrzovoljno. Ipak ju je prepoznao. - Mislila sam da ćete se obradovati poseti. - Zavisi od toga ko je došao - progunđao je. Očigledno nije spadala među odabrane. - Aksel je u kancelariji. Pomislila sam... Odbojno ju je gledao. - Opet ste se ušunjali u njegov život? Kako vam je to pošlo za rukom? On ima mnogo posla, niko ne treba da ga ometa. Suzan je počela da shvata zašto Aksel nije dedi spomenuo Entonija. 84 Zvončica & neky


Šta da učini? Da mu saspe u lice činjenicu da je Akselu rodila sina i da je to razlog što su zajedno? - Mislim da nikad nismo prestali da se volimo - to je, doduše, bila laž, ali pretpostavljala je da deda ništa ne zna o Akselovoj nesposobnosti da voli. - Trebalo vam je pet godina da to shvatite? Možda jeste star, ali um mu savršeno funkcioniše. Slegnula je ramenima. - Bili smo previše zauzeti. - On je budala. - Žao mi je što to mislite - odgovorila je mirno. - Mogu li da sednem? - Zašto? - Zato što vas nikad nisam upoznala. Mislila sam da... - Da ćete me smekšati pa da vas pomenem u testamentu? Suzana ga je pogledala razrogačenim očima. - Ni slučajno! - Dobro, jer to nikad ne bih učinio. Ogorčen je! Zašto je takav? Kako će reagovati na vest da ima praunuka? To je razlog zbog kojeg je došla. A možda je loše volje samo zato što je ovde usamljen. - Ako ne možete da me podnesete, otići ću - rekla je krenuvši prema vratima. - Htela sam nešto važno da vam kažem, ali... - Čekajte! - viknuo je za njom. - Ako ste došli nešto da mi saopštite, učinite to, zaboga! Nemojte biti kukavica. Suzan se okrenula ugledavši njegov odlučan pogled. Uzdahnula je i rekla: - Nešto je Aksel morao da vam kaže, ali nije. Imamo sina, gospodine Finster. Ime mu je Entoni i četiri su mu godine. 85 Zvončica & neky


Nastala je duga pauza. Suzan se uplašila da je pogrešila, međutim, na njeno iznenađenje, usne su počele da mu podrhtavaju i uspeo je da se nasmeši. - Imam praunuka? Klimnula je glavom. - Zato ste se vratili Akselu? - Da - odgovorila je. - Zašto ste tako dugo čekali? - Za Aksela je oduvek posao bio na prvom mestu. Plašila sam se da će biti ljut na mene, jer sam se isprečila između njega i uspeha kojem je toliko težio. - Tako bi i bilo - zaključio je Džordž. - Znam šta mislite - odgovorila je Suzan. - Zato me niste voleli. - Zar vam je Aksel rekao? – upitao je starac namrštivši se. Suzan je klimnula glavom. - A vi ste ipak došli? Veoma ste hrabri. Da budem iskren, potcenio sam vas. Nije bilo lako učiniti ovaj korak. Zna li Aksel da ste ovde? - Ne - odgovorila je. - Zašto mi on to nije ispričao? - Zar vam to nije jasno? - upitala je. - Verovatno nisam bio prijatan prema njemu. Šokiran sam. Mogu li vas ponuditi čajem? Suzan je bila iznenađena što je on tako dobro primio vest. Dakle, Džordž se promenio. Ostala je još sat vremena pričajući mu o Entoniju. Pre nego što je krenula obećala je da će mu narednih dana dovesti dečaka. U povratku je bila veoma zadovoljna sobom. Ovom posetom postigla je mnogo toga. Ali radost nije potrajala dugo, jer je Aksel burno reagovao čuvši gde je bila. 86 Zvončica & neky


- Šta si uradila? - Posetila sam tvog dedu - ponovila je. - Da li te je izbacio? - upitao je odmah. - Prvo je hteo to da učini, ali kad sam mu rekla za Entonija, mnogo smo se bolje razumeli - primetivši koliko je zapanjen, gotovo se nasmejala. - Ne veruješ mi? - Nije bio ljut? - Zašto bi bio? Kad je čuo da ima praunuka, probili smo led. Aksel ju je začuđeno gledao. - Ne mogu da verujem! - Malo smo se sprijateljili i raduje se tome što će upoznati Entonija. Mislila sam da mu zajedno odemo u poseru za vikend. Šta misliš o tome? Aksel nije znao šta da kaže. Džordž Finster se radovao što će upoznati svog praunuka?! Ta pomisao ga je šokirala. S druge strane, Entoni je zbližio njega i Suzan, pa zašto ne bi tako uticao i na mrzovoljnog pradedu? Da li dečak ima čarobne moći? Ili su deca rođena kao ambasadori dobre volje? Odmahnuo je glavom. - Ne mogu da verujem u to što mi pričaš. - Ali to je istina - Suzan ga je zagrlila. - Danas je divan dan za sve nas! Ali sreća nije dugo potrajala... Entoniju nije spomenula pradedu, to je trebalo da bude iznenađenje. Nažalost, u petak uveče pozvali su ih iz bolnice saopštivši Akselu da mu je deda umro. Dokrajčio ga je poslednji infarkt.

87 Zvončica & neky


12. poglavlje Suzan se rasplakala. Toliko se radovala susretu između Džordža i Entonija! Ali tog susreta neće biti. Pitala se da li je njena poseta izazvala još jedan infarkt. Bila je to zastrašujuća pomisao. Aksel se takode loše osećao jer je prebacivao sebi što se nije potrudio da se pomiri s dedom. Iako nije bio fer prema njemu, ipak je bio njegov jedini krvni srodnik. Suzan je videla koliko je Aksel potresen i poželela je da ga uteši, ali nije znala kako. Jedina uteha bila je u tome što Džordž Finster nije patio. Aksel je narednih dana imao pune ruke posla oko organizacije sahrane. Starac je nadživeo svoje prijatelje, pa su samo Suzan i Aksel bili kraj rake da se oproste s njim. Plačući, Suzan je čvrsto stezala Akselovu ruku. I u njegovim očima blistale su suze. Kad su te večeri smestili Entonija u krevet, Suzan je želela da čuje zašto je njegov deda nije voleo. - Osetila sam to čim sam došla da ga vidim. Tek kad sam mu ispričala za Entonija, postao je pristupačniji. Aksel je odmahnuo glavom. - Neće ti se dopasti razlog, pogotovo ne na današnji dan. - Sad je ionako svejedno - insistirala je. - Za mene je on bio i ostao usamljeni starac. Žao mi ga je - nije mogla da se smiri dok joj on sve ne ispriča. - Sigurno ti ne bi bilo žao da si ga bolje poznavala prošaputao je Aksel. Prišao je prozoru i zagledao se u noć. Suzan je osećala da se on bori sa unutrašnjim demonima. - Pošto nisam uspela da ga upoznam, moraš da mi ispričaš - zamolila je Suzan. 88 Zvončica & neky


Aksel se okrenuo i bol u njegovim očima pogodio ju je pravo u srce. - Rekao je da ga podsećaš na moju majku - glas mu je bio toliko tih da je morala da se napregne da ga razume. - A on nije želeo da ga iko na nju podseća. Smatrao ju je krivom što se posle njene smrti tata slomio. Aksel nije mnogo pričao o majci, ali znala je da ju je veoma voleo i da se nikada nije pomirio s njenom smrću. Dedino ponašanje prema Suzan sve je to pogoršalo. Ćutanje je potrajalo. Mučile su ga tužne uspomene. Ipak je morala da mu postavi pitanje: - Oženio si se mnome zato što te podsećam na majku? Učinio si to da bi naljutio dedu? - Naravno da nisam. Suzan drugo nije očekivala. Naravno da će poreći i da nikada neće priznati da se njome oženio iz takvog razloga. Ipak, morala je da dobije zadovoljavajuće objašnjenje. - Ne? Ali posvađao si se s dedom zbog mene. To nema nikakvog smisla. Aksel se okamenio. Uzdahnuo je izgovorivši ono zbog čega joj se zaljuljalo tlo pod nogama: - Posvađali smo se zato što je pretio da će me razbaštiniti ako se oženim tobom. Suzan je zadržala dah. - Nisam mogao da shvatim da je spreman to da učini Aksel je odmahnuo glavom. - Mislio je da ne mogu da stanem na sopstvene noge? Da mi je potreban njegov novac da bih nešto postigao? Niko mi neće određivati š kim ću se oženiti! Suzan je stekla utisak da će se onesvestiti. Znači, Aksel se njome oženio da bi dokazao dedi da nema moć nad njim i da ga ni na šta ne može primorati! Neverovatno! 89 Zvončica & neky


To je značilo da je lagao kad je tvrdio da ne može da gaji duboka osećanja iz straha da će završiti kao njegov otac. Činjenica je da on nju ne voli! Venčanje je bilo posledica rata između dvojice muškaraca, a ona je bila žrtva. A sad je ponovo ušla u Akselov život. Zatvorio je oči jer nije mogao da podnese šokirani izraz njenog lica. Zažalio je što joj je sve ispričao. Možda bi najbolje bilo da to nikad nije saznala. Nije mu bilo jasno da je njegov deda zapravo pokušavao da ga zaštiti, jer nije želeo da se istorija ponovi. Nije želeo da Aksel neku ženu toliko voli da se slomi ako joj se nešto desi. U tom trenutku shvatio je da se desilo nešto neverovatno: zaista je zaljubljen u Suzan. Upao je u sopstvenu zamku, kao i njegov otac. Više ne može da živi bez ove žene. Suzan ga je gledala kao okamenjena. - Ne razumem šta govoriš. Žao mi je što sam te upoznala. Mislila sam da smo se venčali iz ljubavi. Jasno mi je da sam ti prebacivala da ti je posao važniji od mene, ali nisam stvarno tako mislila. Uvek sam verovala da me voliš. Kako sam bila glupa! Volela sam te više nego što možeš da zamisliš. Ali to je prošlost, završeno je. Volela bih da nisam došla kod tebe. - Ne možeš me napustiti. Neću to dozvoliti. Zvučao je odlučno, oči su mu grozničavo sijale. Međutim, to je nije pokolebalo. - Suzan... - prišao joj je, znao je da mora pokušati da popravi loš utisak. Ali bila je brža, stigla je do vrata. - Gotovo je. Ne znaš koliko si me povredio. Ovaj bol neću moći da prebolim. Mrzim te. Slomio si mi srce. 90 Zvončica & neky


Pojurila je niza stepenice, morala je da bude sama sa svojim mislima. Zaista joj se činilo da joj se srce rasulo u najsitnije komadiće. Nezamislivo je kako malo reči može sve da promeni. Još uvek nije mogla da shvati da se Aksel venčao s njom da bi napakostio dedi. Kakav je to čovek? I koja bi žena, ako ima trunčicu zdravog razuma, pristala da živi s nekim ko joj je to priznao? Ovo je bila ironija sudbine. Sve vreme imala je utisak da mu je posebna, a zapravo je bila samo delić plana da se Aksel suprotstavi dedi. Po glavi je neprestano prebirala događaje iz poslednje nedelje. Činilo se da će najzad sve biti kako treba, da će budućnost biti ružičasta. Ali u deliću sekunde sve se preokrenuto i krhotine njenog braka ležale su pred njom. Prisetila se i toga da su se ona i Aksel retko mazili, da je to uvek bio samo ogoljeni seks. Zašto nije sabrala dva i dva i shvatila da je on samo želeo partnerku u krevetu? Ta pomisao silno ju je zabolela. Bilo joj je jasno da odmah mora da se iseli. Nije imala pojma kud bi pošla, ali bilo joj je svejedno, samo što dalje odavde! Naravno, mora misliti i na Entonija. On će biti slomljen kad mu oduzme oca koga je tek upoznao. U stvari, očekivala je da će Aksel poći za njom, ali ovako je bar mogla na miru da razmisli. Tiho se popela u sobu i dugo je budna ležala zureći uprazno. Mora da je u jednom trenutku zaspala, jer se trgnula iz dremeža osetivši da joj je hladno. Pokrila se, ali nije mogla ponovo da zaspi. Pogledala je na sat. Ponoć je prošla, a mesto pored nje bilo je prazno. Dođavola, Akselu nikada neće oprostiti!

91 Zvončica & neky


Rano ujutro smislila je plan. Na sreću, Aksel je već otišao u kancelariju kad je ona ustala. Nakon što je odvela Entonija u vrtić obavila je nekoliko razgovora. Narednih dana gotovo da nisu razmenili ni reč. Spavala je u drugoj sobi i ustajala je rano da Entoni ništa ne bi primetio. I Aksel se pred dečakom pretvarao kao da je sve u redu. Plivao je s njim u bazenu, igrao fudbal na travnjaku, a uveče mu je čitao bajke. Ako je mislio da će se ona tek tako smiriti i da će sve opet biti kao pre, prevario se. Glumila je zbog Entonija, ali uveče je odlazila u svoju sobu. Jedne noći Aksel je pokucao na njena vrata. - Dosta je bilo. Moramo da razgovaramo. - O čemu? - odgovorila je hladno. - O tome da me ne voliš, da me nikada nisi voleo niti ćeš? Da je naš brak farsa i da je Entoni naša jedina spona? Imaš li čarobni napitak kojim ćeš sve to popraviti? Ne verujem. Gotovo je. Uskoro ćeš me se rešiti. Dugo ju je posmatrao. - A Entoni? - Pa, kao otac imaš određena prava - primetila je da nije reagovao na njenu najavu da će ga napustiti. Znači, bila je u pravu. - Dođavola s mojim pravima! Entoni neće otići iz ove kuće. Propustio sam njegove prve godine, to je dovoljno činilo se da ga ništa na svetu neće pokolebati. - Ako misliš da ću ostati ovde, da ću živeti s tobom u braku bez ljubavi, mora da si poludeo! Aksel ju je zamišljeno gledao. - Zašto ne bismo pokušali radi Entonija? - Ostavi Entonija na miru! 92 Zvončica & neky


- Kako da ga izostavimo kad je on deo nas oboje? Akselov glas bio je miran. - Neću dozvoliti ga mi ga opet uzmeš. Znala je da se preračunala. Verovatno je pogrešila što mu je saopštila šta planira. Uzdahnula je. - Možda treba još jednom da razmislim o svemu. - I meni se čini. Ne moramo više da spavamo u istoj sobi ako to ne želiš, ali moramo imati obzira prema Entoniju. - U pravu si - oborila je pogled jer nije htela da on primeti koliko joj je teško. - Dobro, onda smo to rešili. Suzan se nadala da će se Aksel posle tog razgovora vratiti u svoj penthaus, jer bi to bilo rešenje za sve njih. Ona i Entoni ostali bi u kući, dečak bi često viđao oca, a Suzan ne bi morala svakodnevno da ga susreće. Ne, prvobitni plan je bolji. Već je najavila posetu svojoj majci. Na sreću, Aksel nije imao pojma u kom delu Irske živi njena majka. Ako pokuša da je pronađe, biće to potraga za iglom u plastu sena. Na dan planiranog polaska sačekala je da Aksel ode na posao. Potom je spakovala kofere, ponela nekoliko Entonijevih igračaka i objasnila mu je da će posetiti njegovu baku. - A tata? - On mora da radi, ne može s nama. - Da li ću ga uskoro videti? - Naravno - obećala je iako nije znala kada će to biti, ali neće skoro.

93 Zvončica & neky


Suzan je znala da ovo nije fer prema njenom sinu i nije nameravala da izbaci Aksela iz njegovog života. Ali kako da pod datim okolnostima ostane u ovoj kući? Suzan je javila u vrtić ne objašnjavajući mnogo kada i kuda ide, jer je htela da izbegne da Aksel dobije te informacije. Karte za let u Dablin platila je gotovinom da bi prikrila tragove. Bila je srećna što ima svoj račun i što ne mora da brine o novcu. Mada je Entoni bio razdražljiv kad su krenuli iz kuće, obuzelo ga je uzbuđenje pred putovanje. - Mama, ovo je super! - uzviknuo je kad su stigli na aerodrom. - Hoćemo li uzeti tatin avion? Hoće li on s nama? Suzan ga je začuđeno pogledala. - Tatin avion? - Da, pričao mi je o tome. Obećao je da će me jednom povesti sa sobom ako budem dobar. Suzan je prvi put čula da Aksel ima avion, ali nije je to preterano iznenadilo. Očito on ima sve što se novcem može kupiti, ali to ga u njenim očima nije činilo boljim čovekom. Zaludeo ju je, kupio je kuću ne pitajući je ništa, insistirao je na tome da se usele i od prvog dana zasuo je Entonija igračkama, a to nije bilo dobro za njenog sina. I Aksel nije dobar za nju! - Danas nećemo leteti tatinim avionom - rekla je napomenuvši: - Letećemo mnogo većim avionom. Biće ovo prava avantura. Dečak je bio oduševljen. - Hvala, mama, posle ću sve ispričati tati. - Tako je - mrzela je sebe što ovo radi svom detetu, ali nije imala izbora. Nije više mogla da živi sa čovekom koji je ne voli i koji je nikada nije voleo. 94 Zvončica & neky


Pre ukrcavanja Suzan je sve vreme bila nervozna i opustila se tek kada su seli u avion. Na aerodromu u Dablinu dočekala ih je njena majka i sa suzama u očima zagrlila je kćerku i unuka. Tek tada je Suzan shvatila koliko joj je majka nedostajala. - Vidi njega! - baka je ljubila unuka. - Kako si porastao! - Imam četiri i po godine - objasnio je dečak ponosno. - I već ideš u vrtić? - Da. - Kad stignemo kući, moraćeš sve da mi ispričaš. Suzanina majka živela je u kući na obali, udaljenoj sat i po vožnje od Dablina. Suzan nikada nije videla mirnije mesto i znala je da joj upravo to treba: mesto gde je Aksel nikada neće pronaći. Čim se malo priviknula, griza savesti zbog bekstva počela je da jenjava. Suzanina majka bila je žena u ranim pedesetim godinama, plavuša sivih očiju. Njen muž Nil bio je slikar i imao je atelje u dnu bašte. Slikao je morske predele. Entoni je bio fasciniran četkicama i bojama, pa je bombardovao Nila pitanjima, a ovaj mu je spremno odgovarao. Suzan i njena majka mogle du nesmetano da razgovaraju. - Nešto nije u redu? - predosetila je Amalija. - Iznenadila si me pozivom. Suzan je uzdahnula. - Otišla sam pre nekog vremena kod Aksela da mu kažem da ima sina. - I? - Zahtevao je da se preselimo kod njega. - Razumem. Pretpostavljam da to nije funkcionisalo?

95 Zvončica & neky


- Nije - odmahnula je Suzan glavom. - Mislila sam da je zaslužio da zna za Entonija, ali pogrešila sam. Bila je greška čak i to što sam se udala za njega. Amalija je uhvatila kćerku za ruku. - Svi mi grešimo, dušo, ali važno je kako kasnije s tim izlazimo na kraj. Misliš li da je bekstvo rešenje? Ja sam se suočila sa situacijom i rastala sam se od tvog oca. Zašto nisi o tome razmislila? Da li ga još uvek voliš? Suzan je trebalo vremena da odgovori na to pitanje. - Ne znam - zapravo, bilo je perioda kad ga je volela i perioda kad ništa prema njemu nije osećala. - To znači da ga voliš - zaključila je njena majka. Aksel nije mogao da dočeka da stigne kući. Nakon što mu je Suzan rekla da će ga napustiti sa Entonijem, osećao se strašno ranjivim. Ipak je uspeo da je ubedi da ostane. Želeo ju je kraj sebe i znao je da mora biti strpljiv. Greška je što joj je ispričao ono u vezi sa dedom i sad će sve to morati nekako da popravi. Pritom neće biti dovoljno da joj samo kaže da je voli, jer mu ona neće verovati i misliće da je to trik u pokušaju da je opet odvede u krevet. Ali nije o tome reč mada bi svakako uživao. Noći bez nje bile su prazne i puste. Kad je otvorio vrata, dočekala ga je tišina. Uspaničio se jurnuvši uza stepenice. Suzanina soba bila je pospremljena i prazna! Entonijeva takođe. Video je da je nestala sva odeća i lične sitnice. Učinila je to! Iako je obećala da će ostati, napustila ga je. Povela je dečaka i Bog zna kuda su otišli. Poželeo je da nestane. Nikada u životu još nije bio toliko očajan.

96 Zvončica & neky


13. poglavlje A činilo mu se da je odustala od namere da ga napusti. Trebalo je bolje da pripazi. Posle onog poslednjeg razgovora pomislio je da ju je ubedio da ostane, ali bio je u zabludi. - Neću dozvoliti ga miga opet uzmeš - to su bile njegove reči. - Možda još jednom treba da razmislim o svemu. - I meni se čini. Ne moramo više zajedno da spavamo ako to ne želiš, ali moramo biti obzirni prema Entoniju. - U pravu si, - Dobro, onda smo to rešili. Stalno je prebirao po glavi tih nekoliko rečenica. Pokušavao je da je dobije na mobilni, ali njen broj bio je isključen. Ni Mirjam mu nije mogla pomoći, jer je imala slobodan dan. Suzan je sve pažljivo isplanirala. Potražio je Suzaninu bivšu komšinicu. - Ne, dugo mi se nije javljala. Mislila sam da ste vas dvoje srećni. - I ja sam tako mislio - odgovorio je. - Znate li kuda je mogla da otputuje? Ima li negde prijatelje? - Meni nikoga nije spominjala. Akselu se činilo da se vrti ukrug. Kako je to mogla da mu učini? I kako je to mogla Entoniju da učini? Da li ga zaista toliko mrzi da više ne može da živi s njim? Nije trebalo da joj kaže pravi razlog što se njome oženio. A opet... zar joj nije u poslednje vreme pružio dovoljno dokaza da mu je stalo do nje? Morala je to da primeti. Zašto joj je

97 Zvončica & neky


toliko važno ono što se desilo u prošlosti? Zar sadašnjost nije važnija? Tek sada je spoznao koliko ju je malo poznavao. Oterao ju je i osećao se krivim. Pojma nije imao gde da je traži. Kad je proverio račun, otkrio je da je pre nekog vremena podigla poveću svotu i da ništa nije plaćala karticom ili čekom. Onda je pozvao u vrtić da se raspita o tome da li je Suzan ostavila neku adresu. To nije pomoglo. Vozača nije zvala, mora da je otišla taksijem. Nije ostavila nikakve tragove. Možda su otišli u inostranstvo? Jednom prilikom spominjala mu je rodbinu u Australiji. Pomisao na to da je hiljadama kilometara daleko zadavala mu je užasan bol. Ako je tako, nikada je neće pronaći. A onda mu je na um palo da njena majka živi u Irskoj. Znao je da su povremeno bile u kontaktu. Kome je drugom mogla da se obrati? Ali nije imao adresu i nije mogao da se seti da je ona spominjala određeni grad. Suzan je sve vreme bila na oprezu, jer se plašila da će Aksel otkriti gde je. Naravno da je pokušala da prikrije sve tragove, ali duboko u srcu znala je da će on učiniti sve da je pronađe. Entoni je uživao u Irskoj. Nil ga je učio da crta i smatrao je dečaka veoma talentovanim. Entoni je često spominjao oca, ali Suzanin odgovor uvek je bio isti: - Ne brini, brzo će doći. Znaš da je zatrpan poslom. Pokušavala je da ignoriše čežnju za Akselom. Uprkos svemu što se dogodilo, znala je da ga još uvek voli. Njena majka je u pravu i zato se Suzan pitala treba li da se vrati. U tim trenucima prisiljavala je sebe da misli na to da Aksel želi samo Entonija i da je prema njoj ravnodušan. Od

98 Zvončica & neky


nje je želeo samo seks, ali da li je to dovljno da do kraja života bude uz njega? Ne, želela je ljubav! - Aksele! - Pole! Otkud ti ovde? - iznenadio se Aksel, koji je već dva dana bio u Irskoj i dosad nije naišao ni na kakav trag. Doletela je u Dablin, to je saznao, ali niko se nije sećao Engleskinje kestenjaste kose i tamnokosog dečaka. Pol je bio Akselov dugogodišnji poslovni partner, pa je tako prisustvovao i Akselovom venčanju sa Suzan. - Posao, druže, kao i obično. Pitao sam se hoću li ću te negde sresti, jer sam juče naleteo na Suzan. Zategnuo se svaki mišić u Akselovom telu, gotovo je prestao da diše. - Nije mi to spomenula. Gde ste se sreli? Pol se nasmešio. - Nije me primetila, bila je zauzeta dečakom. Nisam znao da imaš sina. - Naravno da imam - Akselu to nije bilo teško da izgovori. Mnogi nisu znali da su on i Suzan živeli odvojeno, ali nerviralo ga je to što Pol nije odgovorio na njegovo pitanje. Nije hteo da pokaže da ne zna gde borave njegova žena i sin. - Video sam je u prodavnici na kraju glavne ulice. Da li tu živite? - Ne - odgovorio je Aksel. - U poseti smo Suzaninoj majci. Kad su se rastali, Aksel je otišao u tu prodavnicu i iz nje je izašao sa osmehom na usnama... - Došao je tata! - Koješta! On će se prvo najaviti - Suzan je osetila da joj srce snažno udara. 99 Zvončica & neky


- To je on! - pre nego što je mogla da ga zaustavi, Entoni je istrčao iz kuće. - Tatice! - vikao je bacivši se ocu u naručje. Suzan je kroz prozor videla kako Aksel podiže dečaka i čvrsto ga privija na grudi. Videla je sreću na njihovim licima i u tom trenutku shvatila je koliko je bila sebična o odnosu na obojicu. Mislila je samo na sebe, na svoje rane. Kako je Aksel uspeo da ih pronađe? U farmerkama i crnoj majici delovao je opušteno, kao da je na odmoru, ali osećala je koliko je napet. Verovatno je prevrnuo nebo i zemlju da bi došao do njih. Posmatrala je Entonija koji je oduševljeno pričao sa ocem, čvrsto ga grleći. Zažmurila je. Ta scena zauvek će joj ostati u sećanju. Izašla je iz kuće, Aksel joj je prišao sa Entonijem u naručju. Znala je da je ovo presudan trenutak. Želela je da zna da li je on došao samo zato da joj oduzme Entonija ili mu je ipak stalo i do nje. Ništa nije mogla da pročita iz njegovog pogleda. - Mamice, tata je rekao da će me odvesti kući. Srce joj se stegnulo. Znači, došao je po sina. Čekala je da Aksel potvrdi ono što je Entoni rekao, ali Aksel je ćutao. Tek kad je zastao tik ispred nje, obratio joj se: - Nećeš me pozvati unutra? - Kako si nas pronašao? Slegnuo je ramenima. - Nije važno. Moramo da popričamo. Suzan je oklevala, a onda ga je pustila u kuću, u dnevnu sobu, iz koje se kroz panoramski prozor videlo veliko dvorište i pučina. Njena majka i očuh sedeli su u bašti. - Entoni - rekla je nežno - idi, molim te, kod babe i dede. - Ali... - Tvoj tata i ja moramo da razgovaramo. - I ja hoću da razgovaram. Tata mi je nedostajao. 100 Zvončica & neky


- Entoni! - iz majčinog tona dečak je shvatio da je mora poslušati. - Pekla si nešto? Klimnula je glavom. - Divno miriše. I... odlično izgledaš, Suzan. To je bila laž. Znala je da je bleda i izmorena nesanicom, pa nimalo nije podsećala na zavodljivu ženu s kojom je uživao u krevetu. Seks! Uvek je reč o tome! Luda je što je još uvek zaljubljena u njega. Iscrpljeno se spustila u stolicu. - Zašto si pobegla? - upitao je konačno. - Zar to nije očito? - Obećala si da ćeš ostati. - Koja bi žena ostala s muškarcem koji se njome oženio iz pogrešnih razloga? Pokušala je nešto da pročita s njegovog lica. Da, bio je očajan i tužan, ali nije našla ono što je tražila... ni ljubav ni nežnost. Želela je da čuje da bez nje ne može da živi, da želi još jednu šansu. Ali najviše je želela da od njega čuje da je on voli. - Da li je to bilo fer prema Entoniju? Iako je delovao opušteno, Suzan ga je dobro poznavala. Očigledno je želeo da se svađa s njom, kao i da odvede Entonija kući. Ona mu to neće dozvoliti. - Entoni odavno nije video moju majku - pokušala je da ostane mirna. - Ovde mu prija. Noću ne leže uplakan zato što mu nedostaje otac, ako je to ono na šta misliš - nije mu rekla da je Entoni stalno zapitkivao kada će videti tatu. - A ti? Da li ti noću ležeš uplakana? Skenirao ju je pogledom. Zašto joj još uvek toliko znači čovek koji je zapravo ne voli? Čovek kome je stalo samo do njenog tela. 101 Zvončica & neky


- Ne. I ne znam zašto smo se nas dvoje venčali. Moralo je kad-tad da pođe po zlu. Lagao si me, a to ti neću lako oprostiti. Tačnije, verovatno ti nikada neću oprostiti. - Zar ne misliš da bismo radi Entonija... - Ostavi njega! - pobesnela je. - Problem je između tebe i mene. - Ali možemo se potruditi da naš brak uspe... Suzan nije verovala svojim ušima. - Šališ se! - Moramo oboje da se potrudimo, ali... - Ali šta? Oboje znamo da me ne voliš. Treba li to da ignorišem? Kako da pred Entonijem glumimo srećnu porodicu kad se mrzimo? - Ja tebe ne mrzim, Suzan - delovao je potreseno. - Može biti, ali to mi nije dovoljno da bih ti se vratila. - Volim te. U tom trenutku zemlja je prestala da se okreće. Da li je zaista rekao da je voli? I da li je to ozbiljno mislio? Da li su to tek prazne reči da bi je nagovorio da mu se vrati? - O, kako da ne! Nisam glupa, znam šta izvodiš. - Zaista to osećam. Njihovi pogledi su se sreli i opet je osetila žmarce. Bilo bi lepo da je istina! - Da budem iskren, nisam te oduvek voleo, ali privlačila si me od početka. Da, u to nije bilo sumnje. Odvukao ju je u krevet, a ona je uživala u svakom trenutku! Ali u braku nije važan samo seks - reč je o ljubavi, poverenju i iskrenosti, a toga među njima nije bilo. - Znam da je bilo neodgovorno što sam te zaprosio. Hteo sam da vratim dedi milo za drago i posle sam se pokajao, pa 102 Zvončica & neky


sam morao da se izborim s grižom savesti. Morao sam starcu da dokažem da mogu živeti bez ljubavi i na tebi su se kola polomila. Želim da se izvinim zbog toga. Zaista se kajao. Pa ipak... - To nije dovoljno. Svako može reći da mu je žao ; Bila sam zaljubljena u tebe, volela sam te. Možeš li zamisliti kakav je osećaj kad shvatiš da si iskorišćen? - Grozan, pretpostavljam. - I gore od toga - besno ga je gledala. - Kad sam saznala da sam trudna, htela sam da se ubijem. Aksel je uzdahnuo kad je video bol u njenom pogledu. - Bogu hvala što to nisi učinila - odgovorio je. - Nisam bila dovoljno hrabra - priznala je. - Sad je Entoni moja najveća radost u životu. Volim ga više od svega i kad je bio bolestan, gotovo sam poludela od brige. Bog zna zašto sam mislila da je ispravno to što ti nisam rekla za njega. Jer sad je reč isključivo o njemu, zar ne? Doduše, rekao si da me voliš, ali... - Suzan, zaista te volim. - A šta je s pričom ja-ne-mogu-da-volim? - Priznajem, plašio sam se jer sam video kako je moj otac reagovao na majčinu smrt. Ali sad mi je jasno da nište nije važno jer te volim. - Nisi me voleo kad smo se venčali. - Tačno - priznao je. - Ali sad te volim i ne mogu da zamislim život bez tebe. Suzan je videla molbu u njegovim očima, ali kako da bude sigurna u njegove reči? Možda sve to govori zbog Entonija? - Znam da moram da se promenim, da više vremena provodim s porodicom. Ako hoćeš da znaš, u firmi nisam neophodan. Članovi upravnog odbora već neko vreme govore 103 Zvončica & neky


da treba malo da se povučem. Dosad mi je samo posao bio važan, jer ništa drugo nisam imao. Sad imam nešto važnije: sina, koga obožavam, i ženu koju neopisivo volim. U njegovom pogledu bilo je toliko bola i iskrenosti da je shvatila da on govori istinu. U njoj se probudila nada. - Ozbiljan si? - Više nego što možeš da zamisliš. Dakle, Aksel je voli! Desilo se čudo u ovom zabačenom kutku Irske. - Znam da ti mene više ne voliš, ali... - Aksele, pobogu, nikad nisam prestala da te volim! vrhovima prstiju dodirnula je njegove usne. - Dovodio si me do smeha i suza, ali još uvek te volim. - Ne zaslužujem te - rekao je dirnuta. Privukao ju je sebi osetivši da njeno srce udara kao eho njegovog. - Reci mi da ovo nije san. Umesto odgovora, snažno ju je stisnuo. U trenu je zaboravljena mučna prošlost, sav bol, sva patnja. Konačno će biti zajedno - Aksel, Entoni, ona i novi život koji je već rastao u njoj...

Kraj

104 Zvončica & neky


Na pragu raja