Причамо са др Александром Пенезић Антонија Авдаловић
Др Александра Пенезић је запослена на Биолошком факултету Универзитета у Београду у звању доцента. Докторат је одбранила 2016. године из области еколошких наука. Током наставне каријере учествовала је у реализацији великог броја наставних предмета на основим и мастер студијама. Ужа научна област интересовања јој је екологија, биогеографија и заштита животне средине.
1. Укључени сте у наставу на предмету заштита животне средине, који је по Вашем мишљењу највећи проблем у Србији који угрожава животну средину?
М
ислим да је највећи проблем непоштовање прописа и закона који се односе на област животне средине. Република Србија је потписница многих конвенција, активно ради на усаглашавању легислативе са Европском унијом, али кад се дође до спровођења у дело, имамо доста проблема. Ако бих морала да издвојим само један проблем, тренутно, то је онда аерозагађење јер се налазимо у грејној сезони. Током лета када је горео отпад на Винчи, проблем депонија је био у жижи интересовања јавности. Не можемо да занемаримо ни загађење водотокова као последицу рада индустрије, али и непостојања канализационе мреже у многим деловима Србије као и непостојање постројења за прераду отпадних вода главног града. Бројни су проблеми, али постоји и низ могућих решења за већину тих проблема. 2. Колико су студенти, по Вашем мишљењу, упућени у локалне и глобалне проблеме који се тичу животне средине?
У
настави учествујем од 2009. године. Са студентима се упознајем на четвртој години, у првом семестру на курсу из Урбане екологије. Према речима многих студената екологије, тек на овом предмету се сусрећу са темама и областима због којих су одабрали овај смер при упису на факултет. Студенти су тада већ добро потковани претходно стеченим знањем из основних предмета и показују велику заинтересованост за даљим напредовањем. Генерално су упућени и у локалне, али и у глобалне проблеме, а посебно задовољство је када студенти на предавањима сами иницирају дискусију везану за одређени проблем. Оно што је веома важно је да студенти показују висок ниво свести о важности очувања природе, као и жељу да лично допринесу унапређењу заштите животне средине.
3. Које области из домена заштите животне средине највише занимају студенте?
М
ислим да студенте највише занимају теме које их лично дотичу и на које као појединци могу да утичу, смањивајући свој лични еколошки отисак. То је пре свега проблем комуналног отпада, рециклаже или промена начина исхране. Врло радо се укључују у промоције заштите животне средине у виду фестивала, појединaчних акција и трибина које за циљ имају подизање свести грађана. Ово су мали кораци који воде ка успеху у великим еколошким „биткама“ и стварању правих стручњака у овој области. 4. Србија има доста проблема око одлагања отпада. Да ли нам можете приближити овај проблем и како би се он потенцијално могао решити?
П
роблем одлагања отпада је велик практично због одсуства интегралног система управљања отпадом. Како би се смањила количина отпада који се одлаже на
СИМБИОЗА / 13