Uzvraćena Nežnost- Edvina Foks

- Pokušaću ponovo da ubedim Akse-la. Znam da mi neće verovati, ah držače ga na oku. - Osmehnula se tužno. - On i Lindzi se jako vole.

- A kako stoji stvari između vas dvoje?

- Verovatno si zapazio da se Aksel i ja ne slažemo.

Glas mu je bio prožet blagim cinizmom kad je rekao: - Zašto te onda gleda tako kao da u tebi vidi jedini spas?

- Pričajmo o nečemu drugom - rekla je ljubazno.

On se osmehnuo i promenio temu razgovora.

A onda je došla i poslednja igra i Aksel je odveo napodijum. Držao je blago u svom naručju, ah ona je osetila kako mu telo podrhtava od gneva. Nije progovorio za vreme igre.

I Lindzi se vratila kući sa njima. Atmosfera u kolima bila je zategnuta, ali svi troje su zadržali kontrolu nad sobom. Oko dvadesetak ljudi stiglo je na „Paragon" u želji da nastave da se zabavljaju. Iako umorna Robinje preuzela ulogu domaćice, motreći budno Kirkakoji je došao sa jednom bučnom grupom ljudi i koji nije prestajao da pije. Taj znak poznavala je i suviše dobro. Gnev koji ga je držao celo veče dostigao je sada kulminaciju. A takav gnev prelazio je obično u nasilje.

I Aksel gaje držao na oku. Pijuckajući mineralnu vodu, jedino piće koje je pila zadnjih nekoliko časova, Robinin pogled kružio je po velikom salonu. Izgledalo je da se svi lepo zabavljaju. Niko od gostiju nije bio pijan, razmišljala je, čak ni Kirk.

Tražila ga je pogledom polako po ćelom salonu. Nigde ga nije bilo. Nije bilo ni Lindzi. Nesvesno je stisnula usne. Aksel je stajao malo podalje i pričao sa jednim starijim parom.

Gde je Lindzi? Nije mogla otići odavno, jer bi Čester otišao za njom. Trudeći se da ne privuče ničiju pažnju, Robin je krenula polako prema vratima. Izašla je u hol, na prstima prilazila vratima i osluškivala. Ništa. A onda se skamenila od straha.

Prigušeno jecanje dolazilo je sa kraja hodnika... iz malog salona.

U sekundi stvorila se pred vratima i otvorila ih naglo. Prigušen krik oteo joj se iz grla kad je ugledala Lindzi koja se, držeći se rukama za stomak borila da dođe do daha.

Kirk je udario u stomak i očito joj isterao vazduh. Stajao je leđima okrenut prema Robin i kad je ona krenula prema njemu, zgrabio je Lindzi za kosu i počeo daje diže sa poda. Lindzino hce izražavalo je užas i bol.

- Droljo jedna - rekao je prezrivo i lupio je po licu.

- Ostavi je - naredila je Robin razjareno.

On se ukočio. A onda je polako pustio Lindzi i okrenuo se prema njoj.

- Gle, gle - podsmehnuo se prilazeći joj.

Tako van sebe od gneva hčio je na demona. Nije očekivao ikakav otpor. Zašto bi očekivao? Robinje samo jednom pokušala da se brani, i to gaje još više razjarilo.

Prilazio joj je samouve-reno i sa osmehom. Oči su mu imale neprirodan sjaj i šake su mu bile stegnute u pesnice.

Robin je čekala. U pravom trenutku zamahnula je nogom, ciljajući da ga pogodi u najosetljivije mesto. On je shvatio šta smera i izmaknuo se u stranu tako da je njena noga promašila svoj cilj.