2 eloiza džejmks kad otkuca ponoć

On baci peškir i krenu u svlačionicu. Ako je dobro pogodio, Sofi još nije bila kod lekara. Mora da pronađe najboljeg lekara u Londonu - nekoga sa Kraljevskog koledža - i da koliko sutra odvede Sofi kod njega.

Patrik naškraba poruku na papiru sa oznakom Džeksonovog bokserskog salona. Dade jednom dečaku jednu krunu da odnese poruku njegovom advokatu, g.

Dženingsu iz firme Dženings i Kondel.

Pola sata kasnije, Dženings zbunjeno pročita poruku. „Saznajte ko je najbolji lekar za rađanje beba u Londonu", pisalo je u njoj. I to je bilo sve, izuzimajući Patrikov prepoznatljiv jasan i razvučen potpis.

Zašto je ta poruka dostavljena večeras? Šta je zaboga Fouks mislio da Dženings može da uradi u vezi sa lekarom što nije moglo da sačeka jutro? I zašto je poruku poslao iz bokserskog salona umesto iz sopstvene kuće?

Dženings se nelagodno promeškolji u svojoj radnoj stolici. Nipošto mu ne bi bilo drago da sazna da je Fouks počeo da pravi decu van svog doma. Finansijske transakcije vezane za vanbračnu decu su uvek bile nezgodne. On, Dženings, to dobro zna, pošto je firma Dženings i Kondel imala tu čast da pruža advokatske usluge kraljevskoj porodici.

Do sada je bilo pravo zadovoljstvo predstavljati Fouksa i njegovo malo domaćinstvo, bez obaveza većih od utvrđivanja izdašnog nasledstva za njegovu ženu. Ali gle sada: brak traje tek nekoliko meseci, a firma Dženings i Kondel je već uključena u neke nemoralne radnje.

Dženings nezadovoljno napući usne. On je bio posvećeni metodista i, mada se u sudnici svesrdno borio za svoje raskalašne, aristokratske klijente, privatno svakako nije odobravao njihovo ponašanje.

Tek u povratku kući se Patrik seti kako se neprijatno rastao od žene. Opet sam izgubio živce, pomisli. Bar se Sofi nije naljutila. Ili ipak jeste?

U mislima mu sevnu njeno nasmejano lice dok je držala otvorena vrata od spavaće sobe. Bilo je nečeg u njenim očima. Prethodno mu je rekla da je okrutan.

Setio se toga. A onda mu se odjednom osmehivala, kao da su krenuli na neku zabavu na otvorenom. Ali njene oči se nisu smešile. Trebalo bi to da zapamtim za ubuduće: Sofine oči govore istinu.

On se pope uza stepenice i oprezno uđe u Sofinu spavaću sobu. Veče je bilo vlažno i dovoljno hladno da se zapali vatra u kaminu. Sofi je sedela pored vatre u tankoj pamučnoj spavaćici.

Patrik priđe i spusti se na drugu stolicu za ljuljanje. On ispruži noge i podiže pogled. Sofi mu se osmehivala, ali su joj oči bile tamno, oprezno plave. Patrik oseti mali dah trijumfa. Naučio je kako da „čita“ svoju ženu, to je dobro. Neki neupućeni muškarac bi pomislio da je savršeno srećna, ali Patrik je znao pravu istinu. „Izvinjavam se“, reče on.

Sofi klimnu glavom. „Rekla bih vam, Patriče, da ste me pitali.“ Uvrtala je ruke u krilu.